MALA BIBLIOTEKA

SRBIJA 21 NOVI PO^ETAK Utemeqimo dr`avu

SRPSKI SIMBOLI DR@AVNOSTI

Autori
mr Du{an Obradovi} prof. dr Vojin Raki}

Beograd, 2006.

SRPSKI SIMBOLI DR@AVNOSTI Izdava~ Demokratska stranka / Istra`iva~ko-izdava~ki centar Beograd, Nu{i}eva 6 011/3244 511 iic@ds.org.yu Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Gavrilovi} Zamenik glavnog urednika: Dragan Beli} Urednik edicije: prof. dr Vojin Raki} Autori: mr Du{an Obradovi}, prof. dr Vojin Raki} Redakcija: Sawa Jovi~i}, Tawa Milisavqevi}, David Radakovi} Kompjuterska obrada: Jasmina @ivkovi} Lektor: Miroslav Josi} Korice: Milan Bogdanovi} [tampa: Evro Giunti , Beograd Tira`: 10.000 ISBN 86-7856-011-8

Re~ glavnog urednika

Vreme je za novi po~etak Gdi nema slobode, tu nema `ivota Bo`idar Grujovi} (1805) Vreme je da, kona~no, utemeqimo svoju dr`avu kao de mokratsku i slobodnu. To je uslov razvoja i sigurnosti. Vreme je za novi po~etak. On, dodu{e, treba, kao fe niks, da se uspostavi na razvalinama jedne ideologije i na woj zasnovane nedovr{ene dr`ave. La`, pqa~ka i zlo ~in sinonimi na{e nedavne pro{losti moraju ustu piti mesto novim vrednostima: istini, po{tewu i sarad wi. Utemeqimo dr`avu na sili prava, novom ustavu, demo kratskim institucijama i wihovim jasnim nadle`nostima i odgovornostima, na slobodama wenih gra|ana i za {titi wihovih prava i iskonskoj potrebi da tragaju za svojom sre}om. Nova znawa, tehnologije, informaciona revolucija i u na{oj dr`avi mogu}a je ako obrazovawe i kultura postanu na{a prednost, uz sva bogatstva, prirodna i dru{tvena, kojima raspola`emo.
3

Vreme je da se uspravimo, osmelimo i da na porazima prethodnika izgradimo novu, modernu, demokratsku i evropsku Srbiju, Srbiju koja }e biti privla~na za sve wene gra|ane, posebno mlade. Vreme je da se razveju magle i malodu{nost, da se pre vazi|u negativizam i besperspektivnost realnom nadom zasnovanoj na optimizmu da je mogu}e `iveti normalno, slobodno i sre}no. Vizija Srbije kao prosperitetne i ure|ene dr`ave podjednako treba da okupi sve one koji evropski misle i delaju, jer je to na{a Srbija. Dogovor o strategiji wenog razvoja i budu}nosti je nu`ni uslov novog po~etka.

Sa`etak
Simbole dr`avnosti ~ine zastava, grb i himna, ali i niz drugih obele`ja. U wih spadaju istorijski doga|aji koji se praznuju, zvani~na upotreba jezika i pisma, nazivi razli~itih institucija od nacionalnog zna~aja, kao i me|unarodne oznake dr`avnosti. Mi u Demokratskoj stranci predla`emo upotrebu pomenutih simbola u razli~itim prilikama, kao i odgovaraju}e obele`avawe istorijskih doga|aja od nacionalnog zna~aja, odgovaraju}u upotrebu je zika i pisma, principe imenovawa institucija od nacionalnog zna~aja, kao i me|unarodne oznake srpske dr`avnosti. Predla`emo i neophodne zakone kojima se ova oblast simboli~ke dr`avnosti mora urediti. *** Simbole srpske dr`avnosti ~ine razli~ita dr`avna obele`ja, kao {to su zastava, grb i himna. Ipak, postoji i niz drugih obele`ja koja simbolizuju dr`avnost. Pri mere ~ine istorijski doga|aji koji se slave kao temeqi dr`avnosti, na~ini na koje dr`avne institucije koriste jezik i pismo, me|unarodne oznake dr`avnosti na automobilima i sportskim takmi~ewima, boje nacionalnih dre sova, kao i nazivi razli~itih institucija od nacional nog zna~aja.

