Српска теологија данас. Други годишњи симпосион, 28-29.

мај 2010,
Зборник радова, Београд 2011, стр 147-157.
АЛЕКСАНДРА СМИРНОВ-БРКИЋ
Филозофски факултет
Нови Сад

СВ. АМБРОСИЈЕ МИЛАНСКИ У СИРМИЈУМУ – ПРИЛОГ
ПРОУЧАВАЊУ АРИЈАНСТВА У СРЕМУ

Апстракт: У раду се истражује податак о посети Св. Амвросија црквеном сабору
одржаном у Сирмијуму на ком је усвојене проглашење тзв. Пете сирмијске формуле и
уклоњено шест проаријанских епископа. Овај податак је од значаја за истраживање
аријанства у Срему у другој половини 4. века, јер на основу анализе релевантних
писаних извора из тог периода, с нагласком на преписци самог св. Амвросија, стиче се
утисак да је наведени догађај имао знатно сложенију верско-политичку позадину и да
се подаци Амвросијевог биографа Паулина, морају узети са резервом.

Кључне речи: Св. Амвросије, Сирмијске формуле, аријанство, Сирмијум, црквена
историја

Непостојање одговарајућег појма у Светом писму којим би се изразио однос
између чланова св. Тројства, довео је до једне од најзвучнијих и најистрајнијих
теолошких расправа у раној хришћанској цркви, која је изнедрила бројна
опречна христолошка учења, захваљујући којима је на крају хришћанство
утврдило границу између правоверја и кривоверја. У литератури, како страној
тако и домаћој, аријанство је дефинисано као сложен историјски појам који не
обухвата једно хронолошки, географски ни теолошки јасно дефинисано учење.
Његово порекло се везује за доктрину александријског свештеника Арија, који
је говорио о подређености Бога Сина Богу Оцу и на Никејском сабору 325.
године одбио да прихвати да је однос између Оца и Сина „једнакосушан“ (грч.

отуд аномејци или пак оних који су сматрали да сваки термин треба потпуно одбацити. McLynn.). године). Зборник радова. Хришћански сабори у Сирмијуму IV века.Српска теологија данас. даје потпуно другачију и интерпретацију поменутих сабора. године. Hanson. 598f. отуд хомоусијанци или никејци. Урсакије из Сингидунума и Герминије из Сирмијума. Други годишњи симпосион. на којима су усвојене проаријанске формуле. аномоиос). Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka. За време Констанцијевог боравка у Сирмијуму одржана су у том граду четири црквена сабора (351.2 или радикалније решење да је Син „различит“ (грч. Mirković. и 357.. хомоиусос) или „сличан“ (грч. представља сложено питање на које наука тек треба да да одговор. која је осуђена на сва четири поменута сирмијумска сабора. cit. P. C. стр. 356. 4 О сирмијумским саборима и формулама в. R. 122-124. стр 147-157. Београд 2011. Хомејци је модеран назив за оне који су прихватили теолошку формулу да је Син „сличан“ Оцу. зачетника нове јереси. 3 R. а потврдили су је паралелни сабори у Аримину и Селеукији (358). Сремска Митровица 2004. Од времена Првог васељенског сабора настаје теолошко-политичка борба између оних који су прихватили овај термин. стр. Mirković. затим сабор у Ники (359) и Цариградски сабор (360). О термину неоаријанци в. Познановић (ур. стр. Ову формулу је прихватио и цар Констанције. стр. За све оне који су били спремни на компромис у погледу сличности Оца и Сина јавља се још назив семиаријанци или полуаријанци. Ambrose of Milan: Church and Court in a Christian Capital. 557f. у: Д.4 а одбачен никејски симбол вере. Сандо. Sirmium. cit. 5 N. 1 Термин хомоиусиос је први пут потврђен у Другој сирмијској формули из 357. 31-36. op. мај 2010. Sirmium и на небу и на земљи (1700 година од страдања хришћанских мученика). 122. Sremska Mitrovica 2006. познате као прве четири Сирмијске формуле. од којих се многи нису сматрали аријанцима већ правовернима. а утемељио његов наследник Еусоније. Сирмијум. C. Д. 6 M. стр. London 1994. стр. хомоусиос). хомоиос). Сандо. и оних који су сматрали да термин треба заменити изразом „сличне суштине“ (грч.1 отуда за њих назив хомоиусијанци или хомејци. Oxford 1988. M. у време цара Констанција II (337-361). добија административни центар провинције Доње Паноније. Hanson. The Search for the Christian Doctrine of God. на пример.. а коју је предложио Акакије из Цезареје. Главни протагонисти аријанског учења у Другој Панонији били су тројица епископа: Валенс из Мурсе.6 Међутим. Тако се првобитно Аријево гледиште расплињује у више независних праваца. који је отворено бранио аријанство. P. 355. 28-29. 2 . уп. У Сирмијуму се јавља и једно оригинално теолошко гледиште везано за изузетно ученог епископа Фотина из Сирмијума.3 Посебну важност у црквеним питањима читавог царства. 5 Да ли је изгнанство Арија и његових присталица у Илирик утицало на ширење аријанства у Панонији. op. 79-157.

