Pravilnik o Nastavnom Planu I Programu Za Srednju Muzičku Školu 1996 Godine

9
Na osnovu ~lana 24. stav 1. Zakona o sredwoj {koli (Slu`-

beni glasnik Republike Srbije, broj 50/92),
ministar prosvete donosi
PRAVILNIK
O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NASTAV-
NOM PLANU I PROGRAMU ZA STICAWE OBRAZOVAWA U
ÊTVOROGODI[WEM TRAJAWU U STRU^NOJ [KOLI ZA
PODRU^JE RADA KULTURA, UMETNOST I JAVNO INFOR-
MISAWE
^lan 1.
U Pravilniku o nastavnom planu i programu za sticawe
obrazovawa u ~etvorogodi{wem trajawu u stru~noj {koli za pod-
ru~je rada kultura, umetnost i javno informisawe (Slu`beni
glasnik Republike Srbije Prosvetni glasnik, broj 9/93) u po-
glavqu SCENSKI UMETNICI nastavni planovi i programi
za obrazovne profile baletski igra~ i folklorni igra~ zamewuju
se nastavnim planovima i programima igra~ klasi~an balet,
igra~ moderne igre i igra~ narodne igre i u poglavqu MU-
ZI^KI UMETNICI nastavni planovi i programi za obrazov-
ne profile muzi~ki izvo|a~ i muzi~ki saradnik zamewuju se na-
stavnim planovima i programima za obrazovne profile muzi~ki
izvo|a~, muzi~ki izvo|a~ xez muzike, muzi~ki izvo|a~ muzike za
estradu, muzi~ki saradnik teoreti~ar, muzi~ki saradnik etno-
muzikolog i muzi~ki izvo|a~ rana muzika.
Nastavni planovi i programi iz stava 1. ovog ~lana od{tam-
pani su uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo.
^lan 2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-
vawa u Prosvetnom glasniku.
Broj 601-01-23/96-01
U Beogradu, 19. juna 1996. godine
Ministar,
prof. dr Dragoslav Mladenovi}, s. r.
NASTAVNI PLANOVI
ZA MUZI^KU I BALETSKU [KOLU
Podru~je rada: KULTURA, UMETNOST I JAVNO INFORMI-
SAWE
Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^, MUZI^KI SARAD-
NIK, IGRA^
Trajawe obrazovawa: ÊTIRI GODINE
GODINA HLV BROJ 4
BEOGRAD, 8. JUL 1996.
Cena ovog broja 55,50 dinara
Godi{wa pretplata 330 dinara (akontacija)
Rok za reklamaciju 10 dana
PostScript Picture
c:\slike\grbrs eps
PROSVETNI GLASNIK
* U~enici baletske {kole nemaju ~asove fizi~kog vaspitawa.
**Italijanski jezik je strani jezik koji obavezno u~e u~enici odseka solo pevawe.
A. OP[TEOBRAZOVNI PREDMETI NASTAVE U MUZI^KOJ I BALETSKOJ [KOLI
Francuski jezik je strani jezik koji obavezno u~e u~enici
odseka klasi~an balet.
U~enici koji u prethodnom {kolovawu nisu u~ili drugi
strani jezik mogu da u~e francuski ili italijanski jezik.
NAZIV PREDMETA
R A Z R E D
DRUGI TRE]I ÊTVRTI
ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. UKUPNO
1. Srpski jezik 3 105 3 105 3 105 3 96 411
2. Strani jezik** 2 70 2 70 2 70 2 64 274
3. Drugi strani jezik 2 70 2 70 2 70 2 64 274
4. Informatika
1
blok
35
30
1
blok
35
30
blok 60 blok 60 250
5. Istorija sa istorijom kulture
i civilizacije
2 70 2 70 1 35 175
6. Biologija 2 70 70
7. Fizika 2 70 70
8. Sociologija 1 35 35
9. Psihologija 2 70 70
10. Filozovija 2 64 64
11. Fizi~ko vaspitawe* 2 70 2 70 2 70 2 64 274
SVEGA A: Muzi~ka
baletska
16
14
590
520
13
11
485
415
12
10
480
410
11
9
412
348
1967
1693
PRVI
SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK
Zbir ~asova u tabeli VI je ta~an po{to klaviristi i orguqa{i u tabeli V nemaju predmet uporedni klavir
Strana 2 Broj 4 8. jul 1996.
B. STRU^NI PREDMETI ZAJEDNI^KI ZA UÊNIKE SVIH ODSEKA MUZI^KE [KOLE
NAZIV PREDMETA
R A Z R E D
DRUGI TRE]I ÊTVRTI
1. Teorija muzike 1 35 35
2. Muzi~ki instrumenti 1 35 35
3. Harmonija 3 105 2 70 2 66 241
4. Istorija muzike sa upoznavawem
muzi~ke literature
1 35 3 105 2 66 206
5. Muzi~ki oblici 1 35 1 35 2 66 136
6. Kontrapunkt 2 70 2 66 136
7. Nacionalna istorija muzike 1 33 33
SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822
PRVI
V. STRU^NI PREDMETI ZAJEDNI^KI ZA SVE UÊNIKE MUZI^KE [KOLE OSIM ZA UÊNIKE TEORETSKOG ODSEKA
NAZIV PREDMETA
R A Z R E D
DRUGI TRE]I ÊTVRTI
1. Solfe|o 2 70 2 70 2 70 2 66 276
2. Uporedni klavir* 1 35 1 35 1 35 1 33 138
SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414
PRVI
* Uporedni klavir nemaju klaviristi i orguqa{i na VI odseku, ali zato imaju korepeticiju
3
NAZIV PREDMETA
R A Z R E D
DRUGI TRE]I ÊTVRTI
1. Glavni predmet instrument ili
solo pevawe
105 3 105 3 105 3 99 414
2. Korepeticija za klaviriste
i orguqa{e
1 35 1 35 1 35 1 33 138
3. Kamerna muzika 1 35 1 35 2 70 2 66 206
4. Orkestar hor 2 70 2 70 2 70 2 66 276
5. îtawe s lista 1 35 1 35 1 35 1 33 138
6. Etnomuzikologija 1 35 1 33 68
SVEGA VI 7 245 7 245 9 315 9 297 1102
SVEGA A 16 590 13 485 12 480 11 412 1967
SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822
SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414
SVEGA VI 28 1010 28 1010 32 1180 32 1105 4305
PRVI
ODSEK VOKALNO-INSTRUMENTALNI (VI)
Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^
SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK Broj 4 Strana 3 8. jul 1996.
ODSEK ZA XEZ ( XEZ )
Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^ XEZ MUZIKA
68 33 1 35 1 7. Udara~ki instrumenti
136 66 2 70 2 6. Big bend
136 66 2 70 2 5. Aranìrawe
140 70 2 70 2 4. Razvijawe sluha
138 33 1 35 1 35 1 35 1 3. Istorija xez muzike
276 66 2 70 2 70 2 70 2 2. Mali ansambli
414 99 3 105 3 105 3 105 3 1. Glavni predmet (instrument pevawe)
R A Z R E D
ned. ned. ned. ned. god. god. god. god.
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
UKUPNO XEZ
SVEGA A 16 590 12 485 12 480 11 412 1967
SVEGA XEZ 8 280 8 280 11 385 11 363 1308
SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822
SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414
29 1045 28 1045 34 1250 34 1171 4511
ODSEK ESTRADNE MUZIKE (EM)
Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^ MUZIKE ZA ESTRADU
R A Z R E D
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
UKUPNO EM
SVEGA A 16 590 13 485 12 480 11 412 1967
SVEGA EM 9 315 9 315 13 455 13 429 1514
SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822
SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414
30 1080 30 1080 36 1320 36 1237 4717
136 66 2 70 2 8. Veliki orkestar
136 66 2 70 2 7. Gluma i vokal
136 66 2 70 2 6. Aranìrawe
138 33 1 35 1 35 1 35 1 4. Istorija estradne muzike
138 33 1 35 1 35 1 35 1 3. Etnologija
276 66 2 70 2 70 2 70 2 2. Mali ansambli
414 99 3 105 3 105 3 105 3 1. Glavni predmet (instrument pevawe)
R A Z R E D
SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK Strana 4 Broj 4 8. jul 1996.
ODSEK TEORETSKI (TO)
Obrazovni profil: MUZI^KI SARADNIK TEORETIÂR
R A Z R E D
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
UKUPNO TO
SVEGA TO 9 315 10 350 13 455 15 527
164
7
SVEGA A 16 590 13 485 12 480 11 412
196
7
SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822
27 975 28 1010 33 1215 35 1236 4436
65
33
32
1
blok
9. Audiovizuelna tehnika
66 66 2 8. Uvod u komponovawe
68 33 1 35 1 7. Etnomuzikologija
136 66 2 70 2 6. Dirigovawe
70 35 1 35 1 5. Svirawe horskih partitura
276 66 2 70 2 70 2 70 2 4. De~ji orkestar
276 66 2 70 2 70 2 70 2 3. Hor
276 66 2 70 2 70 2 70 2 2. Klavir
414 99 3 105 3 105 3 105 3 1. Solfe|o glavni predmet
ODSEK ETNOMUZIKOLOGIJA ( ETNO )
Obrazovni profil: MUZI^KI SARADNIK ETNOMUZIKOLOG
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
UKUPNO ETNO
SVEGA A 16 590 13 485 12 480 11 412 1967
SVEGA ETNO 9 315 9 315 9 315 10 362 1307
SVEGA B 2 70 5 175 8 280 9 297 822
SVEGA V 3 105 3 105 3 105 3 99 414
30 1080 30 1080 32 1180 33 1170 4510
65
33
32
1
blok
7. Audio vizuelna tehnika
136 66 2 70 2 6. Narodni ansambli
140 70 2 70 2 5. Hor
138 33 1 35 1 35 1 35 1 4. Etnologija
138 33 1 35 1 35 1 35 1 3. Etnomuzikologija
276 66 2 70 2 70 2 70 2 2. Narodna igra
414 99 3 105 3 105 3 105 3
1. Glavni predmet
(tradicionalno svirawe ili pevawe)
R A Z R E D
R A Z R E D
ODSEK ZA RANU MUZIKU ( RM )
Obrazovni profil: MUZI^KI IZVO\A^ RANA MUZIKA
Uslov za poha|awe ovog fakultativnog odseka je {kolovawe na jednom od ranije navedenih odseka muzi~ke {kole (VI, XEZ, EM,
TO i ETNO)
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
SVEGA RM
ÊMBALO, ORGUQE,* LAUTA
5 175 5 175 6
7
210
245
6
7
198
231
758
826
68 33 1 35 1 5. Istorija igre i kostima
68 33 1 35 1
4. Generalbas
(samo za ~embalo, orugqe, lautu)
276 66 2 70 2 70 2 70 2 3. Svirawe u ansamblu
138 33 1 35 1 35 1 35 1 2. Uvod u ranu muziku
276 66 2 70 2 70 2 70 2
1. Glavni predmet
(instrument pevawe)
* êmbalisti, orguqa{i i lautisti u i razredu imaju nedeqno po 1 ~as vi{e od ostalih u~enika ovog odseka.
UKUPNO VI 28 1010 28 1010 32 1180 32 1105 4305
UKUPNO XEZ 29 1045 28 1045 34 1250 34 1171 4511
UKUPNO EM 30 1080 30 1080 36 1320 36 1237 4717
UKUPNO TO 27 975 28 1010 33 1215 35 1236 4436
UKUPNO ETNO 30 1080 30 1080 32 1180 33 1170 4510
UKUPNO RM
ÊMBALO, ORGUQE, LAUTA
5 175 5 175 6
7
210
245
6
7
198
231
758
826
FAKULTATIVNI PREDMETI
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
33 33 1 13. Audio vizuelna tehnika
96 96 3 12. Istorijsko balske igre
66 66 2 11. Uvod u komponovawe
136 66 2 70 2 10. Igre HH veka
136 66 2 70 2 9. Dirigovawe
276 66 2 70 2 70 2 70 2 7. Stara srpska muzika
276 66 2 70 2 70 2 70 2 6. Solo pevawe
276 66 2 70 2 70 2 70 2
5. Instrument (duva~ki, udaraqke, kontra-
rabas, citra, cimbalo, tradicionalno pe-
vawe, tracicionalno svirawe, mandolina)
276 66 2 70 2 70 2 70 2 4. De~ji orkestar
70 70 2 3. Geografija
70 70 2 2. Hemija
210 105 3 105 3 1. Matematika
326
R A Z R E D
R A Z R E D
R A Z R E D
SLU@BENI GLASNIK RS PROSVETNI GLASNIK Strana 6 Broj 4 8. jul 1996.
OBAVEZNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I Napomena ÊTVRTI
R A Z R E D
NAZIV PREDMETA
nast. dan do 5 dana do 2 dana do 2 dana do 2 dana 5. Ekskurzije
1 1 1 1 4. Koncerti
1 1 1 1 3. Javni ~asovi
2 2 2 2 2. Interni ~asovi
~asova 30 do 70 30 do 70 30 do 70 30 do 70 1. Dodatni rad
FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
do 3 dana do 3 dana do 3 dana do 3 dana 8. Ostale aktivnosti
ne
nastavni
dani
do 15 dana do 15 dana do 15 dana do 15 dana 7. Kampovi
do 7 dana do 7 dana do 7 dana do 7 dana 6. Seminari
~asova blok 30 blok 30 blok 30 blok 30 5. Reparacija instrumenata
~asova do 33 do 35 do 35 do 35 4. Izdava~ka delatnost
~asova 33 35 35 35 3. Muzi~ka omladina
~asova 33 35 35 35 2. Istraìva~ke aktivnosti u~enika
~asova 1 1 1 1 1. Takmi~ewa*
*Republi~ka: muzi~kih {kola Srbije, klavir Ni{, limeni duva~i Novi Sad,....
Savezno
Me|unarodna
G. STRU^NI PREDMETI ZAJEDNI^KI ZA SVE UÊNIKE SREDWE BALETSKE [KOLE
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
UKUPNO KB
SVEGA KB 16 560 21 735 22 704 22 704 2703
SVEGA A 14 520 11 415 10 410 9 348 1693
SVEGA G 2 70 2 70 6 192 7 224 556
32 1150 34 1220 38 1306 38 1276 4952
ODSEK KLASIÂN BALET (KB)
Obrazovni profil: IGRA^ KLASIÂN BALET
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
96 96 3 4. Istorijsko-balske igre
128 64 2 64 2 3. Gluma i vokal
128 64 2 64 2 2. Istorija igre
204 64 2 70 2 70 2 1. Scensko narodne igre
SVEGA G 2 70 2 70 6 192 7 224 556
128 4 128 4 70 2 5. Moderna igra
198 64 2 64 2 70 2 4. Klasi~na podr{ka
140 70 2 70 2 3. Klavir
431 128 4 128 4 105 3 70 2 2. Repertoar
1608 384 12 384 12 420 12 420 12 1. Klasi~an balet glavni predmet
R A Z R E D
R A Z R E D
ODSEK MODERNA IGRA (MI)
Obrazovni profil: IGRA^ MODERNA IGRA
UKUPNO MI
SVEGA MI 18 630 18 630 20 640 20 640 2540
SVEGA A 14 520 11 415 10 410 9 348 1693
SVEGA G 2 70 2 70 6 192 7 224 556
34 1220 31 1115 36 1242 35 1212 4789
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
128 64 2 64 2 5. Igre HH veka
128 64 2 64 2 4. Koreografija
140 70 2 70 2 3. Klavir
536 128 4 128 4 140 4 140 4 2. Klasi~an balet
1608 384 12 384 12 420 12 420 12 1. Moderna igra glavni predmet
ODSEK NARODNA IGRA (NI)
Obrazovni profil: IGRA^ NARODNA IGRA
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
UKUPNO NI
SVEGA NI 19 665 19 665 20 640 21 672 2642
SVEGA A 14 520 11 415 10 410 9 348 1693
SVEGA G 2 70 2 70 6 192 7 224 556
35 1255 32 1150 36 1242 37 1244 4891
UKUPNO KB 32 1150 34 1220 38 1306 38 1276 4952
UKUPNO MI 34 1220 31 1115 36 1242 35 1212 4789
UKUPNO NI 35 1255 32 1150 36 1242 37 1244 4891
64 64 2 8. Muzi~ki oblici
70 35 1 35 1 7. Teorija muzike
70 35 1 35 1 6. Solfe|o
134 32 1 32 1 35 1 35 1 5. Etnomuzikologija
166 64 2 32 1 35 1 35 1 4. Etnologija
396 160 5 96 3 70 2 70 2 3. Klasi~an balet
402 96 3 96 3 105 3 105 3 2. Tradicionalno pevawe i svirawe
1340 320 10 320 10 350 10 350 10 1. Narodna igra glavni predmet
R A Z R E D
R A Z R E D
ORGANIZACIJA RADA
ODSECI:
1. MUZI^KE [KOLE:
VOKALNO-INSTRUMENTALNI;
XEZ;
ESTRADA;
TEORETSKI;
ETNOMUZIKOLO[KI;
izborni odsek RANA MUZIKA
2. BALETSKE [KOLE:
KLASIÂN BALET;
MODERNA IGRA;
NARODNA IGRA.
OBRAZOVNI PROFILI
1. MUZI^KE [KOLE:
MUZI^KI IZVO\A^;
MUZI^KI IZVO\A^ XEZ MUZIKE;
MUZI^KI IZVO\A^ ESTRADNE MUZIKE;
MUZI^KI SARADNIK TEORETIÂR;
MUZI^KI SARADNIK ETNOMUZIKOLOG;
MUZI^KI IZVO\A^ RANE MUZIKE.
2. BALETSKE [KOLE:
IGRA^ BALETSKI IGRA^;
IGRA^ MODERNE IGRE;
IGRA^ NARODNE IGRE.
1. ODSEK VOKALNO-INSTRUMENTALNI
Glavni predmet je INSTRUMENT ili PEVAWE. U okviru
ovog odseka izu~avaju se slede}i instrumenti: VIOLINA, VIO-
LA, VIOLONÊLO, KONTRABAS, GITARA, TAMBURA,
MANDOLINA, HARFA, KLAVIR, ORGUQE, HARMONIKA,
FLAUTA, OBOA, KLARINET, FAGOT, SAKSOFON, TRUBA,
TROMBON, HORNA, TUBA, TENORHORN, BARITONHORN,
UDARAQKE, CIMBALO, CITRA i PEVAWE.
NAZIV PREDMETA
PRVI DRUGI TRE]I
UKUPNO
ÊTVRTI
33 33 1 9. Audiovizuelna tehnika
128 64 2 64 2 8. Igre HH veka
140 70 2 70 2 7. Klavir
166 64 2 32 1 35 1 35 1 6. Etnologija
276 66 2 70 2 70 2 70 2
5. Tradicionalni instrument, de~ji
orkestar, tambure, cimbalo, citra
64 2 64 2 70 2 70 2 4. Kreativna igra
70 70 2 3. Geografija
70 70 2 2. Hemija
210 105 3 105 3 1. Matematika
OBAVEZNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
NAZIV PREDMETA
R A Z R E D
NAZIV PREDMETA
nas. dani do 5 dana do 2 dana do 2 dana do 2 dana 5. Ekskurzije
1 1 1 1 4. Koncerti
1 1 1 1 3. Javni ~asovi
2 2 2 2 2. Interni ~asovi
30 do 70 30 do 70 30 do 70 30 do 70 1. Dodatni rad
FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
do 3 dana do 3 dana do 3 dana do 3 dana 7. Ostale aktivnosti
do 15 dana do 15 dana do 15 dana do 15 dana 6. Kampovi
nenastavni
dani
do 7 dana do 7 dana do 7 dana do 7 dana 5. Seminari
~asova do 32 do 32 do 35 do 35 4. Izdava~ka delatnost
~asova 32 32 35 35 3. Muzi~ka omladina
~asova 32 32 35 35 2. Istraìva~ke aktivnosti u~enika
1 1 1 1 1. Takmi~ewa*
*Republi~ko: baletskih {kola Srbije....
Savezno
Me|unarodna
2. ODSEK XEZ
ovog odseka izu~avaju se slede}i instrumenti: VIOLINA, KON-
TRABAS, GITARA, BAS GITARA, KLAVIR, KLAVIJATURE I
SINTISAJZER, SAKSOFON I KLARINET, TRUBA, TROM-
BON, UDARAQKE i PEVAWE.
3. ODSEK ESTRADE
ovog odseka izu~avaju se slede}i instrumenti: VIOLINA, KON-
TRABAS, GITARA, KLAVIR I KLAVIJATURE, HARMONI-
KA, FLAUTA, KLARINET i PEVAWE.
4. ODSEK TEORETSKI
Glavni predmet je SOLFE\O i HARMONIJA.
5. ODSEK ETNOMUZIKOLO[KI
Glavni predmet je TRADICIONALNO PEVAWE i SVI-
RAWE.
Pored obaveznih odseka u muzi~koj {koli postoji i IZBOR-
NI ODSEK ZA RANU MUZIKU koji moè da se izu~ava u isto
vreme sa nekim drugim odsekom. Glavni predmet je INSTRU-
MENT ili PEVAWE. U okviru ovog odseka izu~avaju se slede}i
instrumenti: GUDA^KI INSTRUMENTI, LAUTA, RENESAN-
SNE HARFE, ÊMBALO, ORGUQE, DUVA^KI INSTRU-
MENTI i PEVAWE.
1. ODSEK KLASIÂN BALET
Glavni predmet je KLASIÂN BALET.
2. ODSEK MODERNA IGRA
Glavni predmet je MODERNA IGRA.
3. ODSEK NARODNA IGRA
Glavni predmet je NARODNA IGRA.
ISPITI
U muzi~koj ili baletskoj {koli polaù se slede}i ispiti:
prijemni;
godi{wi;
razredni;
popravni;
maturski.
PRIJEMNI ISPIT polaè se pre upisa u razred u jun-
skom i avgustovskom roku.
Kandidat za upis u razred muzi~ke {kole na VOKALNO
INSTRUMENTALNI odsek polaè prijemni ispit za instru-
ment koji je zavr{io u osnovnoj muzi~koj {koli, odnosno u grupi
srodnih instrumenata.
Na TEORETSKI odsek ima pravo da se upi{e u~enik koji je
zavr{io osnovnu baletsku {kolu i poloìo prijemni ispit.
Na odsek za RANU MUZIKU mogu se upisati kandidati ko-
ji se {koluju na jednom od odseka sredwe muzi~ke {kole (VI,
XEZ, EM, TO, ETNO).
Do {kolske 1999/2000. godine na odsek NARODNA IGRA u
baletsku {kolu upisuju se u~enici bez zavr{ene osnovne baletske
{kole, pod uslovom da poloè propisani prijemni ispit.
[kola vr{i proveru psihofizi~kih preduslova za bavqewe
muzi~kom ili igra~kom strukom.
GODI[WI ISPITI se polaù na kraju nastavnog perio-
da teku}e {kolske godine.
Najmawe dve nedeqe u muzi~kim {kolama i tri nedeqe u ba-
letskim {kolama se koriste za druge oblike vaspitno-obrazovnog
rada i pripremu u~enika za polagawe godi{wih ispita kao i za
wihovo odràvawe.
Godi{wi ispiti se obavqaju iz slede}ih predmeta:
ODSEK VOKALNO-INSTRUMENTALNI
a) glavni predmet instrumenta ili solo pevawa u , i
razredu
b) solfe|o u , , i razredu
v) ~itawe s lista u , , i razredu
g) uporedni klavir u i razredu
d) harmonija u i razredu
|) kontrapunkt u i razredu
e) etnomuzikologija u i razredu
ODSEK ZA XEZ
a) glavni predmet u , i razredu
v) razvijawe sluha u i razredu
g) uporedni klavir u i razredu
d) harmonija u i razredu
|) kontrapunkt u i razredu
e) aranìrawe u i razredu
ODSEK ESTRADE
v) etnomuzikologija u , , i razredu
g) razvijawe sluha u i razredu
d) uporedni klavir u i razredu
|) harmonija u i razredu
e) kontrapunkt u i razredu
`) aranìrawe u i razredu
z) gluma i vokal u razredu
ODSEK TEORETSKI
a) solfe|o u , i razredu
b) harmonija u razredu
v) klavir u , , i razredu
g) kontrapunkt u i razredu
d) dirigovawe u i razredu
|) etnomuzikologija u i razredu
ODSEK ETNOMUZIKOLO[KI
a) glavni predmet tradicionalno svirawe ili pevawe u ,
i razredu
g) narodna igra u , , i razredu
d) uporedni klavir u i razredu
|) harmonija u i razredu
e) kontrapunkt u i razredu
ODSEK RANE MUZIKE
ODSEK KLASIÂN BALET
a) klasi~an balet u , i razredu
b) scensko-narodne igre u , i razredu
v) klavir u i razredu
g) moderna igra u , i razredu
d) gluma i vokal u razredu
|) istorijsko-balske igre u razredu
ODSEK MODERNA IGRA
a) moderna igra u , i razredu
b) klasi~an balet u , , i razredu
v) klavir u i razredu
g) scensko-narodne igre u , i razredu
d) gluma i vokal u razredu
|) istorijsko-balske igre u razredu
ODSEK NARODNA IGRA
a) narodna igra u , i razredu
b) tradicionalno pevawe i svirawe u , , i razredu
g) scensko-narodne igre u , i razredu
d) solfe|o u i razredu
|) teorija muzike u i razredu
e) klasi~an balet u i razredu
`) istorijsko-balske igre u razredu
z) gluma i vokal u razredu
Nastavni~ko ve}e moè u~enika koji je osvojio nagradu na
republi~kom, saveznom ili me|unarodnom takmi~ewu u~enika mu-
zi~kih i baletskih {kola osloboditi polagawa godi{weg ispita
iz predmeta iz koga je te {kolske godine osvojio nagradu. Nastav-
ni~ko ve}e moè, tako|e, koncert koji je u~enik odrào u toku
drugog polugodi{ta priznati kao godi{wi ispit.
Broj 4 Strana 9 8. jul 1996.
Godi{wi ispit polaù i u~enici koji ubrzano napreduju u
dva ispitna roka. U januarskom ispitnom roku polaù ispite raz-
reda u koji su upisani, a ispite iz narednog razreda u ispitnim
rokovima koje odredi {kola.
Godi{wi ispit mogu polagati i u~enici koji su u raskoraku
op{teobrazovne i stru~ne nastave, s tim da mogu u toku dve godine
{kolovawa zavr{iti ~etiri razreda op{teobrazovne nastave.
MATURSKI ISPIT u sredwoj muzi~koj i baletskoj {koli
u~enici polaù:
Obrazovni profil MUZI^KI IZVO\A^ za sve odseke,
maturski ispit se, pored pismenog zadatka iz srpskog jezika ma-
terweg jezika, sastoji iz ispita iz GLAVNOG PREDMETA.
Za obrazovni profil MUZI^KI SARADNIK TEORE-
TIÂR maturski ispit se, pored pismenog zadatka iz srpskog je-
zika materweg jezika, sastoji iz ispita iz GLAVNOG PREDME-
TA SOLFE\A i HARMONIJE.
Za obrazovni profil MUZI^KI SARADNIK ETNOMU-
ZIKOLOG maturski ispit se, pored pismenog zadatka iz srpskog
jezika materweg jezika, sastoji iz izpita iz GLAVNOG PRED-
META i pismenog rada iz ETNOMUZIKOLOGIJE.
Za obrazovni profil IGRA^ maturski ispit se, pored pi-
smenog zadatka iz srpskog jezika materweg jezika, sastoji iz is-
pita iz GLAVNOG PREDMETA.
Muzi~ke i baletske {kole su obavezne da za u~enike svih od-
seka tokom {kolske godine organizuju raznovrsne oblike aktiv-
nosti: smotre, interne i javne ~asove, kolokvijume, koncerte, in-
terna takmi~ewa i sl. Ove aktivnosti istovremeno sluè i za
proveru napredovawa i ste~enih izvo|a~kih sposobnosti. Obave-
zno je u~e{}e svakog u~enika u ovim oblicima provere bar dva pu-
ta godi{we sa razli~itim programima. Bez ovog u~e{}a u~enik ne
moè polagati godi{wi ispit iz instrumenta, solo pevawa, odno-
sno baleta igre.
S obzirom na javnu i kulturnu delatnost {kole nastavni~ko
ve}e moè doneti odluku o pove}awu fonda ~asova hora i orkestra
za odre|eni period u kome se vr{e pripreme za koncerte i druge
javne nastupe {kole.
ORGANIZACIJA NASTAVE
U muzi~koj i baletskoj {koli nastava je individualna, grup-
na i razredna.
âs traje 45 minuta.
PODELA ODEQEWA NA GRUPE
MUZI^KA [KOLA
Nastava po ovom nastavnom planu i programu se izvodi:
a) individualno za instrument i solo pevawe pevawe na
svim odsecima gde je glavni predmet, s tim da na jednom od tri ~a-
sa nedeqno, sem za gitaru, harfu, klavir, orguqe i harmoniku u~e-
stvuje, pored nastavnika glavnog predmeta, i korepetitor;
b) u grupama od po dva u~enika korepeticija za klaviriste
i orguqa{e, ~itawe s lista i svirawe horskih partitura i gene-
ral-bas za ~embalo, orguqe i lautu;
v) u grupama od po tri u~enika kamerna muzika;
g) u grupama od po osam u~enika solfe|o, harmonija, kon-
trapunkt, muzi~ki oblici, teorija muzike, dirigovawe, uvod u kom-
poziciju, razvijawe sluha, aranìrawe;
d) u grupama od po 10 u~enika mali ansambli;
|) u grupama od po 15 u~enika svi ostali stru~ni predmeti;
e) u grupama od po 16 u~enika informatika, strani jezik;
`) u grupama od po 20 u~enika big bend;
z) u grupama od po 30 u~enika de~ji orkestar;
i) u grupama do 60 u~enika hor i orkestar.
BALETSKA [KOLA
a) individualno instrument (klavir);
b) u grupama do 6 u~enika klasi~an balet, klasi~na podr-
{ka, moderna igra, tradicionalno pevawe i svirawe, gluma;
v) u grupama do 8 u~enika solfe|o, teorija muzike;
g) u grupama do 10 u~enika scensko-narodne igre, istorij-
sko-balske igre, igre HH veka;
d) u grupama do 12 u~enika ostali predmeti;
|) u grupama od po 16 u~enika narodna igra i informatika;
e) za predmet repertoar i koreografija prema koreogra-
fiji koja se traì;
`) ostali stru~ni predmeti u grupama do 15 u~enika.
NASTAVNI PROGRAMI
ZA MUZI^KU I BALETSKU [KOLU
CIQ I ZADACI
Ciq nastave u muzi~kim i baletskim {kolama je da se obez-
bedi reproduktivno kreativan i muzi~ko-estetski razvoj u~eniko-
ve li~nosti uz osposobqavawe za profesionalno bavqewe muzi-
kom i igrom i daqe {kolovawe na vi{im i visokim {kolama za
muziku i igru.
Zadaci:
negovawe i prihvatawe kulturnog nasle|a, tradicije, kao i
univerzalnih kulturnih i umetni~kih vrednosti;
razvijawe teorijskog mi{qewa, muzi~kog ukusa, sposobno-
sti za diferencirawe razli~itih vrsta muzike;
razvijawe instrumentalnih izvo|a~kih sposobnosti i sa-
vladavawe najzna~ajnijih kompozicija za pojedine instrumente;
razvijawe smisla za kolektivno muzicirawe, i grupno
igrawe, u okvirima mawih (kamerna muzika) i ve}ih (hor, orke-
star, veliki ansambli) grupa;
upoznavawe sa svim disciplinama koje ~ine ukupnost mu-
zi~ke i igra~ke umetnosti, izvo|a{tva, istorije, teorije, kompo-
zicije;
razvijawe smisla za igru i koreografiju kod nas i u svetu;
upoznavawe i razvijawe ose}aja za na{ muzi~ki folklor i
wegovu raznovrsnost i bogatstvo;
upoznavawe sa nacionalnim vrednostima na svim muzi~-
kim planovima izvo|a{tva, stvarala{tva, koreografisawa;
razvijawe individualne kreativnosti;
razvijawe teorijskog mi{qewa u igri i baletu i
podizawe op{teg kulturnog i obrazovnog nivoa sredine.
OP[TEOBRAZOVNI NASTAVNI PREDMETI
SRPSKI JEZIK I KWI@EVNOST
CIQ I ZADACI
Ciq nastave srpskog jezika i kwièvnosti jeste obrazova-
we i vaspitawe u~enika kao slobodne, kreativne i kulturne li~-
nosti kriti~kog uma i oplemewenog jezika i ukusa.
Zadaci nastave srpskog jezika i kwièvnosti su da:
upoznaje u~enika sa kwièvnom umetno{}u;
razvija humanisti~ko i kwièvno obrazovawe na najboqim
delima jugoslovenske i svetske kulturne ba{tine;
usavr{ava literarnu recepciju, razvija kwièvni ukus i
stvara trajne ~itala~ke navike;
upu}uje u~enike na istraìva~ki i kriti~ki odnos prema
kwièvnosti i osposobqava ih za samostalno ~itawe, doìvqava-
we, razumevawe, tuma~ewe i ocewivawe kwièvnoumetni~kih dela;
obezbe|uje funkcionalna znawa iz teorije i istorije kwi-
èvnosti radi boqeg razumevawa i uspe{nog prou~avawa umetni~-
kih tekstova;
osposobqava u~enike da se pouzdano sluè literaturom i
drugim izvorima saznawa;
{iri saznajne vidike u~enika i podsti~e ih na kriti~ko
mi{qewe i originalna gledi{ta;
vaspitava u duhu op{teg humanisti~kog progresa i na na~e-
lu po{tovawa, ~uvawa i boga}ewa kulturne i umetni~ke ba{tine,
civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima jugo-
slovenske i svetske zajednice;
uvodi u~enike u prou~avawe jezika kao sistema;
razvija jezi~ki senzibilitet i izraàjne sposobnosti u~e-
nika;
osposobqava u~enike da teorijska znawa o jezi~kih pojava-
ma i pravopisnoj normi, uspe{no primewuje u praksi;
vaspitava u duhu jezi~ke tolerancije prema drugim jezici-
ma i varijantnim osobenostima srpskog jezika;
vaspitava u duhu jezi~ke tolerancije prema drugim jezici-
ma i varijantnim osobenostima srpskog jezika;
razvija umewa u pismenom i usmenom izraàvawu;
podsti~e u~enike na usavr{avawe govorewa, pisawa i ~i-
tawa, kao i na negovawe kulture dijaloga;
osposobqava u~enike da se uspe{no sluè raznim oblici-
ma kazivawa i odgovaraju}im funkcionalnim stilovima u razli-
~itim govornim situacijama;
podsti~e i razvija trajno interesovawe za nova saznawa,
obrazovawe i osposobqavawe za stalno samoobrazovawe.
RAZRED
(3 ~asa nedeqno, 105 ~asova godi{we)
A. KWI@EVNOST (66 ~asova)
UVOD U PROUÂVAWE KWI@EVNOG DELA (12)
Priroda i smisao kwièvnosti
Pojam i smisao kwièvnosti; kwièvnost kao umetnost;
kwièvnost i druge umetnosti; usmena i pisana kwièvnost; ulo-
ga kwièvne umetnosti u dru{tvu; kwièvnost i prou~avawe kwi-
èvnosti, nauka o kwièvnosti; teorija, istorija kwièvnosti i
kwièvna kritika.
Umetni~ki doìvqaj, utisci, razumevawe, saznavawe i do-
ìvqavawe umetni~kih vrednosti u kwièvnom delu.
Struktura kwièvnog dela
Tema, motiv (mawa tematska jedinica); fabula i siè; lik,
karakter, tip, narator, pisac; ideje, misli i poruke, smisao kwi-
èvno-umetni~kog dela; kompozicija kwièvnog dela (na prime-
rima lirskog, epskog i dramskog dela); jezik u kwièvno-umetni~-
kom delu (pi{~ev izbor i raspore|ivawe re~i), sredstva umetni~-
kog izraàvawa.
Dela za obradu
Sunce se devojkom èni lirska narodna pesma
Banovi} Strahiwa epska narodna pesma
Devojka brà od kowa narodna pripovetka
Laza Lazarevi}: Prvi put s ocem na jutrewe umetni~ka
pripovetka
Sofokle: Antigona tragedija
Ivo Andri}: O pri~i i pri~awu (beseda prilikom primawa
Nobelove nagrade)
KWI@EVNOST STAROG VEKA (10)
Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobe-
nostima kwièvnosti starog veka.
Ep o Gilgame{u odlomak
Homer Ilijada (odlomak pevawe)
Biblija iz Starog zaveta; Legenda o potopu; Iz Novog za-
veta; Jevan|eqe po Mateju Stradawe i vaskresewe Hristovo
SREDWOVEKOVNA KWI@EVNOST (11)
Po~eci slovenske pismenosti; zna~aj rada ]irila i Meto-
dija i wihovih u~enika. Najstarija slovenska pisma (glagoqica,
}irilica); staroslovenski jezik i recenzije staroslovenskog jezi-
ka; najstariji spomenici ju`noslovenske kulture (Ba{~anska plo-
~a, Samuilov natpis, Briìnski spomenici, Miroslavqevo jevan-
|ewe); me|usobne veze i uticaji pisane i usmene kwièvnosti.
Sava Nemawi} (Sv. Sava): @itije sv. Simeona (odlomak)
Bolest i smrt sv. Simeona
Jefimija: Pohvala knezu Lazaru
Despot Stefan Lazarevi}: Slovo qubve
Usmeno predawe o sv. Savi narodne pesme, pri~e i legende
(izbor)
NARODNA (USMENA) KWI@EVNOST (11)
Narodna (usmena) kwièvnost: pojam, bitne odlike, osnovne
teme i motivi, umetni~ka vrednost i zna~aji (sinteza).
Narodna poezija i wen zna~aj u ìvotu i istoriji srpskog
naroda.
Srpska djevojka narodna pesma
Kneèva ve~era narodna pesma
Marko pije uz ramazan vino narodna pesma
Dioba Jak{i}a narodna pesma
Ropstvo Jankovi} Stojana narodna pesma
Boj na Mi{aru narodna pesma
HUMANIZAM I RENESANSA (11)
Humanizam i renesansa u Evropi i kod nas i glavni pred-
stavnici pojam, osobenosti, zna~aj.
Fran~esko Petrarka: Kanconijer (izbor soneta)
Viqem [ekspir: Romeo i Julija
Migel de Servantes: Don Kihot odlomak
[i{ko Men~eti}: Prvi pogled
Xore Drì}: Gor~ije àlosti jesu li gdi komu
Marin Drì}: Novela od Stanca
BAROK I KLASICIZAM (6)
Barok i klasicizam i wihovi glavni predstavnici u Evropi
i kod nas pojam, osobenost, zna~aj.
Ivan Gunduli}: Osman (odlomci iz i pevawa)
Molijer: Tvrdica
LEKTIRA (5)
Dante Aligijeri: Boànstvena komedija odlomak iz Pa-
kla, pevawe Paolo i Fran~eska
Danilo Ki{: Rani jadi
Izbor iz poezije savremenih pesnika prema izboru u~enika
i nastavnika D. Radovi}, M. Anti}, Q. Simovi} i dr.
KWI@EVNOTEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavqaju se, pro{iruju, usvajaju i si-
stematizuju osnovni kwièvnoteorijski pojmovi.
Lirsko, epsko, dramsko pesni{tvo.
Lirske (ènske) i epske (juna~ke) pesme. Epski junak.
Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostav-
niji oblici epske proze: mit, predawe, bajka, pri~a, ìtije ì-
votopis, biografija pohvala, slovo.
Dramska poezija odlike, podela: tragedija, komedija, drama
u uèm smislu re~i. Farsa. Drama i pozori{te. Dramski junak.
Stih i proza: metrika, heksametar, deseterac, cezura.
Sredstva umetni~kog izraàvawa
Epitet, pore|ewe, personifikacija, hiperbola, gradacija,
antiteza, metafora, lirski paralelizam. Simbol. Humanizam, re-
nesansa, petrarkizam, barok, klasicizam.
B. JEZIK (25 ~asova)
OP[TI POJMOVI O JEZIKU (2)
Jezik kao sredstvo komunikacije osnovni pojmovi.
Osnovni pojmovi o kwièvnom standardnom jeziku. Wegov
nacionalni i kulturni zna~aj. Odnos kwièvnog jezika i dijalek-
ta. Kwièvno-jezi~ka kultura i wen zna~aj.
Srpski jezik mesto u porodici slovenskih jezika.
Nare~ja srpskog jezika. Kwièvni jezici na srpskom jezi~-
kom podru~ju do HH veka.
JEZI^KI SISTEM I NAUKE KOJE SE WIMA BAVE (5)
Jezik kao sistem znakova.
Fonetika i fonologija. Glasovi i foneme. Slog. Prozodija.
Morfologija. Re~i i morfeme. Vrste morfema. Morfolo-
gija u uèm smislu promena re~i. Gra|ewe re~i.
Sintaksa. Re~enica kao jezi~ka i komunikativna jedinica.
Leksikologija. Lekseme. Leksi~ki fond re~nik, leksika.
Gramatike i re~nici srpskog jezika i na~in wihove upotrebe.
FONETIKA (8)
Glasovni i fonolo{ki sistem srpskog kwièvnog jezika
(ponavqawe i utvr|ivawe sistematizacije glasova i fonema i wi-
hovih karakteristika).
Morfologija. Morfofonolo{ke alternacije i wihova ulo-
ga u promeni i gra|ewu re~i. Alternacije u srpskom kwièvnom
jeziku pro{irivawe i utvr|ivawe ranije ste~enog znawa. Pravo-
pisna re{ewa.
Akcenatski sistem srpskog kwièvnog jezika i wegovo
obeleàvawe. Klitike proklitike i enklitike. Kontrastirawe
akcenatskog sistema kwièvnog jezika i regionalnog dijalekta
gde je to potrebno. Sluèwe re~nikom za utvr|ivawe pravilnog
akcenta.
PRAVOPIS (10)
Osnovni principi pravopisa srpskog kwièvnog jezika.
Pravopisi i pravopisni priru~nici i sluèwe wima.
Pisawe velikog slova.
V. KULTURA IZRA@AVAWA (14 ~asova)
USMENO IZRA@AVAWE (7)
Artikulacija glasova, kwièvna akcentuacija, melodija re-
~enice, ja~ina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora, pauza lo-
gi~ka i psiholo{ka i wihova izraàjna funkcija. Akcenat, re~i,
grupe re~i, re~enice smisaonica. Otklawawe nestandardne ak-
centuacije iz u~eni~kog govora.
Izraàjno ~itawe i kazivawe napamet nau~enih kra}ih pro-
znih i dijalo{kih tekstova. Recitovawe stihova.
Kori{}ewe gramofonskih plo~a, zvu~nih zapisa i magneto-
fonskih traka u podsticawu, proceni i snimawu izraàjnog ~ita-
wa, kazivawa i recitovawa.
Stilske ve`be
Funkcionalni stilovi; razgovorni kwièvno-umetni~ki
jezik.
PISMENO IZRA@AVAWE (7)
Pravopisne ve`be.
Stilske ve`be
Saìmawe pismenog sastava uz poja~avawe wegove informa-
tivnosti, otklawawe suvi{nih re~i i neprikladnih izraza.
Doma}i pismeni zadaci (~itawe i analiza na ~asu).
êtiri pismena zadatka godi{we.
RAZRED
A. KWI@EVNOST (72 ~asa)
PROSVETITEQSTVO (5)
Prosvetiteqstvo reformatorski pokret u Evropi: kult ra-
zuma, progresa, prirodnog prava, ose}ajnosti, verska tolerancija.
Geopoliti~ki i duhovni okviri srpskog naroda Velika seoba
Srba. Izme|u sredwovekovnih i modernih pojava u kwièvnosti
barokne tendencije: G. St. Venclovi}, Z. Orfelin. Kwièvnost
epohe prosvetiteqstva (sentimentalizam, klasicizam).
Dositej Obradovi}: Pismo Haralampiju; @ivot i prikqu-
~enija ( deo)
Jovan Sterija Popovi}: Tvrdica
ROMANTIZAM (32)
Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, zna~aj,
glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji
i prosvetiteqstvu; odlike stila, ànrova i motivsko-tematskih
tendencija, razvoj lirike, drame tragedije i me{anih oblika.
Poetika romantizma Viktor Igo:Predgovor Kromvelu
odlomak
Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin: Ciganin, Evgenije Owegin
odlomci
[andor Petefi: Sloboda sveta
Henrih Hajne: Lorelaj
Vuk Stafanovi} Karaxi}: reformator jezika i pravopisa
(iz Predgovora Srpskom rje~niku), sakupqa~ narodnih umotvori-
na (O podjeli i postawu narodnih pjesama); kwièvni kriti~ar i
polemi~ar (Kritika na roman Qubomir u Jelisijumu); pisac
istori~ar, biograf (@itije Hajduk-Veqka Petrovi}a)
Qudevit Gaj: Proglas Danica Ilirska (odlomak)
Petar Petrovi} Wego{: Gorski vijenac
Branko Radi~evi}: Kad mlidijah umreti, \a~ki rastanak
]ura Jak{i}: Ve~e, Pono}
Jovan Jovanovi} Zmaj: \uli}i, \uli}i uveoci, Jututunska
narodna himna
Laza Kosti}: Me|u javom i med snom, Santa Maria della Salute
Konstantin Miladinov: Tuga za jugom
Ivan Maùrani}: Smrt Smail-age êngi}a
France Pre{ern: Sonetni venac
Avgust [enoa: Seqa~ka buna
REALIZAM (30)
Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, zna~aj, glavni
predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac
na pozitivisti~ku sliku sveta, dominacija proze, obele`je kwièv-
nog lika motivisanost, tipi~nost, individualnost i realisti~-
kog stila. Realizam u Evropi poetika realizma (Balzak: Predgo-
vor Qudskoj komediji odlomak). Poetika realizma u srpskoj kwi-
èvnosti (Svetozar Markovi}: Pevawe i mi{qewe odlomak).
Onore de Balzak: î~a Gorio
Nikolaj Vasiqevi~ Gogoq: Revizor
Gi de Mopasan: Dva prijateqa novela
Jakov Igwatovi}: Ve~iti mladoèwa
Milovan Gli{i}: Glava {e}era
Laza Lazarevi}: Vetar
Radoje Domanovi}: Danga
Stevan Sremac: Zona Zamfirova
Branislav Nu{i}: Narodni poslanik
Simo Matavuq: Povareta
Vojislav Ili}: Grm; Sivo, sumorno nebo; Tibulo
Ante Kova~i}: U registraturi Detiwstvo Ivice Ki~mano-
vi}a
Janko Kersnik: Seqakova smrt
LEKTIRA (5)
Lav Nikolajevi~ Tolstoj: Ana Karewina ili Rat i mir
Ivo Andri}: Most na @epi i druge pripovetke
Dragoslav Mihailovi}: Kad su cvetale tikve
Lirska poezija osobenost kwièvnog roda; lirska pesma;
kompoziciona struktura lirske pesme; kwièvno-umetni~ki pe-
sni~ki jezik: slikovitost konkretnost, emocionalnost, simbo-
li~nost, preobraàj zna~ewa, ritmi~nost i harmoni~nost; versi-
fikacija, sistemi versifikacije, trohej, jamb, daktil; stih; stro-
fa; rima.
Realisti~ka pripovetka i roman.
Romanti~no, realisti~no, humoristi~no, satiri~no, gro-
teskno.
Sredstva umetni~kog izraàvawa (stilske figure): metafo-
ra, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, poli-
sindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aliteracija,
asonanca, igra re~ima.
Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.
Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).
KWI@EVNI JEZIK (5)
Standardizacija (postanak i razvoj) kwièvnog jezika i
pravopisa (HH i HH vek).
Kwièvnojezi~ke varijante. Funkcionalni stilovi.
Osnovni principi jezi~ke kulture. Priru~nici za negovawe
jezi~ke kulture i na~in wihovog kori{}ewa.
MORFOLOGIJA (U U@EM SMISLU) (10)
Vrste re~i. Promenqive i nepromenqive re~i.
Imenice. Imeni~ke kategorije (pade` i broj; rod). Vrste
imenica. Osnovno o deklinaciji imenica.
Pridevi. Pridevske kategorije (rod, broj, pade`, vid, ste-
pen pore|ewa). Vrste prideva. Osnovne karakteristike deklina-
cije i komparacije prideva.
Zamenice. Imeni~ke zamenice: li~ne zamenice; neli~ne
imeni~ke zamenice (zamenice: ko, {to itd.). Pridevske zamenice.
Osnovno o promeni zamenica.
Brojevi: glavni i redni brojevi. Vrste glavnih brojeva: os-
novni brojevi, zbirni brojevi, brojne imenice na ica (dvojica,
trojica itd.).
Glagoli. Neprelazni, prelazni i povratni glagoli. Podela
glagola po vidu. Morfolo{ke glagolske kategorije: vreme i na-
~in; lice i broj (i rod kod oblika koji razlikuju mu{ki, ènski
i sredwi rod); stawe (aktiv i pasiv); potvrdnost/odri~nost.
Osnovno o konjugaciji (glagolske vrste, li~ni i neli~ni oblici,
oblici pasiva).
Prilozi. Vrste priloga.
Pomo}ne re~i: predlozi, veznici i re~ce. Uzvici.
PRAVOPIS (5)
Sastavqeno i rastavqeno pisawe re~i. Pravopisni znaci.
Skra}enice. Rastavqawe re~i na kraju retka.
Pri~awe doga|aja i doìvqaja (prikazivawe ose}awa).
Opisivawe bi}a, predmeta, radwi, pojava (ta~no, verno, sa-
èto).
Samostalno izlagawe u funkciji interpretacije kwiè-
vnog teksta. Uo~avawe jezi~kih postupaka i stilogenih mesta kwi-
èvnog teksta ~itawem i obrazlagawem. Dijalog u funkciji ob-
rade teksta.
Izraàjno kazivawe napamet nau~enih lirskih pesama i
kra}ih monolo{kih tekstova. Dosledno usvajawe ortoepske norme
i usvajawe ve{tine govora.
Stilske ve`be
Funkcionalni stilovi; nau~ni.
Pravopisne ve`be: pisawe brojeva i odri~nih oblika gla-
gola. Pisawe skra}enica.
Pismeni sastavi.
Izrada plana pismenog sastava, usavr{avawe teksta; pisawe
poboq{ane verzije pismenog sastava (uno{ewe novih podataka,
otklawawe bezna~ajnih pojedinosti).
êtiri {kolska pismena zadatka.
RAZRED
MODERNA (29)
Moderna u evropskoj i jugoslovenskim kwièvnostima.
Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).
[arl Bodler: Albatros
Anton êhov: Ujka Vawa
Bogdan Popovi}: Antologija novije srpske lirike
Aleksa [anti}: Pretprazni~ko ve~e; Ve~e na {koqu
Jovan Du~i}: Zalazak sunca; Jablanovi
Milan Raki}: Iskrena pesma; Dolap
Vladislav Petkovi} Dis: Tamnica; Mo`da spava
Sima Pandurovi}: Svetkovina
Vladimir Nazor: [uma spava
Bora Stankovi}: Ko{tana; Ne~ista krv
Jovan Skerli}: O Ko{tani
Petar Ko~i}: Mra~ajski proto
Ivan Cankar: Kraq Betajnove
ME\URATNA I RATNA KWI@EVNOST (30)
Evropska kwièvnost u prvim decenijama HH veka (pojam,
osobenosti i zna~aj); manifest futurizma, ekspresionizma i nad-
realizma; kwièvni pokreti i struje u jugoslovenskim kwièvno-
stima izme|u dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna
kwièvnost). Ratna kwièvnost.
Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama
Frederiko Garsija Lorka: Romansa mese~arka
Rabindrant Tagore: Gradinar
Milutin Boji}: Plava grobnica
Du{an Vasiqev: ôvek peva posle rata
Milo{ Crwanski: Sumatra, Seobe
Ivo Andri}: Ex Ponto
Mom~ilo Nastasijevi}: Tuga u kamenu
Tin Ujevi}: Svakida{wa jadikovka
Kosta Racin: Bera~i duvana
Isak Samokovlija: Rafina avlija
Veqko Petrovi}: Sala{ar
Rastko Petrovi}: Qudi govore
Isidora Sekuli}: Gospa Nola
Miroslav Krleà: Gospoda Glembajevi
Dobrica Cesari}: Oblak
Oskar Davi~o: Hana ( pesma)
Ivan Goran Kova~i}: Jama
Aco [opov: O~i
Jure Ka{telan: Svijetli{ u tmini
LEKTIRA (10)
Izbor lirike evropske moderne: Rilke, A. Blok, Apoliner.
Izbor iz me|uratne poezije: D. Maksimovi}, R. Petrovi}.
Ernest Hemingvej: Starac i more
Ivo Andri}: Na Drini }uprija
Mihail A. [olohov: Tihi Don odlomci
Lirika
Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.
Stih
Jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Sredstva kwi-
èvnoumetni~kog izraàvawa (stilske figure): metonimija, si-
negdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitawe, inverzija,
elipsa, refren.
Epika
Oblici umetni~kog izraàvawa: pri~awe (naracija), opisiva-
we (deskripcija), dijalog, monolog, unutra{wi monolog, doìvqeni
govor, pi{~ev komentar, kazivawe u prvom, drugom i tre}em licu.
Drama
Drama u uèm smislu (osobine): moderna drama (psiholo-
{ka, simbolisti~ka, impresionisti~ka); dramska situacija; scen-
ski jezik vizuelni i akusti~ni scenski znakovi; publika, glu-
mac, gluma, reìja, lektor, scenograf.
GRA\EWE REÎ (5)
Osnovni pojmovi o izvo|ewu (derivaciji) re~i. Va`niji mo-
deli za izvo|ewe imenica, prideva i glagola.
Osnovni pojmovi o gra|ewu sloènica. Polusloènice.
Pravopisna re{ewa.
LEKSIKOLOGIJA (SA ELEMENTIMA TERMINOLOGIJE
I FRAZEOLOGIJE) (6)
Zna~ewski (semanti~ki) i formalni odnosi me|u leksema-
ma: sinonimija; antonimija; polisemija i homonimija; metafo-
ri~na i metonimijska zna~ewa.
Stilska vrednost leksika i funkcionalni stilovi; poetska
leksika, varijantska leksika, dijalektizmi i regionalizmi, arha-
izmi i istorizmi; neologizmi; àrgonizmi; vulgarizmi poveza-
ti sa upotrebom re~nika.
Re~i iz stranih jezika i klakovi doslovne prevedenice,
odnos prema wima. Re~nici stranih re~i. Razumevawe najva`nijih
prefiksa i prefiksoida i sufiksa i sufiksoida poreklom
iz klasi~nih jezika.
Osnovni pojmovi o terminologiji i terminima. Terminolo-
{ki re~nici.
Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeolo{kim jedinica-
ma. Stilska vrednost frazeolo{kih jedinica. Kli{ei i pomodni
izrazi.
SINTAKSA (5)
Sintaksi~ne jedinice; re~enica u {irem smislu (komunika-
tivne re~enice) i re~enice u uèm smislu (predikatske re~eni-
ce); re~i (leksem i morfosintaksi~ke re~i); sintagme imeni~-
ke, pridevske, prilo{ke i glagolske.
Osnovne konstrukcije i wihovi modeli, predikatske re~e-
nice: subjekatsko-predikatska konstrukcija, reakcijske konstruk-
cije, s pravim i nepravim objektom, kopulativne i semikopulativ-
ne konstrukcije, s imenskim i dopunskim predikativom. Prilo-
{ke odredbe. Bezli~ne re~enice.
Imeni~ke sintagme. Tipovi atributa. Apozitiv i apozicija.
PRAVOPIS (4)
Transkripcija re~i iz stranih jezika (osnovni principi i
primeri). Ve`be na ~asu.
Kazivawe i recitovawe napamet nau~enih kwièvnoumet-
ni~kih tekstova.
Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicisti~ki.
Stilistika. Leksi~ka sinonimija i vi{ezna~nost re~i, iz-
bor re~i preciznost. Poja~avawe i ublaàvawe iskaza: obi~no,
ublaèno i uve}ano zna~ewe re~i; prenesena zna~ewa re~i figu-
rativna upotreba imenica, glagola i prideva.
Pismene ve`be
Novinarska vest, ~lanak, izve{taj, intervju, komentar i dr.
Prikaz kwièvno-scenskog ili filmskog dela. Uve`bavawe teh-
nike izrade pismenih sastava.
Doma}i pismeni zadaci (~itawe i analiza na ~asu).
êtiri pismena zadatka.
RAZRED
PROUÂVAWE KWI@EVNOG DELA (10)
SMISAO I ZADACI PROUÂVAWA KWI@EVNOSTI
Stvarawe kwièvnoumetni~kog dela i prou~avawe kwièv-
nosti (stvarala~ki, produktivni i teorijski odnos prema kwi-
èvnoj umetnosti).
îtalac, pisac i kwièvno delo. Recepcijski primala~ki
odnos prema kwièvnosti.
Dela za obradu
Vasko Popa: Kaleni}
Desanka Maksimovi}: Traìm pomilovawe izbor
Branko Miqkovi}: Poeziju }e svi pisati
Branko ]opi}: Ba{ta sqezove boje
Vladan Desnica: Proqe}a Ivana Galeba odlomci
SAVREMENA KWI@EVNOST (35)
Bitna obele`ja i najzna~ajniji predstavnici evropske i ju-
goslovenske kwièvnosti
Alber Kami: Stranac
Luis Borhes: êkawe kratka pri~a
Samjuel Beket: êkaju}i Godoa
Stevan Rai~kovi}: Kamena uspavanka
Miodrag Pavlovi}: Rekvijem
Vesna Parun: Ti koja ima{ nevinije ruke
Blaò Koneski: Veziqa
Edvard Kocbek: Re~i umiru
Ivo Andri}: Prokleta avlija
Me{a Selimovi}: Dervi{ i smrt
Mihajlo Lali}: Lelejska gora
Dobrica ]osi}: Koreni
Antonije Isakovi}: Kroz grawe nebo
Ranko Marinkovi}: Ruke novela
Danilo Ki{: Enciklopedija mrtvih
Du{an Kova~evi}: Balkanski {pijun
LEKTIRA (15)
Viqem [ekspir: Hamlet
Fjodor M. Dostojevski: Zlo~in i kazna ili Bra}a Karamazovi
Milorad Pavi}: Hazarski re~nik
Izbor iz svetske lirike HH veka Odn, Sezar, Prever, Pa-
sternak, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski, Sengor, Sajfers.
Izbor iz savremene jugoslovenske kwièvnosti B. [}epa-
novi}, M. Be}kovi} i dr.
Izbor kwièvnih kritika i eseja I. Sekuli}, B. Mihajlo-
vi}, P. Xaxi}, M. Pavlovi}, N. Milo{evi}, S. Luki}.
stematizuju kwièvnoteorijski pojmovi.
Lirika
Lirsko izraàvawe: stvarala~ke mogu}nosti posredovawa
jezika izme|u svesti i zbiqe; asocijativno povezivawe raznorod-
nih pojmova; sugerisawe; podsticawe i upu}ivawe; ~itao~eva reak-
cija; jedinstvo zvukova, ritmova, zna~ewa i smisla.
Epika
Strukturni ~inioci proznog kwièvnoumetni~kog dela:
objektivno i subjektivno pripovedawe; fiktivni pripoveda~; po-
merawe pripoveda~kog gledi{ta; sveznaju}i pripoveda~; tok sve-
sti; umetni~ko vreme; umetni~ki prostor; na~elo integracije.
Tipovi romana: roman lika, prostora, stepenasti, prstena-
sti, paralelni; roman toka svesti; roman esej; defabuliziran
roman.
Drama
Struktura i kompozicija drame; antidrama; anti-junak.
Drama i pozori{te; radio, televizija, film.
Putopis. Esej. Kwièvna kritika.
SINTAKSA (13)
Pade`ni sistem. Pojam pade`nog sistema i predlo{ko-pa-
de`nih konstrukcija. Osnovne imeni~ke, pridevske i prilo{ke
vrednosti pade`nih odnosno predlo{ko-pade`nih konstrukcija.
Predlo{ki izrazi.
Kongruencija: definicija i osnovni pojmovi; gramati~ka i
semanti~ka kongruencija.
Sistem zavisnih re~enica. Tri osnovna tipa vrednosti za-
visnih re~enica: imeni~ke, pridevske i prilo{ke zavisne re~e-
nice. Glavne vrste zavisnih re~enica: izri~ne (sa upravnim i ne-
upravnim govorom), odnosne, mesne, vremenske, uzro~ne, uslovne,
dopunske, namerne, poredbene i posledi~ne. Vezni~ki izrazi.
Sistem nezavisnih re~enica. Obave{tajne, upitne, zapoved-
ne, èqne i uzvi~ne re~enice.
Osnovni pojmovi o negaciji.
Glagolski vid.
Glagolska vremena i glagolski na~ini osnovni pojmovi.
Vremenska i modalna zna~ewa li~nih glagolskih oblika: prezen-
ta, perfekta, krweg perfekta, aorista, imperfekta, pluskvamper-
fekta, futura, futura drugog, kondicionala (potencijala) i im-
perativa. Glagolski prilozi. Infinitiv.
Naporedne konstrukcije (koordinacija). Pojam neposrednog
odnosa. Obeleàvawe neposrednog odnosa. Glavni tipovi napo-
rednih konstrukcija: sastavne, rastavne, suprotne, iskqu~ne, za-
kqu~ne i gradacione.
Raspore|ivawe sintaksi~kih jedinica osnovni pojmovi.
Informativna aktualizacija re~enice i na~in wenog obeleàva-
wa osnovni pojmovi. Komunikativna kohezija.
PRAVOPIS (5)
Interpunkcija.
Retorika; razgovor, kratak monolog. Govor. Odnos izme|u
govornika i auditorija. Ve`be javnog govorewa pred auditoriju-
mom (upotreba podsetnika; improvizovano izlagawe; kori{}ewe
mikrofona).
Stilistika
Funkcionalni stilovi; administrativno-poslovni (molba,
àlba, poslovno pismo).
Oblici pismenog izraàvawa
Prikaz, osvrt, rasprava, kwièvne paralele, esej.
Pravopis
Interpunkcija (ve`bawe).
Doma}i pismeni zadaci sloènijih zahteva (~itawe i ana-
liza na ~asu).
êtiri pismena zadatka godi{we.
NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program srpskog jezika i kwièvnosti namewen je ~etvoro-
godi{wem obrazovawu i vaspitawu u svim stru~nim {kolama, od-
nosno muzi~kim i baletskim {kolama.
Zavisno od razreda i sadràja godi{wi fond ~asova ovog
predmeta raspore|en je tako da je za podru~je kwièvnost izdvoje-
no oko 60 odsto ~asova, a za druga dva jezik i kultura izraàvawa
oko 40 odsto ~asova.
U okviru tog fonda planirani sadràji se obra|uju sa 70
odsto ~asova. Ostalih 30 odsto ~asova predvi|eno je za ponavqawe,
utvr|ivawe, ve`bawe i sistematizovawe programa.
Ciq i zadaci ~ine celinu i ostvaruju se tokom ~etiri godi-
ne, sistematski i kontinuirano, u svim predvi|enim programsko-
-tematskim podru~jima i vidovima rada.
Svi sadràji raspore|eni su po razredima, podru~jima,
oblastima i temama uz primenu na~ela postupnosti, korelacije,
integracije i primerenosti uzrastu.
Sadràji kwièvnosti konkretizovani su po razredima,
segmentima (kwièvnost i lektira) a obuhvataju kwièvnoteorij-
sko i kwièvnoistorijsko prou~avawe kwièvnoumetni~kih dela
i kwièvnosti ànrovski raspore|enih.
Podru~je jezik obuhvata izu~avawe jezika kao sistema. U sa-
dràje ovog podru~ja ugra|eni su elementi op{te lingvistike i
pravopisa.
Podru~je kultura izraàvawa obuhvata oblike i vrste u
oblasti usmenog i pismenog izraàvawa (po razredima). U ovoj
oblasti planirane su govorne i pismene ve`be, doma}i zadaci i
pismeni zadaci, koji treba da se rade naizmeni~no }irilicom i
latinicom.
Radi {to uspe{nije realizacije brojnih zahteva i sadràja
neophodna je i stalna saradwa nastavnika srpskog jezika i kwi-
èvnosti sa nastavnicima drugih predmeta (istorije, srodnih op-
{testru~nih i uèstru~nih predmeta), stru~nim saradnicima
({kolskim bibliotekarom medijatekarom, pedagogom, psiholo-
gom), i organima (stru~nim aktivima i ve}ima), roditeqima u~e-
nika i me|uop{tinskom regionalnom prosvetno-pedago{kom
slu`bom (prosvetnim nadzornicima za srpski jezik i kwièv-
nost); tako|e je korisna saradwa nastavnika i sa odre|enim in-
stitucijama (narodna biblioteka, dom kulture, bioskop, lokalne
novine, radio-stanica i dr.).
Kvalitet i trajnost znawa, umewa, ve{tina i navika u~eni-
ka umnogome zavise od principa, oblika, metoda i sredstava koji
se koriste u obrazovno-vaspitnom procesu. Zbog toga savremena
nastava srpskog jezika i kwièvnosti pretpostavqa ostvarivawe
bitnih zadataka i sadràja programa uz maksimalnu mogu}u misao-
nu aktivnost u~enika (subjekata u nastavi), po{tovawe odre|enih
didakti~kih principa (posebno: svesne aktivnosti u~enika, nau~-
nosti, primerenosti, postupnosti, sistemati~nosti i o~igledno-
sti), kao i adekvatnu primenu onih nastavnih oblika, metoda, po-
stupaka i sredstava ~ije su vrednosti utvrdile savremena praksa i
metodika nastave srpskog jezika i kwièvnosti (pre svega: razni
vidovi grupnog i individualnog rada primereni mogu}nostima
u~enika, metode dijalo{ka, tekstualno-grafi~ke demonstracije
i samostalnih radova u~enika, sredstva uxbenici, priru~nici,
razne vrste tekstova i grafi~kih prikaza, grafofolije, plo~e i
kasete, nastavni i drugi filmovi, radio i televizijske emisije i
sl.). Izbor odre|enih nastavnih oblika, metoda, postupaka i sred-
stava uslovqen je, pre svega, nastavnim sadràjem i ciqevima
(obrazovnim, vaspitnim i funkcionalnim), koje treba ostvariti
na jednom ~asu srpskog jezika i kwièvnosti.
Redovna nastava srpskog jezika i kwièvnosti izvodi se u
specijalizovanim u~ionicama kabinetima za ovaj predmet, koji
treba da budu opremqeni u skladu sa normativom za sredwe stru~-
ne {kole. Delimi~no, ona se organizuje i u drugim {kolskim pro-
storijama biblioteci-medioteci, ~itaonici, audiovizuelnoj sa-
li i sl.
U nastavi srpskog jezika i kwièvnosti koriste se uxbeni-
ci i priru~nici (koje odobrava ministar prosvete Republike Sr-
bije) i bibliote~ko-informacijska gra|a od zna~aja za ostvariva-
we zadataka i sadràja programa ovog predmeta, odnosno za siste-
matsko osposobqavawe u~enika za samostalno kori{}ewe raznih
izvora saznawa u nastavi i van we.
Ovaj program donosi izvesne promene i novine koje treba
imati u vidu prilikom planirawa globalnog i operativnog i
realizacije predvi|enih zadataka i sadràja. Posebno su zna~ajne
ove promene i novine u programu: izmewen je nedeqni i godi{wi
fond ~asova u svim razredima sredwih stru~nih {kola kao i na-
~in raspodele predvi|enog godi{weg fonda ~asova na pojedine
segmente programa; obezbe|en je adekvatniji odnos izme|u ~asova
obrade i drugih tipova ~asova; korigovani su ciq i zadaci nasta-
ve, izmeweni su struktura i sadràji podru~ja kwièvnost i je-
zik, u program je ukqu~en sadràj iz prou~avawa kwièvnog dela.
Uvedena je oblast lektire, ukqu~eni su novi autori i naslovi, od-
re|eni su osnovni kwièvnoteorijski pojmovi koji se usvajaju to-
kom obrade odgovaraju}ih dela, stvoreni su preduslovi za kreativ-
no ispoqavawe nastavnika i prilago|avawe vaspitno-obrazovnog
rada razli~itim situacijama u praksi, kao i za poja~avawe stvara-
la~ke saradwe nastavnika i u~enika.
A. KWI@EVNOST
Ovo programsko-tematsko podru~je obuhvata dela iz jugoslo-
venske i svetske kwièvnosti, koja su raspore|ena u kwièvnoi-
storijskom kontinuitetu od starog veka do danas.
Od istorijskog kontinuiteta odstupa se samo u poglavqu
Uvod u prou~avawe kwièvnog dela u razredu i Prou~avawe
kwièvnog dela u razredu, kao i u poglavqu Lektira u sva
~etiri razreda.
Program razreda je za po~etak predvideo Uvod u prou~ava-
we kwièvnog dela (kwièvnoistorijski pristup) kako bi se
izbeglo naglo prelaèwe sa tematskog prou~avawa, karakteri-
sti~nog za nastavu ovog predmeta u osnovnoj {koli, na prou~avawe
istorije kwièvnosti, tj. izu~avawe kwièvnoumetni~kih dela u
istorijskom kontekstu. Uz taj osnovni razlog treba imati u vidu i
druga preimu}stva ovakvog pristupa: nastavnik }e ste}i uvid u
kwièvnoteorijska znawa koja su u~enici poneli iz osnovne {ko-
le. Ta znawa }e se sistematizovati, pro{iriti i produbiti ~ime
}e se ostvariti vaqaniji put za sloèniji i studiozniji pristup
kwièvnim delima kakav zahteva program kwièvnosti u sred-
wim stru~nim {kolama.
Profesor srpskog jezika i kwièvnosti u muzi~kim i ba-
letskim {kolama treba da po|e od pretpostavke da je u~enik u
osnovnoj {koli stekao osnovna znawa:
iz teorije kwièvnosti: tema, motiv, fabula, lik, karak-
ter, struktura proznog kwièvnog dela, kwièvni rodovi i vrste,
osnovna jezi~kostilska izraàjna sredstva, usmena i pismena
kwièvnost, struktura lirske pesme, stih, strofa, rima, ritam,
struktura dramskog dela, dijalog, monolog, dramska vrsta, drama i
pozori{te, film, radio-drama, televizijska drama;
iz osnova scenske i filmske kulture: slika, re~, zvuk,
filmska muzika, situacija, radwa, junaci filma, elementi film-
skog izraza, filmske vrste, od sinopsisa do scenarija; film, te-
levizija, kwièvnost sli~nost i razlike.
Sa ste~enim znawima, koja se u programu sredwih stru~nih
{kola pro{iruju i produbquju, u~enik moè aktivno da u~estvuje
u prou~avawu kwièvnog dela.
Prou~avawu kwièvnog dela dato je, tako|e, posebno mesto u
razredu, kada su u~enici zreliji i sposobniji za upoznavawe
slojevitije strukture kwièvnoumetni~kog dela i kwièvnih me-
todologija.
Interpretativno-analiti~ki metodi~ki sistem je osnovni
vid nastave kwièvnosti i wega treba primewivati prilikom
upoznavawa u~enika sa izabranim kwièvnim delima koja su pred-
vi|ena programom. Naravno, ne treba o~ekovati da se sva progra-
mom predvi|ena dela obra|uju na nivou interpretacije kao najpo-
trebnijeg analiti~ko-sinteti~kog pristupa kwièvnom delu. Na-
stavnik treba da proceni na kojim }e delima raditi interpreta-
ciju, a na kojim osvrt, prikaz ili, pak, problemsko-stvarala~ki
metodi~ki sistem.
Nema sumwe da ovakav program kwièvnosti u muzi~kim i
baletskim {kolama povremeno traì i primenu eksplikativnog
metodi~kog sistema kada se mora ~uti nastavnikova re~, i to naj-
~e{}e prilikom davawa informacija o epohama koje se prou~ava-
ju, kao i u svim drugim situacijama u kojima nastavnik ne moè ra-
~unati na u~enikova predznawa (na primer: osnovne informacije
o po~ecima pismenosti, da je wegov model pravilnog, ~istog i bo-
gatog jezika kakvom treba da teè wegovi u~enici).
Kwièvna dela iz programa Lektire imaju ravnopravan
tretman s delima iz obaveznog programa kwièvnosti i obra|uju
se po istom metodi~kom sistemu. Treba napomenuti da se iz lekti-
re koja je data po izboru u~enika i nastavnika ne moraju obraditi
svi pisci, ve} kwièvno delo onog pisca za koje se opredequju
u~enici i nastavnik.
B. JEZIK
Program nastave jezika u muzi~kim i baletskim {kolama
koncipiran je tako da omogu}i u~enicima sticawe znawa i o jezi-
ku kao dru{tvenoj pojavi i o jeziku kao sistemu znakova. Ciq je da
u~enici, pored znawa o svom materwem jeziku, steknu i op{telin-
gvisti~ka, odnosno sociolingvisti~ka znawa neophodna obrazova-
nom ~oveku. Ova op{ta znawa su funkcionalno povezana sa nasta-
vom materweg jezika. Glavni deo tih znawa obra|uje se u segmentu
Op{ti pojmovi o jeziku (na po~etku programa za prvi i na kraju
programa za ~etvrti razred), kao i u uvodnom delu segmenta Kwi-
èvni jezik (u prvom razredu) i segmentu Jezi~ki sistem i nauke
koje se wime bave, ali se op{ti pojmovi obra|uju i tokom cele na-
stave u vezi sa odgovaraju}im temama o srpskom kao materwem je-
ziku. Insistirawem na jednom teorijski i metodi~ki vi{em ni-
vou izu~avawa jezi~kih pojava daje se novi kvalitet nastavi koja
obuhvata i znawa s kojima su se u~enici sretali u osnovnoj {koli.
Ova znawa, pored svoje op{teobrazovne vrednosti i zna~aja za
olak{awe i poboq{avawe nastave srpskog jezika, treba da poslu-
è i lak{em savla|ivawu gradiva iz stranih jezika.
Deo programa Kwièvni jezik (prvi i drugi razred) vi-
{estruko je zna~ajan. Wegovom realizacijom u~enici treba da
steknu znawa i izgrade odgovaraju}e stavove o srpskom kwièv-
nom jeziku, o jezi~koj politici i toleranciji u Jugoslaviji i o
zna~aju kwièvnojezi~ke norme i jezi~ke kulture. Ovaj deo pro-
grama ukqu~uje i nastavu o razvoju kwièvnih jezika na srpskom
jezi~kom podru~ju i posebno o postupku i funkcionalnom razvoju
modernog srpskog kwièvnog jezika, {to je od posebnog zna~aja za
nastavu kwièvnosti.
U segmentu programa posve}enog organizaciji i funkcio-
nisawu jezi~kog sistema ne obra|uju se samo ~isto gramati~ki
aspekti jezi~kog sistema ve} se obuhvataju i funkcionalni aspek-
ti. Zato su, izme|u ostalog, u sintaksu uneti i elementi lingvi-
stike teksta i gramatike. Poseban je zna~aj dat leksikologiji
koja se nadovezuje na deo o tvorbi re~i i to ne samo da bi u~eni-
ci stekli vi{a znawa o re~ni~kom blagu svoga jezika nego i da bi
razvili pravilan odnos prema raznim pojavama u leksici.
U obradi svih segmenata programa treba se nadovezati na
znawa koja su u~enici stekli prilikom prethodnog {kolovawa.
Me|utim, ovde nije re~ o prostom obnavqawu i utvr|ivawu ranije
ste~enih znawa nego o dobijawu celovite slike o materwem jeziku
i, kao {to je ve} re~eno, o usvajawu jednog kvalitativno vi{eg
pristupa prou~avawu jezi~ke organizacije i jezi~kih zakonitosti.
Veoma je va`no da se nastava jezika poveè sa ostalim delo-
vima ovog nastavnog predmeta. Naime, ova nastava pruà lingvi-
sti~ka znawa koja }e biti podloga za tuma~ewe jezika i stila u
okviru prou~avawa kwièvnih dela, s tim {to ova dela pruàju i
odgovaraju}i materijal za uo~avawe estetske funkcije jezika. S
druge strane, nastava jezika se mora povezati i sa nastavom kultu-
re izraàvawa. Time }e lingvisti~ka znawa o akcenatskom si-
stemu, gra|ewu re~i, leksikologiji, sintaksi itd., kao i prou~ava-
we pravopisa doprineti da u~enici boqe i potpunije usvoje kwi-
èvnojezi~ku normu i da poboq{aju svoje izraàjne sposobnosti.