Dr`avni simboli su veoma zna~ajni u prepoznavawu identiteta naroda. Oni motivi{u gra|ane odre|ene dr `ave na nova pregnu}a. Simboli pro`imaju razli~ite, me|usobno ~esto i suprotstavqene strane u dru{tvenim procesima, povezuju ih u vrednosti koje izra`avaju voqu jedne zajednice. Simboli imaju i osobinu da o`ivqavaju prostore imaginarnog, arhetipskog i nesvesnog. U predlozima koje Demokratska stranka u ovoj publikaciji predstavqa, vodilo se ra~una o svim va`nim okol nostima koje su uticale na nastanak simbola, wihovo privremeno potiskivawe, kao i nedavni povratak usled ponovnog uspostavqawa srpske dr`avnosti. Otvoreni smo za sve vrste sugestija koje bi uticale na vrednosno definisawe sadr`ine simbola, kao i na wihovu trajnost. Za osnovne simbole srpske dr`avnosti predla`emo:

Narodna zastava
Horizontalna trobojka, proporcija 3:2, sa rasporedom boja odozgo nani`e: crveno-plavo-belo, podjednakih visina.

Zastava predsednika Republike Srbije

Zastava predsednika Republike je kvadratna trobojka preko koje je superponiran Veliki grb Srbije u propisanim bojama. Sve je uokvireno belom bordurom sa nizom crvenih i plavih trouglova, koji su temenom okrenuti u poqe, dok se u svakom uglu nala zi po jedan crveni deltoid.

ZASTAVE Dr`avna zastava

Horizontalna trobojka, proporcija 3:2, sa rasporedom boja odozgo nani`e: crveno-plavo-belo, podjednakih visina. Na trobojci je postavqen mali grb Srbije u propisanim bojama, centra pomerenog ka jarbolu za 1/7 ukupne du`ine zastave.
6

Zastava predsednika Narodne skup{tine Republike Srbije

Predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije po seduje standartu kvadratne forme: preko poqa u bojama Narodne zastave, u wenom sredi{tu i zahvataju}i sva tri poqa trobojke, postavqen je Veliki grb Republike Srbje.

Obrazlo`ewe: Nakon neuspelog poku{aja da Kne`evina Srbija dobije zasta vu predvi|enu Sretewskim ustavom, po~ela je da se koristi trobojka inverznih boja od onih koje je sadr`ala jedna od dve savremene ruske zastave. Posle perioda kada je ta trobojka, pored srpskog grba, sadr`avala i oznake vazalnosti Turskoj, zastava je za vlade kwaza Mihaila i kwaza Milana postepeno osloba|ana vazalnih oznaka, da bi tokom srpsko-turskih ratova 1876 1878. i formalno ostala bez wih. Od tada pa do 1918. godine za stava nije mewana, osim {to se na dr`avnoj zastavi nala zio dr`avni grb. U Kraqevini Jugoslaviji, teritorijal no, i istorijske zastave nisu bile u zvani~noj upotrebi (osim crkvenih). Posle 1946. godine zastava Srbije je po novo uvedena, ali ovaj put sa velikom crvenom, zlatno fimbriranom, petokrakom zvezdom, koja se protezala od sredine crvenog do sredine belog poqa. Skup{tinskim zakqu~kom iz 1992. godine zvezda je uklowena sa zastave, iako je u Ustavu zadr`ala svoje mesto do danas. Zastava predsednika Republike kod nas ima tradicio nalnu formu, koja nije mewana ni u periodu socijali sti~ke vladavine posle 1945. godine, osim grba u sredi{tu. To je zastava funkcije kojom se obele`ava fizi~ko prisustvo {efa dr`ave.

