USTAV KRALJEVINE SRBIJE

VELIKA NARODNA SKUPTINA ODRANA U BEOGRADU MESECA DECEMBRA 1888. GOD.

MI MILAN PRVI po milosti bojoj i volji narodnoj KRALj SRBIJE

PROGLAAVAMO I OBJAVLjUJEMO SVIMA I SVAKOME, DA JE VELIKA NARODNA SKUPTINA, DRANA U BEOGRADU MESECA DECEMBRA 1888. GODINE, REILA, I DA SMO MI POTVRDILI I POTVRUJEMO:

USTAV za KRALjEVINU SRBIJU

Sadraj
1 DEO I. Oblik vladavine, dravna vera i dravna oblast. 2 DEO II. Ustavna prava srpskih graana. 3 DEO III. Dravne vlasti. 4 DEO IV. Kralj. 5 DEO V. Narodno Predstavnitvo. 6 DEO VI. Ministri. 7 DEO VII. Dravni Savet. 8 DEO VIII. Sudska vlast. 9 DEO IX. Okruzi, srezovi i optine. 10 DEO X. Dravne financije, dravna ekonomija i dravno imanje. 11 DEO XI. Glavna Kontrola. 12 DEO XII. Dravna sluba. 13 DEO XIII. Crkva, kola i Dobrotvorni Zavodi. 14 DEO XIV. Vojska. 15 DEO XV. Izmene u Ustavu. 16 Prelazna nareenja X17 Vidi jo 18 Izvori

Deo I Oblik vladavine, dravna vera i dravna oblast

lan 1.

Kraljevina je Srbija nasledna ustavna Monarhija s Narodnim Predstavnitvom.

lan 2.

Grb je Kraljevine Srbije dvoglavi beli orao na crvenom titu s krunom kraljevskom. Vrh obe glave dvoglavoga belog orla stoji kruna kraljevska; a ispod svake kande po jedan krinov cvet. Na prsima mu je grb Kneevine Srbije beo krst na crvenom titu sa po jednim ognjilom u svakom uglu krsta. Narodne su boje: crvena, plava i bela.

lan 3.

Dravna je vera u Srbiji istono-pravoslavna. Srpska je crkva aftokefalna. Ona ne zavisi ni od koje strane Crkve; ali odrava jedinstvo u dogmama sa Istonom Vaseljenskom Crkvom.

lan 4.

Dravna oblast Kraljevine Srbije ne moe se ni otuiti ni razdvajati. Ona se ne moe ni smanjiti ni razmeniti bez pristanka Velike Narodne Skuptine. Ali u sluajima ispravke nenaseljenih granica od manje vanosti dovoljan je pristanak Obine Narodne Skuptine.

lan 5.

Kraljevina Srbija deli se na 15 okruga. Okruzi se dele na srezove, a srezovi na optine.

DEO II Ustavna prava srpskih graana

lan 6.

Kako se dobiva i gubi srpsko graanstvo, kakva prava ono daje i kako ta prava prestaju, odreuje se ovim Ustavom i zakonima.

lan 7.

Svi su Srbi pred zakonom jednaki.

lan 8.

Graanima srpskim niti se mogu davati, niti priznati titule plemistva.

lan 9.

Lina sloboda ujemava se ovim Ustavom. Niko ne moe biti uzet na odgovor, sem u sluajima koje je zakon predvideo i nainom kako je zakon odredio. Niko ne moe biti pritvoren, niti inae lien slobode, bez pismenoga i razlozima potkrepljenog reenja istranoga sudije. Ovo reenje mora se saoptiti licu koje se pritvara, u samom asu pritvaranja. Samo kad je krivac uhvaen na delu moe se odmah pritvoriti, ali mu se opet reenje o pritvorh mora saoptiti najdalje za 24 asa od kako je pritvoren. Protiv reenja o pritvoru ima mesta albi prvostepenome sudu. Ako pritvoreni ne izjavi ovu albu za tri dana od kako mu je reenje o pritvoru saopteno, onda najdalje za 24 asa posle toga roka mora istrani sudija poslati predmet sudu i bez albe. Sud mora u roku od 24 asa od kako je predmet primio izdati svoje reenje, kojim reenje istranog sudije o pritvoru osnaava ili unitava. Ovo je sudsko reenje izvrno. Organi vlasti koji bi skrivili protiv ovih odredaba kaznie se za nezakono lienje slobode. Zakoni e odrediti u kojim e sluajima sud biti duan da pritvorenoga pusti na slobodu bez jemstva, ili na jemstvo, lino ili novano.

lan 10.

Nikome ne moe suditi nenadleni sud. lan 11.

Niko ne moe biti suen, dok ne bude nadleno sasluan, ili zakonim nainom pozvan da se brani.

lan 12.

Kazna se moe ustanoviti samo zakonom i primeniti jedino na dela za koja je zakon u napred rekao da e se tom kaznom kazniti.

lan 13.

Smrtna se kazna ukida za isto politike krivice. Izuzimaju se sluajevi izvrenja ili pokuaja atentata na linost Vladaoevu i na lanove Kraljevskoga Doma, za koje je odreena smrtna kazna u Krivinome Zakoniku. Izuzimaju se sem toga i sluajevi u kojima je uz isto politiku krivicu uinjeno jo neko kanjivo delo, za koje je u Krivinome Zakoniku odreena smrtna kazna, a takoe i sluajevi koje vojni zakoni kazne smrtnom kaznom.

lan 14.

Srpski graanin ne moe biti prognan iz zemlje. On se ne moe proterivati ni u zemlji iz jednoga mesta u drugo, izuzev sluajeve koje je zakon izreno predvideo.

lan 15.

Stan je nepovredan. Vlast ne moe preduzeti nikakvo pretresanje ni istraivanje u stanu srpskih graana, osim u sluajima koje je zakon predviDEO i nainom kako je zakon propisao. Pre pretresa duna je vlast predati licu, iji se stan pretresa pismeno reenje istranoga sudije, na osnovu kojega se preduzima pretres. Protiv ovog reenja ima mesta albi prvostepenome sudu. Ali alba ne zadrava izvrenje pretresa. Pretres e se vriti uvek u prisustvu dva srpska graanina. Odmah po svrenome pretresu vlast je duna predati licu iji je stan pretresan uverenje o ishodu pretresa i potpisani spisak stvari oduzetih radi dalje istrage. Ni u kome sluaju pretres ne moe biti nou.

lan 16.

Svojina je nepovredna, ma kakve prirode ona bila. Niko ne moe biti prinuen da svoje dobro ustupi na dravne ili druge javne potrebe, niti se pravo privatne svojine moe radi toga ograniiti, osim gde zakon to doputa i uz naknadu po zakonu.

lan 17.

Kazna oduzimanja imanja (konfiskacija) ne moe se ustanoviti. Ali mogu se oduzeti pojedine stvari, koje su ili proizvod kanjivoga dela, ili su kao orue za to posluile, ili su bile namenjene da poslue.

lan 18.

Sloboda je savesti neograniena. Sve priznate vere slobodne su i stoje pod zatitom zakona, u koliko vrenje njihovih obreda ne vrea javni red ili moral.

lan 19.

Zabranjuje se svaka radnja upravljena protiv istono-pravoslavne ve-re u Srbiji (prozelitizam).

lan 20.

Srpski se graani ne mogu osloboditi svojih graanskih i vojnih dunosti pozivajui se na propise svoje vere.

lan 21.

Nastava je slobodna, u koliko njezino vrenje ne bi vrealo javni red ili moral. Osnovno je kolovanje obavezno. Ono je bezplatno u javnim osnovnim kolama.

lan 22.

Svaki Srbin ima pravo da u granicama zakona iskae svoju misao: govorom, pismeno, tampom ili u slikama. tampa je slobodna.

Ne moe se ustanoviti ni cenzura ni kakva druga preventivna mera koja spreava izlazak, prodaju ili rasturanje spisa i novina. Za izdavanje novina nije potrebno prethodno odobrenje vlasti. Od pisca, urednika, izdavaoca ili tampara nee se traiti nikakvo jemstvo (kaucija). Novine i druge tampane stvari mogu se zabraniti (uzaptiti) samo ako sadre: uvredu Kralja i Kraljevskog Doma, ili uvredu stranih vladalaca i njihovih domova ili poziv graana da ustaju na oruje. Ali i u tim sluajima vlast je duna za 24 asa po izvrenju zabrane sprovesti delo sudu, a ovaj je duan takoe za 24 asa osnaiti ili ponititi zabranu. U protivnom sluaju smatra se da je zabrana dignuta. tampa ne moe nikad biti podvrgnuta administrativnim opomenama. Svake novine moraju imati odgovornoga urednika koji uiva graanska i politika prava. Pisac je odgovoran za spis. Kad je pisac nepoznat, ili kad ne stanuje u Srbiji, ili je nesposoban za odgovornost, odgovorni su urednik, ili tampar, ili rastura.

lan 23.

Nepovredna je tajna pisama i telegrafskih depea, osim u sluaju krivine istrage i u sluaju rata. Zakon e odrediti koji dravni organi odgovaraju za povredu tajne pisama i telegrafskih depea.

lan 24.

Srpski graani imaju pravo skupljati se mirno i bez oruja u zborove, upravljajui se pri tome po zakonu. Za dranje zbora u zatvorenome prostoru nije potrebna prijava vlasti. Za zborove pod vedrim nebom, koji podlee naroitim zakonima i uredbama, mora se prethodno vlast izvestiti.

lan 25.

