Vous êtes sur la page 1sur 21

3.

Teorija saobraajnog toka osnovni principi

3. TEORIJA SAOBRAAJNOG TOKA OSNOVNI PRINCIPI


UVOD Teorija saobraajnog toka je jedna od novijih oblasti saobraajne tehnike koja se bavi izuavanjem uslova kretanja motornih vozila na mrei drumskih saobraajnica. Uprkos njenoj kratkoj istoriji postoje mnoga znaajna otkria u ovoj teoriji. Razvoj meuzavisnosti izmeu makroskopskih promenljivih saobraajnog toka (protok, brzina i gustina) je jedan od rezultata izuavnaja relacija u saobraajnom toku. Razumevanje ovih meuzavisnosti omoguava inenjerima da u datom momentu utvrde prihvatljive upravljake akcije, utvrde mogue incidentne situacije i dr. Radni modeli zaguenja su razvijeni i primenjeni: na naplatnim rampama na autoputevima, na peakim prelazima, kod znaka stop i uskog grla na autoputevima. Teorija sleenja automobila je omoguila shvatanje ponaanja individualnog automobila u saobraajnom toku. Danas se teorija saobraajnog toka bavi sledeim znaajnijim problemima: istraivanjem i definisanjem osnovnih parametara saobraajnog toka istraivanjem postupaka za merenje osnovnih parametara saobraajnog toka u realnim uslovima

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

istraivanjem karakteristika saobraajnih tokova u idealnim i realnim uslovima istraivanjem zavisnosti izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka u idealnim putnim i realnim saobraajnim uslovima istraivanjem modela za iskazivanje zavisnosti izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka u realnim uslovima puta i saobraaja istraivanjem modela za iskazivanje zavisnosti izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka od tehniko-eksploatacionih karakteristika puta.

Praktina primena saznanja iz teorije saobraajnog toka se ogleda u: vrednovanju postojee mree ili njenih delova, sa aspekta udovoljenja zahteva dostignutog i oekivanog saobraaja, u cilju utvrivanja potreba za poboljanjem postojee mree ili njenih delova (identifikacija uskih grla u prostoru i vremenu, uzronika uskih grla i definisanje mera koje treba preduzeti u cilju njihovog eliminisanja). vrednovanju mogunosti postojee mree ili njenih delova sa aspekta funkcionalnih zahteva dostignutog i oekivanog saobraaja, u cilju optimiziranja projektnog reenja. 3.1 KRETANJE POJEDINANOG VOZILA

Pod pojmom kretanje pojedinanog vozila, tj. pojmom slobodno kretanje vozila podrazumevamo kretanje vozila na putu najveom bezbednom brzinom koja nije ni u kakvoj zavisnosti od drugih vozila na putu, ve iskljuivo zavisi od karakteristika puta, karakteristika sistema voza-vozilo, karakteristika ambijenta i klimatsko-vremenskih uslova. Osnovni parametri koji opisuju kretanje pojedinanog vozila su: vreme (t) put (s) brzina (V) ubrzanje (a) impuls (K) Opisivanje zakonitosti kretanja pojedinanog vozila se svodi na definisanje odgovarajuih analitikih veza izmeu navedenih osnovnih parametara, polazei od vremena, puta ili brzine kao nezavisno promenljivih.

3.2

OSNOVNI PARAMETRI SAOBRAAJNOG TOKA

Pod pojmom saobraajni tok se podrazumeva istovremeno kretanje vie vozila na putu u odreenom poretku. Osnovna razlika u uslovima kretanja pojedinanog vozila i kretanja vozila u saobraajnom toku je to na kretanje vozila u toku deluje i meusobna interakcija vozila. U relevantne pokazatelje za opisivanje saobraajnih tokova spadaju: protok vozila (q)

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

gustina saobraajnog toka (g) brzina saobraajnog toka (V) vreme putovanja vozila u toku (t) jedinino vreme putovanja vozila u toku (tm) vremenski interval sleenja vozila u toku (th) rastojanje sleenja vozila u toku (Sh)

