Autor: Lav Nikolajevi Tolstoj:

Knjievni rod: epika

Knjievna vrsta: roman
Mesto i vreme radnje: Radnja romana
smetena je u sedamdesete godine
devetnaestog stolea, u bogate krugove
petrogradskog drutva.
Tema: U osnovnoj temi i fabuli romana
analiziran je problem braka i porodinog
ivota. U romanu je paralelno obraeno i
pitanje iz ekonomskih i drutvenih odnosa u
Rusiji u Tolstojevo vreme.
Ideja (poruka): "Sve srene porodice lie
jedna na drugu, svaka nesrena porodica,
nesrena je na svoj nain". Ovom
reenicom Tolstoj zapoinje ovaj roman. Ali,
to nije jedina poruka. Uprkos opte
prihvaenom miljenju da je svako tvorac
svoje sree - kroz lik Ljevina Tolstoj, izmeu
redova, hoe da kae da je SREA van
naeg domaaja, te je teko ostvarljiva
uprkos naim silnim zalaganjima; mnogo
puta ona je jednostavno dar Neba, i ja bih
se sa ovim poslednjim saglasio.
Fabula
Ljubavne scene Ane i Vronskog
U delu se prepliu tri braka: Stepan
Arkadijevi Oblonski (Stiva) sa svojom
enom Darjom Aleksandrovnom (Doli);
Ljevin sa Kiti (mlaom Dolinom sestrom) i
Ana (Stepanova sestra) te njen nesreni
brak sa Aleksejem Aleksandroviem i njena
ljubav prema Alekseju Kirilovu Vronskom.
Paralelizam radnji: srean brak Ljevina i Kiti
te tragina veza Vronskog i Ane. Ana dolazi
u kuu svog brata Stiva Oblonskog da
pokua spasiti njegov brak. Stivina ena
Doli saznala je da je mu vara s
guvernentom. Ana uspeva pomiriti strane.
Ana je razumna ena, dobra majka i
supruga, lepa i armantna, pleni panju
Likovi
Anu moemo posmatrati zajedno saDoli i
Kiti. Tolstoj smatra da je glavna funkcija
seksualnih odnosa raanje dece, a ne lino
zadovoljstvo. Doli i Kiti uklopile su se u
njegovo miljenje jer su one dobre ene i
majke pre svega. Dok, Ana smatra seks kao
lino zadovoljstvo i boji se imati jo dece
saVronskim.Ljevin je, u stvari, gotovo
jedini Tolstojev junak koji je ostvario svoj
porodini ideal, ali se ba na njegovom
primeru vidi koliko je taj ideal, uzet sam za
sebe, nepotpun i jednostran. Postavi
srean porodian ovek, Ljevin preivljava
najstraniju tragediju, koja ga esto dovodi
na pomisao o samoubistvu. Ostvarenje
ideala, koje je najzad postigao s velikom
mukom, nije ga uinilo srenim ovekom.
Ljevinu, s njegovim idealom srene
porodice i matanjem o radnom i ispravnom
ivotu, suprotstavljeni su svi ostali junaci
romana. Za Stiva Oblonskog porodica
predstavlja neku vrstu spoljanjeg
omota. Karenjinnimalo ne lii na
Oblonskog, ali ni on u porodici ne vidi vie
od legitimne forme. Kroz lik Ljevina Tolstoj
je preneo svoja iskustva iz podruja
ekonomije, svoju ljubav i veru, dogaaje oko
roenja svoga deteta kao i unutranji ivot i
polemike, muke svoje savesti, razmiljanja
o smislu ivota i zadacima pojedinaca, svoju
potpuno izraenu borbu za dobro. Mnogi
smatraju upravo Ljevina glavnim likom
romana jer je uveliko zasenio osnovnu temu
romana i najbitniji problem izraen
kroz Anin in preljube. Pisac je u roman
unosio mnogo onoga to je i sam iskusio i
doiveo. Ljevin nosi mnogo autobiografskih
podataka. I samo prezime Ljevina stvoreno
je od Tolstojevog imena : Ljev Nikolajevi -
Ljova - Ljov Nikolajevi (kako su ga zvali u
drutva. Ona je u braku sa Aleksejem
Aleksandroviem Karenjinom, dravnim
slubenikom, hladnim i uglaenim ovekom.