Srpski graani imaju pravo udruivati se u celjima koje nisu protivne zakonu. Ovo pravo ne moe se potiniti nikakvoj preventivnoj meri.

lan 26.

Svaki Srbin ima pravo obraati se u svoje ime zemaljskim vlastima molbom koju moe potpisati jedan ili vie njih. A kao celina mogu podnositi molbe samo nadletva i pravna lica.

lan 27.

Svaki Srbin ima pravo da se ali protiv nezakonitih postupaka vlasti. Ako via vlast nae da je alba neosnovana, duna je izvestiti alioca u svome reenju o razlozima sa kojih mu albu ne uvaava.

lan 28.

Svaki Srbin ima pravo da neposredno i bez iijeg odobrenja tui sudu dravne inovnike i zvaninike, kao i predsednike optina, kmetove i optinske zvaninike, ako su oni u svojem slubenom radu povredili njegova prava. Za ministre, sudije i vojnike pod zastavom vae naroite odredbe.

lan 29.

Svakome je srpskom graaninu slobodno da istupi iz srpskoga graanstva, poto ispuni obaveze vojne slube i druge dunosti koje bi imao spram drave ili spram privatnih lica.

lan 30.

Stranci koji se nalaze na srpskom zemljitu uivaju zatitu srpskih zakona to se tie njihove linosti i njihovoga imanja. Ali oni su duni podnositi terete optinske i dravne, u koliko se tome ne protive meunarodni ugovori.

lan 31.

Zabranjuje se izdavanje isto politikih krivaca.

DEO III Dravne vlasti

lan 32.

Sve dravne vlasti vre se po odredbama ovoga Ustava. Ustav se ne moe obustaviti ni u celini ni u pojedinim delovima.

lan 33.

Zakonodavnu vlast vre Kralj i Narodno Predstavnitvo zajedniki.

lan 34.

Pravo predlaganja zakona pripada i jednome i drugome iniocu zakonodavne vlasti.

lan 35.

Za svaki zakon potreban je pristanak oba inioca zakonodavne vlasti.

lan 36.

Zakon nema povratne sile na tetu prava steenih ranijim zakonima.

lan 37.

Obavezno tumaenje zakona pripada samo zakonodavnoj vlasti.

lan 38.

Izvrnu vlast ima Kralj. On je vri preko svojih odgovornih ministara po odredbama ovoga Ustava. Ministre postavlja i razreava Kralj.

lan 39.

Sudsku vlast vre sudovi. Njihova reenja i presude izriu se i izvruju u ime Kralja a na osnovu zakona.

DEO IV Kralj

lan 40.

Kralj je poglavar drave. On ima sva prava dravne vlasti, i izvruje ih po odredbama ovoga Ustava. Kraljeva je linost neprikosnovena. Kralju se ne moe nita u odgovornost staviti, niti Kralj moe biti tuen.

lan 41.

Kralj i Njegov Dom moraju biti istono-pravoslavne vere.

lan 42.

Kralj je zatitnik sviju priznatih veroispovesti u Srbiji.

lan 43.

Kralj potvruje i proglauje zakone. Nikakav zakon ne moe vaiti dokle ga Kralj ne proglasi.

lan 44.

Naslednik Prestola i ostali lanovi Kraljevskoga Doma ne mogu stupiti u brak bez doputenja Kraljevog.

lan 45.

Kralj postavlja sve dravne inovnike. U njegovo ime i pod njegovim vrhovnim nadzorom vre svoju vlast sva zemaljska nadletva.

lan 46.

Kralj je vrhovni zapovednik sve zemaljske sile.

lan 47.

Kralj daje vojne inove prema odredbama zakona.

lan 48.

Kralj daje zakonom ustanovljene ordene i druga odliija.

lan 49.

Kralj ima pravo kovanja novca prema zakonu.

lan 50.

Kralj ima pravo amnestije.

lan 51.

Kralj ima pravo pomilovanja u krivinim delima. On moe dosuenu kaznu krivcu preobratiti u kaznu drugog blaeg roda, ili mu je smanjiti, ili sasvim oprostiti.

lan 52.

Kralj zastupa zemlju u svima odnosima sa stranim dravama. On oglauje rat, zakljuuje ugovore mira, saveza i druge, i saoptava ih Narodnoj Skuptini, u koliko i kad interesi i sigurnost zemlje to doputaju. Ali trgovaki ugovori i ugovori za izvrenje kojih se ite kakvo plaanje iz dravne kase, ili izmena zemaljskih zakona, ili kojima se ograniavaju javna ili privatna prava srpskih graana, vredie tek poto ih odobri Narodna Skuptina.

lan 53.

Kralj stalno stanuje u zemlji. Kad bi Kralj po potrebi otiao za neko vreme iz zemlje, zastupa ga po pravu u vrenju ustavne Kraljevske vlasti Naslednik Prestola ako je punoletan. Ako Naslednik Prestola nije punoletan, ili ako je spreen da zastupa Kralja, vrie ustavnu vlast Kraljevsku Ministarski Savet po uputstvima koja mu Kralj daje u granicama Ustava.

lan 54.

Kralj saziva Narodnu Skuptinu u redovan ili vanredan saziv. On otvara i zakljuuje sednice Narodne Skuptine lino, prestonom besedom, ili, preko ministarskog saveta, poslanicom ili ukazom. I prestonu besedu, i poslanicu, i ukaz premapotpisuju svi ministri. On ima pravo da odlae sednice Narodne Skuptine, ali to odlaganje ne moe biti due od dva meseca, niti se moe ponoviti u istome sazivu bez pristanka Narodne Skuptine. On ima pravo da raspusti Narodnu Skuptinu, ali akt raspusta mora sadravati naredbu za nove izbore u najdaljem roku od dva meseca i naredbu za saziv Narodne Skuptine najdalje za tri meseca od dana raspusta. Ukaz o rasputanju Skuptine premapotpisuju svi ministri.

lan 55.

Kralj ne moe biti u isto vreme poglavar druge koje drave bez pristanka Velike Narodne Skuptine.

lan 56.

Ni jedan akt Kraljev, koji se odnosi na dravne poslove, nema snage niti se sme izvriti, ako ga nije premapotpisao nadleni Ministar, koji je samim tim za nj odgovoran.

lan 57.

U Srbiji vlada Kralj Milan I, iz dinastije Obrenovia etvrti. Kraljevsko dostojanstvo i sva ustavna prava Kraljevska nasleuje posle njega Kraljevi Aleksandar, kao Peti iz narodne dinastije Obrenovia. Potomstvo Kraljevia Aleksandra nasleuje Presto Srbije ovim redom: Kralja nasleuje njegovo muko potomstvo iz zakonitoga braka po redu prvoroenja. Ako Kralj ne ostavi za sobom mukoga potomstva, nasledstvo Prestola prelazi na pobonu liniju u mukome potomstvu po istome redu prvoroenja.

lan 58.

Kralj i Naslednik Prestola punoletni su kad navre osamnaest godina.

lan 59.

U sluaju smrti Kraljeve Naslednik Prestola, ako je punoletan, prima odmah vladu kao ustavni Kralj. Svoje stupanje na Presto Kralj objavljuje narodu proklamacijom. On saziva tada Narodnu Skuptinu u roku od deset dana posle objave smrti preminulog Kralja, da pred njom poloi Ustavom propisanu zakletvu. Ako je Narodna Skuptina ranije rasputena a nova nije jo izabrana, saziva se stara Narodna Skuptina da izvri taj zadatak. Ove ustavne odredbe vrede i za sluaj kad Kralj za ivota preda Presto svom Nasledniku.

lan 60.

Primajui vlast Kraljevsku u svoje ruke, Kralj polae pred Narodnom Skuptinom zakletvu koja ovako glasi: Ja (ime), stupajui na Presto Kraljevine Srbije i primajui Kraljevsku vlast, zaklinjem se svemoguim Bogom i svim to mi je najsvetije i najmilije na ovome svetu, da u uvati nezavisnost Srbije i celinu dravne oblasti, da u zemaljski Ustav nepovredan odrati, da u po njemu i zakonima vladati, i da u u svima mojim tenjama i delima dobro naroda pred oima imati. Izriui sveano ovu moju zakletvu pred Bogom i narodom, prizivam za svedoka Gospoda Boga, kome u odgovor davati na stranome njegovom sudu. Tako mi Gospod Bog pomogao! Amin!"

lan 61.

Ako u sluaju smrti Kraljeve Naslednik Prestola nije punoletan, ustavnu vlast Kraljevsku vrie do njegovog punoletstva Kraljevsko Namesnitvo, sastavljeno od tri lica.

lan 62.

Namesnike Kraljevske bira Narodna Skuptina, naroito sazvana toga radi, izmeu est lica koja je preminuli Kralj u svojem testamentu naznaio za kandidate namesnike. Taj testament e Kralj svojeruno napisati i potpisati. Njega ne premapotpisuju ministri. Na poleini njegovoj se potpisuju svi lanovi Ministarskog Saveta kao svedoci. Testament je napisan u tri primerka, od kojih je svaki pod peatom Kraljevim. Jedan od njih predaje se na uvanje Dravnome Savetu, drugi Kasacionome Sudu, a trei uvaru Dravnoga Peata.

lan 63.

Ako Kralj nije testamentom naznaio kandidate za namesnike, sazvae se Velika Narodna Skuptina da izabere Kraljevsko Namesnitvo. Velika Narodna Skuptina saziva se tada najdalje za mesec dana po smrti preminuloga Kralja.

lan 64.