Osnovni parametri omoguavaju uspostavljanje fundamentalnih relacija u uslovima idealnog toka dok se ostali parametri, pokazatelji osnovnih osobenosti saobraajnog toka gde spadaju: rastojanje, sloenost toka, merodavni protok i drugi, ukljuuju kada se opisuju relacije u realnim tokovima. Zavisno od metoda merenja dobijamo: veliine u taki dobijene na jednoj lokaciji du deonice puta. Ova lokacija ili taka je predstavljena jednom linijom koja je postavljena okomito na pravac puta i jednaka irini puta veliine na deonici dobijene izmeu dve lokacije na putu. Udaljenost lokacija je predstavljena duinom dx i odreuje duinu deonice. 1. Protok vozila (q) Pod pojmom protok vozila podrazumeva se broj vozila koji proe kroz posmatrani presek saobraajnice u jednom ili oba smera. Zavisno od prostora posmatranja razlikujemo protok vozila na preseku (odseka ili deonice) puta i protok vozila na odseku ili deonici puta. Protok vozila na preseku (odseka ili deonice) puta predstavlja protok koji se ostvaruje na posmatranom preseku (odseka ili deonice) puta u jedinici vremena. Protok vozila na odseku ili deonici puta predstavlja aritmetiku sredinu protoka na n preseka na odseku ili deonici (gde n ). Osnovna jedinica za iskazivanje protoka je broj vozila na as (voz/as). U praksi se koriste i vee vremenske jedinice od jednog asa (dan-24 asa), manje vremenske jedinice od jednog asa (1 i vie minuta i sekundi). Osnovni simbol je q (voz/as), a koriste se i simboli PGDS; PDS; DS izraeno u (voz/24 asa). Sva teoretska uoptavanja fundamentalnih relacija se odnose na protok vozila na odseku, u jednom pravcu, u jednom nizu i u jednom smeru. 2. Gustina saobraajnog toka (g) Pod pojmom gustina saobraajnog toka podrazumeva se broj vozila na jedinicu duine puta, po saobraajnoj traci, po smerovima i u oba smera za dvosmerne saobraajnice. Ovaj pojam je prostorno vezan za deonicu ili odsek, a vremenski za trenutno stanje. U praksi zavisno od vremenskog perioda u kome se posmatra gustina saobraajnog toka predstavlja: a) broj vozila po jedinici duine posmatranog odseka (deonice) u trenutku

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

posmatranja g=

N S

(gde je: N-broj vozila na putu u odreenom trenutku, a S-duina odseka u kilometrima) b) broj vozila po jedinici duine posmatranog odseka (deonice) kao aritmetika sredina m - trenutnih posmatranja u nekom vremenskom periodu T=m*t (gde je: t-vremenski interval izmeu uzastopnih posmatranja gustine g ) Osnovna jedinica za iskazivanje gustine je broj vozila po jednom kilometru (voz/km). Osnovni simbol je g (voz/km). Sva teoretska uoptavanja fundamentalnih relacija se odnose na gustinu na odseku, u jednom pravcu, u jednom nizu i u jednom smeru. 3. Brzina saobraajnog toka (V) Pod pojmom brzina saobraajnog toka podrazumeva se srednja vrednost brzina svih vozila koja ine saobraajni tok. U teoriji saobraajnog toka su uspostavljena dva pojma kao odgovarajue srednje brzine (u odnosu na prostor i na vreme): a) srednja prostorna brzina toka je analogno gustini prostorno vezana za odsek puta, a vremenski za vremenski trenutak, b) srednja vremenska brzina toka je analogno protoku vozila prostorno vezana za presek puta, a vremenski za period osmatranja (T). a) Srednja prostorna brzina saobraajnog toka (naziva se i srednja trenutna brzina) predstavlja aritmetiku sredinu trenutnih brzina svih vozila u saobraajnom toku na posmatranom odseku puta. Oznaka je Vs (km/h), a merenje srednje prostorne brzine se u literaturi naziva trenutno merenje. b) Srednja vremenska brzina saobraajnog toka predstavlja aritmetiku sredinu brzina svih vozila u saobraajnom toku koja prolaze posmatrani presek puta, u odreenom periodu vremena. Oznaka je Vt (km/h), a merenje srednje vremenske brzine se u literaturi naziva lokalno merenje ili posmatranje. Zavisno od uslova koji vladaju u saobraajnom toku i na stepen interakcijskog delovanja, srednja prostorna i vremenska brzina saobraajnog toka dobijaju sledee nazive koji su znaajni za praksu: brzina slobodnog toka je vezana za slobodan tok i podrazumeva da se sva vozila u toku na posmatranom odseku kreu u identinim ili uslovima kretanja koji odgovaraju kretanju pojedinanog vozila na tom odseku. Oznake srednje vremenske i prostorne brzine slobodnog toka su, respektivno, Vt(sl) i Vs(sl). brzina normalnog toka vezana je za stabilan, polustabilan i nestabilan saobraajni tok u kome na uslove kretanja vozila deluje i interakcija izmeu vozila u toku. Oznake srednje vremenske i prostorne brzine slobodnog toka su, respektivno, Vt i Vs. brzina zasienog toka ili brzina pri kapacitetu vezana je za zasien tok u kome se sva vozila kreu uz potpuno ili priblino potpuno delovanje interakcije izmeu vozila u toku. U uslovima zasienog toka sva vozila se kreu priblino istom

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

brzinom (Vzt) pa ne postoji kvantitativna razlika izmeu srednje prostorne i vremenske brzine saobraajnog toka, ve vai jednakost Vzt Vs Vt brzina forsiranog toka je vezana za forsiran-prinudni tok, gde se vozila kreu priblino istom brzinom koja oscilira izmeu vrednosti Vzt i 0, znai vai nejednakost Vf < Vzt

