ALDI Agencijazalokalnerazvojneinicijative

POLICYBRIEF
Avgust2006 Policybrief#01. PripremioDemirImamoviALDIGoradeiNijazRatkoviALDIGorade

Koraknaprijedkaefikasnojsocijalnojzatiti nezaposlenihlicauBosniiHercegovini
Fiskalna reforma i politika ograniavanja rasta javne potronje omoguili su znaajno rezervisanje javnih prihoda za provoenje strukturnihreformiusocijalnomsektoru. Tokom 2003., 2004. i 2005. godine BDP BiH je rastao povisokimstopamaodpreko5,5%,javniprihodi suzadraninastabilnomnivouod43,2procenta BDP, dok su javni rashodi smanjeni sa 55,5 % BDPu2001.na nivood41,2%u2005.godini, ime su domae vlasti obezbijedile suficit u javnim finansijama od ak 2% BDP BiH. UvoenjePDVaod01.januara2006.omoguilo je provoenje jedinstvene fiskalne politike na prostorucijeledravekojajeprouzrokovalarast javnih prihoda istovremeno sa rastom svijesti o potrebi drutva.
Znaajreformesocijalnogsektora Dobro postavljen sistem socijalne zatite Bosna i Hercegovina je jo uvijek na poetku izgradnje dobro postavljenog sistema socijalne zatite. Zbog sporosti u provoenju ekonomskih reformi vlasti jo uvijek nisu pokrenule strukturne reforme sistema socijalne zatite iako penzioni sistem za oko 2/3 korisnika obezbjeuje prihode koji nisu dovoljni ni za minimalne drutvene potrebe, a oko 20 % stanovnitva nema osiguran pristupzdravstvenimustanovama,teiakonepostoji efikasan mehanizam socijalne zatite za 17,6 % siromanihgraana. Pored socijalnihmotiva dase reformom socijalnog sektora omogui znaajno poboljanje poloaja potreba. Osim toga, sistem socijalne zatite dugorono obezbjeuje poticaj za socijalni razvoj krozpolitikekojepromoviujednakemogunostiza sve. U trinim drutvima iznenadne promjene mogu prouzrokovati viak radne snage, nezaposlenost i pogoranje poloaja najranjivijih lanovadrutva.Utimsituacijama,sistemsocijalne zatite omoguava lake prilagoavanje privatnog sektora,krozpruanjezatitelicimakojaostajubez posla i kroz obezbjeuje stabilnost potranje za dobrima,toolakavaoporavakcijeleekonomije.

uspostavljanja

znatno

efikasnijih

mehanizama zatite najugroenijih lanova BH

omoguava zatitu svim lanovima drutva od apsolutnog liavanja koritenja dobara i usluga neophodnih za odravanje minimalnih ivotnih

ranjivihkategorija,postojibarnekolikoekonomskih razloga zbog koji je potreban znatno efikasniji sistemsocijalnezatiteodpostojeeg.Finansiranje sistema socijalne zatite je, prije svega, bazirano na modelu koji podrazumijeva znatno vee stope zaposlenostiisamimtimznatnoveibrojobveznika plaanjadoprinosazasocijalnoosiguranje.Kakosu stopezaposlenostiuBiHnaizuzetnoniskomnivou, doprinosi za socijalno osiguranje su postavljeni na takav nivo da znaajno utiu na ogranienje rasta registrirane zaposlenosti. U BiH je trite iz formalneradnesnageizbacilooko1,1milionosoba koji su sposobni za rad, ali koji ne mogu da pronauzaposlenjeuformalnomsektoru.Odovog broja njih ak 518 hiljada su osobe koje aktivno traezaposlenje. Problemneprilagoenostisistemasocijalne
Tabela:BiHstrukturaradnesnage (Septembar2005.) Kategorija Ukupno BiH Zaposleni Nezaposleni Ekonomskineaktivni* 644.516 518.126 615.898