Namesnici mogu biti samo oni srpski graani po roenju, vere istono-pravoslavne, koji uivaju sva graanska i politika prva, koji imaju 40 godina, i koji su ministri, ili dravni savetnici, ili generali, ili poslanici akreditovani kod stranih dvorova, ili su to bili.

lan .65

Izbor namesnika vri se uvek tajnim glasanjem.

lan 66.

Civilna lista Kraljeva odreuje se zakonom. Jednom odreena civilna lista ne moe se povisiti bez pristanka Narodne Skuptine, ni smanjiti bez pristanka Kraljevog. Svaki e namesnik primati za vreme vrenja svoje namesnike dunosti po 60.000 dinara godinje iz Kraljeve civilne liste.

lan 67.

Pre nego to uzmu Kraljevsku vlast u svoje ruke, namesnici e pred onom Skuptinom koja ih je izabrala poloiti zakletvu: da e Kralju verni biti i da e vladati po Ustavu i zakonima zemaljskim. Oni e za tim objaviti narodu proklamacijom da su u ime Kralja primili vlast Kraljevsku u svoje ruke.

lan 68.

Za vreme maloletstva Kraljevog ne moe se uiniti nikakva promena u Ustavu.

lan 69.

Ako bi Kralj bio spreen da vri Kraljevsku vlast u njegovo e ime vladati Naslednik Prestola ako je punoletan. Ali ako je Naslednik Prestola maloletan Kralj moe naimenovati privremene namesnike.

lan 70.

Ako bi Kralj za svojeg ivota preneo svoju vlast na svojega maloletnog naslednika, on ima prava da sam u isto vreme naimenuje tri Kraljevska Namesnika. Za namesnike tako naimenovane vrede sve odredbe ovoga Ustava koje se odnose na namesnike to ih bira Narodna Skuptina.

lan 71.

U sluaju da koji lan namesnitva umre ili tako oboli da po uverenju tri lekara, koje Dravni Savet odredi na poziv ona druga dva namesnika i u dogovoru sa njima, ne bi mogao vie nikako svoju dunost vriti, ili najzad ako da ostavku, druga e dva namesnika otpravljati dravne poslove do prvoga sastanka Narodne Skuptine koja bira treeg namesnika. Ako bi pak jedan od trojice namesnika imao preku potrebu da za neko vreme otide iz zemlje, dva druga namesnika moi e za vreme njegovog odsustva punovano otpravljati dravne poslove. Ali u tom sluaju ovaj e biti duan da svojim drugovima ostavi pismenu izjavu, da u napred pristaje na sve to bi oni uinili u krugu Ustavom im propisane vlasti. U svakoj od ovih prilika obnarodovae se odmah uzrok sa kojeg e samo dva namesnika otpravljati vlast Kraljevsku.

lan 72.

O vaspitanju maloletnoga Kralja starae se namesnici, ako je maloletni Kralj nasledio preminulog Kralja; ako li je pak on doao na presto po odstupanju Kraljevom, o njegovom e se vaspitanju starati Kralj koji mu je predao vlast. O imanju maloletnoga Kralja brinue se staratelji koje preminuli Kralj postavlja u svojem testamentu, ili koje imenuju namesnici u dogovoru sa Dravnim Savetom, ako ih preminuli Kralj nije postavio.

lan 73.

Ako Kralj ne bi po smrti svojoj ostavio mukoga potomstva, ali bi Kraljica u vreme smrti njegove bila trudna, vrie do njezinoga poroaja Kraljevsku vlast kao privremeni namesnici: Predsednik Dravnog Saveta, Predsednik Kasacionog Suda i Ministar Pravde.

lan 74.

U svima sluajima u kojima prema odredbama ovoga Ustava imaju da se izaberu Kraljevski Namesnici, Ministarski Savet e privremeno vriti pod svojom odgovornou ustavnu vlast Kraljevsku.

Ministarski e Savet biti tada duan da odmah objavi narodu proklamacijom da je i usled ega je prihvatio vladu.

lan 75.

U sluaju kad Presto prema odredbama ovoga Ustava ostane bez naslednika, Ministarski e Savet uzeti Kraljevsku vlast u svoje ruke. On je tada duan da, najdalje za mesec dana od dana smrti Kraljeve, sazove Veliku Narodnu Skuptinu koja e reiti o Prestolu.

Deo V Narodno Predstavnitvo

lan 76.

Narodno je Predstavnitvo Narodna Skuptina. Narodna je Skuptina Obina i Velika.

lan 77.

Narodnu Skuptinu sastavljaju poslanici koje narod slobodno bira po odredbama ovoga Ustava.

lan 78.

Izbori su narodnih poslanika neposredni. Glasanje je tajno i vri se kuglicama.

lan 79.

Svaki okrug bira onoliko poslanika koliko dolazi na njega po broju poreskih glava. Na svakih 4.500 poreskih glava dolazi po jedan poslanik. Ako viak poreskih glava u jednome okrugu prelazi 3.000 birae se u njemu jo jedan poslanik. U ovaj broj poslanika koje bira okrug ulaze i oni poslanici za koje lan 100-ti ovoga Ustava iziskuje naroite uslove.

lan 80.

Koliko je u kojem okrugu poreskih glava, i koliko poslanika on ima da bira prema odredbama ovoga Ustava, odredie za svake opte izbore jedan naroiti odbor sastavljen od predsednika Dravnog Saveta, predsednika i oba potpredsednika poslednje Skuptine, i predsednika Kasacionog Suda.

lan 81.

Varo Beograd bira etiri poslanika, varoi: Ni i Kragujevac po dva, a varoi: Aleksinac, Valjevo, Vranja, Gornji Milanovac, Zajear, Jagodina, Knjaevac, Kruevac, Loznica, Leskovac, Negotin, Parain, Pirot, Poarevac, Prokuplje, Svilajinac, Smederevo, uprija, Uice, aak i abac, svaka po jednog poslanika.

lan 82.

Seoska optina, kojoj pripada selo Dobrinje u sadanjem uikom okrugu, i seoska optina, kojoj pripada selo Takovo usadanjem rudnikom okrugu, biraju zasebno svaka po jednoga narodnog poslanika.

lan 83.

Svaki narodni poslanik predstavlja ceo narod, a ne samo one koji su ga izabrali.

lan 84.

Birai ne mogu davati ni narodni poslanici primati zapovedna i obavezna uputstva.

lan 85.

Pravo birako ima svaki roeni ili priroeni Srbin, koji je navrio 21 godinu, i koji plaa dravi najmanje 15 dinara neposredne poreze na godinu. Zadrugari, koji su navrili 21 godinu, imaju pravo biranja ma koliku neposrednu porezu plaali. Svaki koji hoe da upotrebi svoje birako pravo mora prethodno uzeti biraku kartu. A biraku je kartu nadlena vlast duna izdavati svakome, koji dokae priznanicom ili protokolom u koji se zavodi plaanje poreze da je u prolom ili u tekuem polugou platio porezu koja daje pravo biranja.

lan 86.

Svaki bira ima pravo da bira samo na jednome mestu, i to u onome izbornom okrugu u kojem je kao bira upisan.

lan 87.

Oficiri aktivni i u nedejstvu, i vojnici pod zastavom, ne mogu glasati.

lan 88.

Privremeno gube birako pravo: 1) koji su osueni na robiju, dok se ne povrate u prava; 2) koji su osueni za prestupe na gubitak graanske asti, za vreme dok traje ta kazna; 3) koji su u zatvoru ili u pritvoru za zloinstva ili prestupe pomenute u takama 1. i 2.; 4) koji su sudskom presudom osueni to su zloupotrebom svoje vlasti, pretnjom, poklonom ili obeanjem poklona radili za sebe ili za drugoga da bude izabran za poslanika, a takoe i oni, koji su osueni za prodaju svojeg glasa. Gubitak traje za vreme dokle je sudska presuda odredila; 5) koji su pod stecitem; 6) koji su pod starateljstvom; 7) koji su bez doputenja srpske vlade stupili u slubu strane drave; 8) koji su kao pristalice nepriznatih vera osueni za nevrenje graanskih i vojnih dunosti, za vreme koje je odredila sudska presuda.

lan 89.

Svi birai jednog okruga sastavljaju jedno izborno telo, i glasaju ne za pojedine kandidate ve za celu kandidatsku listu. Istim nainom biraju i one varoi u kojima se bira vie od jednog poslanika.

lan 90.

U okruzima e se glasanje vriti na vie mesta, prema odredbama izbornog zakona. Varoi e se takoe moi prema potrebi zakonom podeliti na vie odeljaka za glasanje.

lan 91.

Na svakom mestu gde se vri glasanje bie obrazovan biraki odbor sastavljen od jednog optinskog odbornika, kojeg je optinski odbor izabrao, od po jednog predstavnika svake birake liste, i jednog sudije, sudskog inovnika ili pravnika.

lan 92.

U svakom glavnom okrunom mestu kao i u varoima to biraju vie od jednog poslanika, obrazovae se glavni biraki odbor koji prikuplja sve glasove, prebrojava ih, proglauje rezultat izbora i daje poslanika punomostva. U tom e odboru predsedavati jedan od lanova Dravnog Saveta ili Kasacionog Suda, odreen kockom; a njegovi su lanovi: jedan lan stalnog okrunog odbora, predsednik mesnog optinskog odbora, jedan lan Apelacionog Suda ili predsednik Prvostepenog Suda, i po dva predstavnika svake birake liste.

lan 93.