V. KULTURA IZRA@AVAWA
Ve`be u usmenom izraàvawu u muzi~kim i baletskim {ko-
lama treba da daju odre|eni stepen pravilne artikulacije, akcen-
tuacije, intonacije, ritma i tempa u ~itawu i kazivawu lirskog,
epskog i dramskog teksta. Primeri za ove ve`be uzimaju se iz sva-
kodnevnog ìvota (pri~awe o vlastitim i tu|im doìvqajima, o
izmi{qenim doga|ajima). Ove se ve`be realizuju u toku obrade
kwièvnog teksta na taj na~in {to }e nastavnik, direktor, svojim
~itawem, govorewem, uz pomo} gramofonske plo~e ili magneto-
fonskog snimka realizovati odgovaraju}e elemente pravilnog
usmenog izraàvawa kako bi ih u~enici uo~ili. Ste~ena znawa
transformi{u se u ve{tine i umewa na taj na~in {to u~enici in-
terpretirawem kwièvnih tekstova nastoje da sami dostignu od-
govaraju}i stepen ve{tine i umewa ove vrste. Ste~ene sposobno-
sti se daqe uve`bavaju razli~itim oblicima usmenog izraàvawa
u~enika (izve{tavawe, raspravqawe, referisawe i dr.). Ve}ina
predvi|enih oblika ove nastave neposredno se ukqu~uje u nastavu
kwièvnosti ili pripreme za izradu pismenih sastava.
U prvom razredu, delimi~no i u ostalim, veoma je uputno da
nastavnik u~enicima demonstrira metodologiju izrade pismenog
sastava. U tom smislu korisno je kombinovati indukciju i deduk-
ciju. Na odabranom uzorku (rasprava, izve{taj i dr.) treba anali-
zirati wegovu kompoziciju, funkciju odeqaka i ostale elemente
(primerenost stila i sl.). Zatim se u~enicima moè dati zadatak
da pripreme gra|u o jednoj temi, ili da prikupqenu gra|u ne obli-
kuju ve} da se to uradi na ~asu. Ve`ba u metodologiji izrade pi-
smenog sastava na osnovu prikupqene gra|e trebalo bi da bude de-
monstracija celokupnog postupka izrade pismenog sastava: od ana-
lize teme, odre|ivawa wenog teì{ta, selekcije prikupqene gra-
|e, rasporeda pojedinosti s gledi{ta dobre kompozicije, do obli-
kovawa gra|e i rada na usavr{avawu teksta. Racionalizacija na-
stave u ovom poslu postiè se na taj na~in {to }e uzorak teksta
biti u vezi s kwièvnim delom iz programa za odre|eni razred.
Okvirni broj ~asova koji je predvi|en za usmeno i pismeno
izraàvawe ozna~ava ukupno vreme, a ne i broj ve`bi u toku na-
stavne godine (preporu~uje se organizovawe ve}eg broja kra}ih ve-
`bi s precizno odre|enim ciqevima).
Tokom nastavne godine u~enicima se daju pismeni zadaci (u
skladu sa oblicima i vrstama navedenim u programu kulture izraà-
vawa). Po pravilu, nastavnik je obavezan da pregleda i analizira za-
datke svih u~enika. Odabrani zadaci (ne samo najuspe{niji) ~itaju
se i komentari{u na ~asu (delu ~asa). Pored pismenih, u skladu sa
zahtevima programa, nastavnik daje u~enicima i druge vrste kon-
kretnih doma}ih zadataka (usmenih, prakti~nih primerenih mogu}-
nostima u~enika i wihovoj optere}enosti raznim obavezama).
Izrada {kolskog pismenog zadatka, po pravilu, traje jedan
~as. Izuzetno, kada to pojedini oblici pismenog izraàvawa izi-
skuju, izrada zadataka moè trajati i duè od jednog ~asa.
PRVI STRANI J EZ IK
(peta, {esta, sedma i osma godina u~ewa)
CIQ I ZADACI
Ciq nastave stranih jezika je sticawe, pro{irivawe i pro-
dubqivawe znawa i umewa u svim jezi~kim aktivnostima, upozna-
vawe kulturnog nasle|a stvorenog na datom stranom jeziku i ospo-
sobqavawe za daqe obrazovawe i samoobrazovawe.
Zadaci nastave stranih jezika su da u~enici:
usvoje govorni jezik u okviru novih 1.000 re~i i izraza
ukqu~uju}i i terminologiju zna~ajnu za datu struku, {to u toku
osam godina u~ewa jezika ~ini ukupan fond od 2.400 re~i i izra-
za produktivno, a receptivno i vi{e;
neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obra}awe posebne
pa`we na one ritmi~ke i prozodijske sheme koje su bitne u usme-
nom izraàvawu;
razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se
izraàvaju u okviru tema iz svakodnevnog ìvota i op{tih tema
struke, uz iskazivawe li~nog stava i raspoloèwa;
ovladaju tehnikom informativnog ~itawa, razumeju sloè-
nije jezi~ke strukture u tekstu i upoznaju osobenosti jezika struke
~itawem tekstova vezanih za teme iz oblasti date struke;
daqe savla|uju osnove ortografije radi korektnog pisme-
nog izraàvawa u okviru usvojene leksike i jezi~kih struktura;
razvijaju razumevawe pisanog teksta, pisawe rezimea, nala-
za, izve{taja i osposobqavaju se za wihovu usmenu interpretaciju;
sti~u nova saznawa o karakteristikama zemaqa i naroda
~iji jezik u~e, wihovog na~ina ìvota i obi~aja;
osposobqavaju se za vo|ewe razgovora o na{oj zemqi, we-
nim prirodnim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;
{ire svoju op{tu kulturu, razvijaju me|ukulturnu saradwu
i toleranciju i svoje intelektualne sposobnosti;
osposobqavaju se za daqe obrazovawe i samoobrazovawe u
oblasti jezika i struke kori{}ewem re~nika, leksikona i druge
priru~ne literature.
ZAJEDNI^KI DEO PROGRAMA
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
OP[TA TEMATIKA
Iz ìvota mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmi-
~ewa.
Porodica i dru{tvo: spoqni izgled i osobine ~lanova po-
rodice; ~lanovi porodice u ku}i i van we; situacije iz svakodnev-
nog ìvota; odnosi u porodici i dru{tvu.
Iz savremenog ìvota i tekovina kulture i nauke naroda
~iji se jezik u~i i na{ih naroda: prirodne lepote i za{tita ~o-
vekove sredine; putovawe i kori{}ewe saobra}ajnih sredstava; iz
istorijske i kulturne pro{losti; zna~ajni kulturni centri; kul-
turne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz ìvota i
rada poznatih qudi; aktuelne teme od vaspitnog zna~aja.
STRU^NA TEMATIKA od do razreda obra|uje se u onom
stranom jeziku koji je relevantan za odre|eni obrazovni profil.
Uvod u osnovnu terminologiju vezanu za struku.
Sa uvo|ewem stru~ne tematike po~iwe se u drugom polugodi{tu.
Za stru~nu tematiku se predvi|a do 10% od ukupnog godi-
{weg fonda ~asova.
[kolski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u sva-
kom polugodi{tu.
RAZRED
OP[TA TEMATIKA
Iz ìvota mladih: zabavni i sportski ìvot; {kolovawe i
obrazovawe.
Porodica i dru{tvo: ~lanovi porodice u dru{tvenom ì-
votu; sredstva javnog informisawa; proslave, praznici; vremen-
ski uslovi i prognoza vremena.
~iji se jezik u~i i na{ih naroda: teme iz savremenog ìvota;
odabrani kulturno-istorijski spomenici; doga|aji iz ìvota i
rada poznatih stvaralaca; primeri qudske solidarnosti.
Op{te teme vezane za struku i prakti~an rad u struci.
{weg fonda ~asova.
kom polugodi{tu.
RAZRED
OP[TA TEMATIKA
Iz ìvota mladih: druèwe; slobodno vreme.
Porodica i dru{tvo: ìvot i obi~aji; pravila pona{awa u
raznim situacijama; odnos pojedinca prema ìvotnoj sredini.
~iji se jezik u~i i na{ih naroda: zbivawa u svetu; zna~ajni isto-
rijski doga|aji; razni vidovi umetni~kog i nau~nog stvarala{tva;
za{tita kulturnog blaga.
STRU^NA TEMATIKA
Za stru~nu tematiku predvi|a se do 20% od ukupnog godi-
{weg fonda ~asova.
[kolski pisani zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom
polugodi{tu.
RAZRED
(2 ~asa nedeqno, 64 ~asa godi{we)
OP[TA TEMATIKA
Iz ìvota mladih: problemi mladih danas; izbor zanimawa
i planovi za budu}nost; mladi i me|unarodna saradwa.
Porodica i dru{tvo: problemi savremene porodice.
~iji se jezik u~i i na{ih naroda: nove tehnologije i wihova pri-
mena u raznim sferama ìvota; savremena dostignu}a nauke; me|u-
narodne humanitarne organizacije i wihov zna~aj za dobrobit qu-
di i mir u svetu; poznate li~nosti iz javnog i kulturnog ìvota.
STRU^NA TEMATIKA
Teme vezane za struku i prakti~an rad. Zna~ajna dostignu}a u
struci u na{oj zemqi i zemqi/zemqama ~iji se jezik u~i.
{weg fonda ~asova.
kom polugodi{tu.
Komunikativne funkcije ( razred): obnavqawe, utvr-
|ivawe i pro{irivawe onih komunikativnih jedinica sa kojima se
u~enik upoznao u osnovnoj {koli; oslovqavawe poznate i nepozna-
te osobe; iskazivawe dopadawa i nedopadawa, slagawe i neslagawe
sa mi{qewem sagovornika; traèwe i davawe dozvole; ~estitawe
i iskazivawe lepih èqa; pozivawe u goste, prihvatawe i nepri-
hvatawe poziva; obave{tewe i upozorewe; predlagawe da se na{to
uradi; odobravawe ili neodobravawe ne~ijih postupaka; prigovo-
ri, àlbe; izraàvawe ~u|ewa, iznena|ewa, uverenosti, pretpo-
stavke ili sumwe; davawe saveta; iskazivawe simpatija, preferen-
cije, sau~e{}a; izraàvawe fizi~kih tegoba, raspoloèwa.
ENGLESKI JEZIK
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
. REÊNICA
Obnoviti re~eni~ne modele obuhva}ene programom za osnov-
nu {kolu.
Red re~i u re~enici. Mesto priloga i prilo{kih odredbi.
Pitawa
a) WH questions
Where are you going? How can we get there?
b) Alternativna pitawa
Did you take a bus or did you walk?
v) U~tiva pitawa
Would you open the window, please?
g) Pitawa sa predlogom na kraju
What are you looking for?
Neupravni govor
a) Izjave bez promene glagolskog vremena (glagol glavne
re~enice u jednom od sada{wih vremena)
Ill come as soon as I can. He says that he will come as soon as
he can.
b) Molbe, zahtevi, naredbe
Come back! He told me to come back.
Will you pass me the bread, please. He asked me to pass him
the bread.
v) Pitawa sa promenom reda re~i bez promene glagolskog
vremena (glagol glavne re~enice u jednom od sada{wih vremena).
Yes/No questions
Have you seen Mary? He wants to know if I have seen Mary.
WH questions
Where are you going? He asks me where I am going.
. IMENI^KA GRUPA
1. ^lan
Obnoviti i utvrditi upotrebu odre|enog i neodre|enog
~lana.
Odre|eni ~lan uz imena godi{wih doba, obroka i naziva
dràva.
The spring of 1957 was very warm. The breakfast we had yester-
day was very good. He lives in the USA.
Neodre|eni ~lan u izrazima za vreme, koli~inu, meru i u
uzvi~nim re~enicama.
50 miles an hour, 15 dinars a kilo, two pounds a yard,
What a mess!
Nulti ~lan uz imena sportova i igara i u izrazima go by
car/bas i dr.
He plays volleyball. I enjoy travelling by plane.
2. Imenice
Mnoìna imenica obnoviti
Kongruencija imenica sa glagolom u jednini news, inform-
ation, furniture, mathematics i dr.
The news is on at ten oclock. Mathematics is a difficult subject.
Zbirne imenice sa glagolom u mnoìni people, cattle, police
There were a lot of people in the street. The cattle are sold.
Sinkretizam jednine i mnoìne sheep, deer, trout i dr.
Drugi nominali gerund
a) U funkciji subjekta
Swimming is my favourite sport.
b) U funkciji objekta (posle glagola like, hate, start, stop i dr.).
She likes cooking.
3. Zameni~ki oblici
a) Zamenice
Obnoviti li~ne, pokazne, prisvojne, relativne i odri~ne
zamenice predvi|ene programom za osnovnu {kolu..
Uzajamno-povratne zamenice each other, one another
Mary and Peter see each other almost every day. People from dif-
ferent countries can hardly understand one another.
IT uz kopulativne glagole
It is raining. It is cold.
Neodre|eno ONE
I lost a friend but you gained one.
b) Determinatori
Neodre|eni determinatori some, any
They want some paper. I dont have any bread left. There are so-
me French books over there.
Odri~ni determinator no
Theres no water in the glass. There are no eggs in the fridge.
4. Pridevi
Obnoviti pore|ewe prideva.
5. Brojevi
Decimali, razlomci; osnovne ra~unske radwe.
6. Kvantifikatori
Obnoviti many/much, a lot of/lots of, few/little
. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
Vreme
Obnavqawe
a) The Present Perfect pro{iriti upotrebu prilo{kim od-
redbama lately, recently.
b) The Present Perfect Continious
She has been living in London for two years now.
v) The Past Perfect
When we came the train had already left.
Na~in
Modalni glagoli
a) can /be able to, be allowed to/ zna~ewe mogu}nosti, dozvo-
le, voqe, zahteva.
Sorry, but I cant come tomorrow. You cant go swimming.
I can mail the letter for you. Can you pass the bread, please?
b) could zna~ewe zahteva i zna~ewe dozvole
Could you pass the bread, please? You could mail the letter for
me. Could I see your driving licence?
v) must (have to, be obliged to) zna~ewe obaveze, potrebe
You must be there by ten. I have to go now.
Pasiv
Pasivne konstrukcije za isticawe bezli~nosti i za navo|e-
we nau~nih ~iwenica.
The new motorway has been opened to traffic. Oxygen is found in
the air.
Dvo~lani glagoli (frazalni i predlo{ki)
apply for, shout for, bring up i dr.
2. Prilozi
Pore|ewe priloga
Naj~e{}i frekventativi (often, usually, always)
3. Predlozi
Najfrekventniji predlozi za orijentaciju u vremenu i pro-
storu.
. LEKSIKOLOGIJA I LEKSIKOGRAFIJA
a) Derivacija
Obrazovawe prideva
prefiksima il-, im-, ir-, un-, in-
sufiksima -able, -ful, -less
b) naj~e{}i idiomi i fraze
v) struktura i upotreba dvojezi~nih re~nika.
RAZRED
. REÊNICA
Red re~i u re~enici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.
Pitawa.
a) Upitno-odri~na pitawa
Why hasnt he arrived yet?
b) Idiomatska pitawa (R receptivno)
Do you feel like (having) a cup of coffee?
v) Tag questions
Shes pretty, isnt she?
g) Kratka pitawa
When? Where? Who with? What about?
Funkcionalni tipovi re~enica
a) Oblici koji imaju funkciju izjava
I feel very tired today.
b) Oblici koji imaju funkciju pitawa
You are coming?
v) Oblici koji imaju funkciju zapovesti
Go away! Will you open the window, please?
Slagawe vremena
I know that he likes /liked / will like you.
Pogodbene re~enice
a) Realne
Ill come if I can.
b) Potencijalne
I would write to you if I knew your address.
v) Irealne (R)
If I had seen him, I would have told him to come.
Neupravni govor
a) Izjave sa promenom glagolskog vremena glagol glavne
re~enice u jednom od pro{lih vremena
I have been ill for a long time. She said that she had been ill for
a long time.
b) Pitawa sa promenom reda re~i i promenom glagolskog
vremena (glagol glavne re~enice u jednom od pro{lih vremena)
Yes/No questions
Are you coming with us? She asked me if I was coming with them.
-WH questions
When did you see him? She wanted to know when I had seen him.
. IMENI^KA GRUPA
1. ^lan
Generi~ki ~lan
A horse is an animal. The telephone is a useful invention.
^lan uz nazive novina i ~asopisa
Vogue, The National Geographic Magazine, The New York Times
Neodre|eni ~lan u izrazima
be at a loss, all of a sudden, in a short time, be in a hurry i dr.
Nulti ~lan uz nazive praznika
Christmas, May Day
2. Imenice
Zbirne imenice sa glagolom u jednini i mnoìni (family,
team i dr.).
My family is a large one. My family are living in different parts of
the country.
Adjektivalna upotreba imenica
love poems, a five pound note
Genitiv mere
a miles distance, a days walk
3. Zameni~ki oblici
a) Zamenice
Pokazne zamenice the former, the latter
Mary and Peter are the best pupils in class. The former is good at
languages and the latter is good at biology.
Prisvojne zamenice
The book isnt mine.
Povratne zamenice emfati~na upotreba
I did it myself.
b) Determinatori
Obnoviti nau~ene determinatore
4. Pridevi
Pridevi u nominalnoj funkciji
the blind, the rich, the poor i dr.
5. Brojevi
Vremenski period sa odre|enim ~lanom
the forties, the fifties
Prosti brojevi u funkciji rednih brojeva
page three, act one i dr.
6. Partitivni kvantifikatori
a loaf of bread, a slice of lemon, a bottle of wine i dr.
. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
Vreme i aspekt glagola obnavqawe
Na~in
Modalni glagoli sa infinitivom prezenta
a) may, might zna~ewe mogu}nosti
He may come today. We might go to the concert tonight.
b) should zna~ewe obaveze, potrebe
You should do as he says.
v) would zna~ewe verovatno}e
That would be his mother.
g) ought to zna~ewe preporuke, obaveze
You ought to go now. Ought he to work so hard?
Savezni na~in (R)
I wish I were there. I wish I could help.
Pasiv
Pasivne konstrukcije sa direktnim i indirektnim objektom.
The book was given to her. She was given a nice present.
Gerund
a) posle prideva busy, worth
She is busy cleaning her flat. The book is worth reading.
b) posle predloga
She is fond of reading. She left without saying anything.
-Causative have (get) (P)
When did you have your hair cut?
Dvo~lani glagoli frazalni i predlo{ki
take off, give up, look after, take after i dr.
2. Prilozi
Mesto priloga u re~enici
He went to the station by taxi.
a) derivacija
Obrazovawe glagola
prefiksima dis-, mis-, un-
sufiksima -en, -ize, -fy
b) naj~e{}i idiomi i fraze
v) struktura i upotreba jednojezi~kih re~nika.
RAZRED
. REÊNICA
Sloèna re~enica
a) nominalne klauze
They all know that she wouldnt come.
b) relativne klauze
restriktivne
The lady who/that was here yesterday has gone to London.
I have lost the book which/that I bought this morning.
Obratiti pa`wu na kontaktne re~enice (izostavqawe rela-
tivne zamenice u akuzativu).
nerestriktivne
My brother Bob, whom you met yesterday, is coming with us. He
got lost on Snowdon, which was enveloped in fog.
v) adverbijalne klauze
za na~in i pore|ewe (R)
She treats me as if I were a child.
za mesto
Tell me where to go.
za vreme
Come as soon as you can.
Inverzija iza neither, nor, so
She is a real beauty and so is her sister.
I can t swim. Neither can Mary.
I like reading. So does my brother.
. IMENI^KA GRUPA
1. ^lan
Odre|eni ~lan u prilo{kim frazama, sa komparativom
proporcije, ispred imena zgrada, institucija.
The book is on the table. The more I know him the less I like him.
The Empire State Building is in the USA.
Odre|eni generi~ki ~lan ispred prideva (etnika) da ozna-
~i naciju
The Germans wanted to defeat the British but they failed.
Nulti ~lan uz geografska imena, ispred imenica bed, pri-
son, school, u paralelnim strukturama hand in hand, arm in arm i dr.
Africa, England, Ben Nevis, Greenland, go to bed, go to school
2. Imenice
Pluralia tantum
scissors, trousers i dr.
Relativni pluralia tantum oblici
jeans, glasses i dr.
Sinkretizam jednine i mnoìne
means, series, species
There has been an interesting series of concerts yesterday.
There were several series of lectures at the university last year.
Nebrojive imenice u funkciji brojivih imenica.
Two coffees, please.
3. Zameni~ki oblici
Zamenice
Bezli~na upotreba li~nih zamenica mnoìne
(we, you, they)
They say she left for London a week ago.
Op{ta li~na zamenica ONE
One never knows what may happen next.
Neodre|ene zamenice (some, somebody, someone, something,
any, anybody, anyone, anything)
Someone is knocking at the door. Ther was something very plea-
sing in her eyes. Some like it hot . Did you see anyone there?
4. Pridevi/adjektivali
Komparativ jednakosti i komparativ nejednakosti
as + adjective + as; not so / as + adjective + as
She is as tall as her sister. He isnt so bad as you may think.
Participi
a) kao adjektivali
the stolen money, the wounded soldier i dr.
b) u nominalnoj funkciji
The accused stood up.
5. Brojevi
Ozna~avawe nule u razli~itim kontekstima
u aritmetici: nought / naught, zero
u sportu: nil / nothing; love (u tenisu)
0 u brojevima telefona, soba i dr.
. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
vreme
Obnavqawe
aspekt
a) The Present Perfect zna~ewe budu}nosti
Ill come as soon as I have finished reading the book.
b) The Future Perfect (P)
I shall have written the letter by the time you come.
Modalni glagoli
a) sa infinitivom perfekta
He ought to have done it by now. It must have been nine oclock
when I came back home.
b) would / used to zna~ewe navike
The old man would go every day to the park to feed the pigeons.
When we lived by the river, we used to go swimming every day.
Gerund
a) posle izraza
Its no use (crying), I cant help (laughing).
b) posle glagola continue, go on, keep on, avoid, prefer i dr.
She kept on talking for hours. She prefers reading to playing tennis.
Objekat sa infinitivom (R)
They want her to study medicine.
Dvo~lani glagoli frazalni i predlo{ki
drink up, give in, call on i dr.
2. Prilozi
Obnavqawe i utvr|ivawe
Konverzija priloga i prodeva daily, early, fast, pretty i dr.
It is a daily newspaper. It appears daily.
Prilozi izvedeni sa ly, uz promenu zna~ewa.
He works hard. He hardly works at all.
3. Veznici
either....or, neither....nor
a) derivacija
Obrazovawe imenica
prefiksima co-, dis-, in-, mis-, over-
sufiksima -dom, -ness, -ful, -ment, -tion, -th
b) idiomi i fraze
v) struktura i kori{}ewe stru~nog re~nika, re~nika sino-
nima
. FONOLOGIJA
Pomerawe akcenta pri promeni vrste re~i
(PERmit, perMIT)
RAZRED
. REÊNICA
Adverbijalne klauze
a) uzro~na
Since we live by the river we can swim every day.
b) namerna
He left early in order to catch the 5 oclock train.
Skra}ivawe klauza (R)
a) vremenskih klauza
(As I was) coming home I met an old friend of mine.
After I have done my homework I went out for a walk.
Having done my homework I went our for a walk.
b) relativnih klauza
The man (who is) sitting next to her is my best friend.
. IMENI^KA GRUPA
1. ^lan
Pregled upotrebe ~lana
^lan ispred vlastitih imena
A Mr Smith is waiting for you. Is this the Mary we met last night?
Odre|eni ~lan uz delove tela (u pasivu i posle predloga)
She was red in the face. He was wounded in the leg.
2. Imenice
Obnavqawe, utvr|ivawe i sistematizacija mnoìne ime-
nica i slagawa imenica sa glagolom
3. Zameni~ki oblici
a) Zamenice
Neodre|ena li~na zamenica ONE PROP ONE
There are expensive shoes and there are cheap ones.
b) Determinatori
4. Pridevi
Obnavqawe i utvr|ivawe upotrebe i pore|ewa prideva
5. Brojevi
Upotreba rednih brojeva
Brojevi u funkciji imenice
Hundreds of people were hurt in the earthquake.
. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
Vreme i aspekt obnavqawe
Infinitiv
a) posle upitnih re~i
I dont know how to solve the problem. Ive no idea which bus to take.
b) posle prideva
I am glad to have met you. This bag is too heavy to carry.
v) BE + infinitiv
The train is to leave at 9.15. The two leaders are to meet in Moscow.
g) BE ABOUT + infinitiv
The plane is about to take off.
Pasiv
IT + passive verb + clause (P)
It is said that..... It was decided to....
Dvo~lani glagoli (frazalni i predlo{ki)
look up, call up i dr.
2. Prilozi
Obnavqawe i sistematizacija vrste priloga i mesta prilo-
ga u re~enici.
3. Predlozi
Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretawa, mesto i
na~in.
a) derivacija
Obrazovawe sloènica i deminutiva
leaflet, gosling i dr.
breakdown, ironing-board i dr.
b) idiomi i fraze
v) enciklopedijski re~nici (op{ti i posebni).
FRANCUSKI JEZIK
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
Jezi~ka gra|a savladana u osnovnoj {koli integri{e se sa
novom gra|om i neprestano primewuje, pro{iruje i usavr{ava.
PASIVNE KONSTRUKCIJE
est + particip perfekta
La Bastille est prise en 1789.
La Tour Eiffel est construite en 1889.
ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva:
Il a t/ tait / lu prsident
Elle sera / serait / recompense...
FINALNE REÊNICE sa upotrebom pour + inf.
INFINITIVNE REÊNICE tipa
Je le vois venir.
PITAWA:
Qui est-ce qui / que
Qu est-ce qui / que
Que;
Qui est-ce qui ira au muse? Qu est-ce qui vous intresse au
muse? Qui est-ce que vous y avez rencontr? Qu est-ce que vous avez
vu? Qui avez-vous vu? A qui vas-tu tlphoner? A mon .... A quoi pen-
sez vous? De quoi sagit-il?
ODGOVORI
C est .... qui / que i druge ranije nau~ene konstrukcije.
INDIREKTNA PITAWA
Dis-moi quoi tu penses. Je te demande ce que tu penses. Savez-
vous qui a inventce remde?
NEGACIJA
pas du tout, non plus, personne, rien
Ce film ne me pla t pas du tout.
A moi non plus!
Quelqu un est venu? Non, personne n est venu.
KAZIVAWE PRETPOSTAVKE
si + imperfekt / kondicional:
Si nous tudions, nous russirions.
KAZIVAWE VREMENA
avant de ....
quand
Avant de partir il lui a donnson adresse.
Quand l as tu recontr?
Je l ai rencontrquand je suis rentr.
KAZIVAWE @EQE, VOQE, NAMERE
infinitivom:
J aimerais (je voudrais) voir les chefs-d oeuvre du Louvre.
Il faut lutter contre la pollution de l air et de l eau.
Il travaille beaucoup pour gagner sa vie.
ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA zna~ewe prideva
zavisno od mesta
un homme pauvre le pauvre homme; un soldat brave un brave
soldat; un homme dge moyen le Moyen ge i sl.
ODREDBE ZA VREME
dani u nedeqi: prochain / dernier;
il y a / dans;
pendant / depuis;
dimanche prochain, jeudi dernier; la semain dernire; lanne
prochaine. Le lundi et le jeudi il travaille jusqu cinq heures. Elle est
sortie il y a vingt minutes. Elle revient dans une heure. Ce congrs aura
lieu dans dix mois ou dans un an ....
ODREDBE ZA NAÎN
Ie conduit predemment (de manire prudente) avec prudence.
Elle parle franais couramment, sans difficult....
ODREDBE ZA MERU I KOLIÎNU
une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas
mal de, environ .... i sl.
Combien d lves ont vu cette mission! Une trentaine. / Environ
30./ Il y a pas mal de livres ce sujet; j en ai lu plusieurs....
SLAGAWE VREMENA samo sa indikativom i to:
Prsent prsent (istovremena radwa)
Prsent Passcompos(pre)
Prsent Futur (posle)
Il me dit qu elle part.
Il me dit qu elle est partie.
Il me dit qu elle partira.
IMENI^KA GRUPA
Slagawe determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u
izgovoru (gde postoje) i razlikovawe nastavaka u tekstu.
les dterminants interrogatifs exclamatifs relatifs
Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C est un artiste pour qui
les jeunes ont beaucoup de sympathie.
les dterminants indfinis quelques, plusieurs, certains, autre, tout
tous les pays; tous les soirs; toute la journe; tout le monde....
NASTAVCI IMENICA I PRIDEVA
teur / trice
acteur / actrice
al / aux; ail / aux i neki izuzeci na s/, ou s / x
trous, genoux
TVORBA REÎ
Naj~e{}i prefiksi i sufiksi.
GLAGOLSKA GRUPA
SUBJUNKTIV PREZENTA objasniti princip tvorbe, a
primewivati samo u datim re~eni~nim modelima. (R)
Kazivawe svr{ene i nesvr{ene radwe u govoru (pass com-
pos imparfait) nau~eno u osnovnoj {koli primewivati i usavr-
{avati.
Slagawe participa perfekta sa subjektom.
ORTOGRAFIJA
Interpunkcija osnovna pravila.
Podela re~i na slogove.
LEKSIKOLOGIJA
Derivacija: sufiksi i prefiksi.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura dvojezi~nih re~nika.
RAZRED
SLO@ENA REÊNICA
a) Zavisna re~enica u indikativu:
Ds que l avion a atterri, les passagers sont descendus.
Pendant que nous volions au-dessus des Alpes, il y avait une tem-
pte...
Vous pensez (croyez, dites, vous tes sr) que vous passerez l
examen?
Izraziti i pomo}u infinitiva:
Vous tes sr de passer l examen? Vous pensez russir? J espre
partir demain. (J espre que je partirai demain.)
Ostale vrste re~enica ne obra|uju se posebno ali treba ukaza-
ti na izraàvawe uzroka (parce que...., puisque, cause de...), i na smi-
sao re~enice sa drugim ~e{}im veznicima kada se pojave u tekstu.
b) Zavisna re~enica u subjunktivu:
Upotreba subjunktiva prezenta (izraàvawe futura).
Izraàvawe:
èqe: Je souhaite qu elle vienne. Elle voudrait que vous l at-
tendiez;
zapovesti, voqe: Je veux que tu dises la vrit. Il faut que vous
appreniez ces vers.
Ukazati na mogu}nost izraàvawa pomo}u infinitiva: Il fa-
ut apprendre ces vers. Je lui conseille de finir ses tudes umesto:
quelle finisse....
GLAGOL
Prosti perfekt (passsimple) princip tvorbe, prepoznava-
we u tekstu. (R)
Kondicional (budu}e vreme u pro{losti); pluskvamperfekt.
Hipoteti~ne re~enice (pregled sve tri mogu}nosti).
Si nos amis franais venaient, ils visiteraient Belgrade.
Si nos amis franais taient venus (l anne dernire), ils auraient
visitBelgrade.
Prve dve poznate mogu}nosti ove godine povezati sa tre}om
i razlikovati zna~ewa.
UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR
Savez-voua....
Dites / Dis.... Je vous demande
Qui.... o
Qui a gagn le prix? Dites-moi qui a gagn le grand prix. O se
trouve la poste? Savez-vous ose trouve la poste?
Qu est-ce que / ce que
Qu est-ce qu on produit dans cette usine?
Je vous demande ce qu on y produit.
Est-ce que / si
Est-ce que le congrs international aura lieu dans un mois?
Savez-vous si le congrs aura lieu?
IMPERATIV INFINITIV
Pomo}u que
Michel, venez (viens) chez nous demain.
Dites Michel de venir demain chez nous.
Il m a dit: Invite Michel. Il ma dit dinviter Michel.
Ce film est trs amusant.
Elle me dit que ce film est trs amusant.
SLAGAWE VREMENA
Uz primenu gradiva iz prethodne godine obraditi i prime-
re za istovremenu, prethodnu i budu}u radwu u pro{losti:
Je pensais (j ai pens) qu il tait / avait t/ serait / l.
SLAGAWE PARTICIPA PERFEKTA SA OBJEKTOM
La lettre que j ai reue m a fait un grand plaisir.
LEKSIKOLOGIJA
Gra|ewe sloènica.
Zna~ewe re~i (osnovno i preneseno).
LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba dvojezi~kih re~nika.
RAZRED
PASIVNE KONSTRUKCIJE
par + agens (L nergie solaire est capte par les vgtaux.)
de + agens (Dans la guerre, le peuple fut saisi d un lan inou)
bez agensa
La lune s est forme, il y a eu moins 4,5 milliards d annes.
tre nomm+ im
Il est nommsecrtaire.
INVERZIJA
Budu}i da je inverzija u upitnim re~enicama obra|ena rani-
je, ovde se ukazuje na:
sloènu inverziju (R)
Votre ami n est-il pas venu?
lequel de (P)
Lequel de ces peintres prfrez-vous?
kombinaciju sa quel (P)
Dans quelle mesure le journal peut tre utile comme source hi-
storique.
Upitna re~ + inf.
Pourquoi rpondre? Comment ragir?
subjekat + zamenica
Depuis quand m attendez-vous?
sujekat + imenica
Qui est cet homme?
INFINITIV
Aktivizirati infinitiv u funkciji objekta i iza glagola
percepcije napomenutih u i razredu:
Il croit partir demain.
On les voit s intresser au dveloppement de la biologie.
PARTICIP PREZENTA
Je l ai coutjouant du piano.
GERUNDIV
Je l ai couten jouant du piano.
On n invente qu en travaillant.
BEZLI^NE KONSTRUKCIJE
Unipersonalni glagoli
il fait il pleut il faut
tre + pridev
il est possible, il est probable
(ukazati na subjunktiv)
SUBJUNKTIV
Utvrditi {to je re~eno u i razredu, aktivno usvojiti su-
bjunktiv prezenta i ukazati na javqawe ovog na~ina u tzv. bezli~-
nim konstrukcijama i iza izvesnih glagola.
Subjunktiv perfekta oblici i upotreba (R)
KONDICIONALNE REÊNICE izraàvawe
hipoteti~nosti
irealnost u sada{wosti
S il tait ici maintenant, je serais heureux.
irealnost u pro{losti
S il avait travaill, il aurait russi l examen.
Nominalizacija aktivirati kori{}ewe imenice umesto
zavisne re~enice.
Ds que l exposition fut ouverte, il partit.
Aprs l ouverture de l exposition, il partit.
glagol imenica sa istim korenom:
construire la construction
raliser la ralisation
succder la succession
BROJEVI ~itawe razlomaka
FONETIKA
Osnovne samoglasni~ke opozicije (lit / lu / loup) i sl.
Vezivawe uslovqeno h aspir i h muet.
Intonacija re~enice.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura stru~nog re~nika i wegovo kori{}ewe.
RAZRED
SLO@ENA REÊNICA
prepoznavawe odnosa glavne i zavisne re~enice u tekstu,
uo~avawe subjunktivnih konstrukcija.
Kauzalni odnos
uzro~na re~enica: parce que
Je suis fatiguparce que je travaillais tout la nuit.
car
Il nest pas venu car il est malade.
uzro~na konstrukcija
pour + im
Ces matires sont choisies pour la commoditdu travail.
cause de
Elle n est pas venue cause des raisons connues.
Izraàvawe ciqa, namere
finalna re~enica
pour + inf.
pour que + subjunktiv
afin de, afin que
Izraàvawe suprotnosti
tandis que
Le tableau est plain, tandis que la nature est profonde.
Malgr+ im.
Malgrluniversalitde son oeuvre, son intrieur reste inconnu.
au lieu de + inf.
Au lieu de s occuper de ses trouvailles il les a emportes dans la
laboratoire.
sans que + subjunktiv (P)
Il fut prt nous le dire sans attendre que les autres l acceptent.
Superlativ ukazati na neke specifi~ne konstrukcije koje
se javqaju u tekstu:
Une plante des plus rares.
C est le plus important.
Le meilleur peintre de notre temps.
Venez le plus vite possible.
le seul, l unique + subjunktiv
Il est le seul qui soit venu.
Imenice sa dva roda pluralia tantum
TVORBA REÎ
sloènice:
le chef d oeuvre; l avant-garde; la main d oeuvre....
Derivacija re~i
a) pomo}u prefiksa:
ultra, infra, sous, sur ....
b) pomo}u sufiksa:
able, ible, ais, ain ....
Nominalizacija supstantivirawe nekih gramati~kih kate-
gorija
infinitiv:
le devoir, le pouvoir
particip prezenta:
le passant, le combattant
particip perfekta
le pass, le bless, la dcouverte
pridev:
l inconscient, le beau, l essentiel
adverb:
le bien, le mal, le mieux
LEKSIKOLOGIJA
Naj~e{}i idiomi i frazeologizmi.
Oboga}ivawe fonda stru~ne terminologije.
LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba enciklopedijskih re~nika.
NEMA^KI JEZIK
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
Sadràji programa obra|eni u osnovnoj {koli integri{u
se s novim elementima u sistematizovane {ire celine na vi{em
nivou.
POSTAVQAWE PITAWA I DAVAWE ODGOVORA
Novi modeli.
Disjunktivna pitawa.
Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?
Negativno pitawe.
Hast du dieses Buch noch nicht gelesen? Doch, ich habe es gelesen.
Izri~na re~enica kao pitawe.
Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?
Pitawe u neupravnom govoru.
Ich frage dich, ob er kommt. Er fragte mich (warum, wo, wann,
wie, wer, wohin, was, usw....)
Odgovori puni ili elipti~ni (uvek u dijalogu).
KAZIVAWE RADWI I STAWA U SADA[WOSTI,
PRO[LOSTI I BUDU]NOSTI
radwa izraèna pluskvamperfektom.
Er hatte das schon lngst gesehen.
radwa zavisne re~enice de{ava se istovremeno sa radwom
glavne re~enice.
Veznici: whrend, solange, seit (dem)
Whrend ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater. Solan-
ge ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken.
radwa zavisne re~enice de{ava se pre radwe glavne re~e-
nice.
Veznici: nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, prete-
rit u glavnoj re~enici).
Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen. Sie
kam zum Bahnhof, als der Zug schon Abgefahren war.
radwa zavisne re~enice de{ava se posle radwe glavne re-
~enice.
Veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe re~enice).
Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, be-
vor (ehe) ich ins Kino gehe.
KAZIVAWE ZAPOVESTI
Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurck! Du wirst jetzt gehen!
Rauchen verboten!
ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA
Izraàvawe jednakosti nejednakosti.
Er ist genau so alt wie du.
Er ist lter als ich.
Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i
atributivnoj funkciji.
Mein jngerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am he-
ieste. Der heieste Monat Juli ...
SISTEMATIZACIJA KATEGORIJA KOJIH U MATERWEM
JEZIKU NEMA ILI SU BITNO RAZLIÎTE
^LAN
Odre|eni, neodre|eni.
Odre|eni ~lan uz geografske pojmove: nazive planina, mora,
jezera, reka, zemaqa mu{kog, ènskog roda i u mnoìni, zatim uz
imena dana u nedeqi, meseca u godini, godi{wih doba.
Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen.
Die Save mndet in die Donau. Die Trkei liegt im Sden. Der Balkan
ist eine Halbinsel. Der Montag ist der erster Arbeitstag in der Woche.
Der Frhling ist die schonste Jahreszeit.
BEZ ^LANA
li~na imena, imena zemaqa sredweg roda, imena gradova,
kontinenata; predikativno upotrebqeni nazivi poziva; gradivne
imenice; uzvici i izrazi.
Hans ist Student. Jugoslawien ist eine Bundesrepublik. Bonn ist
die Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland. Kaufst du Brot? Hil-
fe! Feuer! Tag um Tag; weder Mensch noch Tier; zu Bett gehen; zu
Wort kommen.
Infinitiv sa zu uz neke glagole i izraze (receptivno)
Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine
Zeit (Lust, keinen Wunsch) tanzen zu gehen.
ORIJENTACIJA U VREMENU I PROSTORU
Pro{iriti mogu}e odgovore na ranije obra|ena pitawa u
vezi s orijentacijom u vremenu i prostoru.
Wann...
Heute abend, morgen frh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn
Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. Juni 1976.
Wie lange...?
Seit wann...?
eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr,
seit zwei Wochen, seit unserer Begegung.
Wo...?
drauen, drinnen, berall, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nir-
gends.
Wohin...?
dorthin, aufwrts, heimwrts, fort, bergauf, bergab, berallhin,
nirgendwohin.
Woher...?
Prepozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za me-
sto.
hierher, daher, dorther, aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem
Lande, am Fenster, vor der Tr usw.
KAZIVAWE PRETPOSTAVKI, UZROKA,
NAMERE (RECEPTIVNO)
Modalni glagoli u slu`bi izraàvawa pretpostavki ili
namere.
Er drfte zu Hause sein. Das mte wahr sein. Ich mchte hier
bleiben.
KONJUKTIV PREZENTA I PRETERITA POMO]NIH
I MODALNIH GLAGOLA
u re~enicama i frazama za izraàvawe èqe i mogu}nos-
ti, sumwe, nestvarnosti.
So wre es vielleicht besser.
pluskvamperfekt u pomenutim slu~ajvima (receptivno).
Htte ich ihn nie gesehen!
TVORBA REÎ
Sloènica (imenica + imenica, imenica + pridev), pre-
fiksirawe glagola, izvedene imenice i pridevi.
Schulzimmer, Schulhof; Hochhaus; aufstehen, beantworten, anzie-
hen, Einheit, Schnheit, Mannschaft, medizinisch, europisch, chemisch.
SINONIMI, HOMONIMI I ANTONIMI, FRAZE I
LEKSIKOLIZOVANI SPOJEVI REÎ (receptivno)
lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch neh-
men; in Bewegung setzen.
IZGOVOR
Odnos glasova i slova.
Podela glasova. Duìna i kvalitet vokala. Diftonzi.
Akcenat re~i. Melodija osnovnih tipova re~enica.
ORTOGRAFIJA
Interpunkcija osnovna pravila.
Podela re~i na slogove.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura dvojezi~nih re~nika i sluèwe wima.
RAZRED
NEGACIJA
Pro{irewe liste odri~nih re~i.
nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht, nirgendwohin
Er luft niemals (nirgends, nirgendwohin).
Das habe ich niemals gehrt. Das ist gar nicht schwer.
keinesfalls, keineswegs
Das war keinesfalls die richtige Antwort. Er wird keineswegs heu-
te ankommen.
ODREDBE KVANTITETA
osnovni, redni, decimalni brojevi. Osnovne mere. Ra~un-
ske radwe. Monete.
Tausend, Million, eine Hlfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei
Liter Milch, 2,40 m zwei meter vierzig, 2,40 DM zwei Mark vierzig.
SISTEMATIZACIJA KATEGORIJA KOJIH U MATERWEM
JEZIKU NEMA ILI SE BITNO RAZLIKUJU
Infinitivne konstrukcije
zu, um ... zu, ohne ... zu, statt zu
Er beschlegleich nach Hause zu gehen. Ich kam frher, um mit
dir zu reden. Sie verlieen das Zimmer, ohne uns zu bergen. Statt zu
regnen, begann es zu schneien.
KAZIVAWE PRETPOSTAVKI, NAÎNA,
@EQE, PORE\EWA
Konjuktivi u prostoj re~enici za izraàvawe èqa, mogu}-
nosti, sumwe, pretpostavki, nestvarnosti.
Ewig, lebe unsere Freiheit: Mge er kommen! Htte er das gewut!
KONDICIONALNE REÊNICE
Potencijalne
Er wre zufrieden wenn du kmest. Ich wrde dich besuchen,
wenn ich Zeit htte.
Irealne (receptivno)
Veznik: wenn
Er wre gekommen, wenn er die Einladung bekommen htte.
NAMERNE REÊNICE
Veznici: damit, da
Wir gehen frh in die Schule, damit wir alles vorbereiten. Gib
acht, dadu nicht zu spt kommst.
NAÎNSKE REÊNICE
Veznici: indem, statt da, ohne da
Er betrat den Saal, indem er alle herzlichst begrte. Sie ging an
mir vorbei, ohne dasie mich bemerkte. Statt daich auf den Bus warte,
gehe ich lieber zu Fu.
POREDBENE / KOMPARATIVNE REÊNICE (receptivno)
Veznici: wie, als, als ob
Sie ist so schn, wie man mir er zhlte. Alles endete viel besser,
als ich erwarten konnte. Er sieht aus, als ob er krank sei.
TVORBA REÎ
Zameni~ki prilozi gra|ewe i upotreba
Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran... Woran denkst du?
Ich denke immer daran.
PREFIKSACIJA PRIDEVA
unmoglich; Wandtafel, Hochschule, Schnellzug, beantworten
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura jednojezi~kih re~nika i sluèwe wima.
RAZRED
Pored utvr|ivawa gradiva koje je obra|eno i sistematizova-
no u prethodnim godinama, u ovom razredu se obra|uje:
ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA
Opisna komparacija pomo}u partikula: ganz, besonders,
hchst, sehr, beraus (apsolutni superlativ).
Sie ist eine sehr fleiige Studentin. Das war eine besonders
(hchst) angenehme Reise.
Potencirawe superlativa
Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das allerschnste
Mdchen in der Schule.
NEUPRAVNI GOVOR
Za istovremenost konjuktiv prezenta ili preterita
Sie sagt: Ich schreibe einen Brief an meinen Freund.
Sie sagt, dasie einen Brief an ihren Freund.
Sie sagt, schreibe einen Brief an ihren Freund.
Za radwu koja se desila pre momenta govora; perfekt ili
pluskvamperfekt konjuktiva
Sie sagt: Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen.
Sie sagt, sie habe / htte einen Roman von T. Mann gelesen.
Sie sagt, dasie........ gelesen habe / htte
Za radwu koja se de{ava posle momenta govora: futur konjuk-
tiva ili oblik wrde
Sie sagt: Ich werde einen Roman von T. Mann lesen.
Sie sagt, sie werde / wrde einen Roman von T. Mann lesen.
Sie sagt, dasie......... lesen werde / wrde
INFINITIVNE KONSTRUKCIJE
Izraàvawe modaliteta
a) sein + zu + infinitiv
Dieses problem ist zu lsen.
b) lassen + sich + infinitiv
Das lt sich leicht erklren. Deine Hrdschrift ltsich schner lesen.
PASIV RADWE I PASIV STAWA
u funkciji isticawa nekog procesa i rezultata ili ciqa
neke radwe, dok se vr{ilac ili uzro~nik radwe moè i ne mora
navesti:
Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto
wurde sehr billig verkauft.
MODALNI GLAGOLI + INFINITIV PREZENTA
PASIVA (receptivno)
Dabei mu die Temperatur der Luft beachtet werden. Hierbei
sollte die Meinung der Gegner in Betracht genommen werden.
LEKSIKOLOGIJA
strane re~i i internacionalizmi, termini i terminolo-
gizirane re~i iz op{teg jezika.
LEKSIKOGRAFIJA
Re~nik sinonima, antonima, homonima; frazeolo{ki ra~nik.
RAZRED
Obnavqati i utvr|ivati gradivo obra|eno u prethodnim raz-
redima, sa taì{tem da receptivna upotreba jezika sve vi{e po-
stane produktivna.
PARTICIP I
a) atributivna upotreba
das spielende Kind; der ausgefullte Antrag, die gestellten Fragen,
b) adverbijalna upotreba
Sie gingen erzhlend durch den Garten. Sie salesend am Tisch.
Sie kam gut informiert an. Herzlich lchelnd begrbte seine Gste.
v) predikativna upotreba
Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet.
g) participi kao deo nominalne grupe re~i sa redosledom
elemenata
Die gestern bestellten Bcher; die erzelten Arbeitsleistungen.
INFINITIV
Sa zu, ohne zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih
re~enica.
Es ist wichtig pnktlich zu sein. (Es ist wichting, da man pnk-
tlich ist.). Er braucht nur einige Minuten um die Aufgabe zu lsen. (Er
braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe lst.)
RED REÎ U REÊNICI SA TE@I[TEM
NA POLO@AJU GLAGOLA
sistematizacija
LEKSIKOGRAFIJA
Enciklopedijski re~nici.
RUSKI JEZIK
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
REÊNICA
Odnos re~i u re~enici: nezavisno i zavisno sloène re~e-
nice. Upravni i neupravni govor.
IMENICE
Varijante pade`nih nastavaka: lokativ jednine na -u: o be-
rege/ na beregu, o lese/ v lesu, o krae/ na kra ; nominativ mnoì-
ne na -a, , - , -e: gorod, u~itel , derev , gra`dane.
Imenice kojima se ozna~avaju profesije qudi, wihova nacio-
nalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na -i , -ie, -
m .
Imenice pluralia tantum (receptivno).
Nepromenqive imenice (receptivno).
Prezimena na -ov, -ev, (Petrov, Fedeev i sl.).
Obnavqawe i sistematizacija osnovnih imeni~kih promena.
ZAMENICE
Odri~ne zamenice: nikto, ni~to, nikako , ni~e . Neodre|e-
ne zamenice: kto-to, kto-nibud, nekator x, neskolko.
Obnavqawe i sistematizacija obra|enih zamenica u osnov-
noj {koli.
PRIDEVI
Pore|ewe prideva: komparativ prideva tipa: star{ix, mlad-
{ix,; prost oblik superlativa: bliàx{ix, prostex{ix, hud{ix.
Prisvojni pridevi na -ov, -ev, -skix. Pridevi za ozna~avawe pro-
stora i vremena: segodn {nix, zde{nix.
Rekcija prideva: uo~avawe razlika izme|u ruskog i materweg
jezika (bolnox ~em, gotov{x k ~emu, sposobnx k ~emu i sl.)
BROJEVI
Principi promene osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4; 5 20 i 30; 40,
90, 100; 500 900; 1000 i wihova upotreba u naj~e{}im strukturama
za iskazivawe koli~ine (broja) i vremena s predlozima: s do, s
po, ot do, k i dr. Iskazivawe vremena po satu u razgovornom i
slu`benom stilu.
êtiri osnovne ra~unske radwe (receptivno).
GLAGOLI
Naj~e{}e alternacije osnove u prezentu i prostom budu}em
vremenu. Tvorba vida pomo}u prefiksa, sufiksa, osnove.
Potencijal gra|ewe i upotreba.
Glagoli kretawa: u odre|enom pravcu, neodre|eno kretawe i
kretawe jednom u oba pravca: aktivirawe do sada obra|enih glago-
la kretawa (idti hodit, ehat-ezdit, begat beàt, pl t pla-
vat, nesti nosit, vezti vozitvezti vozit; receptivno usvaja-
we novih glagola kretawa; gnat gon t, polzti polzat.
Glagolski prilozi (receptivno)
Rekcija glagola: uo~avawe razlika izme|u ruskog i materweg
jezika (poblagodaritkog za ~to, poèrtvovatkem-~em, napomi-
nato kom-~ m, i sl).
PRILOZI
Prilozi i prilo{ke odredbe za mesto, vreme, na~in i koli-
~inu.
Pore|ewe priloga.
PREDLOZI
Najfrekventniji predlozi ~ija se upotreba razlikuje u od-
nosu na materwi jezik (dl sa genitivom, iz za sa genitivom u
odredbi odvajawa od mesta i uzroka, iz-pod s genitivom u odredbi
odvajawa od mesta, k sa dativom u vremenskoj odredbi, po sa dati-
vom u atributskoj, prostornoj i uzro~noj odredbi i sl.)
VEZNICI
Najfrekventniji prosti i sloèni veznici u nezavisno
sloènim i zavisno sloènim re~enicama (a, da, i, ili, esli, po-
ka, potomu, ~to, tak kak, pered tem kak i sl.).
REÊNI^NI MODELI
Re~eni~ne modele predvi|ene programom za osnovnu {kolu i
daqe primewivati u razli~itim varijacijama i kombinacijama.
Pri tom teìti da se uo~e sli~nosti i razlike u izraàvawu is-
tih odnosa u ruskom i materwem jeziku. U ovom razredu posebnu pa-
`wu posvetiti, pre svega u obliku ve`bi, modelima u potvrdnom
odre~nom i upitnom obliku za iskazivawe slede}ih odnosa.
SUBJEKATSKO-PREDIKATSKI ODNOSI
Re~enice sa imenskim predikatom
a) kopule: b t, stat, ad ts
Ego otec b l vra~om, a on stanet inìnerom.
to utver`denie vl ets sporn m.
b) otsustvo kopule
Ego brat tokarpo metallu.
Ona segodn ves la .
On silnee vseh.
OBJEKATSKI ODNOSI
Re~enice sa:
a) direktnim objektom
M kupili nov x u~ebnik.
ne polu~il otveta.
b) indirektnim objektom
On ih poblagodaril za pomo.
ta fotografi napominaet o pro{lom.
v) zavisnom re~enicom
Brat v pisme soobt ~to on letom priedet k nam.
PROSTORNI ODNOSI
Re~enice s odredbom
a) izraènom prilogom
idu tuda (vniz, naverh, vnutrdomo ).
On ostals tam (vnizu, naverhu, vnutri).
b) izraènom zavisnim padeòm.
Ma{ina po vilasiz-za ugla.
Ko{ka v lezla iz-pod divana.
M dolgo gul li po gorodu.
VREMENSKI ODNOSI
Re~enice sa odredbom
a) izraènom prilogom
pro{ l ran{e teb .
b) izraènom zavisnim padeòm
Oni vernulisk ve~eru (k trem ~asam).
segodn rabotal s p ti do semi ~asov.
NAÎNSKI ODNOSI
Re~enice sa odredbom izraènom prilogom
On horo{o govorit po-russki.
On pi{et bolee krasivo, ~em t .
Ona po t krasivee vseh.
UZRO^NI ODNOSI
Re~enice sa odredbom izraènom zavisnim padeòm.
On ne priehal v srok po bolezni.
ATRIBUTIVNI ODNOSI
Re~enice s atributom
a) u superlativu
A. S. Pu{kin vl ets veli~ax{im russkim po tom.
b) u zavisnom padeù
zab l tetradpo russkomu z ku.
ORTOGRAFIJA
Interpunkcija osnovna pravila. Podela re~i na slogove.
Pisawe velikih slova.
LEKSIKOLOGIJA
Naj~e{}i prefiksi i sufiksi.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura dvojezi~nih re~nika i sluèwe wima.
RAZRED
REÊNICA
Re~enice sa glagolskim prilozima Upotreba net i ne u re-
~enici.
IMENICE
Varijante pade`nih nastavaka (na leksi~kom nivou): geni-
tiv jednine na -u, genitiv mnoìne bez nastavka.
Izvedene i sloène imenice. Skra}enice (vuz, Komsomol,
MGU).
Sinonimi, antonimi, homonimi. Me|ujezi~ki homonimi i
paronimi.
ZAMENICE
Op{te zamenice: sam, samx, l box, ka`d x.
Odri~ne zamenice: nekogo, ne~ego.
PRIDEVI
Duì i kra}i oblici prideva. Obavezna upotreba kra}eg ob-
lika (u predikatu sa dopunom).
BROJEVI
Redni i zbirni brojevi.
GLAGOLI
Imperativ za 3. lica jednine i 1. i 3. lice mnoìne. Naj~e-
{}i prefiksi kod gra|ewa glagola i wihova uloga u promeni gla-
golskog vida.
Pro{lo vreme glagola od infinitiva sa suglasni~kom
osnovom.
Glagolski prilozi (obnavqawe, aktivirawe i sistematiza-
cija).
Radni glagolski pridevi i trpni pridev pro{log vremena
(receptivno).
PRILOZI
Najfrekventiji modeli za gra|ewe priloga: pridevska osno-
va + O (tiho, skromno, i sl.); pridevska osnova + I (po-russki,
prakti~eski i sl.).
PREDLOZI
Najfrekventiji predlozi ~ija se upotreba razlikuje u odno-
su na materwi jezik (u, okolo, vokrug sa genitivom u odredbi me-
sta, po s dativom i lokativom u vremenskoj odredbi; v i na u odred-
bi mesta: rabotatna zavode, u~its v universitete i sl.).
VEZNICI
Najfrekventiji veznici i vezni~ke re~i (hot , pre`de ~em,
~tob ; ~to, kotor x, gde, kogda i sl.).
REÊNI^NI MODELI
Re~eni~ne modele predvi|ene programom za prvi razred i
daqe primewivati u razli~itim varijacijama i kombinacijama. U
razredu posebnu pa`wu posvetiti modelima u potvrdnom, od-
ri~nom i upitnom obliku za iskazivawe slede}ih odnosa.
Re~enice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu.
b l bolen grippom.
On sposoben k matematike.
OBJEKATSKI ODNOSI
Re~enica sa objektom u ifinitivu.
Vra~sovetoval mne otdohnut.
ugovoril tovaria mol~at.
Sloèna re~enica
Vra~ sovetoval mne, ~tob otdohnul.
PROSTORNI ODNOSI
a) Re~enice sa odredbom izraènom zavisnim padeòm.
teb budu `datu (okolo, vozle) pam tnika.
Ona ìv t u svoih roditelex.
Mo brat rabotaet na zavode, a sestra u~its v universite-
te.
b) Sloèna re~enica
M po{li tuda, kuda, vela uzka tropinka.
VREMENSKI ODNOSI
a) Re~enice sa odredbom izraènom zavisnim padeòm.
Oni sobira ts po ve~eram.
to slu~ilospo okon~anii voxn .
b) Re~enice sa glagolskim prilogom
Vozvraa sdomox, vstretil tovaria.
Kon~iv rabotu, on poehal domox.
v) Sloèna re~enica
Kak tolko skr lossolnce, stalo holodno.
NAÎNSKI ODNOSI
a) Re~enice sa glagolskim prilogom
Druz vozvraalisdomox veselo razgovariva .
On pozdorovils kivnuv golovox.
b) Sloèna re~enica
M vs sdelali tak, kak skazal u~itel.
On okazals sposobnee, ~em predpolagal.
UZRO^NI ODNOSI
a) Re~enice sa glagolskim prilogom
Ne nahod nu`nogo slova, on zamol~al.
Po~uvstvovav golod, brat re{il poobedatbez men .
b) Sloèna re~enica
Tak kak brat po~uvstvoval golod, on re{il pobedatbez men .
CIQNI ODNOSI
a) Re~enice sa odredbom u ifinitivu
Matotpustila do~ku gul t.
M pri{li prostits / ~tob prostots .
b) Sloèna re~enica
^tob pravilno govorit, nu`no horo{o usvoitgrammati-
ku.
LEKSIKOLOGIJA
Naj~e{}i deminutivi imenica i prideva.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura jednojezi~kih re~nika i sluèwe wima.
RAZRED
REÊNICA
Jedno~lane re~enice neodre|eno-li~ne i uop{teno-li~ne.
Pretvarawe neodre|eno-li~nih re~enica u li~ne i obrnuto ( V
kioske proda t gazet proda ts v kioske). Pretvarawe pasivnih
konstrukcija u aktivne i obrnuto (Plan v polnen zavodom Zavod
v polnil plan).
IMENICE
Rod abrevijatura (skra}enica). Poznatiji na{i i strani ge-
ografski nazivi sa specifi~nostima u rodu, broju i promeni.
ZAMENICE
Neodre|ene zamenice sa: -to, nibud, -libo; koe-.
PRIDEVI
Posebni slu~ajevi obrazovawa kra}eg oblika: bol{ox ve-
lik; malenkix -mal; zlox -zol. Posebni slu~ajevi obrazovawa su-
perlativa: veli~ax{ix, malex{ix. Elativ.
BROJEVI
îtawe decimala i razlomka: 0,1 -nolcel h odna des ta ;
0,01 nolcelh odna stota ; 0,001 -nolcelh odna t s ~na ; 1,1
-odna cela (odno celoe) odna des ta ; 2,4 dve cel h ~etr re
des t h; 1/2 odna vtora (polovina); 3/4 tri ~etv rt h (tri ~etvr-
ti).
GLAGOLI
Glagolski pridevi aktivni i pasivni (gra|ewe i upotreba).
Glagoli sa zna~ewem oba vida (receptivno). Glagoli kreta-
wa sa prefiksima aktivno kori{}ewe.
PRILOZI
Sistematizacija priloga. Iskazivawe opozicije mesto: pra-
vac parovima priloga prostornog zna~ewa kao npr.: tam tuda,
zdes s da, gde kuda i sl.
PREDLOZI
Predlozi karakteristi~ni za funkcionalne stilove (nau~-
ni, poslovni, publicisti~ki i sl.): v vide, v zavisimisti ot, v ka-
~astve, v prcesse, v rezultate, vsledstvie, po mere, po pri~ine, pri
uslovi i sl. (Receptivno).
VEZNICI
Veznici karakteristi~ni za funkcionalne stilove : podob-
no tomu, kak, po mere toga, kak; v zavisimosti ot togo, kak; v re-
zultate togo, ~to; v sv zi tem, ~to; ne smotr na to, ~to i sl. (Re-
ceptivno).
REÊNI^NI MODELI
Re~eni~ne modele predvi|ene za prethodne razrede i daqe
primewivati u razli~itim kombinacijama. U razredu posebnu
pa`wu posve}ivati modelima za iskazivawe slede}ih odnosa i
zna~ewa:
a) Re~enice sa subjektom izraènim konstrukcijom: nomi-
nativ + s + instrumental: M s vami op tv {kole.
b) Re~enice s kopulama: vl ts , naz vats , sliìti sl.
Metal vl ts horo{imi provodnikami lektri~estva.
Glina sluìt s rem dl kerami~eskih izdelix.
v) Re~enice sa kupolom est
Organizam estìvoe suestvo.
g) Re~enica za to u prediktu
Zoloto to dragocennx metall.
d) Re~enice sa trpnim glagolskim pridevom u predikatu
Les posaèn nedavno.
Proekt zdani sozdan arhitektorom.
PROSTORNI ODNOSI
Re~enice sa prilo{kim odredbama za mesto, pravac i trasu.
tam nikogda ne b l, no o~enho~u poehattuda.
Severna ego ~astleìt za pol rn m krugom.
Avala raspoloèna v dvadcati kilometrah ot Belgrada.
Poezd pribliàets k teritorii Dalnego Vostoka.
On pro{ l ~erez vs Sibir.
KVANTITATIVNI ODNOSI
a) Re~enice sa odredbom za meru i koli~inu
B l moroz v tridcatgradusov.
Predmet vesom v p tkilogrammov.
b) Re~enice sa odredbom za pribli`nu koli~inu
pridu minut ~erez des t.
V klasse b lo u~enikov tridcat.
ATRIBUTIVNI ODNOSI
a) Re~enice sa atributom izraènim pridevom i mogu}no-
sti zamene prideva imenicom:
M dolgogul li po moskovskim ulicam
M dolgogul li po ulicam Moskv .
b) Re~enice sa atributom izraènim predlo{ko pade`nom
konstrukcijom ili padeòm bez predloga.
M kupili bro{ku iz zolota.
Na tox ulice mnogo pom tnikov arhitektur .
LEKSIKOLOGIJA
Naj~e{}i idiomi i frazeologizmi.
Polisemija.
Terminologija. Usvajawe osnovne terminologije date struke.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura stru~nog re~nika i wegovo kori{}ewe.
RAZRED
REÊNICA
Upitna re~enica specifi~nosti izraàvawa pitawa u ru-
skom jeziku.
Odri~na re~enica specifi~nosti izraàvawa odricawa u
ruskom jeziku.
Pretvarawe participskih konstrukcija u sloène re~enice
i obrnuto.
IMENICE
Skra}enice i nazivi mernih jedinica iz Me|unarodnog si-
stema jedinica. Rod nepromenqivih imenica. Imenice pridev-
skog i participskog porekla. Pregled najtipi~nijih sufiksa za
gra|ewe prideva.
BROJEVI
îtawe razlomka matemati~kih znakova i radwi: 1 2/7 -odna
cela dve sedm h; 5 9/10 p tcel h dev tdes t h; 2
2
= dva v kva-
drate ravno ~et r m; 2
3
-dva v kube; 2
8
-dva v osmox stepeni; 2
n
dva stepeni en; 9 korenkvadratnx iz dev ti; 3/64 korenku-

bi~eskix iz {estides ti ~et reh.
GLAGOLI
Glagolski pridevi sistematizacija i promena. Pregled
najtipi~nijih sufuksa i prefiksa za gra|ewe glagola. Sistemati-
zacija usvojenih glagola koji se rekcijski razlikuju od ekviva-
lentnih glagola u materwem jeziku.
PREDLOZI
Sistematizacija predlo{ko-pade`nih konstrukcija po se-
manti~kom principu za iskazivawe objekatskih, prostornih,
vremenskih, uzro~nih, ciqnih, na~inskih i atributivnih odnosa
(u obimu datih re~eni~nih modela).
VEZNICI
Sloèni veznici.
REÊNI^NI MODELI
Re~eni~ni modeli uvedeni u nastavu tokom prethodnih raz-
reda obnavqati tako da u~enici postanu svesni:
a) da se jedan isti smisao (zna~ewe, odnos) u ruskom jeziku
moè iskazati sredstvima razli~itog nivoa;
b) da se jedan te isti smisao ~esto na razli~ite na~ine is-
kazuje u ruskom jeziku i materwem jeziku u~enika. U razredu po-
sebnu pa`wu posvetiti slede}im modelima i wihovom stilskom
diferencirawu;
a) re~enica sa glagolom predstavl tsobox u predikatu
Geometri~eska figura predstavl et sobox ~astploskosti
b) Re~enice sa glagolima imet, imets u predikatu
M imeem fotografii na{explanet , sdelann e iz kosmosa.
b) Re~enice sa analiti~kim glagolskim predikatom
Dann e podverga ts obrabotke v VM.
OBJEKATSKI ODNOSI
Objekat uz negirane glagole
On ne emeet prava tak govorit
Razve t ne znae{ tu devu{ku?
PROSTORNI ODNOSI
a) Re~enice sa prilo{kim odredbama za mesto, pravac, odva-
jawe od mesta i trasu (sistematizacija)
Idite vniz. M b li vnizu. Oni pri{li snizu.
Mnogo takvih pam tnikov vokrug nas. teb budu `dat
okolo pam tnika.
M povesili zerkalo nad um valnikom.
Zerkalo visit nad um valnikom.
Solne~n e lu~i prohod t skvoz/ ~erez steklo.
Oni dolgo ìli za granicex. Oni priehali iz-za granic .
K reke nu`no b lo idi po lesu / lesom.
VREMENSKI ODNOSI
a) Re~enice sa prilo{kom odredbom za vreme (sistematizacija)
On rodils 15 ma 1971 goda. On rodils v 1971 godu.
Za neskolbko dnedo na~ala voxn on priehal domox.
b) Sloèna re~enica
Pre`de ~em t bude{otve~at, horo{o podumax.
CIQNI ODNOSI
a) Re~enice s prilo{kom odredbom za ciq i namenu (siste-
matizacija)
idu v apoteku za lekarstvom.
idu v apoteku kupitlekarstvo.
S cel izmereni sil primen t dinamometr.
b) Sloèna re~enica
^tob opredelitnapravlenie, nuèn kompas.
UZRO^NI ODNOSI
a) Re~enice sa prilo{kom odredbom za uzrok (sistematizacija)
Tovarii po~emu-to ne pri{li.
Blagodar pomoi druga, v polnil zadanie.
B) Sloèna re~enica
Tak kak b lo {umno, m ni~ego ne mogli pon t.
USLOVNI ODNOSI
Sloèna re~enica
Esli nagrevattela, to oni ras{ir ts .
ATRIBUTIVNI ODNOSI
Re~enice sa kongruiranim i nekongruiranim atributom
(sistematizacija)
U~itelprover l u~eni~eskie tetradi.
U~itelprover l tetradi u~enikov.
to ~empion mira po {ahmatam.
PRAVOPIS I INTERPUNKCIJA
Pisawe -i i -in. Upotreba zareza kod izdvojenih obrta,
uvodnih i umetnutih re~i i re~enica, zavisno sloènih re~enica,
sloènih vezni~kih izraza. Transliteracija ruskih re~i latini-
com (pri telegrafskom op{tewu).
LEKSIKOLOGIJA
Me|ujezi~ki homonimi i paronimi. Stru~ni termini. Idoi-
mi i frazeologizmi.
LEKSIKOGRAFIJA
Kori{}ewe enciklopedijskih re~nika i enciklopedija.
NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA PRVOG
STRANOG JEZIKA (UPUTSTVO)
OBJA[WEWE PROGRAMA
Predloèni program prvog stranog jezika predstavqa nasta-
vak programa osnovne {kole i sa wime ~ini zaokruènu celinu.
Program je namewen u~enicima stru~nih {kola u ~etvorogo-
di{wem trajawu i obezbe}uje kontinuitet u~ewa onog stranog je-
zika koji je u~enik zapo~eo u osnovnoj {koli.
Strukturu programa ~ine:
a) zahtevi i sadràji koji su zajedni~ki za sva ~etiri strana
jezika;
b) zahtevi i sadràji koji su diferencirani po jezicima i
prema zahtevima u obrazovnom profilu {kole.
U odnosu na ostvarivawe ciqa i zadataka, nastava stranih
jezika u stru~nim {kolama treba da obezbedi da se u toku ~etvoro-
godi{weg u~ewa nastavi sa daqim usvajawem op{teg jezika, da
u~enici upoznaju osnovne karakteristike stru~nog jezika i da se
na tekstovima stru~ne sadrìne upu}uju u kori{}ewe stru~nih
re~nika i na~in izraàvawa specifi~an za tu vrstu tekstova.
Imaju}i ovo u vidu, za svaki razred je utvr|en odnos izme|u op{te
i stru~ne tematike i on varira u zavisnosti od razreda. Okvirni
tematski sadràji za stru~nu tematiku utvr|eni su u zajedni~kom
delu programa, za svaki razred posebno. Stru~na tematika u svakom
razredu treba da bude uskla|ena sa sadràjima op{testru~nih i
uèstru~nih predmeta.
Jezi~ki programi nadovezuju se na programe osnovnog obra-
zovawa i vaspitawa i imaju linearno-spiralnu strukturu. Progra-
mi se zasnivaju na sintaksi~koj progresiji, a jezi~ki zahtevi su
formulisani u kategorijama deskriptivne gramatike sa elementi-
ma komunikativnog pristupa. Neki zahtevi su ozna~eni sa (R) {to
zna~i da se u datom razredu o~ekuje savladavawe samo na receptiv-
nom nivou.
Komunikativne funkcije su u ovom programu dobile posebno
mesto. Navedene su na kraju zajedni~kog dela programa i predvi|e-
ne su za obradu od do razreda.
Predvi|ena su dva {kolska pismena zadatka u svakom razre-
du (- razred). Jedan od wih se moè zameniti pismenom prove-
rom objektivnog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvati
vi{e aspekata znawa u~enika (razumevawe slu{awem, razumevawe
~itawem, primenu ste~enog znawa iz gramatike i sl.).
NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA
Efikasnost ostvarivawa zadataka nastave stranih jezika
uslovqena je aktivnim u~e{}em svakog u~enika u vaspitno-obra-
zovnom procesu i wegovom punom motivisano{}u za rad. Ovo se
moè posti}i kori{}ewem odgovaraju}ih nastavnih sredstava i
oblika rada (AV sredstva, najraznovrsniji autenti~ni materijali
koji su u skladu sa programom i interesovawem u~enika, lak{i
stru~ni tekstovi, nizovi slika, {eme, tonske i video kasete; grup-
ni ili individualni oblici rada, rad u parovima i sl.).
Slu{awe i govor predstavqaju naizmeni~ne aktivnosti u
sporazumevawu, stoga je veoma va`no da svaki u~enik podjednako
dobro savlada oba ova umewa. To se postiè razgranatim sistemom
ve`bi, po~ev od ve`bi postavqawa pitawa i davawa odgovora,
pripremawa dijaloga, dijalo{kih oblika usmerenog i slobodnog
razgovora, vo|ewa intervjua, reprodukovawa i rezimirawa bilo
odslu{anog ili pro~itanog teksta, osposobqavawa za preno{ewe
i tuma~ewe primqene poruke do ve`bi iz primewene gramatike
radi sistematizacije usvojene gramati~ke gra|e. Pri ovako orga-
nizovanom radu, nastavnik je voditeq, organizator i koordinator.
Pored navedenih usmenih oblika rada preporu~uju se i raz-
li~iti oblici pismenih ve`bi: diktat poznatog i nepoznatog
teksta, ve`be transformacije i dopuwavawa, pro{irivawe i sa-
ìmawe re~enica ili teksta, osposobqavawe za pisawe bele{ki
i wihovu interpretaciju, pisawe vo|enih sastava, popuwavawe
razli~itih formulara, pisawe pisama, molbi, biografija i sl.
Osposobqavawu za rad sa re~nikom i drugim izvorima informa-
cija treba posvetiti posebnu pa`wu.
Gramatika je neophodno sredstvo u u~ewu jezika. Tuma~i se u
meri koja je potrebna za shvatawe zakonitosti jezika, a uve`bava
se primenom razli~itih vrsta manipulativnih i komunikativnih
ve`bi: supstitucija, dopuwavawe, saìmawe, prestilizacija pre-
ma datom zahtevu i sl.
îtawe (informativno ~itawe, ~itawe u sebi) po svojoj va-
`nosti i upotrebqivosti u nastavne svrhe ima jedno od central-
nih mesta. Po{to su u~enici u osnovnoj {koli ve} savladali
osnovne navike i tehnike informativnog ~itawa, u sredwoj {ko-
li se ovo umewe daqe razvija i neguje. Va`no je da se u~enici pri-
kladnim zadacima (npr. pitawa tipa ta~no/neta~no, pitawa sa
vi{estrukim izborom odgovora, unapred postavqena pitawa, i sl.)
upu}uju da sami sebe proveravaju u kojoj meri su razumeli to {to su
pro~itali. Jezi~ko poga|awe na osnovu konteksta pri tome igra
va`nu ulogu, ali nikako se ne moè zanemariti i uloga re~nika
(dvojezi~nih i jednojezi~nih), jer ~itawe i kori{}ewe re~nika
imaju poseban zna~aj za daqe obrazovawe i samoobrazovawe i za
kori{}ewe stranog jezika u struci.
[to se ti~e rada na stru~nim tekstovima, sam karakter tek-
sta i jezik kojim je pisan odredi}e na~in obrade i daqu eksploa-
taciju tog teksta. Sigurno je da }e shvatawe sadrìne stru~nog
teksta biti olak{ano kori{}ewem crteà, fotografija i fil-
ma. Uz ovo, ukoliko u~enik dubqe ulazi u samu struku, utoliko mu
je lak{e da shvati stru~ni tekst na stranom jeziku. Stru~ni re~-
nik, dobrim delom me|unarodni, po pravilu ne ~ini ve}e te{ko}e.
Prilikom obja{wavawa stru~ne leksike ne treba se zadràvati
samo na tuma~ewu zna~ewa nepoznate re~i, ve} treba upu}ivati
u~enike da uo~avaju i wene morfolo{ke oznake, poloàj u re~eni-
ci, sastav re~i, i sl. Najprecizniji na~in proveravawa da li je
tekst shva}en (ovde se pre svega misli na stru~ni tekst) je prevod.
Prevod ne treba dati preuraweno; on treba da bude rezultat usme-
ravanog rada u~enika i wegovog napora da na osnovu svog jezi~kog
znawa i iskustva razume tekst.
Da bi stru~ni tekst {to vi{e pribliìo u~eniku, nastav-
nik treba da u~enika upozna sa odre|enim brojem jezi~kih signala
karakteristi~nih za stil stru~nih tekstova i osposobi ga da te
signale i koristi.
Po pravilu, ve}i deo raspoloìvog vremena treba posvetiti
uve`bavawu jezi~kih sadràja i razvijawu umewa, tj. aktivnom ra-
du u~enika na ~asu. Me|utim, savladavawe stranog jezika ne sme da
bude samo sticawe umewa; ono ima {iru obrazovnu i vaspitnu
funkciju. Stalna intelektualna aktivnost zahteva od u~enika pa-
`wu, zapaàwe pojedinosti, pam}ewe i primenu misaonih aktiv-
nosti kao {to su analiza, sinteza, indukcija i dedukcija.
Teme date u programu ne treba poistove}ivati sa tekstovima
u uxbeniku. Nastavnik zato selektivno prilazi tim tekstovima i
bira one koji najvi{e doprinose realizaciji ciqeva i zadataka
nastave. Neke teme se, na primer, mogu ostvariti preko usmerenih
govornih ve`bi. Isto tako u~enicima treba preporu~iti da prate
odabrane filmove i emisije na televiziji i radiju, kao svojevr-
stan i stalan doma}i zadatak. Na ~asu, sadràj ovih emisija pred-
stavqa}e temu za razgovor, tuma~ewe leksike, pojedinih fraza i
izraza, uve`bavawe i primenu komunikativnih govornih modela.
Nastava stranog jezika, pored predmeta struke, ima dodir-
nih ta~aka i sa drugim nastavnim predmetima, kao {to su: mater-
wi jezik u~enika, istorija, geografija, muzi~ka i likovna umet-
nost i sl. Korelacija me|u wima je neophodna jer omogu}uje efika-
snije rezultate u nastavi.
