Isidora oki

Hipofiza
Hipofiza (pitituarna lezda) je glavna, rukovodea endokrina lezda. Naziv potie od grkog h po (ispod) i ph sis (rast).!na je "ala, veliine zrna pirina, pre#nika oko $#" , teine od %,&g do $g. Njena veliina se poveava kod ena toko" trudnoe. Nalazi se u ko'tano" udu(ljenju tursko sedlo (sella tur#i#a), na (azi "ozga. )iziolo'ki se "oe podeliti na dva sasvi" razliita dela* prednji reanj(adenohipofiza) i zadnji reanj(neurohipofiza). Iz"e+u ova dva renja se nalazi "ala zona koja se naziva pars inter"edija. ,judi ovaj deo gotovo da ne"aju, ali je kod nekih ivotinja vei i funk#ionalno znaajniji. )unk#ije nekog organiz"a kontroli'u dva kontrolna siste"a* nervni i endokrini. Iz"e+u nervnog i endokrinog siste"a regula#ije postoje (rojne veze. -ednu od tih veza predstavlja i veza iz"e+u hipotala"usa i hipofize. Hipofiza je sa hipotala"uso" povezana hipofizno" peteljko". .a veza se zasniva na prin#ipu povratne regula#ije. /entralnu ulogu u izluivanju hor"ona i"a prednji reanj hipofize kroz produk#iju hor"ona koji sti"uli'u i odravaju nekoliko drugih endokrinih lezda. 0od siste"o" povratne regula#ije podrazu"eva se siste" kod kog proizvod siste"a utie na predhodni deo siste"a i tako "enja (rzinu stvaranja sa"og proizvoda. 1ko poveanje proizvoda dovede do poveanja aktivnosti siste"a, odnos se opisuje kao pozitivna povratna sprega, a ako poveanje proizvoda dovede do s"anjenja aktivnosti siste"a, radi se o negativnoj povratnoj sprezi. !vo je pri"er indirektne, negativne povratne sprege, regulisane hor"oni"a. 2naaj odnosa iz"e+u nervnog i endokrinog siste"a je najoigledniji kroz povratne kontrolne "ehaniz"e koje ukljuuju i hipotala"us.Hipotala"us oslo(a+a dve vrste faktora* rilizing faktore(3) i inhi(itorne faktore(4). .i faktori deluju na hipofizu, ona lui svoje hor"one. 5 zavisnosti od toga koji se hor"on oslo(odi iz hipofize on deluje na odgovarajuu endokrinu lezdu. .a lezda lui svoj hor"on i on deluje na #iljano tkivo. 6ada taj sekretorni hor"on dostigne zadatu kon#entra#iju on deluje dvostruko, na hipofizu i na hipotala"us. !ni prestaju sa luenje" svojih hor"ona i sa"i" ti" i endokrina lezda prestaje sa luenje" svog hor"ona. !vo je prin#ip negativne povratne sprege. !slo(a+ajui (relizing) i inhi(i'ui faktori koje lui hipotala"us kontroli'u luenje hor"ona adenohipofize. 2a veinu tih hor"ona koje lui adenohipofiza su vani oslo(a+ajui hor"oni, dok je jedino za lu#enje prolaktina (itan inhi(i'ui faktor. Najznaajniju hipotala"usni faktori su* $.faktor koji oslo(adja tireosti"ulirajui hor"on, on sti"uli'e luenje tireotropina 7.faktor koji oslo(a+a kortikotropin 4 podstie luenje adenokortikotropina 8.faktor koji oslo(a+a hor"on rasta 4 sti"uli'e luenje hor"ona rasta 9.faktor koji oslo(a+a gonadotropine 4 on izaziva luenje dva gonadotropna hor"ona*luteinizirajueg i folikulostiluirajueg &.faktor koji inhi(i'e prola#tin 4 inhi(i'e luenje prolaktina 1denohipofiza lui 'est vanih hor"ona, koji kontroli'u "eta(olike funk#ije. Hor"oni koje lui adenohipofiza su* $.Hor"on rasta koji deluje na sintezu proteina, deo(u i diferen#ija#iju elija i tako poodstie rast ivotinja. :vi hor"oni adenohipofize deluju tako 'to sti"uli'u odre+ene lezde, osi" hor"on rasta, koji deluje na gotovo sva tkiva u organiz"u. Izaziva rast svih tkiva organiz"a koja su sposo(na da

rastu. 6od odraslih sa starenje" luenje hor"ona rasta (lago opada, a tek u du(okoj starosti s"anjuje na 7&; od nivoa u adoles#en#iji. 0ore"eaji luenja hor"ona rasta* a)0anhipopituitariza" 4 s"anjeno luenje svih hor"ona adenohipofize. <oe (iti uro+eno ili se javiti u (ilo ko" do(u ivota. 2(og panhipopituitariz"a u detinjstvu nastaje patuljast rast. !p'ti razvoj je znatno s"anjen. =ete koje i"a $% godina "oe i"ati telesni razvoj kao ono od & godina. ()1kro"egalija4 oso(a ne "oe da raste u visinu, ali "eka tkiva i kosti rastu u 'irinu. 7. 1denokortikotropin4deluje na koru nad(u(rene lezde, kontroli'e luenje nekih od hor"ona nad(u(rene lezde 8..ireosti"ulirajui hor"on(.:H)4deluje na 'titnu lezdu, kontroli'e luenje tiroksina iz 'titne lezde 9.0rolaktin4deluje na "lenu lezdu, podstie razvoj "lene lezde i stvaranje "leka &.folikulosti"uli'ui hor"on4deluje na jajnik >.luteinizirajui hor"on4 deluje na jajnik, kontroli'e rast polnih lezda i njihova reproduktivna dejstva Neurohipofiza(zadnji reanj) je izgra+ena iz elija koje se zovu pitui#iti. !na lui dva hor"ona* oksito#in i vazopresin. !ni su polipeptidi, izgradjeni iz devet razliitih a"inokiselina. $.?azopresin(1ntiduretski hor"on) 5sled gu(itka velike koli#ine vode dolazi do pada volu"ena krvi. .o je sti"ulus za hipofizu da ona krene da lu#i vazopresin. ?azopresin dovodi do otvaranja kanala u (u(rezi"a i tako dolazi do uvanja vode u telu i do poveanja volu"ena krvi. ?olu"en krvi se poveava sve dok ne (ude toliko veliki da deluje na elije u sr#u, koje usled prevelikog volu"ena krvi "oraju da se rastegnu.!ne tada 'alju signal hipofizi da prestane sa luenje" vazopresina. !vo je pri"er negativne sprege. 7.!ksito#in i"a dejstvo na "ateri#u i poro+aj. 5 toku poro+aja fetus drai #erviks(grli# "ateri#e) i usled toga u #entralni nervni siste" dolaze nervni signali koji prouzrokuju pove#ano lu#enje oksito#ina. !ksito#in deluje na uterus tako 'to proizvodi kontrak#ije, uterus se kontrahuje kako (i se fetus istisnuo napolje. =ejstvo oksito#ina na naviranje "leka* priliko" sisanja drazi se (radavi#a dojke, tako nastaju nervni i"pulsi koji se prenose do "ozga i izazivaju lu#enje oksito#ina, koji izaziva istiskivanje "leka da ga odoj#e "oze posisati. 2a "anje od jednog "inuta od po#etka sisanja "leko po#inje da te#e. !vo se naziva nadiranje "leka.