U svakom okrugu sto biraa, a u svakoj varoi to bira vie od jednoga poslanika pedeset biraa, imae prava da sastave svoju biraku listu. Na svakoj listi morae da bude zapisano toliko imena koliko poslanika bira dotini okrug ili varo. Lista e nositi ime onoga kandidata koji je na njoj prvi zapisan. Takva e lista imati svoju kutiju na svakome mestu gde se vri glasanje. Celokupan broj biraa koji su glasali, podeljen brojem poslanika koji ima da izbere dotino izborno telo, dae kolinik glasova prema kome se svakoj listi dosuuje srazmeran broj poslanikih mesta. Svaka e lista dobiti toliko poslanikih mesta, koliko se puta kolinik sadri u glasovima koje je ona dobila. U svakoj listi kolinik e se pridavati najpre kandidatu na elu liste, pa za tim ostalim kandidatima u redu u kojem su naznaeni, dok se ne iscrpe broj njezinih glasova. Ako bude poslanikih mesta za koja ni jedna lista nije dobila broj glasova ravan koliniku, pridavae se po jedan poslanik onim listama, koje imaju broj koliniku najblii, dok se ne dobije odreeni broj poslanika za dotino izborno telo. U sluaju da je taj broj jednak na vie lista, reie kocka kojoj se listi ima dati poslaniko mesto.

lan 94.

U varoima gde se bira jedan poslanik, kao i u optinama kojima lan 82. ovoga Ustava daje izborno pravo, izabran je onaj kandidat, kojije dobio apsolutnu veinu glasova. Ako niko nije dobio apsolutnu veinu glasova, izvrie se nov izbor. Na novome je izboru dovoljna relativna veina glasova; a u sluaju ravne podele reie kocka.

Biraki odbor, koji izdaje punomostva poslanika, bie sastavljen: od jednoga sudije mesnog ili najblieg Prvostepenog Suda odreenog kockom, predsednika optinskoga suda i po jednog predstavnika svakog kandidata.

lan 95.

Ko nema pravo biranja ne moe biti ni izabran za poslanika.

lan 96.

Za poslanika u Narodnoj Skuptini moe biti izabran samo onaj, koji sem uslova potrebnih za pravo biranja, ispunjava jo i ove uslove: 1) da je Srbin po roenju, ili da je, ako je priroen, nastanjen pet godina u Srbiji; 2) da uiva sva graanska i politika prava; 3) da ivi stalno u Srbiji, izuzimajui one koji se stalno bave na strani po dravnome poslu; 4) da je navrio 30 godina; 5) da plaa dravi najmanje 30 dinara neposredne poreze na godinu.

lan 97.

Policijski inovnici ne mogu biti birani za narodne poslanike.

lan 98.

Narodni poslanici koji ne bi bili inovnici pa bi se za vreme trajanja svojega poslanikog mandata primili dravne slube, samim tim prestaju biti poslanici. Ali oni mogu ponovo biti izabrani za narodne poslanike prema lanu 99. Ova se odredba ne odnosi na ministre, koji ostaju i bez novoga izbora narodni poslanici.

lan 99.

inovnici i svi koji se inae nalaze u dravnoj slubi, ako bi bili izabrani za narodne poslanike i toga se mandata primili, gube svoj poloaj. Ali zadravaju svoje inovnike poloaje zajedno sa poslanikim mandatom ovi inovnici: 1) Ministri u slubi i na raspoloenju; 2) lanovi Dravnoga Saveta;

3) izvanredni i opunomoeni ministri akreditovani kod stranih dvorova, diplomatski agenti i generalni konsuli; 4) predsednici i lanovi viih i prvostepenih sudova; 5) profesori Velike kole, strunih i srednjih kola; 6) ininjeri i lekari u dravnoj slubi; 7) pensionari i inovnici na raspoloenju.

lan 100.

Meu poslanicima svakog okruga moraju biti po dva lica, koja pored ostalih ustavnih uslova optih za sve poslanike, ispunjavaju jo i ovaj naroiti uslov: Da su svrili koji fakultet u zemlji ili na strani, ili koju viu strunu kolu koja stoji u redu fakulteta. Ali smatrae se da imaju taj uslov i ako nisu svrili ni fakultet niti strunu kolu svi oni: a) koji su bili predsednici ili potpredsednici Narodne Skuptine; b) ministri i diplomatski agenti, i oni koji su to bili; v) predsednik, potpredsednik i lanovi Dravnog Saveta, i oni koji su to bili; g) generali i pukovnici u pensiji. Ova dva poslanika biraju okruzi istog dana i istim nainom kao i ostale poslanike, ali odvojeno od njih.

lan 101.

Za Obinu Narodnu Skuptinu poslanici izabrani optim izborom biraju se na tri godine. Za svaku trogodinju skuptinsku periodu izbori se vre na Krstovdan 14. septembra. Ako se opti izbori vre posle rasputanja Skuptine, trogodinja perioda Skuptinska e se raunati od idueg septembra meseca. Pre poetka te periode Skuptina se moe sazvati u vanredan saziv. Poslanici izabrani naknadnim izborima dobivaju svoje punomostvo do kraja skuptinske periode u kojoj su birani. Naknadni se izbori moraju izvriti najdalje za mesec dana od kako je dotino poslaniko mesto upranjeno.

lan 102.

Narodna se Skuptina saziva redovno u prestonicu za 1. novembar svake godine. Samo u sluajima neodoljive potrebe moe se Skuptina drati van prestonice, a Vlada je duna da to opravda pred samom tom Skuptinom sazvanom van prestonice. Svaki redovni saziv Narodne Skuptine traje najmanje est nedelja.

lan 103.

Kralj moe sazvati Narodnu Skuptinu i u vanredan saziv.

lan 104.

Narodna Skuptina pregleda sama punomostva svojih lanova i izrie svoj sud o njihovoj vrednosti kao i o sporovima koji bi se to se njih tie pojavili. Niko ne moe spreiti izabranoga poslanika kome je nadleni biraki odbor (l. 92. i 94. ovoga Ustava) izdao punomostvo, da ue u Skuptinu. Jedino Skuptina imae da reava da li je izbor pravilan ili ne.

lan 105.

Na prvom svojem sastanku, dranom pod predsednitvom svojeg po godinama najstarijega lana Skuptina e se kockom podeliti u odseke (sekcije). Ovi e odseci za tim izabrati svaki po jednog lana u odbor za pregled punomostava.

lan 106.

Narodna Skuptina bira sebi za svaki saziv iz svoje sredine: predsednika, dva potpredsednika i sekretare.

lan 107.

Svi poslanici polau, poto im budu overena punomostva i Skuptina ih primi za svoje lanove, ovu zakletvu: Ja (ime), zaklinjem se jedinim Bogom i svim to mi je po zakonu najsvetije i na ovome svetu najmilije, da u Ustav verno uvati, i da u u svome poslanikom radu opte dobro Kralja i naroda, po mojoj dui i mojem znanju, neprestano pred oima imati. I kako ovo ispunim, onako mi Bog pomogao i ovoga i onoga sveta".

lan 108.

Na prestonu besedu kojom Kralj otvara sednice skuptinske, Skuptina odgovara adresom.

lan 109.

Sednice su Narodne Skuptine javne, ali se mogu pretvoriti u tajne kad to zahte predsednik Skuptine, Vlada ili deset poslanika. Ako su tajnost zahtevali predsednik Skuptine ili deset poslanika, Skuptina moe uzeti u reavanje da li sednica da ostane tajna ili ne.

lan 110.

Skuptina moe reavati samo ako je u njezinoj sednici vie od polovine celokupnoga Ustavom odreenoga broja poslanika. Za punovaan zakljuak potrebna je veina glasova prisutnih lanova. U sluaju ravne podele glasova predlog koji je bio predmet glasanja odbaen je.

lan 111.

Glasanje u Skuptini biva: glasno poimence, sedenjem i ustajanjem, ili tajno. Glasanje glasno poimence biva kad god se glasa o celokupnome zakonu, i u svima sluajima kad Vlada ili dvadeset poslanika zatrae takvo glasanje. Izbori skuptinskih asnika vre se tajnim glasanjem. Glas se moe dati samo lino.

lan 112.

Zakonske predloge, izuzev budet i one jednogodinje financijske zakone, koji s budetom stoje u neposrednoj vezi, ne moe Skuptina uzeti u pretres, dok ih najpre ne proui Dravni Savet i ne podnese o njima Skuptini svoje mnjenje.

lan 113.

Svaki predlog zakonski, raunajui tu i budet, mora se, pre nego to ga Skuptina bude uzela u pretres i o njemu reavala, uputiti naroitom odboru skuptinskom na prouavanje. Ovaj odbor duan je podneti Skuptini izvetaj.

lan 115.

Za svaki zakonski predlog na po se birae se odbor po odsecima skuptinskim.

Budet e se sav prouavati u jednome odboru.

lan 115.

Ni jedan predlog zakonski ne moe biti usvojen ukupno, ako pre toga svaki lan njegov nije usvojen posebice.

lan 116.

O svakom zakonskom predlogu mora se glasati dva puta u istome sazivu Skuptine, pre nego to se on konano ne usvoji. Izmeu prvoga i drugoga glasanja mora proi najmanje pet dana.

lan 117.

Nikakav zakon ne moe se izdati, ukinuti, izmeniti ili protumaiti bez pristanka Narodne Skuptine. Naredbe za izvrenje zakona, i naredbe koje potiu iz nadzorne i izvrne vlasti Kraljeve, izdaje izvrna vlast, ali se u svakoj naredbi mora imenovati zakon na osnovu kojeg se ona izdaje. Nikakav zakon, niti ikakva naredba dravne, okrune ili optinske vlasti nemaju obaveznu silu, ako nisu obnarodovani nainom koji je zakon odredio. U obnarodovanju zakona mora se kazati da je na njega pristala Narodna Skuptina.

lan 118.