OBRAZOVNI STANDARDI OD DO RAZREDA
U razredu u~enik treba da:
usvoji predvi|ene morfosintaksi~ke strukture i oko 250
novih re~i i izraza ukqu~uju}i i terminologiju vezanu za datu
struku;
razvija usmeno izraàvawe uz korektan izgovor i intona-
ciju i osposobi se za dvosmernu komunikaciju;
razvija sposobnost razumevawa sagovornika (neposredno i
putem medija) o temama iz svakodnevnog ìvota;
osposobi se za davawe osnovnih informacija o sebi, na-
{oj zemqi i ste~enim saznawima u okviru obra|ene tematike;
osposobi se za ~itawe u sebi i razumevawe razli~itih vr-
sta pisanih tekstova uz pomo} re~nika;
korektno se pismeno izraàva u okviru usvojene leksike i
ranije obra|ene tematike.
struku;
se osposobi za u~e{}e u razgovoru o aktuelnim temama u
okviru predvi|ene i ranije obra|ene tematike;
se osposobi za davawe usmenih i pismenih rezimea onih
sadràja sa kojima se upoznao neposredno, putem ~itawa i preko
sredstava javnog informisawa;
stekne sposobnosti ~itawa u sebi sa {irim obimom jezi~-
ke gra|e od one koja je produktivno usvojena;
prepoznaje zna~ewa nepoznatih re~i u kontekstu;
razvije sposobnosti za pismeno izraàvawe, pi{e kra}e
sastave u vezi sa obra|enim temama i datim tezama.
struku;
usavr{i spontano usmeno izraàvawe;
razume usmeno izlagawe sagovornika i saop{tava mi{qe-
we i stavove;
osposobi se za samostalno izlagawe odre|enih tematskih
celina i pisawe rezimea, izve{taja, nalaza i sl;
koristi razne izvore informacija (usmene i pisane) i da
ih interpretira;
osposobni se za ~itawe sloènijih tekstova na jeziku
struke i op{tem jeziku, uz kori{}ewe re~nika;
osposobi se za usmeno i pismeno prevo|ewe kra}ih saop-
{tewa sa stranog na materwi jezik.
novih re~i i izraza, ukqu~uju}i i terminologiju vezanu za datu
struku;
osposobi se za preno{ewe, prevo|ewe i tuma~ewe poruka;
razvija sposobnost ~itawa sloènijih tekstova na jeziku
struke i op{tem jeziku, uz kori{}ewe re~nika;
osposobi se za razumevawe pisanog stru~nog teksta, pisa-
we rezimea, nalaza, izve{taja i sl. i da ih usmeno interpretira;
osposobi se za davawe podataka o sebi, dosada{wem {ko-
lovawu i interesovawima, kao i za usmeno i pismeno prevo|ewe
kra}ih saop{tewa i razgovora sa stranog na materwi jezik i
obratno.
Da bi se program uspe{no ostvario nastavu treba organizo-
vati u grupama do 20 u~enika.
DRUGI STRANI J EZ IK
(prva, druga, tre}a i ~etvrta godina u~ewa)
CIQ I ZADACI
Ciq ove nastave je usvajawe drugog stranog jezika, sticawe
novih znawa i ovladavawe novim jezi~kim sistemom {to doprino-
si pro{irivawu i boga}ewu izraàjnih i intelektualnih sposob-
nosti u~enika, podizawu op{teg obrazovnog i kulturnog nivoa,
razvijawu estetskih i moralnih vrednosti i izgra|ivawu svesti o
potrebi saradwe i tolerancije me|u narodima.
Zadaci u~ewa drugog stranog jezika su:
upoznavawe osnovnih karakteristika sistema jezika i jezi~-
kih struktura i usvajawe oko 1.500 najfrekventnijih re~i i izraza
ukqu~uju}i i terminologiju zna~ajnu za dati obrazovni profil;
usvajawe pravilnog izgovora i intonacije;
razumevawe sagovornika i usmenih izlagawa o temama iz
svakodnevnog ìvota;
ovladavawe tehnikom glasnog ~itawa i ~itawa u sebi i
osposobqavawe za razumevawe jednostavnih tekstova sa temama iz
svakodnevnog ìvota, kao i upoznavawe osobenosti jezika ~ita-
wem lak{ih tekstova vezanih za teme iz oblasti struke;
savladavawe osnova ortografije radi korektnog pismenog
izraàvawa u okviru usvojene leksike i jezi~kih struktura;
osposobqavawe za davawe informacija o sebi, na{oj zemqi,
wenim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim tekovinama;
upoznavawe tekovina kulture i civilizacije naroda ~iji
se jezik u~i;
osposobqavawe za izvr{avawe radnih zadataka u struci;
izgra|ivawe svesti o potrebi saradwe i tolerancije me|u
narodima;
ovladavawe metodama za daqi samostalan rad na boga}ewu
i usavr{avawu ste~enog jezi~kog znawa.
ZAJEDNI^KI DEO PROGRAMA
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
OP[TA TEMATIKA
Teme iz oblasti {kolskog, porodi~nog i dru{tvenog ìvota.
Iz ìvota mladih: raspored ~asova; situacije u razredu; sve~a-
nosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlete ekskurziju; druèwe.
Porodica i dru{tvo: predstavqawe ~lanova porodice, wi-
hove osobine i interesovawa; dnevni poslovi ~lanova porodice u
ku}i i van we; kupovina (u samousluzi, robnoj ku}i i sl.); obroci
i jela; odlazak u goste, prijem gostiju; praznici; saobra}ajna sred-
stva; traèwe i davawe informacija.
U okviru ove tematike obraditi: dane u nedeqi, mesece, go-
di{wa doba, vreme na ~asovniku, vremenske prilike.
STRU^NA TEMATIKA ( razred) obra|uje se u onom
stranom jeziku koji je relevantan za odre|eni obrazovni profil.
Uvod u osnovnu terminologiju vezanu sa struku.
Samo za u~enike solo pevawa:
Organi za emitovawe glasa; nau~no-tehni~ko postavqawe
pevanih glasova; tehnika disawa udisaj, izdisaj, mezzo respiro,
obustavqawe disawa; intonacija; ~etiri osnovne kategorije qud-
skog glasa; ozna~avawe dinamike i tempa; varijacije tempa.
{weg fonda ~asova (sa uvo|ewem stru~ne tematike po~iwe se u
drugom polugodi{tu).
kom polugodi{tu.
RAZRED
OP[TA TEMATIKA
Teme iz prethodne godine koje se ti~u svakodnevnog ìvota
i rada u porodici, {koli i mestu u kome u~enik ìvi integri{u
se u nove {ire teme: kra}a putovawa, posete pozori{tu, muzeju,
obilazak znamenitih mesta i sl.
Osnovni podaci iz istorije i kulture zemaqa ~iji se jezik u~i.
Zbivawa u svetu i na{oj zemqi.
Glavni grad. Prirodne lepote i kulturni centri zemaqa ~i-
ji se jezik u~i i na{e zemqe.
STRU^NA TEMATIKA
Terminologija vokalne tehnike; muzi~ki izrazi i simboli;
javni nastupi; festivali; takmi~ewa; dur, mol, povisilice, snizi-
lice, kvintni krug navi{e, intervali, obrtaji intervala.
{weg fonda ~asova.
kom polugodi{tu.
RAZRED
OP[TA TEMATIKA
Teme iz savremenog ìvota i zbivawa u zemqama ~iji se je-
zik u~i i u na{oj zemqi.
Kulturno-istorijski spomenici i druge znamenitosti karak-
teristi~ne za razumevawe kulture i obi~aja naroda ~iji se jezik
u~i. Primeri qudske solidarnosti. Za{tita ~ovekove sredine.
Nacionalni praznici. Putovawa (informacije na stanici,
aerodoromu, u turisti~koj agenciji, hotelu, restoranu itd.).
STRU^NA TEMATIKA
Opera; koncerti; gostovawa; konkursi; iz istorije muzike:
podaci i lak{i tekstovi vezani za zna~ajne li~nosti u muzi~kom
ìvotu.
{weg fonda ~asova.
kom polugodi{tu.
RAZRED
OP[TA TEMATIKA
@ivot i rad u~enika u {koli i van we. [kolovawe. Me|u-
narodna saradwa omladine. Aktuelne teme iz svakodnevnog ìvo-
ta. Sredstva javnog informisawa. Dostignu}a savremene nauke.
Iz ìvota i rada znamenitih qudi. Kulturno-istorijsko blago ze-
maqa ~iji se jezik u~i i na{e zemqe.
STRU^NA TEMATIKA
Teme vezane za struku i prakti~an rad u struci. Zna~ajna do-
stignu}a u struci.
Terminologija vokalne tehnike pro{irivawe znawa ste-
~enog u prethodnim razredima. Odlomci horskih deonica i pozna-
tih arija iz dela italijanskih kompozitora. Anegdote iz ìvota
muzi~ara. Dana{wi muzi~ki ìvot u na{oj zemqi i Italiji. Naj-
osnovnija znawa iz muzi~ke kritike.
{weg fonda ~asova.
kom polugodi{tu.
Komunikativne funkcije ( razred)
Govorne modele koji se upotrebqavaju u komunikaciji u re-
alnim ìvotnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znawa
jezika pro{irivati, oboga}ivati i nijansirati iz razreda u raz-
red: privla~ewe pa`we; oslovqavawe poznate i nepoznate osobe;
predstavqawe sebe i tre}eg lica; iskazivawe dopadawa i nedopa-
dawa; slagawe odnosno neslagawe sa sagovornikom; traèwe i da-
vawe dozvole; ~estitawe i iskazivawe lepih èqa; pozivawe u go-
ste; prihvatawe odnosno neprihvatawe poziva; izraàvawe mogu}-
nosti i nemogu}nosti da se ne{to uradi; obave{tewe i upozore-
we; odobravawe ili neodobravawe ne~ijih postupaka; predlagawe
da se ne{to uradi; izricawe zabrane i naredbe; izraàvawe ~u|e-
wa, iznena|ewa, uverenosti, pretpostavke i sumwe; iskazivawe
fizi~kih tegoba, raspoloèwa, neraspoloèwa, radosti, zabri-
nutosti, upozorewa; davawe saveta.
NAPOMENA:
Ovaj program realizuju u~enici koji su u prethodnom {kolo-
vawu izu~avali samo jedan strani jezik.
U~enici koji su u prethodnom {kolovawu izu~avali dva
strana jezika nastavqaju sa u~ewem ta dva jezika i u sredwoj {ko-
li, izuzev ako odre|eni obrazovni profil ne zahteva druga~ije.
ITALIJANSKI JEZIK
(prva, druga, tre}a i ~etvrta godina u~ewa)
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
. REÊNICA
Prosta re~enica: potvrdna, upitna, odri~ana.
Tu sei Italiano. Tu sei Italiano? Sei tu Italiano?
No, io non sono Italiano, ma Jogoslavo.
Sloèna re~enica:
Suo figlio scrive e legge e non ha che cinque anni di et.
Red re~i u re~enici. Mesto priloga i prilo{kih odredbi.
Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.
Ci sono posti liberi in loggione.
. IMENI^KA GRUPA
1. ^lan
Odre|eni i neodre|eni ~lan
Osnovna upotreba odre|enog i neodre|enog ~lana
Predlozi s ~lanom (pade`ni predlozi)
^lan uz imena dana u nedeqi, meseci i godi{wih doba
Odre|eni ~lan uz glavne i redne brojeve.
2. Imenice
Rod imenica
Pravilna mnoìna imenica
Mnoìna imenica na: -io, -co, -go, -ca, -ga
Naj~e{}i primeri nepravilne mnoìne:
a) imenice koje zavr{avaju na nagla{eni vokal:
la citt-le citt
b) imenice koje se zavr{avaju na -i, la tesi-le tesi ....
v) imenice koje se zavr{avaju na konsonant:
il bar i bar, ....
g) skra}ene imenice: la foto le foto, ....
d) jednoslo`ne imenice: il re i re, ....
3. Zamenice
Nenagla{ene li~ne zamenice. Oblici u~tivog govora:
Lei, Loro.
Upitne zamenice
Prisvojne zamenice. Posebni slu~ajevi upotrebe prisvoj-
nih zamenica. Prisvojni oblici u u~tivom govoru.
Pokazne zamenice u jednini i mnoìni.
4. Pridevi
Najfrekventniji opisni pridevi
Gra|ewe ènskog roda i mnoìne
Pridevi na: -co (bianco), -go (largo), -ca i -ga.
Prisvojni pridevi
Pridevi na issimo (fortissimo, pianissimo ....)
5. Brojevi
Glavni brojevi
Redni brojevi
Upotreba glavnih i rednih brojeva pri ozna~avawu datuma
i sati.
. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
Indikativ prezenta pomo}nih glagola, pravilnih glagola
, i kowugacije. Glagoli: andare, dare, stare, fare, dire, uscire,
venire, tenere. Na~inski glagoli.
Pro{lo vreme passato prossimo; naj~e{}e napravilni
participi pro{li:
Budu}e vreme
Saèti nastavci za gra|ewe budu}eg vremena: andr, vedr, ....
Oblici budu}eg vremena sa glasovnim posebnostima: rima-
rr, ....
Predbudu}e vreme (il futuro anteriore)
2. Prilozi
Vrste priloga (za na~in, mesto i vreme)
Mario la sera esce raramente. Abito lontano dal centro. Egli deve
partire subito.
Prilo{ke re~enice: ci, vi
3. Predlozi
Naj~e{}i predlozi u funkciji izraàvawa odnosa:
di, a, da, in con su, per (bez ~lana i sa ~lanom)
4. Veznici
Naj~e{}i veznici za pojedine vrste nezavisno sloènih re-
~enica.
. LEKSIKOLOGIJA
Najjednostavniji idiomi i fraze.
. LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i kori{}ewe dvojezi~nih re~nika.
RAZRED
. REÊNICA
Zavisne re~enice (subordinacija)
Vremenske sa quando, mentre, mentre che, dopo che (osnovna
sintaksa). (Io mi lavo quando sorge il sole. Mentre ti aspettavo, ho ca-
pito che eri partito).
Uzro~ne sa perch. (Vado a pesseggio perchbel tempo).
Namerne. (Siamo in Italia per imparare la lingua italiana).
Uzvi~ne. Che vergogna! Abbiamo lavorato tanto!)
Nezavisne sloène re~enice.
(I due amici sono al bar e parlano di come hanno passato il fine
settimana).
Neupravni govor:
a) izjave (Tuo zio dice che Belgrado una bella citt).
b) molbe, zahtevi, naredbe (Ti ha chiesto di avere pazienza e di
aspettare ancora dieci minuti).
v) pitawa (Roberto domanda a Paolo se Maria italiana).
. IMENI^KA GRUPA
1. ^lan
Pro{irivawe znawa o upotrebi odre|enog i neodre|enog
~lana.
Glavna pravila o upotrebi imenica bez ~lana.
Partitivni ~lan.
Upotreba ~lana uz geografska imena.
2. Imenice
Imenice s dva oblika (nomi mobili):
a) il ragazzo la ragazza ....
b) il professore la professoressa ....
v) luomo la donna ....
g) imenice na -tore: lattore lattrice;
il direttore la direttrice; ....
d) imenice na -sore: luccisore lucciditrice; ....
|) imenice na -ista: il pianista la pianista,
pianisti le pianiste
e) imenice na -ida: il suicida la suicida
imena ìvotiwa
imena vo}aka
3. Zamenice
Li~ne zamenice pregled nenagla{enih i nagla{enih ob-
lika (oblici za subjekat, pravi objekat i nepravi objekat)
Slagawe participa sa objektom
Upotreba re~ice ne i re~ica ci, vi
Li~ne zamenice uz come i pridev povero (Un giovanotto co-
me te. Povero me!)
Posebno zna~ewe zamenice lo (Lo chiamavano maestro, ma
non lo era.)
Povratno prisvojne zamenice
4. Pridevi
Pore|ewe prideva komparativ, relativ i apsolutni su-
perlativ
Mesto prideva u obliku superlativa
(Il pi diligente scolaro Lo scolaro pi diligente; Il meno ricco
paese dEuropa Il paese meno ricco dEuropa)
Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji prideva
(Ha parecchi soldi. Legge troppi romanzi gialli).
Pridevi bello i quello
. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
Pro{lo nesvr{eno vreme imperfekat
Pretpro{lo vreme trapassato prossimo
Upotreba pro{lih vremena
Pogodbeni na~in condizionale semplice i condizionale
composto
Upotreba pogodbenog na~ina
2. Prilozi
Pore|ewe priloga
Na~inski prilozi na -mente
a) allegramente; ....
b) diligentemente; ....
v) gentilmente; ....
g) particolarmente; ....
Troppo, molto, parecchino, tanto, poco u funkciji priloga
(Abbiamo bevuto parecchio. Avete mangiato tanto).
3. Predlozi
Pro{irivawe znawa o upotrebi predloga:
di, a, da, in, con, su, per
. LEKSIKOLOGIJA
Prave izvedenice tipa: libro libraio; giornale giornalaio ....
Neprave izvedenice kao: cacciare caccia; foglia foglio; ....
. LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i kori{}ewe dvojezi~nih re~nika
RAZRED
. REÊNICA
Relativne (osnovna pravila): Questo il libro che mi piace di
pi).
Komparativne (Portarono meno di quello che avevo aspetta-
to). (receptivno).
Posledi~ne (Sono talmente stanco che non riesco di stare in
piedi).
Dubitativne (Che farei senza di te?) (receptivno).
Limitativne (Carlo, per quanto ne so io, un ottimo ragaz-
zo). (receptivno)
. IMENI^KA GRUPA
1. ^lan
Upotreba ~lana uz:
a) vlastita li~na imena (Il buon Carlo; la buona Silvia; la De-
ledda; ....)
b) imena gradova (Roma antica; Lantica Roma....: Telefono a
Roma le ultime notizie da Belgrado; Telefono all Avana le ultime noti-
zie dal Cairo.).
2. Imenice
Neke nepravilnosti imenica mu{kog roda: il sistema i si-
stemi; il problema i problemi; il poema i poemi; il poeta i poeti; ....
Imenice ènskog roda tipa la guardia
Defektne imenice koje imeju samo jedninu i defektne
imenice koje imaju samo mnoìnu (gli occhiali: ....).
3. Zamenice
Zdruèni oblici li~nih zamenica (pregled)
Nenagla{ene i li~ne povratne zamenice kao dodaci uz in-
finitiv, imperativ, gerundij, apsolutni particip i re~ ecco.
Li~no povratne zamenice
Odnosne zamenice (nepromewiv i promewiv oblik)
Zna~ewe zamenice cui (La regazza il cui fratello suona il violi-
no, la cui madre canta molto bene ....)
Zna~ewe zamenice chi (Per chi mi prendi)
Zna~ewe relativne zamenice il che (.... caratterizzati da un
inizio lento e solenne .... il che era in contrasto con ....).
4. Pridevi
Pridev santo;
Pore|ewe prideva: buono, cattivo, grande, piccolo, alto, bas-
so, celebre, misero
Posebnost komparacije: maggiore, minore, migliore, peggiore.
. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
Zapovedni na~in. Odri~ni oblici zapovednog na~ina.
Skra}eni oblici zapovednog na~ina: va, da, sta, fa, di.
Glagolski prilog sada{wi. Upotreba gerundija. Zna~ewe
strukture stare = gerundij (Sto leggendo un libro interessante).
Trpno stawe pasiv
Passato remoto. Posebni oblici
Upotreba i slagawe vremena u indikativu.
2. Prilozi
Pore|ewe priloga: bene, male, molto, poco (pregled).
3. Predlozi
Upotreba predloga u raznim vrstama re~enica. Predlo`ni
izrazi.
. LEKSIKOLOGIJA
a) Gra|ewe imenica sufiksima -ante, -ente, -enza, -ezza, -eria
.... (cantare cantante; partire partenza; dolce dolcezza;)
b) Nekoliko najva`nijih homonimskih serija
. LEKSIKOLOGIJA
RAZRED
. REÊNICA
-Dopusne re~enice uz: anche se, sebbene i bench (Anche se io
non metterei mai piede in un ospedale sono andata .... Sebbene fuori
deluviasse, essi decisero di partire).
Uzro~ne uz: non perch (Quei due si vedono spesso perch
stanno bene assieme e non perchdi sposarsi).
Na~inske re~enice uz: come se (Canta come se fosse rauco).
Pogodbene re~enice:
a) realne (Se dico, faccio).
b) potencijalne (Se avessi tempo, andrei in Italia).
v) irealne (Se avessi avuto tempo, sarei andata in Italia).
Namerne uz kowunktiv (Ti dico questo perchtu sappia rego-
larti).
. IMENI^KA GRUPA
1. ^lan
Pro{irivawe znawa o izostavqawu ~lana.
2. Imenice
Imenice s dva oblika mnoìne (il labbro le labbra i lab-
bri; ....)
Rod nekih imenica: il carcere la carcere; il grege la grege (is-
to zna~ewe); il fronte la fronte; il fine la fine (razli~ito zna~ewe).
3. Zamenice
Ponavqawe i pro{irivawe znawa s teì{tem na: pronomi
affissi, due pronomi, due pronomi affissi
Li~no-povratne zamenice uz infinitiv (Prima di andarme-
ne ....)
Neodre|ene zamenice: ognuno, qualcuno, alcuni, niente
Neodre|ena korelativna zamenica chi .... chi (I bambini
adesso scappavano, chi di qua chi di l).
4. Pridevi
Pokazni pridevi
Neodre|eni pridevi: ogni, qualche, qualunque, qualsiasi
Prisvojni pridev altrui (Un gatto altrui dei gatti altrui ....)
. GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
Kowuktiv sada{weg vremena
Upotreba kowunktiva u zavisnim re~enicama
Kowuktiv pro{lih vremena
Pravila o upotrebi pojedinih vremena kowuktiva
Kowunktiv u glavnim re~enicama
Slagawe vremena
Neodre|eni glagolski oblici:
a) Infinitiv. Upotreba i zna~ewe infinitiva. Sloèni
infinitiv (Pareva essere stata una bella ragazza. Secondo alcuni do-
veva aver avuto un grande amore).
b) Particip prezenta i particip pro{li.
2. Prilozi
Pregled prilo{kih grupa
Izmeweni oblici priloga: benino, prestino, maliccio ....
3. Predlozi
Pro{irivawe znawa o upotrebi predloga u re~enici.
Glagol + predlog + infinitiv (naj~e{}i primeri).
4. Veznici
Dopusni: quantunque, sebbene, bench, ancorch, per quanto,
nonostante che, malgrado che
Namerni: affinch, acciocch
Pogodbeni: se, purch, a patto che, a condizione che, qualora,
nel caso che
. LEKSIKOLOGIJA
a) Gra|ewe prideva sufiksima: -abile, -evole, -ibile
desiderare desiderabile; pagare paghevole; correggere cor-
reggibile; ....)
b) Gra|ewe glagola sufiksima: -ecchiare; -icchiare, -ucchiare
(sonno sonnecchiare) ....
Prefiks -ri (zna~ewe i upotreba)
v) Gra|ewe deminutiva, augmentativa, pejorativa i re~i od
mila sufiksima: -ino (carino), -etto (poveretto), -ello (poverello), -
olino (magrolino), -icello (grandicello), -uccio (caruccio), -one (allegro-
ne ....), -otto (grassotto ....), -accio (poveraccio...), -astro (verdastro ....)
. LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i kori{}ewe dvojezi~nih i stru~nih re~nika.
FRANCUSKI JEZIK
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
Iskazi, pitawa i odgovori u prostim, prostopro{irenim, po-
tvrdnim i odre~nim re~enicama u slede}im govornim modelima:
Cest / ce nest pas.
a) dterminant + nom
Cest la salle. Cest un beau restaurant. Cest ma place. Cest no-
tre professeur.
b) dterminant + nom + de ....
Cest lhtel de mon pre. Cest un caf-bar.
v) adjectif + adverbe:
Cest bon, ce nest pas occup.
g) prsentations:
Cest Paul. Cest le pre de Marie. Cest Monsieur .... (Madame).
Cest mon frre (na soeur).
Cest ....? Qui, cest.
Non, ce nest pas ....
Est-ce que cest ....? Oui,....... Non, .......
Quest-ce que cest?
Qui est-ce? Cest ....
Ce sont .... Ce ne sont pas ....
Ce sont ....? Est-ce que ce sont ....
Sujet + Verbe tre + Attribut
a) dterminant + nom
Paris est une grande ville. Michel est un bon lve.
b) adjectif qualificatif
Notre cole est moderne. Sa classe est grande.
v) nom (profession, nationalit):
Son pre est rceptionnaire. Sa mre est cuisinire.
Nous sommes Yougoslaves. Ils sont Franais.
Pitawa: Est-ce que .... i pozitivan i negativan odgovor:
Est-ce que son pre est garon au restaurant? Oui .... Non ....
Sujet + Verbe + Complment dobjet direct uglavnom avoir,
prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, crire i sa
upotrebom partitivnog de.
Je prends du th. Je ne veux pas de caf. Je mange beaucoup de pain.
Je lis un roman intressant.
Sujet + Verbe + Complment dobjet indirect uglavnom sa
glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, rserver,
dsirer, tlphoner ....
Je vais tlphoner ta chambre. Le client dsire un caf.
Pitawa: A qui ....?
A qui vas-tu montrer la chambre? A un client.
Sujet + Verbe + Comnplment ciroconstanciel
a) de lieu:
aller .... venir de .... se trouver .... habiter .... sa predlozima i
prilozima kao: dans, sur, devant, derrire, chez, en, gauche, droite,
ici, loin,; (en), au za gradove i zemqe;
b) de temps:
sa naj~e{}im odredbama za vreme, kao: aujourdhui, mainte-
nant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier,
novembre .... (mois de lanne) et les saisons ....
Pitawa: Quand ....? Quelle heure est-il?
Il part trois heures? Il arrive demain. Il est quatre heures.
Quel jour .... Quelle date ....
Aujourdhui, cest lundi, le ....
Comment ....?
Comment allez-vous?
Il y a / Il ny a pas
Pitawa: est-ce quil y a, y a-t-il de ....?
Il y a du .... de la .... des .... un, une, beaucoup de .... assez de ....; il
ny a pas de ....
Quest-ce quil y a (dans, sur, chez, etc)
Quest-ce quil y a dans notre htel?
Dans ce super-marhil y a ....
Izraàvawe èqe, molbe, zapovesti
Viens ici! Ecoutez attentivement!
Parlez bas, sil vous pla t! Ne fumez pas dans cette salle. Veuillez
me suivre, suivez-moi ....
Impratif + Complment
Dites lui de venir ....
Impratif + Complment dobjet (direct, indirect)
Montrez-moi votre passeport.
Il faut + infinitif
Il faut mettre la table .... servir des clients ....
Naj~e{}i oblici opisnog kazivawa, bez tuma~ewa gramati~-
kih oblika:
Je vous prie de .... Jaimerais .... Je voudrais ....
Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji,
uve`bava se na raznim primerima slede}e gramati~ko gradivo:
GROUPE DU NOM
Les substantifs et les adjectifs qualificatifs razlikovawe roda i
broja u govoru i u pisawu.
Les pronoms: personnels, atones et toniques (sujet, objet); inter-
rogatifs (qui, que).
Les dterminants possessifs, demonstratifs, interrogatifs (quel)
numraux; les articles / dfini, indfini, contracte).
Slagawe determinanata sa imenicom u rodu i broju uz uo~a-
vawe razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.
GROUPE DU VERBE
Prsent et Futur prochain, Passrcent.
Complments: direct, indirect, circonstanciels sa imenicama i
determinantama u okvirima navedenih modela, sa zamenicama
uglavnom samo u datim primerima sa imperativom (montrez-moi ....
dites-moi .... donnez-moi .... apportez-moi).
NAJÊ[]I GLAGOLSKI IZRAZI
Il fait .... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps
fait-il? Avoir .... chaud, froid, faim, soif.
NAJÊ[]I IZRAZI I FRAZE (pri pozdravqawu, zahvaqivawu
iz vokabulara sa radnog mesta):
Bonjour, bonsoir, au revoir, bient t, bon voyage, sil vous plait, je
vous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Medames,
Messieurs_Dames); plaitil ....? comment? Pardon .... vous dites?
Aller .... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien?
Trs bien, merci .... a va .... voilla carte .... voil tre prsent (absent, as-
sis, debout).
Prendre un caf (le petit djeuner, le diner, lautobus, le train,
lavion) i sl.
LEKSIKOGRAFIJA
RAZRED
Gradivo iz prve godine integri{e se u nove oblike i kori-
sti u razli~itim govornim situacijama sa ve} usvojenom i novom
leksikom.
Izrazi:
Il faut + infinitif,
Il faut travailler.
On doit + infinitif,
On doit servir ....
Kako postaviti pitawa:
a) par lintonation seule:
Tu viens chez moi? Oui, .... Non, ....
b) est-ce que ....
Est-ce que cest fini?
quest-ce que
Quest-ce que vous faites?
v) par linversion
Vient-il ce soir? Descendez-vous dans notre htel?
g) pronoms interrogatifs (qui-sujet et objet) qui, de qui, quoi,
avec qui, pour qui ....
Qui est venu? Que fait-il? De quoi sagit-il? A quoi pensez-vous?
Pour qui est cette lettre?
d) adjectifs interrogatifs
Quelle est son adresse? Quel pays allez-vous visiter?
|) adverbes interrogatifs
Ova-t-il? Dovient-il?
Depuis quand attendez-vous ici?
Comment est-il venu? (En voiture, par le train, pied, bicyclet-
te, ....)
Pourquoi va-t-elle Belgrade? Parce quelle veut voir la ville.
Les questions indirectes:
Dites-moi combien de gar ons travaillent ici. Je vous demande
pourquoi il part.
U okviru ovih struktura obra|uju se slede}i gramati~ki ob-
lici.
GROUPE DU NOM
Slagawe determinanata sa imenicom u rodu i broju uz uo~a-
vawe razlika u izgovoru i prepoznavawe nastavaka u tekstu. Upo-
treba odre|enog ili neodre|enog ~lana u najtipi~nijim slu~ajevi-
ma i glavna pravila o upotrebi imenica bez ~lana. Pregled de-
terminanata (iz pro{le godine) dopuniti: tous les dterminants
possessifs; les dterminants indfinis: chaque, autre, certain, quelques;
tout (u razli~itim zna~ewima kao: tout pays, tout pays indpendant,
tous les pays ....). Mogu}nost kazivawa posesivnosti (pored adjectifs
possessifs i pomo}u moi, toi .... itd.).
GROUPE DU VERBE
Passcompos avec avoir et avec tre uz ukazivawe na slaga-
we sa participom kada se takvi slu~ajevi pojave u tekstu.
Imparfait, Futur, Conditionnel prsent. Upotreba imperfekta
za nesvr{enu (trajnu) radwu u pro{losti; pro{log vremena za svr-
{enu radwu u govornom jeziku. Kondicional samo u frazama,
kao: je voudrais une tasse de th. Elle aimerait une chambre. Pourriez-
vous donner votre passeport?
GOVORNI MODELI SA PRIMERIMA
Sujet + Verbe + Complment dobjet (direct, indirect):
Je montre cette salle mes clients. Je leur montre cette salle. Tu
me montreras la piscine. Oui, je te montrerai.
Sujet + Verbe + Adverbe:
Il conduit attentivement.
Sujet + Verbe + Complment ciroconstanciel de lieu en (au) aux
pour les pays, les continents, les rgions (en Yougoslavie, au Montng-
ro, aux Etats-Unis, en Afrique, au Japon, en Egypte, en Provence .... etc).
Comparaison des adjectifs qualificatifs et des adverbes (plus
aussi moins ....); (meilleur, mieux); kao:
Elle est plus jeune que lui. Il parle fran ais aussi bien que toi, mie-
ux que son frre. Cette robe est plus lgante mais moins chre que cel-
le-l. Cest mon meilleur ami.
LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba dvojezi~nih re~nika.
RAZRED
SINTAKSA REÊNICE
Zavisne re~enice (subordinacija)
a) vezni~ke re~enice:
Vremenske sa quand (osnovna sintaksa) ds que, avant que,
pendant que.
Uzro~ne sa parce que, puisque.
Pogodbene sa si (Si je vien, si javais ....)
b) objekatske re~enice sa que: najva`niji glagoli koji zah-
tevaju indikativ, odnosno subjunktiv.
Slagawe vremena. Samo u slu~ajevima kada je u objekatskoj
re~enici sa que indikativ, a u glavnoj neko pro{lo vreme.
b) zavisno-upitne re~enice; najva`niji obrti.
g) relativne re~enice sa qui, que osnovna pravila.
Upotreba infinitiva: nekoliko najva`nijih glagola koji
infinitivnu dopunu vezuju:
1. bez predloga,
2. pomo}u de,
3. pomo}u .
Konstrukcija pour + infinitiv prezenta.
Particip prezenta i gerundiv u funkciji zavisne re~enice.
Morfologija sa sintaksom re~eni~kih delova.
A) IMENI^KA GRUPA
Imenice
Pro{irivawe znawa o gra|ewu ènskog roda i mnoìne.
^lanovi
Odre|eni, neodre|eni i partitivni osnovna pravila upo-
trebe. Partitivno de posle izraza za koli~inu.
Demonstrativi kao determinanti.
Posesivi kao determinanti.
Brojevi
Sistem prostih i rednih brojeva i razloma~ki brojevi.
Pridevi
Pro{irivawe znawa o gra|ewu ènskog roda i mnoìne.
Pore|ewe prideva. Pridevi sa dva oblika u mu{kom rodu.
Predlozi
Upotreba , de, en, par, dans.
B) GLAGOLSKA GRUPA
1. Zamenice
Li~ne zamenice. Sistematizacija nenagla{enih i nagla{e-
nih oblika.
Zamenica on.
Prilo{ke zamenice: en, y (osnovna pravila upotrebe).
2. Glagoli
Vremena indikativa: futur, imperfekt, pluskvamperfekt.
Vremena subjunktiva: prezent: kodicional prezenta. Parti-
cip perfekta.
Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Sla-
gawe participa perfekta osnovna pravila.
3. Prilozi
Pregled prilo{kih grupa.
FONETIKA
Ve`be iz fonetike:
1. Osnovne samoglasni~ke opozicije:
obrazac lit (eu) loup
obrasci peur / pre, le / les, mener / men, je dis / jai dit
2. Izgovor poluvokala.
3. Vezivawe u grupi determinant + imenica i u grupi li~na
zamenica + glagol.
4. Inovacija proste i prostopro{irene potvrdne i upitne
re~enice.
PRAVOPIS
Pravopis oblika predvi|enih za ovaj razred. Dijaktri~ki
znaci.
LEKSIKA
Nekoliko najva`nijih homonimskih serija.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i kori{}ewe jednojezi~nih re~nika.
RAZRED
SINTAKSA REÊNICE
Zavisne re~enice (subordinacija).
a) vezni~ke re~enice:
Pogodbene sa si (si javais eu)
Finalne sa pour que, afin que
b) objekatske re~enice sa que; najva`niji glagoli koji zah-
tevaju indikativ, odnosno subjunktiv.
v) relativne re~enice sa dont, o osnovna pravila.
Upotreba infinitiva. Konstrukcije avant de + infinitiv,
sans + infinitiv, aprs + infinitiv.
Particip prezenta u pridevskoj funkciji.
MORFOLOGIJA SA SINTAKSOM REÊNI^KIH DELOVA
A) IMENI^KA GRUPA
1. Imenice
Imenice sa dva roda.
2. ^lan
Odre|eni ~lan. Glavni slu~ajevi odsustva ~lana.
Demonstrativi u funkciji pronomena. Poja~awe sa ci i l.
Posesivi u funkciji pronomena.
3. Pridevi
Mesto prideva uz imenicu
4. Prilozi
Upotreba , de, en, par, dans {ira sintaksa.
B) GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
Vremena indikativa: anteriorni futur, prosti perfekt (u
pisanom jeziku).
Vremena subjunktiva: perfekt. Kondicional perfekta. In-
finitiv perfekta. Particip perfekta i gerundiv.
Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Pa-
siv. Najva`niji aspekatski glagoli.
2. Prilozi. Prilo{ki izrazi.
FONETIKA
Ve`be iz fonetike:
1. Osnovne samoglasni~ke opozicije:
obrazac vent / vont, vin
obrasci chien / chienne, bon / bonne, paysan / paysanne.
2. Fonetske posledice aspirovanog h.
3. Nazalni vokali u vezivawu (mon ami, un ami, en allant nasu-
prot ancien appartement).
4. Mesto akcenta u francuskom.
PRAVOPIS
Pravopis oblika predvi|enih za ovaj razred.
LEKSIKA
Nekoliko homonimskih serija.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i kori{}ewe stru~nog re~nika.
NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA
DRUGOG STRANOG JEZIKA (UPUTSTVO)
OBJA[WEWE PROGRAMA
Strukturu programa ~ine:
a) zahtevi i sadràji koji su zajedni~ki za date jezike;
b) zahtevi i sadràji koji su diferencirani po jezicima i
prema zahtevima obrazovnog profila.
U izradi ovog programa primeweni su isti principi kao i
u izradi programa prvog stranog jezika, tj. princip spiralnog
programirawa. Prilikom usvajawa gradiva insistira se na komu-
nikativnom pristupu, a gramatika se u~i kognitivno. Program
pruà celinu i daje solidnu osnovu za daqe usvajawe jezika i
obrazovawe u struci.
Nastava drugog stranog jezika ima odlike po~etne nastave.
Imaju}i u vidu uzrast u~enika koji zapo~iwu u~ewe drugog
stranog jezika, programski zahtevi su dati zgusnutije nego {to
je to slu~aj u programima prvog stranog jezika.
U po~etku nastave potrebno je odvojiti oralno od pisanog,
radi efikasnijeg usvajawa izgovora i karakteristi~ne intonaci-
je. Oralna nastava treba da traje do dve nedeqe. U po~etnoj fazi,
direktna metoda kori{}ewem audiovizuelnih sredstava olak{ava
stvarawe govornih navika stranog jezika i umawuje te{ko}e koje
nastaju kao posledica interferencije materweg jezika i prvog
stranog jezika.
Efikasnost ostvarivawa zadataka nastave stranih jezika
uslovqena je aktivnim u~e{}em svakog u~enika u vaspitno-obra-
zovnom procesu i wegovom punom motivisano{}u za rad. To se mo-
è posti}i izvo|ewem nastave u grupi do 20 u~enika i kori{}e-
wem odgovaraju}ih nastavnih sredstava i oblika rada.
Pismeno izraàvawe se neguje odgovorima na pitawa, pisa-
wem teza za opis, rezimea, pisama, kra}ih sastava, popuwavawem
formulara i sl.
Gramatika se tuma~i u meri koja je neophodna za shvatawe za-
konitosti jezika, a usvaja primenom razli~itih tipova manipula-
tivnih i komunikativnih ve`bi.
Po pravilu, ve}i deo raspoloìvog vremena (2/3 od ukupnog
fonda ~asova) treba posvetiti uve`bavawu jezi~kih sadràja i
razvijawu umewa, tj. aktivnom radu u~enika na ~asu. U~enik je u
centru nastavnog procesa, a nastavnik organizator i koordinator
u~eni~kih aktivnosti.
Predloèna tematika je odabrana tako da ne remeti normal-
no usvajawe jezika. Zasniva se na zadacima nastave i treba da do-
prinese uspe{noj realizaciji tih zadataka. Teme su date okvirno
i ne treba ih poistove}ivati sa odre|enim narativnim tekstom u
uxbeniku. Zbog toga je izbor tekstova selektivan.
NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA ITALIJANSKOG
JEZIKA (UPUTSTVO)
Ovaj program je namewen u~enicima solo pevawa prvog, dru-
gog, tre}eg i ~etvrtog razreda sredwe muzi~ke {kole i onima koji
po~iwu da u~e italijanski kao drugi strani jezik. Jezi~ki sadr-
àji nisu isti u svim segmentima za u~enike solo pevawa i za u~e-
nike koji italijanski u~e kao drugi strani jezik. Zato fond ~aso-
va predvi|en za savladavawe gradiva neophodnog u~enicima solo
pevawa, treba kod u~enika kojima je italijanski jezik drugi stra-
ni jezik i nije u funkciji struke, popuniti kreativnim radom,
produbqivawem pre|enog gradiva, raznovrsnim ve`bama i sl.
U istom razredu solo peva~kog odseka naj~e{}e su u~enici
razli~itog uzrasta i obrazovawa. Ve}ina uporedo poha|a zavr{ne
razrede drugih sredwih {kola ili fakultete. Zato treba uskladi-
ti pristup materiji i biti elasti~an u primeni ovog programa. U
svim razredima stalno usavr{avati elemente izgovora ritam i
melodiju re~enice, intonaciju, akcentuaciju. Posebno obratiti
pa`wu na pravilan izgovor italijanskih vokala, udvostru~enih
suglasnika i glasova gli i gn. U tu svrhu je preporu~qivo kori-
stiti savremena audiovizuelna sredstva. Uporno uve`bavati izra-
àjno ~itawe. Nivo ste~enog znawa, naro~ito u prvim godinama
u~ewa je u velikom raskoraku sa teìnom tekstova sa kojima se
u~enici suo~avaju ve} u prvom razredu na ~asovima solo pevawa u
ciqu savladavawa vokalne tehnike, a pravilan izgovor i razumeva-
we teksta su jedan od uslova brèg napredovawa u~enika u struci.
Zato se preporu~uje nastavniku italijanskog jezika stalna sarad-
wa sa nastavnicima solo pevawa i obrada solo peva~ke literature
na dodatnim ~asovima, kao i povremeno pra}ewe internih i javnih
nastupa u~enika.
Programom nisu predvi|eni ispiti na kraju {kolske godi-
ne ve} se ocena zakqu~uje na osnovu postignutih rezultata u toku
{kolske godine.
OBRAZOVNI STANDARDI OD DO RAZREDA
U toku razreda u~enik treba da:
upozna i usvoji fonolo{ki sastav jezika i one prozodij-
ske elemente koji su bitni za usmeno izraàvawe i komunikaciju;
aktivno usvoji oko 350 re~i i izraza ukqu~uju}i i termi-
nologiju vezanu za struku i ovlada predvi|enim morfosintaksi~-
kim strukturama;
osposobi se za jednostavnu usmenu komunikaciju usvajawem
re~eni~kih struktura;
upozna i usvoji osnovna pravila ~itawa, osposobi se za ~i-
tawe u sebi i razumevawe pro~itanog teksta;
upozna osnovna pravila grafije i ortografije u okviru
ste~enih znawa.
usvoji, korektno reprodukuje i koristi u govoru oko 400
novih re~i i izraza, ukqu~uju}i i terminologiju vezanu za struku i
ovlada predvi|enim morfosintaksi~kim strukturama;
usavr{i izgovor i intonaciju;
razvije govorno sporazumevawe, razume sagovornika i u~e-
stvuje u razgovoru; samostalno monolo{ki izlaè kra}e celine;
prepoznaje nau~ene strukture u pisanom jeziku i ~ita tek-
stove poznate sadrìne sa razumevawem smisla celine i zna~ewa
poznatih re~i u novom kontekstu;
daqe upoznaje pravila ortografije;
pi{e kratke sastave na osnovu pitawa, slike ili teze.
usvoji oko 400 novih re~i i izraza, ukqu~uju}i i termino-
logiju vezanu za struku, ovlada predvi|enim morfosintaksi~kim
strukturama u usmenom izlagawu, opisivawu i dijalogu u okviru
obra|enih tema;
osposobi se za razumevawe usmenih izlagawa sagovornika
(neposredno ili putem medija);
daqe se osposobi za razumevawe nepoznatog teksta uz kori-
{}ewe re~nika i za pismenu reprodukciju savladanih re~eni~kih
struktura i leksike i pisawe kra}ih sastava, pisama i sl;
osposobi se za kori{}ewe re~nika i razvijawe samostal-
nog rada.
usvoji oko 350 novih re~i i izraza, ukqu~uju}i i termino-
logiju vezanu za struku, predvi|ene morfosintaksi~ke strukture u
spontanom izraàvawu i razgovoru o obra|enim temama;
razume razli~ite re~eni~ne strukture i leksiku u usmenim
izlagawima sagovornika (neposredno ili putem medija) i u tek-
stovima, {ire od obima usvojene jezi~ke gra|e;
osposobi se za davawe osnovnih informacija o na{oj ze-
mqi u okviru obra|ene tematike i poslova vezanih za struku;
razvije globalno razumevawe lak{ih tekstova bez kori-
{}ewa re~nika i prepoznaje zna~ewe re~i u kontekstu.
INFORMATIKA
CIQ I ZADACI
Ciq nastavnog predmeta INFORMATIKA je sticawe
osnovne ra~unarske pismenosti i osposobqavawe u~enika za kori-
{}ewe ra~unara u daqem {kolovawu i budu}em radu.
Zadaci nastave informatike su:
upoznavawe u~enika sa ure|ajima i karakteristikama per-
sonalnih ra~unara;
upoznavawe u~enika sa elementima operativnih sistema
personalnih ra~unara;
upoznavawe u~enika sa karakteristikama programskih pro-
izvoda i kori{}ewem gotovih programa;
osposobqavawe u~enika za obradu teksta na ra~unaru;
upoznavawe u~enika sa osnovnim elementima programirawa;
osposobqavawe u~enika za rad sa notnim zapisima na ra~u-
naru;
upoznavawe u~enika sa grafi~kim i multimedijskim mo-
gu}nostima ra~unara;
upoznavawe u~enika sa mogu}nostima eksperimentisawa sa
zvukom na ra~unarima i podsticawe za kreativnu primenu ra~una-
ra u muzici i igri;
upoznavawe u~enika sa ra~unarskim komunikacijama.
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
(1 ~as nedeqno, 35 ~asova godi{we + 30 ~asova u bloku)
PREDMET IZUÂVAWA INFORMATIKE (2)
Podatak i informacija. [ta je informatika? [ta je ra~u-
narstvo? Odnos informatike i ra~unarstva. Zna~aj informatike
i ra~unarstva u savremenom dru{tvu.
RAÛNARSKI SISTEM (13)
Sastav ra~unarskog sistema. Mikrora~unar (mikroprocesor
i operativna memorija). Kako radi ra~unar. Ulazni ure|aji (tasta-
tura i mi{). Izlazni ure|aji (monitor i {tampa~). Ulazno-izla-
zni ure|aji (modem i zvu~na kartica). Spoqne memorije (disketa,
disk, kompakt disk i magnetna traka). Povezivawe mikrora~unar-
skog sistema (ukqu~ivawe i iskqu~ivawe sistema).
OPERATIVNI SISTEM MS-DOS (20)
Uloga operativnog sistema. Komande DOS-a. Koncept teka i
kataloga. Rad s katalozima. Rad s tekama. Kopirawe teka i katalo-
ga. Izdavawe strukture kataloga. Kopirawe sa formatirawem.
Bezbednost teka. Editor teksta. Komandni programi. Konfiguri-
sawe DOS-a. Po~etne aktivnosti DOS-a.
OPERATIVNA SREDINA WINDOWS (15)
Elementi grafi~ke komunikacije. Koncept Windowsa (pro-
zor, meni, ikona, kursor, informativni boks i dijalo{ki boks).
Kako radi Windows? Pomo} korisniku. Standardne programske
grupe. Rad s aplikativnim programima. Pode{avawe parametara
sistema.
GOTOVI PROGRAMI (15)
Program kao proizvod. Prodaja i kupovina programa. Kori-
{}ewe gotovih programa (instalirawe programa, izvr{avawe
programa i komunikacija korisnika sa programom). Primeri go-
tovih programa: procesor teksta, grafi~ki programi, muzi~ki
programi i igre.
RAZRED
(1 ~as nedeqno, 35 ~asova godi{we + 30 ~asova u bloku)
OBRADA TEKSTA NA RAÛNARU (25)
Vrste obrade teksta. Struktura teksta. Forma tekstualnih
dokumenata. Uno{ewe i ispravke teksta. ûvawe i {tampawe tek-
sta. Pretraìvawe i zamena teksta. Rad sa blokovima teksta.
Formatirawe reda i paragrafa. Rad sa fontovima. Naslovi, za-
glavqa i poglavqa. Obeleàvawe stranica. Rad sa tabelama i cr-
teìma.
OD IDEJE DO PROGRAMA (5)
Postavka problema. Projektovawe programa (re{avawe pro-
blema, zapis algoritma, komunikacija korisnika s programom),
razvoj programa (pisawe programa, provera ispravnosti progra-
ma), ispitivawe performansi programa i zavr{no uobli~avawe
proizvoda.
PRVI KORAK U PROGRAMIRAWU (5)
Programski jezik BASIC. Prvi program. Od izvornog do iz-
vr{nog programa. Integrisana radna sredina. Uno{ewe i edito-
vawe programa. Izvr{avawe programa. Testirawe programa.
[tampawe programa.
TIPOVI PODATAKA, PROMENQIVE I STRUKTURE (15)
Rad sa brojevima (numeri~ka konstanta i promenqiva, uno-
{ewe i izdavawe brojeva, programske strukture). Rad sa tekstom
(znakovna konstanta i promenqiva, uno{ewe i izdavawe znakov-
nih podataka, znakovni relacijski izraz).
STRUKTURE PODATAKA, GRAFIKA I ZVUK (15)
Strukture podataka. Ra~unarska grafika. Zvuk (muzi~ki ton,
programirawe melodija). Datoteka. Potprogrami.
RAZRED
(60 ~asova u bloku)
PROGRAMI ZA RAD U MUZICI (30)
Potreban hardver: zvu~na kartica, poja~ava~, zvu~nici i MI-
DI klavijatura. Instalirawe hardvera. Potreban softver: pro-
gramski paket za rad u muzici. Instalirawe softvera. Uno{ewe
notnog zapisa sa tastature, mi{em ili preko MIDI klavijature.
Editovawe notnog zapisa. Uno{ewe teksta u notni zapis. Pode-
{avawe tempa i izvo|ewe kompozicije. ûvawe i {tampawe not-
nog zapisa.
PROGRAMI ZA CRTAWE (20)
Ra~unarske grafi~ke aplikacije (prezentaciona grafika,
crteì u izdava{tvu, crteì u projektovawu CAD, ra~unarske
igre). Osnovni grafi~ki elementi: du`, izlomqena linija, pra-
vougaonik, elipsa i kriva linija. Rad sa objektima: selekcija,
preme{tawe, brisawe, kopirawe. Transformacije objekata: {ire-
we i saìmawe. Kori{}ewe teksta u grafi~kom okruèwu. Pove-
zivawe crteà sa drugim aplikacijama.
MULTIMEDIJSKE APLIKACIJE (10)
Potreban hardver: CD-ROM. Integracija teksta, zvuka i
slike. Hiper-tekst (~vorovi i veze). Objekti u hipertekst sistemu:
tekst, grafika, slika, zvuk i film. Primeri multimedijskih
aplikacija.
RAZRED
(60 ~asova u bloku)
EKSPERIMENTI SA ZVUKOM (45)
Fizi~ki elementi zvuka. Sinteza zvuka u ra~unarima. Mu-
zi~ki tonovi u ra~unaru. Formati za ~uvawe zvu~nih zapisa (CMF,
MOD, MID, VOC i WAV). MIDI jezik i MIDI format. Softver za
rad sa zvukom. Snimawe zvuka i obrada digitalizovanog signala.
Pojam digitalizacije zvuka. Odre|ivawe najpovoqnije frekvenci-
je i rezolucije digitalizovawa prema karakteristikama zvuka koji
se unosi u ra~unar. Editovawe zvuka. Pojam i primena efekata.
Samostalno primewivawe digitalnih efekata na snimqeni sig-
nal u ciqu eksperimentisawa. Obrada zvuka u muzi~kom kontekstu.
RAÛNARSKE KOMUNIKACIJE (15)
Zna~aj ra~unarskih komunikacija. Ra~unarske mreè (mre-
`na kartica, komunikacione linije, komunikacioni softver).
Organizacija ra~unarskih mreà (topologija mreè, mre`ni pro-
tokoli, model klijent-server). Kori{}ewe mreà (prijava i odja-
va korisnika, neposredna komunikacija, prenos teka, pretraìva-
we baza podataka i komercijalni servisi). Primeri nekih mreà
(povezivawe dva ra~unara, lokalna mreà, BBS, Internet).
Zadatak nastave informatike u razredu jeste upoznavawe
u~enika sa ure|ajima ra~unarskog sistema i funkcijama operativ-
nog sistema. Nastava treba {to vi{e da se oslawa na prakti~an
rad u~enika. U~enici treba da se upoznaju sa karakteristikama
programskih proizvoda i da prakti~no rade sa nekim gotovim pro-
gramima. Ciq ovog rada nije potpuno upoznavawe nekih aplikaci-
ja, ve} ovladavawe kori{}ewem ra~unara.
U razredu u~enici treba da ovladaju obradom teksta, pri
~emu ne treba insistirati na svim funkcijama sloènih progra-
ma za rad sa tekstom, ve} samo onih koje su predvi|ene programom.
Drugi deo nastave odnosi se na upoznavawe programirawa. Ovu na-
stavu treba shvatiti kao ciq da u~enici upoznaju proces izrade
programa i boqe razumevawe rada programiranih ma{ina. Naro-
~ito ne treba insistirati na sloènim zadacima koji obeshra-
bruju u~enike.
U razredu u~enici se upoznaju sa zvukom, grafikom i in-
tegracijom ovih elemenata u multimedijskim primenama. U ovoj
nastavi se izdvaja ovladavawe kori{}ewem programa za uno{ewe
notnih zapisa i izvo|ewe kompozicija na ra~unaru. Na ovome tre-
ba da je teì{te nastave za razliku od grafike koja treba da ima
informativan karakter. Multimedijske primene treba ilustrova-
ti dobrim sadràjima muzi~kog karaktera sa CD-ROM-ova. Ovde
se misli na istoriju muzike, muzi~ke instrumente i sl.
Nastava u razredu obuhvata dve razli~ite teme. U prvoj
temi se upoznaju uslovi eksperimentisawa sa zvukom na ra~unari-
ma. Ova tema treba da pruì mogu}nosti u~enicima da osete sve
prednosti primene ra~unara u radu sa zvukom. Kod u~enika treba
podsticati razmi{qawe o kreativnoj primeni ra~unara u muzici.
Druga tema se odnosi na ra~unarsku komunikaciju. To je aktuelna
tema savremenog sveta i treba pokazati prednosti ovog vida komu-
nikacija u odnosu na klasi~nu komunikaciju.
Teme koje zahtevaju odgovaraju}i softver, kao {to su tekst
procesori, rad u muzici i sl. treba osveàvati novim verzijama
ovih programa. Ovo treba da je stalna obaveza nastavnika da prati
nove programske proizvode i da ih uvodi u nastavu.
Nastava informatike treba da se odràva u kabinetu koji je
opremqen ra~unarskom opremom i izvodi se u grupama do 16 u~eni-
ka na ~asu. Ra~unari moraju biti odgovaraju}e konfiguracije i br-
zine kako bi se nastava normalno odvijala. Za jednu grupu u~enika
trebalo bi obezbediti po {tampa~.
U , i razredu jedan ra~unar mogu da koriste po dva u~e-
nika, a u razredu bi trebalo da svaki u~enik ima svoje mesto uz
ra~unar. Svaki u~enik bi trebalo da ima minimum dve diskete da
bi na wima sa~uvao svoj rad.
Kroz ovaj program svaki u~enik, koji zavr{i sredwu muzi~ku
ili baletsku {kolu, treba da bude osposobqen da rukuje PC ra~u-
narom pod DOS i WINDOWS operativnim sistemom.
Obaveza nastavnika je da sistematski prate sve novine u
primeni ra~unara u obradi zvuka i slike, odnosno materije koja je
specifi~na za ove dve vrste {kola.
ISTORIJA SA ISTORIJOM KULTURE I CIVILIZACIJE
CIQ I ZADACI
Ciq nastave istorije je da u~enici steknu osnovna znawa o
pro{losti, o nastanku i razvoju razli~itih civilizacija, wiho-
vih religija, kultura i umetnosti.
Izu~avawem ovog predmeta, na osnovu razli~itih izvora, po-
sebno ostataka materijalne kulture i umetnosti, sti~e se predsta-
va o celokupnom razvoju qudskog dru{tva i duhovnim i materijal-
nim tekovinama koje je ono stvorilo tokom nekoliko milenijuma
svoga postojawa. Poznavawe istorije, istorije civilizacije i
kulture razli~itih naroda i wihovo me|usobno upore|ivawe omo-
gu}avaju shvatawe istorijskih i umetni~kih tokova u pro{losti i
sada{wosti.
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
ISTORIJA CIVILIZACIJE (1)
Pojmovi civilizacije, kulture, umetnosti, periodizacije.
PRAISTORIJA (7+2)
Periodizacija praistorijskog doba.
PALEOLIT (2)
Na~in ìvota, ostaci materijalne kulture, najstariji umet-
ni~ki predmeti: skulpture Venera, slikarstvo iz pe}ina Evrope,
Azije i Afrike.
MEZOLIT (1)
Lepenski vir.
NEOLIT (2+1)
Promene u na~inu ìvota, zemqoradwa, nagli ekonomski
razvoj, ostaci materijalne kulture (gra|evine, tkanine) i umet-
ni~kih dela (grn~arija, skulpture), nalazi{ta u na{oj zemqi
(Vin~a, Star~evo).
DOBA METALA (2+1)
Zna~aj otkri}a i obrade metala, glavne odlike doba i pode-
la; bakarno doba, osobenosti;
doba bronze (pojava istorijskih civilizcija);
gvozdeno doba, ostaci materijalne kulture (keramika,
predmeti od metala, simboli~ni znakovi, pe}insko slikarstvo,
megaliti, Hal{tat, Laten, istorijske civilizacije, nalazi{ta u
na{oj zemqi).
STARI VEK (18)
MESOPOTAMIJA (2+1)
Istorija Sumera, Asiraca, Persijanaca, Heta, Feni~ana,
Jevreja, organizacija dru{tva, nau~na i tehni~ka dostignu}a, oso-
benosti wihovih religija, civilizacija, umetnost (arhitektura,
skulptura, slikarstvo, primewena umetnost).
EGIPAT (2+1)
Istorija egipatske civilizacije, organizacija privrede i
dru{tva, religija, umetnost (arhitektura, skulptura, slikarstvo,
primewena umetnost).
INDIJA I KINA (1)
Osnovne osobenosti indijske i kineske civilizacije, reli-
gije i umetnosti.
EGEJSKA CIVILIZACIJA (2)
Osnovne osobenosti kulture na Kikladima, umetnost (gra|e-
vine, keramika, idoli).
Istorija kritske kulture, religija, mitologija, umetnost
(arhitektura, skulptura, slikarstvo).
Istorija Mikene, mitologija, umetnost.
GR^KA (3+1)
Istorija gr~ke civilizacije: kultura, religija i mitologi-
ja. Podela na: Arhajski period (kultura i umetnost), Klasi~ni pe-
riod (filozofija, razvoj nauka, pozori{na i likovna umetnost,
poznati umetnici: Poliklet, Miron, Fidija), vek i Helenizam
(pojam helenizma, zna~aj Aleksandra Velikog, filozofija, umet-
nost, poznati umetnici Skopas, Praksitel i Lisip).
ETRURCI (1)
Poreklo i op{te osobenosti etrurske civilizacije, umet-
nost (arhitektura, skulptura, slikarstvo).
RIM (3+1)
Istorija osvajawa, dru{tvene organizacije, religija, pode-
la na: Vreme republike (filozofija, besedni{tvo, pravo, istori-
ja, umetnost), Vreme carstva (pojava hri{}anstva, filozofija,
istorija, rimska umetnost i ranohri{}anska umetnost, lokalite-
ti u na{oj zemqi: Sirmijum, Gamzigrad i dr. ), pad Rima.
SREDWI VEK (20)
VIZANTIJA (5+2)
Nastanak i istorija Vizantije, doba Justinijana (osvajawa,
religija, filozofija, pravo, istorija, umetnost), dolazak Slovena
na Balkan. Ikonoborstvo, doba najve}eg uspona (filozofija, pra-
vo, umetnost), dinastija Komnina, prvi pad Carigrada, Latinsko
carstvo (kultura i umetnost), obnova Carstva i dinastija Paleo-
loga (kultura, umetnost), propast Carstva.
SRBI U SREDWEM VEKU (4+1)
Pokr{tavawe, pismenost, nastanak dràve, vreme kraqev-
stva, (crkva, kultura i umetnost), vreme carstva (umetnost), raspad
carstva, despotovina (kultura i umetnost), turska osvajawa.
Specifi~nost bosanske kulture, umetnost.
ISLAM (1)
Pojava i {irewe islama, osnovna obele`ja kulture i umet-
nosti i {irewe uticaja na druge narode.
ZAPADNA EVROPA (5+1)
Seoba naroda, zna~aj Karla Velikog (kultura i karolin{ka
umetnost), vladavina Otona (kultura i otonska umetnost), krsta-
{ki ratovi i wihov zna~aj za kulturu i umetnost, razvitak grado-
va, nastanak univerziteta, razvoj trgovine. Umetni~ki stilovi:
romanika pojam, op{te osobenosti, arhitektura, skulptura i
slikarstvo (u Francuskoj, Nema~koj, Italiji, [paniji), gotika
naziv i op{te odlike, arhitektura, skulptura i slikarstvo (u
Francuskoj, Engleskoj, Nema~koj, Italiji, Flandriji).
ODJECI ROMANIKE I GOTIKE
U NA[IM ZEMQAMA (1)
RENESANSA (20)
VELIKA OTKRI]A, RAZVOJ NAUKE, UZROCI I POJAVA
RENESANSE (9+3)
Italija, gradovi-dràve: kultura i umetnost Firence, se-
verne Italije (Milano, Venecija). Zna~aj Mikelan|ela i Leonar-
da da Vin~ija. Renesansa u Flandriji, reformacija (Luter) i re-
nesansa u Nema~koj (Direr, Kranah), renesansa u Francuskoj i
pojava manirizma (Venecija, El Greko).
POSLEDICE OTKRI]A AMERIKE (2)
Kolonizacija, kulture Maja, Inka i Acteka.
PROTIVREFORMACIJA (2+1)
PRILIKE I KULTURA U NA[IM ZEMQAMA (3+1)
RAZRED
SVET U EKSPANZIJI (24)
RAZVOJ NAUKE I FILOZOFIJE, POJAVA I ZNAÊWE
NOVOG STILA U UMETNOSTI (7+1)
Barok. Barok u Italiji (Boromini, Bernini, Karava|o, Ti-
jepolo), u Francuskoj (Versaj, Pusen), Engleskoj, [paniji (Zurba-
ran, Velaskez), Flandriji (Rubens, Van Dajk), Holandiji (Rem-
brant, Hals, Vermer).
POJAVA ROKOKOA (2)
Op{te odlike (Vato, Bu{e, Fragonar).
NA[I NARODI U H I H VEKU (3+1)
@ivot pod stranom vla{}u, pojava baroka (fru{kogorski
manastiri, Kra~un, Kokoqa).
DRUGA POLOVINA H VEKA (8+2)
Doba apsolutizma, prosve}enosti, francuska revolucija,
pojava istorijskih stilova u umetnosti: klasicizam u Francuskoj
(Suflo, David, Engr) i Italiji (Kanova), kod Srba (A. Teodoro-
vi}), bidermajer (K. Danil kod Srba).
HH VEK (24)
NAU^NA I TEHNI^KA DOSTIGNU]A (3+1)
Ubrzani razvoj nauke, filozofija, vreme velikih imperija,
obnova stilova u umetnosti, romantizam u Francuskoj (@eriko,
Delakroa, Koro), Engleskoj (Blejk, Konstejbl), [paniji (Goja),
kod Srba (balkanski stil u arhitekturi, \. Jak{i}).
REALIZAM U UMETNOSTI (3+1)
Francuska (Kurbe, Mane, Domije), Rusija (peredvi`nici,
Rjepin), Srbija (\. Krsti}, Ubavki}).
U POSLEDWOJ ÊTVRTINI VEKA POJAVA
IMPRESIONIZMA (3+1)
Francuska (Mone, Renoar, Dega, Roden).
NEOIMPRESIONIZAM (3+1)
Pisaro, Sera; postimpresionizam Van Gog, Gogen, Tuluz-
-Lotrek
KUBIZAM (3+1)
Sezan, Pikaso, Brak. Secesije (Klimt). Novi pravci u arhi-
tekturi (Ajfel, Gaudi).
PRILIKE U SRPSKIM KRAJEVIMA I UMETNOST (3+1)
RAZRED
(1 ~as nedeqno, 35 ~asova godi{we)
HH VEK (35)
RAZVOJ PRIRODNIH NAUKA I TEHNIKE (9+3)
Filozofija. Ubrzano javqawe stilova u umetnosti: ekspre-
sionizam (fovizam u Francuskoj: Matis, Ruo, Sutin; u Nema~koj:
grupa Most, Koko{ka, Bekman, Kandinski), apstraktna umetnost
(Pikaso, Mondrijan, Delone), futurizam (Kara, Bo~oni), suprema-
tizam (Maqevi~), metafizi~ko slikarstvo (De Kiriko), umetnost
kod nas.
IZME\U DVA RATA (9+3)
Razvoj nauke i tehnike, krize, pojava dadaizma (Arp, Di{an,
Ernst, Pikabia), nadrealizma (Dali, Tangi, Magir), novih ten-
dencija u arhitekturi (Rajt, Gropijus, Le Korbizije), apstrakcije
u skulpturi (Brankusi, Mur, \akometi)
POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA (8+3)
Ponovni napredak nauke i tehnike, u umetnosti se istraù-
ju nove mogu}nosti i smewuju se, ~esto apstraktni, pravci: en-
formel, pop-art, ali i figuralni: hiperrealizam.
Predmet obuhvata interdisciplinarni pregled istorijskih
podataka, a naro~ito osnovna obja{wewa o razvoju nauke i tehni-
ke, o religiji, filozofiji, o razli~itim granama umetnosti.
Istorijske ~iwenice i podaci treba da posluè kao osnova za ob-
ja{wavawe nastanka kulture, civilizacije i umetnosti i wihovog
razvoja. Predavawa moraju da prate reprodukcije umetni~kih dela,
video i filmske projekcije o spomenicima, umetnicima, epohama.
Neophodno je povezivawe umetni~kih stilova sa stilovima u kwi-
èvnosti, muzici, da bi se stekla celovita slika o kulturi odre-
|enih epoha.
BIOLOGIJA
CIQ I ZADACI
Ciq nastave biologije je da u~enicima pruì op{ta znawa
koja se sti~u usvajawem obrazovno vaspitnih sadràja uz kori{}e-
we metoda svojstvenih nau~nom pristupu ~ime se kod u~enika raz-
vija kriti~ko mi{qewe, te`wa za otkrivawem i proverom sposob-
nosti razumevawa savremene nauke.
Izu~avawem biologije u~enici produbquju znawa koja su
stekli u osnovnoj {koli, osposobqavaju se za sticawe novih zna-
wa i samoobrazovawe.
Izu~avawem pojedinih sadràja iz biomedicine u~enici
upoznaju raznovrsne faktore koji uti~u na sistem ~ovek zdravqe
bolest, neke osnovne metode kojima se savremena biomedicina
sluì u za{titi zdravqa da bi formirali pozitivan stav o zna~a-
ju zdravqa radi podizawa zdravstvene kulture.
Zadaci nastave su:
upoznavawe sa osnovnim karakteristikama ìvota;
upoznavawe sa gra|om }elije, ciklusom }elije i wenim zna-
~ajem za ìvot na Zemqi;
upoznavawe sa karakteristikama metabolizma i zna~aj za
ìvi svet;
upoznavawe sa funkcijom i fiziologijom pojedinih orga-
na i organskih sistema kao i sa mehanizmima kontrole funkcio-
nisawa organizma;
upoznavawe sa principima biologije razvi}a ~oveka i hu-
mane genetike;
upoznavawe sa osnovnim principima nege organa i siste-
ma organa i formirawe osnovne zdravstvene i ekolo{ke kulture.
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
UVOD (1)
Biologija, predmet i zadaci. Osnovne karakteristike ì-
vih bi}a. Nivoi organizacije biolo{kih sistema.
BIOLOGIJA ]ELIJE I TKIVA (5+2)
Gra|a i struktura }elije i }elijskih organela.
]elijske deobe i zna~aj }elijskih deoba.
Gra|a i karakteristike ìvotiwskih tkiva.
RAZVI]E ÔVEKA (6+2)
Stvarawe i sazrevawe polnih }elija, oplo|ewe. Intrauteri-
no razvi}e. Kontrola trudno}e. Kontracepcija i za{tita od pol-
nih bolesti.
Adolescencija. Mladala~ko doba i problemi vezani za peri-
od sazrevawa (toksikomanija i bolesti zavisnosti).
OSNOVI HUMANE GENETIKE (4+2)
Genetika ~oveka: geni, nasle|ivawe i varirawe osobina kod
qudi.
Nasledne bolesti i pra}ewe osobina preko rodoslovnog
stabla.
Geneti~ka uslovqenost pona{awa qudi.
Geneti~ko savetovali{te i zna~aj za porodicu i dru{tvo.
ZDRAVSTVENA I EKOLO[KA KULTURA (5+2)
Pojam i definicija zdravqa. Odnos mentalnog i telesnog
zdravqa.
Zdravstveni i estetski zna~aj sprovo|ewa li~ne higijene.
Kvalitet ìvota i uticaj savremenog na~ina ìvota na
zdravqe ~oveka.
@ivotna sredina i uticaj zaga|iva~a ìvotne sredina na
zdravqe ~oveka.
Uticaj {kole na formirawe zdravstvenih navika i ekolo-
{ke kulture.
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA
KOSTI I MI[I]I ÔVEKA (4+2)
Gra|a i vrste kostiju.
Veze izme|u kostiju. Zglobovi, zglobovi i pokreti koji se
vr{e u zglobovima.
Gra|a i vrste mi{i}a.
Veze mi{i}a i kostiju i veze mi{i}a i nerava. Ishrana mi-
{i}a. Rad, zamor i odmor mi{i}a.
Povrede i profesionalna oboqewa kostiju, zglobova i mi-
{i}a. Samopomo} i prva pomo}.
KARDIOVASKULARNI SISTEM I SISTEM ORGANA
ZA DISAWE (7+4)
Telesne te~nosti. Krvne grupe, transfuzija.
Automatizam srca. Regulacija rada srca i krvotok. Krvni
pritisak i puls.
Uticaj faktora sredine na kardiovaskularni sistem i pro-
fesionalna oboqewa srca i krvnih sudova.
Regulisawe i zna~aj disawa. Kapacitet plu}a.
Fiziologija disawa. Tehnike disawa.
Formirawe glasa i govora. Princip govora i govorne mane.
Nega glasa i naj~e{}a profesionalna oboqewa organa za
disawe i glasnih ìca i faktori koji {tetno deluju na glas i or-
gane za disawe.
PROMET MATERIJA I ENERGIJE
I ZNAÂJ ENZIMA (3+2)
Hrana i zna~aj hrane za organizam. Enzimi i wihov zna~aj za
organizam.
Principi pravilne ishrane i potrebe organizma za gradiv-
nim, energetskim i za{titnim materijama.
Pravilna ishrana i posledice nepravilne ishrane.
KARAKTERISTIKE UROGENITALNOG SISTEMA (2+1)
Stvarawe {tetnih materija u organizmu i izlu~ivawe.
Refleks mokrewa.
ENDOKRINE @LEZDE (2+1)
Vrste hormona i wihov zna~aj u kontroli funkcionisawa
organizma.
FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA (5+3)
Pojam nervnog centra i centralna sinapsa.
Funkcija autonomnog i perifernog nervnog sistema.
Refleksi.
Vi{a nervna delatnost.
Nervna regulacija gladi i è|i, seksualnog pona{awa i
emotivnog pona{awa. Neurofiziolo{ke osnove u~ewa i pam}ewa,
centri i mehanizmi pam}ewa.
Fiziolo{ki mehanizmi formirawa motornih navika. Od-
mor i san.
RECEPTORI I RECEPCIJE (4+1)
Receptori i podela receptora.
Fiziologija vida.
Recepcija sluha. Analizator sluha. Ja~ina zvuka koju regi-
struje ~ulo sluha ~oveka.
Profesionalna o{te}ewa sluha, ravnoteè i vida.
Program je tako koncipiran da sa programom iz biologije
za osnovnu {kolu ~ini jedinstvenu celinu.Sadràji programa
imaju op{teobrazovni karakter i time su u funkciji formirawa
op{te, zdravstvene i ekolo{ke kulture u~enika; struktura progra-
ma je specifi~na zato {to je u funkciji profila {kole. Program
iz biologije je koncipiran tako da pojedine nastavne teme pred-
stavqaju logi~ne celine.
Za realizaciju programa va`no je dobro planirawe i pro-
gramirawe gradiva. Prilikom izrade plana rada (globalnog i
operativnog) treba predvideti oko 70% ~asova za obradu novog
gradiva i oko 30% za ponavqawe, utvr|ivawe i proveru znawa. U
toku realizacije programa potrebno je voditi ra~una o psihofi-
zi~kom uzrastu u~enika i o wihovom prethodno ste~enom znawu.
Realizacija obrazovno-vaspitnih zadataka u biologiji zavisi od
primene odgovaraju}ih oblika i metoda rada, kao i kori{}ewa sa-
vremenih nastavnih sredstava. Obradu nekih nastavnih sadràja
mogu realizovati i odgovaraju}i istaknuti stru~waci za odre|ene
oblasti. Za uspe{nu realizaciju nastavnog plana i programa neop-
hodno je veliko angaòvawe i stru~na pripremqenost nastavnika
realizatora, odnosno potrebno je li~no usavr{avawe kroz semina-
re i savremenu stru~nu literaturu koju {kola treba obavezno da
obezbe|uje.
Kako i koliko }e uspe{no u~enici savladati gradivo, zavi-
si od pravilnog dimenzionisawa vaspitno-obrazovnih zahteva na
nivou obave{tenosti, razumevawa i primene ste~enog znawa.
FIZIKA
CIQ I ZADACI
Ciq nastave fizike akustike je da se u~enici upoznaju sa
osnovnim fizi~kim zakonima vezanim za prostirawe zvuka i we-
govo pona{awe u razli~itim sredinama. Veoma je va`no da se fi-
zi~ke pojave vezane za zvuk prakti~no poveù sa umetni~kim izvo-
|ewem na instrumentima, da bi u~enici shvatili kako se zvuk sa
wihovog instrumenta generi{e, mewa i prostire do slu{alaca.
Zadaci:
sticawe osnovnih saznawao fizici zvuka i wegovim para-
metrima;
upoznavawe sa razli~itim instrumentima u ciqu upore|i-
vawa akusti~kih osobina odre|enih grupa instrumenata;
upoznavawe u~enika sa elektronskim instrumentima i
principom rada istih;
sticawe osnovnih znawa o akustici prostora i pravilnog
ozvu~avawa prostorija.
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
OBNAVQAWE OSNOVNIH POJMOVA (8 + 3)
1. Periodi~no, kru`no i oscilatorno kretawe. Amplituda,
period, frekvencija oscilovawa (jedinice). Prosto harmonijsko
kretawe.
2. Slobodne, prigu{ene i prinudne oscilacije. Mehani~ka
rezonancija.
3. Talasi: nastanak i vrste talasa (popre~ni i uzdu`ni);
preno{ewe energije talasnim kretawem; progresivni i stoje}i
talasi. Veze brzine, talasne duìne i frekvencije progresivnih
talasa.
4. Interferencija i difrakcija talasa.
Demonstracioni ogled:
1. Oscilovawe klatna i zvu~ne viqu{ke.
PRIRODA I OPSEG FREKVENCIJE ZVUKA (2 + 1)
1. Frekvencije i talasne duìne zvuka. Infrazvuk i ultrazvuk.
ZVU^NI IZVORI (6 + 4)
1. Izvori zvuka. Zategnuta ìca, oscilacije {tapova, vazdu-
{nih stubova, plo~e i membrane.
2. Rezonancija kod zvuka. Rezonatori.
Demonstracioni ogledi:
1. Oscilovawe raznih tela ({ipki, ìca) pri~vr{}enih
na jednom ili na dva kraja. Oscilacije vazdu{nih stubova.
2. Zvu~na rezonancija (zvu~na viqu{ka i menzura).
ZVU^NI TALASI (4 + 2)
1. Prostirawe zvu~nih talasa (homogena elasti~na sredina).
Vrste talasa u vazduhu, fluidima i ~vrstim telima. Brzina zvuka u
razli~itim sredinama.
2. Doplerov efekat u akustici. Zvu~ni zid i udarni talas.
EMISIJA TALASA SA ZVU^NIH IZVORA (1 + 1)
1. Na~in i efikasnost zra~ewa zvu~nih izvora (efekat rezo-
natora).
FONOMETRIJA (4 + 2)
1. Osnovne merne jedinice za zvuk. Merewe energije zvu~nih
izvora snage, ja~ine zvuka.
2. Qudsko uho i subjektivni ose}aj ja~ine zvuka. Veber-Feh-
nerov zakon.
FIZI^KA I FIZIOLO[KA SVOJSTVA ZVUKA (6 + 3)
1. Visina tona (f; prag ~ujnosti), ja~ina tona (akusti~ki
pritisak, prag bola), boja tona.
2. Odre|ivawe poloàja izvora zvuka. Udaqenost izvora zvu-
ka. Smer izvora zvuka.
MUZI^KI INSTRUMENTI I TONOVI (8 + 4)
1. Muzi~ka skala tonova i muzi~ki intervali (odnosi). Tem-
perirana skala.
