Atribucijska teorija

Opis procesa kojim ljudi objanjavaju uzroke

vlastitog ponaanja ili ponaanja drugih ljudi
Otac atribucijske teorije Fric Hajder
Priroda atribucijskog procesa
Unutranja atribucija
Zakljuak da se osoba ponaa na odreeni nain zbog
neeg u vezi te osobe, kao to su njeni stavovi,
karakter ili osobine linosti
Unutranja uzronost neijeg ponaanja
Priroda atribucijskog procesa
Spoljanja atribucija
Zakljuak da se osoba ponaa na odreeni nain zbog
neeg vezanog za situaciju u kojoj se nalazi; pretpostavka
je da bi veina ljudi reagovala na isti nain u takvoj situaciji
Spoljanja uzronost za ponaanje
Dihotomija izmeu unutranjih i spoljanjih
atribucija igra izuzetno vanu ulogu u svim
sferama ivota, ak i najintimnijim

Frank Fincham i saradnici atribucije o
partnerima u srenim i problematinim brakovima

Preferencija unutranjih uzroka nad spoljanjim!

Model kovarijacije
Tvorac teorije Harold Keli

Prilikom donoenja odluke o
uzroku ponaanja neke osobe,
uoavamo obrazac izmeu
prisustva i odsustva moguih
uzroka i javljanja ili ne javljanja
istog ponaanja.
Tri vana oblika informacija
Doslednost

Stepen u kojem
se ponaanje
izmeu istog
izvoaa i istog
nadraaja
ponavlja tokom
vremena i u
razliitim
okolnostima
Razliitost

Stepen u kojem se
odreeni izvoa
ponaa drugaije
prema drugim
nadraajima
Saglasnost

Stepen u kojem
se drugi ljudi
ponaaju na isti
nain kao
izvoa prema
istom stimulusu
Unutranju
Kombinacijom ovih oblika informacija mogue je
doneti jasnu atribuciju

Saglasnost MALA VELIKA
Razliitost MALA VELIKA
Doslednost VELIKA VELIKA MALA
Spoljanju
Atribuciju
specifine
situacije
Osnovna atribucijska greka
socijalni psiholog Li Ros
sklonost precenjivanja stepena u kojem je
ponaanje ljudi odreeno unutranjim,
dispozicionim faktorima i podcenjivanje
uloge situacionih faktora
Uloga perceptivne istaknutosti
Istraivanje - eli Tejlor i Suzan Fisk
Istraivanje perceptivne istaknutosti
Rezultati istraivanja
Proces u dva koraka
1. korak donoenje unutranje atribucije,
pretpostavljajui da je ponaanje osobe izazvano
neim u vezi nje same
2. korak pokuaj prilagoavanja svoje atribucije
uzimajui u obzir situaciju u kojoj se osoba nalazi
Posmatrai koji su neim ometani ili kognitivno
zaposleni bie skloniji poiniti osnovnu
atribucijsku greku, jer se zaustave na 1. koraku
bez prelaenja na 2. tj na traenje mogueg
situacionog objanjenja
Intuitivna verovanja o
sopstvenoj atribuciji
Ljudi su svesni toga da e se drugi ljudi usmeriti na
njih, a ne na situaciju
Tomas Gilovi i saradnici istraivanje (ispitivai,
ispitanici, svedoci)
Efekat reflektora sklonost precenjivanja stepena
u kojem su nai postupci i izgled uoljivi drugima
Razlika izvoa/posmatra sklonost da se uzrok
ponaanja drugih vidi u dispozicijama, dok se uzrok
vlastitog ponaanja nalazi u situaciji
Revidirana perceptivna istaknutost
Eksperiment Majkl Stormsa
Atribucije u vlastitu korist
Uspeh unutranji uzroci, neuspeh spoljanji
Sportisti: sa i bez iskustva; talentovani;
individualni sport i timski

Razlozi:
1. Ugroenost naeg samopotovanja
2. Samopredstavljanje (stvaranje opravdanja)

Obrambene atribucije
Objanjenja dogaaja koja omoguavaju
izbegavanje oseaja ranjivosti i smrtnosti

Nerealistini optimizam
Ljudi misle da je verovatnije da
e se dobre stvari dogoditi njima
nego drugima, odnosno manje
verovatno da e im se dogoditi
neto loe nego drugima


Verovanje u pravedan svet
Loe stvari se dogaaju
loim ljudima, dobre
stvari dobrim

Hvala na panji!