Merenje srednje vremenske brzine u praksi se vri na bazi lokalnih merenja i ne predstavlja problem, za razliku od merenja srednje prostorne brzine jer je neophodno utvrditi trenutne brzine svih vozila u saobraajnom toku na posmatranom odseku. U odreenim vremenskim presecima trenutna brzina vozila u saobraajnom toku se moe meriti sa zemlje i iz vazduha uz pomo fototehnika i savremene elektronske opreme: utvrivanje srednje prostorne brzine saobraajnog toka na bazi lokalnih merenja utvrivanje srednje prostorne brzine saobraajnog toka na osnovu srednje vremenske brzine i standardnog odstupanja brzina vozila u saobraajnom toku izmerenih na preseku utvrivanje srednje prostorne brzine saobraajnog toka na bazi merenja pomou pokretnog osmatraa 4. Vreme putovanja ( t ) Vreme putovanja predstavlja srednju vrednost vremena putovanja svih vozila posmatranog saobraajnog toka preko posmatranog odseka (deonice) puta. t = 1/q ti (min) (gde je ti-vreme putovanja pojedinih vozila u saobraajnom toku q preko posmatranog odseka puta, a q posmatrani saobraajni tok). Osnovna jedinica za iskazivanje vremena putovanja saobraajnog toka je minuta, a koriste se i as i sekunda. 5. Jedinino vreme putovanja ( t m) Jedinino vreme putovanja predstavlja srednju vrednost vremena potrebnog da sva vozila koja ine saobraajni tok preu jedinicu rastojanja (najee 1 kilometar) posmatranog puta. 1 t t m = = ti (min) odnosno t m = q s (gde je tmi - jedinino vreme putovanja svih vozila u posmatranom toku q preko posmatranog odseka, a s - duina odseka u kilometrima). Osnovna jedinica jedininog vremena putovanja saobraajnog toka je (min/km), a koriste se i druge kao (s/m)... 6. Interval sleenja vozila (th) Pojam interval sleenja vozila u saobraajnom toku predstavlja vreme izmeu prolaska ela dva uzastopna vozila kroz zamiljeni presek posmatranog odseka puta. Interval sleenja ima veliki znaaj za opisivanje uslova odvijanja saobraaja na
5

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

putevima. Zavisno od naina posmatranja u odnosu na prostor i vreme razlikujemo: intervale sleenja pojedinano za N vozila koja u periodu vremena T prou kroz posmatrani presek puta srednju vrednost intervala sleenja na posmatranom preseku puta za N vozila u vremenu T

interval sleenja na odseku ili deonici kao aritmetiku sredinu srednjih vrednosti intervala sleenja na m posmatranih preseka puta u vremenu T. Interval sleenja vozila na preseku (odseka ili deonice) puta predstavlja vreme prolaska ela uzastopnih vozila preko posmatranog preseka puta. Interval sleenja vozila na odseku ili deonici puta predstavlja aritmetiku sredinu intervala sleenja na n preseka odseka ili deonice za posmatrani saobraajni tok. Osnovna jedinica za iskazivanje intervala sleenja vozila je sekunda, a simbol za oznaavanje je th. 7. Rastojanje sleenja vozila (Sh) Rastojanje sleenja vozila predstavlja prostorni razmak izmeu ela dva uzastopna vozila u saobraajnom toku; oznaava se sa Sh, a izraava u metrima. Pogodan je za opisivanje i razumevanje interakcijskih odnosa vozila u saobraajnom toku. Na odseku puta rastojanje sleenja predstavlja srednju vrednost svih rastojanja sleenja izmeu uzastopnih vozila u odreenom toku na posmatranom odseku ili deonici puta. Zavisno od naina posmatranja kod rastojanja sleenja razlikujemo: rastojanja izmeu pojedinih vozila u saobraajnom toku koja su se nala u odreenom trenutku na posmatranom odseku ili deonici puta Shi srednja vrednost trenutnih rastojanja izmeu svih vozila u saobraajnom toku koja su se nala u odreenom trenutku na posmatranom odseku ili deonici puta Sh aritmetika sredina m srednjih trenutnih rastojanja utvrenih na posmatranom odseku u toku vremena T.

Rastojanje (S) Od pojma rastojanje sleenja vozila treba razlikovati pojam rastojanje, koji se esto koristi u strunoj terminologiji, a oznaava duinu odseka na kome se razmatraju uslovi kretanja vozila u saobraajnom toku. Simbol za oznaavanje rastojanja je S, i simboli d i l se koriste, a izraava se u metrima. 3.3. ZNAAJNIJE OSOBENOSTI SAOBRAAJNOG TOKA

Za potpunije opisivanje saobraajnih tokova i utvrivanje zakonitosti kretanja motornih vozila u saobraajnim tokovima pored definisanja pokazatelja potrebno je definisati i znaajnije osobenosti saobraajnih tokova. U znaajnije osobenosti saobraajnih tokova spadaju: sloenost saobraajnog toka opti uslovi odvijanja saobraaja sastav (struktura) toka
6