Oigledno je da mali broj formalno zaposlenih veoma teko obezbjeuje odrivost sistema socijalnezatiteodkojihkoristiimaizuzetnovelika proporcija stanovnitva BiH (oko 480 hiljada penzionera, pola miliona nezaposlenih, preko 400 korisnika nekog vida socijalne pomoi i oko 3 miliona korisnika zdravstvenih usluga). Pokretanje znaajnijereformesocijalnogsektorasigurnojeda e morati pronai odgovor kako obezbijediti adekvatan i stabilan izvor javnih prihoda koji e obezbijediti adekvatnu socijalnu zatitu ugroenih istovremeno sa smanjivanjem tereta koje za finansiranje socijalnog osiguranja ima privatni sektor.

sigurnostinezaposlenih
%

U Bosni i Hercegovini funkcioniu dva odvojena

36,2 29,1 34,6

sistema za poticanje zapoljavanja i obezbjeenje socijalne sigurnosti nezaposlenih radnika, koji su labavo povezani Dravnom agencijom za rad i zapoljavanje, dok su entitetski zavodi za zapoljavanje nadleni za politike i mjere u oblasti rada i zapoljavanja (aktivne politike rada), te za osiguranje materijalne sigurnosti za vrijeme nezaposlenosti(pasivnepolitikerada). Reforma socijalne sigurnosti nezaposlenih moe veoma pozitivno doprinijeti ubrzanju oporavka trita rada u BiH posebno iz razloga to bi modernizovani sistem obezbijedio lake prilagoavanje privatnog sektora promjenama na tritu,veusigurnostlicimakojaostajubezposla, tepotpunuukljuenostradnoaktivnogstanovnitva u radnu snagu. Meutim, u proteklih deset godina provoenja reformi dolo je dovrlomalog pomaka u obezbjeenju efikasnog i funkcionalnog sistema socijalne zatite nezaposlenih lica. Posljedica zanemarivanja reformi u ovoj oblasti jeste da je sistempolitikarada,uspostavljendavnoprije1991. godine,neefikasan,nepravedaninedjelotvoranida on ne obezbjeuje adekvatnu sigurnost

*Procjenanaosnovudemografskihkarakteristika.

Najveiteretfinansiranjasistemasocijalnezatiteu Bosni i Hercegovini lei na zaposlenim licima koji prema postojeem zakonodavstvu finansiraju najvei dio sistema socijalne zatite. Za sistem socijalnezatiteu2004.godinijeputemdoprinosa na plate zaposlenih obezbjeeno oko 73 % potrebnih sredstava, dok se iz vlastitih prihoda generalne vlade obezbjeivao ostatak kojim se najveimdijelomfinansirajupravagrupaproistaklih izrata.

Tabela:Udiodoprinosazaposlenihufinansiranjusistema socijalnezatite(milioniKM) (2004.godina) Kategorija Ukupna Udio izdvajanja socijalnih zaBiH doprinosa zaposlenih Penzionisistem Zdravstvenazatita Nezaposlenost Invalidnostiporodica
Izvor:Entitetskivanbudetskifondovi

1.183 831,8 111,1 775,2

91,0% 95,3% 83,6% 0,0%

nezaposlenimlicima,aprivatnomsektoruneprua osiguranje od trinih poremeaja, te kao takav oteava implementaciju politika koje bi mogle znaajnije doprinijeti rastu zaposlenosti. Iako postoje brojni problemi u implementaciji politika rada, slijedea etiri problema predstavljaju glavne prepreke za efikasniju socijalnu sigurnost nezaposlenihlica: Neprilagoenapotronjanaaktivneipasivne politike rada onemoguava ispunjavanje osnovnih ciljeva u oblasti politika rada. FinansiranjepolitikaradauodnosunaBDPsuna izuzetno niskom nivou. I pored injenice da BiH imanajveustopunezaposlenostiuEvropi,teda ima stope zaposlenosti stanovnitva meu najmanjim u cijelom svijetu, za aktivne i pasivne politikeradaizdvajasesvega0,49procentaBDP (podaci za 2004. godinu) to predstavlja iznos koji je najmanji u Evropi imajui u vidu registrirane stope nezaposlenosti. Od ukupno raspoloivihsredstavazavodanaadministriranje se troi 18,4 procenta, na aktivne politike rada 19,5 procenata sredstava, na pasivne politike rada17,4procenta,doksenaprogramekojinisu povezani sa radnim politikama izdvaja 44,5 procentaraspoloivihsredstava. Kapacitet sistema za garantovanje socijalne sigurnostiusluajunezaposlenostijesveden na minimum. Postojei sistem socijalne sigurnosti nezaposlenih znaajno je reducirao prava zaposlenih u sluaju prestanka posla, na nain da prava koja proizilaze iz osiguranja za sluajnezaposlenostineobezbjeujuniminimum socijalne sigurnosti. U F BiH lice koje je ostalo bezposla,akojejeradiloneprekidnominimalno osammjeseci,imapravonanovanunaknaduu visini od 235 KM u trajanju od minimalno 3 mjeseca. Sa druge strane, u RS lice koje je ostalo bez posla, akoje je uplaivalo osiguranje od nezaposlenosti do pet godina, ima pravo na novanu naknadu od 35 do 40 procenata prosjeneplateosiguranikautrajanjuod3do12
1