Zakoni i zakonite naredbe, koji su zakonim nainom obnarodovani, imaju obaveznu silu za sve graane i vlasti zemaljske. Osim same Narodne Skuptine niko drugi nema prava reavati, da li je pri kakvom zakonu, koji je nadleno obnarodovan i Narodna Skuptina sa svoje strane sudelovala nainom, kako to ovaj Ustav propisuje.

lan 119.

Bez odobrenja Narodne Skuptine ne moe se nikakva poreza niti opti dravni prirez ustanoviti, ni izmeniti. Bez pristanka Skuptine ne moe se drava zaduiti. Vlada je duna da Narodnoj Skuptini podnese Glavnom Kontrolom overeni taan izvetaj da li su financijski ugovori zakljueni i izvreni u smislu zakona.

lan 120.

Vlada moe povui natrag zakonski predlog koji je Skuptini podnela, dok jo nije Skuptina o njemu konano reila.

lan 121.

Kad Skuptina kakav zakonski predlog sasvim odbaci, on joj se ne moe vie podnositi za vreme istoga saziva.

lan 122.

Skuptina ima pravo istrage u izbornim i u isto administrativnim pitanjima. Svaki poslanik ima pravo upravljati ministrima pitanja i interpelacije. Ministri su duni dati na njih odgovor u toku istog saziva.

lan 123.

Svaki ima pravo upravljati Skuptini molbe i albe preko njezinoga predsednika. Skuptina ima prava dostavljati ministrima molbe i albe koje su na nju upravljene, a ovi su duni davati obavetenja o njihovoj sadrini, kad god Skuptina to od njih zahte. U Narodnoj Skuptini imaju pravo da govore samo njezini lanovi, ministri i vladini poverenici. Narodna Skuptina ne moe primati deputacije, ni pojedince, niti dopustiti da u njezinoj sredini govori ko drugi osim gore pomenutih lica.

lan 124.

Niko i nikad ne moe uzeti poslanika na odgovor za glas koji je dao kao lan Skuptine. Za svoje govore u Skuptini poslanici ne odgovaraju nikome drugom sem samoj Skuptini, koja ih moe kazniti, na predlog predsednika Skuptine, disciplinarnim skuptinskim kaznama odreenim u zakonu o poslovnome redu u Narodnoj Skuptini.

lan 125.

Bez ovlaenja Narodne Skuptine poslanici ne mogu se uzimati na odgovor, niti staviti u pritvor za kakvu krivicu ili za dugove, od dana izbora pa za sve vreme trajanja njihovog poslanikog mandata, van sluaja kad se uhvate na samome delu. Ali i u tom poslednjem sluaju Skuptina se ako je na okupu odmah izvetava, i ona daje ili odrie ovlaenje da se istraga produi za vreme saziva.

lan 126.

Skuptini pripada iskljuivo pravo da u svojoj sredini odrava red preko svojega predsednika. Nikakva oruana sila ne moe se postaviti u zgradi Narodne Skuptine niti u njezinom dvoritu. Niko oruan ne sme ui u zgradu Narodne Skuptine, osim lica koja po propisu oruje nose, a u Skuptinu po skuptinskome poslu dolaze.

lan 127.

Narodna Skuptina stoji u neposrednom odnoaju samo sa ministrima.

lan 128.

lanovi Narodne Skuptine dobivaju iz dravne kase putni troak i dnevnicu za vreme vrenja poslanike dunosti. Koliina ove dnevnice odreuje se naroitim zakonom.

lan 129.

Blii propisi o poslovnome redu u Skuptini odredie se naroitim zakonom.

lan 130.

Za Veliku Narodnu Skuptinu bira se dva puta onoliko poslanika koliko za Obinu Narodnu Skuptinu. Za Veliku Narodnu Skuptinu ne vredi l. 100-ti ovoga Ustava.

lan 131.

Velika Narodna Skuptina saziva se kad je potrebno: 1) da se rei o Prestolu (l. 75); 2) da se izberu Kraljevski Namesnici (l. 63); 3) da se reava o izmenama u Ustavu (l. 201. i 202); 4) da se reava o smanjivanju ili razmeni kojeg dela dravne oblasti (l. 4); 5) Kad Kralj nae za potrebno da saslua Veliku Narodnu Skuptinu.

Deo VI Ministri

lan 132.

Na vrhu dravne slube nalazi se Ministarski Savet, koji stoji neposredno pod Kraljem. Ministarski Savet sastavljaju ministri, naimenovani za pojedine struke uprave, i predsednik Ministarskog Saveta, koji moe biti bez portfelja. Sve ministre i Predsednika Ministarskog Saveta postavlja Kralj ukazom. Stupajui u dunost ministri polau zakletvu da e biti verni Kralju i da e se savesno pridravati Ustava i zakona.

lan 133.

Ministar moe biti samo Srbin po roenju, ili priroeni Srbin koji je pet godina nastanjen u Srbiji.

lan 134.

Ni jedan lan Kraljevskoga Doma ne moe biti ministar.

lan 135.

Ministri imaju pristupa u Narodnu Skuptinu, koja ih je duna sasluati kad god to zatrae. Ali glasati u Skuptini mogu ministri samo ako su u isto vreme i narodni poslanici. Skuptina ima pravo zahtevati da su ministri prisutni u njezinim sednicama.

lan 136.

Ministri su odgovorni Kralju i Narodnoj Skuptini za svoja slubena dela. Svaki akt dravni koji kralj potpisuje mora biti premapotpisan nadlenim ministrom. Pismena ili usmena naredba Kraljeva ne moe ni u kakvom sluaju zakloniti ministre od odgovornosti.

lan 137.

I Kralj i Narodna Skuptina imaju pravo da optue ministre: 1) za izdaju zemlje i vladaoca; 2) za povredu Ustava i ustavnih prava srpskih graana; 3) za primanje mita; 4) za oteenje drave iz

koristoljublja, i 5) za povredu zakona u sluajima, koje bude odredio naroiti zakon o ministarskoj odgovornosti. Ovim pravom optube mogu se posluiti Kralj i Narodna Skuptina za 4 godine, od kako je delo uinjeno.

lan 138.

Predlog da se ministar optui mora se uiniti napismeno, mora sadravati take optuenja i biti potpisan najmanje od dvadeset poslanika. Da se ministar stavi pod sud potreban je pristanak dve treine glasova sviju prisutnih lanova Narodne Skuptine. Optuenome i pod sud stavljenome ministru sudi Dravni Sud, sastavljen od lanova Dravnoga Saveta i lanova Kasacionoga Suda.

lan 139.

Naroitim zakonom, koji e se doneti u prvoj periodi Narodne Skuptine, odredie se blie pojedini sluaji ministarske odgovornosti, kazne koje se imaju primeniti na njihove krivice, sastav suda za njihovo suenje i postupak u suenju. Za one sluaje ministarske odgovornosti, koji nisu predvieni u Krivinome Zakoniku kao sama po sebi kanjiva dela, ministar ne moe biti osuen na veu kaznu od zatvora.

lan 140.

Kralj ne moe osuenome ministru ni oprostiti ni smanjiti kaznu bez pristanka Narodne Skuptine.

Deo VII Dravni Savet

lan 141.

Dravni je Savet sastavljen od 16 lanova, od kojih 8 imenuje Kralj a 8 bira Narodna Skuptina, i to ovim nainom: Kralj predlae Skuptini listu od esnaest kandidata izmeu kojih ona bira osmoricu, koje Kralj postavlja za Savetnike; Narodna Skuptina sa svoje strane predlae Kralju listu od esnaest kandidata izmeu kojih Kralj postavlja osmoricu za Savetnike. Na isti se nain popunjavaju upranjena mesta u Dravnome Savetu.

lan 142.

Dravni Savetnici postavljaju se na ceo ivot. Oni ulaze u red ostalih dravnih inovnika. Savetnici ne mogu biti preko svoje volje uklonjeni sa svojih mesta ni prevedeni u druga zvanja dravne slube. Oni se ne mogu ni u pensiju staviti preko svoje volje, sem ako su navrili 40 godina dravne slube, ili 65 godina ivota, ili ako su tako oboleli da ne mogu vie vriti svoju dunost. Ako dravni savetnik postane ministar, njegovo se mesto u Savetu ne popunjava; a kad prestane biti ministar on se vraa u Savet na svoje mesto. Samo u tome sluaju kad bi ostalo u Savetu manje lanova od broja koji zakon o poslovnome redu u Dravnome Savetu ite za otpravljanje poslova, popunjava se odmah toliko mesta koliko je potrebno te da Savet moe raditi.

lan 143.

Dravni Savetnici mogu biti oni srpski graani, koji su navrili 35 godina, koji su svrili u Srbiji ili na strani kakav fakultet ili kakvu viu strunu kolu koja stoji u redu fakulteta i koji su proveli 10 godina u dravnoj slubi. Ali oni koje ovaj Ustav zatee u zvanju dravnih savetnika mogu biti izabrani i postavljeni za savetnike i ako nemaju tih uslova.

lan 144.

Predsednika i podpredsednika Dravnog Saveta postavlja Kralj iz sredine Saveta na tri godine.

lan 145.