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

vremenska neravnomernost saobraajnog toka

Sloenost saobraajnog toka Pojam sloenost saobraajnog toka odreuje saobraajni tok sa gledita broja nizova i smerova. Sa tog gledita saobraajni tok moe biti: - prost saobraajni tok, koji se sastoji od jednog niza vozila koja se kreu u jednom pravcu i u jednom smeru, a minimalni broj vozila koji moe da ini prost tok ,s obzirom na meusobnu interakciju vozila , je dva vozila. Prost saobraajni tok ima znaenje merodavnog toka pri definisanju teorijskih relacija. - sloen saobraajni tok se sastoji od dva ili vie prostih tokova koji mogu da budu: paralelni u istom ili suprotnom smeru, da se meusobno prepliu ili da se meusobno seku. Realni saobraajni tokovi najee pripadaju grupi sloenih saobraajnih tokova, zbog ega je potrebno, kada se odreuju osnovni parametri, dodatno objasniti o kakvom je toku re, kao i o raspodeli protoka po smerovima, nizovima i pravcima. Opti uslovi odvijanja saobraaja S obzirom na uslove odvijanja saobraaja tokovi mogu biti: - neprekinuti tokovi - su tokovi kod kojih na uslove kretanja vozila deluje jedino njihova meusobna interakcija (zavisi od gustine toka). Ovakve uslove pruaju saobraajne deonice. Neprekinut tok ima znaenje baznog toka kad se definiu relacije izmeu osnovnih parametara. - neprekinuti ali delimino ometani tokovi - su tokovi na koje, pored meusobne interakcije, utiu i promene saobraajne trake u kretanju vozila zbog ulivanja ili izlivanja. Ovakve uslove pruaju odseci puteva u zonama saobraajnih vorita gde su ukrtanja pravaca denivelisana. - povremeno prekinuti tokovi - su tokovi kod kojih na uslove kretanja vozila, pored njihove meusobne interakcije utiu i potrebe za vremenskom preraspodelom korienja istih saobraajnih povrina, od strane vozila iz raznih pravaca koji se seku. Ovakve uslove pruaju ukrtanja pravaca u istom nivou. Sastav (struktura) toka S obzirom na sastav tok moe biti homogen, nehomogen. - homogen tok je sastavljen od jedne vrste motornih vozila (putniki automobili, autobusi, teretna vozila). Ukoliko je homogen tok sastavljen od vozila istih tehniko-eksploatacionoh karakteristika kojima upravljaju vozai istih psihofizikih osobina i iste motivisanosti za vonju to je tzv. idealan-homogen tok, koji ima znaaj merodavnog toka pri definisanju fundamentalnih relacija izmeu osnovnih parametara. - nehomogen ili meovit tok je sastavljen od dve ili vie razliitih vrsta motornih vozila. Stepen nehomogenosti se izraava procentualnim ueem ostalih vozila (autobusa, kamiona...) u saobraajnom toku ili karakteristikama vozaa u toku (koji redovno voze i tzv. vikend vozai), a stepen homogenosti

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

procentualnim ueem putnikih automobila. Sa porastom stepena nehomogenosti toka pogoravaju se uslovi u saobraajnom toku u odnosu na uslove u homogenom toku (razlozi su: vee dimenzije komercijalnih vozila i loije vozno-dinamike karakteristike...). - uslovno homogen tok praktino ne postoji ve je re o teorijskoj aproksimaciji. Uslovno homogeni tok se izraava u tzv. jedinicama putnikih automobila (PAJ), a osnovni cilj ove transformacije je da se nehomogen tok prevede u tok u kome su uslovi saobraaja slini priblino idealnom toku. Prevoenje se vri preko odgovarajuih ekvivalenata ija je veliina u funkciji: vrste vozila,duine vozila, vozno-dinamikih karakteristika vozila, karakteristika puta (E<1 za morocikle, E=1 za putnike automobile i E>1 za ostala vozila). Vremenska neravnomernost protoka vozila Hronolokim posmatranjem u jednakim vremenskim jedinicama, na preseku ili deonici puta, protok vozila je promenljiva veliina, uslovljena velikim brojem takoe promenljivih faktora. Neravnomernost je delom posledica prirode nastajanja potreba za prostornim premetanjem ljudi i dobara, a moe biti izazvana i nekim poremeajima na mrei kao to su: uska grla, vremenske i klimatske neprilike, i sl. Karakteristika vremenske neravnomernosti saobraajnog toka ima izuzetan znaaj pri definisanju projektnih elemenata i donoenju odluka o opravdanosti izgradnje saobraajnica, za mere regulisanja i upravljanja saobraajem na saobraajnicama (iznalaenje rezerve kapaciteta u mrei umesto graenja novih saobraajnica). Za potrebe prakse od posebnog su znaaja karakteristike vremenske neravnomernosti protoka vozila koje su u odreenoj meri povezane sa ciklinostima u nastajanju zahteva za prevozom ljudi i dobara. Zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila sa ovog gledita iskazuju se kroz: - asovnu neravnomernost u periodu jednog dana - 24 asa - asovnu neravnomernost u periodu cele godine - 8760 asova - dnevnu neravnomernost u periodu sedmice - 7 dana - dnevnu neravnomernost u periodu meseca - dnevnu neravnomernost u periodu cele godine - mesenu neravnomernost u periodu cele godine - neravnomernost protoka po manjim vremenskim jedinicama od jednog asa u okviru vrnog asa. Primer Prevoenje nekog asovnog optereenja na: a) dnevni b) Dnevni na osnovu poznatih faktora neravnomernosti Uee vrnog sata u ukupnom dnevnom saobraaju 8% a sata do vrnog 5% od dnevnog. U satu do vrnog izmereno je na prilazu raskrsnici Q=250 vozila/sat. Koliko je dnevno optereenje posmatranog prilaza.