ibique Justinae tunc temporis reginae potentia et multitudine coadunata de ecclesia pelleretur. Et hoc factum non levem adversariis incussit metum. даје објашњење „high level sanctuary“. главни и једини извор који екслицитно помиње Амбросијев долазак у Сирмијум ради избора новог епископа. unde deberes vereri Dei judicum. P. Migne. доводе у питање поузданост ове славне епизоде из живота св. J. Leiden 1976. да не би он. Vita 11. Амбросија. pacemque magnam Ecclesiae catholicae in ordinando episcopo tribuit. који у глави једанаестој каже: Sirmium vero cum ad ordinandum episcopum Anemium perrexisset. Тribunal. tamen te non convenit vel professionem tuam in qualemcumque sacerdotem manus injicere. cum illum attrahere vellet ad partem mulierum. s. Patrologia Latina. nam alio die mortuam ad sepulcrum usque deduxit. Наиме.8 ни не обраћајући пажњу на њих. у овој антиникејској средини долази до заокрета ка никејском учењу. и окупљене гомиле. према сведочанству црквених аутора. ut ipse solitus erat referre: Etsi ego indignus tanto sacerdotio sum. који гласи: Међутим. владарке у то време. Текст на латинском према J. nihil curans eorum. Паулин. Београд 2011. F. крајем 60-тих година 4. ut ab ipsis caesus de ecclesia pelleretur. услед моћи Јустине. quae a muliere excitabantur. ut non ab ipso. Други годишњи симпосион. умало је био избачен из цркве. И док је он припреман у епископској ложи. јесте његов биограф. 14. Mediae latinitatis lexicon minor. Фрагментарност извора. gratiam pro contumelia rependens.Српска теологија данас. una de virginibus Arianorum impudentior caeteris. apprehenso vestimento sacerdotis. col. vol. када је дошао у Сирмијум због постављања Анемија за епископа. Зборник радова. века. 27-46C. ait ei. већ јеретици поставили аријанског епископа у овој цркви.7 Како је ово главни извор о догађају који се у раду анализира. гомилу је 7 8 Paul. односно хагиограф. проблем датирања догађаја о којима је реч. мај 2010. sed ab haereticis arianus episcopus in eadem ecclesia ordinaretur: essetque constitutus in tribunali. Niermeyer. Амбросија. 28-29.v. дајемо и превод овог дела Паулиновог Живота светог Амбросија (Vita Sancti Ambrosii). tribunal conscendens. при избору сирмијумског епископа Анемија. а као кључна личност у овим променама наводи се интервенција епископа Милана. стр 147-157. где . као и њихова провенијенција. али се из контекста види да је у питању део цркве за високо свештенство. ne tibi aliquid mali eveniret. Quod dictum exitus confirmavit.