Dravni Savet ima ove dunosti: 1)da na poziv Vlade izrauje zakonske predloge i nacrte administrativnih naredaba od optega znaaja, i da daje Vladi svoje miljenje o predmetima koje bi mu ona podnela; 2) da prouava zakonske predloge, koje Vlada podnosi Skuptini, ili koji su potekli iz skuptinske inicijative, i da daje svoje miljenje o njima. Ovo miljenje savetsko nije obavezno ni za Skuptinu ni za Vladu, ali se ipak mora uvek u celini saoptiti Narodnoj Skuptini pre nego to ona uzme dotini zakonski predlog u pretres. Skuptina i Vlada mogu odrediti svaka za svoje predloge rok u kojem Savet ima podneti svoje miljenje; Savet moe traiti da mu se taj rok produi. Ali ako i posle produenog roka Savet ne podnese svoj izvetaj i svoje miljenje, Skuptina e bez njega prei na pretres i na reavanje; 3) da sastavlja kandidacionu listu za upranjena mesta u Glavnoj Kontroli i u Kasacionom i Apelacionom Sudu;

4)da donosi zavrna reenja o albama koje se tiu izbora za okrune skuptine i odbore, i optinskih izbora; 5) da kao disciplinarni sud sudi dravnim inovnicima; 6) da razmatra i reava albe protiv ministarskih reenja u spornim administrativnim pitanjima. Ova reenja Dravnoga Saveta obavezna su za Ministre; 7) da reava sukobe izmeu administrativnih vlasti; 8) da odobrava delimine izdatke iz optega kredita, odreenoga budetom za vanredne potrebe, kao i delimino upotrebljavanje kredita odreenoga na graevine, u koliko bi izdatak u pojedinim sluajima bio vei od sume, kojom ministar moe sam po zakonu raspolagati; 9) da odobrava izuzetno stupanje u srpsko graanstvo; 10) da odobrava poravnjanja izmeu drave i pojedinih lica, koja bi se po dravne interese kao korisna pokazala; 11) da reava, da li po zakonu ima mesta zauzimanju nepokretnih dobara za opte narodnu potrebu; 12) da vri poslove, koji bi mu raznim zemaljskim zakonima odreeni bili. lan 146. Poslovni red u Dravnome Savetu odredie se osobenim zakonom.

Deo VIII Sudska vlast

lan 147.

Sudovi su nezavisni. U izricanju pravde oni ne stoje ni pod kakvom vlau, no sude i reavaju samo po zakonu. Nikakva dravna vlast, ni zakonodavna ni upravna, ne moe vriti sudske poslove, niti opet sudovi mogu vriti zakonodavnu ili upravnu vlast. Pravda se izrie u ime Kralja.

lan 148.

Nikakav sud ni sudsko ureenje i nadlenost ne moe se ustanoviti drukije osim zakonom. Ali nikada i ni pod kojim imenom ne mogu se ustanoviti vanredni ili preki sudovi ili komisije za suenje.

lan 149.

Ustanova porote zadrava se. Njezinu nadlenost odreuje zakon.

lan 150.

Sudovi su u Srbiji: Prvostepeni, Apelacioni i Kasacioni Sud. Za celu Srbiju bie samo jedan Kasacioni Sud, koji ne sudi o delu nego samo o pravu. Ovaj Kasacioni Sud reavae i o sukobima izmeu sudske i administrativne vlasti. Predsednik Kasacionog Suda ima in dravnoga savetnika.

lan 151.

Ni jedan sud ne sme nikoga uzimati na odgovor niti suditi, ako po zakonu nije nadlean.

lan 152.

Za izricanje pravde u sudovima moraju biti najmanje tri sudije. Samo za predmete manje vanosti, krivine i graanske, moe se zakonom zavesti sud u kome e suditi jedan sudija.

lan 153.

Suenje je u sudovima javno, osim sluaja gde sud nae da valja iskljuiti javnost radi reda ili morala. Sudije se savetuju i glasaju tajno, a presuda se iskazuje glasno i javno. U svakoj presudi i svakom reenju moraju se navesti razlozi i zakonske odredbe na kojima su oni osnovani.

lan 154.

U svima zloinima i prestupima optueni mora imati branioca od kako se pod Sud stavi; a moe ga imati i ranije u sluaju l. 9 ovoga Ustava zarad izjave albe. Ako on sam ne odredi sebi branioca, sud e mu ga postaviti. U istupima moe optueni, ako hoe, uzeti sebi branioca.

lan 155.

Sve sudije postavlja Kralj. Predsednici prvostepenih sudova postavljaju se po dvema listama, od kojih jednu predlae Kasacioni, a jednu Apelacioni Sud. Predsednici i lanovi Kasacionoga i Apelacionoga Suda postavljaju se takoe po dvema listama od kojih jednu predlae Dravni Savet, a jednu Kasacioni Sud. U svakoj kandidacionoj listi mora biti dva puta onoliko kandidata, koliko ima upranjenih mesta. Kandidati mogu biti isti i na jednoj i na drugoj listi.

lan 156.

Ne mogu biti sudije u isto vreme u jednome sudu, niti zajedno suditi, srodnici: po krvi u pravoj liniji u kome bilo stepenu, u pobonoj do etvrtoga stepena zavrno, a po tazbini do drugoga stepena zavrno.

lan 157.

Sudija moe biti samo onaj Srbin koji je, uz druge zakonske uslove za dravnu slubu, redovno svrio pravni fakultet u Srbiji ili na strani. U prvostepenom sudu moe biti sudija samo onaj koji je navrio 25 godina, a u viem sudu onaj koji je navrio 30 godina ivota. Za predsednike u prvostepenim i sudije u Apelacionom Sudu trai se jo da su sluili najmanje 5 godina kao sudije prvostepenih sudova, ili kao sekretari ministarstva pravde, ili viih sudova, ili kao redovni profesori prava u Velikoj koli, ili da su za 7 godina radili pravozastupnike poslove kao javni pravozastupnici. Za predsednika u Apelacionom i predsednika i lanove u Kasacionom Sudu, pored zahteva izloenih u prvom odeljku ovoga lana, trai se jo da su 10 godina kao sudije, ili kao redovni profesori prava u Velikoj koli sluili, ili da su 10 godina radili pravozastupnike poslove kao javni pravozastupnici, ili da su bili 5 godina lanovi Apelacionog Suda ili predsednici prvostepenih sudova, ili da su bili ministri pravde. Ne mogu biti birani niti postavljeni ni za predsednika ni za sudiju ma koga suda oni, koji su disciplinarnom presudom Kasacionoga Suda otputeni iz sudske slube, ili koji su presudom redovnih sudova za proste, nepolitike, zloine ili prestupe izgubili sudijsku slubu. Ove odredbe ne vrede za sudije, koji nisu dravni inovnici.

lan 158.

Sudije su u svojim zvanjima stalne. Sudija ne moe biti lien svojega zvanja, niti ma pod kojim izgovorom uklonjen sa dunosti protiv svoje volje, bez presude redovnih sudova ili disciplinarne presude Kasacionoga Suda.

Sudija ne moe biti tuen za svoj sudski rad bez odobrenja Kasacionoga Suda. Sudija moe biti premeten samo novim postavljenjem po svojem pismenom pristanku. Sudija ne moe biti stavljen u pensiju protiv svoje volje, osim kad navri 60 godina ivota, ili 40 godina dravne slube, ili kad telesno ili duevno tako oboli da ne moe dunost da vri. Ali sa poslednjeg sluaja ne moe se sudija staviti u pensiju bez reenja Kasacionoga Suda.

lan 159.

Sudija ne moe primiti vrenje kakve druge dravne slube, izuzev honorarnu profesuru u pravnome fakultetu. On ne moe ni privremeno biti upuen preko svoje volje na drugu plaenu ili besplatnu dunost.

lan 160.

Naroiti zakon odreuje sastav, ureenje i nadlenost vojnih sudova, kao i uslove koje moraju imati njihovi lanovi.

DEO IX Okruzi, srezovi i optine

lan 161.

U okruzima postoje uz dravne upravne vlasti, kao samoupravni organi: okrune skuptine i stalni okruni odbori. Njihov je zadatak da vode brigu o uvanju i unapreenju prosvetnih, privrednih, saobraajnih, sanitetskih i financijskih okrunih interesa, kao i da vre sve poslove koji bi se zakonom stavili u njihov krug rada.

lan 162.

Optine imaju svoju samoupravu. Za vrenje optinskih poslova ima optinski sud, optinski odbor i optinski zbor.

lan 163.

Optinski su izbori neposredni.

lan 164.

Pravo glasanja pri optinskim i okrunim izborima ima svaki srpski graanin, lan dotine optine ili okruga, koji, uz druge zakonske uslove, plaa dravi 15 dinara neposredne poreze na godinu. Zadrugari, koji su navrili 21 godinu, imaju pravo biranja, ma koliku neposrednu porezu plaali.

lan 165.

Optinske vlasti, kao i okrune skuptine i stalni okruni odbori, pored optinskih i okrunih poslova u svojim krugovima, dune su vriti dravne poslove koje im zakoni odrede.

lan 166.

Nova se optina ne moe stvoriti, niti se obim optina moe menjati, bez odobrenja zakonodavne vlasti.

lan 167.

Svaki graanin i svako nepokretno dobro mora pripadati nekoj optini i snositi terete optinske, sreske i okrune.

lan 168.

Nikakav okruni ni sreski prirez ne moe se ustanoviti bez odobrenja okrune skuptine, a nikakav optinski prirez bez odobrenja optinskog zbora. Okrug, srez i optina ne mogu se ni zaduiti dok to ne odobri okruna skuptina ili optinski zbor. Zakon e odrediti u kojim e sluajevima biti potrebno za te prireze i za to zaduivanje odobrenje zakonodavne ili druge koje dravne vlasti.

lan 169.