mjeseci. Ovakvo stanje ima za posljedicu da se na novane kompenzacije nezaposlenim izdvaja manji procenat BDP nego u zemljama EU, ali i zemaljamauokruenju. Razliiti pristupi u politikama rada oteavaju oporavak privatnog sektora u BiH. Dva odvo jena sistema za finansiranje politika rada u BiH doprinose stvaranju netrinih razlika u trokovima rada u zemlji. Zbog razliitog zakonskog definisanja doprinosa za sluaj nezaposlenosti (u F BiH 2,5 % na bruto plate zaposlenihili3,7%nanetoplate,auRS1%na netoplatezaposlenih)privatnisektortrpirazliite trokove rada koji su prouzrokovani poreskim optereenjem to direktno utie na stvaranje razlika u poslovanju kompanija u zavisnosti u kojementitetuobavljajudjelatnost. Postojei sistem socijalne sigurnosti

nezaposlenihdoprinosiloijimperformansama ostalih komponenti sistema socijalne zatite graana. Sistem socijalnog osiguranja nezaposlenih lica na nain kako je trenutno postavljen umanjuje efikasnost ukupnog sistema socijalne zastite. Sistem socijalne zatite nezaposlenih posebno proizvodi probleme u funkcionisanju sistema zdravstvene zatite, jer zavodi za zapoljavanje omoguavaju da oko 1,6 miliona stanovnika ima potpuno zdravstveno osiguranje, iako zavodi ne osiguravaju potrebna sredstva za finansiranje trokova zdravstvene zatite.Trenutno,premapodacimaza2004.godinu zavodi za zapoljavanje obezbjeuju svega 1,5 procenata sredstava koja su potrebna za zdravstvenuzatitunezaposlenihlica. Ovosuetirikljunarazlogazbogkojihjepotrebno prioritetno reformirati sistem socijalne sigurnosti nezaposlenih lica u Bosni i Hercegovini. U zavisnosti od spremnosti javne administracije na unaprijeenje stanja u ovoj oblasti postoje minimalno tri opcije koje mogu doprinijeti poboljanju stanja u sistemu socijalne sigurnosti

nezaposlenih, kapaciteta javne administracije u provoenju aktivnih politika rada, te poboljanju performansiukupnogsistemasocijalnezatite. Pitanjanakojasupotrebniprecizniodgovori Modernizacija kompletnog sistema socijalne

Opcijekojevlastimogupoduzetina modernizacijisistemasocijalnezatite nezaposlenih Modernizacijom nezaposlenih sistema socijalne svi. sigurnosti Sistemskom

mogu

dobiti

reformom u ovoj oblasti moe se osigurati: pravednija kompenzacija pojedincima koji zbog trinih i netrinih razloga izgube posao i sa poslom povezana primanja fleksibilna podrka privatnom sektoru pri naglim sezonskim poremeajima na tritu stvaranje odrivog mehanizma za prijevremeno penzionisanje starijih nezaposlenih radnika koji imaju male anse da pronau zaposlenje na tritu i efikasnija implementacija aktivnih politika rada koje mogu znaajnije doprinijeti smanjivanju visokih stopa nezaposlenostiuBiH. S obzirom na probleme koji ograniavaju dosadanji proces provoenja institucionalnih reformi, kapacitete njihovo javne administracije da obezbijedi provoenje, fokusiranost