2. Na~ini pobu|ivawa oscilacija i wihovo poja~avawe kod
razli~itih tipova instrumenata.
3. Spektralne karakteristike razli~itih muzi~kih instru-
menata (pore|ewe tonskog opsega koncertnog klavira sa duva~kim
instrumentima, guda~kim instrumentima i qudskim glasom).
4. Kvalitet zvuka. [um i ton. Osnovni ton i vi{i harmoni-
ci. Prost i sloèn zvuk. Spektralne karakteristike zvuka.
Demonstracioni ogledi:
1. Na~in rada metronoma.
2. Pobu|ivawe oscilovawa kod ì~anih, duva~kih instru-
menata i udaraqki.
AKUSTIKA PROSTORIJA (8 + 4)
1. Zvu~ni talasi u prostorijama. Apsorpcija zvuka, odbijawe
zvuka. Reverberacija. Bojewe zvuka (EXO). Gluva soba; udari ili
izbijawa.
2. Optimalne akusti~ke osobine prostorija (zapremina, ob-
lik prostorije, vreme reverberacije). Akusti~ko oblikovawe (ras-
pored reflektivnih i apsorptivnih povr{ina).
3. Postavqawe zvu~nika.
Koncept nastavnog programa fizike, izbor sadràja pro-
grama i na~in wegovog struktuisawa odre|eni su slede}im pola-
znim postavkama:
pojave kao {to su oscilovawe, talasi i rezonancija prote-
ù se kroz sve oblasti fizike;
zvuk treba posmatrati kao mehani~ki talas odre|enog op-
sega frekvencija, pri ~emu treba uo~iti nove kvalitete sa prome-
nom frekvencije (infrazvuk-zvuk-ultrazvuk);
akustika je oblast fizike u kojoj se obra|uju zvu~ne pojave;
upotreba mnogih muzi~kih instrumenata se zasniva na
efektima rezonancije;
nastavni program fizike u prvom razredu sredwe {kole
nadovezuje se sadràjno i strukturno na nastavni program fizike
u osnovnoj {koli.
Metodi~ko izvo|ewe sadràja programa u nastavi, po ovom
konceptu, treba da se oslawa na osnovnu fizi~ku ideju da se pod
zvukom podrazumevaju sve pojave vezane sa mehani~kim oscilacija-
ma ~ija se frekvencija kre}e u granicama osetqivosti ~ula sluha;
u fizici se ove pojave posmatraju sa gledi{ta oop{tih fizi~kih
zakona, ali se pri tom treba voditi ra~una i o subjektivnom, odno-
sno fiziolo{kom ose}aju ~ula sluha.
Iza naslova svake od tematskih celina nalaze se, u zagradi,
po dve cifre. Prva cifra ozva~ava broj ~asova za neposrednu ob-
radu novih sadràja, a druga broj ~asova za utvr|ivawe, obnavqawe
i vrednovawe odre|enih sadràja. Analogno tome ozna~eni su i
demonstracioni ogledi.
SOCIOLOGIJA
CIQ I ZADACI
Ciq nastave sociologije je da u~enici upoznaju osnovne
probleme dru{tva i kulture.
Zadaci nastave sociologije su da u~enici:
shvate zna~aj rada i podele rada kao ekonomske kategorije,
osnove stvarawa i razvoja ~oveka i dru{tva i da uo~e odnos prirode
i ~oveka u tehnolo{kom dru{tvu i savremene ekolo{ke probleme;
upoznaju strukturu i organizaciju dru{tva, dru{tvene gru-
pe i zajednice, dru{tveno raslojavawe i principe populacione
politike;
shvate zna~aj kulture i civilizacije, vrste kulturnih zna-
~ewa i perspektive razvoja savremenog dru{tva.
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
PREDMET SOCIOLOGIJE (2)
1. Odre|ivawe predmeta sociologije, sociologija i druge
dru{tvene nauke.
2. Razvoj i zadaci sociologije kao nau~ne discipline.
PRIRODA, ÔVEK I DRU[TVO (6)
1. Rad i podela rada kao osnova razvoja ~oveka i dru{tva.
2. Dru{tvena proizvodwa:
~inioci proizvodwe;
oblici i zakonitosti dru{tvene proizvodwe;
razvoj oblika vrednosti (su{tina i osnovne funkcije novca).
3. Prirodna i dru{tvena sredina
ekolo{ki problemi
4. Dru{tvo i stanovni{tvo, populaciona politika
5. Priroda i ~ovek u savremenom tehnolo{kom dru{tvu
STRUKTURA I ORGANIZACIJA DRU[TVA (12)
1. Elementi dru{tvene strukture
2. Dru{tvene grupe
3. Dru{tvene zajednice
4. Brak i porodica, narod, nacija
5. Dru{tveno raslojavawe
6. Dràva globalna dru{tvena ustanova
7. Politi~ke organizacije, pokreti, udruèwa grana i sin-
dikati
8. Ustav, prava i slobode gra|ana
9. Demokratija i mehanizmi vlasti
PROMENE I RAZVOJ DRU[TVA (3)
1. Vrste dru{tvenih promena i dru{tvena pokretqivost
2. Dru{tveni razvoj i wegovi ~inioci
KULTURA I DRU[TVO (12)
1. Kultura i civilizacija
2. Jezik
3. Religija
nastanak religijske svesti;
mit i mitologija;
4. Obi~aji i moral
5. Umetnost
6. Masovna kultura i podkultura
7. Kultura i li~nost
Program obuhvata nekoliko celina i to: odre|ewe predmeta
sociologije, shvatawe prirode ~oveka i dru{tva, sadràje iz eko-
nomije, strukture i organizacije dru{tva, kulture i dru{tva sa
posebnom razradom sadràja iz oblasti religije. Posebno su ob-
ra|ena pitawa promena i razvoja dru{tva.
Za realizaciju ovih sadràja i ostvarivawe postavqenih za-
dataka bitno je da u~enici usvoje osnovne pojmove iz ove oblasti i
da formiraju kriti~ki odnos prema svetu, razumeju protivure~no-
sti koje nastaju u razvoju dru{tva i da odrede svoje mesto i akti-
van stav. Karakteristike sadràja omogu}avaju primenu razli~i-
tih oblika rada i nastavnih metoda koje angaùju u~enike.
Budu}i da su op{ta obele`ja qudske aktivnosti sadràna u
radu, rad se posmatra kao su{tinsko svojstvo ~oveka, wegovog stva-
rala{tva i istorije kao i u sklopu prirodne i dru{tvene podele
rada. U ovom delu programa najdirektnije se povezuju sadràji so-
ciologije sa politi~kom ekonomijom i antropologijom.
Prilikom obrade teme Struktura i organizacija dru{tva
treba posebnu pa`wu posvetiti metodskim jedinicama o dràvi,
politi~kim organizacijama, pravima i slobodama gra|ana, demo-
kratiji i mehanizmima vlasti. Ovo tim pre {to u~enici muzi~kih i
baletskih {kola nemaju poseban predmet Ustav i prava gra|ana.
Pri obradi sadràja o kulturi i dru{tvu treba primeniti
strukturalni i sistemski pristup. Posebnu pa`wu treba posveti-
ti religiji, po~ev od nastanka religijske svesti do pojave monote-
isti~kih religija. Pri tome treba koristiti {to vi{e primera i
rezultate kulturolo{kih istraìvawa i novih studija iz oblasti
sociologije, kulture i religije. Prilikom obrade ovog odeqka
treba uvaàvati u ve}oj meri interesovawa u~enika.
Koriste}i odgovaraju}e metode u nastavi, u~enike bi treba-
lo posebno stimulisati da postavqaju pitawa i vode rasprave o
wima. Posebnu pa`wu treba pokloniti raspravi o kretawima sa-
vremenih dru{tava, aktuelnim problemima morala, alternativne
kulture, ekologiji. Na konkretnim pitawima treba obja{wavati
postojawe razli~itih sociolo{kih teorija.
PSIHOLOGIJA
CIQ I ZADACI
Usvajawem znawa iz psihologije omogu}ava se:
shvatawe materijalne osnove i razvojnosti psihi~kog ì-
vota i formirawe nau~nog shvatawa sveta i odnosa izme|u li~no-
sti, kulture i umetnosti;
upoznavawe sa osnovnim vrstama psihi~kih procesa, oso-
bina i stawa, posebno onih koji se ispoqavaju u stvarala{tvu u
okviru umetni~kih delatnosti, sa wihovim karakteristikama i
tokom razvoja, kao i osnovnim pitawima vezanim za li~nost kao
celinu;
razumevawe psiholo{kih osnova umetni~kih delatnosti;
sticawe znawa i razvijawe sposobnosti neophodnih za pe-
dago{ku delatnost i uop{te komunikaciju sa qudima;
upoznavawe sa osnovnim oblastima i mogu}nostima prime-
ne psiholo{kih saznawa u konkretnim uslovima umetni~ke delat-
nosti posebno u oblasti stvarala{tva;
sticawe potpunijeg uvida u situacije karakteristi~ne za
adolescentni uzrast i doba zrelosti i boqe razumevawe sopstve-
nog pona{awa i pona{awa drugih;
razvijawe kriti~kog mi{qewa i stvarala~kih sposobnosti;
upoznavawe sa racionalnim metodama u~ewa, planirawa rad-
nih i slobodnih aktivnosti i re{avawe svakodnevnih problema;
preventivno delovawe na nastajawe poreme}aja u psihi~-
kom ìvotu i pona{awu.
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
OSNOVE OP[TE PSIHOLOGIJE
PREDMET, GRANE I METODE PSIHOLOGIJE (2)
Predmet, teorijski i prakti~ni zadaci psihologije psiho-
logija kao sistem nau~nih disciplina.
Metodologija psiholo{kog istraìvawa prikupqawe, ob-
rada i interpretacija rezultata.
ORGANSKE OSNOVE I SOCIJALNI ÎNIOCI
PSIHI^KOG @IVOTA (2)
ûla i centralni nervni sistem uloga leve i desne hemis-
fere kore velikog mozga, lokalizacija psihi~kih funkcija.
Razvoj psihi~kog ìvota ~oveka filogenetski i ontoge-
netski razvoj.
OSE]AJI I OPA@AJI (4)
Ose}aji i opaàji pojam i vrste.
Princip opaàwa grupisawe draì; psiholo{ki i soci-
jalni ~inioci opaàwa.
Pa`wa ~inioci i osobine pa`we.
Opaàwe osoba prva impresija; opaàwe uzroka svog i po-
na{awa drugih; gre{ke u opaàwu osoba.
UÊWE, PAM]EWE I ZABORAVQAWE (6)
Pojam, oblici i vrste u~ewa vrste u~ewa prema sloèno-
sti i prema sadràju.
U~ewe motornih ve{tina pojam, karakteristike i tok na-
predovawa u u~ewu.
Transfer u~ewa pojam i vrste, oblast u kojima se javqa
(transfer u oblasti sposobnosti i u oblasti motornih aktivnosti).
Pam}ewe i zaboravqawe pojam i vrste.
Psiholo{ki uslovi uspe{nog u~ewa sposobnosti, metode
i motivacija za u~ewe.
MI[QEWE I SPOSOBNOSTI (5)
Pojam i karakteristike mi{qewa mi{qewe i govor.
Vrste mi{qewa imaginativno i realisti~ko; konvergent-
no i divergentno mi{qewe.
Pojam i vrste sposobnosti senzorne, intelektualne i mo-
torne sposobnosti.
Priroda i struktura intelektualnih ssposobnosti, merewe.
EMOCIJE (3)
Pojam emocija i emocionalnog reagovawa fenomenolo-
{ki, fiziolo{ki i akcioni nivo.
Razvoj emocija organske promene pri emocijama.
Emocije i li~nost.
MOTIVACIJA (3)
Pojam i vrste motiva motivacioni ciklus.
Li~ni i socijalni motivi. Hijerarhija motiva.
Saznajni motivi interesovawa i wihov razvoj; interesova-
we za umetnost.
LI^NOST KAO ORGANIZACIJA
PSIHI^KOG @IVOTA (9)
Pojam i struktura li~nosti telesna svojstva, sposobnosti,
temperament, karakter.
Razvoj li~nosti biolo{ki i socijalni ~inioci razvoja.
Razdobqa u razvitku pojedinca i wihove psiholo{ke karak-
teristike li~nost adolescenta; zrelost li~nosti.
Dinamika li~nosti shvatawe o uzrocima qudskog pona{a-
wa. Osuje}ewa i sukobi motiva; realisti~ka i nerealisti~ka rea-
govawa na osuje}ewa. Mehanizmi odbrane.
Pregled op{tih teorija li~nosti podela i op{te karakte-
ristike.
Poreme}aji psihi~kog ìvota i pona{awa pojam normal-
nosti i problemi prilago|avawa.
Vrste poreme}aja neuroze, psihoze, psihopatije. Delikven-
cija, alkoholizam i narkomanija. Prevencija poreme}aja.
Psiholo{ke osnove rada u grupi komunikacija (saznajna i
socijalna); saradwa i takmi~ewe, efikasnost grupe.
OSNOVE PSIHOLOGIJE STVARALA[TVA
STVARALA[TVO I UMETNOST U NAUCI (7)
Pojam stvarala{tva, stvarala{tvo u razli~itim oblastima
umetnosti.
Umetnost i psihologija grane psihologije umetnosti. Mo-
gu}nost primene psiholo{kih saznawa u umetnosti.
Emocionalna, saznajna, estetska i eti~ka komponenta umet-
ni~kog dela.
Inteligencija i stvarala{tvo pojam, distribucija i vrste
stvarala{tva.
Razvoj stvarala~kih sposobnosti kod dece zna~aj igre i
spontanosti; stvarala~ka ma{ta.
Obdarenost pojam, identifikacija, vaspitawe i obrazova-
we obdarenih.
UMETNOST KAO OBLIK KOMUNIKACIJE (2)
Proces umetni~ke komunikacije umetnik, umetni~ko delo,
publika.
Posrednici u tuma~ewu umetnosti umetnik, stru~na recen-
zija i kritika, masmediji. Zna~aj masmedija. Vrednosno ocewiva-
we i argumentacija.
OSNOVE PSIHOLOGIJE MUZIKE
MUZIKA KAO PREDMET PSIHOLO[KOG
ISTRA@IVAWA (2)
Osnovni problemi i pristupi psihometrijsko, kognitivno
i razvojno stanovi{te.
PSIHOAKUSTI^KE I FIZIOLO[KE
OSNOVE MUZIKE (2)
Draì, ~ulni organ i fiziolo{ka osnova ~uvstva.
Psiholo{ki podaci o visini, glasnosti, boji i trajawu.
OPA@AWE MUZIKE (3)
Zakonitosti opaàwa pojedinih muzi~kih komponenti me-
lodija, ritam, harmonija.
Opaàwe muzi~kog dela.
Reagovawe na muziku emocionalno reagovawe, preferen-
cije, muzi~ki ukus.
MUZI^KO IZVO\EWE (3)
Vidovi muzi~kog izvo|ewa ~itawe s lista, ekspertsko iz-
vo|ewe.
Tenzija u muzi~kom izvo|ewu izvori, efekti, kontrola.
MUZI^KE SPOSOBNOSTI (3)
Problem definisawa; priroda i struktura muzi~kih spo-
sobnosti.
Psiholo{ka procena muzi~kih sposobnosti konvergencija
muzi~kog i psiholo{kog pristupa.
MUZI^KI RAZVOJ (2)
Vidovi, tok i tempo razvoja.
Determinante muzi~kog razvoja.
USPE[NOST U UÊWU MUZIKE (2)
Muzi~ki i psiholo{ki ~inioci. Li~nost muzi~ara.
Vanmuzi~ke komponente.
OSNOVE PSIHOLOGIJE U UMETNI^KOJ IGRI
OSNOVNI PROBLEMI UMETNI^KE IGRE (2)
Pojam igre razlikovawe igre, plesa i baleta kao umeti~ke
igre; stil i oblici umetni~ke igre.
Struktura i dinamika igre igrovni proces (sadràj, muzi-
ka, pokret, estetski doìvqaj); psiholo{ke komponente igre
(emocionalna, saznajna, estetska, eti~ka).
SADR@AJ IGRE (2)
Psiholo{ka analiza baletskog dela ideja dela i ideja iz-
vo|ewa dela (predstave); istovetnost i razli~itost dela i wego-
vog izvo|ewa. Karakteristike sadràja predstave (savremenost,
aktuelnost, istinitost).
Psiholo{ka analiza likova i uloga dramaturgija igre (su-
kobi, predmet sukoba, linija razre{ewa).
Muzika kao komponenta baletskog dela osobenost baletske
muzike i weni lajt motivi.
POKRET (2)
Doìvqaj tela shema tela
Estetski oblikovan pokret forma, izraz i dinamika po-
kreta (ritam, tempo, akcenti, pauze, harmonija, proporcija, snaga).
PSIHOLO[KE OSNOVE STVARALA[TVA
UMETNI^KE IGRE (4)
Psiholo{ki procesi igra~ke kreacije empatija, imitaci-
ja i dr.
Motivacija potrebe koje pokre}u na igru; struktura li~no-
sti i motivacija igra~a.
Procena igra~kog potencijala dispozicije za igru (tele-
sne, psihomotorne, stvarala~ke).
Govor igre mimi~ki jezik, slikovito prikazivawe; komu-
nikacija igre (izvo|a~, delo, publika).
Karakteristike programa
Program utvr|uje sadràje nastave psihologije koji treba da
omogu}e u~enicima da psiholo{ke pojave upoznaju razvojno, steknu
fundamentalna op{ta znawa o wima, wihovo me|udejstvo u li~no-
sti, kao i da ih upoznaju sa aspekta povezanosti sa socijalnim po-
na{awem qudi. Predmet nagla{ava i specifi~no prakti~ne
aspekte psihi~kih pojava vezanih za obrazovni profil za koji se
u~enik priprema, ili pak za koji daje osnovu za daqu pripremu za
vi{e stupweve obrazovawa; priprema u~enike i za samostalno ~i-
tawe psiholo{ke literature.
Program ima ~etiri oblasti koje je potrebno povezati u jed-
nu celinu: osnove op{te psihologije, osnove psihologije stvara-
la{tva, osnove psihologije muzike i osnove psihologije u umet-
ni~koj igri.
U okviru svake oblasti istaknuto je po nekoliko tematskih
celina. Za svaku od wih je naveden pribliàn broj ~asova. Unutar
svake tematske celine, odvojeno, navedene su uè teme uz koje su
istaknute glavne pojave koje u~enici treba da upoznaju i kqu~ni
pojmovi koje treba da usvoje. U ve}ini slu~ajeva svaki pasus (pone-
gde i red) moè se shvatiti kao nastavna jedinica ili koli~ina
gradiva koju nastavnik treba da obradi na jednom ~asu, ukoliko
ceo ~as posve}uje novom gradivu. Zavisno od ukupne organizacije
nastave, nastavnih metoda, uxbenika i drugih sredstava, nastavnik
moè prilikom obrade neke teme podeliti sadràje na jo{ mawe
celine kao {to ih moè spojiti u ve}u celinu. Zna~ajno je pri to-
me da pri razradi nastavne teme i nastavne jedinice polazi od da-
tih zadataka predmeta uz dobro sagledavawe sadràja cele teme.
Od ukupnog broja ~asova predvi|enih za jednu temu nastavnik
odre|uje koliko }e iskoristiti za obradu a koliko za utvr|ivawe
i proveru znawa.
Obrada tematskih sadràja
Obrada programskih sadràja i ostvarivawe zadataka uveli-
ko zavisi od didakti~ko-metodi~ke artikulacije godi{weg plana
i programa rada na pojedinim tematskim celinama. Program omo-
gu}ava metodi~ki pristup u realizaciji kojim je mogu}e pove}ava-
ti, sa proticawem nastavnog procesa, udeo metoda koje aktiviraju
individualnu i grupnu projekciju samih u~enika. Pri tom je vrlo
bitno da se u~ewe psihologije poveè sa ìvotnim iskustvima
u~enika, sa wihovim saznawima i onim {to u~e u drugim predme-
tima i da se, gde je mogu}e, u obradi sadràja koriste primeri iz
muzi~kog, odnosno stvarala{tva umetni~ke igre.
PRVA OBLAST sadrì vi{e celina, odnosno nastavnih te-
ma. Obradom prve dve treba posti}i da u~enici steknu sliku o
glavnim podru~jima istraìvawa i primene savremene psihologi-
je i da uo~e biolo{ku i dru{tvenu uslovqenost psihi~kog ìvota.
Treba nastojati da u~enici razumeju i usvoje osnovne pojmove, uo~e
razliku izme|u nau~nog i nenau~nog tuma~ewa nekih psihi~kih po-
java. Neki od pojmova }e se koristiti u obradi ostalih tema, te
treba nastojati da se wihovo razumevawe i usvajawe postepeno
produbquje (npr. bazi~na i aplikativna istraìvawa, posmatrawe
i samoposmatrawe, objektivni i subjektivni podaci).
Kod navedenih devet tema istaknuti su kqu~ni pojmovi pa je
neophodno da u~enici razumeju wihov sadràj, me}usobnu poveza-
nost, teorijski i prakti~ni smisao. Veoma je va`no da u~enici
shvate finkcionalnu povezanost izme|u psihi~kih pojava (npr. od-
nos izme|u op{tih i specijalnih sposobnosti; sposobnosti i stva-
rala{tva; znawa i mi{qewa; sposobnosti, motiva i u~ewa i dr.),
kao i prakti~ne implikacije wihovog prou~avawa, posebno sa
aspekta struke i obrazovnog profila za koji se u~enik priprema.
Posledwa tema iz prvog dela Li~nost obuhvata kohezione
i integracione elemente u razmatrawu psihi~kih pojava. Struktu-
ru, dinamiku i razvoj li~nosti treba prikazati kao tri ugla gle-
dawa na celinu psihi~kih pojava. Obrada sadràja ovog dela pru-
à priliku ~estog kori{}ewa pojava formiranih obradom pret-
hodnog gradiva. Sadràji posve}eni teorijama li~nosti treba da
u~enike suo~e sa otvorenim problemima psiholo{ke nauke i da ih
podstaknu na samostalno ~itawe psiholo{ke literature. Obradom
osnovnih vrsta promena i poreme}aja psihi~kog ìvota i pona{a-
wa treba posti}i da u~enici na izdiferenciran na~in opaàju te
pojave i da steknu uvid u okolnosti pod kojima se one pojavquju
(npr. delikvencija, alkoholizam i sl.).
Oslawawe na prethodno obra|ene sadràje i primere koji
se mogu na}i u literaturi i svakodnevnom ìvotu omogu}uje na-
stavniku da u ovom delu nastavu postavi kao problemsku. To zna~i,
da u~enici, u ciqu pripreme za obradu novih sadràja, samostal-
no, analizom odre|enih poglavqa iz uxbenika ili predloène li-
terature identifikuju pojmove koje smatraju neophodnim za opis i
razumevawe wihovog psiholo{kog sadràja.
DRUGA OBLAST usmerena je na bliè upoznavawe psiholo-
gije stvarala{tve. U okviru sadràja ovog dela u~enik treba da
shvati ne samo pojmove koji se tu obja{wavaju, ve} da se pripremi
i da se bavi tom delatno{}u; u prvom redu treba uputiti u~enika
na stvarala~ku ma{tu, maksimalnu produktivnost, ve`bawe, ali i
na razvoj sposobnosti za kreativan rad, mi{qewe i pona{awe.
TRE]A OBLAST psihologija m u z i k e treba da bude ilu-
strovana kod svih sadràja sa konkretnim primerima muzi~ke de-
latnosti. Pri razmatrawu principa opaàwa u muzici, prave}i
analogiju sa vizuelnim opaàwem, ukazati na sli~nosti i razlike
i dati ilustracije zakonitosti opaàwa i uloge iskustva u audi-
tivnom modalitetu. Kada se diskutuje o razlici izme|u pojedinih
vidova reagovawa na muziku, u~enici treba na osnovu izlagawa na-
stavnika i analize sopstvenih iskustava da razumeju distinktivne
odlike pojedinih vidova reagovawa. U vezi sa opaàwem muzike
ukazati na ulogu pa`we u selekciji onoga {to }e da se prati pri
slu{awu i va`nosti memorije, kao ~inilaca koji pomaù (uo~ava-
we konture melodije, grupisawe tonova po visini i temporalnoj
blizini, uo~avawe tonaliteta i sl). Povezivawe sa muzi~kim pri-
merima i sopstvenom praksom posebno je va`no za temu muzi~kog
izvo|ewa u vezi sa obradom sadràja ~itawa s lista, ekspertsko
izvo|ewe, kao i pri obradi problema tenzija pri izvo|ewu. Deo o
sposobnostima treba izlagati neprestano imaju}i u vidu celinu
(ovo se odnosi na odeqak o li~nosti muzi~ara). Svaki vid muzi~-
kih sposobnosti treba tretirati razvojno a testirawe u muzici kao
jedan od na~ina procene sposobnosti. Testirawe ne treba predsta-
viti samo kao tehni~ko pitawe vezano za selekciju i dijagnozu, ve}
kao muzi~ko-psiholo{ki relevantan problem, kao sredstvo istra-
ìvawa ~ija primena daje odgovore na teorijska pitawa strukture
sposobnosti ili dostizawe razvojnih nivoa. Uop{te uzev, ovaj deo
gradiva treba da bude, {to je vi{e mogu}e, oslowen na prethodno
obra|ene teme iz psihologije kao i na svakodnevna muzi~ka i osta-
la iskustva u~enika kako bi u~enici {to potpunije shvatili poje-
dine probleme i bili u stawu da u svojoj aktuelnoj i budu}oj delat-
nosti koriste znawa psihologije. Od nastavnih sredstava teì{te
treba da bude na auditivnim (trake, kasete, muzika sa plo~a) ali se
koriste i vizuelna sredstva notni tekst, slike (npr. Gra|a uha i
sl.), testovi muzi~kih sposobnosti.
ÊTVRTA OBLAST omogu}ava, uz oslawawe na prethodno
obra|ene sadràje, produbqavawe specifi~no prakti~nih aspeka-
ta psiholo{kih pojava vezanih za umetni~ke igre. U ostvarivawu
sadràja ovog dela neophodno je, {to je vi{e mogu}e, koristiti
analiti~ke i deskriptivne metode konkretnog umetni~kog sadr-
àja (od repertoarske politike baleta do, ako je to mogu}e, video
projekcije filmova sa primerima iz svih oblasti umetni~ke
igre). U tu svrhu mogu se koristiti i neke projektivne tehni~ke
li~nosti npr. Slike o sebi (ko sam ja i kakav bi voleo da bu-
dem), analiza aluminacije sebe kao igra~a, analiza potrebe (mo-
tivacije) za igru i dr.
U okviru tematske celine Pokret koristiti razne ve`be
iz psihomotorne redukcije (imenovawe i dodirivawe delova tela
na sebi i drugima; igre pam}ewa kombinacija imenovanih delova
tela npr. dodirni desno rame, ispruì levu ruku, uspravi glavu,
zategni mi{i} i dr.). Ovo je ve`ba pam}ewa i razvijawa svesti o
svom telu u koordinaciji pokreta kao celine. Mogu se koristiti
i drugi primeri.
FILOZOFIJA
CIQ I ZADACI
Ciq nastave filozofije u muzi~kim i baletskih {kolama
je unapre|ivawe op{teg obrazovawa upoznavawem glavnih sadrà-
ja i razvojno-istorijskih tokova filozofskog mi{qewa.
Zadaci nastave filozofije su:
kriti~ko razumevawe filozofskih problema i wihovih
re{avawa na primerima reprezentativnih dostignu}a filozof-
ske misli, kao i osposobqavawe za razumevawe drugih teorijskih
i prakti~nih problema;
unapre|ivawe i razvijawe op{teg, teorijskog i humani-
sti~kog mi{qewa;
razvijawe i unapre|ivawe esteti~kog ukusa.
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
UVOD U FILOZOFIJU (6)
Ime, pojam i odre|ewe filozofije izvori filozofije;
filozofija i mit.
Odnos filozofije prema posebnim naukama, religiji i
umetnosti.
Osnovna filozofska pitawa i discipline.
Estetika kao posebna filozofska disciplina.
ANTI^KA FILOZOFIJA (15)
Kosmolo{ko razdobqe Miletska {kola i Heraklit.
Pitagorejska {kola.
Elejsko u~ewe o bi}u.
Atomisti Leukit i Demokrit.
Antropolo{ko razdobqe sofisti i Sokrat.
Platonov sistem idealizma.
Platonovo shvatawe umetnosti.
Aristotel klasifikacija nauka i u~ewe o prvim princi-
pima i na~elima postoje}eg.
Aristotelova estetika odnos pesni{tva i istoriografi-
je, funkcija tragedije.
Helenisti~ko razdobqe Epikurejska i Stoi~ka {kola.
Plotin misticizam i odre|ewe lepote.
SREDWOVEKOVNA FILOZOFIJA (5)
Filozofija i hri{}anstvo.
Odnos vere i razuma; filozofije i teologije.
Problem univerzalija.
Shvatawe umetnosti u sredwem veku Avgustin i Akvinski.
FILOZOFIJA NOVOG DOBA (20)
Filozofija renesanse i preporoda preporod nauka i umet-
nosti.
Frensis Bekon nova metoda istraìvawa i kritika idola.
Rene Dekart u~ewe o metodi i supstanciji.
Spinoza i Lajbnic u~ewe o monadama i problem teodikeje
filozofija.
Empiristi~ka filozofija Hobs, Lok, Hjum i Berkli.
Filozofija francuske prosve}enosti.
Esteti~ka shvatawa francuskih materijalista i prosvetiteqa.
Kantov agnosticizam; etika du`nosti.
Kantova estetika u~ewe o lepom i uzvi{enom.
Fihte u~ewe o slobodi i odre|ewe ~oveka.
[elingov sistem objektivnog idealizma.
Hegelov sistem spekulativnog uma istorija filozofije,
filozofija istorije; filozofija prava i filozofija religije.
Hegelova filozofija umetnosti i estetika.
Nastanak, razvoj i osnovne teme Marksove filozofije
shvatawe ~oveka, istorije, slobode i otu|ewa.
SAVREMENA FILOZOFIJA (10)
Pozitivizam i pragmatizam Kant, Vitgen{tajn i Djui.
Iracionalizam [openhauer i Ni~e.
[openhauerovo shvatawe muzike i Ni~eovo shvatawe umet-
nosti
Filosofija egzistencije Krejkegord i Jaspers.
Hajdegerova i Sartrova filozofija shvatawe umetnosti.
FILOZOFIJA UMETNOSTI (8)
Filozofsko pitawe o biti umetnosti; o potrebi umetno-
sti i o krizi umetnosti.
Mogu}nost estetike kao nauke.
Esteti~ke kategorije lepo, ru`no, uzvi{eno, tragi~no, ko-
mi~no.
Kriterijumi umetni~kog i estetskog prosu|ivawa.
[ta je muzika uop{te?
Nova estetika muzike.
Program filozofije u muzi~kim i baletskim {kolama u osno-
vi je isti kao i za sve sredwe stru~ne {kole sa fondom od dva ~asa.
Razlika je u tome {to je dat naglasak na filozofiju umetno-
sti i estetiku, budu}i da se radi o ovom profilu {kola.
Uvedeno je {esto poglavqe kojim se programskim sadràji-
ma daje akcenat na profil {kole.
Struktura programa filozofije ista je kao i za ostale {ko-
le uz izvesna saìmawa i naglasak na estetiku.
Naro~itu pa`wu treba posvetiti uvodnom delu, s obzirom na
zna~aj uvoda za uvo|ewe u predmet filozofiju.
U obradi svih razdobqa filosofije treba izlagati ono {to
je filosofski i civilizacijski najve}i doprinos. Posebnu pa-
`wu treba obratiti na razdobqa i filozofe koji su dali zna~a-
jan doprinos estetici i filozofiji umetnosti. Na primer: Pla-
tonu, Aristotelu, renesansi, {to je i nagla{eno u sadràju pro-
grama.
U vezi sa istorijom filozofije neophodno je naglasiti raz-
voj filozofskih disciplina i u~ewa, kao i uo~avawe trajnih fi-
lozofskih pitawa i problema ~oveka.
U realizaciji programa nastavnik treba da primewuje sa-
vremene i raznovrsne metode rada kako bi se u~enici osposobili
za kompetentnu raspravu o filozofskim problemima.
Naro~ito je bitno koristiti tekst metodu {to podrazumeva
izvorni tekst ili autoritativnu interpretaciju.
U~enike treba uvoditi u filozofiju primerenim tekstovi-
ma, samostalnijim radovima u~enika i sli~no.
U procesu utvr|ivawa stepena ovladavawa nastavnim sadr-
àjima treba na}i optimalnu meru izme|u znawa, sposobnosti i
samostalnosti u~enika. Nikako ne bi bilo dobro da se nastava
svede prete`no na razgovor i diskusiju. Zbog toga {to je i filo-
zofija znawe. U~enici moraju ste}i pouzdana znawa o odre|e-
nim, za filozofski na~in mi{qewa, bitnim kategorijama i poj-
movima.
U ciqu uspe{nijeg realizovawa programa potrebno je da na-
stavnici sa~iwavaju kompletne orijentacione i mese~ne planove
rada i da koriste odgovaraju}u literaturu.
Pored uxbenika u~enicima se mogu preporu~iti i slede}e
kwige:
Ernst Fi{er: O potrebi umetnosti
Ivan Foht: Uvod u estetiku
Teodor Adorno: Filosofija muzike
FIZI^KO VASPITAWE
CIQ I ZADACI
Ciq nastave fizi~kog vaspitawa je: zadovoqavawe osnov-
nih bio-psiho-socijalnih potreba u~enika u oblasti fizi~ke kul-
ture; formirawe pravilnog shvatawa i odnosa prema fizi~koj
kulturi; trajno podsticawe u~enika da ove aktivnosti ugrade u
svakodnevni ìvot i kulturu ìvqewa.
Zadaci nastave su:
kvalitativno i kvantitativno razvijawe fizi~kih sposob-
nosti i sportsko-motori~kog obrazovawa, zapo~etih na ranijim
stupwevima obrazovawa;
osposobqavawe u~enika za samostalan rad i samokontrolu
u odràvawu fizi~ke kondicije, zdravqa i nezi tela;
stvarawe uslova u kojima u~enik doìvqava radost stvara-
la~kog angaòvawa u sportskim i rekreativnim aktivnostima;
pro{irivawe znawa koja doprinose objektivnom sagleda-
vawu vrednosti i mogu}nosti fizi~ke kulture.
STRUKTURA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Sadràji programa usmereni su na:
1. Razvijawe fizi~kih sposobnosti;
2. Sportsko-tehni~ko obrazovawe;
3. Povezivawe fizi~kog vaspitawa sa ìvotom i radom
RAZVIJAWE FIZI^KIH SPOSOBNOSTI
Na svim ~asovima nastave fizi~kog vaspitawa predvi|a se:
1. Razvijawe osnovnih elemenata fizi~koh sposobnosti ka-
rakteristi~nih za ovaj uzrast i pol, kao i elemenata motorne ume-
{nosti koji sluè kao osnova za pove}awe radne sposobnosti, ne-
govawe zdravqa i napredovawe u sportsko-tehni~kom obrazovawu;
2. Preventivno-kompenzacijski rad na spre~avawu postural-
nih poreme}aja;
3. Osposobqavawe u~enika za samostalno negovawe i samo-
kontrolu fizi~kih sposobnosti i zdravqa.
Programski zadaci odre|uju se individualno, prema polu,
uzrastu i fizi~kom razvoju svakog pojedinca, na osnovu orijenta-
cionih vrednosti, koje su sastavni deo Uputstva za vrednovawe i
ocewivawe napretka u~enika, kao i jedinstvene baterije testova i
metode za wihovu proveru i pra}ewe.
Sportsko-tehni~ko obrazovawe realizuje se u , i re-
zredu kroz zajedni~ki program (atletika, ritmi~ko-sportska gim-
nastika, ve`be na spravama i tlu) i kroz program po izboru u~eni-
ka. U razredu sportsko-tehni~ko obrazovawe realizuje se kroz
program po izboru u~enika.
A. ZAJEDNI^KI PROGRAM
RAZRED
1. ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijawu
vode}ih motornih osobina za datu disciplinu.
1. 1. Tr~awe
Usavr{avawe tehike tr~awa na kratke i sredwe staze
1. 2. Skokovi
Skok udaq racionalnom tehnikom
Skok uvis jednom od racionalnih tehnika
1. 3. Bacawe
Bacawe kugle racionalnom tehnikom (u~enici 5 kg, u~enice
4 kg)
Takmi~ewe u atletskim disciplinama
2. VE@BE NA SPRAVAMA I TLU
2. 1. Ve`be na tlu
Za u~enike i u~enice:
Premet strance udesno, premet strance ulevo, vaga pretklo-
nom i raznoèwem i sp. Postavqawem ruku na tlo i odrazom staj-
ne noge kolut napred.
2. 2. Preskoci
Za u~enice: kow u {irinu, visine 110 cm, zgr~ka i razno{ka
Za u~enike: kow u {irinu, visine 120 cm, zgr~ka i razno{ka
2. 3. Krugovi
Za u~enike (dohvatni krugovi):
Iz mirnog visa vu~ewem vis uzneto, spust u vis stra`wi, iz-
dràj, vu~ewem vis uzneto, spust u vis predwi, saskok
2. 4. Razboj
Za u~enike (paralelni razboj):
Iz wiha u uporu, predwihom saskok sa 1/1 okretom prema
pritki.
Na po~etku razboja, iz wiha u uporu, u zawihu sklek, predwi-
hom upor, zawih u uporu, sklek predwihom upor itd.
Za u~enice (dvovisinski razboj):
Ispod v/p licem prema n/p naskok u vis, osloncem i odrazom
jedne noge o n/p zawih, predwihom premah zgr~eno jednom nogom u
zis leè}i je{u}i; prehvat na n/p; premah odno`no zano`nom i
sp. saskok sa okretom za 90 stepeni (odno{ka), zavr{iti bokom
prema pritki.
2. 5. Vratilo
Za u~enike (dvohvatno vratilo):
Iz visa predweg potrkom, naupor ja{u}i, prehvat u pothvat,
kovrtqaj unapred u upor ja{u}i, uz pomo}, premah odno`no nazad
do upora, odrivom od pritke saskok nazad uvito.
2. 6. Greda
Za u~enice:
êono prema desnom kraju grede; zaletom i suno`nim odsko-
kom u upor ja{u}i; okret za 90 stepeni do seda ja{u}eg bo~no-hvat
ispred tela; prednoìti visoko (izdràj); zamahom nogama unazad
do upora ~u~e}eg (ili osloncem stopala iza tela pre}i u upor ~u-
~e}i); ~u~aw, predru~iti; usprav, odru~iti; hodawe u usponu do
kraja grede; vaga pretklonom i zanoèwem, usklon, odru~iti; sa-
skok jelewi, zavr{iti bokom pored grede.
2. 7. Kow sa hvataqkama
Za u~enike:
Premah odno`no desnom napred zamah ulevo, zamah udesno,
zamah ulevo i sp. Premah levom napred, premah desnom nazad, zamah
ulevo, zamah udesno i sp. Odnoèwem desne saskok sa 1/2 okreta
ulevo, levoru~ke, do stava na tlu, levi bok uz kowa.
3. RITMI^KO SPORTSKA GIMNASTIKA
Za u~enice
3. 1. Ve`be bez sprava proste ve`be
Zamasi:
celim telom u sve tri osnovne ravni, trupom, rukama, noga-
ma u sve tri osnovne ravni
Hodawe i tr~awe:
gimnasti~ko hodawe i tr~awe
Poloàji na tlu:
poloàji u kleku i sedu, u leàwu, u uporu na lopaticama
3. 2. Ve`be bez sprava sloène ve`be
Talasi:
celim telom bo~ni talasi napred, nazad; ~eoni talasi;
talasi jednom i obema rukama.
Skokovi suno`nim odrazom:
skok sa zgr~enim prednoèwem jedne ili obe noge;
skok sa zanoèwem obe noge;
skok sa predno`nim raznoèwem;
skok sa bo~nim raznoèwem
Ravnoteè:
Stavovi na dve noge (poloàji u usponu na dve noge): fik-
sirani i prolazni
Stavovi na jednoj nozi:
ve`be po izboru u predwoj, bo~noj i zadwoj ravnoteì
Okreti:
prosti okreti na dve ili jednoj nozi za 45, 90, 180 i 360
stepeni (istoimeni i raznoimeni)
okreti prednoèwem i odnoèwem (zanoèwem) zamahom
slobodne noge i jednoj ravni (~eonoj ili bo~noj)
okreti kru`nim zamahom:
istoimeni okret sa zgr~enim odnoèwem slobodne noge
raznoimeni okret sa zgr~enim odnoèwem slobodne noge
Poluakrobatske ve`be kotrqawa:
kolut napred i nazad
povaqka napred do stava u uporu na grudima
povaqka napred preko ramena i spojeno kolut napred
akrobatski okret osloncem na lopatice
Sastavi bez rekvizite
jedan sastav od 16 taktova bez muzi~ke pretwe
jedan sastav od 24 takta sa odgovaraju}om muzi~kom pratwom
3. 3. Ve`be sa spravama
Ve`be sa vija~om:
Suno`ni skok sa obrtawem vija~e napred pokretima u zglo-
bu {ake
Suno`ni skok sa duplim obrtawem vija~e napred
Suno`ni skok sa ukr{tenim obrtawem vija~e napred
Kruèwe vija~om vodoravno iznad glave; kruèwe otvorene
vija~e u bo~noj ravni
Skok preko dvostruke vija~e
Sastav sa vija~om u 4/4 taktu od 16 taktova bez muzi~ke pretwe
4. SPORTSKA IGRA (PO IZBORU)
Ponavqawe i uve`bavawe prethodno nau~enih elemenata.
Obuka novih elemenata individualne tehnike i kolektivne takti-
ke u skladu sa izbornim programom za datu igru.
U~estvovawe u odeqewskim, {kolskim i me|u{kolskim tak-
mi~ewima
MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI
Atletika: troboj (tr~awe na 100 m, bacawe kugle, skok uvis
ili udaq)
Ve`be na spravama i tlu:
U~enici: nastavni sadràji programa ve`bi na tlu, presko-
ka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu
U~enice: nastavni sadràji programa ve`bi na tlu, presko-
ka, grede i dvovisinskog razboja
Ritmi~ko sportska gimnastika:
U~enice: jedan sastav od 24 takta sa odgovaraju}om muzi~kom
pratwom.
RAZRED
1. ATLETIKA
Uve`bavawe i usavr{avawe disciplina troboja
2. 1. Ve`be na tlu:
U~enice:
Dva povezana premeta strance udesno, dva povezana premeta
strance ulevo; stav na {akama, kolut napred.
2. 2. Preskoci:
Za u~enice: kow u {irinu, visine 110 cm, sklonka
Za u~enike: kow u {irinu, visine 120 cm, sklonka.
2. 3. Krugovi
Za u~enike (dosko~ni krugovi): wih, zawihom saskok uz pomo}.
2. 4. Razboj
Za u~enike (paralelni razboj):
Iz upora sede}eg razno`no pred rukama, prehvatom napredi
dizawem skloweno stav o ramenima (uvitno), spust napred u upor se-
de}i razno`ni, prehvat rukama iza butina snoìti, zawihom saskok.
Ispod v/p licem prema n/p naskok u vis; klim, premah zgr~eno
jednom nogom do visa ja{u}eg; prehvat na n/p; premah odno`no zano-
`nom do upora srta`weg; zamahom nogama unapred saskok (sased).
2. 5. Vratilo
Za u~enike (dosko~no vratilo):
Naskok u vis (nazna~iti) klimom predwih zawih, predwi-
hom u upor ja{u}i, prehvat, kolut napred, prehvat, spad, zawihom
saskok
2. 6. Greda
Za u~enice:
kom naskok u upor ~u~e}i (uz pomo}); okret za 90 stepeni ulevo, us-
prav u uspon, skok suno`nim odskokom , tr~awe do kraja grede; sa-
skok zgr~eno, zavr{iti le|ima prema kraju grede (bo~no)
Za u~enike:
Iz upora pred rukama, kolo zano`no levom, kolo zano`no
desnom
Za u~enice
3. 1. Ve`be sa ~uwem
Dràwe ~uwa, mlinovi, bacawe i hvatawe ~uwa, udarawe ~u-
wevima, lukoviti i kru`ni zamasi sa ~uwem, kotrqawa.
Sastav sa ~uwem u 3/4 taktu od 16 taktova bez muzi~ke pretwe
Sastav sa ~uwem u 3/4 taktu sa muzi~kom pratwom
3. 2. Ve`be sa obru~em
Dràwe obru~a, kotrqawa i vrtewa obru~a na tlu, bacawe i
hvatawe obru~a, zamasi i kruèwa obru~em, skok preko kotrqaju-
}eg obru~a
Sastav sa obru~em u 4/4 taktu od 16 taktova bez muzi~ke pretwe
Sastav sa obru~em u taktu 4/4 od 24 takta sa muzi~kom pratwom
ke u skladu sa izbornim programom za datu igru
U~estvovawe u odeqewskim, {kolskim i me|u{kolskim tak-
mi~ewima
Poligon spretnosti i ve{tine
Poligon obuhvata 24 stanice sa elementima atletike, ve`bi
na spravama i tlu i sportske igre (po izboru u~enika), kao i eleme-
nata motorne ume{nosti. Odràva se u sali. Nastavnik odre|uje
sadràj poligona zavisno od pola, i vreme za izvr{ewe poligona
RAZRED
1. ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na usavr{ava-
wu tehnike i razvijawu motornih osobina za datu disciplinu
1. 1. Tr~awe
Tr~awe na 1.000 m u~enici i 8oo m u~enice
[tafeta 4h100 m u~enici i u~enice
1. 2. Skokovi
Skok udaq odabranom tehnikom
Skok uvis odabranom tehnikom
1. 3. Bacawe
Bacawe kugle racionalnom tehnikom (u~enici 6 kg, u~enice
4 kg)
Takmi~ewe u atltskom troboju
2. 1. Ve`be na tlu
Za u~enike i u~enice:
Kombinacija ve`bi proizvoqnim redosledom; dve ve`be iz
akrobatike; okret na jednoj nozi; dva povezana skoka; jedna ravno-
teà; plesni koraci
2. 2. Preskoci
Za u~enice: kow u {irinu, visine 110 cm, zgr~ka, razno{ka i
sklonka
Za u~enike: kow u {irinu, visine 125 cm, zgr~ka i razno{ka
sa zanoèwem.
2. 3. Krugovi
Za u~enike (dosko~ni krugovi):
Iz visa zawih, predwihom vis strmoglavi, vis uzneto, spust
u vis stra`wi, izdràj, vu~ewem vis uzneto, spust u vis predwi,
saskok.
2. 4. Razboj
Za u~enike (paralelni razboj);
U sredini razboja naskok u potpor, predwih, zawih, predwi-
hom upor do seda ja{u}eg (nazna~iti), prehvat skloweno do stoja o
ramenima (nazna~iti), skoloweno kolut napred do seda razno`no,
odrivom kroz predwih zawihom saskok.
Licem prema n/p; zaletom i suno`nim odskokom (moè i sa
daske) naskok u upor predwi; premah odno`no desnom (levom) u
upor ja{u}i; prehvat na vi{u pritku i sp. premah odno`no levom
(desnom) vis sede}i na n/p, licem prema v/p; predwih i sp. saskok u
predwihu (zavr{iti le|ima prema v/p).
2.5. Vratilo
Za u~enike (dohvatno vratilo):
Kovrtqaj unazad u uporu.
2. 6. Greda
Za u~enice:
kom naskok u upor ~u~e}i na levoj nozi, desnom odnoìti (upor
~u~e}i odno`ni); okret na 90 stepeni ulevo do upora ~u~e}eg; us-
prav, odru~iti; hodawe u usponu dokoracima; vaga pretklonom i
zanoèwem, isdràj, usklon; suno`nim odskokom skok sa prome-
nom nogu; okret na 90 stepeni u usponu; saskok unapred sa predno-
`nim raznoèwem (le|ima prema gredi).
Za u~enike:
Ve`ba od ~etiri prethodno nau~ena elementa.
Za u~enice
Ve`be na spravama
3. 1. Ve`be sa loptom
Kotrqawa lopte po tlu i telu, bacawe i hvatawe lopte, rit-
mi~ko udarawe loptom po tlu, zamasi i kruèwa loptom, balansi-
rawe sa loptom osmoce sa loptom, skok preko kotrqaju}e lopte.
Sastav sa loptom u 3/4 taktu od 16 taktova bez muzi~ke pratwe
Sastav sa loptom u 3/4 taktu od 24 takta sa muzi~kom pratwom.
ke u skladu sa izbornim programom za datu igru.
U~estvovawe u odeqenskim, {kolskim i me|u{kolskim tak-
mi~ewima.
Atletika: tr~awe na 800 m u~enici, i na 500 m u~enice, ba-
cawe kugle, skok uvis i skok udaq. Takmi~ewe u troboju (tr~awe,
skok, bacawe).
Ve`be na spravama i tlu:
U~enici: nastavni sadràji programa ve`bi na tlu, presko-
ka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu.
U~enice: nastavni sadràji programa ve`bi na tlu, presko-
ka, grede i dvovisinskog razboja. Takmi~ewe na nivou odeqewa
ili {kole.
Ritmi~ko sportska gimnastika;
U~enice: jedan sastav sa loptom od 24 takta sa odgovaraju}om
muzi~kom pratwom.
RAZRED
Realizuje se program fizi~kog vaspitawa po izboru. U~e-
stvovawe na tri takmi~ewa na nivou odeqewa ili {kole u izabra-
noj sportskoj grani.
PROGRAM PO IZBORU UÊNIKA
U~enici na osnovu svojih sposobnosti i interesa opredequ-
ju se za jedan sport u kome se obu~avaju, usavr{avaju i razvijaju svo-
je stvarala{tvo tokom cele {kolske godine. To mogu da budu rit-
mi~ko-sportska gimnastika, plivawe, rukomet, fudbal, odbojka,
ko{arka, rvawe, a prema specifi~nim geografskim klimatskim i
drugim uslovima veslawe, kajakarewe, klizawe i drugi sportovi
za koje u~enici pokaù interes.
Da bi se izbor ostvario svaka {kola je du`na da obezbedi
prostorne i druge uslove za realizaciju bar ~etiri sporta.
Na po~etku svake {kolske godine nastavni~ko ve}e, na pred-
log stru~nog aktiva nastavnika fizi~kog vaspitawa, utvr|uje spor-
tove za koje u~enici u toku {kolske godine mogu da se opredele.
U~enici se za izbornu nastavu opredequju kao odeqewe u ce-
lini.
RITMI^KA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
Savla|ivawe osnovnih elemenata: dokorak, mewaju}i korak,
galop u svim pravcima, valcer-korak, polkin korak, daleko-visoki
skok; skok makaze itd.
Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i kreta-
wu bez sprava i sa spravama, koriste}i pri tome razli~itu dina-
miku, ritam i tempo. Primena savladane tehnike estetskog pokre-
ta i kretawa u kratkim sastavima. . Savladati najmawe pet narod-
nih plesova.
Priprema sastava za takmi~ewe i za priredbe. U~e{}e na
takmi~ewima i priredbama.
Na ~asu ritmi~ko-sportske gimnastike, bez obzira da li se
radi o u~ewu ili usavr{avawu pokreta, muzika je stalni pratilac.
Osnovni zahtev je da muzika bude jednostavna, izraàjna i dostup-
na grupi. Primena muzike moè se ostvariti na slede}i na~in:
improvizacijom na svakom ~asu u skladu sa karakterom pla-
niranih ve`bi. Ovakav pristup je mogu} jedino u uslovimakada ~as
prati pijanista, {to se moè smatrati idealnim uslovima rada.
Me|utim, u {kolskoj, a i u sportskoj praksi, to je sve re|e, a u
{koli je to i nemogu}e posti}i;
kori{}ewem gotove muzike, koja se odabere u skladu sa
sadràjem i strukturom ~asa. Mogu}e je koristiti muzike svih
ànrova (klasi~nu, narodnu, savremenu, de~ju itd.) .
Za sve ve`be ritmi~ko-sportske gimnastike koje imaju ka-
rakter mekih i slivenih kretawa, a koje se izvode sa velikom am-
plitudom, koriste se muzike u 3/4 taktu i to od umerenog do laga-
nog tempa. Me|utim, za sva nagla{ena kretawa koristi se muzika u
2/4 i 4/4 taktu od umerenog do brzog tempa. Kod izbora i pripreme
muzike za ~as ritmi~ko-sportske gimnastike potrebno je da to bu-
du mawe ili ve}e muzi~ke celine koje imaju svoj po~etak i kraj.
Zna~aj i uloga muzike na ~asu ritmi~ko-sportske gimnastike
je vi{estruk. Pre svega, ako se javqa kao va`no sredstvo e s t e t s k
o g v a s p i t a w a. Na samom ~asu sti~e se osnovna muzi~ka pisme-
nost povezuju}i pojmove r i t a m, d i n a m i k a,tempo i m e l o d i j
a.... sa telesnim kretawem i pokretom. Muzika je vaàn podsticaj za
skladnije i lep{e izvo|ewe pokreta i kretawa i doprinosu razvoju
ose}aja za lepotu pokreta. Kori{}ewe muzike u procesu u~ewa ve-
`bi doprinosi razvijawu izraàjnosti koja je u ovoj disciplini i
u radu sa ènskom decom i omladinom posebno zna~ajna.
Muzika na ~asu ima odgovaraju}i emocionalni uticaj. Pri-
sustvo i usmerenost pa`we na slu{awe muzike i uskla|ivawe kre-
tawa sa wom doprinosi lak{em savla|ivawu fizi~kih i psihi~-
kih naprezawa.
Po~etak ve`be (okretawa) treba uvek uskladiti sa po~etkom
muzi~ke fraze (po~eti na neparan muzi~ki takt), a ve`bu (kreta-
we) osmisliti tako da se zavr{i sa zavr{etkom muzi~ke fraze.
Ovo je posebno va`no kod sukcesivnog ukqu~ivawa u rad da bi se
kretawe odvijalo kontinuirano. Va`no je da se kod dece blagovre-
meno stvori navika da ve`baju uz muziku jer ona ne samo da podsti-
~e na ve`bawe ve} ga ~ini prijatnijim i efikasnijim.
RUKOMET
Tehnika rukometa. Pokrivawe i otkrivawe igra~a, oduzima-
we lopte, ometawe protivnika. Op{ti principi postavqawa
igra~a u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igra~a i napad
protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad ~ovek za ~oveka.
Uigravawe kroz trena`ni proces. Pravila igre. U~estvovawe na
razrednim, {kolskim i me|u{kolskim takmi~ewima.
FUDBAL
Tehnika fudbala. Pokrivawe i otkrivawe igra~a, oduzima-
we lopte i ometawe protivnika. Op{ti principi postavqawa
igra~a u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Ui-
gravawe kroz trena`ni proces. Pravila malog fudbala. U~estova-
we na razrednim, {kolskom i me|u{kolskim takmi~ewima.
KO[ARKA
Tehnika ko{arke. Bacawe na ko{ iz mesta i iz tr~awa, sko-
kom sa jednom ili obema rukama sa raznih odstojawa od ko{a.
Postavqawe i kretawe igra~a u napadu i odbrani. Odbrana zo-
nom i ~ovek na ~oveka. Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontra-
napad u raznim varijantama i princip blokova. Pravila igre i su-
|ewa. U~estvovawe na razrednim, {kolskim i me|u{kolskim tak-
mi~ewima.
ODBOJKA
Tehnika odbojke. Igra sa isturenim i povu~enim centrom.
Sme~irawe i wegova blokada. Uigravawe kroz trena`ni proces.
Pravila igre i su|ewe. U~estovawe na odeqewskim, razrednim,
{kolskim i m|u{kolskim takmi~ewima.
PLIVAWE
Usavr{avawe jedne le|ne i jedne prsne tehnike plivawa sa
startnim skokovima i okretima. Trening radi postizawa {to bo-
qih individualnih rezultata. Pravila pliva~kih takmi~ewa.
U~estvovawe na {kolskim, me|u{kolskim, klubskim i drugim
pliva~kim takmi~ewima.
KLIZAWE
Programski zadaci u klizawu obuhvataju: savla|ivawe
osnovne tehnike klizawa (vo`we napred, unazad, zaustavqawe,
okret unazad iz vo`we napred, prestupaju}i korak, enac, kadetski
skok i sl.), weno usavr{avawe, trena`ni proces, upoznavawe pra-
vila takmi~ewa kako bi se u~enici {to boqe pripremili za tak-
mi~ewa i kliza~ke revije koje odgovaraju wihovim dostignu}ima.
Nova sportsko-tehni~kog znawa i sportska dostignu}a u~e-
nika u izabranom sportu se vrednuju razrednim, {kolskim, me|u-
{kolskim i drugim takmi~ewima, s tim da svki u~enik iz izabra-
nog sporta u toku jedne {kolske godine u~estvuje na najmawe tri
takmi~ewa.
POSEBNE AKTIVNOSTI
Iz fonda radnih dana {kola u toku {kolske godine organizuje:
a) dva celodnevna izleta sa pe{a~ewem (ukupno u oba pravca):
razred do 12 km
razred do 14 km
razred do 16 km
razred do 18 km
b) dva krosa jesewi i prole}ni
Stru~ni aktiv nastavnika fizi~kog vaspitawa utvr|uje pro-
gram i sadràj izleta, kao i duìnu staze za kroseve, i to prema
uzrastu u~enika.
[kola organizuje i sprovodi sportska takmi~ewa kao jedin-
stven deo procesa nastave fizi~kog vaspitawa:
u ritmi~ko-sportskoj i sportskoj gimnastici (u zimskom
periodu)
u atletici (u prole}nom periodu)
u tri sportske igre (u toku {kolske godine).
Sportska takmi~ewa se organizuju za sve u~enike a sprovode
se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi {kola.
[kola organizuje logorovawe i zimovawe u~enika kako bi
ste~ena znawa u fizi~kom vaspitawu i drugim nastavnim oblasti-
ma primenili u praksi.
Program i sadràj aktivnosti u~enika na logorovawu i zi-
movawu priprema aktiv nastavnika fizi~kog vaspitawa, a usvaja
nastavni~ko ve}e.
U program logorovawa obavezno treba uvrstiti:
savladavawe prirodnih prepreka: vojno-tehni~kih poligo-
na (tr~awe sa ga|awem, bacawem bombe i plivawem)
osposobqavawe u~enika za spasavawe davqenika i pruà-
we pomo}i ve{ta~kim disawem
pruàwe prve pomo}i i transport povre|enih i rawenih
kretawe uz pomo} geografske karte i busole (na izletima
u prirodi)
U program zimovawa uvr{tena je i obuka skijawa.
ORGANIZACIJA RADA
Nastava se u svim razredima organizuje u ciklusima koji
traju pribli`no 10 12 ~asova (uzastopnih). Nastavniku fizi~-
kog vaspitawa je ostavqeno da, zavisno od potreba, precizira tra-
jawe svakog ciklusa, kao i redosled wihovih sadràja.
Sadràj ciklusa je:
za proveru nivoa znawa na kraju {kolske godine jedan
za atletiku jedan
za ve`be na spravama i tlu jedan
za sport po izboru u~enika dva
za povezivawe fizi~kog vaspitawa sa ìvotom i radom
jedan
Kako u razredu nema programa iz atletike i ve`bi na
spravama, sport po izboru se ostvaruje u ~etiri ciklusa.
Sadràji programa usmereni su na razvijawe fizi~ke spo-
sobnosti, sportsko-tehni~ko obrazovawe, povezivawe fizi~kog
vaspitawa sa ìvotom i radom.
Razvijawe fizi~kih sposobnosti
Program predvi|a da se razvijawe fizi~kih sposobnosti
ostvaruje na svakom ~asu fizi~kog vaspitawa u svim razredima od
do .
Programirawe vr{i nastavnik fizi~kog vaspitawa prema
stawu, mogu}nostima i potrebama svakog u~enika. Da bi se to
ostvarilo u~enici svakog odeqewa se prema svojim mogu}nostima
dele u tri homogene grupe, a nastavnik fizi~kog vaspitawa odre-
|uje ve`be i dozira optere}ewe za svaku od ovih grupa.
Na svakom ~asu fizi~kog vaspitawa jedan deo vremena treba
posvetiti:
razvijawu osnovnih elemenata fizi~ke kondicije snage
(ruku, nogu, trbu{nih i le|nih mi{i}a), brzine, ravnoteè,
spretnosti, preciznosti i izdr`qivosti.
u~vr{}ivawu normalnog dràwa tela u mirovawu i kretawu
S obzirom na to da je fizi~ka kondicija preduslov za uspe-
{no sportsko-tehni~ko obrazovawe, podela odeqewa na radne gru-
pe prema sposobnostima (motornim, kondicionim) treba da se
primewuje i kada se ostvaruje sportsko-tehni~ko obrazovawe.
Sportsko-tehni~ko obrazovawe
Realizuje se u okviru zajedni~kog programa (atletika i ve-
`be na spravama i tlu) i programa po izboru. Da bi se obezbedili
dru{tveni interesi zajedni~ki program je detaqno razra|en i
treba da ga usvoje svi u~enici, pa su u tom smislu po razredima i
predvi|eni minimalni obrazovni zahtevi koje svaki u~enik treba
da ostvari.
Povezivawe fizi~kog vaspitawa sa ìvotom i radom
Sadràj programa predvi|a aktivnosti kojima se fizi~ko
vaspitawe direktno povezuje sa ìvotom i radom. Ove aktivnosti
realizuju se delom na ~asovima fizi~kog vaspitawa, i za to je
odvojen jedan ciklus, a delom tokom {kolskih radnih dana.
Pri tom treba voditi ra~una o slede}em:
a) Izleti, krosevi, logorovawe i druge aktivnosti organi-
zuju se na nivou {kole uz saradwu nastavnika srodnih predmeta i
ostalih nastavnika. Sadràj ovih aktivnosti treba planirati na
nivou nastavni~kog ve}a, odnosno predvideti izmene iz vi{e
obrazovno-vaspitnih sadràja.
Na taj na~in bi se realizacijom ovih oblika rada neposred-
no povezivala sva obrazovno-vaspitna podru~ja.
b) [kolska i me|u{kolska takmi~ewa {kola organizuje se
po sistemu koji ne iziskuje velike materijalne tro{kove putova-
wa,a stimuli{e u~e{}e svih u~enika.
Godi{wi plan, program i realizacija izleta, kurseva, logo-
rovawa, takmi~ewa, zimovawa i drugih oblika rada utvr|uje na po-
~etku {kolske godine nastavni~ko ve}e na predlog stru~nog akti-
va nastavnika fizi~kog vaspitawa.
Aktiv nastavnika fizi~kog vaspitawa samostalno odre|uje
redosled obrade pojedinih sadràja programa i ciklusa.
âsovi u toku nedeqe treba da budu raspore|eni u jednakim
intervalima, ne mogu se odràvati kao blok-~asovi. Nastava se ne
moè istovremeno odràvati za dva odeqewa ni na sportskom te-
renu, ni u sali za fizi~ko ve`bawe (koja je po svojoj povr{ini i
higijenskim zahtevima predvi|ena za jedno odeqewe).
U svim razredima nastava fizi~kog vaspitawa se realizuje
odvojeno za u~enike i odvojeno za u~enice, a samo u {kolama koje
imaju po dva paralelna objekta za fizi~ko vaspitawe.
PRA]EWE I VREDNOVAWE NAPRETKA I DOSTIGNU]A
UÊNIKA
Pra}ewe napredovawa u~enika u fizi~kom vaspitawu oba-
vqa se sukcesivno, u toku ~itave {kolske godine na osnovu meto-
dologije u okviru koje se primewuje jedinstvena baterija testova
(za celu Republiku) za utvr|ivawe telesnog razvoja i ;predvi|enih
standarda u oblasti sportsko-tehni~kog dostignu}a u~enika.
Za pra}ewe telesnog razvoja i fizi~kih sposobnosti sluì
baterija testova koja obuhvata:
za telesni razvoj (telesna visina i teìna)
za brzinu (tr~awe na 30 m)
za eksplozivnu snagu nogu (skok udaq iz mesta)
za op{tu snagu (bacawe medicinke)
za koordinaciju (bacawe i hvatawe lopte u odre|enoj vre-
menskoj jedinici)
za receptivnu snagu ruku (zgibovi)
za izdr`qivost (tr~awe 500, 800 m)
Provera se obavqa na kraju svake nastavne godine. Postig-
nuti rezultati se vrednuju na osnovu Kriterijuma za procenu fi-
zi~kog razvoja i vaspitawa fizi~kih sposobnosti dece i omladi-
ne uzrasta od 7 do 19 godina (normativi).
Rezultati provere sluè svakom pojedincu da, upore|uju}i
utvr|eno stawe sa ranijim, oceni napredak.
Za pra}ewe sportsko-tehni~kih dostignu}a sluè minimal-
ni obrazovni zahtevi na osnovu kojih se, nakon provere motornog
znawa, vrednuje postignuti rezultat.
Rezultati provere sluè nastavnicima fizi~kog vaspitawa
kao osnov za programirawe rada u narednom periodu, posebno za
individualni pristup, i odre|ivawe radnih zadataka za svakog,
ili grupu u~enika.
Rezultati provere se unose u dnevnik rada nastavnika fi-
zi~kog vaspitawa koji je sastavni deo slu`bene dokumentacije na-
stavnika i {kole.
Vrednovawe i ocewivawe se vr{i na osnovu slede}ih eleme-
nata:
fizi~ke sposobnosti u~enika
sportsko-tehni~kih dostignu}a i
odnosa u~enika prema fizi~koj kulturi
Pri ocewivawu fizi~kih sposobnosti uzima se u obzir ni-
vo fizi~kih sposobnosti svakog pojedinca, ostvaren u toku {kol-
ske godine, prema wegovim individualnim mogu}nostima.
Sportsko-tehni~ka dostignu}a se ocewuju utvr|ivawem obi-
ma i nivoa sadràja programa, preciziranih u drugom tematskom
podru~ju ove oblasti.
Ocewivawe odnosa u~enika u fizi~koj kulturi obavqa se
pra}ewem u~enikove aktivnosti na vlastitom fizi~kom usavr{a-
vawu, u~vr{}ewu zdravqa, nezi tela, izvr{avawu zadataka u smislu
negovawa fizi~kih sposobnosti, ostvarenom stepenu navika za
stalnim ve`bawem, odnosu prema drugovima tokom ve`bawa, to-
kom sportskih takmi~ewa i izleta, kao i pra}ewem aktivnosti
u~enika u ostalim oblicima.
U oblasti fizi~kog vaspitawa primewuju se broj~ane ocene
od 1 do 5.
Stru~nim uputstvom o na~inu i postupku ocewivawa u~enika
iz ove oblasti propisani su i detaqno obja{weni postupci i kri-
terijumi za ocewivawe..
B. FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
DRU[TVENE I SLOBODNE AKTIVNOSTI UÊNIKA
Sportsko-rekreativne aktivnosti
Osnovni ciq sportsko-rekreativnih aktivnosti je da u slo-
bodnom vremenu organizuje aktivnost u~enika u ovoj oblasti tako
da im obezbedi zdravu i kulturnu zabavu i razonodu, da zadovoqi
wihove posebne èqe, da im pomogne da razviju pozitivan odnos
prema fizi~koj kulturi, formiraju ~vrste navike za telesnim ve-
`bawem.
U okviru sportsko-rekreativnih aktivnosti ostvaruju se
slede}i konkretni zadaci:
obuhvat {to ve}eg broja u~enika posebnim programom fi-
zi~kog ve`bawa koji zajedno sa op{tim programom ~ini jedin-
stvenu celinu, odnosno jedinstven sistem {kolskog fizi~kog vas-
pitawa;
zadovoqewe novih i sve raznovrsnijih èqa i interesa
{kolske omladine za bavqewem raznim granama fizi~kog ve`ba-
wa u slobodnom vremenu;
otkrivawe mogu}nosti i lepote stvarawa u fizi~koj kul-
turi, u sportu, gimnastici, igri, plesu i pomagawe u~enicima da
svestrano razviju svoje prirodne sposobnosti za ovaj ili onaj vid
fizi~kog ve`bawa;
podsticawe u~enika da nau~e kako da fizi~ko ve`bawe
integri{u u svoj svakodnevni ìvot i da aktivnosti u ovoj obla-
sti razviju kao svoju trajnu potrebu i obavezu.
Sportsko-rekreativne aktivnosti podrazumevaju ove aktiv-
nosti i discipline koje obavezna nastava fizi~kog vaspitawa ne
moè da obuhvati.
Sadràj rada ~ine sportsko-rekreativne aktivnosti ne-
formalnih grupa u sportovima za koje se grupa samostalno oprede-
li (sve sportske igre, stoni tenis, streqa{tvo, plivawe i sl.);
treninzi i takmi~ewa u sportovima za koje se u~enici samostal-
no, na osnovu èqa i predispozicija, opredele (atletika, ve`be
na spravama, rukomet, fudbal, odbojka, ko{arka, stoni tenis, pli-
vawe i sl.); zabavna takmi~ewa i nadmetawa, izleti i druge aktiv-
nosti radi zabave i razonode, specijalni te~ajevi za osnovno upo-
znavawe nekih grana fizi~kog ve`bawa i sportskih disciplina
koje u~enici ranije nisu upoznali ili u wima èle da prodube
svoja znawa (rvawe, karate, xudo, klizawe, {ah itd.).
OSNOVNE KARAKTERISTIKE PEDAGO[KI
ORGANIZOVANOG PROCESA UÊWA
U organizaciji procesa u~ewa u {koli sredweg obrazovawa
od zna~aja je poznavawe procesa sticawa motornih ve{tina i to
kako za organizaciju ostvarovawa programa prakti~ne nastave, ve-
`bi i ferijalne prakse tako i za nastavu u celini.
Ve{tine su namerno i dobro nau~ene, stabilno organizova-
ne koordinisane aktivnosti koje omogu}avaju da se u odnosu na ne-
ki objekat ili odre|enu situaciju postigne ciq uz minimalnu
produktivnost i sa minimumom utro{ka energije i/ili vremena.
Uspe{no ovladavawe motornim ve{tinama ukqu~uje ~itav niz sen-
zornih, centralnih i motornih mehanizama.
Motorne ve{tine mogu biti povezane u vi{e ili mawe slo-
èn sklop motornih pokreta i nau~ene do visokog stepena uve-
`banosti (govori se o automatizmu). One se, me|utim, odlikuju
i mogu}no{}u mewawa i prilago|avawa u novoj situaciji {to go-
vori o wihovoj fleksibilnosti i ulozi svesne kontrole u toku
wihovog izvo|ewa. Ova svojstva odvajaju ve{tine od sli~nih obli-
ka nau~enih motornih radwi koje se nazivaju navike, a koje karak-
teri{e krutost, stalnost, nepromewivost i vezanost za relativno
sli~ne situacije.
Stepen postignute senzomotorne i motorne koordinacije je
zna~ajno obele`je dobro nau~ene ve{tine. Stvarawe predstave
ili slike o organizaciji motorne ve{tine je jedan od najva`nijih
zadataka u procesu u~ewa ve{tine. Ta slika se mewa, upotpuwuje i
logi~ki strukturi{e za vreme u~ewa motornih pokreta. Upravo za-
hvaquju}i tim promenama dolazi do izgradwe same ve{tine. Dobro
nau~ena ve{tina se izvodi lako, skladno, bez nepotrebnih pokre-
ta, bez napetosti, kod svakog pojedinca ima specifi~an op{ti iz-
gled uskla|en sa nekim drugim wegovim karakteristikama.
Osnovu u~ewa razvoja i izvo|ewa motornih ve{tina ~ine
perceptivne i motorne sposobnosti pri ~emu dolazi najpre do
spajawa ili sadejstva perceptivnih i motornih faktora, a zatim i
do interakcije i sa drugim dispozicijama li~nosti (inteligenci-
jom, motivacijom i dr.).
Da bi se stvorila slika o organizaciji ve{tine, postiglo
optimalno trajawe, koordinisawe i povezivawe pokreta treba
obezbediti odre|ene uslove:
1. Obezbe|ivawe potrebnih informacija je nuàn uslov sti-
cawa motornih ve{tina. Informacije se koriste za stvarawe pla-
na, {eme, predstave motorne ve{tine, za utvr|ivawe spremnosti i
dono{ewa odluke da se ona izvede, da se proveri ispravnost we-
nog izvo|ewa, itd. Va`nost koju treba uzeti u obzir jeste fizio-
lo{ka i peiholo{ka ograni~enost ~oveka da registruje, prima i
vr{i kontrolu informacija, tj. ograni~enost kapaciteta i
kontrole informacija. Treba se ~uvati prekomernog broja in-
formacija pri u~ewu i izvo|ewu ve{tina jer one mogu da dovedu
do pove}awa gre{aka, odlagawa izvo|ewa ili potpunog odustajawa
od u~ewa. Stoga nastavnik treba da poseduje sposobnost za selek-
ciju pravih i dovoqnih informacija a onaj koji ih prima treba da
ima visok stepen pa`we i sposobnosti da ih diskriminira prema
va`nosti u odre|enoj situaciji.
2. Formirawe odgovaraju}e predstave o strukturi pokreta
koji treba nau~iti je slede}i vaàn zahtev u postupku obu~avawa.
To prakti~no zna~i da onaj koji u~i neku radwu izve{}e je onako
kako ju je u glavi, u obliku predstave, uobli~io. Razvoj i formira-
we predstave ide od stvarawa vizuelne, preko vizuelno-motorne
do motorne predstave u~ene ve{tine.
Osnovni na~in za stvarawe vizuelne predstave o nekoj mo-
tornoj ve{tini je demonstracija izvo|ewa te radwe. Demonstrira-
we radwe moè da se izvede na razne na~ine koji moraju da zadovo-
qe odre|ene pedago{ko-psiholo{ke zahteve:
demonstracija treba da bude izvedena na isti na~in i u is-
tom poloàju u kakvom se nalaze u~enici;
izvo|ewe treba da omogu}i da svi u~enici dobro vide sve
elemente i pokrete radwe;
ve{tinu treba izvesti u savr{enom obliku i u celini;
cela ve{tina ne sme da bude izvedena suvi{e brzo tako da
u~enici ne uspeju da uhvate sve pokrete, redosled, poloàj tela itd;
voditi ra~una da emocionalni faktor ne deluje negativ-
no. Ako je ve`ba sloèna i te{ka, a izvede se brzo u celini, moè
da ima negativne emocionalne efekte, nesigurnost, zbuwenost,
nepoverewe u sebe itd. Da ne bi do{lo do eventualnih negativnih
emocionalnih efekata nastavnik treba da izvede ve{tinu lagano,
po potrebi i vi{e puta a zatim da je izvede i po delovima;
treba koristiti motivacione podsticaje, hrabrewe, bodre-
we, ulivawe sigurnosti itd;
demonstrirawe ve{tine moè da se izvede i pomo}u fil-
ma, televizije ili drugih savremenih vizuelnih sredstava;
postupak demonstrirawa treba da prati verbalni opis koji
dopuwuje i olak{ava proces formirawa ve{tina. Verbalni opis,
u obliku razli~itih misaonih procesa, izvodi analizu neke ve{ti-
ne, daje obja{wewe za{to se taj pokret izvodi na taj na~in, kakav
poloàj telo treba da zauzme, kojim mi{i}ima se zapo~iwe pokret,
koji su mi{i}i opu{teni kada se iz jednog pokreta prelazi u drugi
itd. Na ovaj na~in treba saop{titi ono {to je vaspitno i obrazov-
no najefektnije i najprimenqivije za u~enike. Verbalni opis je
put angaòvawa mi{qewa i govora najpre u razvoju vizuelne pred-
stave motorne ve{tine, a zatim i u procesu prilaza sa vizuelne na
vizuelno-motorne predstave i kasnije samo na motorne predstave.
U stvarawe motorne predstave, a zatim i u izvo|ewu ve{ti-
na, odlu~uju}u ulogu imaju kinestezi~ki ili motorni ose}aji. Ki-
nestezi~ka osetqivost (mi{i}i, zglobovi, tetive) ispoqena u
formi motornih opaàja, a zatim motornih predstava, omogu}uje
izvo|ewe motornih pokreta, ali se istovremeno u procesu ve`ba-
wa ova osetqivost poboq{ava i razvija. Stvarawe vizuelno-mo-
torne i motorne predstave je uslov izvo|ewa ve{tine.
3. Ponavqawe je nuàn uslov uspe{nog u~ewa motorne ve-
{tine. Me|utim, ponavqawe radi ponavqawa, drilovawe, nije
vrsta ponavqawa zna~ajna za u~ewe motorne ve{tine. Ovakvo po-
navqawe moè da ima i suprotne efekte. Efekti ponavqawa zavi-
se od toga koje psiholo{ke aktivnosti prate ponavqawe motorne
ve{tine i u kakvim se uslovima odvija. Ponavqawe kao nu`ni
deo u~ewa motorne ve{tine ima povoqne efekte ako je plansko,
sistematsko, ako ima jasno postavqen ciq kome se svesno teì.