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

Reenje: a) Dnevni saobraaj na prilazu je Q*20 odnosno Qd=5000voz/24sata b) Ako je faktor neravnomernosti,odnos q (proseni saobraaj na sat) i q u odreenom satu, f=0,9 i izmereni protok u tom satu je 200 vozila onda je dnevni saobraaj Q (dnevni)=200*0,9*24 =4320(voz/24sata) Faktori neravnomernosti se utvruju na osnovu izmerenih vrednosti koje se mogu dobiti manuelnim ili automatskim putem. 3.4. TEORIJSKE RELACIJE IZMEU OSNOVNIH PARAMETARA SAOBRAAJNOG TOKA

Pojam teorijske relacjie podrazumeva fundamentalne veze izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka, a koje vae u uslovima idealnog toka. Idealni tok je neprekinut tok jednog niza vozila, koja se kreu u jednom smeru, gde su sva vozila putniki automobili iste marke i tipa, istih tehniko-eksploatacionih karakteristika, kojima upravljaju vozai istih psihofizikih osobina. Putni uslovi i uslovi ambijenta su takoe idealni. Ovakva teorijska pretpostavka ima znaaj pri definisanju fundamentalnih relacija u teoriji saobraajnog toka. Uslovi kretanja vozila u idealnom saobraajnom toku zavise od interakcijskog dejstva izmeu vozila u toku (u funkciji rastojanja sleenja vozila u toku, odnosno gustine toka, ili u funkciji intervala sleenja vozila odnosno srednje prostorne brzine). 3.5. RELACIJE IZMEU PROTOKA, GUSTINE I SREDNJE PROSTORNE BRZINE TOKA

Na osnovu analitikog obrasca i osnovnih dijagrama saobraajnog toka mogu se formulisati fundamentalne relacije izmeu srednjeg protoka na odseku q, srednje prostorne brzine na odseku Vs i gustine toka na odseku g. Osnovni analitiki obrazac glasi: q = g * Vs (voz/h)=(voz/km)*(km/h) gde je: q - protok vozila g - gustina toka Vs - srednja prostorna brzina

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

q qm

gzt

Vs(zt) Vs(zt)

Slika 1. Dijagram funkcionalnih zavisnosti izmeu srednjeg protoka, gustine toka i srednje prostorne brzine Uslovi kretanja u idealnom saobraajnom toku zavise iskljuivo od interakcijskog dejstva izmeu vozila u toku zbog ega je zavisnost srednje prostorne brzine od gustine linearna, a funkcionalna zavisnost izmeu protoka i gustine ima oblik parabole (q= g*Vs(g)), kao i zavisnost izmeu srednje prostorne brzine i protoka q( g ) ). (Vs= g Pri maksimalnoj vrednosti gustine u uslovima idealnog toka srednje rastojanje 1000 sleenja vozila je jednako srednjoj duini vozila (Sh=lv), pa je q= . lv

Najvei protok max q na odseku u jedinici vremena i srednja prostorna brzina toka (Vs(zt)) se ostvaruju pri optimalnoj gustini zasienog toka gzt. Granini uslovi preko kojih je mogua logika provera fundamentalnih relacija su: 1. za g 0 ,q 0,Vs Vs(sl) 2. za g maxg , q 0 , Vs 0 3. za g gzt , q maxq, Vs Vs(zt)

10

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

3.6.

OSTALE RELACIJE IZMEU OSNOVNIH PARAMETARA SAOBRAAJNOG TOKA

Za analizu uslova kretanja vozila u sklopu saobraajnih tokova pored fundamentalnih relacija izmeu srednjeg protoka, srednje prostorne brzine i gustine toka znaajne su i druge relacije. q= g=
3600 th

1000 Sh 3,6 Sh 3600 ; Vs= ; th th g Vs= g Sh 1000

Vs=

t=

60 S 60 S ; ; t= q 1000 Vs 1000 Vi q i 60 S g = tm S 1000 q 60 t ; tm= Vs S 3600 ; q 1000 g th = 3600 3,6 Sh ; th= Vs Vs g

t=

tm= th =

Sh =

gde je: th- interval sleenja Sh - rastojanje sleenja t- vreme putovanja S- duina odseka tm- jedinino vreme putovanja th - interval sleenja U sluaju da th - interval sleenja ima minimalnu vrednost koja prvenstveno zavisi od osobina vozaa i sistema vozilo-voza put dobijamo maksimalnu vrednost protoka koje se moe na posmatranmom segmentu puta pojaviti odnosno S=3600/ th, odnosno za th=1.8(s), S=2000 vozila na sat. Ova vrednost se u literaturi zove bazna vrednost kapaciteta ili bazna vrednost zasienog toka kod signalisanih raskrsnica. Postupak utvrivanja realnih vrednosti je

11

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

u literaturi i u praksi detaljno razraen za razliite deonice puteva i tipova raskrsnica i naina upravljanja saobraajem.
Jednaine za duge deonice