Присуство миланског епископа на сабору у Сирмијуму. ни данас не постоји сагласност ауторитета ни у погледу датирања. 144. 105-111. 259-272. 28-29. И овај догађај је унео не безначајан страх код његових противника. Старинар. Грађа за проучавање споменика културе Војводине. стр. века. и да ће те неко зло задесити?' Како је речено. Прилози познавању хришћанства у Сирмију. који је био проаријански настројен. несмотренија од других. Поповић (ур. Међутим. тако је судбина потврдила. Zgodovinski časopis 37. како би га оне саме тамо савладале и избациле из цркве.10 У погледу датума постављања православног епископа у Сирмијуму. стр.). без сумње је Анемије.9 Паулинов текст јасно сведочи и о постојању саборне цркве у Сирмијуму. бр. која би се могла датирати у 4. 20 (1999). C. исто тако не доликује ни теби ни некоме твога положаја да руке полажеш на било ког свештеника. јер наредног дана мртву је испратио до гроба. 50 (2000). Археолошка ископавања нису дефинитивно потврдила постојање такве грађевине. и донео велики спокој правоверној Цркви у постављању епископа. М. Амбросија. št. 1983. мај 2010. 667. који ће представљати Илирик на предстојећем сабору у Аквилеји (381). Брукнер. уп. Bratož. представља кључ за разумевање политичко-црквених прилика у Илирику у другој половини 4. скоро деветсто километара далеко од своје епископије. P. Београд 2011. Археологија и историја Сирмијума. узбунила жена. Hanson. Други годишњи симпосион. Хронолошки и историјски контекст ове драматичне епизоде из живота св. јер је желела да га одвуче у женски одељак. али је пронађена базилика која је касније могла служити као саборна црква. 10 В. иако нова истраживања показују да се већ код њега јавља тежња за помирењем са се налази епископска столица. . Претходни епископ Сирмијума је био Герминије. године. op. нарочито у погледу надлежности у црквеним питањима друге епископије. Нови Сад 2001. чини се свакако необичним. како се често тога сећао: 'Иако ја можда нисам достојан такве светости. 11 R. опроштајем узвраћајући на њену увреду. П. 257. бр. мишљења варирају између 375 до 378. ни погледу историјске позадине овог догађаја.. Он јој рече. Милошевић. једна од аријанских девица. 1971. Зар ниси дужна да се плашиш Божје осуде. Sirmium I.Српска теологија данас. 4. уп.11 Личност која је постављена за епископа. стр 147-157. стр. Cerkvenopolitični in kulturnozgodovinski odnosi med Sirmijem in Akvilejo. која је пришла епископској ложи и зграбила (његову) свештеничку мантију. век. Зборник радова. 9 R. друге дијацезе и штавише друге префектуре. Милин. О. cit. стр.

стр. оставивши за собом младог сина Гратијана (који је још од 367. Oxford 1995. до 371/373. што упућује да је издат између 367-375. W. годину. H. Ambrose of Milan and the End of the Nicene-Arian Conflict. године проглашен за августа) и малолетног Валентинијана II. Зборник радова. Милин. 28-29. године радио као адвокат у канцеларији преторијанског префекта у Сирмијуму. Едикт је упућен епископима провинција у Малој Азији да неодложно треба да прихвате никејски симбол вере.17 Теодорет наводи три документа везана. H. 15 Neil B. A. Tübingen 1995. погинуо је у бици код Хадријанопоља августа 378. царски едикт издат у име Валентинијана. Ambrosius von Mailand und die Trinitätsthelogie. Прво. 16 C. те је врло вероватно да му је било блиско хомојанско становиште. HE IV 7. Други годишњи симпосион. op. века.. После царског 12 О томе Герминијевим верским погледима више говори М. Извори потврђују да је уочи битке код Хадријанопоља цар Гратијан стигао из двора у Тријеру у Сирмијум. је неочекивано преминуо од можданог удара.9. за овај сабор. црквеног писца из 5. 13 . Београд 2011.1. cit. стр.16 У модерној науци Паулинов податак о Амбросијевој посети Сирмијуму је општеприхваћен. 45-56.. Vict. За Амбросијеву преписку в. мај 2010. Цар Валентинијан I (364-375). тачније са цивилном и војном управом. Paredi. Saint Ambrose: his life and times. McLynn. Цар Гратијан је рођен у Сирмијуму13 или његовој непосредној близини у време када је на овим просторима тријумфовало аријанство Валенса и Урсакија. Његов брат Валенс (374-378). уп. а сачувана нам је и преписка између Амбросија и Гратијана. стр.12 У овом периоду је дошло до значајних промена и на царском престолу. 88. Liverpool 2005. године. стр. никејцима. 47. 17 Theod. Markschies. Ambrose of Milan: Political Letters and Speeches (transl. чиме је Гратијан de facto постао самостални владар Царства. cit. обично се потврђује наводом код Теодорета. Williams.14 Мек Лин наводи интересантан податак да је Амбросије имао политичке везе у Сирмијуму. стр. године. 429. Aur. Аутентичност Паулиновог податка. западни август. Liebeschuetz). у којој се види да су се они раније те године срели. која се датира у 378. источни август. G. од које је добијао обавештења о верским приликама. Notre Dame 1964. по његовом мишљењу. нема много података. Валенса и Гратијана. и спада у ред података који се углавном без проверавања преузимају од ранијих аутора.15 О Амбросијевом кретању пре доласка на епископски престо. али је утврђено да је као адвокат са својим братом Сатиром у периоду 365/368. Epit. 253-259.6-9. стр 147-157. 14 D. J. op.Српска теологија данас. 148153. који говори о „Илирском сабору“ на ком је усвојен правоверни симбол вере.