Tako|e, u procesu ponavqawa uspe{no je samo ono ve`bawe (u~e-
we) koje je pra}eno i drugim va`nim ~iniocima u~ewa: podstica-
we, raznovrsnost ve`bawa, zna~ewe onog {to se u~i, sposobnost
razlikovawa elemenata u ve{tini itd.
4. Znawe rezultata, tj. informacija o rezultatu u izvo|ewu
(uspehu ili neuspehu) neke motorne ve{tine je ne samo zna~ajno,
ve} je nuàn uslov za uspe{nost u u~ewu. Da bi imale pozitivan
efekat na daqe u~ewe, informacije o rezultatu treba da budu:
{to preciznije, ta~nije i na specifi~an na~in date;
neposredno po izvr{ewu radwi saop{tene;
podsticajne, odnosno da motivi{u u~enike;
u po~etku u~ewa kritike treba da budu retke, a podsticaji
i pohvale ~e{}e.
5. Ve}i uspeh u~ewa motornih ve{tina postiè se ako se u~i
vremenski raspore|eno, sa pauzama, nego ako se u~i koncentri-
sano u neprekidnom vremenu.U~ewe koje je vremenski raspore|eno
usporava javqawe umora, spre~ava monotoniju koja je ~esto prisut-
na pri izvo|ewu repetitivnih motornih pokreta, a pauze izme|u
u~ewa deluju blagotvorno na ono {to je prethodno u~eno. Za vreme
pauze onaj koji je u~io sklon je da o tome razmi{qa, da analizira,
da dovodi u vezu sa drugim, da u mislima ve`ba, {to sve ima po-
zitivan uticaj na uspe{nost u~ewa.
Kod motornih ve{tina kra}i vremenski periodi u~ewa daju
uspe{nije rezultate. Zna~ewe pojma kratki period u u~ewu mo-
tornih ve{tina odre|en je prirodom i zahtevima ve{tine, sposob-
no{}u, motivacijom i drugim osobinama li~nosti zna~ajnim za
u~ewe. Vreme koje se koristi za ve`bawe u kontinuitetu je ogra-
ni~enio, jer ima situacija kada je daqe prakti~no ve`bawe neko-
risno, npr. kada se smawi interes za daqe ve`bawe, kada se javi
umor itd. [to se ti~e duìne pauze, naro~ito ako se radi o slo-
ènim ve{tinama i na ranijem stupwu u~ewa korisnije je zgusnu-
to u~ewe sa kra}im pauzama, a kada se ovlada osnovnim (pra-
vim) pokretima onda periodi ve`bawa mogu da budu raspore|eni
u duèm vremenskom periodu, a to zna~i sa ve}im pauzama. Treba
se dràti pravila da pauze nikada ne budu toliko duga~ke da se za-
boravi ono {to se prethodno u~ilo.
Zna~i, ve}ina motornih aktivnosti najboqe se u~i u krat-
kim periodima koji su raspore|eni kroz duì period vremena,
{to dokazuje da je raspore|eno u~ewe u svakom slu~aju u prednosti
nad skoncentrisanim. Duìna intervala izme|u dva u~ewa u zavi-
snosti je od stupwa u~ewa, teìne i sloènosti ve{tine i osobi-
ne onog koji u~i. Zato u~ewu svake ve{tine treba pri}i uvaàvaju-
}i individualne razlike.
U vezi sa metodom u~ewa celine ili po delovima vaqa re}i
da i jedan i drugi na~in imaju prednosti i nedostataka i da zavi-
se od ve}eg broja faktora: sloènost i duìna vremena potrebnog
za izvo|ewe motorne ve{tine, sposobnosti, prethodno iskustvo,
stepen povezanosti i koordinacije delova u ve{tini itd. Pretpo-
stavqa se da je najpoèqnije da se u~ewe ve{tine po~ne metodom
celine, posebno ako ta ve{tina zahteva visok stepen koordinaci-
je i pove}an napor za weno organizovawe u celinu. Potom je po-
trebno izvesno vreme posvetiti savla|ivawu osnovnih ili ni-
ìh jedinica, tj. pojedinih delova, me|utim, {to je mogu}e pre
treba pre}i na u~ewe ve{tine u celini. Kombinovana metoda ce-
lina-delovi-celina najpogodnija je za u~ewe.
6. Napredovawe u u~ewu motornih ve{tina najboqe je pratiti:
1. Merewem vremena (brzine) koje je potrebno da bi se izve-
la neka radwa
2. Ispitivawem ta~nosti izvo|ewa ve{tine
3. U~inkom koji se postiè wenim izvo|ewem.
Za u~ewe motornih ve{tina, posebno onih sloènijih, ti-
pi~no je da se posle po~etnog napredovawa javqa izvestan zastoj,
ili plato. Uzroci javqawa platoa su razli~iti: smawewe motiva-
cije, potreba da se nau~eni elementi ve{tine poveù u celinu (us-
postavi koordinacija pokreta), umor, duè pauze u ve`bawu (pona-
vqawu). Plato moè ukazivati i na relativno krajwe dostignu}e u
izvo|ewu radwe, posebno kada se radi o jednostavnijim. Me|utim,
kod sloènih ve{tina plato je obi~no jedan stupaw u napredova-
wu i u~ewu, odnosno zastoj posle koga dolazi do daqeg napredova-
wa. Kada kod u~enika uo~i pojavu platoa u u~ewu nastavnik mora
da razmotri uzroke i proceni {ta treba daqe preduzeti: motivisa-
ti u~enika, zahtevati dodatno ve`bawe, skratiti pauzu u ve`bawu,
produìti pauzu (odmor), promeniti metodologiju sopstvenog ra-
da sa u~enikom i sl.
NASTAVNI PROGRAMI ZA
SVE ODSEKE MUZI^KE [KOLE
TEORIJA MUZIKE
RAZRED
NOTNO PISMO: note i pauze razli~itog trajawa; linijski
sistem i pomo}nice; kqu~evi; predznaci; imenovawe tonova. (2)
TONSKI SISTEM I WEGOVA OKTAVNA PODELA: ~itawe
i pisawe tonova u razli~itim kqu~evima i u raznim oktavama. (2)
RITAM I METRIKA: osnovne i nepravilne ritmi~ke podele;
sabirawe i produàvawe ritmi~kih vrednosti; grupisawe kra}ih
vrednosti u okviru ritmi~ke jedinice i ritmi~kih jedinica u
taktove; razlozi i vrste metri~ke podele muzi~kog toka; prosti,
sloèni i me{oviti taktovi; normalni poredak naglasaka i
wegovi poreme}aji (sinkopa, ritmi~ki, melodijski i motivski
naglasak, ve{ta~ki akcenti); promenqiva metrika; poliritmija
i polimetrija; ametri~an muzi~ki tok. (6)
INTERVALI: polustepen i celi stepen, dijatonski i hromatski;
veli~ine i vrste intervala; polustepenska mera intervala i
wihov enharmonizam; obrtaji intervala; melodijski i harmonski
intervali; konsonanca i disonanca. (4)
LESTVICE: vrste tetrahorada; dijatonske durske i molske
lestvice; kvintni krug; modusi; lestvice specifi~ne gra|e
pentatonska, celostepena, umawena, orijentalno-folklorne
lestvice; hromatska lestvica; lestvi~ni intervali. (6)
AKORDI: pojam i vrste akorada, wihovi oblici osnovni i
obrtaji; lestvi~ni akordi i wihova mnogostranost; akordi
u novijoj muzici tercni vi{ezvuci, akordi s dodatim
disonancama, kvartni akordi, klasteri. (8)
TONALITET: pojam i strukturalna osnova tonaliteta, wegovo
melodijsko i harmonsko ispoqavawe; kadenca; srodnost
tonaliteta; na~ini promene tonaliteta (4)
Dinamika; tempo; artikulacija; ornamentika; pomo}ni znaci i
skra}enice; razni izrazi. (3)
Vaqa uvek imati na umu da je t e o r i j a muzike, u stvari, u
najve}oj meri p r a k t i ~ a n predmet i da pre svega kao takav ima
svoj smisao i vrednost, ~ine}i osnovu za izu~avawe drugih, sloè-
nijih muzi~ko-teorijskih disciplina, za solfe|o, i za svakojako
prakti~no muzicirawe. Zato i nastava ovog predmeta treba da se
tek u nu`noj meri bavi na~elnim tuma~ewima i sistematizacijom
u ~emu u~enike treba prevashodno uputiti na uxbenik a da dale-
ko najve}u pa`wu posveti prakti~nim ve`bama, usmenim i pisme-
nim (uvek i sa osloncem na realan zvuk!), kroz koje }e se pouzdano
ovladati pre svega intervalima, lestvicama i akordima, ali tako-
|e i svim elementima muzi~ke pismenosti, neophodnim za svakog
{kolovanog muzi~ara. Temeqno i potpuno ra{~i{}avawe pojmova
ve} na ovom stupwu {kolovawa veoma je va`no za daqi rad na mno-
gim predmetima, kako u daqem toku sredwe muzi~ke {kole, tako i
na studijama. Isto tako treba insistirati da se u~enici naviknu
na pravilno, precizno i pregledno pisawe notnog teksta bilo ko-
je vrste, kao uvek ~itkog muzi~kog rukopisa; ovo naro~ito kroz
doma}e zadatke, koji se po prirodi predmeta i ve} nagla{enoj
potrebi wegovog prakti~nog savladavawa name}u kao nu`ni u
velikom broju. Ipak, i usmeno ve`bawe na ~asu je sasvim neophod-
no, pri ~emu vaqa nastojati i na brzini odgovora, jer samo brz od-
govor odraàva stvarno i pouzdano znawe, kada se radi o pitawi-
ma ove vrste!
Vaqa napomenuti da je, s obzirom na doneta predznawa u~e-
nika iz osnovne muzi~ke {kole, mogu}e i poèqno, radi ~vr{}e
veze sa ìvom muzi~kom praksom da se pojedine oblasti, u pro-
gramu pojedina~no razloène (ritmika, metrika, intervali, le-
stvice, akordi), prikazuju i praktikuju u uzajamnom proìmawu, a
ne previ{e odvojeno, {to nosi opasnost odlaèwa u apstrakciju!
Iz istog razloga vrlo je bitno da se sve razmatrane pojave prika-
zuju i kroz prakti~ne primere iz muzi~ke literature (ukqu~uju}i
narodnu muziku), a naro~ito one poznatije {to olak{ava i do-
bro razumevawe i trajno pam}ewe odre|enih pojmova.
MUZI^KI INSTRUMENTI
SADR@AJI PROGRAMA
RAZRED
Osnovni pojmovi o zvuku definicija, osobine, alikvotni
niz, prirodno i temperovano {timovawe, kamerni ton, , reflek-
sija, rezonanca. (1)
Podela muzi~kih instrumenata. Op{ta na~ela stvarawa zvu-
ka na pojedinim wihovim vrstama. (1)
Guda~ki instrumenti gra|a, izvo|a~ka tehnika, istorijat,
literatura. (6)
Trzani ì~ani instrumenti harfa, gitara, istorijske i
folklorne varijante. (2)
Klavir i ~embalo gra|a, izvo|a~ka tehnika, literatura.
Istorijske varijante. (4)
Drveni duva~ki instrumenti. Srodnost i razlike. Transpo-
zicija. (5)
Limeni duva~ki instrumenti. Zajedni~ka svojstva tehnike i
zvuka. Ventilni mehanizmi i wihovo dejstvo. Istorijski razvoj. (4)
Duva~ki instrumenti sa mehom. Gra|a, funkcionisawe,
istorijat i literatura orguqa. Harmonika i ostali instrumenti
ovog roda. (3)
Qudski glas. Razlike izme|u vokalnog i instrumentalnog
medija. (1)
Udaraqke. Osnovne zvu~ne razlike zavisno od materijala i
na~ina proizvodwe zvuka. Uloga i notacija. (3)
Elektri~ni muzi~ki instrumenti. Sinteti~ki zvuk. (1)
Instrumentalni ansambli. Glavne vrste kamernih sastava i
orkestara, wihova zvu~na svojstva, mogu}nosti i literatura . Uobi-
~ajena postavka instrumenata u orkestru i poredak u partituri. (3)
Uporedno sagledavawe instrumentarijuma op{ta zvu~na
svojstva pojedinih vrsta i grupa instrumenata, tonski rasponi,
zna~aj i uobi~ajene uloge, istorijski tok razvoja. (1)
Programu odgovara vaè}i uxbenik Muzi~ki instrumenti
Dejana Despi}a, izdava~ Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Be-
ograd Novi Sad i Nota Kwaèvac, ( izdawe 1989).
Teì{te u prikazivawu instrumenata treba staviti na
glavne predstavnike svoje vrste i one koji u savremenoj praksi
imaju najistaknutiju ulogu i najzna~ajniju literaturu (violina,
violon~elo, harfa, klavir, flauta, oboa, klarinet, fagot, horna,
truba, trombon, orguqe, timpani); ostale prikazati prevashodno u
pore|ewu s wima, kao varijante.
Bezuslovno treba insistirati na prepoznavawu instrumena-
ta po zvuku i po izgledu, kroz {to ve}i broj dobro odabranih mu-
zi~kih primera iz najpoznatije literature, kao i slika (crteà)
instrumenata, a prema mogu}nostima i kroz prikaz najva`nijih
instrumenata uìvo, ili video snimkom. Poseta javnim ~asovima
u {koli, kao i eventualnim koncertima, posebno orkestarskim,
tako|e treba da pomogne uspe{nije usvajawe gradiva.
Probleme notacije, kqu~eva, transpozicija, kao i upoznava-
we specifi~nih izvo|a~kih uputstava i termina, treba obraditi
(i) kroz pismene ve`be, eventualno doma}e zadatke, a tako|e anali-
zom partitura i pojedinih instrumentalnih deonica u literaturi.
HARMONIJA
RAZRED
UPOZNAVAWE MATERIJE I SVRHE PREDMETA. STROGI
HARMONSKI STAV (3)
Pojam i uloga harmonije, kao oblikotvornog, izraàjnog,
koloristi~kog i stilskog ~inioca u muzici. Strogi i slobodni
harmonski stav. Kratko obnavqawe pojmova o akordima i wihovo
prepoznavawe u slobodnoj fakturi. Op{ti pojmovi o vanakord-
skim tonovima kroz analizu jednostavnih primera. Obim, podela
i uloga glasova u strogom harmonskom (horskom) ~etvoroglasu.
TROZVUCI GLAVNIH STUPWEVA (15)
Postavqawe kvintakorada glavnih stupweva ( u duru i harm-
onskom molu) u ~etvoroglasni harmonski stav. Vezivawe pisme-
no i na klaviru kvintakorada glavnih stupweva. Kvintno srod-
stvo i susedni odnos. Stroga, slobodna i poluslobodna veza. Za-
brawena kretawa i kriti~ni tonovi. Promena sloga i poloàja.
Obnavqawe i utvr|ivawe gradiva (3)
TONALITET I FUNKCIJE (6)
Pojam tonaliteta i wegovo ispoqavawe kroz odnos glavnih
trozvuka. Kadenca. Svirawe i prepoznavawe osnovnih kadencira-
ju}ih obrta iz sva tri po~etna poloàja. Uloga i primena kaden-
ciraju}eg kvartsekstakorda. Toni~na, subdominantna i dominant-
na funkcija wihovi glavni predstavnici (T, S i D) i zamenici
(, , i stupaw). Tercna srodnost akorada. Usmeni harm-
onski diktat: prepoznavawe akordskih funkcija, glavnih i spo-
rednih trozvuka.
SPOREDNI TROZVUCI (15)
Kvintakord stupwa; varqiva kadenca (i na klaviru).
Kvintakord stupwa. Kvintakordi i stupwa. Prividni
dominantni odnos akorada; sekvence: -/-/.... i -/-....
i -/-/.... u duru i molu (i na klaviru).
Obnavqawe i utvr|ivawe gradiva. (3)
OBRTAJI KVINTAKORADA (18)
Sekstakordi glavnih trozvuka. Sekstakordi sporednih tro-
zvuka. Svirawe sekvence sa sekstakordima:
6
-/
6
-/.... Kvart-
sekstakordi obrtajni, zadrì~ni, skretni~ni i prolazni. Svi-
rawe potpune autenti~ne i pro{irene kadence sa kadenciraju}im
kvartsekstakordom.
HARMONIZACIJA MOLDURA, PRIRODNOG
I MELODIJSKOG MOLA (3)
Obnavqawe i utvr|ivawe gradiva.(3)
ÊTVOROZVUCI (18)
Glavni ~etvorozvuci. Dominantni septakord i wegovi obr-
taji. Septakord stupwa i obrtaji; akord sa dodatom sekstom.
Svirawe pro{irene kadence sa upotrebom kvintsekstakorda
stupwa. Septakord stupwa i obrtaji.
VANAKORDSKI TONOVI (6)
Zadrìca (jednostruka). Prolaznica (jednostruka). Skret-
nica (jednostruka). Prethodnica. Slobodni (usko~ni) i napu{te-
ni (isko~ni) vanakordski tonovi; te{ka prolaznica i skretnica,
prolazna i skretni~na zadrìca. Figurirani harmonski stav.
Obavezno raditi po jedan pismeni zadatak u polugodi{tu.
RAZRED
SPOREDNI ÊTVOROZVUCI (4)
Figurativna (slu~ajna) i sekventna pojava sporednih ~e-
tvorozvuka (, , i stupwa). Sekvenca prividnih dominant-
nih odnosa sa primenom ~etvorozvuka (jednog ili oba) u modelu.
PETOZVUCI (4)
Dominantni nonakord, wegovi obrtaji i razre{ewa.
SLO@ENIJE I HROMATSKE POJAVE VANAKORDSKIH
TONOVA (6)
Dvostruke i trostruke zadrìce, skretnice i prolaznice.
Skretni~no okruèwe akordskog tona (4-2-3, 2-4-3 i sl.). Hromat-
ski vanakordski tonovi. Pojam alteracije, realteracije, unakr-
snice, otvorene i skrivene hromatike.
NAJVA@NIJI ALTEROVANI AKORDI KLASI^NE
HARMONIJE (10)
Tonalno stabilne i tonalno labilne alteracije, wihova
uloga u formirawu alterovanih akorada. Alterovani akordi dija-
tonskog i hromatskog tipa strukturalne razlike. Princip van-
tonalnih akorada. Dominantina dominanta (DD), dominanta za
subdominantu(DS) i wihovi zamenici. Napolitanski sekstakord
(N). Prekomerna dominanta (
+
D). Dominantina dominanta kao
tvrdo umaweni êtvorozvuk (
DD) i wen zamenik kao dvostruko

umaweni (
D
).
VIDOVI PROMENE TONALITETA (2)
Mutacija, tonalno istupawe, tonalni skok, modulacija. Vr-
ste modulacija i wihov zna~aj u muzi~kim oblicima. Neposredna i
posredna modulacija.
DIJATONSKA MODULACIJA (20)
Sredstva dijatonske modulacije i na~ini izvo|ewa. Obna-
vqawe mnogostranosti trozvuka. Modulacione grupe (neposredna
modulacija). Modulacija preko posrednog tonaliteta (~etvrta gru-
pa). Svirawe na klaviru neposrednih dijatonskih modulacija.
OSTALI ALTEROVANI AKORDI (10)
Vantonalne dominante i wihovi zamenici za , i stu-
paw. Dominanta napolitanskog akorda (DN). Mogu}ne alteracije
u okviru akorada dominante, subdominante i stupwa. Svirawe
kadenca sa primenom alterovanih akorada (DD, N). Svirawe hro-
matskih sekvenca sa modelima D
2
-T
6
(hromatika u basu) i DD7-D7
(lanac dominantnih septakorada). Pregled klasi~nog fonda alte-
rovanih akorada.
Obnavqawe u itvr|ivawe gradiva. (2)
PEDAL (2)
Pojam i vidovi pedala (orglpunkta), prvenstveno analiti~-
ki. Tipi~an harmonski tok na zavr{nom pedalu tonike (miksoli-
dijsko istupawe T-DS-S-D-T, i wegove varijante
Obavezno raditi po jedan pismeni zadatak u polugodi{tu.
ZAHTEVI NA GODI[WEM ISPITU
Pismeni ispit:
a) harmonizacija zadatog soprana;
b) harmonizacija obeleènog basa.
Usmeni ispit:
a) dva pitawa iz pre|enog gradiva;
b) svirawe na klaviru jedne neposredne dijatonske modula-
cije i jednostavnijeg generalbasa.
RAZRED
HROMATSKA MODULACIJA (16)
Pojam i sredstva hromatske modulacije. Hromatska modula-
cija pomo}u prezna~ewa akorada (dijatonskog i hromatskog tipa).
Modulacija pomo}u promene sklopa akorada. Modulacija pomo}u
hromatske i prividne tercne srodnosti. Modulacija pomo}u elip-
ti~nih veza. Svirawe jednostavnijih hromatskih modulacija.
ENHARMONSKA MODULACIJA (16)
Pojam i sredstva enharmonske modulacije. Enharmonska za-
mena i enharmonsko prezna~ewe. Enharmonsko prezna~ewe umawe-
nog ~etvorozvuka. Enharmonsko prezna~ewe dominantnog ~etvoro-
zvuka (enharmonizam male septime). Enharmonsko prezna~ewe tvr-
do umawenog ~etvorozvuka. Enharmonsko prezna~ewe prekomernog
trozvuka. Svirawe jednostavnijih enharmonskih modulacija (pomo-
}u umawenog i dominantnog ~etvorozvuka).
PREGLED RAZVOJA HARMONSKIH STILOVA (8)
Primeri iz literature za osnovna obele`ja i sredstva harm-
onije u stilu baroka (J. S. Bah, Hendl), klasike (Hajdn, Mocart,
Betoven), ranog romantizma ([ubert, [uman, [open), zrelog ro-
mantizma (List, Brams) i nacionalnih {kola (Grig, Musorgski,
St. Mokrawac). Osnovne informacije i primeri za harmonske po-
stupke u impresionizmu (Debisi), kod klasika HH veka (Proko-
fjev, Stravinski, Bartok, [enberg, Hindemit) i kod jugosloven-
skih kompozitora (Hristi}, Slavenski).
OBNAVQAWE I UTVR\IVAWE CELOKUPNOG GRADIVA
HARMONIJE (16)
Obavezno raditi po jean pismeni zadatak u polugodi{tu.
Pismeni ispit: a) harmonizacija zadatog soprana;
b) harmonizacija obeleènog basa.
Usmeni ispit: a) tri pitawa iz celokupnog pre|enog gradi-
va harmonije;
b) svirawe jedne modulacije na klaviru.
Izu~avawe ovog predmeta omogu}ava da u~enik i usvoji
osnovne zakonitosti i logiku harmonskog jezika, razvije harmon-
ski sluh, a ne samo da se osposobi da korektno (ili {ablonski)
radi harmonske zadatke.
Nastava harmonije ne sme da se ograni~i samo na teorijsko
upoznavawe u~enika sa sadràjima programa, ve} od po~etka treba
nastojati da se u~enik osposobi da svesno analizira harmonski
stav. Pri tom je veoma va`no da svaka teorijska postavka bude oì-
vqena zvukom i primerima iz literature; svaka novoobra|ena
akordska veza treba da bude odsvirana vi{e puta i pa`qivo odslu-
{ana. Radi toga su u programu zastupqeni i (usmeni) harmonski
diktati, tako da se prepoznavawem funkcija i karakteristi~nih
veza u~enik od po~etka navikava da ~ u j e harmoniju. U toku izra-
de zadataka u~enik ne treba da koristi klavir, ali kad je zadatak
ura|en treba ga svakako odsvirati, kako bi rezultat mogao biti
proveren sluhom. Poèqno je da u~enici otpevaju zadatak koji je
ura|en na tabli, jer se tako, pored zvu~nog doìvqaja harmonskog
toka i provere melodijske linije svakog glasa, dobija i autenti~an
efekat (boja), s obzirom da se radi o zami{qenom horskom stavu.
U vezi s izradom zadataka vaqa voditi ra~una da se na zada-
tom basu formira muzikalna sopranska linija i obratno pri
harmonizaciji soprana dobra linija basa. Teì{te treba, naravo,
staviti na harmonizaciju soprana, jer tu u~enik moè najvi{e da
pokaè koliko je ovladao logikom harmonskog izraàvawa. Zbog
toga je ve} u razredu uvedena i metodska jedinica Vanakordski
tonovi (u jednostavnijim vidovima), jer je wihova upotreba ne sa-
mo zna~ajna nego i neophodna u izradi iole razvijenog i dobro
osmi{qenog zadatka. Iz istog razloga se i izvestan broj slu~aj-
nih kvartsekstakorada obra|uje ranije. Ostalo gradivo iz ovih
oblasti ostvaruje se u razredu.
U toku rada postepeno treba pre}i i na re{avawe neobele-
ènog basa, po{to wegova izrada pruà u~eniku ve}e mogu}nosti,
ali zahteva i vi{e samoinicijative, kao i temeqnije poznavawe
materije. Najboqe je da posle svake savladane jedinice (preko obe-
leènog basa i harmonizacije soprana) u~enici izrade i nekoli-
ko neobeleènih basova, primewuju}i ste~ena znawa (ve} po~ev od
saekstakorada glavnih stupweva!). Sve izra|ene zadatke treba i
analizirati.
Osim svirawa kadenca, sekvensa, dijatonski i (jednostavni-
jih) hromatskih i enharmonskih modulacija, predvi|eno je i svira-
we generalbasa (ispitni program na kraju razreda). Ove ve`be
treba zapo~eti ve} u razredu, posle obrade svih kvintakorada.
Postepeno ovladavawe odgovaraju}im harmonskim vezama na kla-
viru doprine}e potpunijem usvajawu gradiva uop{te. Razume se da
nastavnik vr{i izbor najpogodnijih zarataka; uz to, poèqno je
zadavati i kra}e, jednostavnije soprane za direktno harmonizova-
we na klaviru.
U gradivu razreda se posle gradiva iz dijatonike (koje se
nadovezuje na prethodnu godinu) predvi|a u redosledu i postepeno
uvo|ewe hromatskih elemenata najpre u vidu hromatskih figura-
tivnih tonova, a odmah zatim i najva`nijih klasi~nih alterova-
nih akorada radi pribliàvawa realnoj harmonskoj praksi kla-
si~ara i oboga}ewa harmonskog fonda za izradu zadataka jo{ uvek
u okviru jednog tonaliteta. Tek potom sledi i mogu}nost promene
tonaliteta, a za wom se pro{iruje daqe akordski fond ostalim
alterovanim u okviru toga i vantonalnim akordima. Hromat-
ska modulacija se nadovezuje u razredu. Me|utim, mogu}no je ve}
u razredu ukazati na primenu napolitanskog akorda u toj vrsti
modulacije, jer se ta primena proceduralno ne razlikuje od na~ina
dijatonskog modulirawa (prezna~ewe akorda). Pedal (na kraju
razreda) treba obraditi prevashodno na primerima iz literature,
a mawi broj zadataka posvetiti nekim tipi~nim re{ewima sa to-
ni~nim pedalom na zavr{etku.
Po{to se enharmonskom modulacijom zaokruùju sadràji
klasi~ne hrmonije, trebalo bi ostatak ~asova organizovati tako
da se obnavqawe gradiva odvija uporedo sa nastavnim jedinicama
iz oblasti Pregled razvoja harmonskih stilova kako se konti-
nuitet u prakti~nom radu ne bi prekidao. Sam pregled harmonskih
stilova treba dati saèto i u najva`nijim potezima, sa istica-
wem najkarakteristi~nijih obele`ja i sredstava, jer se po novoj
koncepciji izu~avawa harmonije na FMU taj predmet (tokom tri
godine) obra|uje upravo kao svojevrstan pregled harmonskih sti-
lova, nadovezuju}i se na (pretpostavqeno) poznavawe sredstava i
tehnike tradicionalne harmonije, ste~eno u sredwoj {koli. Stil-
ski karakteristi~ni primeri treba bezuslovno da budu prikazani
i zvu~no, a ne samo vizuelno i analiti~ki.
U svakom razredu su predvi|ena po dva pismena zadatka, odno-
sno po jedan u svakom polugodi{tu, u trajawu od dva {kolska ~asa.
ISTORIJA MUZIKE SA UPOZNAVAWEM
MUZI^KE LITERATURE
RAZRED
MUZI^KA KULTURA PRETKLASNOG DRU[TVA
I STAROG VEKA (4)
Muzi~ka kultura prvobitne zajednice i naroda Istoka.
Muzika Stare Gr~ke i Rima.
Zvu~ne ilustracije: primeri iz folklora, primeri gr~kih
himni, notni primeri muzike naroda na niskom razvojnom stupwu,
inserti muzike naroda Istoka i Stare Gr~ke.
MUZI^KA KULTURA SREDWEG VEKA (9)
Gregorijanski koral. Vizantijska muzika. Vi{eglasje od H
do H veka, Svetovna sredwovekovna muzika. Sredwovekovna teo-
rija i notacija.
Zvu~ne i notne islustracije: tipi~ni primeri jednoglasne
duhovne i svetovne muzike sredweg veka, prvi oblici vi{eglasja.
MUZIKA RENESANSE (21)
Stilske karakteristike renesanse, Ars nova u Francuskoj i
Italiji, Renesansa u flamanskim zemqama. Protestantski koral.
Francuska muzika zrele renesanse. Rimska {kola. Palestrina,
Laso. Venecijanska {kola. Engleski virxinalisti.
Zvu~ne i notne ilustracije: izbor iz duhovnih i svetovnih
kompozicija stvaralaca Ars nove i predstavnika franko-flaman-
ske {kole, izbor iz stvarala{tva Palestrine i Lasa, vokalna i
vokalno-instrumentalna muzika H veka. Muzika virxinalista.
RAZRED
BAROK (35)
Stilske karakteristike baroka. Nastanak opere. Firentin-
ska kamerata. Monteverdi. Opera u Veneciji i Napuqu. Francuska
lirska tragedija i Lili. Nema~ka i engleska opera H veka. Du-
hovna muzika baroka. Instrumentalna muzika H i H veka:
Freskobaldi, Bukstehude, Koreli, Vivaldi.
Vrhunski predstavnici baroka: J. S. Bah i G. F. Hendl (ana-
liti~ki prikaz svih ànrova i etape ovih stvaralaca).
Na prelazu izme|u baroka i klasike: Tartini, Kupren, D.
Skarlati.
Dela za slu{awe: izbor iz stvarala{tva Monteverdija, ita-
lijanskih i francuskih operskih majstora. Izbor iz dela Fresko-
baldija, Bukstehudea, Korelija i Vivaldija.
Bah: izbor iz vokalno-instrumentalnog stvarala{tva Pa-
sija po Mateju, Misa ha-mol, svetovne i duhovne kantate, izbor iz
muzike za ~embalo: Francuske, Engleske svite, Dobro temperova-
ni klavir i dr. Izbor iz kamernog i orkestarskog stvarala{tva.
Jedan violinski koncert (po izboru), jedan koncert za ~embalo
(po izboru). Brandenbur{ki koncerti, orkestarske svite (ha-mol,
De-dur). Orguqska dela.
Hendl: izbor numera iz oratorijuma, oratorijum Mesija,
Kon~erta grosa or. 3 i or. 6, orguqski koncerti (izbor), svite
Muzika na vodi, Muzika za vatromet, izbor iz operskog stvara-
la{tva.
Izbor iz muzike Tartinija, Kuprena i Skarlatija (sonate).
PRETKLASIKA I KLASIKA (35)
Stilske karakteristike pretklasike. Opera seria H ve-
ka u Italiji, Francuskoj @. F. Ramo. Opera bufo i opera ko-
mik, balad opera i zing{pil. Pergolezi, Gretri. Glukova re-
forma opere.
Manhajmska, be~ka i berlinska {kola.
Stilske karakteristike klasike. Muzi~ka klasika: J. Hajdn,
V. A. Mocart, L. V. Betoven (analiti~ki prikaz svih kqu~nih
ànrova ovih stvaralaca).
Dela za slu{awe: izbor iz operskog stvarawa (Pergolezi,
Gluk: Orfej i Euridika, Al~esta), izbor iz dela manhajmskih
majstora i Bahovih sinova.
Hajdn: izbor iz simfonija, sa akcentom na posledwe, Lon-
donske, izbor iz kamernog stvarala{tva, izbor iz koncerata (Es-
dur za trubu), jedan violinski, jedan klavirski, izbor iz klavir-
skih sonata, najzna~ajniji delovi iz oratorijuma Stvarawe sveta
ili Godi{wa doba.
Mocart: izbor pojedinih odlomaka iz opere Figarova è-
nidba, Don \ovani, ârobna frula (video snimci), izbor
simfonija: Es-dur, ge-mol, Ce-dur, izbor iz klavirskih sonata, iz
kamernog stvarawa, Serenada. Divertimento Mala no}na muzi-
ka, izbor iz koncerata za razne instrumente, Rekvijem (odlomci).
Betoven: presek kroz svih devet simfonija, presek kroz kla-
virske sonate iz sva tri stvarala~ka perioda, odabrani kvarteti
iz sva tri stvarala~ka perioda, jedna violinska sonata (Prole}-
na, Krojcerova), izbor iz koncertnog stvarawa, presek kroz
klavirske koncerte, Violinski koncert De-dur, Misa solemis
(odlomci).
ROMANTIZAM (35)
Stilske karakteristike romantizma. Rani romantizam: [u-
bert, Mendelson, [uman, [open (ili po ànrovima: klavirska
muzika ranih romanti~ara, solo pesma, instrumentalni koncert i
razvoj simfonije).
Dela za slu{awe: izbor iz najzna~ajnijih dela ranoroman-
ti~ne muzike za klavir ([uberta, Mendelsona, [umana, [opena),
solo pesme ([uberta i [umana), koncerata (Mendelsona, Vebera,
[opena, [umana), simfonije ([ubert, [uman, Mendelson, de-
taqna analiza [ubertove Nedovr{ene simfonije).
Programska muzika. Berlioz, List.
Dela za slu{awe: Berlioz, detaqna analiza Fantasti~ne
simfonije, List, sonata ha-mol, Koncert za klavir i orkestar
Es-dur, simfonijske poeme (izbor), izbor iz klavirske muzike,
presek kroz sve tri sveske Godine hodo~a{}a, rapsodije i dr.
Ranoromanti~na opera u Italiji, Francuskoj i Nema~koj.
Dela za slu{awe: izbor iz dela Rosinija (numere i scene iz
Seviqskog berberina), Belinija (Norma) i Donicetija, Ma-
jerbera i Vebera (ârobni strelac).
Vagner, Verdi, veristi, francuska opera u drugoj polovini
HH veka.
Dela za slu{awe: izbor scena i presek muzi~kih drama od
Holan|anina lutalice do Parsifala. Verdi: odabrane scene
i numere iz opera: Nabuko, Rigoleto, Trubadur,Travijata,
Aida, Otelo, Falstaf. Rekvijem (odlomci). Izbor iz opera
Pu~inija (Toska, Madam Baterflaj), Gunoa (Faust), Bizea
(Karmen, scene i numere).
RAZRED
ROMANTIZAM (36)
Nema~ka instrumentalna muzika druge polovine HH veka:
Brams, Brukner, Maler, [traus, francuska instrumentalna muzi-
ka druge polovine HH veka Frank.
Dela za slu{awe: izbor iz klavirskog stvarawa Bramsa, iz-
bor iz simfonija (-), izbor iz koncerata i kamernog stvarawa.
Brukner izbor iz simfonija, Te Deum. Maler: jedna simfonija
po izboru, jedan ciklus solo pesama. [traus: izbor iz simfonij-
skih poema, Saloma, igra velova, Kavaqer s ruòm. Frank:
simfonija de-mol, Preludijum, koral i fuga, sonata za violinu i
klavir A-dur (detaqna analiza).
Nacionalne {kole u HH veku.
Ruska nacionalna {kola. Glinka, Petorica i âjkovski.
ê{ka nacionalna {kola Smetana, Dvoràk.
[panska, norve{ka i finska muzika De Faqa, Grig, Si-
belijus.
Dela za slu{awe: Glinka, fragmenti iz opere Ivan Susa-
win, Ruslan i Qudmila. Borodin odabrane scene i arije iz
opere Knez Igor, Bogatirska simfonija, Iz sredwe Azije.
Musorgski: scene iz opere Boris Godunov, Slike sa izlo`be,
izbor solo pesama. Rimski-Korsakov: scene i arije iz poznatih
opera, [eherezada. âjkovski: izbor iz simfonijskog stvarala-
{tva (, i simfonija) i iz ostalih orkestarskih dela, iz-
bor iz koncerata, izbor scena iz opera Evgenije Owegin, Pi-
kova dama, izbor iz muzike za balete (Labudovo jezero i dr.), iz-
bor iz kamernog i klavirskog stvarawa (Godi{wa doba).
Smetana: izbor odlomaka iz opere Prodana nevesta, izbor
iz ciklusa simfonijskih poema Moja domovina. Dvoràk: sim-
fonija Iz novog sveta, Slovenske igre, Koncert za violon~elo.
Izbor iz dela De Faqe, Griga i Sibelijusa.
IMPRESIONIZAM (8)
Debisi, Ravel, Skrjabin.
Dela za slu{awe: izbor iz klavirskog, kamernog, vokalnog i
orkestarskog stvarala{tva Debisija, fragmenti iz opere Peleas
i Melisanda. Ravel: izbor iz klavirskog, vokalnog i kamernog
stvarala{tva, [panska rapsodija, Ciganin, Bolero, jedan
klavirski koncert. Skrjabin: izbor iz klavirske i simfonijske
muzike.
STILSKE KARAKTERISTIKE MUZIKE HH VEKA (22)
Ekspresionizam, izvori i glavni predstavnici: [enberg,
Berg i Vebern.
Nacionalne {kole u muzici HH veka. Stravinski, Bartok,
Jana~ek.
Neoklasicizam u evropskoj muzici HH veka. [estorica u
Francuskoj. Hindemit, Prokofjev, [ostakovi~.
Stilska stremqewa u muzici druge polovine HH veka (od
1945. do danas).
Dela za slu{awe: izbor iz razli~itih, reprezentativnih
ànrova [enberga, Berga i Veberna,. Stravinski: odlomci iz ba-
leta Petru{ka, Posve}ewe prole}a. Bartok: Muzika za uda-
raqke, ì~ane instrumente i ~elestu, Koncert za orkestar, izbor
iz guda~kih kvarteta, Alegro barbaro, za klavir. Sati: izbor iz
dela za klavir. Prokofjev: Klasi~na simfonija, Romeo i Julija
(odlomci), izbor iz klavirske muzike, koncerata i simfonija.
[ostakovi~: izbor iz simfonijske, kamerne i klavirske muzike.
[tokhauzen, Bulez, Mesijen, izbor iz stvarala{tva.
(Savremena dela, ako je to mogu}e, slu{ati u ìvom izvo|e-
wu, na festivalima ove vrste muzike).
Predmet istorija muzike sa upoznavawem muzi~ke literature
jedinstven je predmet koji se izu~ava tokom tri godine. Predmet
se ne polaè na kraju, ve} se iz gradiva i slu{awa izvodi jedna za-
jedni~ka ocena.
Nastavna gra|a sistematizovana je po istorijsko-stilskim
celinama u ciqu sticawa {to {ireg op{temuzi~kog obrazovawa
u~enika kao i povezivawa ovog predmeta sa ostalim stru~nim (mu-
zi~ki oblici, harmonija, kontrapunkt) kao i {ire stru~nim pred-
metima (istorija kwièvnosti, istorija, istorija umetnosti).
Svaka ve}a jedinica iz gradiva mora biti propra}ena zvu~nim, tj.
Slu{nim primerima, dok najve}i stvaraoci moraju biti i slu{no
i analiti~ki obra|eni. U tu svrhu treba uvek birati najpopular-
nija dela, deci dostupna i jednostavna za pam}ewe. Neophodno je
{to vi{e u~enike angaòvati prilikom slu{awa muzike, kori-
ste}i partiture, note, likovne ili filmske, video priloge. Izu-
~avaju}i najzna~ajnije pojave i stvaraoce u~enici treba da se slu-
è svom raspoloìvom literaturom: J. Andrejs: Historija muzike
, i , Roksanda Pejovi}: Istorija muzike , , Sowa Marinko-
vi}: Istorija muzike, B. Radovi}: Mala istorija muzike, pa, samim
tim metoda rada ne treba da bude iskqu~ivo verbalna i narativna,
ve} dijalo{ka, na osnovu pro~itanog a i slu{anog. Tako|e je po-
èqno da se koriste razli~iti testovi, za odre|ene stvarala~ke
oblasti ili likove, za upore|ivawe razli~itih oblasti, stilova
ili ànrova. Ovim predmetom potrebno je razviti qubav prema
muzici, interesovawe za posetu koncerata, aktivno slu{awe muzi-
ke preko razli~itih sredstava. Za pojedine oblasti mogu}e je ura-
diti seminarske radove, ~itati ih javno i time razvijati proces
mi{qewa, povezivawa, zakqu~ivawa i razvijati elemente pisme-
nosti i izraàvawa.
MUZI^KI OBLICI
RAZRED
ELEMENTI MUZI^KOG OBLIKA (8)
Re~enica i period pravilne konstrukcije. Strukturalni i
tematski elementi re~enice i perioda dvotakt, motiv i rad sa
motivom; figura i pasa`. Odstupawe od pravilne gra|e re~enice
i perioda. Niz i lanac re~enica.
OBLIK PESME (12)
Dvodelna pesma (tipovi a b i a a b a). Trodelna pesma (tipo-
vi a b a i a b c). Sloèna trodelna pesma.
PRIMENA OBLIKA PESME (4)
Mali instrumentalni komadi, menuet, skerco, mar{, stili-
zovane igre.
ANALIZA ODGOVARAJU]IH DELA IZ MUZI^KE
LITERATURE (4)
RAZRED
RONDO (6)
Pretklasi~ni i klasi~ni , i vrste.
VARIJACIJE (6)
Ornamentalne, karakterne, kontrapunktske (~akona i pasa-
kaqa).
SVITA (4)
Barokna svita, novija svita (u glavnim crtama).
SONATA (10)
Istorijski razvoj sonate (u osnovnim crtama) barokna so-
nata, Skarlatijev sonatni oblik. Klasi~an sonatni stav u jedno-
stavnim, mawe-vi{e pravilnim primerima.
RAZRED
SONATNI RONDO (4)
SONATNI CIKLUS KLASIÂRA (6)
Poredak i broj stavova, me|usobni kontrasti, tipi~ni obli-
ci pojedinih stavova u ciklusu.
SLO@ENIJI OBLICI SONATNOG STAVA POSLE KLA-
SICIZMA. Mogu}na odstupawa od pravilnog oblika (6)
RAZVOJ SONATNOG CIKLUSA U ROMANTIZMU, po~ev od
Betovenovih kasnijih opusa (6)
PRIMENA SONATNOG CIKLUSA U KAMERNIM
I ORKESTARSKIM KOMPOZICIJAMA (4)
OBLIK KONCERTA i wegov istorijski razvoj (6)
OSTALI INSTRUMENTALNI OBLICI (8)
Uvertira, slobodni oblici (fantazija, rapsodija, balada i
sl.); programska muzika simfonijska poema.
VOKALNI I MUZI^KO-SCENSKI OBLICI (2)
Specifi~nosti vokalnih oblika; odnos teksta i muzike (u
glavnim crtama). Solo pesma. Horska pesma: madrigal, novija hor-
ska pesma, oblik rukoveti u na{oj muzici. Re~itativ i arija. Ope-
ra i muzi~ka drama. Balet (u osnovnim crtama). Oratorijum, kanta-
ta, pasija. Misa i rekvijem, liturgija i opelo.
Da bi u~enici usvojili odre|ene pojmove i shvatili wihovu
uzajamnu povezanost, da bi im se olak{ao pristup u analizi mawih
i ve}ih celina, kao i sloènijih oblika, neophodno je obratiti
pa`wu na redosled i fleksibilnost u izlagawu gradiva pojedi-
nih metodskih jedinica.
Polazak od re~enice i perioda, kao elementa muzi~kog ob-
lika, a tek potom izu~avawe wihovih strukturalnih odnosno te-
matskih elemenata dvotakta i motiva, predlaè se zato {to su
u~enicima re~enica i period najbliè i najlak{e obuhvatne
formalne celine, poznate bilo kroz svirawe muzi~ke literature,
ili kroz rad na harmoniji, ~iji se zadaci uglavnom i postavqaju
kao re~enice i periodi~ne celine, po~ev od u~ewa kadence i po-
lukadence. Poèqno je, me|utim, da se posebna pa`wa posveti
upravo mikrostrukturi oblika, jer weno temeqno razumevawe i
analiti~ko upoznavawe ima presudan zna~aj za daqe uspe{no sna-
laèwe i u sloènijim formalnim celinama. U prvoj godini u~e-
wa predmeta za to je ostavqeno dovoqno vremena.
Najvi{e ~asova je predvi|eno za dobro savladavawe oblika
pesme i sonate, kao kqu~nih, koje ~ine osnovu mnogih muzi~kih de-
la razli~itih ànrova, naziva i namena. Razume se da i analiti~-
ki rad , iz tih razloga, treba da se na tim oblicima najvi{e zadr-
ì. U vezi s analizom ne samo ovih oblika posebno vaqa na-
glasiti potrebu zvu~nog prikaza svakog analiziranog primera, a
nikako ne samo wegove vizuelne, apstraktne analize.
Prilikom obrade pojedinih metodskih jedinica bi}e po-
trebno da se u~enicima objasne i neki pojmove iz oblasti kontra-
punkta (npr. Kantus firmus u vezi sa pasakaqom, imitacija i in-
verzija kod ìge u sviti, fugato kod barokne sonate i sl.), moè
pre no {to su oni obra|eni na ~asovima predmeta kontrapunkt.
Takvo povezivawe, kao i ono sa oblikotvornim ~iniocima harmo-
nije (kadence, sekvence, tonalni odnosi i preokreti itd.), upravo
treba da uvek ukazuje na tesnu uzajamnu povezanost i interakciju
triju muzi~kih disciplina koje su metodski razdvojene u sklopu
muzi~kog {kolovawa.
KONTRAPUNKT
RAZRED
OSNOVI VOKALNOG KONTRAPUNKTA (4)
Istorijski razvoj kontrapunkta. Modusi vrste i karakte-
ristike. Kontrapunktska melodija. Kantus firmus.
DVOGLASNI KONTRAPUNKT VOKALNOG STILA (10)
Disonance i konsonance u dvoglasu. Kadence dvoglasnog sta-
va. Me{oviti kontrapunkt (floridus) oblikovawe melodije u
floridusu i wene ritmi~ko-metri~ke osobenosti; tretman disonan-
ce u floridusu. Slobodan dvoglasni stav. Komplementarni ritam.
IMITACIJA (6)
Pojam i vrste imitacije. Interval imitacije. Preobraàj
odgovora u imitaciji inverzija, augmentacija, diminucija, re-
trogradni odgovor.
TRETMAN TEKSTA U VOKALNOM KONTRAPUNKTU (8)
Izrada dvoglasnog polifonog stava sa tekstom.
TROGLASNI POLIFONI STAV (15)
Karakteristike troglasnog stava. Sazvu~ja i kadence u tro-
glasu. Floridus u troglasu. Primena disonance (konsonantna
kvarta, parazitska disonanca). Troglasni stav sa dva floridusa
na kantus firmus. Imitacioni troglasni stav, sa tekstom.
VOKALNI POLIFONI OBLICI (10)
Kanon (pojam i vrste). Tehnika izrade kanona; izrada jedno-
stavnijih primera. Motet analiti~ki, a prakti~no po jedan od-
sek moteta na dati tekst, u dvoglasu i u troglasu.
Pismeni ispit: izrada jednog odseka troglasnog moteta na
dati tekst.
Usmeni ispit:
b) analiza jednog moteta u osnovnim potezima.
RAZRED
OSNOVI INSTRUMENTALNOG KONTRAPUNKTA (6)
Stilsko-istorijske razlike izme|u vokalnog (strogog) i in-
strumentalnog (slobodnog) stila polifonije. Melodika, ritmika
i metrika instrumentalnog kontrapunkta. Harmonska osnova i
stil barokne polifonije. Tretman disonance u baroknoj polifo-
niji. Izrada stilske melodije barokno-polifonog tipa, razli~i-
tih ritmi~kih profila.
DVOGLASNI INSTRUMENTALNI POLIFONI STAV (12)
Predstavqawe harmonske osnove dvozvucima. Izrada slobod-
nog dvoglasnog stava. Vrsta imitacije u baroknoj polifoniji
analiti~ki i prakti~no (u oktavi, u kvinti, u tonalnoj inverzi-
ji). Kanon vrste i tehnike; prakti~na izrada u oktavi. Obrtajni
kontrapunkt prakti~no u oktavi, ostali informativno; smisao
i primena obrtajnog kontrapunkta. Sekvenca u kontrapunktskim
oblicima analiti~ki i prakti~no.
Obnavqawe i utvr|ivawe gradiva (2)
INVENCIJA (8)
Oblik i tonalni plan invencije. Dvoglasna invencija
prakti~no jedna do dve cele invencije. Troglasna invencija ana-
liti~ki.
VI[EGLASNI INSTRUMENTALNI STAV (8)
Harmonske, melodijske i ritmi~ke karakteristike vi{egla-
snog polifonog stava. Prakti~na izrada troglasnog stava, bez
primene imitacije. Trostruki obrtajni kontrapunkt analiti~ki.
FUGA (20)
Oblik i tonalni plan fuge. Odgovor realan, tonalan, mo-
duliraju}i. Kontrasubjekt sve i prakti~no. Ekspozicija fuge
prakti~no, troglasna. Pro{irena ekspozicija i kontra-ekspozi-
cija. Me|ustavovi u fugi. Sprovodni i zavr{ni deo fuge. Streta
i orglpunkt (pedal). Fuga sa dve ili vi{e tema (tipovi fuge bez
ulaèwa u pojedinosti). Primena fuge. Fugato (analiti~ki).
OBLICI BAROKNE INSTRUMENTALNE POLIFONIJE
INFORMATIVNO (2)
Preludijum, koralna predigra, tokata, fantazija, ri~erkar.
Pismeni ispit: izrada ekspozicije troglasne fuge na zada-
tu temu, sa tonalnim odgovorom, bez velikog me|ustava;
Usmeni ispit:
b) analiza jednostavnije troglasne ili ~etvoroglasne fuge
J. S. Baha.
Da bi se karakter renesansne polifonije pribliìo u~eni-
cima, neophodno je na po~etku (uz metodsku jedinicu osnovi vokal-
nog kontrapunkta) koristiti zvu~ne ilustracije preslu{ati od-
lomak mise i bar jedan motet Palestrine. Preslu{avawe odgovara-
ju}e literature vaqa sprovoditi i kasnije, naro~ito prilikom ob-
rade tretmana teksta, vi{eglasnog stava i vokalnih polifonih
oblika (motet). Istom ciqu doprine}e i pevawe zadataka izra|e-
nih na ~asu, {to je neobi~no va`no i za razvoj polifonog sluha.
Barokna polifonija je u~enicima blià, s obzirom da je
slu{aju i sviraju od po~etka svoga muzi~kog obrazovawa. Ipak, i
ovde }e zvu~ne ilustracije doprineti boqem uvidu u stilske oso-
benosti barokne muzike i pruìti pouzdaniju osnovu za prakti~an
rad, a i za analiti~ko sagledavawe.
Obrada gradiva barokne polifonije zahteva dosta elasti~-
nosti. I ovde prakti~an rad zapo~iwe od izrade drugog glasa na
zadati (svojevrstan) kantus firmus, za ~ime sledi samostalno pi-
sawe dvoglasa, potom i troglasa preko zadatog harmonskog plana
i harmonskog ritma, sa zadatim po~ecima glasova ili bez wih, pa
sve do izrade odgovaraju}ih polifonih oblika.
Obrada polifonih sekvenca zahteva posebnu pa`wu i kon-
tinuiranu praksu, paralelno sa savladavawem ostalog gradiva, jer
sekvence u polifoniji ~ine va`no vezivno tkivo, ~ija dobra iz-
rada zna~ajno uti~e na kvalitet celine. Posebnu pa`wu vaqa po-
svetiti dobroj izradi moduliraju}ih sekvenca, najpre prema zada-
tom modelu, a potom po sopstvenom, sa datim tonalnim ciqem ti-
pi~nih usmerewa. Nu`no je raditi i dvoglasne i troglasne se-
kvence.
Tematska oblast fuga zastupqena je sa 20 ~asova, od kojih
najmawe 6 treba posvetiti izradi troglasne ekspozicije, na datu
ili sopstvenu temu koja zahteva realan, ili tonalan, ili moduli-
raju}i odgovor. Darovitiji u~enici mogu poku{ati da komponuju i
fugu u celini, kod ostalih se zahteva izrada troglasne ekspozici-
je sa velikim, moduliraju}im, sekventnim me|ustavom (u ispitnom
zadatku bez wega).
U oba razreda treba predvideti izradu po jednog pismenog
zadatka u svakom polugodi{tu, u trajawu od dva {kolska ~asa.
NACIONALNA ISTORIJA MUZIKE
RAZRED
(1 ~as nedeqno, 33 ~asa godi{we)
IZVORI I KORENI SRPSKE MUZIKE (1)
Po~eci muzike kod Slovena. Srpska sredwovekovna muzika,
svetovna i duhovna. Turski period (H H vek).
POÊCI GRA\ANSKE MUZIKE H VEK (1)
ROMANTIZAM U SRPSKIM ZEMQAMA (4)
Muzika u Milo{evoj Srbiji. Prethodnici Kornelija Stan-
kovi}a.
Kornelije Stankovi} i po~eci romantizma.
Davorin Jenko i ~e{ki muzi~ari u Srbiji HH veka.
JOSIF MARINKOVI] (2)
STEVAN MOKRAWAC (4)
VOJVO\ANSKI MUZIÂRI PERIODA ROMANTIKE (2)
Isidor Baji}
SRPSKA MUZIKA NA PRELAZU U HH VEK (1)
Bini~ki, Krsti}, Joksimovi}.
MUZIKA HH VEKA (21)
Prvi moderni pravci HH veka. Kowovi}, Milojevi}, Hri-
sti}, Slavenski.
Stojanovi}, Paunovi}, Manojlovi}.
Nastavqa~i nacionalnog smera: Taj~evi}, @ivkovi}, Na-
stasijevi}, Bandur, Vukdragovi}.
Predstavnici evropske moderne u me|uratnom periodu (pra-
{ka grupa): Logar, Milo{evi}, ôli}, Risti}, Mari}, Vu~kovi},
Raji~i}.
Tendencije u srpskoj muzici posle svetskog rata. Josif,
Radi}, V. Mokrawac, Obradovi}, Radovanovi}, Maksimovi}, De-
spi}, Ozgijan, Z. Hristi}, M. Mihajlovi}, Jevti}, Kulenovi},
Trajkovi}, Eri}, Hofman.
Dela za slu{awe: izbor iz zapisa srewevekovne muzike. [le-
zinger: Igre za orkestar. Stankovi}: izbor dela za klavir, ([to
se bore misli moje), obrade narodnih melodija za hor, izbor iz du-
hovne muzike (Liturgija). Jenko: Uvertira Kosovo, izbor iz hor-
ske muzike. Tolinger: Listi}i za klavir, Kosovka za hor i or-
kestar (odlomci). Marinkovi}: izbor iz solo pesama, horova i Ko-
la, izbor iz duhovne muzike. Mokrawac: analiza Rukoveti, Kozara i
Primorskih napjeva, izbor iz duhovne muzike (Liturgija, Opelo) i
dr. I. Baji}: izbor iz klavirske muzike, solo pesama i horova. Bi-
ni~ki: odlomci iz opere Na uranku, izbor iz horske muzike.
Kowovi}: pregled opera (od Kneza od Zete do Otaxbine),
scene i odlomci iz Ko{tane, izbor iz solo pesama, horske muzi-
ke (Vragolan), izbor iz kamerne muzike. Simfonija ce-mol.
Milojevi}: izbor iz solo pesama, klavirske muzike i horske
muzike (Muha i komarac), Intima za guda~ki orkestar, balet
Sobareva metla, odlomci.
Hristi}: odlomci iz baleta Ohridska legenda, izbor iz
solo pesama, horova. Opelo u be-molu, oratorijum Vaskresewe (od-
lomci).
Slavenski: Balkanofonija, Sonata reli|oza, izbor iz horo-
va (Voda zvira), kvarteti (Pesme moje majke), Simfonija ori-
jenta (odlomci).
Stojanovi}: minijature za violinu i klavir, izbor iz vio-
linskih koncerata.
Taj~evi}: izbor iz solo pesama i horova (êtiri duhovna
stiha), izbor iz klavirske muzike (Balkanske igre). @ivkovi}:
izbor iz horske muzike. Nastasijevi}: odlomci iz opere \ura|
Brankovi}. Vukdragovi}: kantate (Svetli grobovi), vokalna
lirika (izbor).
Logar: numera iz opere Pokondirena tikva i baleta
Zlatna ribica. Milo{evi}: izbor iz dela. Risti}: izbor iz sim-
fonija ( i ). Mari}: odlomci iz Pesama prostorai Vizan-
tijskog koncerta. Raji~i}: 3. Klavirski koncert, odlomci iz ope-
re Simonida, izbor iz minijatura za klavir.
Josif: Snovi|ewa. Radi}: Spisak, odlomak iz kantate ]e-
le kula. V. Mokrawac: odlomci iz simfonija, izbor iz klavirske
muzike (Odjeci). Obradovi}: Mikrosimfonija, odlomak iz Kon-
certa za violon~elo. Despi}: izbor iz klavirske muzike. Radova-
novi}: odlomak iz Audiospacijala. Maksimovi}: izbor iz vokalne
muzike. Mihajlovi}: Nokturni, [ta sawam. Trajkovi}: Arion za
gitaru i guda~e. Kulenovi}: Bugi za klavir i orkestar. Jevti}: iz-
bor iz koncertantne muzike. Eri}: Cartoon.
Obiman program neophodno je realizovati uz zvu~ne prime-
re, kojih je namerno ve}i broj kako bi nastavnik mogao da izvr{i
dodatni, sopstveni izbor. Sva raspoloìva literatura (Andreis,
Cvetko, \uri}-Klajn: Historijski razvoj muzi~ke kulture u Jugo-
slaviji, R. Pejovi}: Jugoslovenska istorija muzike, Vlastimir Pe-
ri~i}: Muzi~ki stvaraoci u Srbiji) treba da posluì i da se ko-
risti, kako bi mawi deo ~asa predstavqao izno{ewe biografskih
i dr. informacija, a ve}i ozvu~ewe materije. Dela za slu{awe u
HH veku birana su tako da predstavqaju ne samo tipi~na ostvare-
wa odre|enog autora, ve} su zna~ajna kao me|a{i razli~itih stil-
skih usmerewa. Potrebno je studioznije i duè zadràvawe na
dwlima najve}ih stvaralaca koja treba obraditi kroz analizu i
prikaz celokupnog rada; npr Mokrawac: Rukoveti ili Kowovi}:
muzi~ke drame. Podrazumeva se korelacija sa op{tom istorijom
muzike, istorijom umetnosti i istorijom kwièvnosti. U koliko
je mogu}e, koristiti video snimke i druge vrste prezentacije sa-
vremene muzike (televizijske emisije), posete festivalima savre-
mene muzike, koncertima. Na~in proveravawa gradiva treba da bu-
de raznovrstan pored narativnog, do dijalo{ke metode, sistema
testirawa, do seminarskih radova koji bi pojedinu materiju pro-
dubili sa vi{e aspekata analiti~kog, istorijskog i sl.
SOLFE\O
ZA SVE ODSEKE SEM TEORETSKOG
RAZRED
MELODIKA
Obnavqawe tonaliteta do ~etiri predznaka dijatonika,
mutacije i modulacije;
dijatonske modulacije na dominantu ili paralelu po~et-
ni tonalitet do dva predznaka;
dvoglasno pevawe dijatonika;
pevawe srpskih narodnih pesama.
INTONIRAWE I OPA@AWE
Opaàwe osnovnih tonova, grupe tonova i dvozvuka u tona-
litetu;
opaàwe hromatskih tonova obim kvarte: a
1
de
2
i e
1
a
1
i wihovo imenovawe abecedom, bez pevawa;
harmonske veze: glavni stupwevi, strogo vezivawe akorada;
opaàwe i intonirawe {timova do ~etiri predznaka.
RITAM
1. Ritmi~ko i ravnomerno ~itawe inserti iz literature.
2. Ritmi~ke figure i vrste takta:
utvr|ivawe figura ~etvorodelne podele sa pauzama i liga-
turama i suprotstavqawe punktiranog ritma i triole;
deoba trodela u ritmovima trodelne podele jedinice;
obnavqawe narodnih ritmova.
DIKTATI
Melodijski i ritmi~ki diktati u okviru gradiva iz melo-
dike i ritma usmeni i pismeni.
ISPITNI ZAHTEVI
1. Usmeni diktat prema melodijskoj etidi;
2. Melodijska etida;
3. Ritmi~ka etida.
RAZRED
MELODIKA
Dijatonika: pregled tonaliteta do sedam predznaka;
postavka alteracija tonaliteti do dva predznaka;
dijatonske modulacije prvog kvintnog srodstva i mutacije;
pevawe srpskih narodnih pesama;
upoznavawe modusa informativno pevawe lestvice i ka-
dence.
Opaàwe i intonirawe {timova i dvozvuka u tonalitetu;
opaàwe dijatonskih i hromatskih tonova de
1
de
2
;
harmonske veze: troglas, stroge harmonske veze, glavni
stupwevi i akordi na i
tonaliteti do ~etiri predznaka;
RITAM
Ravnomerno i ritmi~ko ~itawe inserata iz literature i
instruktivnih ve`bi;
utvr|ivawe deobe trodela, obrada duole i osmodelna pode-
la ritmi~ke jedinice;
promene vrste takta prema primerima iz literature.
DIKTATI
Zapisivawe pojedina~nih i grupe tonova i dvozvuka u tona-
litetu;
jednoglasni melodijsko-ritmi~ki diktati iz gradiva me-
lodike;
zapisivawe srpskih narodnih pesama.
ISPITNI ZAHTEVI
1. Usmeni diktat prema melodijskoj etidi;
2. Melodijska etida;
3. Ritmi~ka etida.
RAZRED
MELODIKA
Alteracije: skokovi u alterovane tonove i napu{tawe al-
terovanih tonova skokom;
postavka alt-kqu~a i primeri iz literature u alt-kqu~u;
modulacije u tonalitete prve i druge kvintne srodnosti sa
ve}im melodijsko-ritmi~kim zahtevima, kao i u udaqene tonalitete;
jednoglasne i dvoglasne srpske narodne pesme;
vi{eglasni primeri iz literature.
OPA@AWE I INTONIRAWE
Opaàwe modusa;
sistematizacija {timova;
harmonske veze: dijatonske modulacije.
RITAM
Ravnomerno ~itawe u alt-kqu~u;
ritmi~ko ~itawe promene metra i ritmi~kih vrsta;
polimetrija: 3:2, 2:3, 4:3 i 3:4.
DIKTATI
Ritmi~ki diktati u okviru gradiva iz ritma;
melodijski diktati: alteracije i modulacije.
ISPITNI ZAHTEVI
1. Jednoglasni pismeni diktat modulacije ili alteracije;
2. Dvoglasni pismeni diktat homofoni dvoglas, dijatonika;
3. Ritmi~ko ~itawe sa lista iz godi{weg gradiva;
4. Pevawe melodijskog primera sa lista.
RAZRED
MELODIKA
Labilne alteracije elipse i vantonalne dominante;
modulacije dvoglasno i troglasno pevawe;
jednoglasne i dvoglasne narodne pesme sa promenom metra
ili sa harmonskim promenama.
Opaàwe modusa i motiva sa modalnim elementima;
opaàwe i intonirawe harmonskih veza mutacije i modu-
lacije.
RITAM
Tenor-kqu~ ravnomerno i ritmi~ko ~itawe;
nepravilne ritmi~ke grupe utvr|ivawe gradiva razre-
da i obrada kvintole i septole;
ritmi~ko ~itawe instruktivnih primera i inserata iz li-
terature.
DIKTATI
Jedoglasni diktati prema gradivu iz melodike;
dvoglasni diktati dijatonika i modulacije;
ritmi~ki diktati prema gradivu iz ritma;
zapisivawe narodnih pesama sa tekstom.
ISPITNI ZAHTEVI
1. Jednoglasni diktat modulativni primer ili primer sa
alteracijom;
2. Zapisivawe dvoglasnog homofonog primera, dijatonika i
hromatske promene;
3. Zapisivawe srpske narodne pesme sa tekstom;
4. Ritmi~ko ~itawe sa lista;
5. Pevawe primera sa lista iz gradiva melodike.
Nastava solfe|a treba da obezbedi razvoj muzi~kog sluha i
muzi~ke pismenosti sinhronizacijom procesa opaàwa i repro-
dukcije. Samim tim, metodologija i sadràji programa usmeravaju
se ka zami{qawu notne slike na osnovu slu{nog muzi~kog sadr-
àja i, suprotno, zami{qawe zvuka (glasom i na svom instrumen-
tu) na osnovu uvida u notni tekst. Jedino tako instrumentalisti
mogu ~uti u sebi ono {to treba da odsviraju, a teoreti~ari da budu
pripremqeni za savla|ivawe svih teorijskih disciplina.
Postoje}i obrazovni smerovi imaju veoma sli~ne sadràje
programa. Razlika se najvi{e ogleda u tome {to se kod instrumen-
talista vi{e forsira instrumentalno ritmi~ko ~itawe i opaà-
we intervala i akorada, a kod teoreti~ara rad i na opaàwu i na
reprodukciji. Harmonski sluh, pevawe sa lista, ~iste intonacije
i instrumentalno ritmi~ko ~itawe postupno se razvijaju tokom
~etvorogodi{weg {kolovawa. Zahtev koji se postavqa vokalno-in-
strumentalnim izvo|a~ima koncipiran je tako da omogu}ava u~e-
nicima produàvawe {kolovawa na svim odsecima fakultetske
nastave, {to, uostalom, potvr|uju i ispitni zahtevi u IV razredu i
zahtevi za proveru ispuwenosti uslova na fakultetima u na{oj ze-
mqi (pa i u inostranstvu).
Organizacija ~asa solfe|a umnogome doprinosi uspe{noj
realizaciji programa. Predlaè se ustaqeni rad na opaàwu i
intonirawu (na po~etku ~asa), pevawe sa lista i diktat (melodij-
ski i ritmi~ki, a sa kombinovawem istih jednog ~asa duì rad
na ritmu, slede}eg na melodici) i ritmi~ko ~itawe (u kombinaci-
ji sa ravnomernim ~itawem).
Predmetni nastavnici mogu dobiti osnovnu orijentaciju za
savla|ivawe pojedinih nastavnih oblasti u datim uputstvima:
MELODIKA
Funkcionalna postavka tonova u tonalitetu i tonalno po-
stavqawe modulacija, alteracija i ostalih tonalnih problema.
Predlaè se rad na transponovawu motiva, naro~ito za utvr|iva-
we stupweva u okviru harmonskih funkcija i u pripremnom radu
za pevawe modulacija (alteracija i modusa). Imenovawe tonova:
solmizacijom u pevawu sa lista i ritmi~kom ~itawu, a abecedom
u opaàwu i intonirawu akorada, kao i usmenoj analizi interv-
ala pre pevawa.
Priprema za pevawe jednog melodijskog primera izvodi se
opaàwem tonova i melodijskih motiva (sa problematikom u me-
lodijskom primeru), dakle intonirawe tonova i motiva, ritmi~-
ko ~itawe solmizacijom, uzimawe intonacije ({tim) od kamerto-
na i pevawe primera. Preporu~uje se nastavnicima da etide sa
modulacijama harmonizuju na klaviru, bez svirawa melodijske deo-
nice. Naravno, harmonizacija je poèqna i kod savla|ivawa dru-
gih melodijskih oblasti, ali je kod modulacija najpotrebnija.
Instruktivni primeri sluè za pripremawe pevawa (ili
ritmi~kog ~itawa) vokalno-instrumentalne literature, dakle, ne
smeju biti dominantni u odnosu na umetni~ku muziku.
Dvoglasno i troglasno pevawe podrazumeva rad na ~istoj in-
tonaciji, a to }e biti pripremqeno stabilnom fiksacijom le-
stvi~nih stupweva preko wihove uloge u glavnim harmonskim
funkcijama. Dvoglasno i troglasno pevawe po~iwe se u osnovnoj
{koli, ali je i sada potrebno prvo raditi na kratkim motivima i
na jednovremenom pevawu svih deonica. Za dvoglase se preporu~uje
slede}i na~in rada:
grupno ili pojedina~no pevawe (po dvoje) oba glasa;
pevawe jedne deonice dok nastavnik drugu izvodi na klavi-
ru (ili glasom);
pevawe jedne deonice, a svirawe druge na klaviru (pojedi-
na~no).
Za obradu troglasa koristiti iste sadràje rada koji se ob-
ra|uju u harmonskim vezama. Tako }e se olak{ati i troglasno peva-
we i opaàwe harmonskih veza (literatura A. Oluji}: Razvoj harm-
onskog sluha).
U ovoj oblasti se napu{ta zastarela praksa opaàwa i in-
tonirawa bez imenovawa, bez oslawawa na tonalitet i na apsolut-
nu intonaciju od kamertona. Do pojave odgovaraju}e literature, za
ovu oblast pomo}i}e sugestije nastavnika koji su odavno pre{li
na svesno opaàwe tonova, intervala i akorada.
Rad na opaàwu osnovnih tonova sa postupnim uvo|ewem
hromatskih odvija se svirawem pojedinih tonova u duèm trajawu,
a sa asocijacijom na Ce-dur. Dakle, tonovi se mogu imenovati sol-
mizacijom. Poèqno je da se opaèni tonovi tokom godina i za-
pisuju u linijskom sistemu. Za opaàwe apsolutnih visina (abece-
dom) koristi se suprotan na~in rada: svirawe tonova u kratkom
trajawu sa duòm pauzom izme|u dva tona, s tim da se u po~etku naj-
vi{e pojavquje sam kamerton, a kasnije se hromatski tonovi javqa-
ju potpuno slobodno, sa i bez realterovawa istih. Da ne bi do{lo
do zabune oko enharmonskih tonova, najboqe je utvrditi tonske
nizove: e-ef-fis-ge-gis-a-be-ha-ce-cis-de s tim da se u I razredu
ve`bawa odvijaju u okviru jedne ~iste kvarte, pa posebno druge(e-
a, a-de), bez povezivawa svih tonova u okviru jednog diktata. Opa-
àwem osnovnih tonova (na celoj klavijaturi) razvija se tonalni
na~in mi{qewa i opaàwa onim istim redosledom uvo|ewa hro-
matskih tonova kojim su se pojavqivali na prelazu iz modalnosti
u dur-mol sistem. Opaàwe u malom obimu, sa ~estim hromatskim
promenama tonova, ne re{ava se intervalski ve} pam}ewem ton-
skih visina sa orijentacijom prema tonu koji se prvi urezuje u
svest ~estim ponavqawem. Spajawem ova dva na~ina rada znatno se
ubrzava rad na melodijskim diktatima i na pevawu sa lista. I u
ovom programu umesto slobodnih dvozvuka traì se opaàwe poje-
dina~nih tonova.
Intonirawe intervala i akorada vezuje se za tonalitet i za
kamerton. Rad na {timovima (intonirawu i opaàwu toni~nog
trozvuka na osnovu datog kamertona) treba negovati jo{ od osnov-
ne muzi~ke {kole. Svesno opaàwe i svesno imenovawe {timova
i harmonskih veza znatno }e doprineti razvoju sluha, a samim tim
i razvoju muzikalnosti na{ih u~enika. Ne treba zaboraviti da je u
na{im krajevima evidentna nerazvijenost harmonskog sluha, s ob-
zirom na na{u jednoglasnu folklornu muzi~ku tradiciju (litera-
tura A. Oluji}, navedeno delo).
RITAM
Inovacije ritmi~ne nastave omogu}avaju odvajawe dana{we
nastave solfe|a od jednog ve} zaboravqenog predmeta, notna peva-
wa koje je ostavilo traga u shvatawu i realizaciji solfe|a. Dakle,
pojavquje se instrumentalni solfe|o, okretawe nastave prema po-
trebama lakog ~itawa instrumentalnog teksta u tri dimenzije,
kako kaù instrumentalisti: ritmi~ke figure i vrste artikula-
cije i frazirawe tempo. Naravno postupnost u radu i odgovara-
ju}a literatura sa metodskim uputstvima za rad u~ini}e ovu disci-
plinu izvodqinom. Jedino tako solfe|o moè u potpunosti da za-
dovoqi potrebe korelacije i koordinacije sa instrumentalnom
nastavom.
U nastavi ritma opredequje se za smer: od zvuka ka notnoj
slici i tuma~ewu, i to preko melodijskih primera iz literature,
a ne preko posebno pisanih ve`bi. One sluè u toku rada za usavr-
{avawe nekih ritmi~kih problema, ali samo kao most od prvih
zvu~nih impresija do ~itawa instrumentalnog teksta!
Za ritam i za obradu melodike treba {to vi{e koristiti
originalne kompozicije, sa eventualnim neznatnim adaptacijama
za solfe|o (bez mewawa tempa i bez transponovawa). U ciqu pri-
bliàvawa potrebama nekih smerova muzi~kih struka na studija-
ma, uvodi se ~itawe alt i tenor kqu~a, ali tek od razreda i pre-
ma mogu}nostima pojedinih klasa.
Ritmi~ke vrste i figura prate od do razreda razvoj na-
stave na ritmovima suprotnih vrsta: ritmovima parne distribuci-
je (dvodelnim podelama ritmi~ke jedinice), trodelnim ritmovima
i ritmovima na{e narodne muzike. Treba posebno obratiti pa-
`wu na razlike u akcentovawu suprotnih vrsta i figura, a prema
uputstvima datim u uxbenicima autora Z. Vasiqevi}, Solfe|o-ri-
tam, .
U oblasti ritmi~kog ~itawa predvi|a se obrada dve vrste
etida, jednih sa lak{im figurama i osnovnim vrstama taktova
da bi se preko wih uvodili teì zahtevi iz frazirawa. Artikula-
cije i akcentovawa, i, sa gradivom te godine, ali sa mawim zahte-
vima u pogledu tempa i svih onih oznaka koje prate instrumental-
nu literaturu.
Za vreme ritmi~kog ~itawa, opaàwe vrste takta, pevawa
melodijskih primera, neophodno je koristiti precizno taktirawe
sa jasno nazna~enim po~etkom svake jedinice brojawa. Kod rit-
mi~kih i melodijskih diktata tako|e se predlaè taktirawe sve
do onog momenta kada ve}ina u~enika u razredu ne ovlada unutar-
wim ose}ajem o proticawu vremena i ritmi~kom pokretu u taktu,
odnosno dvotaktu.
DIKTATI
Ve`be diktata treba sprovoditi na svakom ~asu. Ne moè se
jednostavno re}i usmeni diktat prethodi pismenom jer se pisme-
ni ne priprema samo usmenim diktatom. Naime, opaàwe pojedi-
na~nih tonova i fiksacija stupweva u dijatonici daje mogu}nost
da se pri|e melodijskom diktatu bez nekih drugih priprema, s tim
da se tonske visine zapisuju u jednakom trajawu. Ritmi~ki diktati
i opaàwe pojedina~nih tonova spaja se postepeno sa graduira-
wem zahteva naizmeni~no iz melodike i ritma. Opaàwe motiva,
kao vid usmenih diktata, koristi se naro~ito kod opaàwa modu-
lacionih prelaza, tako da ova vrsta opaàwa prethodi jednogla-
snom diktatu sa modulacijama. Dakle, spajawe ritmi~kog diktata
i opaàwa tonova zajedno sa postavkom {tima, slu{awem dija-
tonskih kretawa u harmonskim vezama (~ime se u~vr{}uje u svesti
tonalitet) daju sna`nu osnovu za pismeni diktat. Opaàwe in-
tervala (ili slobodnih dijatonskih dvozvuka) u tonalitetu pri-
prema rad na dvoglasnom diktatu. Paralelno sa tim, mogu}e je ob-
raditi i polifono kretawe dvoglasa posebno pra}ewem doweg
glasa koji se teè ~uje iz fiziolo{kih razloga (teè se primaju
niski tonovi od vi{ih).
U okviru organizacije ~asa, treba planirati 2/3 vremena za
razne vidove opaàwa, a samo 1/3 za pevawe melodijskih primera.
Jedino se na taj na~in solfe|u omogu}uje uspe{no ostvarivawe
programskih zahteva i ciqeva same nastave.
UPOREDNI KLAVIR
za u~enike SVIH ODSEKA sem TEORETSKOG i KLAVIRI-
STA, ORGUQA[A i SOLO PEVAÂ na VOKALNOINSTRU-
MENTALNOM ODSEKU
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Durske skale sa belih dirki (Ce, Ge, De, A, E, Ha, Ef) u
osminama u obimu dve oktave, sa autenti~nom kadencom na kraju (,
, , uski slog).