Njihov brak je korektan, pun razumevanja,
ali nema ljubavi. Aninu strastvenost gui,
njegova racionalnost i odmerenost.
Zaplet
poinje na plesu organizovanom za
petrogradsko visoko drutvo. Kiti,
mlaaDolina sestra, dolazi na ples
oekujui panju grofa Vronskog i skore
zaruke. "Ana nije bila u ljubiastoj haljini, to
je Kiti kao neminovno elela, ve u crnoj,
somotskoj haljini, koja je pokazivala njena
okrugla, kao od stare slonove kosti izvajana
puna ramena i grudi, i oble ruke s tankom
majunom akom." Ples je bio veliko
razoaranje za Kiti, i nesluen ushit za Anu.
Kiti se povukla razoarana, jer je Vronski
plesao sa Anom i njegove su je oi sledile.
Kad je Ana uvidela zaljubljenost u oima
Vronskog, urno naputa ples pre veere i
drugog dana putuje iz Moskve. Vronski, koji
se prvi put zaljubljuje, sledi je istim vozom i
otvoreno joj saoptava svoje namere. U Ani
je pobuena strast davno uspavana njenim
racionalnim brakom i ona se nee moi
suzdrati, otkrivi ponovo u sebi enu. Ana i
Vronski esto se viaju. Glasine se ire. U
poetku se veza odobrava, jer je prirodno
da dame imaju nekog za flert, ali kad to
postaje ozbiljno, bivaju
osueni. Karenjin moli Anu da prikrije vezu
zbog skandala koji bi ocrnio njegov ugled.
Ana ostaje u drugom stanju i to saoptava
Vronskom, neposredno pred uee u
opasnoj konjikoj trci. Vronski nesmotreno
pada s konja. Anina reakcija potpuno odaje
njene emocije pred licem javnosti. U koiji,
na putu kui ona priznaje muu svoju vezu i
brani svoju ljubav. Karenjin pristaje na
domaim krugovima). Vronskizaista voli
Anu, ali njegovo poimanje srenog
porodinog ivota nema nieg zajednikog
sa Ljevinovim. Ljubav Vronskog je strast,
koja ni malo ne odgovara njegovim
pogledima na svet. Sem ljubavi, on i Ana
nemaju nikakvih zajednikih interesovanja.
Zato i nisu ostvarili porodicu. Tako je Tolstoj
opisao idealan brak i onaj u kojem ivi greh.
U tom oveku, koji je esto bio
nezadovoljan svojim nainom ivota, a da to
nezadovoljstvo nikada nije moglo da ukae
na kakav novi ljudski horizont, strast
oslobaa ivlje, dublje ljudske energije.
Tolstoj visoko umetniki pokazuje kako
snano deluje naroito promena stvarnih
ivotnih okolnosti u pravcu takvog
unutranjeg oslobaanja. Ali i ovde je
sputanost plemikog naina ivota
nadmoan motiv. Osloboene ivotne
snage ne prevazilaze diletantizam koji
Vronskog ne moe trajno da zadovolji.
Njegovim povratkom u Rusiju poinje i
suprotni proces: ponovno preobraavanje u
ljubaznog, korektnog, prosenog aristokratu
ija je velika strast neto ''ekscentrino'' i
organski bez ikakve veze sa sutinom
njegovog oseanja ivota. Vronski je vrlo
odluan u ljubavnom ivotu sa Anom. On se
eli oeniti njom i iveti porodinim ivotom.
Odbacuje svoje snove o karijeri u slubi
vojske samo da bi bio sa Anom. On je zreliji
u razmiljanju od Ane, jer je sposoban
odvojiti racionalno razmiljanje od
emocionalnog. Mnogi kritikuju Vronskog to
nije insistirao da Anu prihvate u drutvo, jer
ipak, Anini prijatelji su i njegovi. Drutvo ne
kanjava Vronskog kao to kanjava Anu
to ivi s njim. On ne moe shvatiti Anin bol,
jer ga sam ne proivljava. Sa Anom je u tim
trenucima teko iveti. Ali bez obzira na
formalni brak. Vronski je nagovara na
razvod. Ana razdirana moralnim dilemama
raa devojicu i u bunilu moli mua za
oprost. Karenjin prihvata dete kao svoje.