375. P. 259-328. 19 У коментару 685 Шафовог издања Теодоретове Црквене историје наводе се следеће године као могуће за одржање овог сабора: 367.9. декрета. C. . M. Theodoretus. D. то не значи да саборски едикт са његовим именом није издат и без његовог присуства. Теодорет спомиње и питање три хипостасе Христа. 373. али не помиње да је он повезан са овим сабором.5. vol. Hanson.18 Непосредно пре помена овог сабора. стр. едикт је морао издати источни цар. читава епизода 18 О аутентичности овог дела код Теодорета и проблемима тумачења в. Све то указује да је Теодоретов податак сумњиве провенијенције и да се не може прихватити као аутентичан. J. Pavić. Arijanstvo u Panoniji Sriemskoj. што не одговара претежно латинском утицају у Сирмију тог периода. јер је први био познат по доследној верској неутралности. Теодорет наводи и сам текст усвојен на сабору у коме се тврди да прихвата „једнакосушност“ (еοοÚσιον) Оца и Сина и одбацују „ариоманијаци“. vol. 3. Byzantinische Zeitschrift. док га старији истраживачи делом усвајају в.Српска теологија данас. Теодорет је говорио о избору Амбросија за миланског епископа (374. New York 1892.. Штавише. Зборник радова. нити када је он одржан.. стил царског писма код Теодорета је неуобичајен због низа библијских цитата и теолошке терминологије карактеристичне за црквене писце 5. в. 283–284. Djakovo 1891. а његов брат по изразито аријанској афилијацији. 20 Многи у потпуности одбацују Теодоретов податак R. P. Клеопатер“. године. да би помогао стрицу у ратном походу против варвара и да је одсео у Сирмијуму до фебруара 379. јер је хронолошки немогуће да је едикт донет у време Валентинијана I и Валенса. Београд 2011. Такође. F. The Nicene and Post-Nicene Fathers. иако садржи неке историјске податке. cit. али. неки аутори сматрају да је и редослед царева који Теодорет наводи као потписнике декрета погрешан. 28-29. Без Теодоретовог податка. јер би било ван протокола да Валентинијан I или Гратијан издају едикт поданицима на територији свог савладара у Малој Азији. што је анахронизам. што је била уобичајена пракса још од прве тетрархије.20 Теодоретов credo према стилу и садржају припада грчком религијском миљеу. Zeiller. стр. Не може се са сигурношћу тврдити на који сабор у Илирику Теодорет мисли. Paris 1918. 63-2 (1970). ser. мај 2010. те сигурно не би осујетио своје истомишљенике. века. Амантије. јер се учење о тројној хипостаси усвојено тек крајем 4. Historia Ecclesiastica 4.19 Поуздано се зна да је Гратијан дошао у Илирик августа 378. чија се имена наводе: „Полихроније. године. op. Други годишњи симпосион. стр 147-157. Фауст. II. Даље. Gilliard. Schaff. године). Les origines chrétiennes dans les provinces danubiennes de l’Empire Romain. века. Телемах. Асклепијад.