Trozvuci (istih tonaliteta) simultano i razloèno trogla-
sno,, kroz dve oktave paralelno.
[KOLA ZA KLAVIR
U nedostatku po~etne {kole za stariji uzrast moè se kori-
stiti:
J. Kr{i}: Po~etna {kola
Nikolajev: Po~etna {kola
Bajer: Po~etna {kola i druge
ETIDE
J. Kr{i}: Klavirska ~itanka za razred
Divernoa op. 176 izbor teìh
Lemoan op. 37 lak{e.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) 40 ve`bi iz neke po~etne {kole;
b) tri etide;
v) ~etiri kompozicije po slobodnom izboru, razli~itih sti-
lova i karaktera;
g) dve klavirske pratwe malih komada za solo instrument
(violina, gitara....) ili kompozicije za ~etiri ruke (Jela Kr{i}:
Zasvirajmo zajedno sveska).
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Sve durske skale u osminskim triolama u obimu tri oktave
paralelno.
Molske skale sa belih dirki (a, ha, ce, de, e, ef) u osminama,
kroz dve oktave paralelno, sa autenti~nom kadencom na kraju (,
, , uski slog).
Svi durski i molski trozvuci navedenih tonaliteta simul-
tano i razloèno ~etvoroglasno, kroz dve oktave paralelno.
ETIDE
Divernoa op. 176 teè
Lemoan op. 37
Heler izbor
Bertini op. 100 izbor
I ostale etide iste teìne
SONATINE
Vanhal, Andre, Betoven, Klementi, Haslinger i dr....
KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU
Obuhvatiti najmawe kompozitore iz tri epohe; jedna kompo-
zicija treba da bude klavirska pratwa za solo instrument, ili
kompozicija za ~etiri ruke.
OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA
a) {est etida sa razli~itim tehni~kim zahtevima;
b) jedna sonatina ili vi{e stavova razli~itog karaktera iz
raznih sonatina;
v) pet kompozicija po slobodnom izboru razli~itog karakte-
ra i stila od starih majstora do savremenog stvarala{tva.
ZAHTEVI ZA GODI[WI ISPIT
1. Jedna skala;
2. Jedna etida;
3. Jedan stav sonatine;
4. Jedan komad.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Durske skale kroz ~etiri oktave paralelno u laganim {e-
snaestinama.
Molske skale u triolama paralelno kroz tri oktave.
Trozvuci durski i molski simultano i razloèno ~etvoro-
glasno kroz ~etiri oktave.
Veliko razlagawe dur i mol trozvuka u osminama kroz dve
oktave.
Dominantni i umaweni septakordi simultano i razloèno
~etvoroglasno kroz dve oktave.
ETIDE
êrni op. 849 izbor
Berens op. 88 izbor
Kr{i}-Rankovi}: Zbirka klavirskih kompozicija za savla-
|ivawe tehni~kih problema, I sveska izbor
I drugi autori virtuoznih komada ili etida odgovaraju}e
teìne.
KOMPOZICIJE POLIFONOG STILA
J. S. Bah: Male kompozicije za klavir
Polifone kompiozicije iz raznih epoha odgovaraju}e teìne
Obuhvatiti kompozicije razli~itog karaktera i stila bar
jedna da bude za ~etiri ruke (J. S. Bah: Kompozicije za ~etiri ru-
ke) i savladati dve klavirske pratwe za instrument koji u~enik
u~i na vokalno instrumentalnom odseku
a) {est etida sa razli~itim tehni~kim zahtevima;
b) dve kompozicije polifonog stila;
v) ~etiri kompozicije po slobodnom izboru.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Durske i molske skale kroz ~etiri oktave paralelno u {e-
snaestinama.
Trozvuci simultano i razloèno, ~etvoroglasno kroz ~eti-
ri oktave. Veliko razlagawe trozvuka kroz dve oktave paralelno.
Dominantni i umaweni septakord simultano i razloèno
~etvoroglasno, a veliko razlagawe kroz dve oktave paralelno.
ETIDE
êrni op. 849 teè
êrni op. 299 I sveska lak{e
Berens op. 88 i op. 61 izbor
Kr{i}-Rankovi}: Izbor etida
Heler op. 100 izbor etida
I drugi autori etida ili virtuoznih komada odgovaraju}e
teìne.
KOMPOZICIJE POLIFONOG STILA
J. S. Bah: 12 malih preludijuma
Polifone kompozicije iz razli~itih epoha odgovaraju}e te-
ìne.
SONATINE
Klementi, Kulau, Hajdn, îmaroza, Skarlati, Mocart, Beto-
ven i drugi.
J. Kr{i}: Klavirska hrestomatija za razred
Dve kompozicije klavirske pratwe odgovaraju}eg instrumenta.
a) ~etiri etide razli~itih tehni~kih zahteva;
b) tri polifone kompozicije razli~itog karaktera;
v) jedna cela sonatina;
g) tri slobodne kompozicije razli~itog karaktera.
1. Jedna etida;
2. Jedna polifona kompozicija;
3. Jedan stav iz sonatine;
4. Jedan komad po slobodnom izboru.
UPOREDNI KLAVIR
za SOLO PEVAÊ na VOKALNO INSTRUMENTALNOM
ODSEKU
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Durske skale u osminama paralelno u obimu dve oktave.
Molske skale u osminama u obimu dve oktave paralelno.
Durski i molski trozvuci simultano i razloèno u obimu
dve oktave troglasno.
Kadenca , , , .
ETIDE
Lemoan op. 37 izbor
êrni op. 849 lak{e
Heler izbor lak{ih etida
I drugi autori de~jih etida i malih komada odgiovaraju}e
teìne.
POLIFONE KOMPOZICIJE
SONATINE
J. Kr{i}-D. [i{manovi}: Izbor sonatina
Klementi izbor
Dijabeli izbor
Kulau izbor.
Dela razli~itog karaktera iz razli~itih epoha na odgovara-
ju}em tehni~kom nivou.
a) 12 etida razli~itog karaktera;
b) tri polifone kompozicije;
v) dve sonatine;
g) tri kompozicije po slobodnom izboru.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Durske i molske lestvice u paralelnom kretawu u osminama
u obimu dve oktave.
Durski i molski trozvuci ~etvoroglasno simultano i razlo-
èno u obimu dve oktave.
Kadenca , , , .
ETIDE
êrni op. 849 izbor teìh
êrni op. 299 i sveska izbor
Berens op. 88 izbor
Heler izbor.
J. S. Bah: 12 malih preludijuma lak{i
Polifone kompozicije drugih autora razli~itih epoha od-
govaraju}e teìne.
SONATINE
Klementi, Kulau, Dusek, Dijabeli, Hajdn, Mocart
Dela razli~itog karaktera iz razli~itih epoha na odgovara-
ju}em tehni~kom, nivou.
a) osam etida sa razli~itim tehni~kim zahtevima;
v) jedna cela sonatina ili tri stava iz razli~itih sonatina
razli~itog karaktera;
g) tri kompozicije po slobodnom izboru razli~itog karaktera.
1. Jedna skala;
2. Jedna etida;
4. Dva stava sonatine;
5. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Durske i molske skale u triolama kroz tri oktave paralelno.
Durski i molski trozvuci u malom razlagawu kroz tri okta-
ve ~etvoroglasno.
Dominantni i umaweni ~etvorozvuci u osminama u malom
razlagawu kroz dve oktave.
ETIDE
êrni op. 849 teè
êrni op. 299 i sveska teè
Berens op. 61 izbor
Heler izbor
|ivawe tehni~kih problema, sveska
J. S. Bah: 6 malih preludijuma lak{i
Polifone kompozicije raznih autora iz razli~itih epoha
na odgovaraju}em tehni~kom nivou.
SONATINE
Klementi, Kulau, Dijabeli, Dusek, Hajdn, Mocart i drugi
autori
Mali komadi slobodnog oblika raznih autora iz razli~itih
epoha (menueti, skerca, gavote, igre i drugi oblici odgovaraju}e
teìne).
a) osam etida razli~itih tehni~kih zahteva;
b) ~etiri kompozicije polifonog karaktera;
v) jedna cela sonatina;
g) ~etiri kompozicije slobodnog oblika od kojih jedna tre-
ba da bude klavirska pratwa vokalne deonice, solo vesme ili vo-
kalize.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Durske i molske skale u {esnaestinama kroz ~etiri oktave
paralelno.
Durski i molski trozvuci u velikom razlagawu kroz dve ok-
tave paralelno.
ETIDE
|ivawe tehni~kih problema, sveska
Berens op. 61 sveska
êrni op. 299 i sveska
Heler izbor teìh etida.
J. S. Bah: 12 malih preludijuma teì
J. S. Bah: 6 malih preludijuma lak{ih
Hendl: Male kompozicije
Polifone kompozicije raznih autora iz razli~itih epoha
na odgovaraju}em tehni~kom nivou.
SONATINE
Hajdn, Mocart, Betoven
P. I. âjkovski: Album za mlade op. 39
R. [uman: Album za mlade op. 68
Kabalevski: Kompozicije za klavir op. 27
B. Bartok: Za decu, sveska
Kompozicije drugih autora iz razli~itih epoha i razli~i-
tih stilova na odgovaraju}em tehni~kom nivou.
a) {est etida;
b) ~etiri polifone kompozicije;
v) dve sonatine;
g) ~etiri kompozicije po slobodnom izboru od ~ega jedna
treba da bude laka klavirska pratwa vokalne deonice, solo pesme
ili vokalize.
1. Jedna skala;
2. Jedna etida;
4. Jedna cela sonatina;
KOREPETICIJA
za KLAVIRISTE i ORGUQA[E
RAZRED
POÊTNE [KOLE ZA VIOLINU
Dejan Markovi}: , i sveska
Rodionov: Mali komadi za violinu
KOMADI ZA VIOLINU
Dejan Markovi}: Neka uvek bude pesma, i sveska
Hrestomatija i sveska
Zlatne stepenice i sveska
Miranov: Pesme i plesovi starih majstora
KONÊRTINA ZA VIOLINU
J. S. Bah: Laki kon~ertino
Kohler: Kon~ertino Ge-dur
Nikoli}: Kon~ertino Ge-dur
Riding: Kon~ertino ha-mol, Ge-dur i De-dur
Komarovski: Kon~ertino Ge-dur
Portnof: Kon~ertino e-mol i a-mol
A. Vivaldi: Kon~ertino Ge-dur
Dela za violu po izboru nastavnika
KOMADI ZA VIOLONÊLO
Hrestomatija i sveska
Magi: Komadi sa klavirom i sveska
Mac: Mala svita
KOMADI ZA KONTRABAS
Baklanova: Zbirka lakih komada
Uvarova-Miqu{kih Hav{enko: Zbirka klasi~nih komada
KOMADI ZA TAMBURU
P. I. âjkovski: Napolitanska pesma
N. Baklanova: Horovod
@. F. Ramo: Tamburin
L. Bokerini: Menuet
J. Brams: Ma|arska igra br. 5
Fibih: Sonatina de-mol op. 27
KOMADI ZA FLAUTU
M. Mirkovi}-M. Egi}: Zbirka lakih komada
R. le Roj i H. Klasens: i sveska
Razni komadi za KLARINET, OBOU i FAGOT predvi|eni
po programu za i razred osnovne muzi~ke {kole
KOMADI ZA TRUBU
Alojz Strnad: Kompozicije za trubu i klavir
KOMADI ZA HORNU
Dubravko Markovi}: Zbirka lakih kompozicija
Razni komadi za ostale LIMENE DUVA^KE INSTRU-
MENTE predvi|eni po programu za i razred osnovne muzi~ke
{kole
UDARAQKE
D. Palijev: 20 komada za dobo{ uz pratwu klavira izbor 5
komada
V. Svegirev: Komadi za ksilofon i klavir _ izbor 3 komada
X. Mekenzi: Kon~ertino za timpane i klavir
VOKALNA LITERATURA
Abt: Melodijske ve`be
Panofka: Melodijske ve`be
Voka: Melodijske ve`be
Konkone: Melodijske ve`be
R. Tirnani}: Pesme i arije starih majstora izbor iz sveske
a) za korepeticiju u toku godine treba obraditi i uve`bati
najmawe 30 dela razli~itog karaktera i oblika, za razli~ite in-
strumente.
SVAKI UÊNIK JE OBAVEZAN DA DVA PUTA GODI[WE
ILI JEDANPUT U SVAKOM POLUGODI[TU
NASTUPI NA INTERNOM ILI JAVNOM ÂSU
KAO KOREPETITOR
RAZRED
KOMADI ZA VIOLINU
D. Markovi}: Komadi i sveska
J. Skripa~: sveska
P. Nikoli}: Varijacije A-dur
Baklanova: Sonatina
Martinu: Sonatina
Od predklasike do moderne i sveska
Tartini: Sarabanda
Teleman: Sarabanda i Gavota
L. Bokerini: Menuet
Vioko: Alegro
Stojanovi}: Romansa
Mar~elo: Grave i Alegro
Koreli: Alegro De-dur
Rubin{tajn: Preslica
KONÊRTINA I KONCERTI ZA VIOLINU
Baklanova: Kon~ertino
Jan{inova: Kon~ertino
Zajc: Kon~ertino Ge-dur
Hubert: Kon~ertino u stilu Vivaldija
A. Vivaldi: Koncert De-dur; Ge-dur; a-mol i drugi
Komarovski: Koncert A-dur
Vioti: Koncert Ce-dur op. 23
V. A. Mocart: Mali koncert
Teleman: Sonatine
Dela za violu po izboru nastavnika
SONATE I KOMADI ZA VIOLONÊLO
Mac: Svita Ce-dur
Mac: Sonata da kamera
Mati: Komadi i sveska
Breval: Kon~ertino
Bodio: Kon~ertino Ce-dur
A. Vivaldi: Koncert Ce-dur; a-mol
[tamic: Koncer Ce-dur
V. A. Mocart: Pesme
L. van Betoven: Pesme
Dela za kontrabas po izboru nastavnika
KOMADI ZA TAMBURU
V. A. Mocart: Turski mar{
B. Figotin: Romansa
Riding: Koncert ha-mol op. 35
Korumarez: [panski ples
Daken: Kukavica
A. Vivaldi: Koncert a-mol
FLAUTA
R. le Roj i H. Klasens: i sveska
Gluk: Pesma Orfeja
V. A. Mocart: Andante Ce-dur
A. Vivaldi: Kon~erto br. 5 Ef-dur
Teleman: Sonata
Razni komadi i lak{i sonatni oblici za SVE DUVA^KE
INSTRUMENTE
UDARAQKE
D. Palijev: 19 komada za timpane i klavir izbor 5 komada
@. K. Tavernije: Vesa 2 za vibrafon i klavir
M. Ptaìnski: Skerco za ksilofon i klavir
X. Kvik: Solisti~ke zbirke za marimbu i ksilofon uz prat-
wu klavira izbor 5 komada
VOKALNA LITERATURA
B. Cveji}: Za mlade peva~e
Izbor lak{ih pesama jugoslovenskih autora (Bini~ki, Mi-
lojevi}, Zajc, Berko i drugi)
Izbor lak{ih operskih arija (podrazumeva se da su lak{e za
pijaniste)
V. A. Mocart: Arija Suzane iz Figarove ènidbe
\. Rosini: Serenada Almavive iz Seviqskog berberina
P. I. âjkovski: Uspavanka Marije iz Mazepe
\. Verdi: Arija Acu~ene iz Trubadura
\. Pu~ini: Arija Manon iz Manon Lesko i sli~no
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA:
strumente.
ILI PO JEDANPUT U POLUGO\U NASTUPI NA
INTERNOM ILI JAVNOM ÂSU KAO KOREPETITOR
RAZRED
DELA ZA VIOLINU
J. Hajdn: Koncert Ce-dur
Rakov: Kon~ertino
Kabalevski: Koncert
J. S. Bah: Koncert E-dur; de-mol
A. Vivaldi: Koncert Ce-dur
Bruh: Ada|o op. 56
Josip Slavenski: Jugoslovenska pesma i igra
V. A. Mocart: Rondo Be-dur i Ge-dur
L. van Betoven: Menuet: Ge-dur; Rondo Ge-dur
Berio: Fantazija op. 100; Valcer op. 58; Ariqe pr. 1; 12 ita-
lijanskih melodija
DELA ZA VIOLU
M. Glinka: Mazurka
Tawejev: List sa albuma op. 33
I. Stravinski: Pastorala
Qadov: Preludij op. 11 br. 1
@ivorad Grbi}: Album za mlade violiste
DELA ZA VIOLONÊLO
Fore: Posle sna
Stanojlo Raji~i}: Elegija
L. Bokerini: Koncert Be-dur
A. Borodin: Serenada
P. I. âjkovski: Romansa op. 5
L. Bokerini: Largo i Alegro
DELA ZA TAMBURU
F. [ubert: P~elica
A. Ha~aturjan: Nokturno
P. I. âjkovski: Barkarola
Rakov: Kon~ertino
Kabalevski: Omladinski koncert
J. S. Bah: Koncert E-dur
DELA ZA FLAUTU
Teleman: Sonata Ef-dur
G. F. Hendl: Sonate br. 4, 6 i 7
J. S. Bah: Sonate br. 4 i 6
A. Vivaldi: Koncert br. 1 i 2
Lekler: Sonata ha-mol
DELA ZA OBOU
R. [uman: Romansa
G. F. Hendl: Koncert ge-mol; Sonata br. 2
DELA ZA KLARINET
Stamic: Koncert Es-dur
Perminov: Balada
Bruno Barun: Minijature
DELA ZA FAGOT
V. A. Mocart: Koncert Be-dur stav
Stanojlo Raji~i}: Pesma i igra
DELA ZA TRUBU
Kalinovski: Zbirka igara i melodija
J. Hajdn: Koncert Es-dur stav
DELA ZA HORNU
K. Sen-Sans: Romansa op. 36
Mladen Pozaji}: Stara melodija
Boris Papandopulo: Stara qubavna pesma
Dela za ostale liimene duva~ke instrumente po izboru na-
stavnika
UDARAQKE
K. H. Keper: Divertimento za timpane i klavir
N. J. @ivkovi}: Srpski valcer za ksilofon ili marimbu
uz pratwu klavira
M. Ptaìnska: 4 prelida za vibrafon i klavir
VOKALNA LITERATURA
Skarlati: Pesme i Arije
îmaroza: Pasme i Arije
J. Hajdn: Pesme
G. F. Hendl: Arije
Mihovil Logar: Uspavanka
Stanojlo Raji~i}: Pesme
Z. M. [kerjanc: Pesme
Radmila Tirnani}: Pesme i arije starih majstora sveska
BALETSKA LITERATURA
Milan Zamurovi}: Klavirske minijature za baletske i mu-
zi~ke {kole sveska 3
P. I. âjkovski: Labudovo jezero ~in Vals nevesta;
br. 17 Op{ti vals
HORSKA LITERATURA
M. Taj~evi}: Narodne pesme za dvoglasni de~ji ili ènski hor
S. Mokrawac: Rukoveti po izboru
strumente.
ILI PO JEDAN PUT U SVAKOM POLUGODI[TU
NASTUPI NA INTERNOM ILI JAVNOM ÂSU
KAO KOREPETITOR
RAZRED
DELA ZA VIOLINU
F. Mendelson: Koncert e-mol
Vijetan: Koncert be. 2 i 4
L. van Betoven: Romansa Ge-dur i Ef-dur
J. Brams: Uspavanka op. 49 br. 4; Skerco; Valcer op. 39 i op. 15
Bravni~ar: Mladi koncertant
Bruh: Koncert ge-mol
B. Bartok: Pet slova~kih narodnih pesama
P. I. âjkovski: Andante kantabile op. 11; Barkarola op. 37
br. 6; Romansa op. 5; Melanholi~na serenada op. 26; Tri komada op. 42
A. Dvoràk: Album za violinu i klavir
E. Grig: Lirski komadi op. 38
J. Hajdn: Serenada
G. F. Hendl: 25 komada
Milivoje Ivanovi}: Od pretklasike do moderne sveska
Jugoslovenski autori za violinu i klavir
Kabalevski: Album komada
Miloje Milojevi}: Elegija
Martinu: Sonatina
D. [ostakovi~{ Tri igre; êtiri preludijuma
V. A. Mocart: Koncerti Ge-dur i A-dur
DELA ZA VIOLU
V. A. Mocart: Koncert Ce-dur
A. Vivaldi: Koncert Ef-dur
J. S. Bah: koncert E-dur
Dejan Despi}: Balada
Bozduganov: Komadi za violu
DELA ZA VIOLONÊLO
P. I. âjkovski: Pesma jeseni; Andante kantabile op. 11
Fore: Elegija
Granados: [panska igra
G. F. Hendl: Ada|o i Alegreto
J. Hajdn: Koncert De-dur
L. Bokerini: Menuet; Rondo
DELA ZA TAMBURU
D. Radi}: Pesma i igra
K. Babi}: Alegro za tamburu
N. R. Korsakov: Bumbarov let
Lekler: Tamburin
V. A. Mocart: Koncert Be-dur
DELA ZA FLAUTU
J. S. Bah: Sonata br. 7
Lekler: Koncert Ce-dur
Fore: Fantazija
V. A. Mocart: Koncert Ge-dur i De-dur
DELA ZA OBOU
D. îmaroza: Koncert
Albinoni: Koncert Be-dur i De-dur
B. Bartok: Tri narodne pesme za obou
J. Hajdn: Koncert Ge-dur
V. A. Mocart: Koncert Es-dur
DELA ZA KLARINET
K. M. v Veber: Kon~ertino
Kramar`: Koncert Es-dur
[~edrin: Komadi
B. Bartok: Komadi
DELA ZA FAGOT
David: Kon~ertino
A. Vivaldi: Koncert za fagot a-mol
DELA ZA TRUBU
L. van Betoven: Romansa
Glier: Andante i Varijacije
DELA ZA TROMBON
Lami: Komad sa varijacijama
Kleris: Molitva
Bara: Introdukcija i Serenada
G. F. Hendl: Koncert ef-mol
DELA ZA HORNU
V. A. Mocart: Koncert De-dur; Koncert Es-dur
Kre{imir Baranovi}: Elegija
Petar Stojanovi}: Ada|o i Rondo
Damaz: Uspavanka
R. [uman: Ada|o i Alegro op. 70
K. M. v Veber: Kon~ertino e-mol op. 45
Dela za ostale limene duva~ke instrumente po izboru na-
stavnika
UDARAQKE
K. H. Keper: Mitologija 3 skice za timpane i orkestar
(klavir)
V. [instajn: Sonata br. 1 za timpane i klavir
S. Rafling: Koncert za marimbu, ksilofon, vibrafon i or-
kestar (klavir)
VOKALNA LITERATURA
Petar Kowovi}: Lirika; Moja zemqa
Boris Papandolupo: Pesme
Josif Marinkovi}: Pesme
A. Ha~aturijan: Pesme
Miloje Milojevi}: Pesme
S. Prokofjev: Pesme
Rahmawinov: Pesme
F. [ubert: Pesme
R. [uman: Pesme; Dueti
F. Mendelson: Dueti
Perizoti: Stare arije
Ia albuma Jugoslovenskih solo pesama , i sveska
BALETSKA LITERATURA
Milan Zamurovi}: Klavirske minijature za baletske i mu-
zi~ke {kole sveska
L. Delib: Kopelija ~in Slavenske teme sa varijacijama
HORSKA LITERATURA
M. Taj~evi}: Narodne pesme za de~ji i ènski troglasni hor
St. Mokrawac: Rukoveti po izboru
OBAVEZAN MINIMUM PROGRAMA
a) u toku godine u~enik treba da uve`ba najmawe 10 dela raz-
li~itog karaktera i za razli~ite instrumente
ILI PO JEDANPUT U TOKU SVAKOG POLUGODI[TA
NASTUPI NA INTERNOM ILI JAVNOM ÂSU KAO
KOREPETITOR
Orguqa{i predmet korepeticiju izvode kao i klaviristi
sviraju}i klavir.
Predmet korepeticija je veoma povezan sa predmetom kamer-
na muzika i to bi trebalo imati u vidu prilikom ostvarivawa
plana i programa. Trebalo bi imati stalni uvid u ostale predmete
koji sa ovim predmetom ~ine zajedni{tvo, ono {to se naziva mu-
zika. Tu se pre svega misli na glavni predmet klavir, a zatim na
harmoniju, solfe|o, muzi~ke oblike i istoriju muzike.
Korepeticija je pokazivawe znawa i umewa pa je neophodno
da se ste~eno znawe na ~asu primewuje i u praksi.
Obuka na ~asovima podrazumeva uputstva za ve`bawe, ukazi-
vawe na odre|enu problematiku i weno re{avawe, dok praksa tre-
ba da omogu}i proveravawe znawa. Kako su mogu}nosti i ve`bawe
i svirawe individualna stvar, treba i korepeticiju posmatrati
na taj na~in. Normalno je da se program ovog predmeta za jednog
u~enika prilago|ava, pre svega, wegovom instrumentalnom nivou,
a zatim wegovoj spretnosti, znawu, brzini savla|ivawa zadataka.
Imaju}i sve to u vidu proizilazi da nastavnik mora biti ve-
liki poznavalac svih problema i osobenosti literature kako bi
svakog u~enika mogao dovesti do kompletnog znawa i umewa u ko-
repeticiji. Ostvarivawe ovog programa treba da bude prilago|eno
individualnom radu mnogo vi{e nego ostalim muzi~kim predme-
tima, izme|u ostalog i zato {to u praksi treba objediniti celo-
kupno znawe iz oblasti muzike.
KAMERNA MUZIKA
RAZRED
VIOLINA, VIOLA, VIOLONÊLO, KONTRABAS
Dela autora ranog baroka visoke renesanse tipa ri~er-
kara, kanona, invencija i drugih polifonih oblika u kojima je
mogu}e ad hoc organizovati ansamble, prema mogu}em potencijalu,
najrazli~itijih instrumenata.
Kalvirska trija Klengela, Roulija, [ugara ....
Najlak{e staroklasi~ne duo i trio sonate autori: Kore-
li, Lekler, Tartini, Vivaldi, Lokateli, Hendl, Samartini, Mar-
~elo, Vera~ini, Teleman, Albinoni i dr.
Mazas: Dueti za dve violine
Plejel: Dueti za dve violine
Popor: Dueti za dva ~ela
Guda~ki kvarteti za dve violine, violu i violon~elo auto-
ra: Stani}, âjkovski, [kerjanc, Mendelson, Grig, Mac ....
[ubert: Rozamunda
Guda~ki kvarteti za solo violinu i guda~ki kvartet:
Stani}: Andante
G. F. Hendl: Melodija
@. F. Ramo: Gavota
Vera~ini: Largo
Koreli: Andante
Xenkinson: Igra vila
[tamic, Sen-Sans
GITARA
Kod izbora literature uporedo izvoditi komade u kojima gi-
tara ima solisti~ku, a zatim i korepetativnu ulogu.
Po~eti sa kompozicijama renesansno-baroknog perioda, za-
tim klasicizma, a upoznati u~enike i sa delima savremenih muzi~-
kih ànrova.
Vjekoslav Andre: Gitara u kamernoj muzici
Uro{ Doj~inovi}: Antologija muzike za giteru u Srbiji
(Ed. Prometej)
Jovan Jovi~i}: 24 dueta F. Karuqa za dve gitare (Ed. Nota)
Ferdinando Karuqi: Dueti za dve gitare op. 333/
Anton Dijabeli: Laki dueti za gitaru i klavir (Ed. Schott,
GA. 22, 23, 24, 25.)
Jizef Kofner: op. 168
I druga dela po izboru nastavnika, a mogu i transkripcije
kompozicija Baha, Betovena, Kuprena, Mocarta, Persla, Ramoa....
TAMBURA i MANDOLINA
S. Vukosavqev: Zbirka dueta
Ivanovi}: Zbirka konpozicija za dve violine i klavir
prilagoditi za tambure u raznim kombinacijama
V. Andre: Gitara u kamernoj muzici kompozicije za tri
gitare
J. S. Bah: Bure
V. Krajm~ar: Pastorala
[najder: Menuet
@. F. Ramo: Tamburin
I druga dela po izboru nastavnika
HARFA
Blango: Kon~erto za harfu i klavir
F. [ubert: Ave Marija violina, harfa
Ovens: Greensleeves varijacije flauta, harfa
M. Ravel: Habanera flauta, harfa
K. Debisi: Devojka sa lanenom kosom flauta, harfa
Irske narodne melodije za dve harfe
Druga dela sli~ne teìne
KLAVIR i ORGUQE
KLAVIRSKI DUO KOMPOZICIJE ZA ÊTVORORU^NO
SVIRAWE I ZA SVIRAWE NA DVA KLAVIRA
V. A. Mocart: Sonata Ce-dur za klavir 19 ~etvororu~no
V. A. Mocart: Sonata De-dur
L. van Betoven: Varijacije na temu Ich denke Dein
J. Marinkovi}: Sonatina
J. Kr. Bah: Sonata Ef-dur
J. Kr{i}: Izbor iz zbirke Zasvirajmo zajedno
D. [ostakovi~: Prelid i Tarantela
Kompozicije za klavir ~etvororu~no i za dva klavira iz do-
ma}ih i stranih zbirki odgovaraju}e teìne, a po izboru nastav-
nika
HARMONIKA
DUO HARMONIKA
V. N. Motov: Lirska pesma
V. N. Motov: Intermeco
V. N. Motov: Estonska polka
V. A. Mocart: Menuet transkripcija L. V. Gavrilova
P. I. âjkovski: Preludijum op. 21 br. 1 transkripcija L.
V. Gavrilova
M. Balakirev: Pesma bez re~i iz svite za klavir tran-
skripcija L. V. Gavrilova
M. ûrlonis: 4 preludijuma transkripcija L. V. Gavrilova
D. [ostakovi~: Preludijum Ce-dur
J. Brams: Menust Ge-dur
TRIO HARMONIKA
L. van Betoven: Kavatina (iz kvarteta) op. 130 transkrip-
cija L. V. Gavrilova
A. Novikov: Putevi transkripcija L. V. Gavrilova
K. Sen-Sans: Korwa~a iz svite Karneval ìvotiwa
SEKSTET HARMONIKA
F. [ubert: Muzi~ki momenat
I druga dela odgovaraju}a po obimu i zahtevima
FLAUTA
R. Savnik: Fugeta za flautu, obou i fagot
DVE FLAUTE
F. Devijen: 18 lakih dueta
K. F. E. Bah: 10 lakih dueta
Z. B. De Bomortje: [est svita
L. van Betoven: Sonata Ge-dur
TRI FLAUTE
J. J. Kvanc: Tri trija QV 3 30-32
K. J. Pec: Simfonija De-dur
J. Han: Trio flauta ili klarineta
OBOA
K. M. v Veber: Sonata za dve oboe i klavir
K. Hofer: Tema sa varijacijama za obou, klarinet i fagot
KLARINET
F. Devine: 6 dueta za dva klarineta
K. Laslo: Ma|arske melodije za dva klarineta
M. Eliezer: Mala svita za klarinet, flautu i klavir
J. Han: Trio flauta ili klarineta
F. Mendelson: Duo koncertantni op. 114 dva klarineta
Gabu~i: 50 dueta za dva klarineta
FAGOT
L. van Batoven: Duo br. 1 za klarinet i fagot
L. van Betoven: Duo br. 2 za klarinet i fagot
L. van Betoven: Duo br. 3 za klarinet i fagot
SAKSOFON
Najlak{e staroklasi~ne duo i trio sonate J. S. Bah, G. F.
Hendl, V. A. Mocart, Fisker, G. F. Teleman, K. V. Gluk i sli~ne
kompozicije i transkripcije odgovaraju}e teìne
TRUBA
\. To{i}: Dueti za dve trube
P. Sikeira: Dueti za limene duva~ke instrumente
TROMBON
B. Slokar: [kola za tenor trombon izbor dua
R. Miler: [kola za trombon deo, izbor dua
HORNA
V. A. Mocart: Dueti po izboru
H. Voksman-D. M. Gover: [kola za hornu i sveska dueti
po izboru
Za ostale duva~ke instrumente odgovaraju}a dela po izboru
nastavnika
UDARAQKE
Instrumenti na kojima se izvodi nastava u sva ~etiri razre-
da su: dobo{, timpani, skilofon, marimba, vibrafon, zvon~i}i,
sve vrste sitnih Latinoameri~kih udaraqki, tam-tamovi (1 4 ko-
mada) drvena kutija (wood-blocks 1 5 komada) i ostali ritmi~ki
membranofoni inastrumenti.
Tehni~ke ve`be izvo|ewe raznih kombinacija sloènih
ritmi~kih obrazaca.
Napomena: Nastava za udaraqke se izvodi na taj na~in {to
se u~enici postave za jedan od instrumenata svako za jedan in-
strument koji pripada grupi ritmi~kih udaraqki i izvode zada-
te obrasce u svim kombinacijama. Jedni sviraju jednostavne, dok
drugi, na te iste sviraju sola u okviru takta. U~enici se smewuju
tako {to u svakom ponavqawu cele ve`be u~enik svira uvek razli-
~itu deonicu.
Izbor dueta za dobo{ nema~kih, francuskih, ruskih, poq-
skih i bugarskih autora H. Knauer, V. Snegirev i dr.
^. Memfis: Dueti za dobo{ iz kwige Etide za razvoj ta~-
nosti i preciznosti u svirawu i za razvoj brzine u ~itawu s li-
sta
V. Skovera: Ve`be za udara~ke ansamble
J. Stojko: Etida, Skice i Ritam sa ansamble udaraqki
A. L. Skarmolin: 12 dueta za melodijske instrumente
D. Paliev: Ansambli za razli~ite udara~ke instrumente
Z. Metalidi: Komadi i ansambli za udaraqkr
CIMBALO i CITRA po izboru nastavnika
SOLO PEVAWE
Kompozicije starih italijanskih majstora za dva glasa uz
pratwu klavira Leonardo Leo, Benedeto Mar~elo i dr.
Kompozicije starih italijanskih majstora za glas i gitaru
Ka~ini
Kompozicije za dva glasa iz ciklusa Divqu{e Isidora
Baji}a
Kompozicije za dva glasa Miloja Milojevi}a, Titova, Var-
lamova, Glinke i dr.
a) dva dueta;
b) dva cikli~na dela.
UÊNIK JE OBAVEZAN DA U SVAKOM POLUGODI[TU
NASTUPI, U KAMERNOM SASTAVU, BAR NA INTERNOM
ÂSU
RAZRED
Staroklasi~ne duo i trio sonate: Koreli, Lekler, Tartini,
Vivaldi, Lokateli, Hendl, Samartini, Mar~elo, Vera~ini, Tele-
man, Albinoni, \eminijani, Fuks ....
Guda~ki kvinteti solo violina i guda~ki kvartet:
G. F. Teleman: Menuet
[tamic: Grave
J. Sibelijus: Tu`ni valcer
Martinu: Arabeska br. 5
D. Skarlati: Pastorala
P. I. âjkovski: Tu`na pesma
Lak{a dela za klavirski trio autora Vere Milankovi},
Klengela, Bema .....
H. Sit: Komadi za gida~ki kvartet
H. Persl: Kvarteti
F. A. Mi~e: Kvartet Ce-dur
GITARA
Pored dua svirati i literaturu namewenu sastavima za tri,
~etiri i pet instrumenata.
Vjekoslav Andre: Gitara u kamernoj muzici
Uro{ Doj~inovi}: Antologijas muzike za gitaru u Srbiji
Jovan Jovi~i}: 24 dueta F. Kariqa za dve gitare
GITARA I KLAVIR
A. Dijabeli: Dueti op. 68
M. Guiqani: op. 65; op. 68; op. 93; op. 104.
DVE GITARE
F. Karuqi: op. 333/; op. 34; op. 120; op. 146.
M. Guiqani: op. 16a; op. 55; op. 75; op. 80; op. 92; op. 94.
J. Kofner: op. 80; op. 87; op. 40.
F. Sor: op. 34; op. 38; op. 39; op. 61; op. 62.
L. Von Kal: op. 24; op. 39
TRI GITARE
A. Dijabeli: op. 62
F. Grawani: op. 12
J. Kofner: op. 168
GITARA I FLAUTA ILI VIOLINA
M. Guiqani: op. 25; op. 52; op. 74; op. 75; op. 77; op. 81
F. Grawani: op.8
F. Koruqi: op. 109
Tria, kvarteti i kvinteti L. Bokerinija, M. Guiqanija,
L. Von Kala, F. Karuqa, F. Molinoa i dr.
TAMBURA
E. Kiraq: Narcis guda~ki kvartet
[uqagin: Muha
S. Vukosavqev: Zbirka terceta
V. Andre: Kompozicije za tri gitare prilagoditi tamburama
L. Bokerini: Menuet
L. Kal: Lagani trio i stav
HARFA
Boksa: Nokturno br. 1 klarinet, harfa
[. Guno: Ave Marija flauta (violon~elo), harfa
Andrejsen: Intermeco za flautu i harfu
@. Bize: Manuet za flautu i harfu
F. [open: Varijacije na Rosinijevu temu za flautu i harfu
Molnar: Prole}e u moru flauta, harfa
Druga dela odgovaraju}e teìne
KLAVIR i ORGUQE
KOMPOZICIJE ZA KLAVIR ÊTVORORU^NO
V. A. Mocart: Sonate Be-dur
L. van Betoven: Sonata De-dur op. 6
J. Kr. Bah: Sonata A-dur
F. Pulank: Sonata
E. Grig: Norve{ke igre
M. @ivanovi}: Ala xez
M. @ivanovi}: Xez folk
Ernst Bah: Andante
KOMPOZICIJE ZA DVA KLAVIRA
J. Kr. Bah: Sonata Ge-dur
F. Pulank: Vals Mizet
R. [uman K. Debisi: Studije za dva klavira
J. Kr{i}: Zasvirajmo zajedno i izbor
V. Kr{i} S. Nikolajevi}: , i deo izbor
HARMONIKA
DUO HARMONIKA
A. Ha~aturjan: Igra Egine iz baleta Spartak transkrip-
cija A. Surkova
M. Oginski: Poloneza transkripcija N. I. Rizoqa
J. Benda: Arija
M. Kolesa: Skercino
R. Bojko: Jesewi pejza`
V. Trojan: Tarantela
A. Qadov: Valcer transkripcija A. Tolma~ova
E. Grig: Elegija transkripcija F. Bu{eva
A. Salin: Intermeco
TRIO HARMONIKA
J. Drbenko: Seoski harmonika{i
A. Qadov: Muzi~ka tabakera transkripcija A. Tolma~ova
A. Petrov: Humoreska transkripcija A. Makarova
V. Zolotarjov: Mar{ vojnika iz D. svite br. 1 transkrip-
cija J. I{awina
KVARTET HARMONIKA
L. Qubovski: Preludijum i fuga
Bloh: Sonatina za violinu i harmoniku
I druga dela odgovaraju}ih zahteva i obima
FLAUTA
DVE FLAUTE
R. Valentn: [est sonata
G. F. Teleman: Sonaga Ge-dur
G. F. Hendl: Sonata e-mol
@. K. Nodo: Sonata ha-mol
A. Reih: Varijacije za dve flaute
TRI FLAUTE
J. Hajdn: Tri trija
F. Devijen: Sonata ge-mol
Z. Vauda: Trio flauta
OBOA
F. Berkas: Dueti za dve oboe
KLARINET
@. Lefevr: 12 sonata za dva klarineta
M. Krojcer: Trio za klarinet, fagot i klavir
V. Emanuel: Sonata za klarinet, flautu i klavir
Videman: 30 leochte Duette za dva klarineta
L. van Betoven: Duo br. 1 klarinet, fagot i klavir
L. van Betoven: Trio Be-dur op. 11 klarinet, violon~elo i
klavir
FAGOT
P. Sikeira: Dueti za dva fagota, dva trombona
SAKSOFON
Dela J. S. Baha, G. F. Hendla, N. Fedorova, S. Kriti~ka
kwiga, H. Kloze, M. [oponikova i druga originalna dela ili
transkripcije odgovaraju}e teìne
TRUBA
N. Veikler: Dueti za dve trube
\. To{i}: 4 tria za tri trube
TROMBON
O. di Laso: 2 moteta 2 trombona
A. Bertoloti: Canone Alla Quinta 2 trombona
R. [uman: Wilder Reiter sekstet limenih duva~a
R. [uman: Vojni~ki mar{ sekstet limenih duva~a
D. Uber: Karneval 3 trombona
P. M. Diboa: A Petits Pas, 12 tria 3 trombona
Alte Tanze aus dem Vietorius-Kodex, 17. Jh sekstet limenih
duva~a
HORNA
P. Kowovi}: Svita San letwe no}i kvintet
@. Iber: Trois pieces brevis kvintet
R. [uman: Wilder Reiter sekstet limenih duva~a
R. [uman: Vojni~ki mar{ sekstet limenih duva~a
V. A. Mocart: Muzi~ke {ale 2 horne, guda~ki kvartet
E. Boza: Sonatina kvartet
J. Slavenski: Kvintet
M. Hajdn: Divertimento kvartet
V. A. Mocart: 12 komada za dve horne
V. Divernoa: 4 trija za tri horne
Dela za ostale limene duva~e po izboru nastavnika
UDARAQKE
Instrumenti na kojima se izvodi nastava navedeni su u pro-
gramu I razreda
Izbor dueta za dobo{ nema~kih, francuskih, ruskih, poq-
skih i bugarskih autora H. Knauer, V. Snegirev i dr
^. Memfis: Dueti za dobo{ iz kwige Etide za razvoj ta~no-
sti i preciznosti u svirawu i za razvoj brzine u ~itawu s lista.
O. Bala`: 8 tria za timpane, dobo{ i tom-tomove
V. Znamenski: Obrada poznatih kompozicija za ansamble
udaraqki
M. I. Pekarski: Muzika za udara~ke instrumente
G. Rojter: Fuga za ksilofon, vibrafon i marimbu
K. Debisi: Mali Crnac za dve marimbe ili ksilofon i
marimbu
SOLO PEVAWE
Kompozicije za dva glasa uz pratwu klavira, ili drugog in-
strumenta gitara, harfa, ~embalo iz zbirki: Monteverdi, [u-
man, Hendl, Brams, Mendelson, Rubin{tajn i dr.
a) dva dueta;
NASTUPI, U KAMERNOM SASTAVU, BAR NA INTERNOM
ÂSU
RAZRED
Sonate za dva instrumenta iz epohe baroka, predklasicizma
i klasicizma ili lak{e sonate i sonatine romanti~ara: Vivaldi,
Koreli, Pergolezi, Del-Abako, Hendl, Teleman, Mar~elo, Loka-
treli, Albinoni, Gluk, K. F. E. Bah, [tamic, [por, Menda, [u-
bert, Mendelson ....
A. Vivaldi: Sonate za violinu i baso-kontinuo; Sonate za
~elo i baso-kontinuo
G. F. Teleman: Sonate i Sonatine za violinu i baso-kontinuo
G. F. Hendl: Sonate za violinu i baso-kontinuo
Palestrina: Osam ri~erkara za ~etiri instrumenta
F. Kupren: Mala svita za dve violine i ~elo
Vera~ini: Sonate za dve violine i baso-kontinuo
Samartini: Sonata E-dur op. I za dve violine i baso-kontinuo
G. F. Teleman: Koncert za ~etiri violine; Sonata za ~etiri
violine
Koreli: Kamerna muzika za dve violine i klavir
Kalmar: Divertimente za dve violine i ~elo
G. F. Teleman: Mali komadi za dve violine
Plejel: Dueti za dve violine
Popor: Dueti za dva ~ela
Doniceti: Sonata za violinu (ili flautu) i harfu stav
Fibih: S cve}em u ruci za flautu, violinu i klavir
Enriko Josif: Komad za obou, violinu, klavir i kontrabas
Pilni: Menuet za violinu, ~elo i harfu
Pilni: Nokturno za violinu, ~elo i harfu
Fromer: Serenada za violinu, ~elo i harfu
J. Hajdn: Sonata za dve violine, ~elo i klavir op. 8 broj 4, 5. i 6.
J. S. Bah: Trio sonata za dve violine, ~elo i klavir
J. Brams: Sekstet Be-dur br. 8 za dve violine, dve viole i dva
~ela
GITARA
Vjekoslav Andre: Gitara u kamernoj muzici poglavqe po-
sve}eno koncertima za gitaru i orkestar
A. Vivaldi: Koncert za gitaru i guda~ko orkestar
F. Karuqi: Koncerti op. 140; op. 127
F. Molino: op. 56
M. Guiqani: op. 30; op. 36; op. 70
DVE GITARE
F. Sor: op. 41; op. 44 bis; op. 53; op. 55
M. Guiqani: op. 35; op. 66; op. 67; op. 69; op. 116
M. K. Tedesko: op. 196
L. Brouver: Mikro komadi za dve gitare
Po izboru nastavnika transkripcije Baha, Skarlatija, De
Faqe, Granadosa, Albeniza (sugeri{u se radovi E. Pujola, M. Lo-
beta, F. Tarege....)
TAMBURA i MANDOLINA
M. Ore{kovi}: @enidba kvartet; ûj, diko
V. A. Mocart: Mala no}na muzika
J. [traus: Picikato polka
J. Hajdn: Kvartet br. 36
F. K : Mala svita za dve violine i ~elo
L. Kal: Lagani trio , , i stav
V. Andre: Kompozicije za tri gitare
HARFA
G. Doniceti: Sonata violina (flauta), harfa
Boksa: Nokturno br. 2 i br. 3 klarinet, harfa
Damas: Sonata klarinet, harfa
Turnije: Dva romanti~na prelida violina, harfa
Iber: Entracte violina (flauta), harfa
Tedeski: Elegija violon~elo, harfa
Druga dela odgovaraju}e teìne
KLAVIR i ORGUQE
F. [open: Varijacije
A. Dvoràk: Slovenske igre izbor
J. Brams: Ma|arske igre izbor
J. Brams: Valceri
K. Debisi: Balada
Obrade kompozicija Bewa, Xoplina, Vilijemsa
Z. Dimitrijevi}: Pas de quatre
I. Stravinski: Pe}a i vuk svita
Pojedina~ne kompozicije [uberta, Mendelsona, Bramsa,
Satia, Pulanka i drugih autora
J. Kr{i}: Zasvirajmo zajedno i sveska
V. Kr{i} S. Nikolajevi}: Klavirski duo , , deo izbor
HARMONIKA
DUO HARMONIKA
A. [alajev: Valcer elegija
A. Timo{enko: Mar{ iz svite Ruske slike
Z. Tka~: Praznik
L. Vil~ik: Valcer tabakere
J. Jucevi~: Svita u starom stilu preludijum i fuga
A. Ribalkin: Koncertni komad
TRIO HARMONIKA
J. Derbenko: Skomra{ina
N. âjkin: Ukrajinska rapsodija
L. Belman: Gotska svita transkripcija N. Hudakova
Introdukcija i koral
Menuet
Molitva
Tokata
P. I. âjkovski: Minijaturni mar{ ia svite br. 1 op. 43
A. [togarenko: Gopak iz simfonijske svite transkripci-
ja V. Ste~enka
G. [enderjov: Prole}na {etwa
A. Golubjatwikov: Elegija
B. Britn: Sentimentalna sarabanda transkripcija V. Zi-
novjeva
KVARTET HARMONIKA
S. Rahmawinov: Humoreska transkripcija V. Zinovjeva
A. Filipenko: Prole}ni valcer
F. Fugaca: Skerco
V. Trojan: Carev slavuj svita za violinu, gitaru i harmoniku
I druga odgovaraju}a literatura po obimu i zahtevima
FLAUTA
J. J. Kvanc: Tri dueta op. 2
V. F. Bah: [est dua
V. A. Mocart: Duo De-dur
A. [tadler: Divertimento De-dur
TRI FLAUTE
F. Valter: êtiri skice
ÊTIRI FLAUTE
A. Rejha: Kvartet De-dur op. 12
A. êrepwin: Kvartet op. 60
OBOA
J. D. Zelenka: 6 sonata za dve oboe i fagot
J. Hofmajster: Tercet za tri flaute/oboe
K. Loilet: Trio sonata za obou, flautu i klavir
KLARINET
A. Vildgan: Mali trio za klarinet, flautu i fagot
P. Krejn: Trio za klarinet, fagot i klavir
L. van Betoven: Trio op. 38 klarinet, fagot, klavir
Glinka: Pateti~ni trio klarinet, fagot, klavir
F. Mendelson: Koncert za dva klarineta
V. A. Mocart: Divertimento br. 8 flauta, oboa, klarinet,
horna, fagot
FAGOT
@. F. Ramo: Svita za dva fagota
J. Hajdn: Divertimento za dva fagota
L. van Betoven: Duo za klarinet i fagot
V. A. Mocart: Sonata za fagot i violon~elo (fagot)
SAKSOFON
Dua, tria, kvarteti i kvinteti standardni sastavi po iz-
boru
Dela L. van Betovena, R. [umana, E. Griga, F. [open, S.
Krti~ka kwiga, M. [oprnikova i sli~ne kompozicije ili tran-
skripcije odgovaraju}e teìne.
TRUBA
\. To{i}: 5 kvarteta za ~etiri trube
TROMBON
J. S. Bah: Sarabande sekstet limenih duva~a
J. S. Bah: Fuge sekstet limenih duva~a
A. Farka{: Pesme i Igre sekstet limenih duva~a
S. Boris: Dve kancone 3 trombona
G. F. Teleman: Sonata kanonika 2 trombona
HORNA
Q. Mari}: Duva~ki kvintet
D. Despi}: Viwete kvintet
K. D. Ditersdorf: Partita in A, in F, in D kvintet
F. Danci: Kvintet br. ,
J. S. Bah: Sarabande sekstet limenih duva~a
J. S. Bah: Fuge sekstet limenih duva~a
S. Barber: Letwa muzika kvintet
N. R. Korsakov: Nokturno za 4 horne
Odgovaraju}a dela, za ostale limene duva~ke instrumente, po
izboru nastavnika
UDARAQKE
J. Kent-Vilijems: Afri~ki ske~evi za ritmi~ke udaraqke
A. Vivaldi: Koncert za dve violine a-mol obrada
J. S. Bah: 15 dvoglasnih invencija obrada
G. Prior: Clapping hands komad za tri izvi|a~a (tap{a~a)
I. Albeniz: Iberia ciklus pesama za ansambl udaraqki
A. Vivaldi: Koncert za dva violon~ela ge-mol obrada
SOLO PEVAWE
D. Despi}: Trio za glas, klarinet i klavir
Lak{i dueti i terceti starih majstora i iz opera V. A. Mo-
carta
J. Hajdn: Terceti
J. Brams: sveska op. 66 dueti
J. Brams: sveska op. 75 dueti
L. van Betoven: Terceti, kvarteti
R. [uman: Dva glasa za klavir
Kompozicije za dva glasa uz pratwu klavira-âjkovski,
Glinka, Musorgski i dr
a) dva dueta;
NASTUPI, U KAMERNOM SASTAVU, BAR NA
INTERNOM ÂSU
RAZRED
VIOLINA, VIOLA, VILONÊLO, KONTRABAS
Negovati {to vi{e standardnih tipova kamernih sastava
dua, trija, kvarteta, kvinteta.
F. Kupren: Trio sonata (La visionarie) za dva visoka glasa
i baso-kontinuo
Fuks: Koncert za gitaru, violinu, violu i ~elo
D. Skarlati: Kvartet za flautu, dve violine i baso-kontinuo
G. F. Teleman: Poqska sonata za violinu, violu i baso-
kontinuo
A. Vivaldi: Trio u Ce-duru za gitaru, violinu i ~elo
\. Tartini: Trio sonate
Lokateli: Trio sonate
Mi~a: Guda~ki kvarteti
Nardini: Guda~ki kvarteti
J. Hajdn: Sonata za dve violione i baso-kontonuo; Sonate za
dve violine; Sonate za violinu i violu; Londonska tria za dve
flaute i ~elo; Kvintet Es-dur za klavir, violinu, violon~elo i
dve horne
F. E. Bah: Kvintet za violinu, violu, klavir i kontrabas
[ajdler: Sonata De-dur za gitaru i violinu (ili dve gitare)
V. A. Mocart: Trio Es-dur za violinu, violu i klavir
Albrehtsberger: Sonata za gida~ki trio; Partita za flautu,
harfu i bas
L. van Betoven: Trio Be-dur op. 18 za klarinet, violon~elo
i klavir
Vawhal: Trija op. 20 za klarinet, violinu i ~elo ili fagot
A. Dvoràk: Tercet za dve violine i violon~elo
Z. Kodaq: Intermeco za guda~ki trio
G. Doniceti: Sonata za violinu i harfu
F. [ubert: Kvintet op. 114 za klavir i guda~ki kvartet
L. Bokerini: Kvintet za dve violine, violu i dva violon~ela
V. A. Mocart: Tri kvarteta Ce-dur, E-dur i A-dur za flautu
(violinu), violinu, violu i ~elo
B. [irola: Trio De-dur za klavir, violinu i ~elo
Gnesin: Trio za klavir, violinu i ~elo op. 63
L. van Betoven: Tria op. 3; op. 9 br. 1; op. 9 br. 2; op. 9 br. 3;
op. 8 serenada; op. 25
K. M. v Veber: Klavirski trio ge-mol op. 63 za violinu, vio-
lon~elo i klavir
GITARA
Akcenat dati na literaturu kamerne muzike HH veka i kla-
sike.
F. Sor: op. 41; op. 54 bis; op. 63
M. Guiqani: op. 130; op. 137; op. 116; op. 65; op. 101; op. 102;
op. 103
J. K. Merc: Dueti za dve gitare
F. Ferandiere: Koncerti
A. I. Kramskoj: Koncerti br. 1 i br. 2
M. M. Ponce: Ju`ni koncert
J. Rodrigo: Koncert Aranhuez, Fantazija za jednog xentlmena
H. Vila Lobos: Koncert za gitaru i mali orkestar
M. K. Tedesko: Koncerti op. 99 i op. 160
TAMBURA
S. Prokofjev: Scena iz baleta Romeo i Julija
V. A. Mocart: Kvartet de-mol
A. Vivaldi: Trio Ce-dur za gitaru, violinu i ~elo prila-
goditi tamburi
P. êkalov: Fuga br. 5
Grandjani: Sonata op. 2
HARFA
G. F. Hendl: Largo za dve harfe
Manuel de Faqa/[ubert: [panska igra br. 2 za dve harfe
Krumpholc: Sonata Ef-dur violina (flauta), harfa
M. Ravel: Pavana violina, harfa
Boaldje: Solo za hornu i harfu
Boksa: Tema s varijacijama klarinet, harfa
Albrestberger: Partita in Ce flauta, harfa, violon~elo
Iber: Trio flauta, violina, harfa
Turnije: êtiri prelida za dve harfe
KLAVIR i ORGUQE
ÊTVORORU^NO SVIRAWE I SVIRAWE
NA DVA KLAVIRA
A. Percijan: Atmosfera izbor
Z. Hristi}: Katerplet
M. Guld: Pavana
B. Bartok: Mikrokosmos izbor
A. Dvoràk: Slovenske igre
[uman i Debisi: Studije za dva klavira
J. Kr{i}: Zasvirajmo zajedno , izbor
V. Kr{i} S. Nikolajevi}: Klavirski duo , , deo izbor
HARMONIKA
DUO HARMONIKA
N. Rimski Korsakov: Poqski iz opere Pan vojvoda tran-
skripcija P. Gvozdjeva
N. Lisenko: Rapsodija br. 2 transkripcija P. Gvozdjeva
I. [amo: Letwe ve~e iz ciklusa Slike ruskih ìvopisaca
K. Mjaskov: Koncertna pesma
@. Matis: Koncertni komad
F. Mendelson: Rondo kapri~iozo transkripcija B. Lario-
nova i V. Savina
I. Albeniz: Tango op. 165 br. 2 transkripcija V. Rozanova
i P. [a{kina
K. Heist: Fantazija
TRIO HARMONIKA
A. Glazunov: Koncertni valcer transkripcija A. Tolma~ova
E. Lekuona: Malagenija transkripcija N. Hudakova
A. Timo{enko: Svita za tri harmonikr Mar{, Serenada i
Finale
V. Zolotarjov: Rondo kapri~iozo
V. A. Mocart: Mala no}na muzika transkripcija I. A. Ja-
{kevi~a
J. Derbenko: Livewski perebori
J. Derbenko: Orlovska motawa
J. Derbenko: Kadriq
V. Pikuq: Bolhovske humoreske
J. Hodosko: Izlo`ba
S. Prokofjev: Navo|ewe op. 4 br. 4
A. Repwikov: Dva komada
V. Qutoslavski: Vesela polka
[elb: Kvartet za violinu, harmoniku, klavir i violon~elo
I druga odgovaraju}a literatura po obimu i zahtevima
FLAUTA
DVE FLAUTE
F. Kulau: Tri dua op. 10; Tri dua op. 80; Tri dua op. 81; Tri
dua op. 87
K. Firsteno: [est dueta op. 137
H. Berlioz: Trio za dve flaute i harfu
P. Kihler: Tri komada za flautu, harmoniku i klavir
ÊTIRI FLAUTE
F. Kulau: Kvartet e-mol op. 103
E. Boka: Tri komada
OBOA
J. Hajdn: Duva~ki kvintet oboa, flauta, klarinet, fagot,
horna
V. A. Mocart: Divertimento br. 9 flauta, oboa, klarinet,
fagot, horna
L. Van Betoven: Kvintet op. 71 flauta, oboa, klarinet,
horna, fagot
Iber: Tri brza komada flauta, oboa, klarinet, horna, fagot
J. K. Bah: Septet oboa, dva klarineta, dve horne, dva fagota
V. A. Mocart: Serenada dve oboe, dva klarineta, dve horne,
dva fagota
KLARINET
L. van Betoven: Dva dua za klarinet i fagot
A. Rene: 6 koncertnih dueta za dva klarineta
M. D. Levin: [panska nostalgija za klarinet i flautu
J. Hunt: Kvartet za ~etiri klarineta
V. A. Mocart: 5 divertimenta za drvene duva~e
FAGOT
@. Iber: Trio za obou, klarinet, fagot
M. Glinka: Trio za klarinet, fagot i klavir
G. F. Teleman: Kvartet za flautu, obou, fagot i klavir
J. Hajdn: Kvintet za flautu, obou, klarinet, fagot i hornu
SAKSOFON
Dela J. S. Baha, V. A. Mocarta, L. van Betovena, M. Ravela, J.
Sibelijusa, B. Bartoka, N. Rimskog-Korsakova i druga originalna
dela ili transkripcije odgovaraju}e teìne
S. Krti~ka: sveska
H. Kloze: sveska
M. [opornikova: Hrestomatija
A. Riv~uni: [kola igre za saksofon
TRUBA
\. To{i}: Tri kvarteta za duva~ke instrumente
TROMBON
D. Iber: Modern Trois 3 trombona
D. Sper: Dva sonate 3 trombona
J. Horovic: Music Hall Suite (Brass Quintet)
V. A. Mocart: 2 dua (izdawe Musica Budapest)
G. F. Teleman: Sonate a 4. 4 trombona
HORNA
Z. Vauda: Pasteli kvintet
E. Josif: Divertimento kvintet
V. A. Mocart: Kvintet horna, guda~ki kvartet
L. van Betoven: Kvintet
A. Raih: Kvintet Be-dur
J. Brams: Trio violina, horna, klavir
O. Nikolai: Dueti za dve horne
B. Mariasi: Renesansni komadi za limene duva~ke instru-
mente
Dela za limene duva~ke instrumente odgovaraju}e teìne,
po izboru nastavnika
UDARAQKE
A. Vivaldi: Koncert za tri mandoline Ge-dur obrada
J. S. Bah: Koncert za dve violine de-mol obrada
S. Prokofjev: Egipatske no}i kratki komad za ansambl
udaraqki (obrada)
D. Mio: Smrt tirana za ansambl udaraqki (obrada)
M. Ravel: [panski sat kratki komad za ansambl udaraqki
(obrada)
SOLO PEVAWE
Kompozicije starih majstora za glas, violinu i klavir M.
êsti, B. Paskvini, F. Provernale i dr.
Kompozicije za glas, ~elo i klavir G. F. Hendl, B. Gafi i dr.
D. Despi}: Kompozicija za glas, klarinet i klavir ili vio-
linu i klavir
F. [ubert: Pastir na steni za glas, klarinet i klavir
Dueti i terceti iz opera V. A. Mocarta
J. Brams: sveska op. 28 i dr.
a) dva dueta;
NASTUPI, U KAMERNOM SASTAVU, NA JAVNOM ÂSU
ILI KONCERTU
Predmet kamerna muzika je u tesnoj vezi sa predmetima kore-
peticija i ~itawe s lista pa sve to treba imati u vidu prilikom
planirawa programa kako bi se ostvarila korelacija sa navede-
nim disciplinama koje sa ovim predmetima ~ine zajedni{tvo.
Obuka na ~asovima podrazumeva uputsstvo za ve`bawe, ukazi-
vawe na odre|enu problematiku i weno razre{avawe, dok praksa
treba da pruì mogu}nost provere koliko, {ta i kako je ura|eno,
kao i dokle se stiglo.
Kako su i mogu}nosti svirawa i ve`bawa individualna
stvar i kamernu muziku treba posmatrati na taj na~in, bez obzira
koliko je u~enika u grupi na ~asu.
Normalno je da se program za jednog u~enika dok se u~enik
vodi kroz predmet kamerna muzika prilago|ava wegovom instru-
mentalnom nivou, wegovoj spretnosti, znawu i brzini savladava-
wa zadataka.
HOR
RAZRED (2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we), RAZRED (2 ~asa
nedeqno, 70 ~asova godi{we), RAZRED (2 ~asa nedeqno, 70 ~a-
sova godi{we), RAZRED (2 ~asa nedeqno, 66 ~asova godi{we)
Hor se formira od u~enika sva ~etiri razreda pa je i pro-
gram jedinstven, ali se samo razlikuje godi{wi fond ~asova.
Ve`bama pravilnog disawa i impostacije u~enike upoznava-
ti sa osnovnim elementima horske vokalne trehnike.
Smisao za ~istotu intonacije, precizan ritam, muzi~ku fra-
zu, harmoniju, polifoniju, agogi~ko i dinami~ko nijansirawe
razvijati ne samo interpretacijom pojedinih dela ve} i tehni~-
kim ve`bama.
Zajdni~kim slu{awem i kolektivnim muzicirawem insisti-
rati na timskom radu i jedinstvu ansambla.
Upoznavati u~enike sa doma}om i stranom horskom litera-
turom i osposobqavati ih za nastupe, kao profesionalne peva~e,
na koncertima.
LITERATURA
Stevan Mokrawac: Rukovet , , , , H lak{e
Stevan Mokrawac: Rukoveti , , H, H, H teè
Stevan Mokrawac: Primorski napjevi ènski i me{oviti
Stevan Mokrawac: Liturgija stavovi: Svjati Boè, Tebe
pojem, Svjat, Budi imja gospodwe.......
M. Milojevi}: Muha i komarac
J. Marinkovi}: Zadovoqna reka sa klavirom
M. Taj~evi}: Magdo pesma iz stare Srbije
K. Manojlovi}: Sever duva
S. Hristi}: Stavovi iz Opela be-mol: Svjati Boè, Amin,
Vje~naja pamjat
K. Babi}: Sosa sa satom ènski i me{oviti hor
K. Babi}: @abqa idila me{oviti hor
Pored navedenih dela repertoar hora treba da sadrì i
Himnu Sv. Savi (obrada K. Babi} ili Z. Vauda)
U horske kompozicije sli~ne teìne spadaju dela slede}ih
kompozitora: K. Stankovi}a, I. Baji}a, M. Taj~evi}a, M. Logara,
V. Ili}a, R. Petrovi}a, D. Radi}a, D. Kosti}a i dr
STRANA LITERATURA
Palestrina, Laso, Veki, Gastoldi, Hasler, Monteverdi i
ostali kompozitori renesanse radi savladavawa kontrapunktnog
horskog stava
Jakobus Galus: Moteti
J. S. Bah: Korali i Kantate
G. F. Hendl: Oratorijumi
Pergolezi: Stabat mater
V. A. Mocart: Ave verum, Missa brevis, Credo missa
J. Hajdn: Oratorijumi, Mise
P. êsnakov: Svjati Boè qudi tvoja ènski i me{oviti hor
P. I. âjkovski: Bogorodice Djevo
F. Pulank: Prtites viozes ènski hor
Transkripcije horova iz opera klasi~ara i romanti~ara
U zavisnosti od sastava u~enika, godina starosti i drugih
uslova {kola moè organizovati horove: ènski, mu{ki i me{o-
viti. Izvestan broj u~enika se upravo u ovom periodu nalazi u fa-
zi mutirawa pa profesor treba da bude veoma pa`qiv u tretmanu
ovakvih glasova. Nemarnost prema ovom problemu moè prouzro-
kovati kasnije trajno o{te}ewe glasnica.
Prema broju u~enika horovi mogu biti velikog sastava ili
kamerni i pevati dvoglasna, troglasna, ~etvoroglasna ili vi{e-
glasna dela.
NAPOMENA: Po~etkom {kolske godine nekoliko ~asova
posvetiti iskqu~ivo ve`bama za kost-abdominalno disawe, ja~a-
we dijafragme i mi{i}a, naro~ito sa le|ne strane. Ovi mi{i}i
su od esencijalnog zna~aja za pravilan apo|o a potpuno nerazvije-
ni, pa ih ve`bama treba aktivirati. Tako|e raditi ve`be za spu-
{tawe laringsa i slobodan rad rezonantnog aparata: jezika, nep-
ca, usana i dowe vilice. Ove ve`be su apsolutno zanemarene a bez
wih je nemogu}e dobiti pravilan, slobodan i lep ton. U toku
{kolske godine ovako tretiranu tehniku obnavqati i trenirati.
LITERATURA
B. [piler: Umetnost solo pevawa
âs treba da sadrì: po~etni, centralni i zavr{ni deo.
Po~etni deo ~asa deset do petnaest minuta namewen je
tehni~kim ve`bama i upevavawu. Kroz vokalize i druge ve`be tre-
tirati probleme postavqawa vokala, nekih komplikovanijih su-
glasnika (l, r, t), ve`be za kratki i dugi dah, za legato, stakato,
dikciju i dr.
Centralni deo ~asa posvetiti delu koje je predvi|eno za
odre|eni ~as. U~enici treba da uve`bavaju pravilan ritam, agogi-
ku i dikciju parlato pevawem nakon ~ega se prelazi na ostale iz-
vo|a~ke elemente. Uve`bavawem notnog teksta uobli~ava se fra-
za, razra|uje dinamika.
Profesor traba da napravi selekciju delova kompozicije ko-
ji zahtevaju posebno uve`bavawe. Naj~e{}e su to intonativni, ali
mogu biti i ostali problemi izvo|a~ke tehnike, gore navedeni.
Upotreba klavira je minimalna, ali profesor mora biti
spreman da kompoziciju te~no odsvira radi uobli~avawa tonske
slike. Wegova spremnost za ~as ne sme biti dovedena u pitawe jer
je time omogu}ena dinami~nost ~asa i anga`man u~enika. U ovoj
fazi rada kompoziciju obra|ivati po deonicama.
Zavr{ni deo ~asa posvetiti spajawu glasova u raznim kom-
binacijama: sopran-alt, tenor-bas, sopran-bas, alt-tenor itd. Na
kraju spajati sve glasove kori{}ewem elemenata koji su obra|eni
u prva dva dela ~asa.
Scenski nastupi predstavqaju naro~iti stimulans za u~eni-
ke. Ovaj vrlo vaàv segment horskog pevawa ne treba zanemariva-
ti. Profesor bi trebalo da zajedno sa horom proanalizira kvali-
tet i eventualne nedostatke nakon svakog nastupa. Wihov anga`-
man u narednim nastupima bi}e lako uo~qiv.
Na~in ocewivawa: Kao {to je navedeno, scenskim nastupi-
ma ovaj predmet dobija svoj potpuni smisao. Zato je u~estvovawe na
priredbama uslov za dobijawe ocena. U toku {kolske godine tre-
balo bi prirediti najmawe dva koncerta na kojima bi se hor pred-
stavio publici. Zajedno sa nastupima u ocenu hora treba podjedna-
ko uvrstiti prisustvo i anga`man u~enika na probama. Izostanci
sa redovnih ~asova i prisustvo u~enika samo na koncertima gube
smisao i naru{avaju ne samo interpretacionu koncepciju ve} i
princip timskog rada i kolektivnog anga`mana na izradi dela.
Dirigent moè da ocewuje i kvalitet pevawa i nivo nau~e-
ne kompozicije u toku {kolske godine. Za ovakvu vrstu provere je
najzgodnije pevawe u kvartetu, kvintetu.... u zavisnosti od sastava
hora i kompozicije.
U~enik ne moè biti ocewen ako ne prisustvuje nastupima
i izostane sa 2/3 ~asova u toku {kolske godine. Razredne, i druge
vanredne ispite ovog predmeta treba izbegavati jer oni nemaju ap-
solutni nikakav smisao po{to se ovde radi o kolektivnom muzi-
cirawu.
ORKESTAR
Po{to se orkestar formira od u~enika sva ~etiri razreda
program je jedinstven, ali se po razredu ostvaruje razli~it fond
~asova.
U~enike upoznati sa osnovnim principima kolektivnog mu-
zicirawa.
Osposobqavati mlade muzi~are usavr{avawem svih elemena-
ta da aktivno u~estvuju u uobli~avawu umetni~kog dela intona-
cija, ritam, dinamika, artikulacija i dr.
Upoznavati u~enike sa orkestarskom literaturom i razli-
~itim stilovima i za saradwu sa solistom, odnosno horom.
Prosviravawem ve}eg broja muzi~kih dela sticati orkestar-
sku praksu radi pripremawa za ulazak u profesionalne orkestre,
i javne nastupe na koncertima.
LITERATURA
GUDA^KI ORKESTAR
Lak{a dela
V. \or|evi}: Srpske igre za guda~ki orkestar
J. Slavenski: Svita za guda~ki orkestar
M. Logar: Ce -durska simfonijeta
V. Peri~i}: Pesma i igra za violinu ili klarinet i orkestar
G. F. Hendl: Rinaldo uvertira
Pahelbel: Kanon i ìga
Albinoni: Ada|o
Ramo: Tamburin A-dur
P. Hindemit: Pet komada za guda~e
M. Taj~evi}: Divertimenta br. 2 i 3
Teà dela
A. Vivaldi: Koncerti; êtiri godi{wa doba
Koreli: Kon~erta grosa
P. Maskawi: Kavalerija rustikana uvertira
E. Grig: Holberg svita
S. Boì}: Podibarski àl
K. Babi}: Svira |okoza
SIMFONIJSKI ORKESTAR
Lak{a dela
J. K. Bah: Simfonija Be-dur; Simfonija Es-dur
G. F. Hendl: Muzika na vodi; Muzika za vatromet
J. Hajdn: Koncert za klavir i orkestar De-dur i Ge-dur
V. Milankovi}: Vodi~ kroz orkestar Orkestarska svita
Iz de~jih pri~a
Teà dela
K. V. Gluk: Ifigenija na Aulidi uvertira
J. Hajdn: Simfonija Es-dur br. 85; Ge-dur br. 94; br. 103; De-
dur br. 104
V. A. Mocart: Otmica iz Saraja uvertira
L. van Betoven: Egmont uvertira
F. [ubert: Simfonija br. 3 i br. 8
J. Brams: Ma|arske igre
DUVA^KI ORKESTAR
J. Gotovac: Ero s onoga sveta
Hubert Motaj: Europarty
Z. Bozoti: Tamo daleko
A. Dvoràk: Slavenska igra br. 8
P. I. âjkovski: Slovenski mar{ dosta te{ko
S. Prokofjev: Mar{ iz opere Zaqubqen u 3 naranxe
J. [traus: Na lepom plavom Dunavu
J. [traus: Prole}no doba
J. [traus: @ivot umetnika
Valdtempsl: Estupiantina
Vinko Savnik: Motiv iz Ospa potpuri
@. Bize: Karmen potpuri
J. [traus: Ciganin baron potpuri
B. Smetana: Prodana nevesta potpuri
\. Verdi: Travijata potpuri
F. Supe: Fest uvertira
\. Verdi: Nabuko uvertira
\. Verdi: Trubadur uvertira
\. Rosini: Regina uvertira
F. Supe: Laka kowica uvertira
F. Supe: Pesnik i seqak uvertira
D. Jenko: \ido uvertira
@. Ofenbah: Orfej u paklu uvertira
R. Vagner: Tanhojzer uvertira
Vinko Savnik: Sve~ana kora~nica
K. Fridman: Pozdrav Bernu
F. Linke: Folies Bergeere
J. Fu~ik: Florentiner mar{
V. Savnik: Beograd
V. Mustajba{i}: Stazama heroja
Vlada Mustajba{i}: Sveti Sava
V. Mustajba{i}: Kara|or|e
[ofler: Film star
Rodionov: Poema
Luj Anderson: Praznik truba~a
Vili Lefler: Diksi parada
K. Bortner: Ekstra post mar{
K. Bortner: Dunav diksi
Hilgar: Manegen diksi
N. Dop{inski: Obala Misisipi diksi
Putarek: Pozdrav Beogradu mar{
ORKESTAR HARMONIKA
R. Bru~i: Simfonijeta; Preludijum; Arija i Finale; Ima-
ginacija
P. Ozgijan: Metamorfoze
B. Bjelinski: Festivalska simfonijeta; Orfej HH veka;
Divertimento; Gaudeamus
V. Ivanov: Muzi~ki momenat, Mazurka, Pohod
B. R. Ne{i}: Tri epizode
S. Pa{}an: Srpska svita
L. Me|eri: Preludijum i skerco; Intermeco
A. Govednik: Tokata
H. Breme: Pastorala i fuga na Hendlovu temu; Simfonijska
predigra
V. Jakobi: Simfonijska svita; [panske impresije
R. Virtner: Varijacije za orkestar harmonika
H. Herman: Ruska fantazija
Originalne kompozicije za solo harmoniku i orkestar
Herman, Mar, Feld, Miler, Rubkov, Rizoq i dr razne transkribo-
vane kompozicije za orkestar harmonika J. S. Bah, J. Brams, \.
Rosini, A. Borodin, A. Ha~aturijan, A. Dvoràk i dr.
ORKESTAR TAMBURA i MANDOLINA
S. Vukosavqev: Svita iz albuma Isidor Baji}
M. Ne{i}: Neven kolo
I. Hadna|ev: Tambura{ko kolo
M. Popov: Vojvo|anska igra br. 1
M. Vukdragovi}: Andante Kantabile i Alegro
B. Joksimovi}: Svetozarevo kolo
S. Hristi}: Grlica
R. Bru~i: Triptih
T. Ostoji}: Srpsko novosadsko kolo
S. Radosavqevi}: Vojvodino moja
K. Babi}: Dve igre
B. Britn: stav Jednostavne simfonije
S. Prokofjev: Scena iz baleta Romeo i Julija
A. Dormaìwski: Lihoradu{ka
P. êkalov: Fuga br. 5
L. Pris: Intermeco
âsovi orkestra bi trebalo da u~enicima rasvetle osnovne
zakonitosti koje vladaju profesionalnim orkestrima. U zavisno-
sti od afiniteta i anga`mana profesora dirigenta ovi orke-
stri mogu postati biseri mladala~kog muzicirawa.
Ukoliko u~enici, iz objektivnih razloga, nisu poha|ali
ovaj predmet u osnovnoj muzi~koj {koli dirigent im na ~asovima
orkestra mora razjasniti osnovne zadatke. U~enici ovog uzrasta
treba da su u stawu da se samostalno pravilno na{timuju u ~emu im
za po~etak pomaù dirigent i stariji u~enici iskusniji ~lano-
vi orkestra. Osim toga moraju im biti obja{wena zna~ewa pojmova
u partituri kao {to su divisi, detatche, pizz, arco, stacc, registri u
orkestru harmonika, savladati bas, kontru, ~elo u orkestru tambu-
ra i dr. Guda~ima treba negovati smisao za ujedna~ene poteze guda-
la u pogledu kretawa i na~ina upotrebe. Va`no je nau~iti ~lanove
orkestra da razumeju i reaguju na pokrete dirigenta. Za ovako mla-
de ansamble preciznost dirigenta je neophodna.
êtvorogodi{we poha|awe nastave orkestra u sredwoj {koli
trebalo bi da svakom u~eniku obezbedi upoznavawe sa razli~itim
stilovima muzike i na~inom i smislom raznovrsnog muzicirawa.
Za guda~ki, duva~ki i tambura{ki orkestar od primarnog
zna~aja je ta~na intonacija. Pa`qivo kontrolisana intonativna
preciznost negovana u ansamblu ocrta}e se i u solisti~kom svira-
wu ovih u~enika. U~enici se moraju navikavati da slu{aju svoju i
ostale deonice da bi logi~no uobli~ili celokupnu tonsku sliku.