Oblast prostor-vreme je ogranieni deo prostor-vreme ravni koji je prikazan na slici 2.


vozilo 0 1 2 3 4 5

prostor X

7 8

vreme T

Slika 2. Trajektorije vozila u oblasti prostor-vreme Xi Protok q saobraajnog toka je definisan kao q= A (Xi - rastojanje koje je prelo i-to vozilo kroz prostor-vreme oblast; A - povrina oblasti). Gustina g saobraajnog toka je definisana kao ti (ti - vreme koje je bilo potrebno i-tom vozilu da proe kroz oblast) Xi . Brzina V saobraajnog toka je V= ti Ove definicije su nezavisne od metoda veliina jer Xi i ti uzimaju sve vrednosti iz oblasti prostor-vreme ija je povrina jednaka A. Takoe, jednaina je nezavisna i od statistikih procedura koje se koriste za analizu i zato se dobijaju saglasni rezultati. Ove definicije imaju smanjenu osetljivost na sluajne greke koje koje su prisutne u merenjima za taku i za kratke deonice poto su uzrokovane samim procedurama merenja. Za primenu ovih jednaina upotrebom n vrednosti za qi, Vi i gi za oblasti povrine ai, sledea identina pravila vae: q=

ai qi ai
12

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

ai gi ai ai Vi V= ai
g=
Jednaine za plotune vozila
vozilo 0 1 N

prostor X

vreme T

Slika 3. Trajektorije N vozila koje prelaze rastojanje X Oblast prostor-vreme za grupu od N vozila koja prelaze rastojanje X je prikazana na slici 3. Granice oblasti su trajektorije vozila od 0-N i krajevi puta. Zanemarivanjem krivudavosti trajektorija za 0-N vozila, povrina oblasti je definisana kao A= X T
X2 2 1 1 V + V n 0

(gde su T-ukupno vreme, a Vo i Vn prosene brzine vozila 0 i N pri prolasku kroz oblast). Kada se u jednakosti za q, g i V zameni A dobija se:

q=

Xi =
A

NX X2 1 1 X T + 2 V0 V n
X

g=

ti
A

1 Vi = 2 X 1 1 X T + 2 V0 Vn

13

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

V=

Xi ti

Vi
vozilo 0

prostor X vozilo N

vreme T

Slika 4.Trajektorije za N vozila u vremenu T U drugom sluaju kada je oblast prostor-vreme ograniena vremenom T i trajektorijama vozila 0-N prikazano na slici 4. Povrina oblasti i karakteristike toka su definisane jednainom : A= T X
T2 (V0 + Vn ) , 2

zamenom u q, g i V dobija se:

q=

Xi
A

Vi T
T*X T (V0 + Vn ) 2
2

=
X

T (V0 + Vn ) 2

Vi

g=

ti =
A

N X T X (V0 + Vn ) 2

V=

Xi ti

Vi
N

Za prethodne jednaine suma rastojanja, vremena i frekvencije ukljuuje podatke za


14

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

jednu ili prosenu vrenost dva vozila (0-tog i N-tog) ije trajektorije odreuju povrinu oblasti.
3.7. PONAANJE SAOBRAAJNOG TOKA U ZONI SIGNALISANE RASKRSNICE

Pretpostavimo da se red vozila formira iza crvenog signala, i obeleimo poziciju signala x=0. Poto su vozila jedno iza drugog iza svetlosnog signala, g=gmax za x<0. Pretpostavimo da vozila formiraju red nedefinisano i da se ne pomeraju. (U realnosti red je ogranien, ali moe biti veoma dug. Naa analiza se odnosi na mesto i vreme gde se efekti proreivanja reda vozila mogu ignorisati). Ukoliko svetlosni signal zaustavi saobraaj dovoljno dugo, moemo takoe pretpostaviti da ispred signala nema saobraaja, gde je g=0 za x>0. Iz svega ovoga sledi slika 5 a.
a gmax g(x,0) 0 x o x b

g(x,t)

Slika 5. Gustina saobraaja: a) kada crveno svetlo traje dovoljno dugo b) kada se pojavi zeleno svetlo Pretpostavimo da u trenutku vremena t=0, umesto crvenog nastupi zeleni signal. Kolika je gustina vozila u narednom periodu? Parcijalna diferencijalna jednaina koja g dq g opisuje odravanje broja vozila + = 0 reava se pod poetnim uslovima. t dg x Poetni uslovi su diskretna funkcija, a pre njenog reavanja moemo da pretpostavimo kakav je ishod ovakve saobraajne situacije. Kada se pojavi zeleni signal, vozila poinju da se proreuju, ali dovoljno daleko iza signala, vozila nisu poela da se pomeraju ni kada se ponovo promeni signalno svetlo, to se moe prikazati na slici 5 b. Sa slike vidimo da je saobraaj na putu ispred signala manje gustine. Poetne uslove moemo zapisati na sledei nain : g(x,0)= gmax g(x,0)= 0 za x<0 , i za x>0 .

dg g dx dg dx dq = odakle sledi da je = + = 0 pa je gustina g(x,t) dt dg dt t dt dx konstantna za prave koje su odeene sledeom jednainom:

Poto je

15

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

dx dq( g ) dV = = g +V dt dg dg dq , iz ega vidimo da gustina g ostaje konstanta dg odakle sledi da se gustina menja pri konstantnoj brzini. Prave na prostor-vreme (x-t) dq ( g ) t + k , gde svaka prava ima razliitu dijagramu dobijamo iz jednaine x = dg vrednost integracione konstante k.