Vronski se pokuava ubiti. Ana nakon toga
raskida sa muem i odlazi s Vronskim iveti
u Italiji. Mu joj ne doputa da uzme sina sa
sobom, kojeg sam osobito ne voli, ali to ini
iz pakosti. Vronski naputa karijeru u vojsci.
Iz Italije e se vratiti u Rusiju jer Anu
proganja enja i gria savesti prema sinu.
Upada u kuu mua i odlazi k deaku.
Otkriva da je sinu reeno da je ona mrtva.
Vronski e u Rusiji biti rado vien u
drutvenim krugovima, no ona e
doivljavati ponienja i gotovo javnu osudu
kad se pojavila u operi. Na kraju se povlae
na seosko imanje gde vode ekstravagantan
ivot. Meutim, njihov odnos postaje sve
mraniji; nesvesno osuuju jedno drugo
zbog proputenih prilika. Vronski je zlovoljan
to je rtvovao karijeru. Nezadovoljan je i
injenicom da njegova ki nosi ime
Karenjina i trai od Ane da se slubeno
razvede. Karenjin, koji je u meuvremenu
potpao pod uticaj groficeLidije Ivanovne,
ne pristaje na razvod. Ana ezne za sinom,
ne moe dobiti razvod, postaje razdraljiva,
sumnjiava, patoloki ljubomorna, oseajui
njegovo rastue nezadovoljstvo. Podsvesno
kanjava Vronskog zbog odvojenosti od
svega na to je navikla. Voena histerijom i
tekim psiholokim stanjem, baca se pod
voz. Vronski, uasnut traginim krajem
svoje ljubavi, dobrovoljno se prijavljuje u
srpsko-turski rat. Uporedo, kao komentar
ove veze pratimo u romanu razvoj veze Kiti i
Ljevina. Kiti, koja je razoarana posle plesa,
nadajui se sve vreme branoj ponudi grofa
Vronskog, razboleva se. Odbila je pronju
Ljevina, a sad uvia da je Vronski ne
njenu ljubomoru, narav i njene suze,
Vronski je i dalje voli, ostaje joj veran i ne
pomilja da je ostavi. Ali to se Vronski vie
vraao onom to zaista jeste, svojoj
obinosti i svakodnevici, Ana je smatrala
sve to nepotenim prema njoj samoj. Jer
upravo je on bio taj koji joj je uskratio da ivi
kao obina ena. Vronski je svoje pravo na
obian i drutveni ivot eleo zadrati, ne
shvatajui bol, zavist i osvetoljubivost Ane,
koja ga je ba zbog toga progonila. Ana je
sve oajnije shvatala da je prevarena,
obmanuta i izigrana. Oseajui da
Vronskom postaje navika, teret ili fizika
potreba, reagovala je osvetoljubivo i
ogoreno. I tako je Ana unitila svoj ivot iz
iste osvetoljubivosti,jer svojim unitenjem
razorila je i ivot Vronskog koji ostaje
optereen oseajem krivice. Ana je elela
da Vronski oseti ono to se u njoj dogaalo i
Vronski je deo toga osetio. Na kraju vidimo
da se Vronski ponovo vraa vojsci i odlazi u
Srbiju da se bori protiv Turaka. Postavlja se
pitanje da li je to samo odlazak u smrt, u
asno samoubistvo ili je Vronski ipak
odluio neto uiniti sa svojim ivotom
nakon svega? Vronskog je najbolje prikazao
Stiva u svom citatu: ''Silno je bogat, lep,
jakih veza, krilni autant i uz sve to, vrlo je
drag, dobar momak. I jo vie nego
naprosto dobar momak. Koliko sam ja ovde
o njemu doznao on je obrazovan i vrlo
pametan; to je ovek koji e daleko
doterati." Karenjin je jedna vrlo
neromantina i pomalo dosadna osoba.