sigurnosti nezaposlenih e biti vrlo vana tema svim politikim partijama koje e na predstojeim izborima u vrh svojih politikih agendi postaviti ekonomska i socijalna pitanja. Koja e se pitanja nai na vrhu liste prioriteta zavisi od stranake procjene najvanijih potreba graana, te procjena elja i stavova biraa po pitanju kljunih socio ekonomskih reformi u zemlji. Na koji nain e politike partije u praksi doprinijeti poboljanju stanjauovojoblastiprvenstvenozavisiodnjihovih stavovaonekolicinislijedeihvrlovanihpitanja: Na kojem e mjestu na listi prioriteta politikih partija biti pitanje socijalne sigurnosti nezaposlenih? Na koji nain e se definirati minimalna prava nezaposlenih lica, posebno imajui u vidu predstojeureformusistemazdravstvenezatite, koja ima za cilj da se za sve graane BiH obezbijedi osnovni paket zdravstvenih prava i usluga? Kakoinakojinaineseobezbijeditiminimalna socijalna sigurnost siromanim registriranim nezaposlenimradnicima? Kakoinakojinainobezbijeditidasviradnicikoji ostajubezposlaimajujednakapravapoosnovu osiguranjaodnezaposlenosti? Da li se smatra opravdanim funkcionisanje odvojenih i neharmonizoranih sistema za provoenje politika rada sa istovremenim nastojanjemdaseosigurajedinstveniekonomski prostoruzemlji? Na koji nain e se obezbijediti rast registrirane radne snage u Bosni i Hercegovini i kako e se obezbijediti smanjenje stope radno neaktivnog stanovnitva?

politike zajednice na neekonomska pitanja i nerazvijenu svijest o savremenim trendovima u oblasti modernizacije sistema socijalne zatite, odabrane su slijedee alternative za reformu sistema socijalne sigurnosti nezaposlenih: opcija harmonizacije entitetskih politika rada opcija uspostavljanja solidarnog pravednijeg sistema sistema socijalne sigurnosti sigurnosti nezaposlenih i opcija uspostavljanja socijalne nezaposlenih. Ove alternative mogu znaajno unaprijediti socijalnu sigurnost nezaposlenih lica i kapaciteteukupnogsistemasocijalnezatite,tena taj nain mogu doprinijeti odrivom ekonomskom razvoju bez negativnih posljedica po ranjive lanovedrutva. a.Harmonizacijaentitetskihpolitikarada Prva predloena opcija ima za cilj da obezbijedi harmonizaciju entitetskih politika rada koje bi trebale konvergirati modelu politika rada koje se

primjenjuju u zemljama EU. Izmeu ostalog, ova opcija bi trebala obezbijediti smanjivanja razlika izmeu entiteta u rashodima za administriranje zavodima (F BiH ima 4 puta vee trokove administracije od RS), te u izdvajanju za pasivne politikeradakojesuuFBiHrelativnomanjanegou RS (u odnosu na broj nezaposlenih i druge ekonomskerazlikeizmeuentiteta),tesmanjivanju razlikaunainufinansiranjaaktivnihpolitikarada(u F BiH zavod za zapoljavanje izdvaja za aktivne politikerada14putaviesredstavanegozavodza zapoljavanjeRS).
Tabela: Uee pojedinih komponenti politika rada u ukupnimrashodimanapolitikerada (%) (2004.godina) Kategorija BiH EU15 (%) (%) Administriranjezavodima Aktivnepolitikezapoljavanja Naknadezavrijemenezaposlenosti Ranopenzionisanje Ostalepasivnepolitikerada Ukupno
Izvor:EntitetskizavodizazapoljavanjeIEUROSTAT