Okruzi, srezovi i optine mogu, kao i pojedina lica, imati svojeg imanja.

lan 170.

Krug rada i ureenje samoupravnih okrunih, sreskih i optinskih vlasti, i odnos izmeu njih i dravnih vlasti uredie se naroitim zakonima.

Deo X Dravne financije, dravna ekonomija i dravno imanje

lan 171.

Svaki srpski graanin plaa dravi porezu. Poreza se plaa po imunosti.

lan 172.

Niko se ne moe osloboditi od plaanja poreze, van sluaja koje je zakon predviDEO. Kralj i Naslednik Prestola ne plaaju dravi porezu.

lan 173.

Nikakva pensija, nikakva milostinja ili nagrada ne moe se dati iz dravne kase, ako nije osnovana na zakonu.

lan 174.

Svake godine Narodna Skuptina odobrava dravni budet koji vredi samo za godinu dana. Budet se mora podnositi Narodnoj Skuptini u samome poetku njezinoga rada. U isto vreme podnosie se Narodnoj Skuptini zavrni prologodinji raun. Svi prihodi i rashodi dravni moraju ui u budet i u zavrni raun. Skuptina moe predloene pojedine partije budeta uveati, ili smanjiti ili izostaviti. Uteda jedne budetske partije ne moe se utroiti na podmirenje potreba druge partije bez odobrenja zakonodavne vlasti.

lan 175.

Ako Narodna Skuptina nije mogla da utvrdi novi budet pre poetka raunske godine, ona moe produiti privremeno budet istekle raunske godine sve dok novi budet ne bude utvren. Ako je Narodna Skuptina rasputena ili odloena pre nego to rei budet, Kralj moe produiti budet istekle raunske godine najvie za etiri meseca.

lan 176.

Rude su svojina dravna.

lan 177.

Pravo monopola pripada dravi. Drava moe preneti to svoje pravo na drugoga, ali samo putem zakona i na odreeno vreme. Povlastice (koncesije) daju se samo putem zakona i to opet za odreeno vreme.

lan 178.

Dravno imanje obrazuju sva pokretna i nepokretna dobra i sva imovna prava, koje drava kao svoja pribavlja i dri. Samo se zakonom moe dravno imanje otuivati, ili ono i njegov prihod zaloiti ili inae opteretiti.

lan 179.

Od dravnoga imanja razlikuje se Kraljevo privatno imanje, kojim Kralj slobodno raspolae za ivota i na sluaj smrti po odredbama graanskoga zakonika. Za ovo Kraljevo imanje ne vredi 2. odeljak l. 40. ovog Ustava. Trokove za odravanje onih dravnih imanja koja se Kralju na uivanje ustupaju isplauje Kralj.

DEO XI Glavna Kontrola

lan 180.

Za pregled dravnih rauna postoji Glavna Kontrola kao osobeno nadletvo i raunski sud. Zakonom e se odrediti u kojim e sluajima protiv odluke Glavne Kontrole imati mesta albi Kasacionom Sudu. Glavna Kontrola ima predsednika i etiri lana. I predsednika i lanove Glavne Kontrole bira Narodna Skuptina iz kandidacione liste koju sastavlja Dravni Savet, i na kojoj je predloeno dva puta onoliko kandidata koliko je praznih mesta. lanovi Glavne Kontrole imaju in sudija Kasacionoga Suda, a njezin predsednik in dravnoga savetnika.

lan 181.

lanovi Glavne Kontrole mogu biti oni srpski graani, koji su svrili pravni fakultet u Srbiji ili na strani i navrili uz to 10 godina dravne slube; ili koji su bili ministri financije; ili koji su sluili 10 godina kao vii inovnici u financijskoj struci. Ali predsednik Glavne Kontrole i dva lana njezina moraju biti pravnici. Predsednik i lanovi Glavne Kontrole koji se zateku u svojim zvanjima kad ovaj Ustav stupi u ivot mogu biti kandidati za novu Glavnu Kontrolu i ako nemaju uslova koji se ovim lanom itu. Predsednik i lanovi Glavne Kontrole su nepokretni u svojim zvanjima. Oni se ne mogu otpustiti iz dravne slube bez presude redovnih sudova, niti premestiti u druga zvanja bez svojega pismenog pristanka. U pensiju se oni mogu staviti samo ako su navrili 40 godina dravne slube, ili 65 godina ivota, ili ako su tako oboleli da ne mogu vie vriti svoju dunost.

lan 182.

Glavna Kontrola pregleda, ispravlja i likvidira raune opte administracije i svih raunopolagaa prema dravnoj kasi. Ona motri da se ne prekorai nijedan izdatak po budetu i da se ne dogodi nikakvo prenaanje suma iz jedne budetske partije u drugu. Ona zavruje raune svih dravnih uprava i duna je prikupljati sve dokaze i sva potrebna obavetenja. Opti raun dravni podnosi se Narodnoj Skuptini sa primedbama Glavne Kontrole, i to najdalje za dve godine, raunajui od zavretka svake budetske godine. Zakonom e se blie odrediti ureenje i krug rada Glavne Kontrole, kao i nain kojim e se postavljati njezino osoblje.

Deo XII Dravna sluba

lan 183.

Svi srpski graani po roenju imaju jednaka prava na sva zvanja u svim strukama dravne slube, ako samo ispune one uslove koje zakoni itu. Priroeni srpski graani imaju prava na slubu dravnu, samo ako su pet godina nastanjeni u Srbiji. Stranci, a takoe i oni priroeni srpski graani koji jo nisu nastanjeni pet godina u Srbiji, mogu biti primljeni u dravnu slubu samo pod ugovorom i to u izvesnim sluajima koje zakon izreno predvia.

lan 184.

Pri postavljanju i unapreivanju inovnika pazie se na odlino vladanje, sposobnost i strunu spremu. Za dokazivanje strune spreme zavee se postupno dravni ispiti u svima strukama dravne slube.

lan 185.

Svaki je inovnik odgovoran za svoja slubena dela.

lan 186.

inovnici polau pri stupanju u dravnu slubu zakletvu: da e Kralju biti verni i posluni i da e se savesno pridravati Ustava i zakona.

lan 187.

Zvanja dravne slube i plate inovnike po svima strukama utvruju se zakonom.

lan 188.

Zadrava se ustanova pensije za inovnike. Zakonom se odreuju osnovi, po kojima inovnik moe imati pravo na pensiju, kao i po kojima inovnik moe biti stavljen u pensiju.

lan 189.

Za pensiju deci i udovici umrloga inovnika zadrava se osobeni fond osnovan ulozima od plata i pensija inovnikih.

DEO XIII Crkva, kola i Dobrotvorni Zavodi

lan 190.

Unutranja uprava istono-pravoslavne Crkve pripada Arhijerejskom Saboru. Za druge veroispovesti unutranja uprava pripada njihovim duhovnim vlastima. Duhovne vlasti, kako istono-pravoslavne Crkve tako i sviju ostalih priznatih veroispovesti u Srbiji, stoje pod nadzorom ministra crkvenih poslova. Ureenje crkvenih vlasti i bogoslovskih kola istono-pravoslavne Crkve donosi se zakonom po dogovoru ministra sa Arhijerejskim Saborom.

lan 191.

Crkvene vlasti sude svetenicima za krivice uinjene u svetenikim dunostima, izuzimajui one krivice, koje se kazne po krivinom zakonu. albe protivu zloupotreba crkvenih vlasti, ma koje veroispovesti u zemlji, podnose se ministru crkvenih poslova. Svetena lica i crkvene ustanove, u pogledu graanskih odnosa i imanja, potinjeni su zemaljskim zakonima.

lan 192.

Prepiska duhovnih vlasti srpske istono-pravoslavne Crkve sa stranim crkvenim vlastima, Saborima i Sinodima vri se sa odobrenjem ministra crkvenih poslova. Slubena prepiska drugih veroispovesti u Srbiji sa stranim crkvenim vlastima, Saborima i Sinodima, mora se takoe podnositi na uviaj i odobrenje ministru crkvenih poslova. Slubena pisma ili naredbe crkvenih vlasti, Sabora i Sinoda sa strane ne moe nikakva crkvena vlast u Srbiji obnarodovati ni izvriti bez znanja i odobrenja ministra crkvenih poslova.

lan 193.

Sve javne i privatne kole i drugi zavodi za obrazovanje stoje pod nadzorom dravne vlasti.

lan 194.

Dobrotvorni zavodi ili zadubine za prosvetu i druge dobre celi, koje za ivota ili na sluaj smrti osnuju privatni ljudi svojim imanjem ili fondovima, moi e opstati samo po odobrenju dravne vlasti osnovanom na zakonu. Ali imanje ovih zavoda ne moe se smatrati kao dravno imanje i ne moe se ni na to drugo upotrebiti osim na ono na to je namenjeno i kako je namenjeno. Samo ako se s vremenom, prema promenjenim drutvenim i drugim prilikama, pokae da to nije moguno, moe se ovo imanje, po odobrenju zakonodavne vlasti a na predlog upravljaa dotinog imanja upotrebiti na druge sline celi. Zakonom e se blie odrediti nain kako e se to initi, kao i prava i dunosti upravljaa, i nadzor dravni nad dobrotvornim zadubinama i fondovima.

Deo XIV Vojska

lan 195.