Gustina toka se prenosi pri brzini

Sada treba da analiziramo one prave sa dijagrama koje se seku sa poetnim uslovima kada je x>0, odnosno sa g(x,0)=0. Dakle g=0 a brzinu odreujemo iz jednaine

dx dq = dt dg

g =0

= V (0 ) = Vmax

Vidimo da je brzina vozila V za situaciju kada je g=0 uvek jednaka maksimalnoj brzini Vmax. Dakle prave koje seku x-osu za x>0 su prave koje imaju brzinu Vmax. Odavde sledi da vrednosti pravih za x=x0 (kada je x0>0) pri t=0 dobijamo iz jednaine:

x = Vmax t + x0
t x=Vmax*t

g=gmax

g=0

Slika 6. Saobraajna situacija kada nema vozila Prva prava na dijagramu dobijena je za vrednost x=0 , odnosno iz jednaine x = Vmax t , to je razlog da ispod ograniene oblasti ( x > Vmax t ) gustina bude jednaka nuli g=0, jer nijedno vozilo nije stiglo do oblasti. U ogranienom vremenu ukoliko je vozilo dovoljno daleko od svetlosnog signala, i ne stigne do signala, gustina je jednaka nuli g=0. Ako zamislite situaciju da se nalazite u prvom vozilu ispred signala, u trenutku promene crvenog u zeleni signalni pojam, ispred vas se nee nalaziti nijedno vozilo, dakle gustina je jednaka nuli, i moete da ubrzavate vozilo do brzine Vmax. U taki x e se vozila pojaviti tek kad protekne vreme odreeno x x , odnosno u taki x nee biti vozila za t < . izrazom t = Vmax Vmax
16

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

Sada treba da analiziramo prave koje se seku sa poetnim uslovima za x<0, tj. gde je g=gmax. dx dq dV = g = g max = g max g = g max = g max V ( g max ) < 0 dt dg dg znajui da je V ( g max ) = 0 , brzina je negativna poto je V ( g max ) < 0 . Maksimalna gustina se javlja u oblasti intenzivnog saobraaja, a prave dobijamo iz jednakosti:

x = g max V ( g max ) t + x 0
kada je x0<0. Ove prave su paralelne pravim linijama sa odgovarajuom negativnom brzinom koje seku negativni deo x-ose, to je prikazano na slici 7.
x=g maxdV/dg*t t x=Vmaxtt

g=gmax

x=0

g=0

Slika 7. Oblasti minimalne i maksimalne gustine Granica oblasti u kojoj je gustina maksimalna g=gmax proizilazi iz x=0 za t=0. Vozila se nalaze jedna iza drugih (branik uz branik) u oblasti prikazanoj levo na slici, to se opisuje nejednakou

x < g max V ( g max ) t

Kada se promeni signal i pojavi se zeleno svetlo vozila poinju da se kreu, ali je potreban odreen period vremena da se svako vozilo pokrene, to je poznato iskustvo svih vozaa. Sada posmatramo n-to vozilo u redu pred signalom; prema ovoj teoriji n-tom vozilu potrebno vreme da krene je jednako

t=

(n 1) L g max V ( g max )

gde je L - rastojanje izmeu eonih strana dva vozila. Ovde je zanemarena reakcija vozaa i vreme potrebno za ubrzanje vozila (jer se oekuje da je to vreme isuvie kratko). Do sada je reen laki deo problema, odnosno deo oblasti u kojima je gustina jednaka nuli ili gmax.

17

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

Dakle pretpostavili smo da je:


g = g max za x < g max V ( g max ) t g = g max za x > Vmax t

to moe da se prikae na slici 8 a)


a) g(x,t) , t>0 g(x,0) gmax
0 x

b) x

x=gmax dV/dg *t

x=0

x=Vmax*t

Slika 8. Poetni uslovi gustine a) diskretno i b) neprekidno Odredili smo gustinu za oblast g max V ( g max ) t , odnosno za oblast (u kojoj vozila prolaze) kada je zeleni signalni pojam. Sada prvo pretpostavljamo da gustina nije diskretna, ve da blago varira od g=0 do g=gmax u veoma malom razmaku x, blizu saobraajnog signala, to je prikazano na slici 8.b) Ukoliko je x dovoljno malo, oekujemo da je reenje problema u sutini jednako reenju u sluaju kada je x=0. A ukoliko je x 0, vrednosti izmeu g=0 i g= gmax prikazujemo na slici 9 u prostor-vreme dijagramu
Vmax

gmax

-gmaxdV/dg

Slika 9. Dijagram prostor-vreme za brzu promenu gustine saobraaja od g=0 do g=gmax Mora postojati vrednost prave koja odgovara poetnoj vrednosti za gustinu g koja je dq konstantna du prave x = t + x0 a prikazana je na dijagramu kao isprekidana dg linija, dok je x0 pozicija prave za vrednost t=0 i mogue je zanemariti. Kao to je reeno gustina g se stalno nalazi izmeu vrednosti koje odgovaraju g=0 i g=gmax, iz ega sledi da brzina uzima vrednosti koje odgovaraju g=0 i g=gmax, odnosno Vmax i
18