objavljivanja

statistikih

informacija

nezaposlenostiikorisnicimapolitikarada. Kako je sistem pasivnih politika rada neefikasan akonepostojimehanizamzaponovnoukljuivanje u trite rada, ova opcija podrazumijeva porast izdvajanja za aktivne politike rada u RS. Pored ujednaavanjarashodazaaktivnepolitikerada,ova opcija predvia harmonizaciju strukture izdvajanja zamjereaktivnepolitikezapoljavanjananainda konvergirajustrukturiizdvajanjauzemljamaEU.U okviru pasivnih politika rada takoe je neophodno obezbijediti harmonizaciju entitetskih politika, posebno ako imamo na umu da je tokom 2005. godine dolo do znaajne konvergencije u prosjenim plaama izmeu entiteta. Ova opcija predvia rast izdvajanja za novane naknade za nezaposlene i njihovo ujednaavanje na oko 50% prosjene plate, to je priblino iznosu koji je potrebanzaivotvansiromatva.Prihvatanjemove alternative za reformu sistema socijalne zasttite doi e do ujednaavanje prava nezaposlenih po osnovu nezaposlenosti, te poveanju broja mogunosti za ponovno zapoljavanje kroz veu

18,3 36,6 17,1 28,0 100

8,6 30,0 57,5 3,9 100

Osnovni cilj ove opcije jeste uspostavljanje komplementarnih politika rada u oba entiteta, koje bi obezbjeivale priblino jednaku socijalnu sigurnost nezaposlenih u oba entiteta, ali i koje bi obezbjeivale sline instrumente u oblasti aktivnih politika rada za zapoljavanje nezaposlenih lica. Harmonizacija bi trebala biti voena principom da se struktura javnih rashoda priblii strukturi javnih rashoda za politike rada koji je prisutan u veini zemaljaEU.Mjerekojebitrebalopoduzetiuokviru ove opcije su da bi trebalo zadrati trokove administriranja zavodima na trenutnom nivou, dok bi izdvajanja za politike rada trebalo prilagoavati na nain da se postepeno pribliavaju strukturi izdvajanjazaaktivneipasivnepolitikeradauEU.U okviru ove opcije potrebno je osigurati poveanja izdvajanjazaonepolitikeradakojeseprimjenjujuu zemljama EU i smanjenje finansiranja onih politika rada koje se ne primjenjuju u zemljama Evropske unije,teobezbijeditiharmonizirannainprikupljanja

ponuduaktivnihmjerazapoljavanjakojebitrebale biti ujednaene na prostoru cijele Bosne i Hercegovine. b. Uspostavljanje pravednijeg sistema socijalne sigurnostinezaposlenih Druga predloena opcija ima za cilj obezbjeenje harmonizovanog sistema socijalne zatite nezaposlenih koja bi u odnosu na trenutno stanje omoguila znatno pravedniju naknadu za vrijeme nezaposlenosti licima koja ostaju bez posla. Trenutno, sistem socijalnog osiguranja nezaposlenih obezbjeuje novanu kompenzaciju nezaposlenimrazliitouzavisnostiukojementitetu jeradnikostaobezposla.Nezaposlenalicakojasu tokom zaposlenosti izdvajala naknade za nezaposlenost imaju u F BiH pravo na novanu naknadu u visini od 40% prosjene plate univerzalnobezobziranaiznosuplateosiguranika, dokuRSlicakojaostanubezposlaimajupravona