Posebnu pa`wu treba posvetiti frazirungu, artikulaciji, ritmu
i dinamici. U pogledu finog zajedni~kog muzicirawa, kompakt-
nog zvuka neophodno je uskladiti razli~ite instrumente razno-
rodnih grupa (guda~i sa duva~ima). îtawe s lista ne sme biti za-
nemareno.
Nekada su odvojene probe neophodne. One ne treba da traju
dugo da se ne bi izgubila dinamika i smisao rada.
Uloga koncert-majstora i vo|e deonica mora se ne samo raz-
jasniti ve} i negovati. Ovim se anga`man u~enika i inspirativ-
na atmosfera podiù na visok nivo. Svaki u~enik mora znati za-
{to sedi na odre|enom mestu u orkestru, a onaj koji napreduje mo-
è da se nagradi prelaskom za pult bliè koncert-majstoru. Ako
dirigent insistira na pravilnom svira~kom stavu i na~inu sede-
wa na probi tu }e naviku u~enik preneti i u profesionalan orke-
star.
Po~etkom {kolske godine me|u ~lanovima orkestra moè se
organizovati audicija za koncert majstora na kojoj bi prisustvo-
vali i drugi profesori u {koli, kao {to je, npr. {ef orkestra.
Program za audiciju moè da sa~iwava aktuelna kompozicija koju
izvodi orkestar i delo koje se ~ita s lista. U~enici vole izazove;
za ovaj }e uloìti sav svoj trud i znawe, a bez sumwe }e im ovaj
predmet postati jedan od najomiqenijih.
Transkripcije dela su nekada neophodne. Time dirigent
prilago|ava delo svom ansamblu uz uslov da su intervencije ne-
znatne i stru~no ura|ene.
Od ogromne va`nosti su nastupi i treba ih {to ~e{}e orga-
nizovati tokom {kolske godine. Ovde treba negovati i scenski
nastup jer on uvek deluje kako na publiku tako i na izvo|a~e.
Najve}i broj u~enika koji se iz redova sredwe {kole opre-
deli za profesionalno bavqewe muzikom svira u orkestrima, sto-
ga zna~aj ~asova orkestra mora biti jasan ne samo dirigentu i u~e-
nicima ve} i wihovim profesorima glavnog predmeta.
Na~in ocewivawa: Uslov za ocewivawe je u~e{}e na kon-
certima. U {kolskoj godini treba prirediti najmawe dva koncer-
ta. U kriterijum za ocewivawe treba uvrstiti i prisustvo i anga-
`man u~enika na probama. U~enik ne moè biti ocewen ako ne
prisustvuje nastupima i izostane sa 2/3 ~asova u toku {kolske go-
dine. Razredne i druge vanredne ispite iz ovog predmeta treba iz-
begavati jer oni nemaju apsolutno nikakav smisao po{to se ovde
radi o kolektivnom muzicirawu.
Profesor moè da ocewuje i kvalitet svirawa u toku godi-
ne. Za ovakvu vrstu provere je najpreciznije svirawe kompozicije u
kvartetu, kvintetu itd. u zavisnosti od sastava orkestra.
ÎTAWE S LISTA
Nastava predmeta ~itawe s lista obuhvata i upoznavawe or-
kestarske-horske literature.
RAZRED
VIOLINA
A. Koreli: Kon~erto groso op. 6 br. 7
G. Toreli: Simfonija ce-mol op. 6
A. Vivaldi: Kon~erto groso op. 3
A. Vivaldi: Simfonija
L. Sorko~evi}: Simfonija br. 6 De-dur
L. Sorko~evi}: Simfonija br. 4 Ef-dur
L. Sorko~evi}: Simfonija br. 3 De-dur
K. Stamic: Orkestarski kvartet op. 4
J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 5 De-dur
J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 1 Ef-dur
J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 3 Ge-dur
J. Hajdn: Simfonija br. 31 De-dur
Navedena dela se nalaze u svesci Milorada \uri}a: Orke-
starske studije za violinu, sveska (Nota, Kwaèvac, 1979)
VIOLA
J. S. Bah: Simfonija Ef-dur, stav
J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 1; br. 2 stav; br. 3
Ge-dur; br. 4 Ge-dur; br. 5 De-dur; br. 6 Be-dur
J. S. Bah: Koncert za violinu a-mol
J. S. Bah: Koncert za violu E-dur
J. S. Bah: Koncert za flautu, violinu i klavir a-mol
J. S. Bah: Koncert za klavir de-mol
J. Hajdn: Simfonija br. 12; Simfonija br. 16; Simfonija
br. 99
V. A. Mocart: ârobna frula uvertira
V. A. Mocart: Figarova ènidba uvertira
Navedena dela se nalaze u svesci Petra Ivanovi}a: Orke-
starske studije za violu, sveska (Nota, Kwaèvac, 1979)
VIOLONÊLO
J. Hajdn: Simfonija br. 88; Simfonija br. 94 Ge-dur; Sim-
fonija br. 101 De-dur âsovnik; Simfonija br. 103 Es-dur; Sim-
fonija br. 104 De-dur Londonska
V. A. Mocart: ârobna frula uvertira; Don @uan uver-
tira; Figarova ènidba uvertira
V. A. Mocart: Simfonija br. 30 De-dur Hafnert; Simfo-
nija br. 40 ge-mol; Simfonija br. 41 Ce-dur Jupiter
L. van Betoven: Simfonija br. 1 Ce-dur op. 21; Simfonija br.
2 De-dur op. 36; Simfonija br. 3 Es-dur op. 55 Eroika; Simfonija
br. 5 ce-mol op. 67; Simfonija br. 6 Ef-dur op. 68 Pastoralna;
Simfonija br. 7 A-dur op. 92; Simfonija br. 9 de-mol op. 125
L. van Betoven: Uvertira Leonora br. 3 op. 72a
Navedena dela se nalaze u svesci Reqe ]etkovi}a: Orke-
starske studije za violon~elo, sveska (Nota, Kwaèvac, 1979)
KONTRABAS
Muzika baroka i pretklasike
G. F. Hendl: Orkestarska svita Muzika na vodi
J. S. Bah: Pasija po Mateju hor i re~itativ
J. S. Bah: Koncert za violinu E-dur
J. S. Bah: Koncert za klavir i orkestar ef-mol
J. S. Bah: âkona de-mol
J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert Be-dur, Ef-dur, Ge-dur
K. V. Gluk: Ifigenija na Tauridi uvertira
Izraditi sve leè}e poteze gudala.
Sva navedena dela mogu se na}i u zbirci Vojina Dra{kocija
i Jurija Po~evskog: Orkestarske studije za kontrabas deo
GITARA
Jovan Jovi~i}: [kola gitare za mlade po~etnike
Jovan Jovi~i}: [kola za gitaru i deo
S. Prek: Album , ,
V. Andre: Zbirka kompozicija za klasi~nu gitaru
Deonice kamerne muzike
SVE VRSTE TAMBURA i MANDOLINA
S. Vukosavqev: Tambura{ki orkestri
S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 2
J. Wiko{: Tambura{ki orkestri izabrana dela H
S. Vukosavqev: Varo{ke pesme br. 1
M. Popov: Negotin mar{
M. Popov: Srpska zora mar{
M. Popov: Splet srpkih narodnih igara
HARFA
K. V. Gluk: Orfej i Euridika
G. Doniceti: Qubavni napitak arija Nemansa Nemorina
M. Glinka: Ivan Susawin arija
O. Respigi: Stare igre i arije
D. Radi}: Tri grama vremena
Sopo}ani
Kaleni}
Manasija
B. Smetana: Vltava simfonijska poema
C. Frank: Simfonija u de-molu stav
M. Musorgski: No} na golom brdu
\. Pu~ini: Boemi predigra za ~in
\. Pu~ini: Toska Molitva iz ~ina
@. Bize: Arlezijanka druga orkestarska svita
Pastorala
Intermeco
Menuet
J. Slavenski: Simfonija Orijenta
KLAVIR i ORGUQE
Po~eta {kole za klavir: Nikolajev, Kr{i}
Gwesina: Klavirska abeceda
Divernoa: Etide op. 76
Le{horn: Etide op. 192
Lemoan: etide
Berens: Etide op. 70
Izbor sonatina za razred osnovne {kole
Kompozicije autora H i H veka 1a, 1b, 2
Kunc: 200 kratkih kanona
Bah: Male kompozicije
Lahivickaja: Redakcija zbornika polifonih kompozicija
Na{i kompozitori za male pijaniste zbirka
Album jugoslovenskih klavirskih kompozicija
Prvi koraci, i sveska
Prvi uspesi, i sveska
B. Bartok: Mikrokosmos, i sveska
R. [uman: op. 68
Majkapar: op. 16
Kabalevski: 24 lake kompozicije op. 30
D. Skarlati: Male igre i komadi
K. F. E. Bah: Mali komadi za klavir
Zbirke renesansnih kompozicija
R. [uman: Album za mlade
F. [ubert: Zbirka igara
P. I. âjkovski: Album za mlade
S. Prokofjev: Muzika za decu op. 65
C. Frank: 18 mawih komada
A. Ha~aturjan: 10 komada
Ve`be za razvijawe memorije i brzog pam}ewa, odgonetawe
nastavnika ili zavr{etka jedne misli ili re~enice, transponova-
we jednostavnih ve`bica u tonalitete za sekundu navi{e i naniè.
HARMONIKA
V. Vukovi}-Terzi}: [kola za klavirsku harmoniku i razred
A. Fakin: [kola za klavirsku harmoniku i razred
M. Bara~kova: Originalne solisti~ke kompozicije doma}ih
i stranih autora sveska
S. Markovi}: [kola za osnovno muzi~ko obrazovawe klasi~-
ne harmonike razred
L. Me|eri: Izbor kompozicija za harmoniku
I druga odgovaraju}a literatura
FLAUTA
J. S. Bah: Misa u ha-molu; Pasija po Mateju; Magnifikat;
Boì}ni oratorijum; Pasijapo Jovanu; Kantata br. 46
L. van Betoven: Simfonija br. 1; br. 2; br. 3; br. 4; br. 5
F. Mendelson: Simfonija br. 3; br. 4
A. Dvoràk: Karneval uvertira br. 92; Simfonija br. 2
F. List: Prelidi; Klavirski koncert br. 1
J. Sibelijus: Simfonija br. 5; br. 7
C. Frank: Simfonija de-mol
@. Bize: Arlezijanka svita br. 1; Arlezijanka svita br. 2
H. Berzlioz: Uvertira Benvenuto êlini; Uvertira Ci-
ganski karneval; Menuet iz Faustovog prokletstva
\. Rosini: Uvertira Semiramida
M. Ravel: Moja majka guska
M. Musorgski: Hovan{~ina
K. Debisi: Nokturna
P. Hindemit: Kamerna muzika br. 1
OBOA
J. Hajdn: Simfonija br. 100 Ge-dur Vojni~ka; Simfonija
br. 101 De-dur âsovnik; Simfonija br. 103 Es-dur; Simfonija
br. 104 De-dur Londonska
V. A. Mocart: Koncert za violinu Ge-dur (KV 216)
V. A. Mocart: Simfonija br. 34 Ce-dur (KV 338); Simfoni-
ja br. 35 De-dur (KV 385); Simfonija br. 36 Ce-dur (KV 425); Sim-
fonija br. 38 De-dur Pra{ka (KV 504); Simfonija br. 40 ge-mol
(KV 550); Simfonija br. 41 Ce-dur Jupiter (KV 551)
V. A. Mocart: Koncert za klavir De-dur (KV 416); Koncert
za klavir Be-dur (KV 595)
V. A. Mocart: Koncert za violinu A-dur (KV 219)
V. A. Mocart: Koncert za obou Ce-dur (KV 314)
V. A. Mocart: Otmica iz Saraja Uvertira (KV 384); Figa-
rova ènidba Uvertira (KV 492); Don @uan Uvertira (KV
527); Tako ~ine sve (Cozi fan tutte) Uvertira (KV 588)
L. van Batoven: Simfonija br. 1 Ce-dur op. 21; Simfonija
br. 2 De-dur op. 36; Simfonija br. 3 Es-dur op. 55 Eroika; Sim-
fonija br. 4 Be-dur op. 60; Simfonija br. 5 ce-mol op. 67; Simfo-
nija br. 6 Ef-dur op. 68 Pastoralna; Simfonija br 7 A-dur op.
92; Simfonija br 8 Ef-dur op. 93; Simfonija br. 9 de-mol op. 125
L. van Betoven: Koncert za klavir br. 1 Ce-dur op. 15
L. van Betoven: Koncert za violinu De-dur op. 61
L. van Betoven: Uvertira Leonora br. 3 op. 72a; Uvertira
Egmont op. 84
\. Rosini: Seviqski berberin uvertira; Italijanka u Al-
ìru uvertira; Svraka kradqivica uvertira
G. Doniceti: Don Paskvale uvertira
Navedena dela se nalaze u svesci Qubi{e Petru{evskog:
Orkestarske studije za obou, sveska (Nota, Kwaèvac, 1979)
KLARINET
V. A. Mocart: Figarova ènidba; Don @uan; ârobna fru-
la uvertira; Simfonija Es-dur br. 39; Simfonija ge-mol br. 40
L. van Betoven: Koncert za violinu De-dur; Uvertira Leo-
nora ; Uvertira Leonora ; Uvertira Leonora ; Uvertira Ko-
riolan; Uvertira Egmont; Simfonija br. 1 Ce-dur; Simfonija br.
3 Es-dur; Simfonija br. 4 Be-dur; Simfonija br. 5 c-mol; Simfo-
nija br. 7 A-dur; Simfonija br. 8 Ef-dur ( stav)
\. Rosini: Seviqski berberin uvertira
F. [ubert: Simfonija br. 8 ha-mol
F. Mendelson: uvertira Fingalova pe}ina; Bajka o lepoj
Meluzini
R. [uman: Simfonija br. 1 Be-dur; Simfonija br. 3 Es-dur
F. List: Prelidi
M. I. Glinka: Ivan Susawin
P. I. âjkovski: [~elkun{~ik
M. P. Musorgski: No} na golom brdu
S. Hristi}: Ohridska legenda
O. Respigi: Rimske fontane (simfonijska poema)
A. Dvoràk: Slovenska igra br. 8
FAGOT
V. A. Mocart: Klavirski koncert de-mol br. 20
L. v Betoven: Prve simfonija allegro con brio
L. v Betoven:Tre}a simfonija I stav
@. Bize: Karmen
\. Rosini: Italijanka u Alìru
\. Verdi: Sicilijanske ve~eri
P. I. âjkovski: Italijanski kapri~o
J. Hajdn: Simfonija Ge-dur
L. van Betoven: Erioka
F. [ubert: Nedovr{ena simfonija
SAKSOFON
Transkripcije odgovaraju}ih dela po izboru nastavniika
TRUBA
L. van Betoven: Fidelio
R. Vagner: Majstori peva~i
V. A. Mocart: ârobna frula
G. Doniceti: K}i puka
G. Majerber: Hugenoti
J. Hajdn: Godi{wa doba
V. A. Mocart: Figarova ènidba
V. A. Mocart: Simfonija Es-dur
L. van Betoven: Simfonija br. 5 ce-mol
K. M. v Veber: Jubel uvertira
H. Mar{e: Templar i Jevrejka
K. M. v Veber: Oberon
R. Vagner: Majstori peva~i
H. Berlioz: Faustovo prokletstvo
\. Verdi: Trubadur; Bal pod maskama
R. Vagner: Loengrin
L. van Betoven: Simfonija br. 1 Ce-dur
R. Vagner: Tanhojzer
B. F. Obe: Nema iz Porti~ija
J. Lahner: Pesthner walzer
H. Berlioz: Oslobo|ewe od ropstva
K. Goldmark: Simfonija Es-dur
R. Vagner: Parsifal
L. Spor: Simfonija
F. Mendelson: Hebridi
G. Majerber: Hugenoti
K. Krojcer: Rasipnik
R. Vagner: Valkire
J. Halevi: Jevrejin
Navedena dela se nalaze u svesci Marka Kraw~evi}a: Orke-
starske studije za trubu, sveska (Nota, Kwaèvac, 1979)
TROMBON
L. Kerubini: Vodono{a uvertira
\. Rosini: Svraka kradqivica uvertira
@. Ofenbah: Orfej u podzemqu uvertita
Keler-Bela: Komi~na uvertira
\. Rosini: Seviqski berberin uvertira; Veqem Tel
uvertira
V. A. Mocart: Rekvijem Tuba mirum
G. Doniceti: Lu~ija od Lamermura binska muzika
@. Bize: Karmen binska muzika
V. A. Mocart: Don @uan; ârobna frula
L. van Betoven: Simfonija br. 5 ce-mol
F. [ubert: Simfonija br. 8 ha-mol (Nedovr{ena)
\. Verdi: Bal pod maskama; Travijata; Trubadur, Aida
S. Prokofjev: Pe}a i vuk op. 67
R. Vagner: Rienci uvertira
A. Dvoràk: Simfonija br. 9 (5) e-mol op. 95 (Iz novog sveta)
L. Delib: Kopelija (Mazurka iz baleta)
G. Majerber: Igra bakqama br. 1 (Fackeltanz)
Navedena dela se nalaze u svesci Vinka Vale~i}a: Orkestar-
ske studije za trombon, sveska (Nota, Kwaèvac, 1979)
HORNA
J. Hajdn: Simfonija br. 2 De-dur (Londonska simfonija)
J. Hajdn: Simfonija br. 18 fis-mol
J. Hajdn: Simfonija br. 16 Ge-dur (Oksfordska simfonija)
J. Hajdn: Allegro vivace De-dur
J. Hajdn: Godi{wa doba oratorijum
J. Hajdn: Koncert za violon~elo De-dur
V. A. Mocart: Idomeneo; ârobna frula; Don @uan
TUBA
Po izboru nastavniika
TENORHORN
Po izboru nastavnika
BARITONHORN
UDARAQKE
Dobo{
^. Memfis: Etide za razvoj brzine u ~itawu s lista
Timpani
E. Kene: timpani Etide izbor za 2, 3 i 4 timpana
Ksilofon-vibrafon
M. Goldenberg: Moderna {kola za ksilofon izbor etida
koje odgovaraju zahtevima ovog predmeta
V. Veigl: Etide za ksilofon
PRIMERI ZA UPOZNAVAWE ORKESTARSKE LITERATURE
Dobo{
J. Gotovac: Simfonijsko kolo
D. Ober: Fra Diavolo; Nijema iz porti~ija
\. Verdi: Sicilijanske ve~eri uvertira; Nabuko uvertira
Timpani
J. S. Bah: Svite za orkestar jedan primer svita
V. A. Mocart: Simfonija u Es-duru; ârobna frula uver-
tira
J. Hajdn: Oksford Simfonija
L. van Betoven: Missa solemnis u De-duru Gloria, Agnus Dei;
Prometej uvertira; Fidelio uvertira; Egmont uvertira; Sim-
fonija br. 1 Ce-dur; Simfonija br. 2 De-dur; Simfonija br. 3 Es-
dur; Simfonija br. 4 Be-dur
J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol; Simfonija br. 2 De-dur;
Simfonija br. 3 Ef-dur
Ksilofon
B. Britn: Vodi~ kroz orkestar
S. Rahmawinov: Simfonijske igre
M. Ravel: Guska moja mama (svita)
N. R. Korsakov: Pri~a o caru Saltanu
A. Ha~aturijan: Simfonija br. 1
I. Stravinski: Svadba sve ~etiri slike
S. Prokofjev: Skitska svita
B. Bartok: Sonata za dva klavira i udaraqke
Veliki bubaw i ~inele
P. I. âjkovski: Labudovo jezero valcer iz baletske svite
@. Bize: Karmen uvertira
I. Stravinski: Petru{ka
Tamburina
Kastawete (koncertne, ru~ne i ru~ne sa dr{kom) -
S. Prokofjev: Klavirski koncert br. 3
P. I. âjkovski: Labudovo jezero {panska igra
Triangl
N. R. Korsakov: [eherezada
Marakas
S. Prokofjev: Romeo i Julija igra devojaka iz balet
Zvon~i}i (glockenspiel, campanelli)
J. S. Bah: Pasakaqa
P. I. âjkovski: Labudovo jezero; Uspavana lepotica vari-
jacije
N. R. Korsakov: Pri~a o caru Saltanu
S. Rahmawinov: Simfonijske igre
A. Glazunov: Koncert za violinu i orkestar
SOLO PEVAWE
Abt: Ve`be za glas i klavir od br. 1 10
Vokai: Ve`be sa tekstom
Zbirka za mlade peva~e lak{e kompozicije starih majstora
(Kaldara, Ka~ini, Ban~ini i dr.)
a) 10 etida;
b) 15 kompozicija razli~itog sadràja, oblika i karaktera;
v) dve kompozicije predvi|ene programom za kamerno muzi-
cirawe;
g) dve kompozicije za orkestar hor.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna kompozicija prima vista;
2. Jedna kompozicija posle odgovaraju}e pripreme (10 15
minuta)
RAZRED
VIOLINA
J. Hajdn: Simfonija br. 88
J. Hajdn: Simfonija br. 94
J. Hajdn: Simfonija br. 94 Ge-dur
J. Hajdn: Simfonija br. 103 Es-dur
V. A. Mocart: Simfonija br. 35 De-dur
V. A. Mocart: Simfonija br. 41 Ce-dur
V. A. Mocart: Simfonija br. 39 Es-dur
V. A. Mocart: Figarova ènidba uvertira
F. [ubert: Simfonija br. 8 ha-mol
Navedena dela se nalaze u Milorad \uri~i}: Orkestarske
studije za violinu sveska (Nota, Kwaèvac, 1979)
I druga dela odgovaraju}e teìne i obima
VIOLA
V. A. Mocart: Idomeneo uvertira; Cosi fan tutte uvertira
V. A. Mocart: Simfonija br. 35 De-dur Hafner; Simfoni-
ja br. 36 Lincer; Simfonija br. 40 ge-mol; Simfonija br. 41 Ce-
dur Jupiter
L. Kerubini: Vodono{a uvertira
\. Rosini: Seviqski berberin uvertira; Svraka kradqi-
vica uvertira
L. van Betoven: Uvertire Koriolan op. 67; Leonora br.
1 op. 72a; Leonora br. 2 op. 72a; Leonora br. 3 op. 72a
L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es-dur Eroika op. 55;
Simfonija br. 5 ce-mol op. 67; Simfonija br. 6 Ef-dur Pasti-
ralna op. 68
VIOLONÊLO
L. van Betoven: Uvertira Koriolan op. 62
F. [ubert: Simfonija br. 4 ce-mol Tragi~na; Simfonija
br. 2 Be-dur; Simfonija br. 7 Ce-dur; Simfonija br. 8 ha-mol
Nedovr{ena
R. [uman: Simfonija br. 1 Be-dur op. 38; Simfonija br. 2
Ce-dur op. 61; Simfonija br. 4 de-mol op. 120
F. Mendelson: Simfonija br. 3 e-mol op. 56 [kotska;
Simfonija br. 4 A-dur op. 90 Italijanska; Simfonija br. 5 de-
mol op. 107 Reformacijska
F. Mendelson: Uvertira Fingalova pe}ina op. 26
K. M. v Veber: Oberon uvertira; ârobni strelac uverti-
ra; Eurijante uvertira
Veber-Berlioz: Poziv na igru op. 65
H, Berlioz: Fantasti~na simfonija op. 14
H. Berlioz: Harold u Italiji op. 16 Simfonija sa violom
obligato
H. Berlioz: Rimski karneval op. 17
KONTRABAS
Klasicizm
J. Hajdn: Simfonije br. 99 Es-dur; br. 94 Ge-dur; br. 101 De-
dur; br. 104 De-dur
V. A. Mocart: uvertire iz opra Don @uan, Figarova è-
nidba, ârobna frula, Otmica iz Seraja
V. A. Mocart: simfonije Es-dur KV 543; br. 40 ge-mol; br. 41
Jupiter; br. 35 De-dur Hafner; br. 36 Ce-dur Lincer
L. van Betoven: Simfonije br , , , i
Posvetiti pa`wu ska~u}im potezima gudala.
GITARA
Jovan Jovi~i}: [kola za gitaru i deo
V. Andre: Zbirka kompozicija za klasi~nu gitaru
F. Noad: Renesansna gitara (The Renaissance Guitar)
F. Noad: Barokna gitara (The Baroque Guitar)
F. Noad: Klasi~na gitara (The Classical Guitar)
I druga literatura po izboru nastavnika
S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 3 i br. 4
J. Wiko{: Tambura{ki orkestri izabrana dela H
S. Vukosavqev: Narodne igre iz Vojvodine
Jugoslovenska edicija: Tambura{ki orkestri Zvuci tambu-
re br. 1
HARFA
Toma: Miwon
\. Verdi: Aida introdukcija, hor, scena duet iz ~ina
@. Bize: Karmen arija iz i ~ina
K. Sen-Sans: Samson i Dalila arija Dalile iz ~ina
Adam: @izela balet ~in
[. Guno: Faust
A. Borodin: Knez Igor kavatina Kon~akovne
M. Musorgski: Soro~inski sajam
\ordano: Andre [enije
Skrjabin: simfonija
M. Vukdragovi}: Veziqa slobode
D. Radi}: Uspravna zemqa
KLAVIR i ORGUQE
Bertini op. 100: Etide
J. Kr{i}: Klavirska ve`banka
J. S. Bah: Male kompozicije
J. S. Bah: Mali preludijumi
J. S. Bah: Mali preludijumi i fugete
Razne lak{e polifone kompozicije samo dva glasa
Kabalevski op. 51: Varijacije Ef-dur
Kulau: Varijacije Ge-dur
Prvi uspesi: sveska J. Hajdn: Male igre
J. Hajdn: 10 nema~kih igara
J. Hajdn: 12 menueta
J. Hajdn: Lak{e sonatine izbor iz Zbirke [i{manovi}-
Kr{i}
V. A. Mocart: 14 lak{ih kompozicija
V. A. Mocart: Be~ke sonatine
Gre~aninov: De~ja kwiga
L. van Betoven: Ekoseze i nema~ke igre
L. van Betoven: Varijacije izbor lak{ih
B. Bartok: Mikrokosmos sveska
B. Bartok: Mikrokosmos sveska
Lutoslavski: 12 malih komada
P. I. âjkovski: Album za mlade`
P. I. âjkovski: Godi{wa doba izbor lak{ih
F. [ubert: Zbirka igara i sveska
F. [ubert: 6 lakih komada
R. [uman: op. 124 Albumbltter
E. Grig: op. 17 Norve{ke igre
E. Grig: Lirski komadi izbor
HARMONIKA
U~enika upoznati s osnovnim principima transponovawa
na lak{im kompozicijama primerenim razredu.
V. Vukovi}-Terzi}: [kola za klavirsku harmoniku razred
A. Fakin: [kola za klavirsku harmoniku a sveska
M. Bara~kova: Originalne solisti~ke kompozicije doma}ih
i stranih autora sveska
F. Krig: Male kompozicije zaboravqenih majstora H veka
Z. Vukosavqev: Kompozicije za harmoniku i razred
H. P. Hese: Polifoni komadi sveska
Q. Mici}: Zbirka etida i odabranih kompozicija i
razred
FLAUTA
L. van Betoven: Simfonija br. 6; br. 7; Koralna fantazija
op. 80; Uvertira Leonora br. 3
K. Sen Sans: Simfonija br. 3
R. [uman: Simfonija br. 1
S. Prokofjev: Romeo i Julija Svita br. 1; Romeo i Julija
Svita br. 2
A. Borodin: Knez Igor Polovecke igre
A. Rusel: Paukova {uma
A. Brukner: Simfonija br. 4; br. 6; br. 7; br. 8; br. 9
P. I. âjkovski: Mocartijana Svita br. 4; Simfonija br.
5; Romeo i Julija
B. Blaher: Varijacije za orkestar
Z. Kodaq: Igre iz Galante
L. Delib: Kopelija
R. Vagner: Preludijum iz Parsifala
\. Verdi: Rekvijem
J. Brams: Varijacije na Hajdnovu temu
H. Berlioz: Fantasti~na simfonija
E. Elgar: Zagonetne varijacije
D. Mijo: Somfonijska svita br. 2
D. Kabalevski: Svita Kola Brewon
M. Ravel: Svita Kuprenov grob
OBOA
F. [ubert: Simfonija br. 7 Ce-dur; Simfonija br. 8 ha-mol
Nedovr{ena
F. [ubert: Rozamunda uvertira
H. Berlioz: Fantasti~na simfonija op. 14
H. Berlioz: Uvertira Rimski karneval op. 9
@. Bize: Simfonija Ce-dur
@. Bize: Arlezijanka svita br. 1; Arlezijanka svita br. 2
J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 2 De-
dur op. 73; Simfonija br. 3 Ef-dur op. 90; Simfonija br. 4 e-mol
op. 98
J. Brams: Varijacije na Hajdnovu temu op. 56a
J. Brams: Koncert za klavir br. 1 de-mol op. 15; Koncert za
klavir br. 2 Be-dur op. 83
J. Brams: Koncert za violinu De-dur op. 77
Ce-dur op. 61; Simfonija br. 3 Es-dur op. 97;
Simfonija br. 4 de-mol op. 120
R. [uman: Koncert za klavir a-mol op. 54
B. Smetana: Prodana nevesta Uvertira
J. [traus: Slepi mi{ Uvertira; Ciganin baron Uvertira
P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 ef-mol op. 36; Simfonija
br. 5 e-mol op. 64; Simfonija br. 6 be-mol op. 74
P. I. âjkovski: Koncert za klavir br. 1 be-mol op. 23
P. I. âjkovski: Koncert za violinu De-dur op. 35
P. I. âjkovski: [}elkun{~ik; Labudovo jezero baletska
svita; Romeo i Julija (Uvertira-fantazija)
F. Mendelson: Simfonija br. 3 a-mol op. 56 [kotska;
Simfonija br. 4 A-dur op. 90 Italijanska
F. Mendelson: Koncert za violinu e-mol op. 64
F. Mendelson: San letwe no}i op. 21 Uvertira; Uvertira
Fingalova pe}ina op. 26
F. Mendelson: San letwe no}i Skerco
\. Verdi: Travijata; Nabuko
R. Leonkavalo: Bajaco
KLARINET
L. van Betoven: Fidelio; Simfonija br. 2 De-dur; Simfo-
nija br. 6 Ef-dur
G. Doniceti: Qubavni napitak
K. M. V Veber: Poziv na igru
F. [ubert: Rozamunda
F. Mendelson: Simfonija br. 3 a-mol; Simfonija br. 4 A-dur
R. [uman: Simfonija br. 2 Ce-dur; Simfonija br. 4 d-mol;
Koncert za klavir a-mol
F. V Supe: Lepa Galateja
\. Rosini: Italijanka u Alìru uvertira
K. M. v Veber: ârobni strelac
F. List: Mazepa; Ma|arska rapsodija br. 2 kadenca
J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol; Simfonija br. 2 De-dur;
Akademska uvertira; Tragi~na uvertira
C. Frank: Simfonijske varijacije
V. Belini: Norma; Mese~arka
B. Smetana: Prodana nevesta ~in
@. Bize: Karmen uvertira
\. Pu~ini: Madam Baterflaj ~in
V. Belini: Puritanci
X. Ger{vin: Amerikanac u Parizu
M. Ravel: Bolero
FAGOT
L. van Betoven: Leonora
F. Mendelson: Italijanska simfonija
V. A. Mocart: Don @uan uvertira
L. van Betoven: Klavirski koncert br. 2
J. Brams: Druga simfonija
J. Brams: Tre}a simfonija
P. I. âjkovski: [esta simfonija
L. van Betoven: Klavirski koncert br. 5
L. van Betoven: Peta simfonija stav
SAKSOFON
Transkripcije odgovaraju}ih dela po izboru nastavnika
TRUBA
R. Vagner: Prsten Nibelunga
L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es-dur
R. Vagner: Loengrin; Tristan i Izolda; Sumrak bogova
F. Mendelson: Mirno more; Sre}an put
\. Verdi: Aida
F. Supe: Pesnik i seqak
@. Bize: Karmen
E. Hamperdink: Ivica i Marica
J. S. Bah: Boì}ni oratorijum Arija
G. F. Hendl: Arija
J. S. Bah: Arija
J. S. Bah: Kantata za sva vremena
G. F. Hendl: Dettinger te Deum
Anonimus: Koncert za 7 truba i timpane
J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert Ef-dur
K. Monteverdi: Orfej; Favola in musika
Anonimus: Dve fanfare
L. Mocart: Koncert za trubu
TROMBON
K. Orf: Karmina burana
F. List: Prelidi
L. Delib: Kopelija muzika iz baleta
R. Vagner: Tanhojzer predigra za operu
V. A. Mocart: ârobna frula uvertira; Don @uan ~in
P. I. âjkovski: Klavirski koncert br. 1 be-mol
F. [ubert: Simfonija br. 8 ha-mol Nedovr{ena
Ce-dur op. 61
A. Brukner: Simfonija br. 1 ce-mol; Simfonija br. 2 ce-mol
\. Verdi: Rigoleto
A. Borodin: Polovecke igre iz opere Knez Igor
P. I. âjkovski: Uvertira 1812
P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 ef-mol op. 36; Simfonija
br. 5 ce-mol op. 64; Simfonija br. 6 ha-mol op. 74
R. Vagner: Tristan i Izolda
@. Bize: Karmen
J. Brams: Tragi~na simfonija
H. Berlioz: Ma|arski mar{ iz Faustovog prokletstva op. 24
M. P. Musorgski: Na} na golom brdu
P. Maskawi: Kavalerija rustikana
M. P. Musorgski: Slike sa izlo`be
B. Bartok: Koncert za orkestar
HORNA
V. A. Mocart: Klavirski koncert ce-mol (KV 491)
V. A. Mocart: Klavirski kvintet Es-dur (KV 542)
V. A. Mocart: Serenada Es-dur (KV 375); Serenada ce-mol
(KV 388)
V. A. Mocart: Divertimento De-dur (KV 334)
V. A. Mocart: Kvintet Es-dur (KV 407)
V. A. Mocart: Koncertantna simfonija (KV 297b); Simfo-
nija ge-mol (KV 550)
V. A. Mocart: Ada|o Es-dur
TUBA
Po iaboru nastavnika
TENORHORN
BARITONHORN
UDARAQKE
Dobo{
^. Memfis: Etide za razvoj brzine u ~itawu s lista
Timpani
E. Kene: Timpani etide izbor za 2, 3 i 4 timpana
Ksilofon-vibrafon
V. Veigl: Etide za ksilofon
Dobo{
A. Borodin: Knez Igor Polovecke igre
A. Ha~aturijan: Spartak, ~in baleta
P. I. âjkovski: 1812 uvertira
M. Ravel: Bolero
J. [traus-otac: Radecki mar{ sa uvodom na dobo{u solo
Timpani
G. F. Hendl: Aleluja
V. A. Mocart: Rekvijem
J. Hajdn: Londonske simfonije simfonija s udarcem tim-
pana; Simfonija s virblom na timpanima
L. van Betoven: Simfonija br. 6 Ef-dur; Simfonija br. 7 A-
dur; Simfonija br. 8 Ef-dur; Simfonija br. 9 de-mol; Koncert za
violinu De-dur; Koncert za klavir Ge-dur br. 4; Koncert za klavir
Es-dur br. 5
J. Brams: Simfonija br. 4 ce-mol; Koncert za violinu De-dur
Ksilofon
S. Rahmawinov: Simfonija br. 3
A. Ha~aturijan: Gajana ~in igra devojaka i ~in igra
sabqi
I. Stravinski: @ar ptica balet; Petru{ka
S. Prokofjev: Aleksandar Nevski kantata
B. Bartok: Muzika za guda~e, ~elestu i udaraqke
Veliki bubaw i ~inele
P. I. âjkovski: Labudovo jezero ~arda{ iz baletske svite
N. R. Korsakov: [eherezada a2 i vise}a ~inela
L. van Betoven: Simfonija br. 9 de-mol stav
Tamburina (daire, def)
@. Bize: Karmen uvertira za ~in opere
K. Debisi: Igra
Kastawete (koncertne, ru~ne i ru~ne sa dr{kom)
S. Prokofjev: Drugi koncert za violinu i orkestar
P. I. âjkovski: [~elkun{~ik balet
@. Bize: Karmen ~in
Triangl
F. List: Klavirski koncert br. 1 Es-dur
Wood block -
Zvon~i}i (glockenspiel, campanelli)
P. I. âjkovski: Uspavana lepotica valcer
S. Rahmawinov: Simfonija br. 3; Varijacije na Paganinije-
vu temu
A. Glazunov: Koncertni valcer
O. Respigi: Rimske pinije
SOLO PEVAWE
Abt: Ve`be za glas i klavir od broja 10
Konkone: op. 9 Ve`be za glas i klavir od 1 8
Lak{e kompozicije italijanskih majstora (Karisimi, Ka~i-
ni, Bonan~ini, Falkonieri, Pergolezi, [ubert, Gre~aninov i dr.)
a) 10 etida;
cirawe;
ISPITNI PROGRAM
minuta)
RAZRED
VIOLINA
V. A. Mocart: ârobna frula uvertira, Arija Morena
V. A. Mocart: Otmica iz Saraja uvertira
V. A. Mocart: Simfonija br. 38 De-dur
V. A. Mocart: Simfonija br. 40 ge-mol
V. A. Mocart: Simfonija br. 40 ge-mol
B. Smetana: Prodana nevesta uvertira
J. Majseder: Scena iz baleta
\. Rosini: Viqem Tel uvertira
L. Delib: Kopelija svita iz baleta
B. Britn: Jednostavna simfonija II stav
B. Britn: Jednostavna simfonija stav
V. Mokrawac: Divertimento za guda~e
Navedena literatura se nalazi u dvema sveskama Milorada
\uri~i}a: Orkestarske studije za violinu sveska i (Nota,
Kwaèvac, 1979)
I druga literatura koja odgovara zahtevima
VIOLA
L. van Betoven: Koncert za klavir br. 4 op. 58
L. van Betoven: Simfonija br. 7 A-dur op. 92
L. van Betoven: Koncert za klavir br. 5 op. 73
L. van Betoven: Simfonija br. 9 de-mol op. 125
L. van Betoven: Missa solemnis op. 123
L. van Betoven: Koncert za violinu De-dur
K. M. v Veber: ârobni strelac uvertira; Eurijente uver-
tira; Precioza uvertira; Oberon uvertira; Jubilarna uvertira
F. [ubert: Simfonija br. 2 Be-dur; Simfonija br. 4 ce-mol
Tragi~na; Simfonija br. 7 Ce-dur
R. [uman: Simfonija br. 1 Be-dur op. 38
R. [uman: Uvertira Manfred
R. [uman: Koncert za klavir a-mol op. 54
VIOLONÊLO
A. Ponkieli: \okonda Igra satova
\. Rosini: Seviqski berberin uvertira; Viqem Tel
uvertira
M. I. Glinka: Ruslan i Qudmila uvertira
@. Bize: Arlezijanka Svita br. 1
J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 4 e-
mol op. 98; Simfonija br. 2 De-dur op. 73; Simfonija br. 3 Ef-dur
op. 90
J. Brams: Koncert za klavir br. 2 Be-dur op. 83
P. I. âjkovski: Slovenski mar{ op. 31
P. I. âjkovski: Serenada za guda~e Ce-dur op. 48
P. I. âjkovski: Labudovo jezero Svita iz baleta op. 20
P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 Es-dur op. 36; Simfonija
be. 5 e-mol op. 64; Simfonija br. 6 ha-mol op. 74 Pateti~na
P. I. âjkovski: Koncert za klavir br. 1 op. 23
P. I. âjkovski: Romeo i Julija uvertira-fantazija
KONTRABAS
L. van Betoven: Simfonija , , i H
L. van Betoven: uvertire Koriolan; Leonora br. 3; Osve}ewe
doma
K. M. f Veber: uvertire Oberon; Precioza; Eurijante; â-
robni strelac
F. [ubert: Simfonije br. 7 Ce-dur; br. 8 ha-mol Nedovr-
{ena
F. Mendelson: Simfonije br. 3 a-mol; br. 4 A-dur
F. Mendelson: Uvertira Fingalova pe}ina
R. [uman: Simfonije br. 1 Be-dur; br. 1 Ce-dur; br. 4 de-mol
F. List: Mazepa simfonijska poema
J. Brams: Simfonije br. 1 ce-mol; br. 2 De-dur; br. 3 Ef-dur;
br. 4 e-mol
Sva navedena dela mogu se na}i uzbirci Vojina Dra{kocija
i Jurija Po~evskog: Orkestarske studije za kontrabas I deo
GITARA
U. Peters: Klasici gitare (Classikov der Gittarre)
Laki primeri savremene muzike i primeri u kojima postoji
nepravilan ritam, po izboru nastavnika
M. Popov: Vojvo|anska igra br. 2
M. Popov: Srpska igra br. 2
S. Vukosavqev: Kon~ertino za basprim i tambura{ki orke-
star
A. Radu: Ples pahuqica, valcer
J. [traus: Na lepom, plavom Dunavu
Z. Muli}: Vrawanska rapsodija
J. Wiko{: Vojvo|anska rapsodija
A. Buci-Pe~a-Z. Muli}: Lolita
HARFA
R. Vagner: Tanhojzer Volframova romansa o no}noj zvezdi,
~in
\. Verdi: Trubadur
\. Verdi: Mo} sudbine Uvertira; Arija Eleonore ~in
@. Masne: Don Kihot
M. Ravel: Pavana za preminulu infantkiwu
Asafjev: Bah~isarajska fontana balet po Pu{kinu
B. Britn: Orkestarski priru~nik za mlade
S. Hristi}: Ohridska legenda
J. Gotovac: Ero s onoga svijeta
P. I. âjkovski: Romeo i Julija uvertira, fantazija
D. Obradovi}: Skerco Uvertira
KLAVIR i ORGUQE
D. Skarlati: Sonate lak{e
J. S. Bah: Preludijumi iz Dobro temperovanog klavira
J. Hajdn: Sonate izbor
V. A. Mocart: Sonate izbor
F. [open: Valceri
F. [open: Mazurke
R. [uman: Bunter bltter
F. [ubert: Valceri
P. I. âjkovski: Godi{wa doba izbor
J. Brams: op. 39 16 valcera
E. Grig: Lirski komadi
K. Debisi: De~ji kutak
S. Prokofjev: Prolazne vizije izbor
Specimen-Sighl: Reading Test for Pianoforte , ,
I druga dela sli~ne teìne po izboru nastavnika
HARMONIKA
Transponovawe sloènijih kompozicija. U~enika upoznati
s osnovnim principima izrade transkripcija za harmoniku na
lak{im kompozicijama klavirske i orguqske literature.
V. Vukovi}-Terzi}: Izbor etida i kompozicija sveska
V. Vukovi}-Terzi}: Izbor etida za klavirsku harmoniku
sveska
V. Vukovi}-Terzi}: Izbor kompozicija za klavirsku harmo-
niku sveska
Q. Mici}: Zbirke etida i odabranih kompozicija i
razred
A. Fakin: [kola sveska
Z. Vukosavqev: Kompozicije za harmoniku i razred
H. P. Hese: Polifoni komadi sveska
FLAUTA
J. Brams: Simfonija br. 1; br. 2; br. 3; br. 4
\. Rosini: Uvertira Svraka kradqivica
R. [uman: Simfonija br. 1
M. Ravel: Valcer; Koncert za levu ruku; Bolero
G. Maler: Simfonija br. 1; br. 3; br. 4; br. 5; br. 6; br. 8; br. 9
S. Prokofjev: Klasi~na simfonija op. 25
P. Hindemit: Slikar Matis; Simfonijeta in E
F. Mendelson: San letwe no}i Skerco i Nokturno
N. Rimski-Korsakov: Simfonija br. 2 Antar
I. Stravinski: Simfonija u 3 stava
D. [ostakovi~: Simfonija br. 1
âjkovski: Simfonija br. 2 op. 17
M. [oson: Simfonija op. 20
R. V. Vilijems: Londonska simfonija
OBOA
D. îmaroza: Tajni brak Uvertira
\. Rosini: Svilene lestvice Uvertira
V. Belini: Norma
R. Vagner: Zigfrid Prsten Nibelunga ; Zigfridova
idila
R. Vagner: Uvertira Faust
\. Verdi: Rigoleto (, , ~in); Trubadur (, , , ~i-
na); Sicilijanske ve~eri Uvertira; Mo} sudbine (Uvertira i ,
, ~in); Bal pod maskama (preludijum, i ~in); Don Karlos
(, , , ~in); Aida (, , , ~in); Falstaf (, , ~in);
\. Pu~ini: Toska (, , ~in); Boemi (, , , ~in);
Madam Baterflaj (, ~in); Turandot (, , ~in)
KLARINET
L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es-dur; Simfonija br. 8
Ef-dur;
\. Rosini: Italijanka u Alìru; Semiramida; Seviqski
berberin ~in
F. [ubert: Simfonija br. 7 Ce-dur
F. Mendelson: Muzika za San letwe no}i
H. Berlioz: Faustovo prokletstvo; Benvenuto êlini
F. List: Ma|arska rapsodija br. 1; Ma|arska rapsodija br. 2;
Ma|arska rapsodija br. 3
J. Brams: Simfonija br. 3 Ef-dur
C. Frank: Simfonija u de-molu
M. I. Glinka: Kamarinskaja
P. I. âjkovski: Romeo i Julija; Mocartijana; Simfonija
br. 5 e-mol
V. Belini: Kapuleti i Monteki
@. Bize: Karmen
\. Verdi: Trubadur; Mo} sudbine uvertira; Falstaf; Aida
R. Vagner: Tanhojzer; Loengrin; Holan|anin lutalica; Zig-
fridova idila
O. Respigi: Rimske pinije
X. Ger{vin: Rapsodija u plavom
FAGOT
L. van Betoven: Violinski koncert
D. [ostakovi~: Peta simfonija
P. I. âjkovski: Violinski koncert
P. I. âjkovski: [esta simfonija
N. R. Korsakov: [panski kapri~o
V. A. Mocart: Tako ~ine svi uvertira
\. Verdi: Mo} sudbine
F. Mendelson: Violinski koncert e-mol
V. A. Mocart: Jupiter simfonija
M. Ravel: [panska rapsodija
SAKSOFON
S. Krti~ka: I kwiga
H. Kloze: I sveska
B. Prozvi}: Hrestomatija
M. [apanikova: Hrestomatija
A. Riv~un: [kola Igra za saksofon
A. Eberst: Orkestarski album za klarinet I sveska tran-
skripcija
Transkripcije u Es i Be saksofon
TRUBA
L. van Betoven: Uvertira Leonora br. 3 op. 72a
\. Rosini: Viqem Tel uvertira; Semiramida uvertira
N. Rimski-Korsakov: Car Saltan svita iz opere
H. Berlioz: Rimski karneval uvertira op. 9
H. Berlioz: Beatrisa i Benedikt uvertira
@. Bize: Arlezijanka Svita br. 2
J. Brams: Tragi~na uvertira
F. [ubert: Simfonija br. 7 E-dur
P. I. âjkovski: Italijanski kapri~o op. 45
P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 op. 36
L. van Betoven: Simfonija br. 9 de-mol op. 125
A. Dvoràk: Simfonija br. 9 (5) e-mol op. 95
A. Dvoràk: Koncert za violon~elo ha-mol op. 104
N. Rimski-Korsakov: [panski kapri~o op. 34
N. Rimski-Korsakov: U stepi
S. Rahmawinov: Rapsodija na Paganinijevu temu op. 43
N. Rimski-Korsakov: [eherezada op. 35
R. [traus: Til Ojlen{pigel simfonijska poema op. 28
M. Ravel: Alborada del gracioso
G. F. Hendl: Izrael u Egiptu
@. Iber: Escales
A. Toma: Miwon uvertira
\. Verdi: Rekvijem
R. Vagner: Faust uvertira
M. De Faqa: Trorogi {e{ir
Z. Kodaq: Ma|arski psalm
G. [arpantije: Impresije iz Italije
K. Debisi: More
E. Elgar: Enigma varijacije op. 36
A. Brukner: Simfonija br. 4
I. Stravinski: Vatromet op. 4
F. v Supe: Pesnik i seqak uvertira
P. I. âjkovski: Slovenski mar{ op. 31
E. Altonen: Hiro{ima simfonija
M. Ravel: Dafnis i Kloe baletska svita
TROMBON
N. Rimski-Korsakov: [eherezada
M. Musorgski: No} na golom brdu; Slike sa izlo`be
J. Brams: Simfonija br. 1 e-mol; Simfonija br. 3 Ef-dur
L. van Betoven: Simfonija br. 5 ce-mol; Simfonija br. 9 de-
mol op. 125
\. Verdi: Travijata; Trubadur; Rigoleto; Don Karlos; Mo}
sudbine uvertira; Aida
R. Vagner: Loengrin; Valkire Jahawe valkira
J. Brams: Simfonija br..1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 2 De-
dur op. 73
H. Berlioz: Fantasti~na simfonija op. 14
N. Rimski-Korsakov: [eherezada simfonijska svita
G. Maler: Simfonija br. 3 de-mol
F. List: Prelidi simfonijska poema
F. List: Ma|arska rapsodija br. 2
H. Berlioz: Rimski karneval op. 9 uvertira
P. I. âjkovski: Koncert za klavir br. 1 be-mol op. 23
P. I. âjkovski: Fran~eska da Rimini
ske studije za trubu, sveska (Nota, Kwaèvac, 1979)
HORNA
V. A. Mocart: Simfonija de-mol
L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es dur op. 55; Simfonija
br 6 Ef-dur op. 68; Simfonija br. 7 A-dur op. 92; Simfonija br. 9
de-mol op. 125
F. Mendelson: San letwe no}i nokturno
J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 3
Ef-dur op. 90; Simfonija br. 4 e-mol op. 98
F. List: Prelidi simfonijska poema
E. Grig: Koncert za klavir i orkestar a-mol
A. Dvoràk: Koncert za violon~elo i orkestar ha-mol
A. Dvoràk: Simfonija br. 9
L. van Betoven: Kvintet br. 16
L. van Betoven: Sekstet Es-dur op. 71; Sekstet Es-dur op.
81b; Septet op. 20; Oktet op. 103
L. van Betoven: Rondino
L. van Betoven: Violinski koncert De-dur op. 61
L. van Betoven: Klavirski koncert br. 5 Es-dur op. 73
L. van Betoven: Uvertira Egmont op. 84
L. van Betoven: Fidelio op. 72b
L. van Betoven: Uvertira Leonora br. 1 op. 138; Uvertira
Leonora br. 3 op. 72a
TUBA
TENORHORN
BARITONHORN
UDARAQKE
Dobo{
D. Agostini: Priprema za ~itawe s lista
Timpani
Ksilofon-vibrafon -
V. Veigl: Etide za vibrafon
D. Fridman: Dampening & pedaling
Dobo{
N. R. Korsakov: [panski kapri~o; [eherezada i stav
svite
D. [ostakovi~: Simfonija br. 5; Simfonija br. 7; Simfo-
nija br. 8
S. Prokofjev: Poru~nik Kiè
M. Ravel: Dafnis i Kloe
G. Maler: Simfonija br. 3 dobo{ iza bine
Timpani -
P. I. âjkovski: Romeo i Julija uvertira fantazija; Sim-
fonija br. 5
A. Dvoràk: Simfonija iz Novog sveta br. 9 i br. 5
B. Smetana: Moja domovina Vltava
L. Spor: Koncert za violinu br. 7 e-mol, stav op. 38
F. B. Mendelson: Simfonija br. 3 [kotska
J. Sibelijus: Simfonija br. 1; Finlandija
R. [traus: Domestika simfonijska poema; Saloma opera
\. Verdi: Rekvijem Misa
G. Maler: Simfonija br. 1 Titan; Simfonija br. 5
H. Berlioz: Fantasti~na simfonija; Kraq Lir uvertira;
Benvenuto êlini
S. Prokofjev: Klasi~na simfonija
D. [ostakovi~: Simfonija br. 1
P. Kowovi}: Ko{tana simfonijski triptih
Ksilofon -
D. [ostakovi~:Simfonije br. 4; Simfonija br. 5; Simfo-
nija br. 6; Simfonija br. 7; Simfonija br. 11
X. Ger{vin: Porgi i Bes uvertira
H. Tomazi: Aziatski koncert
A. Berg: Vozek opera
O. Mesien: Chronochromie za veliki orkestar
Veliki bubaw i ~inele -
\. Verdi: Rekvijem Misa
P. I. âjkovski: Romeo i Julija uvertira fantazija
Tamburin (def, daire) -
@. Bize: Arlezijanka iz opere Karmen
Triangl -
L. van Betoven: Simfonija br. 9
M. Glinka: No} u Madridu [panska uvertira br. 1
Wood block -
S. Prokofjev: Simfonija br. 5 stav
Zvon~i}i (glockenspiel, campanelli) -
S. Prokofjev: Aleksandar Nevski kantata; êtvrti kla-
virski koncert
L. Delib: Lakme arija sa zvon~i}ima
K. Sen-Sans: Karneval ìvotiwa Akvarijum
F. List: Tarantela
R. [traus: Don @uan
SOLO PEVAWE
Ve`be iz vokaliza: Abt, Vakai
Ve`be sa tekstom: Kankone op. 9 i dr.
Kompozicije starih majstora: Skarlati, Ka~ini, Kaldara,
Falkonieri, Pergolezi i dr.
a) 8 etida;
cirawe;
ISPITNI PROGRAM
minuta)
RAZRED
VIOLINA
L. van Betoven: simfonija Es-dur op. 55
L. van Betoven: simfonija Be-dur op. 60
L. van Betoven: simfonija Ef-dur op. 68
L. van Betoven: simfonija A-dur op. 92
L. van Betoven: H simfonija de-mol op. 125
L. van Betoven: Leonora br. 3 pr. 72a uvertira
J. Brams: Koncert za klavir op. 15
J. Brams: simfonija ce-mol op. 68
J. Brams: simfonija De-dur op. 73
F. [ubert: Simfonija ha-mol
A. Adam: @izela svita iz baleta
A. Dvoràk: H simfonija e-mol
B. Smetana: Vltava simfonijska poema br. 2
P. I. âjkovski: Labudovo jezero baletska svita
P. I. âjkovski: simfonija ef-mol op. 36
P. Kowovi}: Velika ~o~e~ka igra opera Ko{tana
S. Raji~i}: Simfonija in E
Navedena literatura se nalasi u kwigama Milorada \uri-
~i}a: Orkestarske studije za violinu sveska (Nota, Kwaè-
vac, 1979)
I druga literatira koja odgovara po zahtevima i obimu
VIOLA
R. [uman: Simfonija br. 2 Ce-dur op. 61; Simfonija br. 3
Es-dur op. 97; Simfonija br. 4 de-mol op. 120
F. Mendelson: Simfonija br. 3 a-mol op. 56 [kotska
F. Mendelson: Koncert za violinu e-mol op. 64
F. Mendelson: Simfonija br. 5 de-mol op. 107 Reforma-
cijska
F. Mendelson: Uvertira Fingalova pe}ina Hebridi
op. 26; San letwe no}i uvertira op. 21
F. Mendelson: San letwe no}i skrco op. 61
F. Mendelson: Simfonija br. 4 de-mol op. 90 Italijanska
G. Majerber: Hugenoti opera u 4 ~ina
@. Bize: Karmen opera u 4 ~ina
\. Verdi: Trubadur opera u 4 ~ina; Rigoleto = opera u 3
~ina; Aida opera u 4 ~ina; Bal pod maskama opera u 3 ~ina;
Otelo opera u 4 ~ina
VIOLONÊLO
N. R. Korsakov: [eherezada op. 25 Simfonijska svita
N. R. Korsakov: [panski kapri~o op. 34
A. Dvoràk: Simfonija br. 8 (4) Ge-dur op. 88; Simfonija
br. 9 (5) e-mol op. 95 Iz novog sveta
E. Elgar: Enigma varijacije op. 36
A. Brukner: Simfonija br. 4 Es-dur; Simfionija br. 7 E-dur
G. Maler: Simfonija br. 1 De-dur; Simfonija br. 4 Ge-dur
P. Dika: ârobwakov u~enik Simfonijska poema
J. Sibelijus: Simfonija br. 2 De-dur op. 43
S. Prokofjev: Simfonija br. 5 op. 100
D. [ostakovi~: Simfonija br. 1 ef-mol op. 10; Simfonija
br. 5 de-mol op. 47
KONTRABAS
R. [traus: Simfonija br. 1 ef-mol
R. [traus: Don @uan simfonijska poema; Makbet; Smrt i
preobraèwe; Til Ojlen{pigel; Tako je govorio Zaratustra,
Don Kihot; @ivot junaka; Simfonija domestika
P. I. âjkovski: Serenada za guda~e
P. I. âjkovski: Svita za orkestar br. 3; br. 4
P. I. âjkovski: Krcko Ora{~i}
P. I. âjkovski: Simfonija br. 1 ge-mol; br. 2 ce-mol; br. 3;
br. 4; br. 5; br. 6
P. I. âjkovski: Manfred; Italijanski kapri~o; Uvertira
1812
P. I. âjkovski: Romeo i Julija; Fran~eska Rimini; Uspa-
vana lepotica
P. I. âjkovski: Evgenije Owegin; Mazepa opera; Pikova
Dama; ârobnica opera
\. Verdi: opere Rigoleto; Trubadur; Travijata; Bal pod ma-
skama; Mo} sudbine; Makbet; Don Karlos; Aida; Otelo; Falstaf
\. Verdi: Rekvijem
Kod opera izabirati najzna~ajnije delove za kontrabas.
GITARA
U. Peters: Klasici gitare (Classikov der Gittarre)
Primeri savremene muzike i primeri u kojima postoji ne-
pravilan ritam, po izboru nastavnika
Peratumbas-Hajo: @eqezni~arski mar{
S. Vukosavqev: Apoteoza {une
S. Vukosavqev: Banat, poema
S. Vukosavqev: Kon~ertino za samicu solo i tambura{ki or-
kestar
S. Vukosavqev: Ma|arska rapsodija
K. Babi}: Alegro za tamburu
J. Andri}: Koncert u a-molu za basprim i tambuta{ki orke-
star
M. Vukdragovi}: Lirski intermeco
Rust-M. Popov: Majska {etwa
Vinkler: Andaluzijska igra
Miliker-A. Radu: Laura valcer
A. Rojeldje-A. Radu: Bagdad, uvertira
A. Radu: Qubazni san rumunska potpurija
A. Ha~atirijan-Z. Miler: Valcer iz baleta Maske
M. [tatki}: [panska rapsodija
\.Rosini-Z. Miler: Seviqski berberin uvertira
B. Smetana-S. Vukosavqev: Igra komedija{a iz Prodane
neveste
HARFA
\. Verdi: Bal pod maskama
B. Smetana: Vi{egrad simfonijska poema
P. I. âjkovski: Labudovo jezero solo kadenca
A. Dvoràk: Rusalka arija Rusalke
P. I. âjkovski: Valcer cve}a iz baleta [~elkun{~ik
A. Dvoràk: Rapsodija br. 3
@. Masne: Verter
N. R. Korsakov: [panski kapri~o
N. R. Korsakov: Sweguro~ka
\. Pu~ini: Boemi
P. Maskawi: Kavalerija Rustikana
Literatura: Vladeta Milankovi}: Orkestarske studije za
harfu i deo
KLAVIR i ORGUQE
J. S. Bah: Goldberg varijacije izbor
J. S. Bah: Partite izbor
V. A. Mocart: Fantazije; Rondo
L. van Betoven: Sonate izbor lak{ih pojedinih stavova
F. [open: Nokturna izbor
F. [open: Prelidi izbor
R. [uman: pr. 15 Kinder Scene
F. [ubert: Muzi~ki momenti
F. [ubert: Impropmptu
F. List: Consolosiou izbor
K. Debisi: Prelidi izbor
Skrjabin: Prelidi op. 11 izbor
X. Ger{vin: Prelidi
Rahmawinov: Muzi~ki komadi i prelidi izbor
HARMONIKA
Transponovawe sloènijih kompozicija. Transkripcije za
harmoniku. Izvo|a~ka redakcija.
V. Vukovi}-Terzi}: Izbor etida sveska
V. Vukovi}-Terzi}: Izbor kompozicija sveska
Q. Mici}: Zbirke etida i kompozicija razred
êrni-Bukovski: Etide
J. S. Bah: Dvoglasne invencije
Z. Vukosavqev: Kompozicije za harmoniku razred
FLAUTA
P. I. âjkovski: Sonfonija br. 4; br. 6; Simfonija Man-
fred; Fran~eska da Rimini
A. Dvoràk: Simfonija br. 4
B. Smetana: Uvertira za Prodanu nevestu
N. Rimski-Korsakov: [eherezada; [panski kapri~o
\. Rosini: Uvertira Viqem Tel
K. Sen Sans: Karneval ìvotiwa
A. Toma: Uvertira Miwon
S. Prokofjev: Simfonija br. 5; Pe}a i vuk
Z. Kodaq: Hari Jano{ Svita
L. Jana~ek: Simfonijeta
K. Debisi: More; Popodne jednog fauna
P. Hindemit: Simfonijske metamorfoze; Harmonija sveta
A. [enberg: Kamerna Simfonija
R. [traus: Saloma
OBOA
P. Maskawi: Kavalerija rustikana
U. \ordano: Andre [enije (, , , ~in)
B. Bartok: Koncert za orkestar
A. P. Borodin: Polovecke igre iz opere Knez Igor
B. Britn: Ratni rekvijem op. 20
B. Britn: Piter Grajms
E. Eliar: Uvertira COCKAIGNE op. 40
S. Rahmawinov: Koncert za klavir br. 2 op. 18; Koncert za
klavir br. 2 op. 30
N. R. Korsakov: [eherezada op. 35
N. R. Korsakov: [panski kapri~o op. 34
R. [traus: Kavaqer s ruòm op. 59 (, , ~in)
R. [traus: Igra Salome op. 54
I. Stravinski: Pol~inela
I. Stravinski: Orfej
I. Stravinski: Posve}ewe prole}a
KALARINET
G. Doniceti: Don Paskvale
\. Rosini: Viqem Tel; Svraka kradqivica uvertira; Se-
viqski berberin
K. M. Veber: Oberon
J. Brams: Simfonija br. 4 e-mol
P. I. âjkovski: Italijanski kapri~o; Simfonija br. 4 ef-
mol; Simfonija br. 6 ha-mol
A. P. Borodin: Polovecke igre iz opere Knez Igor
N. Rimski-Korsakov: [eherezada
B. Smetana: Prodana nevesta
M. P. Musorgski: Boris Godunov
\. Verdi: Rigoleto; Travijata; Mo} sudbine; Bal pod maska-
ma; Don Karlos; Otelo
R. Vagner: Tristan i Izolda; Majstori peva~i
\. Pu~ini: Boemi; Toska; Madam Baterflaj; Devojka sa zapada
O. Respigi: Rimske fontane
R. [traus: Til Ojlen{pigel
M. Ravel: Dafnes i Kloe
I. Stravinski: Pri~a o vojniku; @ar ptica
S. Prokofjev: Klasi~na simfonija
FAGOT
\. Rosini: Seviqski berberin uvertira
\. Verdi ; Rekvijem
M. Ravel: Bolero
\. Verdi: Aida
D. [ostakovi~: H simfonija
V. A. Mocart: Figarova ènidba
L. van Betoven: simfonija
P. I. âjkovski: simfonija
SAKSOFON
S. Krti~ka: kwiga
H. Kloze: sveska
B. Prozvi}: Hrestomatija
M. [aponikova: Hrestomatija
A. Riv~un: [kola igara saksofon
A. Eberst: sveska za klarinet transkripcija
I druga dela odgovaraju}e teìne transkripcije, po izbo-
ru nastavnika
TRUBA
M. Ravel: Bolero
M. Ravel: Koncert za klavir Ge-dur
S. Prokofjev: Zaqubqen u tri naranxe mar{
S. Prokofjev: Ruska uvertira
F. List: Rapsodija br. 2
I. Stravinski: @ar ptica svita
O. Respigi: Rimske sve~anosti simfonijska poema; Rim-
ske pinije simfonijska poema
L. Rozicki: Pan Tvardovki balet
Z. Kodaq: Hari Jano{ svita
D. Skarlati-A. Kasela: Tokata
I. Stravinski: Petru{ka balet
I. Stravinski: Pul~inela svita
X. Ger{vin: Koncert za klavir Ef-dur
B. Britn: Varijacije i fuga na Perslovu temu
D. [ostakovi~: Koncert za trubu op. 35
D. [ostakovi~: Simfonija br. 5; Simfonija br. 9
E. Lalo: [panska simfonija za violinu i orkestar
S. Prokofjev: Poru~nik Kiè op. 60
S. Prokofjev: Romeo i Julija Baletska svita br. 1 op. 64 bis
J. Sibelijus: Koncert za violinu op. 47
A. Skrjabin: Poema ekstaze op. 54
K. Debisi: Praznik
S. Prokofjev: Pe}a i vuk
B. Bartok: Koncert za violu
B. Bartok: Koncer za klavir br. 2
Navedena dela se nalaze u svesci Marka Kraw~evi}a \or-
|a To{i}a: Orkestarske studije za trubu, sveska (Nota, Kwa-
èvac, 1979)
TROMBON
\. Rosini: Viqem Tel uvertira
A. Borodin: Polovecke igre iz opere Knez Igor
P. I. âjkovski: Uvertira 1812; Fran~eska da Rimini
A. Dvoràk: Simfonija br. 9 e-mol Iz novog sveta
P. I. âjkovski: Simfonija br. 4 ef-mol; Simfonija br. 5
ce-mol; Simfonija br. 6 ha-mol
G. Maler: Simfonija br. 3 de-mol
J. Brams: Simfonija br. 3 Ef-dur op. 90; Simfonija br. 4
e-mol op. 98
A. Brukner: Simfonija br. 9 de-mol
A. Toma: Hamlet
R. Vagner: Loengrin uvodna muzika za ~in; Holan|anin
lutalica uvertira
K. Orf: Karmina burana oratorijum
M. Ravel: La vals koreografska poema
M. Ravel: Dafnes i Kloe balet
M. Ravel: Bolero
I. Stravinski: Pul~inela balet
I. Stravinski: Simfonija psalama
I. Stravinski: @ar ptica baletska svita
P. Hindemit: Koncertna muzika za guda~e i limene duva~e
I. Stravinski: Simfonija in C
R. [traus: Til Ojlen{pigel simfonijska poema; Tako je
govorio Zaratustra simfonijska poema
HORNA
A. Brukner: Simfonija br. 4; Simfonija br. 7
R. [traus: Simfonijske poeme Til Ojlen{pigel op. 28;
Iz Italije op. 16; Don @uan op. 20; Tako je govorio Zaratu-
stra op. 30; @ivot junaka op. 40
P. I. âjkovski: Simfonija br. 4; Simfonija br. 5; Simfo-
nija br. 6
K. Debisi: Popodne jednog fauna
M. Ravel: Pavana; Bolero
G. Maler: Simfonija br. 1; Simfonija br. 5
L. van Betoven: Simfonija br. 1 Ce-dur op. 21; Simfonija
br. 2 De-dur op. 36; Simfonija br. 3 Es-dur op. 55 (Eroika); Sim-
fonija br. 4 Be-dur op. 60; Simfonija br. 5 ce-mol op. 67; Simfo-
nija br. 6 Ef-dur op. 68 (Pastoralna); Simfonija br. 7 A-dur op.
92; Simfonija br. 8 Ef-dur op. 93; Simfonija br. 9 de-mol op. 125
F. [ubert: Simfonija br. 4 ce-mol (Tragi~na); Simfoni-
ja br. 5 Be-dur; Simfonija br. 7 Ce-dur; Simfonija br 8 ha-mol
(Nedovr{ena)
F. [ubert: Oktet Ef-dur op. 166
TUBA
TENORHORN i BARITONHORN
UDARAQKE
Dobo{
D. Agostini: Priprema za ~itawe s lista
Timpani
Ksilofon-vibrafon -
V. Veigl: Etide za vibrafon
D. Fridman: Dampening & pedaling
Dobo{ -
N. R. Korsakov: Pri~a o caru Saltanu svita
D. [ostakovi~: Simfonija br. 9; Simfonija br. 10; Simfo-
nija br. 11
S. Prokofjev: Romeo i Julija Maske i Tibaltova smrt
Timpani -
P. I. âjkovski: Simfonija br. 5; Simfonija br. 6
A. Dvoràk: Simfonija br. 4 (br. 8)
E. Elgar: Varijacije br. 7
F. B. Mendelson: Simfonija br. 4 Italijanska; Simfoni-
ja br. 5 Reformatorska
J. Sibelijus: Koncert za violinu
R. [traus: Don @uan simfonijska poema; Elektra opera
G. Maler: Simfonija br. 6; Simfonija br. 7; Simfonija br. 9
H. Berlioz: Karneval uvertira; Harold u Italiji
D. [ostakovi~: Simfonija br. 5; Simfonija br, 8; Simfo-
nija br. 9
R. Vagner: Rienci opera; Holan|anin lutalica uvertire
, , ~ina
Ksilofon -
D. [ostakovi~: Simfonija br. 14; Simfonija br. 15; Zlatno
doba polka iz baletske svite; Koncert za violinu br. 1; Koncert
za ~elo br. 2
H. Tomazi: Recurrods de los Balearas
P. Kowovi}: Ko{tana simfonijski triptihon
Veliki bubaw i ~ineli -
P. I. âjkovski: Simfonija br. 4
Tamburina (daire, def) -
P. Kowovi}: Ko{tana simfonijski triptihon
A. Dvoràk: Karneval uvertira
Triangl -
S. Prokofjev: Romeo i Julija Maske iz svite
M. Glinka: Hota Aragoneza [panska uvertira br. 2
R. Vagner: Tanhojzer deo iz opere
Praporci -
K. Orf: Karmina burana br. 8
Zvon~i}i (glockenspiel, campanelli) -
L. Delib: Kopelija igra iz baleta
K. Sen-Sans: Samson i Dalila svita iz opere
R. Vagner: Zigfrid ~in
F. List: Ma|arska rapsodija br. 2
P. Dika: ârobwakov u~enik
CIMBALO i CITRA
SOLO PEVAWE
Ve`be iz vokaliza: Kankone op. 9, Abt, Litgen, Aprile,
Mirzojeva, Rosini i dr
Kompozicije starih majstora, romanti~ara, jugoslovenskih
kompozitora, slovenskih kompozitora (Hendl, Martini, Skarla-
ti, Mar~elo, [ubert, Mendelson, List, Bini~ki, Marinkovi},
Milojevi}, Rahmawinov, âjkovski i dr.
a) 8 etida;
cirawe;
ISPITNI PROGRAM
minuta)
Predmet ~itawe s lista povezan je sa glavnim predmetom,
predmetom kamerna muzika i predmetom orkestar {ta i treba ima-
ti u vidu prilikom ostvarivawa plana i programa. Nesumwivo je
da je ovaj predmet povezan i sa drugim muzi~kim disciplinama:
solfe|o, teorija muzike, harmonija, kontrapunkt, muzi~ki oblici
i istorije muzike.
Nastavu izvoditi individualno ili u parovima kako bi
efekat obuke bio {to je mogu}e ve}i. Znawa ste~ena na ~asovima
ovog predmeta treba da omogu}e u~eniku wihovu naj{iru primenu u
praksi.
Nastavu ~itawa s lista treba zapo~eti najjednostavnijim ve-
`bama, etidama ili kompozicijama (~ak jednoglasnim!), koje se ra-
de u niìm razredima osnovne mkuzi~ke {kole. Najva`nije je in-
sistirati na kontinuiranom kretawu kroz tekst bez prekida ili
zadràvawa. Ritam mora biti izveden bez gre{ke, puls ujedna~en
u onom tempu u kome se mogu izvesti prethodni zahtevi. Pogre{no
odsvirane note mogu se tolerisati i zbog wih ne treba prekidati
~itawe; pre svirawa treba pregledati tekst (predznaci ....). Kada
se kod u~enika u~vrsti sposobnost neprekidnog kretawa kroz kom-
poziciju i potpuno pravilnog ritmizirawa, mogu mu se postavqa-
ti detaqniji zahtevi u vezi sa tempom, i sa kompletnim muzi~kim
izraàvawem frazirawe, dinamika, artikulacija, boja....
Postepeno {iriti opseg ~itanog teksta. Nastava podrazume-
va uputstva za ve`bawe, ukazivawe na odre|enu problematiku sa
kojom se sre}emo u muzi~koj literaturi i, svakako, kako je re{iti
i prevazi}i. Praksa treba da omogu}i u~eniku wegov nesmetan rad
nad kompozicijama kod ku}e, na ~asu, na repeticijama orkestra i
kamernih ansambala. Kroz ~etiri godine obuke na ovom predmetu
tehnika prima vista treba da bude rutinska i uobi~ajena stvar
kao sastavni i neodvojivi deo kulture u~enika sa sredwim obrazo-
vawem.
ETNOMUZIKOLOGIJA
RAZRED
UVOD
Etnomuzikologija kao nauka o muzi~kom folkloru razvoj u
svetu i kod nas, prvi fonograf, centsistem; institucije gde se
prou~ava narodna muzika; publikacije, diskografija, arhivi.
FOLKLOR
Pojam, definicija. Srodne nauke folkloristika, etnolo-
gija. Muzi~ki folklor podela prema akusti~kim izvorima: vo-
kalna, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika. Ostale
nau~ne discipline: organologija, etnokoreologija.
VOKALNA MUZIKA
Narodna pesma pojam, nastanak, varijante. Klasifikacije
narodnih pesama po raznim kriterijumima namena, kwièvne vr-
ste, kalendar. Sinkretizam kao va`na osobenost vokalne tradicije.
Pojam glas u srpskom narodnom pevawu i crkvenom pojawu.
Vokalna tradicija u Srbiji: jednoglas, vi{eglas.
Starije seosko dvoglasno pevawe.
Novije seosko dvoglasno pevawe.
INSTRUMENTALNA MUZIKA
Narodni instrument kao ~ovekova produèna ruka. Op{ta
klasifikacija narodnih muzi~kih instrumenata. Aerofoni in-
strumenti.
LITERATURA I POMAGALA
D. Golemovi}: Etnomuzikologija, uxbenik za sredwu muzi~ku
{kolu
D. Devi}: Etnomuzikologija, skripte , Beograd 1977.
Niz etnomuzikolo{kih radova o raznim problemima iz et-
nomuzikologije
Diskografija na{e narodne muzike, audio i video materi-
jal iz iste oblasti
Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva
RAZRED
Narodno pevawe u Crnoj Gori.
Narodno pevawe u Hrvatskoj.
Narodno pevawe u Bosni i Hercegovini.
Narodno pevawe u Makedoniji.
Narodno pevawe na Balkanu Bugarska, Gr~ka, Albanija.
Gradska folklorna muzika.
Novokomponovana narodna muzika.
Narodni muzi~ki instrumenti: idiofoni, mambranofoni i
kordofoni.
Instrumentalni ansambli.
Vokalno-instrumentalna tradicija: pevawe uz gusle.
Analiza melopoetskih oblika stih, oblik, kadence, ritam,
tonski nizovi.
{kolu
D. Devi}: Etnomuzikologija, skripta , Beograd 1977.
Niz muzi~kofolklornih monografija i etnomuzikolo{kih
radova o raznim problemima iz oblasti etnomuzikologije
Diskografija na{e narodne muzike i muzike balkanskih na-
roda, audio i video materijal iz iste oblasti
Usmeni ispit sa dva pitawa iz pre|enog gradiva i jednom
melopoetskom analizom narodne pesme.
VIOLINA
RAZRED
VE@BE I STUDIJE SKALA
[radik: Ve`be za levu ruku
[radik: Ve`be za desnu ruku
[ev~ik: op. 1, 2, 8 i 9
Grigorijan: Skale i arpe|a
K. Fle{: Sistem skala
M. Ivanovi}: Sistematske studije skala
Studije promene pozicija i dvoglasa.
ETIDE
Krojcer: 42 etide
Mazas: Etide op. 36
Fiorilo: 36 etida
Dont: op. 37
Zbirke ruskih autora i druge zbirke po izboru nastavnika
koje odgovaraju mogu}nostima u~enika
DELA VELIKE FORME
A. Vivaldi: Koncerti ge-mol, Ge-dur, A-dur, De-dur i stav
Albinoni: Koncert A-dur
Nardini: Koncert a-mol
J. S. Bah: Koncert a-mol
Vioti: Koncert br. 20 i 22
G. F. Hendl: Sonate
Koreli: Sonate
Krojcer: Koncerti br. 13 i 19
V. A. Mocart: Koncert De-dur (Adelaide)
Rode: Koncert br. 6, 7, 8 i drugi
DELA MALE FORME
M. Ivanovi}: Festival melodija i sveska
M. Ivanovi}: Jugoslovenski repertoar
M. Ivanovi}: Od pretklasike do moderne, sveska
N. Rimski-Korsakov: Pesma indijskog gosta
D. [ostakovi~: Romansa
L. van Betoven: Kontradansa i Menuet
Vera~ini: Largo
K. V. Gluk: Melodija
A. Vivaldi: Intermeco
J. Hajdn: Menuet De-dur
Daken: Kukavica
A. Koreli: Alegro
Mateson: Arija
@. F. Ramo: Gavota sa varijacijama
Fioko: Alegro
F. [ubert: P~elica i druga dela po izboru nastavnika
a) Studije promene pozicija i dvoglasa;
b) pet durskih, istoimenih molskih i hromatskih skala sa
razloènim trozvucima i ~etvorozvucima;
v) 10 etida;
g) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna predklasi~-
na ili klasi~na sonata;
d) ~etiri male forme komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Durska i istoimena molska skala prema tonalitetu jed-
ne od kompozicija iz ispitnog programa sa razloènim akordi-
ma i dvoglasima, terce, sekste, oktave (skale treba svirati sa po-
tezima iz grupe leè}ih, bacanih, ska~u}ih i kombinovanih);
2. Dve etide od kojih jedna Krojcerova (od broja 5 );
3. Koncert ili i stav, ili cela sonata;
4. Jedno delo male forme (bira se prema u~enikovim sklo-
nostima) tehni~ke te{ko}e nisu odlu~uju}e.