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

g max V ( g max ) , respektivno. Manjoj vrednosti gustine odgovara vea brzina

dq , to je dg

prikazano na slici 10.


t

Slika 10. Dijagram zavisnosti gustine i brzine Sa poveanjem gustine brzina talasa opada. Vrednost pri kojoj je brzina talasa jednaka nuli (da podsetimo to je stalan nepomian talas koji odgovara kapacitetu puta-saobraajnice), a od te vrednosti za veu gustinu saobraaja brzina talasa je negativna. Na sledeoj slici su prikazane neke ove karakteristike. Nagib pravih nije jednak to odreuje brzinu vozila. Rastojanje izmeu vozila se smanjuje sa poveanjem gustine (od situacije kada nema vozila do toga da su vozila jedna iza drugih - branik na branik), odnosno sa poveanjem protoka vozila. Vozila iscure kada zeleni signal zameni crveni signal.

g=gmax

g=0

Slika 11. x je rastojanje na kome se gustina menja od 0 do gmax Ako inicijalna gustina saobraaja na semaforu nije kontinualna kao to je prikazano na slici 8., tada emo gustinu u nepoznatoj oblasti dobiti pod pretpostavkom da dx dq x 0 . Gustina g ostaje konstantna za = , odakle dobijamo prave definisane dt dg
19

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

dq t + x0 . Dakle prave koje ne odgovaraju uslovu g=0 i g=gmax dg prolaze kroz taku u kojoj je x=0 i t=0( ovo dobijamo kao rezultat kada pustimo da dq x 0 ). Zato je x0=0 i x = t . Ovo vai i u taki prekida (x=0) kada se razmatraju dg sve gustine od g=0 do g=gmax. Ukoliko posmatramo konstantnu vrednost gustine, dq posmatrai se kreu pri razliitim brzinama zavisno od poetne gustine u taki dg x=0. Prave u oblasti prikazanoj na slici 12. predstavljaju talas koji se iri.

jednainom x =

Slika 12. Grafiki prikaz talasa koji se iri Du svake prave gustina je konstantna. Da bi dobili gustinu za zadato x i t, moramo odrediti koja prava prolazi kroz tu taku x u to vreme t. U taki (x,t) gustina i brzina dq x dq talasa je odreena jednakou = . Ovu jednakost se reava po g, jer zavisi dg t dg x samo od g, a esto se algebarski reava g kao funkcija x i t odnosno u oblasti u t kojoj se talas iri. Ponekad je dovoljno da bude poznata skica, kao na slici 12.. dq Pretpostavljamo da opada sa porastom g. U zadatoj taki u okviru oblasti u kojoj dg dq se talas iri, gustina moe biti grafiki odreena kao na slici 13. Za zadato x i t , dg dq x dq se izraunava pomou jednaine = i tada se odredi na grafiku kao to je dg t dg prikazano.

20

3. Teorija saobraajnog toka osnovni principi

Vmax

gmax

-gmaxdV/dg

Slika 13. Alternativno, osnovni dijagram saobraaja moe biti iskorien da se grafiki odredi gustina u zadatoj taki na putu u oblasti u kojoj se talas iri, za dato x i t, nagib pravih dq od poetne take (t,x) na slici 13. je . Zato ova prava mora da ima isti nagib kao dg tangenta na krivu protok-gustina. Gustina saobraaja moe biti ocenjena nalaenjem x gustine na krivu q-g iji je nagib isti kao nagib na slici t dq Maksimalni protok se javlja pri = 0 . Zato gustina talasa koji je stalan (gustina dg brzine talasa je jednaka nuli) odreuje poziciju na kojoj je protok maksimalan. im se promeni signalni pojam sa crvenog na zeleno pojavi se maksimalan protok, x=0, i ostaje za ubudue. Ukoliko stanemo kraj semafora u nameri da izmerimo protok, saekamo da se upali crveno i da se formira red vozila a kad se upali zeleno izmerimo protok vozila na semaforu. Ukoliko je teorija tana (V=V(g)) izmereni protok e biti konstantan i jednak maksimalnom moguem protoku za tu saobraajnicu, odnosno jednak kapacitetu puta.
Veza sa ITS-om. Korisnik se upuuje dalje na sledee jedinice iz oblasti saobraajnog toka: ok talasi, modeli sleenja (linearni i nelinearni), zakon o odranju saobraaja. LITERATURA

[1.] Wohl M., Martin B.,(1967) Traffic System Analyses, Mc Grew Hill [2.] Baerwald J.E (1976), Transportation and Traffic Engineering Handbook, Prentice Hall [3.] Gazis D., Edie L., (1974), Traffic Sciense, John Willey,NY [4.] Kuzovi Lj., (1980), Teorija saobraajnog toka, Saobraajni fakultet, Beograd

21