GRBOVI Mali grb Republike Srbije

Mali grb Republike Srbije je dvoglavi beli orao na crvenom {titu poluokruglog oblika sa krunom iznad {tita. Glave orla su oivi~ane sa po devet pera i okrenute ka spoqnim stranama {tita. Kqunovi dvoglavog belog orla su zlatne boje i {iroko razjapqeni. Pera na vratovima orla raspore|ena su u po ~etiri reda sa sedam pera. Krila orla su ra{irena i zajedno sa repom i glavama formiraju krst. Na svakom krilu su ~etiri reda pera sa slede}im rasporedom: u prvom redu je sedam pera, u dru gom redu je devet pera (dva velika i sedam mawih), u tre }em redu je sedam pera, u ~etvrtom redu je sedam pera (~e tiri velika i tri mala). Noge orla su ra{irene po dijagonali {tita, a ispod svake kanxe nalazi se po jedan krinov cvet zlatne boje. Noge i kanxe orla su zlatne boje. Pera na nogama su bele boje i ima ih sedam. Rep orla je pozicioniran centralno u odnosu na ver tikalnu osu {tita. U tri reda je raspore|eno po sedam pera. Vrhovi svih pera na dvoglavom belom orlu su zaobqe ni. Na grudima dvoglavog belog orla nalazi se mali {tit polukru`nog oblika crvene boje, podeqen belim krstom
9

na ~etiri poqa, sa po jednim ogwilom u svakom poqu. Ogwila su bele boje okrenuta ka spoqnim stranama {tita. Kruna je pozicionirana centralno u odnosu na vertikal nu osu {tita i glave orla. Boja krune je zlatna, ukra{ena sa ~etrdeset belih bisera, osam plavih safira i dva cr vena rubina. Na vrhu krune nalazi se krst.

Veliki grb Republike Srbije

Na crvenom {titu nalazi se dvoglavi srebrni orao zlatno oru`an i istih takvih nogu i jezika, izme|u dva zlatna krina u podno`ju, sa crvenim {titom na grudima na kome je srebrni krst izme|u ~etiri ista takva ocila, bridovima okrenuta ka vertikalnoj gre di krsta. [tit je krunisan zlatnom kraqevskom krunom i zaogrnut por firom vezenom zlatom, koja je ukra {ena zlatnim resama, uvezana zlat nim gajtanima sa istim takvim kvasnama, postavqenom hermelinom i krunisanom zlatnom kraqevskom krunom. Obrazlo`ewe: Po progla{ewu Kraqevine Srbije 22. februara 1882. godine (po starom kalendaru), pristupilo se definisawu dr`avnog grba Srbije. Dobijen je spajawem dotada{weg gr ba Kne`evine Srbije (na crvenom {titu srebrni krst izme|u ~etiri takva ocila, bridovima okrenuta vertikalnoj
10

gredi krsta) sa grbom koji je u popularnoj literaturi s po~etka 18. veka bio ozna~en kao grb carstva od Nemawe ostavqenog . Na taj na~in je izvr{eno simboli~no spaja we grba koji je ve} bio priznat kao grb srpske nacije (krst sa ocilima) sa grbom kome je pripisano predstavqawe srpske dr`avnosti. I jedan i drugi grb vizantijske su provenijencije. Zlatni krin je motiv nezavisnog porekla i povezuje se sa pojavom tog simbola u sredwovekovnoj srpskoj amblematici, gde ima svoje mesto u ikonografiji (istorija Bogorodice, legende o Svetom Trifunu) i u vla darskoj amblematici (motiv na kruni, skiptru, prestolu). To je bio grb Srbije od 1882. do 1. decembra 1918, kada je dvoglavi orao postao jedinstveni nosa~ grba Kraqevine SHS, dok je {tit na wegovim grudima mar{alovan po qima srpskog, hrvatskog i slovena~kog naroda. U takvoj verziji ostao je u upotrebi do dono{ewa prvog Ustava po sle dolaska komunista na vlast, kada je definitivno za mewen socijalisti~kim amblemom sovjetske inspiracije. U tom amblemu zadr`an je motiv ~etiri ocila, ali bez srebrnog krsta. Predlo`eno je da novi grb Srbije bude identi~an onom iz perioda 1882 1918. godine.