27 Хансон сматра да га је можда Амбросије испоручио.23 написан у одбрану осуђених аријанаца на сабору у Аквилеји (381). Други годишњи симпосион. Djakovo 1891. tom.24 у којој се говори о прихватању „сирмијске бласфемије“. op.. стр 147-157. 87 (1982). cit. Mc Lynn. 57-66. Сачувани аријански списи побијања Амбросијевог списа De fide јасно сведоче о снази хомојанске струје на Западу.. века. Clavis Patrum Latinorum (CPL). Истичем мишљење Маркшиса да је кључно у решавању проблематике Тедоретовог илирског синода и приближавања Илирика никејској догми. стр. стр. в. Arijanstvo u Panoniji Sriemskoj. Hanson. 28-29. 688. Journal of Theological Studies 42 (1991). уопште не помиње одлазак на неки сабор у Илирику. R. 45.26 који је саставио папа Дамас на сабору у Риму (369) и послао источним епископима. који је донео правоверну Пету сирмијку формулу. .. De Spiritus Sancti potentia 1. vol. мај 2010. 2. Dekker.22 Постоји и трактат анонимног аутора под називом Scholia ariana in concilium Aquileiense: Maximini episcopi dissertatio contra Ambrosium.28 Веома је необично да велики Амбросијев опус. 1(1913). 576. C. нити 21 Разлог из ког се верске одлуке везане за Сирмијум могу пренети на читав Илирик. op. fasc. 281-368. 23 Corpus Christianorum Series Latina (скраћено: CCSL). 149-171. Pavić. стр. став по став. N. R. Hanson. види се да је садржај Паладијеве „сирмијске бласфемије“ најближи ставовима Дамасовог тома. в.27 Поређењем ових докумената. 678. C. 28 R. 26 Ecclesiae Occidentalis Monumenta Iuris Antiquissima (скраћено: EOMIA). стр. 25 С. је чињеница да је крајем 70-их година 4. Nature and Purpose. Brepols 1995.. 3rd ed. 24 E. стр. рart 1: Nicene Appendices (Tome of Damasus). У одбрану хомојанске струје говори и Паладије. 22 Niceta Remes. Београд 2011. епископ Ратијарије (данас Арчар у Бугарској). P. што потврђује да је одржан сабор у Сирмијуму. коју аутор потом оповргава. затим Амбросијевим De fide и изузетно значајним фрагментарним документом познатим као Дамасов том. који је био Амбросијев највећи успех и заслуга. он постао политички и верски центар ове дијацезе. јер су написани после Аквилејског сабора. 90. Scripta Arriana Latina I (ed.. P. стр. vol. О значају Паладијеве Апологије као историјског извора. а вероватно и римском цару Гратијану у Сирмијум. о чему сведоче и касније жалбе о укорењености и истрајности аријанства у овом региону. Маркшис25 је упоредио ставове наведене у апологији са никејским симболом. M. који убраја и његову кореспонденцију. пада у воду. анализа Паладијеве Апологије. в. op. стр. о повратку Илирика21 у проникејску партију. Gryson). Мarkschies. cit.Српска теологија данас. De ratione fidei 3. који је био савременик догађаја. cit. The Apology of Palladius. Зборник радова.

Београд 2011. стр. Ruf. године.1. La politica antiariana di Ambrogio in: G. Док је Валенс био отворено проаијански настројен. C.. 273. 1.3. године.36 Значајан фактор који је утицао на промену мишљења историчара о Амбросијевој улози у решавању аријанско-никејског сукоба. 58 (1968). године.31 Први сачувани државни закон.2. где ће наставити да подржава аријанску струју у том граду. у другој половини 378. године. Валентинијан II (тада малолетан и под туторством стрица Гратијана) и Теодосије (379-395). и позива се на рескрипт против јеретика недавно објављеним у Сирмијуму. Валентинијан и његов син Гратијан били су знатно умеренији и трудили се да се не мешају у црквене расправе. 793-794. vol. centenario della elevazione di sant'Ambrogio alla cattedra episcopale. 30 R. Atti del Congresso internazionale di studi Ambrosiani nel XVI. жене Валентинијана I и мајке Валентинијана II. Socr. стр. Zosim HN IV 9. 35 De Spiritu II 2. 96-102.. а потом преместила двор у Милано. op. 31 А. ХVI 5. стр. тако занимљив и значајан подвиг постављања православног епископа у Сирмијуму. Hanson. Gratian’s Repudiation of the Pontifical Robe. Ambrosius Episcopus.).34 По доласку Гратијана у Милано.33 Ако се вратимо на Паулинов податак о утицају царице Јустине. 36 CTh. која 29 М. Journal of Roman Studies. Soz. што ће он и урадити.1. и почетком 379.5: „. CTh XVI 1. 32 CTh XVI 5. Milan. 1974. Simonetti. како га описује његов биограф. који забрањује јеретичке скупове датује се у август 379.30 Ако се сирмијумски сабор догодио за време Гратијанове самосталне владе. дакле од јесени 378. издали су цареви Гратијан.“.. ..32 То нас наводи на закључак да је Гратијан заиста издао некакав верски декрет док је боравио у Сирмијуму. Амбросије ће добити наређење да преда једну цркву аријанцима на употребу. Lazzati (ed. стр 147-157. 33 Уп. на сирмијумски сабор и заштити аријанаца. HE II 15. HE V 2.Српска теологија данас. била су истраживања односа секуларне и профане сфере западноримског друштва.. Више извора бележи неколико отворених сукоба између ње и миланског епископа. Milan 1976. Cameron.6. HE VII 1. vol. то се не уклапа у цареву верску неутралност или по некима склоност аријанској страни.35 Овај Гратијанов потез сведочи о царевој религијској неутралности и покушавању одржања равнотеже између никејске и аријанске стране.29 Ставови царева према христолошким расправама овог периода били су различити. HE IV 31. Socr. quod apud Sirmium nuper emersit. 2-7 Dec. P. Зборник радова. 28-29. то даје известан кредибилитет Паулиновој причи. cit. 34 Осим Паулина в. јер је Јустина заиста боравила у Сирмијуму и 378/9. мај 2010. Други годишњи симпосион.