novanu naknadu u visini od 35% do 40% prosjene plate osiguranika. Pitanje koje se postavlja jeste da li je sistem osiguranja od nezaposlenostipravedankadazaposlenicimakoji suradiliistovremenskorazdoblje(minimalnoosam mjeseci), ali od kojih je jedanu odnosu na drugog uplaivao i do 10 puta vei iznos novca na ime osiguranja od nezaposlenosti obezbjeuje relativno jednaku naknadu za vrijeme nezaposlenosti? Trenutno stanje u okviru sistema socijalne zatite nezaposlenih ne uzima u obzir poloajzaposlenihinjihoverazlogekojiihmotiviu da imaju osiguranje od nezaposlenosti ime se znaajno doprinosi generalnom stavu da je postojeisistemsocijalnogosiguranjanezaposlenih nepravedan sa stanovita osoba koje plaaju osiguranjezasluajnezaposlenosti. Osnovnakarakteristikaoveopcijejestedapredvia harmonizaciju pasivnih politika rada entiteta, sa ciljem da obezbijedi znatno pravedniju naknadu licima koja ostaju bez zaposlenja. Ovom opcijom uspostavilabisepolitikadasvalicakojasuostala bez posla dobijaju naknadu za vrijeme nezaposlenosti koja bi se odreivala kao procenat prosjene plate koju je osiguranik primao tokom posljednja tri mjeseca rada. Druga mjera koju predviaovaopcijajestedaiznosnaknadekojubi zaposlenik primao tokom trajanja perioda predvienogzapravonanovanunaknadunebi trebaladabudemanjaod70procenatanitiveaod 90procenataplatekojujezaposlenikprimaotokom zaposlenja. Politika odreivanja maksimalnog iznosa novane naknadesenebitrebalavezatizaprosjenuplatu u entitetu (trenutna praksa u RS), ve bi se koeficijent za obraun proporcionalno smanjivao s obzirom na visinu prosjene plate osiguranika. Osiguranici koji su u momentu prestanka posla imali platu koja je bila nia ili identina prosjenoj plati entiteta imali bi maksimalni koeficijent za obraun naknade, dok bi osiguranici koji su imali platu veu od entitetskog prosjeka imali koeficijent

proporcionalnoniiodmaksimalnog,alinemanjiod minimalnog. Efekti ove opcije, u sluaju kada bi prosjean koeficijent iznosio 80 procenata prosjeneplate,prikazanisuunarednojtabeli.

Tabela: Procjena efekata opcije 2 na promjenu strukture javnihrashodanapolitikeradaumilionimaKM. Kategorija Trenutno Efekti stanje opcije Administriranjezavodima Aktivnepolitikezapoljavanja Naknadezavrijeme nezaposlenosti Ranopenzionisanje Ostalepasivnepolitikerada
Izvor:EntitetskizavodizazapoljavanjeiprocjeneALDI.

20,2 40,5 18,9 31,1

20,2 56,7 39,1 31,1

Odabir ove opcije omoguio bi transformaciju postojeeg sistema na nain da bi i poslodavci i radnici po prvi put osjetili prednosti koje donosi funkcionalnisistemsocijalnezatitenesamolicima koja ostaju bez posla, ve i itavom poslovnom sektoru. Prihvatanjem ove opcije zavodi za zapoljavanjebibarujednojoblastipolitikarada obezbjeenju socijalne sigurnosti licima koja su ostala bez zaposlenja obezbijedili kvalitetnu politikunanivoukojisezaovusocijalnukategoriju primjenjujeuzemljamaEvropskeunije. Ovom opcijom omoguilo bi se ostvarivanje viestrukih ciljeva, iji bi se efekti prvenstveno ogledaliutomeda:i.Radnicikojibiostalibezposla dobili bi od sistema socijalne sigurnosti pravinu naknadu i time bi znaajno bila promjenjena percepcija javnosti o prednostima koje ima zaposlenje u formalnom sektoru nad neformalnim ii. Privatni sektor bi se lake prilagoavao promjenamanatritu,posebnousezonamakada je neophodno pribjei smanjivanju trokova rada i iii.Zavodizazapoljavanjebibiliznatnomotiviraniji zaponovnozapoljavanjeosobakojesuostalebez posla, to bi dovelo do breg unaprijeenja mjera aktivnihpolitikazapoljavanja.

c. Uspostavljanje solidarnijeg sistema socijalne sigurnostinezaposlenih Uvoenjem PDVa vlastima se pruila prilika za obezbjeenje efikasnijih javnih usluga u svim oblastima javne administracije, te za znatno efikasnju zatitu svih socijalno ugroenih graana BiH.Ove promjene su najveimdijelom doprinijele da je mogue razmatrati alternativne politike socijalne sigurnosti nezaposlenih zasnovane na vrijednostima solidarnosti. Nezaposlena lica, posebnoosobekojesuostalebezposlaspadajuu onu kategoriju stanovnitva koja nema prihode potrebne za osnovne ivotne potrebe. Od 257.532 nezaposlenih lica koja su uplaivala osiguranje za sluaj nezaposlenosti, svega 8.412 lica prosjeno ima pravo na novanu naknadu za vrijeme nezaposlenosti. Preostalih 249.111 nezaposlenih nema pravo na novanu naknadu za vrijeme nezaposlenosti niti bilo koji drugi vid novane pomoi. ak i dugo najavljivani socijalni programi za ublaavanje posljedica rasta cijena nakon uvoenja PDVa suizostavili ovu kategoriju,jer su entitetski zavodi trenutno planirali samo pomo za lica koja ve primaju novanu naknadu. Paradoks kojisepojaviokrozimplementacijuovogprograma jestedasuzajavnuadministracijulicakojaostanu bez posla najsiromanije kategorije stanovnika, ali da se nalaze u takvom poloaju relativno kratko vrijeme, jer nakon to proe period od 3 do 12 mjeseci,talicapotomkriterijunisusiromanabez obzira da li su ponovno pronali zaposlenje ili ne. Vjerovatno da ne postoji slian nain definisanja statusasiromanihbilogdjeusavremenomsvijetu. Iztograzloga,imajuiuviduteakpoloajgraana BiH koji su postali nezaposleni nakon to su imali formalan posao, ova opcija sadri prijedlog uspostavljanja solidarnijeg modela socijalne sigurnosti nezaposlenih koja bi obezbijedila novanunaknadusvimnezaposlenimlicimakojasu uplaivala osiguranje za sluaj nezaposlenosti cijelovrijemetrajanjanezaposlenosti.
3 2

Osnovna karakteristika predloene opcije jeste da svim nezaposlenim licima koja su registrovana i koja imaju status nezaposlenih lica bude obezbjeena minimalna novana naknada, sve do momentaponovnogzaposlenjailipenzionisanja.U odnosu na postojee stanje, ovom opcijom se predvia da kada se nezaposlena osoba nae u pozicijidainakonvremenskogrokapredvienogza dobijanjenaknadezavrijemenezaposlenosti(od3 mjeseca do maksimalno dvije godine) ne pronae zaposlenje, prima novanu naknadu koja e obezbijediti nezaposlenim licima poticaj za aktivno traenje posla s istovremenim obezbjeenjem zadovoljavanja minimalnih ivotnih potreba. Ova opcija omoguava izbjegavanje apsolutnog liavanjaosnovnihivotnihpotrebazanezaposlena lica,teomoguavapoticajneaktivnomstanovnitvu da se ukljui u radnu snagu i time omogui rast radne snage koja je prijeko potrebna za obezbjeenje veih stopa ekonomskog rasta. Promjenekojebiuslijedileprihvatanjemoveopcije datesuuslijedeojtabeli.

Tabela: Procjena efekata opcije 3 na promjenu strukture javnihrashodanapolitikeradaumilionimaKM. Kategorija Trenutno Efekti stanje opcije Novanenaknade nezaposlenimprema vaeemzakonu Novanenaknade nezaposlenimkojibiovom opcijomdobilipravona novanunaknadu Ostalepasivnepolitikerada
Izvor:ProcjenaALDI

18,9

39,1

0,0 31,1

190,3 13,5

Uokviruoveopcije,zavodizazapoljavanjebibiliu mogunosti da prue konkretan poticaj nezaposlenim licima registrovanim kod zavoda da aktivnije trae zaposlenje ili da budu aktivni uesnici u procesu edukacije prekvalifikacije i treningakojibiimomoguiosticanjekvalifikacijeza zanimanja za koje postoji potranja na tritu. Ukoliko registrirana lica nisu zainteresovana za ueeuaktivnimprogramimazapoljavanjaonibi gubili status nezaposlenosti na nain kako je trenutno definisano zakonom i time bi gubili pravo