Alternativni grb na uniformama dr`avnih slu`bi

Pored upotrebe gore predstavqe nog malog i velikog grba Republike Srbije, predla`emo i mogu}nost da se
11

na uniformama dr`avnih slu`bi uporedo koristi grb u vidu izdvojenog srebrnog krsta izme|u ~etiri ocila. HIMNA Himna Republike Srbije je pesma Bo`e pravde Jovana \or|evi}a, na muziku Davorina Jenka, koja je kao dr `avna himna usvojena 1882. godine. U slu`benoj upotrebi je prva i ~etvrta strofa sa pripadaju}im refrenima. Kao jo{ jednu mogu}u sve~anu pesmu ovde iznosimo i Vostani Serbije , koju je Dositej Obradovi} objavio 1804. go dine, povodom Prvog srpskog ustanka.

Nek na srpskoj blista grani bratske sloge zlatan plod, Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod!

Otaxbinu srpsku brani pet vekovne borbe plod Bo`e spasi, Bo`e brani moli ti se srpski rod!

Bo`e pravde
Bo`e pravde, ti {to spase od propasti dosad nas, ~uj i odsad na{e glase i od sad nam budi spas Mo}nom rukom vodi, brani budu}nosti srpske brod, Bo`e spasi, Bo`e hrani, srpske zemqe, srpski rod! Slo`i srpsku bra}u dragu na svak di~an slavan rad, sloga bi}e poraz vragu a najja~i srpstvu grad.
12

Nek na srpsko vedro ~elo tvog ne padne gneva grom Blagoslovi Srbu selo, poqe, wivu, grad i dom! Kad nastupe borbe dani k pobedi mu vodi hod Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod! Iz mra~noga sinu groba srpske slave novi sjaj nastalo je novo doba Novu sre}u, Bo`e daj!
13

Vostani Serbije
Vostani, Serbije! Vostani, carice! I daj ~adom tvojim videt tvoje lice. Obrati serdca ih i o~esa na se, I daj wima ~uti slatke tvoje glase. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku le`ala; Sada se probudi I Serbqe vozbudi! Ti vozdigni tvoju carsku glavu gore, Da te opet pozna i zemqa i more. Poka`i Evropi tvoje krasno lice, Svetlo i veselo, kako vid Danice. Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku le`ala; Sada se probudi I Serbqe vozbudi! Tebi sad poma`e nebesna voqa I sad ti se pokazuje sudbina boqa. Svi bli`wi tvoji tebi dobra `ele I daqni se narodi tvom dobru vesele.

Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku le`ala; Sada se probudi I Serbqe vozbudi!

14

15

Narodna skup{tina Republike Srbije, na sednici De vetog vanrednog zasedawa u 2004. godini, 17.08.2004, done la je Preporuku o kori{}ewu grba, zastave i himne Republike Srbije. Preporuka }e va`iti do kona~nog utvr|i vawa dr`avnih simbola Srbije. Za weno usvajawe glasale su sve poslani~ke grupe, izuzev poslanika Socijalisti~ke partije Srbije.

nalnih mawina, u onim op{tinama u kojima su u slu`be noj upotrebi i jezici mawina. U nekim slu~ajevima upo trebqavao bi se i engleski jezik, na primer na magi stralnim putevima i turisti~ki relevantnim mestima, posle srpskog jezika u }irili~nom pismu. A u onim op {tinama u kojima je u slu`benoj upotrebi i jezik nacio nalne mawine, engleski jezik bi i{ao posle srpskog i jezika nacionalne mawine.