Matthews. не може се у потпуности идентификовати са сличним учењима која се јављају широм Царства после Никејског сабора. Иако Паулинов животопис св.38 Првобитно аријанство везано за учење александријског свештеника Арија. 38 M. 37 J. Haarhoff. а модерна тумачења изразом хомојанци. него историјским стилом. који су баш у царском ауторитету тражили потврду своје правоверности. су се појавила у последњих педесет година. .D. новија научна литература о аријанству и свим оним религијским учењима која се везују за њега. што је имало за последицу несталност ставова власти према разним хришћанским покретима. века била су бурна. Schools of Gaul: A Study of Pagan and Christian Education in the Last Century of the Western Empire.Српска теологија данас. мај 2010. као и сачуваним аријанским сколијама. Roma 1975. 1958. Верска и политичка таласања у Римском царству 4. Други годишњи симпосион. T. Western Aristocracies and Imperial Court. Simonetti. он сведочи о утицају који је овај учени правник и милански епископ имао далеко ван своје дијацезе. стр 147-157. La crisi ariana nel IV secolo. 364-425. да су више противници Арија и његових следбеника створили слику о њему као вођи јеретичког покрета. A. F. Може се приметити. Зато је било могуће да римски цареви подржавају опречне струје у хришћанству. Београд 2011. и да се једнако учење о неједнакости Оца и Сина може наћи и код Еусебија из Цезареје и Лукијана из Антиохије. J.37 Штавише. Johannesburg. које „православна“ партија назива аријанцима. али и да вештим политичким потезима те исте струје утичу на формирање црквеног устројства. године. а посебно са Амбросијевим супарницима на Аквилејском сабору 381. а аријански напади на њега посведочени код историчара тог доба. такође показују заокрет од традиционалних погледа на пост-никејско аријанство. Oxford 1975. Амбросија више одише хагиографским. потврђују да је Амбросијево деловање имало успеха. Зборник радова. 28-29.

Thorough analysis of source material shows that there is no sufficient evidence which proves Ambrose’s presence in Sirmium nevertheless his intervention in the ecclesiastical development of the region. Ambrose. . Therefore. Aleksandra Smirnov-Brkić ST. visited Sirmium between 375 and 378. мај 2010. Зборник радова. the notable account of Ambrose’s biographer Paulinus on the episode in Sirmium ought to be regarded as dubious and prone to hagiographic inclination towards exaggeration. and ordained a pro-Nicene bishop Anemius as the new Sirmian bishop. стр 147-157.Српска теологија данас. thus silencing permanently the Arian party there. 28-29. Други годишњи симпосион. Београд 2011. AMBROSE OF MILAN IN SIRMIUM – A CONTRIBUTION TO THE STUDY OF ARIANISM IN THE TERRITORY OF SREM The paper examines historical and archaeological evidence which form the basis of the assumption that St. the bishop of Milan.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful