2.

Saobraajno inenjerstvo i regulisanje i upravljanje saobraajem

2. SAOBRAAJNO INENJERSTVO I REGULISANJE I UPRAVLJANJE SAOBRAAJEM

TRANSPORTNO VS SAOBRAAJNO INENJERSTVO 1. Transportno inenjerstvo i saobraajno inenjerstvo Prema definicijama Transportno inenjerstvo se bavi primenom tehnikih i naunih principa u planiranju, funkcionalnom projektovanju, upravljanju i organizaciji mogunosti bilo kojeg vida transporta sa ciljem da obezbede bezbedan, brz, efikasan, komforan, prihvatljiv, ekonomian prevoz koji ne ugroava ivotnu sredinu. Saobraajno inenjerstvo se moe definisati kao faza u inenjerstvu koja se bavi efikasnim i bezbednim kretanjem ljudi i dobara na mrei ulica i puteva odnosno Saobraajno inenjerstvo je deo Transportnog inenjerstva. Saobraajno inenjerstvo obuhvata sledee naune discipline: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Teorija saobraajnog toka i kapacitet saobraajnica Tehnoloko projektovanje mree i delova mree Regulisanje i upravljanje saobraajem Bezbednost saobraaja Planiranje saobraaja, mree ulica i puteva kao i pratee infrastrukture Odravanje opreme i nadzor nad infrastrukturom Upravljanje saobraajnim zahtevima

2. Saobraajno inenjerstvo i regulisanje i upravljanje saobraajem

8. Parkiranje 9. Vrednovanje Regulisanje iupravljanje regulisanjem saobraaja saobraajem je tesno povezano sa tehnikim

Pod tehnikim regulisanjem saobraaja podrazumevaju se sve mere i akcije kojima se utvruje reim saobraaja, a naroito: usmeravanje tranzitnog, teretnog, biciklistikog, zaprenog i peakog saobraaja, odreivanje jednosmernih puteva i ulica, utvrivanje puteva i ulica u kojima se zabranjuje saobraaj ili saobraaj odreene vrste vozila, ogranienje brzine kretanja za sve ili pojedine kategorije vozila, odreivanje prostora za parkiranje i zaustavljanje vozila, utvrivanje najbezbednijeg naina regulisanja saobraaja na pojedinim raskrsnicama i slino." (izvod iz zakona)

Nekoliko kljunih dilema sa aspekta b saobraajnog inenjerstva su: 2. Kretanje ljudi ili vozila? Iz same definicije je jasno da se saobraajno inenjerstvo bavi kretanjima ljudi i dobara a da je kretanje vozila samo nain da se efikasno toi realizuje. 3. Kretanje ljudi i dobara? Obino se smatra da je u gradovima najvanije kretanje ljudi. Ali roba se prevozi teretnim vozilima raznih performansi. O odravanju gradske infrastrukture, odravanju grada, puteva i sl. mora se voditi rauna. Visoka tehnologija polako menja osnovna pravila rada i veliki broj ljudi danas vie nije striktno vezan za radni period kao ranije. Sve vie je malih celina u kojima se realizuje proizvodnja i koje su na potpuno drugi nain organizovane. Znai da je kretanje roba od vitalnog znaaja za funkcionisanje gradskih prostora i mora biti ukljueno u saobraajno transportne planove. U kretanju danas ljudi koriste esto kombinacije kao to su peice, autobus, auto, peice, eleznica (avion u meugradskom) pa u razmatranjima to mora biti od znaaja. 4. Znaaj saobraajnog inenjerstva u smislu statistike? Preko 60% ljudi ivi u urbanim sredinama u Srbiji. Preko 1.500.000 automobila, oko 1000 poginulih u saobraajnim nezgodama 2005.god., preko 45000km puteva, 1300km Beograd, 250km Ni, preko 800000 tona goriva utroeno godinje i dr. 5. Odrivi razvoj i saobraaj Razvoj koji omoguava realizaciju postojeih zahteva, ali ne ograniava mogunost zadovoljenja zahteva buduih generacija Odrivi saobraaj i transport je efikasan, bezbedan,korisniki usmeren i integrisan sa okruenjem .Transport i saobraaj nisu samo ciljevi ekonomske, ivotne sredine,drutvene odrivosti, nego su i osnov u postizanju te odrivosti Drumski saobraaj i transport su integralni deo ukupnog transportnog sistema i moraju da ispune opte ciljeve odrivosti saobraaja i transporta

2. Saobraajno inenjerstvo i regulisanje i upravljanje saobraajem

REGULISANJE I UPRAVLJANJE SAOBRAAJEM Regulisanje saobraajem predstavlja skup administrativno tehnikih mera pomou kojih se odreena zamisao, reenje, taktika odvijanja saobraaja sprovodi u delo. Regulisanje saobraaja je oslonjeno na legislativu i u sutini je u odnosu na zahteve saobraaja statino. Uspostavljeni sistem odvijanja saobraaja nema mogunosti da se prilagoava promenljivosti saobraajnog zahteva odnosno nije dinamiko ni u prostoru ni u vremenu. Oslanja se prvenstveno na horizontalnu, vertikalnu i putokaznu signalizaciju a jedina dinamika ili prilagodljivost je mogua uz korienje dopunskih tabli koje prostorno i vremenski omoguavaju ili ne odreena kretanja ili kretanja samo za odreene kategorije vozila. Upravljanje saobraajem u sebi sadri i regulisanje saobraaja ali sutina je da je to tzv. dinamiko regulisanje saobraaja i u prostoru i u vremenu odnosno sistem odvijanja saobraaja koji se prilagoava promenljivima u saobraaju. Oslonac su mu svetlosni signali u razliitim reimima rada i pojavom informacionih tehnologija i Inteligentni Transportni Sistemi (ITS). LEGISLATIVA Zakon o putevima

Definie infrastrukturu u ovom sluaju puteve i ulice koja su javna dobra Normativi, prirunici, uputsva, standardi

JUS,(vertikalna, horizontalna, putokazna signalizacija, saobraajna oprema i dr.) Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima

Ponaanje uesnika u saobraaju, saobraajna signalizacija, pravo na korienje vozila i dr. Osnov za kontrolu saobraaja Zakoni o zatiti ivotne sredine Zakon o javnom prevozu Zakon o planiranju i izgradnji objekata

REGULISANJE I UPRAVLJANJE SAOBRAAJEM Ciljevi efikasnije odvijanje saobraaja efikasnije iskorienje postojee mree poboljanje pristupanosti za ljude i robu poboljanje kvaliteta ivotne sredine smanjenje broja nezgoda

2. Saobraajno inenjerstvo i regulisanje i upravljanje saobraajem

Pet osnovnih naina regulisanja i upravljanja saobraajem koji se meusobno ,esto, preklapaju su: A) zasnovan na regulativno-reimskim i upravljakim merama, B) zasnovan na regulativno-graevinskim intervencijama, C) zasnovan na informisanosti uesnika u saobraaju, D) zasnovan na ekonomskim merama. E) zasnovan na odrivom razvoju specifian nain upravljanja F) kontrola zahteva (demand management) A) Regulativno reimske i upravljake mere - upravljanje saobraajem pomou svetlosnih signala - upravljanje i kontrola brzina - jednosmerni sistemi ulica - restrikcija pojedinih smerova na raskrsnici - restrikcija korienja pojedinih delova mree za specifine korisnike - iskljuivanje pojedinih kategorija vozila u zavisnosti od osovinskog optereenja i veliine vozila - kontrola parkiranja - poseban tretman vozila JMPP - kontrola pristupa - povremeno regulisanje za posebne dogaaje (radovi na putu i dr.) - upravljanje saobraajem pomou ITS-a B) Regulativno - graevinske intervencije - dislokacija saobraajnica najvieg ranga (autoputeva i sl.) i upotreba povrina za druge korisnike (parkiranje, bicikli i dr.), promena namena - uvoenje odgovarajuih fizikih prepreka - preprojektovanje raskrsnica - zatvaranje/otvaranje delova mree za pojedine kategorije vozila - promene na kolovoznom zastoru u cilju smanjenja brzine - obezbeivanje prelaza za (hendikepirani, deca i dr.) pojedine kategorije uesnika u saobraaju

- obezbeivanje stajalita za pojedine kategorije uesnika u saobraaju - ugradnja odgovarajueg urbanog nametaja
4

2. Saobraajno inenjerstvo i regulisanje i upravljanje saobraajem

C) Informisanost uesnika u saobraaju - putokazna signalizacija (gradska, vangradska, turistika, sportska i dr.) - za specifine uesnike u saobraaju (teretna vozila, biciklisti, peaci) - klasine auto karte, auto karte posebne namene - JMPP (park and ride, stajalita) - oznaavanje ulica/zgrada - informisanost uz pomo novih tehnologija (Internet, SMS i dr.) D) Ekonomske mere - kontrola popunjenosti vozila - kontrola parkiranja - kontrola ulaza u centar grada - cena goriva - tarifna politika JGP-a E) Nove tehnologije i odrivi razvoj Nova vozila sa smanjenom emisijom izduvnih gasova Bolje upravljanje saobraajem i info servisi uz pomo ITS-a Teleworking Poveanje prostora za parkiranje u odreenim zonama uz pomo ITS-a

F) Upravljanje zahtevima dejstvo na: - nain kretanja - vreme kretanja - izbor putanje - izmenu cilja kretanja - odustajanje od kretanja