Upotreba simbola srpske dr`avnosti

Srbija je tek odnedavno ponovo nezavisna dr`ava. Osnovni princip pri odre|ivawu upotrebe simbola srpske dr`avnosti trebalo da bude te`wa da oni izra`avaju kontinuitet srpske dr`ave. Potrebno je utvrditi na~in, vreme i mesto isticawa srpske zastave i grba, kao i intonirawa himne. Srpska zastava treba da bude stalno istaknuta u svim dr`avnim institucijama, kako u odgovaraju}im prostorijama, tako i ispred wih. To ukqu~uje i {kole. Kod budu }ih generacija i na ovaj na~in trebalo bi da budu negovani simboli srpske dr`avnosti, jer su prethodne genera cije u tome bile uskra}ene. Srpski grb treba da bude is taknut u odgovaraju}im prostorijama svih dr`avnih in stitucija.

Istorijski doga|aji simboli dr`avnosti

Kao dr`avne praznike treba obele`avati i slaviti one istorijske doga|aje koji su bili od kqu~nog zna~aja za srpsku dr`avnost, kao {to su: Prvi srpski ustanak 1804. godine, Drugi srpski ustanak 1815. godine, Sretewe, 1835. godine, dan kada je donet prvi srp ski ustav, Sticawe nezavisnosti 1878. godine.

Promene naziva institucija

Simbole srpske dr`avnosti treba isticati u {to je mogu}e vi{e prilika. Dr`avne institucije, koje u svom nazivu i daqe sadr`e pridev jugoslovenski , trebalo bi preimenovati.

Slu`bena i javna upotreba jezika i pisma

Svi javni natpisi trebalo bi da budu prvo na srpskom jeziku, u }irili~nom pismu, a sledili bi jezici nacio 16

17

Zakqu~ak
[to je za gra|anina kr{tenica, to su za dr`avu zasta va, grb i himna. Kao {to se ponosimo svojim precima, treba da se ponosimo i svojim znamewima. Da bismo se ponosili, treba da ih imamo. A kada ih imamo, trebalo bi da ih i upotrebqavamo. U skladu sa tim, Demokratska stranka }e biti podnosilac slede}ih predloga zakona: Zakona o dr`avnim simbolima (koji su sada privre meni), Zakona o formirawu dr`avnog ureda za heraldiku, Zakona o dr`avnim praznicima, Zakona o dr`avnom pe~atu i Zakona o odlikovawima. I kona~no, u ciqu zaokru`ewa simbolike novouspo stavqene srpske dr`ave, Demokratska stranka predla`e: promene oznaka i komandnih i rangovnih stegova na nivou dr`ave, oru`anih snaga, policije i `andarmerije i utvr|ivawe novog teksta zakletve na svim nivoima.

an adequate celebration of historical events with national relevance, a specification of the use of language and alphabet, principles for the naming of national institutions, as well as international insignia of Serbian statehood. We also propose the necessary laws which must legally specify this area of "symbolic statehood".

Abstract
Symbols of statehood are not only the national flag, the coat of arms or the anthem, but also a variety of other marks. They include historical events that are being celebrated, the official use of language and alphabet, the names of institutions with national relevance, as well as international insignia of statehood. We in the Democratic Party also propose a specific use of the mentioned symbols on different occasions,
18 19

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 342.228(497.11) OBRADOVI], Du{an Srpski simboli dr`avnosti / [ autori Du{an Obradovi}, Vojin Raki}] . Beograd : Demokratska stranka, Istra`iva~ko-izdava~ki centar, 2006 (Beograd : Evro Giunti ). [ 20] str. : ilustr., note ; 21 cm . (Mala biblioteka Srbije 21 novi po~etak) Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. - Tira` 10.000. - Str. [ 2] : Re~ glavnog urednika / Slobodan Gavrilovi}. Abstract. ISBN 86-7856-0118 1. Raki}, Vojin COBISS.SR-ID 134284556