Svaki je Srbin duan da slui u vojsci. Rok vojne slube, nain odsluivanja, i izuzea od line slube propisuje naroiti zakon. Zakon takoe odreuje: kakvih inova ima u vojsci, kako se ti inovi dobivaju i kako se gube.

lan 196.

Ustrojstvo vojske propisuje se naroitim zakonom, a formaciju njezinu odreuje Kralj uredbom.

lan 197.

Koliko e se vojske stalno pod zastavom drati odreivae se svake godine zakonom o budetu.

lan 198.

Vojnicima pod zastavom sude za njihova krivina dela vojni sudovi, po odredbama vojno-sudskih zakona. Odredbe o vojnoj disciplini i disciplinskim kaznama propisuje Kralj uredbom.

lan 199.

Niko ne moe dobiti dravnu slubu, ako nije, po odredbama vojnih zakona, svoj rok u vojsci odsluio ili od vojne slube osloboen.

lan 200.

Strana vojska ne moe se uzeti u slubu dravnu. Ugovor da strana vojska posedne srpsko zemljite ili da pree preko njega ne vredi bez odobrenja Narodne Skuptine, kao to ni srpska vojska ne moe se staviti u slubu koje druge drave bez odobrenja Narodne Skuptine.

Deo XV Izmene u Ustavu

lan 201.

Predlog da se u Ustavu to izmeni, dopuni ili protumai moe uiniti Kralj ili Narodna Skuptina. U predlogu takvom moraju se izrekom imenovati sve take Ustava koje bi se imale izmeniti, dopuniti ili protumaiti. Ako je predlog uinio Kralj taj e se saoptiti dvema Narodnim Skuptinama koje su postale iz dva razna izbora to dolaze jedan za drugim, pa e se zatim Skuptina raspustiti i sazvati Velika Narodna Skuptina najdalje za etiri meseca. Ako je pak predlog takav potekao od Narodne Skuptine, Skuptina e tri puta glasati o njemu ostavljajui od glasanja do glasanja najmanje po 5 dana. Za reavanje ovoga predloga mora u Skuptini biti najmanje tri etvrtine Ustavom odreenoga broja poslanika; a uzima se da je predlog primljen ako je za nj glasalo najmanje dve treine prisutnih poslanika. Kad predlog na taj nain bude usvojen u dvema Skuptinama iz dva razna izbora koji dolaze jedan za drugim, Skuptina e se raspustiti, a Velika Narodna Skuptina sazvae se najdalje za etiri meseca od dana kad je predlog usvojen.

I u jednom i u drugom sluaju Velika Narodna Skuptina moe reavati samo o onim izmenama i dopunama ili tumaenju Ustava, koje sadri predlog na osnovu kojeg je ona sazvana. Njezina e reenja vrediti kad ih Kralj potvrdi.

lan 202.

Izuzetno mogu se posle est godina, na zahtev proste veine jedne Narodne Skuptine, podvrgnuti ustavnoj reviziji l. 89,90,91,92,93 i 94 ovog Ustava. [uredi]Prelazna nareenja

lan 203.

I. Ui Ustavotvorni Odbor, izabran Odborom koji je Kralj sazvao da izradi nacrt ovoga Ustava, duan je spremiti, na osnovima sadranim u ovome Ustavu, nacrt privremenoga izbornog reda, koji e se primeniti samo na izbore narodnih poslanika za prvi vanredni saziv Narodne Skuptine. Ovaj nacrt podnee se Dravnome Savetu na reenje, a kad dobije potvrdu Kraljevu imae silu zakona. Taj izborni red ima se izraditi najdalje do 1. maja 1889 god. II. Izbori za taj vanredni saziv Narodne Skuptine izvrie se 14. septembra 1889 god., a ona e se sazvati za 1. oktobar iste godine. III. Dravni Savet ostaje u svome sadanjem sastavu, da vri dunosti predviene ovim Ustavom, dok se na prvom vanrednom sazivu Narodne Skuptine ne izvri naimenovanje lanova Dravnoga Saveta prema odredbama ovoga ustava (l. 141). One dunosti koje je Dravni Savet vrio po Ustavu od 1869, god., a koje su prenesene ovim Ustavom na nove ustanove, vrie Dravni Savet i dalje, dokl e te ustanove ne stupe u ivot. To isto vredi i za lanove i predsednika Glavne Kontrole. IV. Dok se ne donesu zakoni o ureenju novih ustanova, koje se stvaraju ovim Ustavom produie svoju radnju ustanove koje se zateku kad se ovaj Ustav obnaroduje, upravljajui se po odredbama ovoga Ustava. V. Dok se ne donese zakon o istranim sudijama vrede odredbe lana 9. ovoga Ustava i za sadanje istrane vlasti. VI. Za vreme prvoga vanrednog saziva Narodne Skuptine, a poto se zakonom uredi nova administrativna podela zemlje i bude postavljen Dravni Savet prema l. 141. ovoga Ustava, izvrie se nov raspored predsednika i sudija Kasacionoga, Apelacionoga i Prvostepenih Sudova na ovaj nain: 1) Odmah im bude postavljen prema Ustavu, Dravni Savet, on pristupa izboru predsednika i lanova Kasacionoga Suda i podnosi listu izabranih Kralju. 2) Predsednik i lanovi Kasacionoga Suda stupaju u dunost im ih Kralj postavi; 3) Predsednik i lanovi Apelacionoga Suda biraju se i postavljaju se po ovome Ustavu (l. 155); 4) Predsednici Prvostepenih Sudova biraju se ovako: Jednu listu kandidacionu sastavlja Dravni Savet, a drugu Kasacioni Sud. Iz tih kandidata Kralj postavlja predsednike za pojedine sudove;

5) lanovi Prvostepenih Sudova ostaju na svojim mestima, ako imaju uslove za sudije koje itu ovaj Ustav i zakoni, i ako u novoj sudskoj organizaciji bude zadran sud iji su oni lanovi. U Prvostepenim Sudovima koji budu zadrani imae prvenstveno pravo na mesta to se imaju popuniti, sudije ukinutih sudova koje imaju potrebne uslove. 6) Do sastava sudova po ovome prelaznom nareenju, sve sudije vre svoje dosadanje dunosti. Sve sadanje sudije koje ne budu ostale u sudstvu po novome rasporedu, dobie pensiju prema odredbama zakona o inovnicima. VII. Svi zakoni bie pregledani i dovedeni u saglasnost sa ovim Ustavom. VIII. Na vanrednome sazivu Narodne Skuptine od 1 oktobra 1889 donee se ovi zakoni: 1) dravni budet; 2) zakon kojim se sudska vlast, koju danas vre policijske vlasti, prenosi na graanske sudove, a u nekoliko i ona sudska vlast koju sada vre optinski sudovi; 3) izborni zakon skuptinski; 4) zakon o ureenju okruga, srezova i optina, i 5) zakon o poslovnome redu u Narodnoj Skuptini, kao i drugi zakoni, koji bi se pokazali kao neodlono potrebni da se ovaj Ustav uvede u ivot. A za vreme prve zakonodavne periode donee se ovi zakoni: 1) zakon o ministarskoj odgovornosti; 2) zakon o tampi; 3) zakon o udruenjima i javnim zborovima; 4) zakon o poslovnome redu u Dravnom Savetu; 5) zakon o ureenju Glavne Kontrole.

lan 204.

Od dana kad se ovaj Ustav obnaroduje gube vanost Ustav od 29 juna 1869. god., kao i svi zakoni i naredbe, u koliko bi bili protivni ovome Ustavu. Ministarski savet duan je obnarodovati Ustav u Slubenim novinama za 24 asa posle potpisa, a za tim objaviti ga u celoj zemlji.

U Beogradu, 21. Decembra 1888, god.

Predsednik Velike Narodne Skuptine, K. S. Tauanovi Potpredsednik, R. S. Popovi Sekretari: Pop Marko Petrovi Sava Ili Rajko L. Stojievi

Pop Kosta P. Jovanovi A. M. Stanojevi D. Valoi Ilija Stoi Ljuba Joksimovi Opunomoepi potpisnici: Pop Tasa Vukosavljevi Pop Pera . Popovi Stojan M. Proti Pop Pavle D. Miloevi Mihailo Savi Radovan Vlaovi A. R. Mihailovi Kosta M. Vlaji Sava Milievi Mladen P. Todorovi Sp. M. Radosavljevi Luka Atanackovi Sp. Stevanovi Nikola P. Nikoli Raka Milenkovi Milutin Markovi Pera Tati Jova Krsmanovi oka Sui Milan Nili Stevan Ivkovi Trifun Milojevi d-r L. Pau Anta Nei

Preporuujemo svima Naim ministrima, da ovaj Ustav obnaroduju i o izvrenju se njegovom staraju, vlastima pak zapovedamo, da po njemu postupaju. a svima i svakome da mu se pokoravaju

U Beogradu, 22. decembra 1888. god.

MILAN s r. (M. P.)

ViDEO i stavio dravni peat, uvar dravnog peata, ministar pravde, . R. Panteli s. r. Predsednik ministarskog saveta, ministar unutranjih dela, N. Hristi s. r. Ministar inostranih dela,ed. Mijatovi s. r. Ministar vojni, eneral, K. S. Proti s. r. Ministar pravde, . R. Panteli s. r. Ministar graevina, Mihailo M. Bogievi s. r. Ministar prosvete i crkvenih poslova, d-r Vladan orevi s. r. Zastupnik ministra narodne privrede, ministar prosvete i crkvenih poslova, d-r Vladan orevi s. r. Zastupnik ministra financije, ministar inostranih dela, ed. Mijatovi s. r.