Stalno gleda na sat i uvek ima unapred
izraunato ta i kada treba uiniti, to ga ini
vrlo predvidljivim. Njegov odnos prema Ani
u braku isto je formalan, i njihov je brak
dosadan i monoton, to Anu ini eljnom
uzbuenja, eljnom prave i strastvene
namerava oeniti. Lekari njenoj iscrpljenoj
dui nalau putovanje u inostranstvo. U
leilitu u Nemakoj ona se sasvim
oporavlja od ljubavnih boli i zaboravlja na
Vronskog. Kad je Ljevinponovo zaprosi,
ona prihvata. Njihov brak je vrlo zreo,
postojan i lep. Ona raa sina Dimitrija. Kiti
pokazuje svoju snagu i kvalitete negujui
umirueg Ljevinovog brata Nikolaja. (Ljevin
je ideoloki zamiljen Tolstojev pogled na
svet oko sebe. I kroz njega e Tolstoj
najplastinije izneti svoja shvatanja i misli).
Posle venanja, Ljevin pokuava usmeriti
svoje etike stavove, u dui skeptik, on na
stranicama romana ipak doivljava
preobraenje i izranja kao nadahnuti vernik.
Ljevin ovde doivljava mir sa samim sobom,
pronalazi smisao i znaenje ivota. U
sukobu dvaju po moralnim osobinama
razliitih linosti uAni Karenjinoj, bitan je i
uticaj sredine: to je sredina bila surovija
prema Ani, ona je postajala destruktivnija, i
gora strana linosti je sve vie ovladavala
njenim biem i terala je da se opredeljuje za
ona reenja koja su je lagano vodila ka
samounitenju. Poslednja scena u romanu,
u kojoj se javlja Ana, je na eleznikoj
stanici. Ana je sada duboko poremeena
linost sa mutnom sveu o tome da je
odluila da se ubije. Oseajui se
poraenom od ivota i ljudi, pred oima joj
se prikazuje slika oveka koga je pregazio
voz. Ide prema stanici sa jednom jedinom
eljom: da i ona okona ivot kao taj ovek,
da se baci pod voz sa milju: ''da njega
kaznim i da se izbavim od svih i od sebe".
Idi na vrh stranice za nastavak prie
Rat i mir - ovde
ljubavi. Poto drutvo ima veliki uticaj na
Karenjina, ini se da upravo drutvo i
upravlja njegovim postupcima. Njemu je
vanije ta e drugi govoriti o njegovom
braku, nego njegova vlastita srea. On je
suprotan lik Ljevinu to se tie religije. Dok
Ljevin na kraju pronalazi Boga u sebi,
Karenjin ini upravo suprotno jer njegovo
hrianstvo slabi i postaje lak plen Lidije
Ivanovne, ene koja koristi svoju tzv. religiju
kao sredstvo zadravanja Karenjina blizu
sebe i dalje od Ane. Karenjin je na kraju
eljan osvete. Ako Tolstoj kao vanu figuru
bira preteno negativan lik, onda ga
pokazuje kao linost unutranje relativno
krutu, pravolinijsku, konvencionalno sputanu
ak i u njenim kolebanjima. Ali on ga dovodi
u situacije koje e uzdrmati ovu prividno
bezbednu konvencionalnu ivotnu osnovu,
iznuditi nove probleme i time pokrenuti lik.
To je najjasnije upravo u Karenjinovom
sluaju. Uprkos svojoj, u sutini
konvencionalnoj ljubavi prema Ani, usled
njene preljube s Vronskim, on biva ljudski
jo ukrueniji, jo se potpunije preobraa u
birokratsku mainu. Tek kad stoji pored
postelje smrtno bolesne Ane i kad Anine
patnje deluju na njega fizikom
neposrednou, poputaju malo ukrueni
elementi njegove linosti to automatski
deluju, a u njegovom pokopanom ljudskom
jezgru poinje da se mie neto slino
ivotu. Poto je to isuvie slabo da dovede
do uspostavljanja novih ljudskih odnosa
izmeu njega i Ane, Karenjin ponovo pada u
duhovno mrtvilo. Njegove kasnije ''ljudske''
crte samo su jo dvolinost, samo jo
religiozno maskiranje figurativno mrtvog
birokrate.