na novanu naknadu za vrijeme nezaposlenosti. Ovom opcijom znaajno se poveavaju izdvajanja zapasivnepolitikeradaitoposebnoizdvajanjaza licakojaprematrenutnojpraksinedobijajunikakvu novanu naknadu. U predloenoj opciji koriten je iznosod50KMmjesenozasvalicakojasuimala registriranozaposlenjeuprolosti,apremadefiniciji svrstavaju se u nezaposlena lica. Ukupno poveanjeizdvajanjasamozaovuvrstuprava,ova alternativa bi proizela poveanje rashoda fondova zaoko1procenatBDPBiH.Imajuiuvidukoristiu obezbjeenju socijalne stabilnosti, poveanju procenta stanovnitva aktivno ukljuenog u trite rada, te indirektne koristi kroz znaajno poveanje uea nezaposlenih u aktivnim politikama rada ovaopcijabiindirektnotrebalaznaajnodoprinijeti rastuukupnezaposlenostiuBosniiHercegovini. Ovaopcijaimaprvenstvenodvacilja.Prviciljjeda obezbijedi realnu mobilizaciju radno aktivnog stanovnitva i da eliminira sve uzroke koji dovode do toga da graani nisu zainteresovani za registriranje svog statusa nezaposlenosti jer im korist od usluga (npr. zdravstveno osiguranje) zavodaneprelazitrokovekojemorajupodnijetipo osnovu svog registriranja (npr. redovno javljanje zavodima zbog evidentiranja). Takoe, ova opcija posebno dobija na znaaju ukoliko se zapone planiranareformasistemazdravstvenogosiguranja kojom je do 2007. godine planirano obezbjeenje univerzalnog besplatnog paketa zdravstvenih
4 usluga. Drugi cilj jeste obezbjeenje minimalne

Na osnovu Zakona o izmjenama i dopunama zakona o posredovanju u zapoljavanju i socijalnoj sigurnosti nezaposlenih osoba (Sl. Novine F BiH 22/05) visinu novane naknade ini 40 % prosjene neto plae isplaeneuFBiHuposljednjatrimjeseca,dokjetrajanje osiguranja vremenski ogranieno da traje minimalno 3 mjeseca koja se uveavaju za 3 dodatna mjeseca za svakih dodatnih 5 godina provedenih na radu do maksimalno 2 godine. Podaci o prosjeku plata za period martmaj2006.
2

Podaci entitetskih zavoda za zapoljavanje za maj 2006. godine. Ovaj broj ne obuhvata lica registrirana na zavodukojapoprviputtraezaposlenje.
3

Prema programu mjera Vlade F BiH za ublaavanje posljedica uvoenja PDVa za najsiromanije kategorije stanovnitvauFBiHza2006.godinu,Federalnizavodza zapoljavanjejeplaniraoobezbijeditisredstvauiznosuod 840.000KMkakobiosobekojeprimajunovanunaknadu za vrijeme nezaposlenosti mjeseno dobivale dodatak od 10KM.
4

Uokviru revidiranihciljevaPRSPdokraja2007. godine planirano je da ciljevi reforme sektora zdravstva u BiH osiguraju dostupan zdravstveni sistem za sve graane, koji e biti utemeljen na naelima solidarnosti i koji e omoguiti siromanim pristup garantiranom osnovnom paketu zdravstvenih prava i usluga. PRSP str. 86. EPPU MART2006.

_________________________________________ Agencijazalokalnerazvojneinicijative Udruenje Panoramab.b.73000Gorade,Bosnai Hercegovina Tel: 038227850 Fax: 038228594 email: aldi@aldi.ba Internet:www.aldi.ba

socijalne sigurnosti za sve radno sposobne graane kroz obezbjeenje minimalnih prihoda i znaajno poveanje nivoa socijalne sigurnosti u Bosni i Hercgovini. Ovaj drugi cilj znaajno doprinosti poveanju kapaciteta javne administracijezaprovoenjesvihostalihreformskih procesa jer je velikim dijelom osloboena tereta socijalnog pritiska koji znaajno usporava sve druge reformske procese u zemlji koji dugorono moguosigurativeestopeekonomskograzvoja. _________________________________________