ISPITNI PROGRAM SE IZVODI NAPAMET
RAZRED
[ev~ik: op. 1 ( i sveska), op. 8 i op. 9
Grosman: Ve`be za levu ruku
Studije promena pozicija i dvoglasa
ETIDE
Krojcer: 42 etide
Rode: 24 kaprisa op. 22
Kampoweli: Etide
Fiorilo: 36 etida
Zbirke ruskih autora i druge zbirke po izboru
DELA VELIKE FORME
J. S. Bah: Koncert a-mol i ge-mol
J. S. Bah: êtiri invencije
A. Vivaldi: Sonata De-dur
Vioti: Koncerti br. 22 i 24
Vitali: [akona
G. F. Hendl: Sonate
Koreli: La Folia
V. A. Mocart: Koncerti De-dur i Ge-dur
G. F. Teleman: Dvanaest fantazija za violinu solo izbor
Rode: Koncerti
J. Hajdn: Sonate
I druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika
DELA MALE FORME
M. Ivanovi}: Festival melodija
M. Ivanovi}: Od pretklasike do moderne, i sveska
Zlatne stepenice, sveska
P. I. âjkovski: Barkarola, Jesewa pema, Pesma bez re~i
Vjewavski: Legenda, Mazurka, Poqska pesma
Vera~ini: Largo
J. Hajdn: Kapri~o
Daken: Kukavica
A. Dvoràk-Vilhelm: Humoreska
Deplan: Intrada
F. Mendelson-Krajsler: Pesma bez re~i
V. A. Mocart: Menuet De-dur
Paradiz: Sicilijana
Fioko: Alegro
Franker-Krajsler: Si~ilijana i Rigodon
Druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika
a) Studije promena pozicija i dvoglasa;
b) osam durski, istoimenih molskih i hromatskih skala sa
razloènim trozvucima i ~etvorozvucima koje nisu obra|i|vane u
razredu;
v) 10 etida;
g) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna klasi~na so-
nata (preporu~uju se dva stava iz jedne od Telemanovih fantazija
za solo violinu kao priprema za izvo|ewe Bahovih partita i sona-
ta za violinu solo);
|) ~etiri dela male forme komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Durska i istoimena molska skala, prema tonalitetu jedne
od kompiozicija iz ispitnog programa, sa razloènim akordima i
dvoglasima; terce, sekste, oktave skale treba izvoditi sa potezi-
ma iz grupe leè}ih, bacanih, ska~u}ih i kombinovanih;
2. Dve etide od kojih jedna Krojcerova (od broja 10);
3. Koncert ili i stav ili cela sonata;
4. Jedno delo male forme izabrano prema sklonostima u~e-
nika tehni~ke te{ko}e nisu odlu~uju}e.
RAZRED
O. [ev~ik: op. 1 i sveska
Griegorijan: Skale i arpe|a
E. Giqems: Svakodnevne ve`be violinista (24 skale)
Studija promene pozicija i dvohvata
Pripremne ve`be za prstoredne oktave i decime
ETIDE
Krojcer: 42 etide
Dankla: Etide op. 73
Roveli: Etide
Druge zbirke etida po izboru
DELA VELIKE FORME
J. S. Bah: Koncerti E-dur i de-mol
A. Vivaldi: teì koncerti
Lekler: Koncert de-mol
V. A. Mocart: Koncert Ge-dur, A-dur, Be-dur
Pergolezi: Koncert Be-dur
[por: Koncert br. 7, 8, 9 i 11
Vioti: Koncert br. 22
Rakov: Kon~ertino
J. S. Bah: stavovi iz sonata i partita za violinu solo
G. F. Hendl: Sonata
Lokateli: Sonata ge-mol
Lekler: Sonata De-dur
F. [ubert: Sonatina De-dur
DELA MALE FORME
V. A. Mocart: Menuet
P. Sarasate: Romansa Andaluza
P. Sarasate: [panska igra
Ris: Perpetum mobile
N. Rimski Korsakov: Bumbarov let
Granados-Krajsler: [panska igra
Vjewavski: Legenda
Vjewavski: Mazurka
Du{an Radi}: Pesma i igra
Kosta Manojlovi}: Igra udovica
Vasilije Mokrawac: Stara pesma i igra
Druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju mogu}no-
stima u~enika
a) Studije promene pozicija i dvohvata;
b) pripremne ve`be za prstoredne oktave i decime;
v) osam durskih, istoimenih molskih i hromatskih skala sa
razloènim trozvucima i ~etvorozvucima, koje nisu obra|ivane u
prethodnim razredima do ~etiri povisilice i ~etiri snizilice,
koje se ~e{}e pojavquju u literaturi, treba stalno usavr{avati;
g) 10 etida;
d) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna sonata;
|) dva lak{a stavova iz partita J. S. Baha;
e) ~etiri dela male forme.
ISPITNI PROGRAM
ma i dvoglasima; skalu treba izvoditi sa potezima iz grupe leè-
}ih, bacanih, ska~u}ih i kombinovanih;
2. Dve etide od kojih jedna Krojcerova u dvozvucima;
3. Jedan stav is partita J. S. Baha za solo violinu;
4. Koncert ili i stav;
5. Delo male forme odabrano prema sklonostima u~enika.
RAZRED
O. [ev~ik: op. 1 i sveska, op. 3
E. Giqems: Svakodnevne ve`be za violiniste
Studije promene pozicija i dvohvati
Prstoredne oktave i decime
ETIDE
Krojcer: 42 etide
Dont op. 35
DELA VELIKE FORME
V. A. Mocart: Koncert Ge-dur, A-dur, De-dur, Be-dur
Bruh: Koncert ge-mol
Vjewavski: Koncert de-mol
Lalo: [panska simfonija
A. Ha~aturjan: Koncert
Ivo Mane Jarnovi}: Koncert De-dur
Petar Stojanovi}: Koncerti
Stevan Hristi}: Fantazija za violinu i orkestar
J. S. Bah: Sonate i partite za violinu solo
Koreli-Leonar: La folija
Vitali: âkona
Vera~ini: Sonate e-mol i ha-mol
F. [ubert: Sonatine
A. Dvoràk: Sonatine
Vasilije Mokrawac: Sonata
Josip Slavenski: Slavenska sonata
DELA MALE FORME
J. S. Bah: Arija na ge ìci iz Svite br. 3
V. A. Mocart: Rondo Ge-dur, Be-dur, Ce-dur
Lekler: Tamburen
Tartini-Krajsler: Varijacije na temu Korelija
Puwani-Krajsler: Preludijum i Alegro
Franken-Krajsler: Si~ilijana i Rigodon
Ris: Perpetum mobile
P. I. âjkovski: Melodija
P. I. âjkovski: Razmi{qawe
S. Prokofjev: Pet melodija
B. Bartok: Ma|arski napevi
Fran Lotka: @etela~ka i Slepa~ka
Lucijan Marija [kerjanc: Romanti~ni intermeco
Miloje Milojevi}: Srpska igra
@ivorad Grbi}: Nevestina pesma i kolo
Druga dela po izboru nastavnika a koja odgovaraju u~eniku
a) Studije promena pozicija i dvohvata;
b) prstoredne oktave i decime;
v) durske i molske skale kroz ~etiri oktave Ge, A, Be u
tonalitetima koji se ~e{}e pojavquju do ~etiri povisilice i ~e-
tiri snizilice i daqe usavr{avati;
g) osam etida;
d) dva dela velike forme: koncert i sonata;
|) dva stava iz partite ili sonate J. S. Baha za violinu solo;
e) ~etiri dela male forme.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide sa razli~itom problematikom;
2. Dva stava iz partite ili sonate J. S. Baha za violinu solo;
3. Koncert ceo;
4. Virtuozni komad;
5. Jedno delo doma}eg autora
Skale se ne sviraju kao ispitni zahtev ali se preporu~uje
provera znawa iz skala u toku {kosle godine.
VIOLA
RAZRED
Najjednostavnije durske i molske skale sa kvintakordima u
svim obrtajima sa upotrebom poteza: deta{e, legato, martele i spi-
kato. Iste skale svirati i u dvojnim notama: terce, sekste, oktave.
TEHNI^KE VE@BE
O. [ev~ik: op.1. sveska i
O. [ev~ik: op. 8 i 9
[radik: [kola violske tehnike, sveska (Pagels, New York
Citi, International music company)
A. Neinski: Ve`be u dvojnim notama za violu, sveska (So-
fija, Nauka i iskustvo, 1956)
A. Vaksman: Ve`be i skale u dvojnim notama za violu (Mo-
skva, Muzika, 1957)
ETIDE
Hrestomatija za violu (Moskva, Muzika, 1990)
Izabrane etide za violu (M. Rejtih, izdava~ Moskva, Muzi-
ka, 1962)
T. Orsag: [kola za violu (saradnici: Teme{vari i P. Lu-
ka~, Budimpe{ta)
E. Kajzer: op. 55.
F. Mazas: op. 36. Sveska
R. Krojcer: Sveska
K. Moravec: Izabrane etide i studije (Prag)
Etide za osnovno u~ewe viole (Moskva, Muzika, 1965)
Bruni: [kola za violu
SONATE
G. F. Teleman: Sonate a-mol
H. Ekle: Sonata Ge-mol (obrada P. Klengel, Peters, Laj-
pcig)
KONCERTI
G. F. Teleman: Koncert Ge-dur (PVM, Krakov)
Hando{kin: Koncert (Moskva, Muzika)
Vanhal: Koncert (S. Sigarev, Sofija, Nauka i iskustvo,
1957)
KOMADI
Klasi~ni komadi , i sveska (Peters, Lajpcig)
Komadi za violu (D. Buzduganov, Sofija, Nauka i isku-
stvo, 1963)
Komadi kompozitora HH veka (E. Strahov, Moskva, Muzi-
ka, 1967)
Zbirka pedago{kog repertoara za violu i klavir za vi{e
razrede, sveska (M. Rejtih, Moskva, Muzika, 1967)
Komadi (Borisovski, Moskva, Muzika, 1965)
Minijature za violu (T. Gonet, PVM, Krakov)
H. Persl: Arije i plesovi (PVM, Krakov)
J. Vitols: Komadi za violu i klavir (Riga, 1964)
E. L. Urai: Arija antika (Grac)
@. F. Ramo: Tamburin (M. Rejtih-F. Krajsler)
A. Koreli: Alegro (M. Rejtih-F. Krajsler)
P. Lokateli: Arija (M. Rejtih-F. Krajsler)
O. Zih: Elegija za violu i klavir (Prag, Stalni hudebni vyda-
vetelstvi, 1965)
M. Mileti}: Monolog (S. Grgi}, Beograd, Album jugoslo-
venskih kompozitora, 1970)
R. Ko{i}: Andante (S. Grgi}, Beograd, Album jugosloven-
skih kompozitora, 1970)
R. Kambaskovi}: Bagatela (S. Grgi}, Beograd, Album jugoslo-
venskih kompozitora, 1970)
V. Baronijan: Prelid (S. Grgi}, Beograd, Album jugosloven-
skih kompozitora, 1970)
a) po jedna etida iz svakog dela Hrestomatije;
b) tri komada;
v) dva koncerta ili dve sonate.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve durske i istoimene molske skale u svim obrtajima
kvintakorda i septakordima u tonalitetima ispitnog programa
durske skale izvoditi jo{ u tercama, sekstama i oktavama razlo-
èno i zajedno;
2. Dve etide razli~itog karaktera, od kojih jedna Krojcerova;
3. Koncert ili ili stav;
4. Komad uz pratwu klavira prvenstveno jugoslovenskih
kompozitora.
RAZRED
Trooktavne durske i molske skale sa razli~itim ritmi~kim
pokretima i potezima po redosledu u laganom tempu u dvojnim no-
tama terce, sekste, oktave.
TEHNI^KE VE@BE
[radik: [kola violske tehnike (Pagels, New York City, In-
ternational music company)
A. Vaksman: Ve`be i skale u dvojnim notama za violu (Mo-
skva, Muzika, 1957)
O. [ev~ik: op. 8 i 9
ETIDE
Hrestomatija (Moskva, Muzika, 1990)
Krojcer: sveska
Rode:
K. Moravec: Izabrane etide (Prag)
Bruni: [kola za violu
Kompawoli: op. 22 (Milano, Rikordi)
Fiorilo: Etide
SONATE
Treksler: Sonatine (Brajtkof No. 5815)
G. F. Teleman: Sonata a-mol (Peters, Lajpcig)
G. F. Teleman: [est sonata Kanon (transkripcija za dve
viole prof. Kornelij Meres, Bukure{t, Editura muzikale, 1967)
H. Ekle: Sonata ge-mol (Paul Klengel, Peters, Lajpcig)
Flekton: Sonata in Ge ([ot, London)
G. F. Hendl: Izabrane sonate (M. Rejtih, Moskva, Muzika,
1963)
A. Gedike: Sonata br. 1 (Moskva, Muzika, 1959)
KONCERTI
G. F. Teleman: Koncert Ge-dur (VPM, Poqska)
F. A. Hofmajster: Koncert De-dur
L. Firket: Koncert
Hando{kin: Koncert
KOMADI
Klasi~ni komadi , i sveska (Peters, Lajpcig)
Komadi za violu (D. Bozduganov, Sofija, Nauka i isku-
stvo, 1963)
Zbirka pedago{kog repertoara (M. Rejtih, Moskva, Muzi-
ka, 1966)
ka, 1962)
ka, 1966)
Grudzinski: Minijature (VPM 2523)
I. Vitols: Komadi za violu i klavir (Riga, 1964)
I. Lotka-Kalinski: Mala svita (S. Grgi}, Beograd, Album
jugoslovenskih kompozitora za violu i klavir, 1970)
T. Vido{i}: Emprompti (S. Grgi}, Beograd, Album jugoslo-
venskuh kompozitora za violu i klavir, 1970)
@. Grbi}: Nevestina pesma (S. Grgi}, Beograd, Album jugo-
slovenskih kompozitora)
a) po jedna etida iz svakog dela hrestomatije;
b) dva koncerta ili dve sonate;
v) ~etiri komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Durske skale u dvozvucima terce, sekste, oktave-, a mol-
ske na na~in na koji su se u razredu izvodile durske skale, odno-
sno prvo razloèno, a zatim zajedno;
2. Dve etide razli~itog karaktera, od kojih jedna, po mogu}-
stvu, Krojcerova;
3. Koncert, sva tri stava;
4. Komad uz pratwu klavira, prvenstveno jugoslovenskih
kompozitora.
RAZRED
(3 ~asa nedeqno, 105 ~asova gosdi{we)
Durske i molske skale kroz tri oktave sa razloènim tro-
zvucima i dvozvucima terce, sekste, oktave.
TEHNI^KE VE@BE
Primroz: Tehnika pam}ewa (Tehnique de memorie)
K. M. v Veber: Studije dvohvata, lestvica i arpe|a, i sveska
[radik: [kola za tehniku viole
A. Neinski: Ve`be u dvozvucima, i sveska
K. Fle{: Sistem lestvica
O. [ev~ik: op. 3, 40 varijacija
O. [ev~ik: op. 1, sveska i
[tajner: Tehnika viole, sveska
ETIDE
Kampawoli: op. 22, 41 kapris (Rikordi Milano)
Rode: 24 kapri~a op. 22
Krojcer: 60 studija za violu
Hofmajster: 12 etida br. 329 (Hamburg)
SONATE
K. Stamic: Sonata u Be-duru
F. Mendelson: Sonata u Ce-duru
Hamer: Sonata br. 2, 3 i 4
Mar~elo: Sonate u Ge-duru
David: Sonatina
Graun: Sonata u Ce-duru
A. Koreli: Sonata H de-mol
Nardini: Sonata de-mol
Fuks: Sonata de-mol
Bunin: Sonata za violu i klavir
G. F. Hendl: Izabrane sonate
Gedike: Sonata be. 1
KONCERTI
G. F. Hendl: Koncert ha-mol
K. Stamic: Koncert De-dur
M. Hajdn: Koncert za violu
J. [ubert: Koncert
Gerster: Kon~ertino op. 16
Bek: Koncert
G. Benda: Koncert Ef-dur
Hof{tetner: Koncert Ce-dur
KOMADI
G. F. Teleman: Svita u De-duru
P. Hindemit: Meditacija
Kalivoda: Nokturna op. 186
F. List: Zaboravqena romansa
M. Glinka: Mazurka
Tawejev: List iz albuma op. 33
A. Qadov: Prelid op. 11 br. 1.
I. Stravinski: Pastorala
D. [ostakovi~: Ada|o
[pik: 5 slika za violu i klavir
N. Dev~i}: Mikromelodija
Alberto Markovi}: Muzika za violu
êkini-M. Mileti}: Madrigal za violu i gitaru
S. Grgi}: Kompozicije jugoslovenskih autora za violu i kla-
vir, sveska i
A. Lvov: 24 kaprisa (Moskva, Muzika, 1990)
b) dva koncerta ili dve sonate;
v) ~etiri komada razli~ita po karakteru.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve durske i istoimene molske skale kroz tri oktave sa
razloènim akordima (po Fle{u); sviratih u dvojnim notama:
terce, sekste, oktave;
2. Dve etide razli~itog karaktera, jedna obavezno Krojcerova;
3. Koncert, sva tri stava;
4. Komad, prvenstveno jugoslovenskih autora, uz pratwu kla-
vira.
RAZRED
Poznavawe svih skala u svim vidovima wihovih izvo|ewa.
TEHNI^KE VE@BE
Primroz: Tehnika pam}ewa (Tehnique de memorie)
Berber: Studije dvohvata, lestvica i arpe|a, i sveska
[radik: [kola za tehniku viole
A. Neinski: Ve`be u dvozvucima, i sveska
K. Fle{: Sistem lestvica
O. [ev~ik: op. 3, 40 varijacija
O. [ev~ik: op. 1, sveska i
[tajner: Tehnika viole, sveska
ETIDE
Pala{ko:
Rode: Koncertna etida
Krojcer: 60 studija za violu (nastavak)
Ankoleti: 12 studija op. 125
Hofmajster: 12 etida br 329 (Hamburg)
SONATE
J. Brams: Sonata op. 120/1
P. Hindemit: Sonata za violu solo, op. 25/1
P. Hindemit: Sonata op. 11/4
Honeger: Sonata
F. Mendelson: Sonata u Ce-duru
K. [tamic: Sonata u Be-duru
L. Bokerini: Sonata de-mol
Valentini: Sonata E-dur
Risti}: Sonata za violu
Vlado Milo{evi}: Sonata za violu
Boris Papandopulo: Sonata za violu
Krej~i: Sonata cis-mol, op. 57
D. [ostakovi~: Sonata za violu i klavir op. 147
KONCERTI
David: Koncert za violu
Glazunov: Koncert
J. Hajdn: Koncert De-dur (transkripcija)
J. Kr. Bah: Konvert ce-mol
J. S. Bah: Koncert E-dur (transkripcija)
Domàlicki: Koncert za violu i klavir
Mileti}: Koncert za violu i orkestar
Stojanovi}: Koncert za violu
[ulek: Koncert za violu
KOMADI
K. M. Veber: Andante i Rondo ungareze
P. Hondemit: @alobna muzika
Bruh: Romansa u Ef, op. 85
David: Komad za violu
Bah-Kodaq: Fantazia hromatika
J. Hajdn: Menuet
Domàlicki: Pet bagatela za violu i klavir op. 41
Miroslav Mileti}: Rapsodija za violu i klavir
Primo` Ramov{: Skice za violu i klavir
Primo` Ramov{: Nokturno za violu i klavir
F. Lotka-Kalinski: Sqepa~ka (Red. L. Miranov)
S. Grgi}: Kompozicije jugoslovenskih autora za violu i kla-
vir, i sveska
A. Lvov: 24 kaprisa (Moskva, Muzika, 1990)
b) glisanda i flaòleti;
v) ~itawe sa lista kamernih i orkestarskih dela, kao i sola
iz istih;
g) dva stava iz svita ili sonata J. S. Baha;
d) dva koncerta;
|) ~etiri komada razli~ita po karakteru.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide razli~itog karaktera jedna, po mogu}stvu, u
dvozvucima;
2. Bah dva stava iz sonate ili partite;
3. Koncert sva tri stava;
4. Dva primera iz orkastarske literature;
5. Komad uz pratwu klavira prvenstveno jugoslovenskih au-
tora.
VIOLONÊLO
RAZRED
SKALE
S. Kaqanov: Tehnika violon~ela
M. Simi}: Skale sa pomo}nim tonovima i trozvucima
TEHNI^KE VE@BE
R. Mac: Uvod u svirawe na pal~aniku
R. Mac: Poloàj i prelazi
Kosman: Triler ve`be
Fejar: Tehni~ke ve`be, sveska
ETIDE
Li: 40 etida op. 31
Kumer: Etide
Docauer: Etide
Dipor: Etide
Merk: Etide
R. Mac: 30 etida
I. Popari}: Etide
KOMADI
J. S. Bah: Ariozo
D. Poper: Gavota 2.
Vasilije Mokrawac: Stara pesma
P. I. âjkovski: Nokturno
Gopar: Uspavanka
DELA VELIKE FORME
J. Klengel: Kon~erto Ce-dur
G. Golterman: Kon~erto br. 1
A. Vivaldi: Koncert De-dur op. 3 br. 9
J. B. Breval: Kon~ertino Ef-dur
\. Tartini: Koncert De-dur
P. Boni: Largo
J. S. Bah: I svita Ge-dur 3 stava
J. B. Samartini: Sonata Ge-dur
G. F. Hendl: Sonata ge-mol
A. Vivaldi: Sonata za violon~elo
B. Mar~elo: Sonata Ce-dur
Druga dela iz svetske i doma}e literature odgovaraju}eg teh-
ni~kog nivoa
a) Osam durskih i molskih skala sa trozvucima, razli~itim
potezima i ritmi~kim varijacijama, preko ~etiri oktave;
b) osam etida;
v) tri komada;
g) dva dela velike forme.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala sa potezima i trozvukom po izboru komisije;
2. Jedna etida razli~itog tipa tehnike;
3. J. S. Bah: jedan stav iz svite
4. Prvi stav iz jednog od navedenih koncerata
RAZRED
SKALE
S. Kaqanov: Tehnika violon~ela
TEHNI^KE VE@BE
R. Mac: Uvod u svirawe na pal~aniku
R. Mac: Poloàji i prelazi
Fejar: Tehni~ke ve`be sveska
ETIDE
Li: 40 etida
Merk: Etide
Dipor: Etide
I. Popari}: Etide
R. Mac: 30 etida
Gricmaher: Etide, sveska
M. Simi}: 40 etida
Docauer: Etide sveska
KOMADI
Sen Sans: Labud
M. Papalis: Sicilijana
Rahmawinov: Serenada
M. Milojevi}: Legenda o Jefimiji
F. Kupren: Pastorala
L. Bokerini: Menuet
DELA VELIKE FORME
Romberg: Koncert De-dur
V. A. Mocart: Koncert za fagot prerada za violon~elo
J. Kr. Bah: Koncert ce-mol
J. Hajdn: Koncert De-dur mali
J. S. Bah: Svita
A. Vivaldi: Sonate
A. Koreli: Sonate
\. êveto: Sonate
L. Bokerini: Sonata Ce-dur
Druga dela svetske i doma}e literature odgovaraju}eg teh-
ni~kog nivoa
a) osam durskih i molskih skala sa trozvucima, razli~itim
potezima i ritmi~kim varijacijama preko ~etiri oktave;
b) osam etida;
v) ~etiri komada;
g) tri dela velike forme.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala sa potezima i trozvukom po izboru;
2. Jedna etida razli~itog tipa tehnike po izboru;
3. J. S. Bah: dva stava iz svite;
4. Prvi stav iz jednog od navedenih koncerata;
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale kroz ~etiri oktave, terce, sekste i
oktave; kroz tri oktave sa razli~itim potezima.
TEHNI^KE VE@BE
Fejar: Tehni~ke ve`be
ETIDE
Grocmaher: sveska
Merk: Etide
Dipor: Etide
Docauer: Etide
I. Popari}: Etide
KOMADI
Granados: Intermeco
Glazunov: Pesma trubadura
Petar Kowovi}: Hajdu~ka
Dejan Despi}: Si~ilijana
David Poper: Mazurka
I. Popari}: Kompozicije za ansamble violon~ela (broj 4, 5,
6 i 8)
SONATE
L. Bokerini: Sonata Ge-dur
Ariosti: Sonata e-mol
Ke dErveloa: Svita
Ekler: Sonata ge-mol
KONCERTI
Golterman: Koncert a-mol i ha-mol
Davidov: Koncert br. 1
Rombert: Koncert e-mol br. 4
Leo: Koncert
SVITE
J. S. Bah: Svita br. 2
Koristiti i druga dela odgovaraju}eg tehni~kog nivoa
a) Tri durske i tri molske skale u tercama, sekstama i okta-
vama prevezano bez {trihova;
b) {est etida;
v) ~etiri komada;
g) Bahova svita;
d) sonata i koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala sa tercama, sekstama i oktavama;
2. Jedna etida;
3. Dva stava iz svite obavezno Preludijum;
4. Cela sonata ili ili i stav koncerta.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale kroz ~etiri oktave sa razli~itim
potezima, terce, sekste i oktave kroz tri oktave.
TEHNI^KE VE@BE
Fejar: Tehni~ke ve`be
ETIDE
Dipor: Etide
Poper: Etide
Docauer: Etide
Fran{om: Kapri~a
Pjati: Kapri~a prvi kapri~o
Grecmaher: sveska
I. Popari}: Etide
KOMADI
P. I. âjkovski: Pesma
Fore: Elegija
Albeniz: Malagenija
K. Sen Sans: Alegro apasionato
Poper: Tarantela
I. Popari}: Kompozicije za ansambke violon~ela (broj 4, 5,
6 i 8)
SONATE
L. van Betoven: Sonata br. 1
Breval: Sonata Ge-dur
Franker: Sonata E-dur
L. Bokerini: Sonata A-dur
KONCERTI
Klengel: Koncert de-mol
L. Bokerini: Koncert Be-dur
K. Sen Sans: Koncert a-mol
A. Vivaldi: Koncert a-mol, PV 35
F. E. Bah: Koncert a-mol
SVITE
J. S. Bah: Svita br. 3
Druga dela odgovaraju}eg tehni~kog nivoa
a) Tri durske i tri molske skale u tercama, sekstama i okta-
vama;
b) {est etida;
v) pet komada;
g) Bahova svita;
d) koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide;
2. Virtuozni komad;
3. Kompozicija iz HH veka po mogu}stvu doma}eg kompozi-
tora;
4. Dva stava iz Bahove svite br. 3 obavezno Preludijum;
5. Ceo koncert;
KONTRABAS
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale kroz dve oktave, rzloèni trozvuci
osnovni i kombinovani potezi.
LITERATURA
To{ev: deo
Madenski: sveska
[KOLE
F. Simandl: sveska melizmi, for{lag, nah{lag, grupe-
to, mordent, trileri
F. Simandl: sveska pal~eva pozicija
Ludvig [trajher: Pal~eva pozicija
Montag: sveska
(Petraki): Pal~eva pozicija
ETIDE
Hrabe: sveska
sveska [torh Hrabe: deo (16 etida)
Libon: 12 etida
SONATE
I. Gajar: a-mol
I. Gajar: e-mol
B. Mar~elo: Ef-dur
A. Koreli: e-mol
KOMADI
Po izboru nastavnika a da su odgovaraju}e teìne
a) pet skala;
b) Simandl obe sveske ili ve`be drugog autora za odgova-
raju}e tehni~ke probleme;
v) L. [trajher prveh deset strana ili od drugog autora ve-
`be sli~ne problematike i obima;
g) 25 etida;
d) dva komada;
|) jedna sonate.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska ili molska skala kroz dve oktave, razloène
terce i trozvuci;
2. Jedna tehni~ka ve`ba;
3. Jedna etida;
4. Dva stava sinate (lagani i brzi) ili komad sa klavirom.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale kroz dve i tri oktave, razloène ter-
ce, trozvuci, osnovni i kombinovani potezi.
LITERATURA
To{ev: deo
Madenski: sveska
[KOLE
F. Simandl: i sveska
Ludvig [trajher: Pal~eva pozicija
Montag: i sveska
(Petraki): Pal~eva pozicija
ETIDE
Hrabe: i sveska
I sveska [torh Hrabe: deo
êrni, Krojcer izbor
SONATE
Fle{, Teleman, Gajar i druge odgovaraju}e kompozicije.
KOMADI
a) pet skala;
b) Simandl sveska cela i polovina sveske ili ve-
`be drugog autpra odgovaraju}uh tehni~kih problema;
v) 25 etida;
g) dva komada;
d) jedna sonate.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska ili molska skala kroz tri oktave, razloène
terce i trozvuci;
2. Jedna tehni~ka ve`ba;
3. Jedna etida;
4. Cela sonata ili dva stava sonate i komad sa klavirom.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale kroz tri oktave, terce, dvohvati, ar-
pe|a.
LITERATURA
To{ev: deo
Madenski: sveska
[KOLE
F. Simandl: i sveska
[trajher, Montag, (Petraki): Nastavak pal~eve pozicije
ETIDE
Hrabe: sveska
F. Simandl Gradus: deo
êrni, Krojcer, Nani izbor
SONATE
Fle{, Teleman, Ekler i druge odgovaraju}e kompozicije.
KONCERTI
[perger, Porpora, Hofmajster, Pihl, Kapu~i
KOMADI
a) pet skala;
b) Simandl do kraja i sveske flaòleti ili ve-
`be drugog autpra odgovaraju}uh tehni~kih problema;
v) 25 etida;
g) dva komada;
d) jedna sonate;
|) jedan koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska ili molska skala, razloène terce, trozvuci;
2. Jedna etida;
3. Jedan komad sa klavirom;
4. Jedan koncert ceo.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale, terce, dvohvati, arpe|a.
LITERATURA
To{ev: deo
Madenski: sveska
[KOLE
F. Simandl: sveska
[trajher, Montag, (Petraki): Nastavak pal~eve pozicije
ETIDE
F. Simandl Gradus: deo
[torh Hrabe: sveska
(koncertne etide)
J. Novosel: 6 kaprisa za kontrabas
êrni, Krojcer, Nani izbor
SONATE
A. Vivaldi: e-mol
G. F. Hendl: ge-mol
Farka{
SVITE
Bah, Friba
KONCERTI
Vanhal, Dragoneti, Ditersdorf
KOMADI
a) pet skala;
b) Simandl do kraja ili ve`be drugog autpra odgova-
raju}uh tehni~kih problema;
v) 10 etida;
g) jedan kapris;
d) dva komada;
|) jedna sonate;
e) dva stava svite;
`) jedan koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna koncertna etida;
2. Dva stava svite;
3. Jedan komad sa klavirom;
4. Jedan koncert ceo.
NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA U NASTAVI
GUDA^KIH INSTRUMENATA (UPUTSTVO)
Sadràj programa u nastavi guda~kih instrumenata obezbe-
|uje nastavak i nadgradwu edukacije u~enika u wegovom osposob-
qavawu za ukqu~ewe u profesionalnu delatnost a tako|e i za da-
qi nastavak obrazovawa i {kolovawa.
Programi obuhvataju razli~ita stilska razdobqa i obezbe-
|uju mogu}nost sistemati~nog i postupnog savladavawa instrumen-
talno-izvo|a~kih i kreativnih zahteva, u skladu sa pricipom je-
dinstva razvoja muzi~kih i tehni~kih komponenti kod u~enika.
U prvoj godini {kolovawa, nastavnik treba da proveri kva-
litet i vrstu prethodnog profesionalnog razvoja u~enika, odno-
sno prisutnost organskog spoja kreativnih i tehni~ko-izvo|a~kih
komponenti. U tom smislu treba pre svega proveriti nivo {kolo-
vanosti muzi~kog sluha (sposobnost percepcije i apercepcije zvu-
ka) koji mora da vodi i organizuje izvo|a~ke pokrete. Posle prve i
druge godine u~enik treba da poseduje visok nivo sposobnosti
formirawa jasnih zvu~nih pretstava kako bi u samostalnom radu
mogao da razvija i usavr{ava psihomotornu relaciju koja ide od
doìvqaja zvuka prema pokretu, odnosno od pretstave prema wenoj
realizaciji. Ovakva tipologija psihomotorne aktivnosti treba da
bude prisutna kako u formirawu tehni~ko-izvo|a~kih navika tako
i u savladavawu umetni~ke literature.
GITARA
RAZRED
SKALE
Dijatonske durske i molske skale kroz tri oktave; hromat-
ska skala kroz tri oktave; terce, sekste, oktave, decime, razlagawe
trozvuka i ~etvorozvuka; kadence u sva tri polàja.
Skale i odgovaraju}e intervale i ve`be ve`bati po~ev od
vrlo sporih tempa u legatu i stakatu, koriste}i razli~ite prsto-
rede desne ruke i ritmi~ke varijante (
).
[KOLE I ETIDE
J. Jovi~i}: [kola za gitaru , , i deo
E. Puhol: Escuela ratonada
A. Karlevaro: Cuadernos no. 1, 2, 3, 4
M. Karkasi: Etide op. 60 broj 1, 2, 3, 6, 7, 11, 12, 14, 19
F. Sor-A. Segovia: 20 etida broj 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 13, 15
N. Koste: Etide op. 38
M. \ulijani: Etide op. 48
D. Aguado: Etide
L. Lewani: Kapri~a
E. Puhol: Grado Superior broj 1, 2
Druge etide po izboru nastavnika
CIKLI^NA DELA
M. \ulijano: Sonatine op. 71 broj 1, 2, 3
F. Karuli: Sonate
F. Molino: Sonate
A. Diabeli: Sonata Ce-dur, A-dur
G. F. Hendl: Sarabanda i varijacije
M. Karkasi: Varijacije De-dur, A-dur
J. A. Logi: Partite a-mol, Ce-dur
S. L. Vajs: Svita LInfidelle
Druga dela po izboru nastavnika
KOMADI
Izbor komada od epohe renesanse do HH veka Daulend,
Sans, Leroa, Nageles, Aguado, Sor, \ulijani, Tarega, Vila-Lo-
bos, Brouver i dr poèqno je da izbor komada obuhvati neku tre-
molo kompoziciju.
a) Osam etida;
b) osam komada;
v) dva cikli~na dela.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala sa ve`bama i kadencom;
2. Dve etide;
3. Cikli~no delo;
4. Komad.
RAZRED
SKALE
ska skala kroz tri oktave; terce, sekste, oktave, decime, razlagawe
trozvuka i ~etvorozvuka; kadenca u sva tri poloàja.
Skale i sve pripadne ve`be treba ve`bati i daqe i legato i
stakato, uz pro{irewe upotrebe ritmi~kih varijanti; u~enika
osposobiti da moè da svira ve} u brzom tempu m. m. = 100-112.
[KOLE I ETIDE
J. Jovi~i}: [kola za gitaru , i sveska
A. Karlevaro: Cuadernos no. 1, 2, 3, 4
M. Karkasi: Etide op. 60
F. Sor-A. Segovija: 20 etida
M. ]ulijani: Etide op. 48 i op. 100
D. Aguado: Etide
L. Lewani: Kapri~a
E. Puhol: Grado Superior
Druge etide po izboru nastavnika.
CIKLI^NA DELA
Sonate, sonatine, svite ili varijacije iz literature a po
izboru nastavnika
KOMADI
Izbor komada iz literature za gitaru od renesanse do HH
veka izbor moè da sadrì i transkripcije (npr dela Albeniza,
Granadosa i dr.).
a) Osam etida;
b) osam komada;
ISPITNI PROGRAM
1. Skala sa ve`bama i kadencama izvedena na vi{e razli~i-
tih na~ina i u potrebnom tempu;
2. Dve etide;
3. Cikli~no delo;
4. Komad.
RAZRED
SKALE
ska skala; terce, sekste, oktave, decime, razloèni trozvuci i ~e-
tvorozvuci; kadence u sva tri poloàja.
Nastaviti rad na skalama kao jednom od osnovnih sredstava
tehni~kog razvoja primenom razli~itih ritmi~kih kombinacija.
Teìti tome da se u~enik sigurno kre}e kroz ve} sasvim brza tem-
pa (mm = 120)
[KOLE I ETIDE
J. Jovi~i}: [kola za gitaru , i deo
A. Karlevaro: Cuadernos 1, 2, 3, 4
E. Puhol: Grado superior i etide iz [kole
H. Vila-Lobos: Etide
H. Sagreras: Etide
D. Aguado: Etide
Druge etiode iz literature po izboru nastavnika
J. S. BAH
U razredu u program ulazi i muzika J. S. Baha te je, shodno
tome, tokom godine potrebno uraditi bar dva stava iz neke svite
ukoliko profesor ne oceni da je mogu}e moè se uraditi i neka
ve}a i sloènija kompozicija, npr. fuga.
CIKLI^NA DELA
Sonate, varijacije, svite iz literature a po izboru nastavnika
KOMADI
Izbor komada iz literature od renesanse do HH veka.
a) Osam etida;
b) osam komada;
ISPITNI PROGRAM
1. Skala sa ve`bama i kadencama izvedena na vi{e razli~i-
tih na~ina i u potrebnom tempu;
2. Dve etide;
3. Dva stava Baha;
4. Cikli~no delo;
5. Komad.
ISPITNI PROGRAM SE SVIRA NAPAMET
RAZRED
SKALE
ska skala; terce, sekste, oktave, decime, razloèni trozvuci i ~e-
tvorozvuci; kadence u sva tri poloàja.
[KOLE I ETIDE
J. Jovi~i}: [kola za gitaru , i sveska
E. Puhol: Escuela rartonada
A. Karlevaro: Cuadernos 1, 2, 3, 4
H. Vila-Lobos: Etide
E. Puhol: Grado superior i etide iz [kole
D. Aguado: Etide
H. Sagreras: Etide
Druge etide iz literature
J. S. BAH
Dva stava iz neke Bahove svite ili neka Bahova kompozicija
sloènijeg sadràja i forme (npr. âkona de-mol i sl)
CIKLI^NA DELA
Sonate iz {ire literature npr:
F. Sor: Sonata op. 22, op. 25, op. 15
M \ulijani: Sonata op. 15
A. Diabeli: Sonata Ef-dur
M. M. Ponse: Sonatina meridional, Sonata klasika
F. M. Toroba: Sonatina
H. Turina: Sonata
U obzir dolaze i razvijene jednostava~ne sonatne forme kao
{to su:
F. Sor: Grand solo
M. \ulijani: Grande Ouverture, Grand sonata Eroika
KOMADI
Izbor komada od epohe renesanse do HH veka potrebno je u
izbor ukqu~iti bar jednu kompoziciju doma}eg autora: D. Bogdano-
vi}a, V. Trajkovi}a, J. Jovi~i}a, V. Ivanovi}a i dr.
ISPITNI PROGRAM
Zavr{ni ispit moè se, zavisno od programa, koncipirati
na dva na~ina:
1. Jedna koncertna etida ili 1. Jedna koncertna etida
2. Sonata 2. Prvi stav sonate
3. Dva stava Baha 3. Cela Bahova svita ili kompozicija koja
po duìni moè biti ekvivalent sviti
4. Kompozicija doma}eg autora 4. Kompozicija doma}eg autora
5. Komad 5. Komad
Pri izboru kompozicija, naro~ito u razredu koji je u izve-
snom smislu spona osnovne i sredwe {kole, treba se rukovoditi
idejom afirmisawa pravilnog funkcionisawa svira~kog apara-
ta, tj. Stvarawem ~vrste psihofizi~ke veze izme|u u~enika, in-
strumenta i muzike. Program dakle, pogotovo u po~etku razreda,
ne mora da sadrì te{ke kompozicije ve} teìna mora biti u zah-
tevima koji se u~eniku postavqaju npr.: tonska lepota i izraàj-
nost, frazirawe, tempo, dinamika, nijansirawe boja, agogika....
Ovakvim kontinuiranim pristupom u~vrsti}e se kod u~enika kri-
ti~ki odnos prema zahtevima muzi~kog teksta, a to je vaàn korak
u pravcu wegovog osamostaqewa.
Pri postavqawu, ili obradi kompozicija iz programa pro-
fesor je duàn da, bar u nekoliko re~enica, upozna u~enika sa
kompozitorom i sa vremenom i stilom u kojem je delo nastalo. Ra-
li~iti vidovi animacije u~enika u~ini}e interpretaciju ma{to-
vitijom, ubedqivijom i raznovrsnijom.
Kompozicije iz programa mnogobrojne su i raznovrsne. O
wihovom izboru odlu~uje nastavnik ne zaboravqaju}i da etide i
tehni~ke ve`be moraju pokriti sve aspekte tehnike , a da ostale
kompozicije treba da su {to razli~itije i po vremenu nastanka
(stil) i po karakteru.
Izuzetno je va`no da se navedeni postupci po~nu dosledno
promewivati od samog po~etka razreda sredwe muzi~ke {kole jer
predstavqaju obrazac po kome se odvija profesionalno muzi~ko
{kolovawe i daju ~vrstu i zdravu osnovu za razvoj muzi~ke li~nosti.
TAMBURA E PRIM
RAZRED
Tokom razreda osposobiti u~enika da svira, pored TAM-
BURE E PRIM i TAMBURU E BASPRIM i KONTRU.
E PRIM
SKALE
Obrada ~etiri durske, istoimene molske i hromatske skale
sa razloènim akordima, kroz dve oktave.
ETIDE I VE@BE
Fle{: Sistem skala
Baklanova: Etide sredwe teìne
O. [ev~ik: op. 7
[radik: Ve`be
Koristiti violinsku i ostalu literaturu koja je u opsegu
tambure E PRIM i odgovara teìni programa za razred. Nastav-
niku se prepu{ta sloboda da tamo gde to lepota melodije zahteva
transponuje kompoziciju za oktavu vi{e ili niè. Isto se prepo-
ru~uje i kod savladavawa pozicija i izvesnih tehni~kih problema.
DELA VELIKE FORME
A. Vivaldi: Koncert a-mol; Koncert Ge-dur stav
V. A. Mocart: Koncert De-dur
R. Bru~i: Stare igre i arije
Koreli: Sonate
G. F. Hendl: Sonate
KOMADI
M. Ivanovi}: Festival melodije i sveska
K. Daken: Kukavica
Fibih: Poema
K. Babi}: Dve igre
V. Labov: Obrada ruske narodne pesme
I. Baji}: Dve minijature êkawe, Sawe
Vera~ini: Largo
F. [ubert: P~elica
J. S. Bah: Arija
NARODNO STVARALA[TVO
I. Baji}: Sarajevka
S. Vukosavqev: Veliko buweva~ko kolo
S. Vukosavqev: Varo{ke pesme br. 1 izbor
S. Vukosavqev: Narodne igre iz Vojvodine izbor
Vl. Petrovi} Carevac: Svilen konac, Kolo br. 1
Druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju tehni~kim
mogu}nostima u~enika.
E BASPRIM
Pravilno dràwe instrumenta. Postavka leve i desne ruke.
Tremolo.
SKALE
Obraditi ~etiri durske, istoimene molske i hromatske ska-
le sa razloènim akordima.
LITERATURA
S. Vukosavqev: @ice tamburice br 1 i 2
ETIDE, KOMADE I DELA IZ LITERATURE NARODNOG
STVARALA[TVA iz literature za E PRIM prilagoditi za E
BASPRIM (~etiri etide, dva komada i dve narodne pesme-igre
po izboru nastavnika)
KONTRA
Pravilno dràwe instrumenta. Postavqawe leve i desne
ruke. U~ewe svih durskih i molskih akorada i wihovih obrtaja.
SKALE
Obraditi {est durskih i molskih skala.
LITERATURA
S. Vukosavqev: Vojvo|anska tambura
S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1 i 2
Druga dela, gde je kontra u ulozi korepeticije, po izboru na-
stavnika.
STVARALA[TVA iz literature za E PRIM i E BASPRIM
prilagoditi za KONTRU u ulozi korepetitora (~etiri komada i
{est narodnih pesama-igara po izboru nastavnika)
E PRIM
a) sve predvi|ene skale;
b) osam etida ve`bi;
v) jedno delo velike forme;
g) ~etiri komada;
d) tri narodne pesme;
|) tri narodne igre.
E BASPRIM
b) dve etide;
v) dva komada;
g) dve narodne pesme ili igre.
KONTRA
a) svi durski i molski akordi;
b) dva komada u ulozi korepetitora;
v) ~etiri narodne pesme ili igre u ulozi korepetitora;
g) ~etiri orkestarske kompozicije deonica kontre.
ISPITNI PROGRAM
E PRIM
1. Jedna durska ili molska skala sa razloènim akordima
kroz dve oktave;
2. Jedna etida;
3. Jedan komad ili narodna pesma-igra
4. Kon~ertino ili jedan stav iz ve}e forme.
E BASPRIM
kroz dve oktave;
2. Jedna narodna pesma ili igra;
3. Jedan komad.
KONTRA
1. Jedna durska i jedna molska skala sa razloènim akordima;
2. Jedna narodna pesma ili igra u ulozi korepetitora;
3. Jedna orkestarska deonica.
ISPITNI PROGRAM ZA E PRIM SE SVIRA NAPAMET (uz
pratwu klavira ili tambura{ke kontre) a za E BASPRIM i
KONTRU IZ NOTA
RAZRED
Tokom {kolske godine nastavqa se osposobqavawe u~enika
za svirawe instrumentata koje su u~ili prethodne godine.
E PRIM
SKALE
Obraditi {est durskih, istoimenih molskih i hromatskih
skala koje nosu obra|ivane u razredu, sa razloènim akordima i
dvohvatima, kroz dve oktave.
ETIDE I VE@BE
Baklanova: Zbirka etida
[radik: Ve`be
O. [ev~ik: op. 7
M. Ivanovi}: Sistemska studija skala
Druga violinska literatura po izboru nastavnika
DELA VELIKE FORME
A. Vivaldi: Koncert a-mol, De-dur
M. Molcer: Kon~ertino za prim
Rode: Koncerti
J. Hajdn: Sonate
J. Buda{kin: Koncert
KOMADI
K. Daken: Kukavica
S. Vukosavqev: Ada|o
Zlatne stepenice: sveska
F. [ubert: P~elica
Jugoslovensko narodno stvarala{tvo
M. Ne{i}: Kokica
M. Ne{i}: Vojni~ko kolo
Vl. Petrovi} Carevac: Resavka kolo
Vl. Petrovi} Carevac: Acino kolo
S. Vukosavqev: Ardelana
S. Vukosavqev: Ma|arac
S. Vukosavqev: Kolo iz Banata br. 1
E BASPRIM
SKALE
skala sa razloènim akordima, koje nisu obra|ivane u razredu.
STVARALA[TVA iz literature za E PRIM prilagoditi za E
BASPRIM (~etiri etide, dva komada i ~etiri narodne pesme-
igre po izboru nastavnika)
KONTRA
SKALE
Obraditi {est durskih i molskih skala i d ominantni sep-
takordi sa obrtajima i ostali akordi prekomerni, umaweni i
wihova primena.
Upoznavawe sa ulogom KONTRE u orkestru. Upoznavawe sa
instrumentom A KONTRA kroz orkestarsku literaturu.
LITERATURA
S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1 i 2 izbor
Jugoslovenska edicija: Tambura{ki orkestru Zvuci tambu-
re br. 1
P. I. âjkovski: Valcer cve}a transkripcija za tambura-
{ki orkestar Z. Muli}a
\. Rosini: Seviqski berberin transkripcija Z. Muli}a
@. Bize: Uvertira za operu Karmen transkripcija Z. Muli}a
Narodno stvarala{tvo za tamburu kao instrument korepeti-
cije, po izbpru nastavnika.
STVARALA[TVA iz literature za E PRIM i E BASPRIM
Obraditi {est orkestarskih kompozicija deonica za kontru
E PRIM
b) osam etida;
v) dve velike forme;
g) ~etiri komada;
E BASPRIM
b) dve etide;
v) dva komada;
g) jedna narodna pesma;
d) jedna narodna igra.
KONTRA
b) pet narodnih pesama i igara u ulozi korepetitora;
v) ~etiri deonice za kontru iz orkestarske literature.
ISPITNI PROGRAM
E PRIM
kroz dve oktave;
2. Jedna etida;
3. Jedan komad ili narodna pesma-igra;
4. Koncert ili i stav.
E BASPRIM
1. Jedns durska ili molska skala sa razloènim akordima
kroz dve oktave;
2. Jedna narodna pesma i igra;
3. Jedan komad.
KONTRA
2. Jedna narodna pesma ili igra u ulozi korepetitora;
ISPITNI PROGRAM ZA E PRIM SE SVIRA NAPAMET (uz
pratwu klavira ili tambura{ke kontre) a za E BASPRIM i
KONTRU IZ NOTA
RAZRED
Tokom razreda osposobiti u~enika da svira, pored TAM-
BURE E PRIM i TAMBURU A BASPRIM i ÊLO.
E PRIM
SKALE
Obrada {est durskih i {est molskih skala kroz dve i tri
oktave sa razloènim trozvucima i ~etvorozvucima, kao i sa dvo-
zvucima terce i sekate.
ETIDE I VE@BE
Kajzer: Etide
Krojcer: Etide
[radik: Ve`be
Fle{: Sistem skala
DELA VELIKE FORME
J. Hajdn: Sonate po izboru
Rakov: Kon~ertino
KOMADI
N. Rimski Korsakov: Bumbarov let
K. Babi}: Alegro za tambure
Vjewavski: Legenda; Mazurka
F. [ubert: P~elica
V. Jovanovi}: Mil~evo kolo
V. Jovanovi}: Dan~ica kolo
S. Vukosavqev: Srema~ko kolo
S. Tomi}: Tambura{ko kolo
M. Ne{i}: Radni~ko kolo
J. Mlinko: Prid prozorom
A BASPRIM
Pozicije. Tremolo.
SKALE
le sa razloènim akordima kroz dve oktave.
ETIDE I VE@BE
Baklanova: Etide izbor etida sredwe teìne
[radik: Ve`be
Fle{: Sistem skala
KOMADI
K. Sen-Sans: Labud
V. Mokrawac: Stara pesma
S. Vukosavqev: Banatski zaplet
S. Vukosavqev: Sitno banatsko
Vl. Pavlovi} Carevac: Nizamski rastanak
ÊLO
Pozicije. Tremolo.
SKALE
Obraditi ~etiri durske i istoimene molske i hromatske
skala sa razloènim akordima.
ETIDE
M. Simi}: 42 etide za violon~elo izbor
Somlo Klara: Studije za violon~elo
KOMADI
I Vol~kov: Pedago{ki repertoar za violon~elo
Sapo{nikov: Laki komadi
Druga odgovaraju}a dela po izboru nastavnika
Vl. Pavlovi} Carevac: Svilen konac
M. Ne{i}: Kokica
E PRIM
b) {est etida ve`bi;
g) dva komada;
A BASPRIM
b) dve etide;
v) dva komada;
ÊLO
b) dve etide;
v) dva komada;
v) dve narodne pesme ili igre.
ISPITNI PROGRAM
E PRIM
1. Jedna durska i paralelna molska skala sa razloènim
akordima;
2. Jedna etida;
4. Jedno delo velike forme.
A BASPRIM
1. Jedna durska ili molska skala sa razloènim akordima;
2. Jedan komad;
3. Jedna narodna pesma ili igra.
ÊLO
2. Jedan komad;
3. Jedna narodna pesma igra.
ISPITNI PROGRAM ZA E PRIM SE SVIRA NAPAMET, a
za A BASPRIM i ÊLO IZ NOTA uz pratwu klavira
RAZRED
Tokom razreda nastaviti sa osposobqavawem u~enika da
svira, pored TAMBURE E PRIM i TAMBURU A BASPRIM i
ÊLO, a osposobiti u~enika da svira i TAMBURA[KI BAS.
E PRIM
SKALE
Obraditi durske i molske skale sa ~etiri, pet i {est pred-
znaka u svim vidovima tehnike; dvozvuci terce i sekate.
ETIDE I VE@BE
[radik: Ve`be
Krojcer: Etide
Dont: Etide
Rod: 24 kapri~a
DELA VELIKE FORME
F. [ubert: Sonatine
V. A. Mocart: Koncert Ge-dur; Koncert Be-dur
V. Mokrawac: Sonate
P. Stojanovi}: Koncerti
KOMADI
Lekler: Tamburin
M. Milojevi}: Srpska igra
F. List: Kao duh Laure
B. Bartok: Ma|arski napevi
M. Popov: @urka, ciganska igra
S. Vukosavqev: Veliko ba~ko kolo
S. Vukosavqev: Vla{ko kolo
S. Vukosavqev: Svi{tovka
I druga dela sli~ne teìne po izbopru nastavnika
A BASPRIM
SKALE
ETIDE I VE@BE
N. Baklanova: Etide izbor
Kajzer: Etide
[radik: Ve`be
Fle{: Sistem skala
KOMADI
L. Bokerini: Menuet
I. Baji}: \avoli
M. Ne{i}: Kokica, igra
S. Vukosavqev: Suboti~ko kolo
S. Vukosavqev: Krecavi ketu{
Vl. Pavlovi} Carevac: Ni{ko kolo
Vl. Pavlovi} Carevac: Resavsko kolo
Vl. Pavlovi} Carevac: Ssvilen konac
ÊLO
SKALE
Obraditi ~etiri durske i istoimene molske i hromatske
ETIDE I VE@BE
KOMADI
D. Kristinik: Drobnosti za violon~elo
F. Gricmaher: op. 67
F. Antal: [kola za violon~elo
Vl. Pavlovi} Carevac: Resavka kolo
Vl. Pavlovi} Carevac: Duj, duj
BAS
Pravilan stav pri svirawu i dràwe instrumenta. Postav-
ka leve i desne ruke u osnovnom poloàju. Pravilno dràwe i
upotreba ko`ne trzalice otkucavawem i tremolom.
SKALE
Sve durske i molske skale kroz jednu i dve oktave sa trozvu-
cima i na na~ine.
Usavr{avawe tehnike leve i desne ruke od do pozicije
kroz tambura{ku i ostalu orkestarsku literaturu.
LITERATURA
L. Montag: [kola za kontrabas i
E PRIM
b) {est etida;
g) dva komada;
A BASPRIM
b) dve etide;
v) dva komada;
ÊLO
b) dve etide;
v) dva komada;
v) dve narodne pesme ili igre.
BAS
a) sve predvi|ene skale sa na~inima;
b) sve pozicije;
v) pet orkestarskih deonica.
ISPITNI PROGRAM
E PRIM
3. Jedno delo velike forme koncert
E BASPRIM
1. Jedan komad ili pesma-igra
A BASPRIM
KONTRA
1. Jedan komad ili pesma-igra u ulozi korepetitora
ÊLO
1. Jedan komad ili pesna-igra
BAS
1. Dve orkestarske deonice karakteristi~na mesta.
ISPITNI PROGRAM ZA E PRIM SE SVIRA NAPAMET I
UZ KLAVIRSKU PRATWU, A ZA OSTALE INSTRUMENTE
IZ NOTA i klavirska pratwa je poèqna ali nije obavezna.
TAMBURA A BASPRIM
RAZRED
Tokom {kolske godine osposobiti u~enika da svira, pored
A BASPRIMA ÊLO i E KONTRU.
A BASPRIM
SKALE
le sa razloènim akordima, kroz dve oktave.
ETIDE VE@BE
Baklanova: Etide sredwe teìne
[radik: Ve`be
Fle{: Sistem skala
Violinske etide sredwe teìne po izboru nastavnika
Druga dela po izboru nastavnika.
DELA VELIKE FORME
J. S. Bah: Svita Ge-dur
A. Vivaldi: Koncert De-dur
S. Vukosavqev: Kon~ertino za basprim i tambura{ki orkestar
R. Bru~i: Stare igre i arije
G. F. Hendl: Sonate
KOMADI
L. Bokerini: Menuet
K. Sen Sans: Labud
V. A. Mocart: Turski mar{
P. I. âjkovski: Mar{ iz baleta [~elkun{~ik
V. Mokrawac: Stara pesma
@. Daken: Kukavica
M. Ne{i}: Radni~ko kolo
S. Vukosavqev: Narodne igre iz Vojvodine
S. Vukosavqev: Varo{ke pesme br. 1
Vl. Pavlovi} Carevac: Nizamski rastanak
Druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika.
ÊLO
Tremolo.
SKALE
ETIDE
KOMADI
I. Vol~kov: Pedago{ki repertoar za violon~elo izbor
R. Sapo{wikov: Laki kom,adi za violon~elo izbor
I druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika.
S. Vukosavqev: Veliko ba~ko kolo
Drugi odgovaraju}i komadi i narodno stvarala{tvo po izbo-
ru nastavnika
KONTRA
SKALE
U~ewe svih durskih i molskih akorada i wihovih obrtaja.
S. Vukosavqev: Vojvo|anska tambura
Druga dela za tamburu u ulozi korepetitora po izboru na-
stavnika.
STVARALA[TVA iz literature za E PRIM i A BASPRIM
A BASPRIM
b) pet etida-ve`bi;
v) dva komada;
g) tri narodne pesme;
d) tri narodne igre;
|) jedno delo velike forme.
ÊLO
b) dve etide;
v) dva komada;
KONTRA
a) svi durski i molski trozvuci;
g) ~etiri orkestarske kompozicije deonice kontre.
ISPITNI PROGRAM
A BASPRIM
kroz dve oktave;
2. Jedna etida;
4. Jedan od stavova iz ve}e forme.
ÊLO
1. Jedna skala sa razloènim akordima;
2. Jedan komad;
KONTRA
2. Jedan komad, ili narodna pesma ili igra u ulozi korepe-
titora;
ISPITNI PROGRAM ZA A BASPRIM SE SVIRA NAPA-
MET i uz instrumentalnu pratwu dok se program za ÊLO I
KONTRU SVIRA IZ NOTA
RAZRED
Tokom {kolske godine nastaviti sa osposobqavawem u~eni-
ka da svira, pored A BASPRIMA ÊLO i E KONTRU.
A BASPRIM
SKALE
skala sa razloènim akordima i dvohvatima, koje nisu obra|ivane
u razredu, sa na~inima i raznim ritmi~kim kombinacijama sta-
kato, legato.
ETIDE I VE@BE
Kajzer: Etide
Baklanova: Zbirka etida
Grosman: Ve`be
M. Ivanovi}: Sistemska studija skala
Druga literatura po izboru nastavnika a koja odgovara zah-
tevima programa
Navedena literatura je za violinu ali odgovara i basprimu
s tim {to se, prilikom izbora etida, mora voditi ra~una o opsegu
instrumenta.
DELA VELIKE FORME
J. S. Bah: Svita
A. Koreli: Sonate
V. A. Mocart: Koncert Ge-dur
A. Vivaldi: Koncert Ge-dur
Druga dela po izboru nastavnika.
KOMADI
Rahmawinov: Serenada
A.Ha~aturjan: Nokturno
P. I. âjkovski: Jesewa pesma
K. Korumarjov: [panska igra
Druga odgovaraju}a dela po izboru nastavnika.
S. Vukosavqev: Sitno banatsko kolo, Ardeqana, Ma|arac,
Suboti~ko kolo
Vl. Pavlovi} Carevac: Resavka kolo, Acino kolo
ÊLO
SKALE
Obraditi pet durskih i istoimenih molskih i hromatskih
ETIDE-VE@BE
KOMADI
D. Kristinik: Drobnosti; Pre violon~ela
Somlo Klara: Studije za violon~elo
I druga dela iste teìne po izboru nastavnika
Vl. Pavlovi} Carevac: Resavka, Duj, duj
KONTRA
Upoznavawe sa ulogom kontre u orkestru kroz orkestarsku
literaturu. Uloga kontre kao instrumenta za korepeticiju.
SKALE
Dominantni septakordi sa obrtajima i ostali akordi pre-
komerni, umaweni i wihova primena
S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1 i 2 izbor
Jugoslovenska edicija: Tambura{ki orkestri Zvuci tambu-
re br. 1
P. I. âjkovski: Valcer cve}a transkripcija za tambura-
{ki orkestar Z. Muli}a
\. Rosini: Seviqski berberin transkripcija Z. Muli}a
@. Bize: Uvertira za operu Karmen transkripcija Z.
Muli}
STVARALA[TVA iz literature za E PRIM i A BASPRIM
A BASPRIM
b) pet etida;
v) dva komada;
g) tri narodne pesme;
d) tri narodne igre;
|) jedno delo velike forme.
ÊLO
a) sve predi|ene skale;
b) dve etide;
v) dva komada;
KONTRA
a) svi planom predvi|eni akordi;
g) ~etiri deonice za kontru iz orkestarske literature.
ISPITNI PROGRAM
A BASPRIM
kroz dve oktave;
2. Jedna etida;
4. Koncert ili i stav.
ÊLO
kroz dve oktave;
2. Jedan komad;
KONTRA
1. Jedna narodna pesma ili igra u ulozi korepeticije;
MET i uz instrumentalnu pratwu dok se program za ÊLO I
KONTRU SVIRA IZ NOTA
RAZRED
Tokom {kolske godine osposobiti u~enika da svira, pored
A BASPRIMA i E PRIM i E BASPRIM.
A BASPRIM
SKALE
Obraditi {est durskih i molskih skala kroz dve oktave sa
razloènim trozvucima i ~etvorozvucima , kao i dvozvuke terce
i sekste.
ETIDE I VE@BE
N. Baklanova: Etide izbor
[radik: Ve`be
Kajzer: Etide izbor
DELA VELIKE FORME
A. Vivaldi: Koncerti teì
J. Hajdn: Sonate po izboru
Rakov: Kon~ertino
V. A. Mocart: Koncert A-dur
Lekler: Sonata De-dur
KOMADI
K. Babi}: Alegro za tambure
S. Vukosavqev: Diptih
I. Baji}: \avolan
N. Rakov: Komadi u 24 tonaliteta
Vjewavski: Mazurka
S. Vukosavqev: Kolo ia Banata br. 2
S. Vukosavqev: Galop kolo
I. Popov: Dunda kolo
I. Popov: Kolo iz Srbije
E PRIM
Pozicije. Tremolo.
SKALE
ETIDE-VE@BE
N. Baklanova: Etide izbor etida sredwe teìne
[radik: Ve`be
Fle{: Sistem skala
KOMADI
Ivanovi}: Festival melodija i sveska izbor
@ Daken: Kukavica
I. Baji}: Sarajevka
M. Ne{i}: Kokica
E BASPRIM
Pozicije. Tremolo.
SKALE
le sa razloènim akordima
ETIDE
I druga dela predloèna za E PRIM i A BASPRIM prila-
go|ena tehni~kim mogu}nostima E BASPRIMA
KOMADI
Koristiti komade predloène za E PRIM i A BASPRIM
a prilago|ena tehni~kim mogu}nostima E BASPRIMA
S. Vukosavqev: Suboti~ko kolo
Vl. Petrovi} Carevac: Svilen konac
I druga dela sli~ne teìne po izboru nastavnika.
A BASPRIM
b) {est etida;
v) dva komada;
g) jedno delo velike forme;
E PRIM
a) sve predi|ene skale;
b) dve etide;
v) dva komada;
E BASPRIM
a) svi predvi|ene skale;
b) dve etide;
v) dva komada;
ISPITNI PROGRAM
A BASPRIM
1. Jedna durska i paralelna molska skala sa razloènim
akordima;
2. Jedna etida;
4. Jedno delo velike forme.
E PRIM
2. Jedan komad;
E BASPRIM
2. Jedan komad;
MET i uz instrumentalnu pratwu dok se program za E PRIM i E
BASPRIM SVIRA IZ NOTA i uz klavirsku pratwu.
RAZRED
Tokom {kolske godine nastaviti sa osposobqavawem u~eni-
ka da svira, pored A BASPRIMA i E PRIM i E BASPRIM, a
dodaje se i TAMBURA[KI BAS.
A BASPRIM
SKALE
Obraditi durske i molske skale sa ~etiri, pet i {est pred-
znaka u svim vidovima tehnike. Dvozvuci terce i sekste.
ETIDE I VE@BE
[radik: Ve`be
Krijcer: Etide izbor
Rode: 24 kapri~a izbor
DELA VELIKE FORME
V. A. Mocart: Koncert A-dur
F. [ubert: Sonatine izbor
J. Andri}: Koncert za basprim i tambura{ki orkestar
M. Molcer: Svita za basprim i tambura{ki orkestar
KOMADI
B. Bartok: Ma|arski napevi izbor
I. Baji}: \avolan; Skerco
I. Popov: Vojvo|anska igra br. 1
I. Popov: Vojvo|anska igra br. 2
D. Isakov: Igra iz Vrawa
M. Popov: @urka; Ciganska igra
Vl. Pavlovi} Carevac: Pa{ona kolo
Vl. Pavlovi} Carevac: Sdvilen konac
E PRIM
SKALE
ETIDE-VE@BE
Kajzer: Etide izbor
[radik: Ve`be
KOMADI
Rubin{tajn: Melodija
M. Milojevi}: Srpska igra
Lekler: Tamburin
I druga dela iste teìne po izboru nastavnika.
M. Ne{i}: Vojni~ko kolo
M. Ne{i}: Gajda{ko kolo
I druga dela iste teìne po izboru nastavnika.
E BASPRIM
SKALE
le sa razloènim akordima, a koje nisu obra|ene u prethodnoj go-
dini.
ETIDE
Kajzer: Etide izbor
I druga dela predloèna za E PRIM i A BASPRIM prila-
go|ena tehni~kim mogu}nostima E BASPRIMA
KOMADI
S. Vukosavqev: Uspavanka
M. Ivanovi}: Festival melodija i sveska
Koristiti komade predloène za E PRIM i A BASPRIM
a prilago|ena tehni~kim mogu}nostima E BASPRIMA.
S. Vukosavqev: Veliko buweva~ko kolo
I druga dela sli~ne teìne po izboru nastavnika.
BAS
Pravilan stav pri svirawu i dràwe instrumenta. Postav-
ka leve i desne ruke u osnovnom poloàju. Pravilno dràwe i
upotreba ko`ne trzalice otkucavawem i tremolom.
SKALE
Sve durske i molske skale kroz jednu i dve oktave sa trozvu-
cima i na na~ine.
Usavr{avawe tehnike leve i desne ruke od do pozicije
kroz tambura{ku i ostalu orkestarsku literaturu.
LITERATURA
L. Montag: [kola za kontrabas i
S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1, 2, 3 i 4
A BASPRIM
b) {est etida;
v) dva komada;
g) jedno delo velike forme;
E PRIM
b) dve etide;
v) dva komada;
E BASPRIM
a) svi predvi|ene skale;
b) dve etide;
v) dva komada;
BAS
b) sve pozicije;
v) pet orkestarskih deonica.
ISPITNI PROGRAM
A BASPRIM
3. Jedno delo velike forme koncert.
E PRIM
E BASPRIM
KONTRA
1. Jedan komad ili pesma-igra.
ÊLO
BAS
1. Dve orkestarske deonice karakteristi~na mesta.
MET i uz instrumentalnu pratwu , A ZA OSTALE INSTRU-
MENTE IZ NOTA i klavirska pratwa je poèqna ali nije oba-
vezna
MANDOLINA
RAZRED
ETIDE
Nenad Sekuli}: [kola za mandolinu
Edvard Ciukza: îtanka za mandolinu (Var{ava 1963)
Krojcer: 42 etide
Mazas: Etide op. 36
Fiorilo: 36 etida
Dont: op. 37
Zbirke ruskih autora i druge zbirke po izboru nastavnika
koje odgovaraju mogu}nostima u~enika
DELA VELIKE FORME
A. Vivaldi: Koncerti ge-mol, Ge-dur, A-dur, De-dur i stav
Albinoni: Koncert A-dur
G. F. Hendl: Sonate
Koreli: Sonate
DELA MALE FORME
M. Ivanovi}: Festival melodije i sveska
M. Ivanovi}: Od pretklasike do moderne, sveska
N. Rimski-Korsakov: Pesma indijskog gosta
L. van Betoven: Kontradansa i Menuet
Vera~ini: Largo
K. V. Gluk: Melodija
A. Vivaldi: Intermeco
J. Hajdn: Menuet De-dur
Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu
Ludvik êh: Popularne melodije za mandolinu (Var{ava
1963)
a) Studije promene pozicija i dvoglasa;
b) pet durskih, istoimenih molskih i hromatskih skala sa
razloènim trozvucima i ~etvorozvucima;
v) 10 etida;
g) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna predklasi~-
na ili klasi~na sonata;
d) ~etiri male forme komada.
ISPITNI PROGRAM
ma i dvoglasima, terce, sekste, oktave
2. Dve etide;
3. Koncert ili i stav, ili cela sonata;
4. Jedno delo male forme (bira se prema u~enikovim sklo-
nostima) tehni~ke te{ko}e nisu odlu~uju}e.
RAZRED
[ev~ik: op. 1 ( i sveska), op. 8 i op. 9
Studije promena pozicija i dvoglasa
ETIDE
Edvard Ciukza: îtanka za mandolinu (Var{ava 1963)
Krojcer: 42 etide
Zbirke ruskih autora i druge zbirke po izboru
DELA VELIKE FORME
A. Vivaldi: Sonata De-dur
Vitali: [akona
G. F. Hendl: Sonate
Koreli: La Folia
J. Hajdn: Sonate
DELA MALE FORME
M. Ivanovi}: Od pretklasike do moderne, i sveska
Vjewavski: Legenda, Mazurka, Poqska pesma
Vera~ini: Largo
Ludvik êh: Popularne melodije za mandolinu (Var{ava
1963)
Daken: Kukavica
A. Dvoràk-Vilhelm: Humoreska
F. Mendelson-Krajsler: Pesma bez re~i
Paradiz: Sicilijana
Fioko: Alegro
Franker-Krajsler: Si~ilijana i Rigodon
Druga dela odgovaraju}e teìne po izboru nastavnika
a) Studije promena pozicija i dvoglasa;
b) osam durski, istoimenih molskih i hromatskih skala sa
razloènim trozvucima i ~etvorozvucima koje nisu obra|i|vane u
razredu;
v) 10 etida;
g) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna klasi~na so-
nata;
|) ~etiri dela male forme komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Durska i istoimena molska skala, prema tonalitetu jedne
od kompiozicija iz ispitnog programa, sa razloènim akordima i
dvoglasima; terce, sekste, oktave;
2. Dve etide;
3. Koncert ili i stav ili cela sonata;
4. Jedno delo male forme izabrano prema sklonostima u~e-
nika tehni~ke te{ko}e nisu odlu~uju}e.
RAZRED
O. [ev~ik: op. 1 i sveska
E. Giqems: Svakodnevne ve`be violinista (24 skale)
Studija promene pozicija i dvohvata
ETIDE
Krojcer: 42 etide
Roveli: Etide
Druge zbirke etida po izboru
DELA VELIKE FORME
I druge zbirke po izboru nastavnika koje odgovaraju mogu}-
nostima u~enika
DELA MALE FORME
Vjewavski: Legenda
Vjewavski: Mazurka
Kosta Manojlovi}: Igra udovica
Druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju mogu}no-
stima u~enika
a) Studije promene pozicija i dvohvata;
b) pripremne ve`be za prstoredne oktave i decime;
v) osam durskih, istoimenih molskih i hromatskih skala sa
razloènim trozvucima i ~etvorozvucima, koje nisu obra|ivane u
prethodnim razredima do ~etiri povisilice i ~etiri snizilice,
koje se ~e{}e pojavquju u literaturi, treba stalno usavr{avati;
g) 10 etida;
d) dva dela velike forme: jedan koncert i jedna sonata;
|) ~etiri dela male forme.
ISPITNI PROGRAM
ma i dvoglasima;
2. Dve etide;
3. Koncert ili i stav;
4. Delo male forme odabrano prema sklonostima u~enika.
RAZRED
O. [ev~ik: op. 1 i sveska, op. 3
E. Giqems: Svakodnevne ve`be za violiniste
Studije promene pozicija i dvohvati
ETIDE
Krojcer: 42 etide
Dont op. 35
Zbirke ruskih autora i druge zbirke odgovaraju mogu}nosti-
ma u~enika
DELA VELIKE FORME
Ivo Mane Jarnovi}: Koncert De-dur
Koreli-Leonar: La folija
I druga dela po izboru nastavnika koje odgovaraju mogu}no-
stima u~enika
DELA MALE FORME
J. S. Bah: Arija na ge ìci iz Svite br. 3
V. A. Mocart: Rondo Ge-dur, Be-dur, Ce-dur
Lekler: Tamburen
Franken-Krajsler: Si~ilijana i Rigodon
Miloje Milojevi}: Srpska igra
@ivorad Grbi}: Nevestina pesma i kolo
Druga dela po izboru nastavnika a koja odgovaraju u~eniku
a) Studije promena pozicija i dvohvata;
b) prstoredne oktave i decime;
v) durske i molske skale kroz ~etiri oktave Ce, Ha, A u
tonalitetima koji se ~e{}e pojavquju do ~etiri povisilice i ~e-
tiri snizilice i daqe usavr{avati;
g) osam etida;
d) dva dela velike forme: koncert i sonata;
|) ~etiri dela male forme.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide sa razli~itom problematikom;
2. Koncert ceo;
3. Virtuozni komad;
4. Jedno delo doma}eg autora
Skale se ne sviraju kao ispitni zahtev ali se preporu~uje
provera znawa iz skala u toku {kosle godine.
HARFA
RAZRED
SKALE
Treba obraditi durske i molske skale u obimu od tri oktave
sa razloènim trozvucima, dominantnim i umawenim septakordima.
TEHNI^KE VE@BE
Frojo: Tehni~ke ve`be po izboru
Labare: Kompletna metoda po izboru
ETIDE
Naderman: Trideset etida po izbpru
Boksa: Etide po izboru
Naderman: Sonatine i
Sonate Sonatine
KOMPOZICIJE ZA IZVO\EWE
G. F. Hendl: Sarabanda
Bexik Dobrodinski: Igre iz Svite za harfu
Heselmans: Jesewe li{}e; Menuet; Preludijum br. 2
Glier: U poqu
M. Turnije: Preludijum br. 1 i 2
Gran|ani: Jesen
b) dve sonatine;
v) tri kompozicije za izvo|ewe.
ISPITNI PROGRAM
1. Skale;
2. Dve etide razli~itog karaktera;
3. Jedna kompozicija starog majstora;
4. Jedna sonatina;
5. Jedna kompozicija za izvo|ewe
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u oktavama, zatim u razmaku sekste
i decime u kretawu kroz tri do ~etiri oktave u osminama, sa raz-
loènim trozvukom, dominantnim i umawenim septakordima.
TEHNI^KE VE@BE
Labare: Kompletna metoda po izboru
Magistreti: Tehni~ke studije po izboru
ETIDE
Naderman: 24 preludija po izboru
Siker: Etide po izboru
Naderman: Sonatine br. 3, 4 i 5
Vernije: Prvi stav iz Sonate op. 51 br. 1 i op. 51 br. 2
Sonate Sonatine
J. S. Bah: Dva komada iz Ana Magdalena
Haselmans: Patrola
A. Turnije: Preludijum br. 3 i 4
Gran|ani: Tri preludijuma; Duboka reka; Preludijumi
D. Gostu{ki: Nokturno
Haselmans: Melanholi~na serenada
b) dve sonatine;
v) pet komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Skale;
3. Jedna kompozicija starog majstora;
4. Jedna sonatina ili sonata;
5. Jedna kompozicija za izvo|ewe
RAZRED
SKALE
Pored uobi~ajenih trozvuka i ~etvorozvuka po kvintnom kru-
gu navi{e i naniè potrebno je obratiti ve}u pa`wu na svirawe
arpe|a, kao i na alterovane akorde, jer }e se takvi pojavqivati u
literaturi za harfu.
ETIDE
Boksa: Etide op. 318 br. 2 dvadeset etida (ove Etide se mogu
podeliti u tri grupe prema problematici koja se u wima nalazi)
Grupa A Etide za prste br. 21, 28, 30, 31, 34, 35, 37, 38,
39 i 40
Grupa B Etide melodijsko-harmonskog karaktera br. 24,
27, 31 i 33
Grupa V Etide za svirawe stakata br. 22, 23, 25, 26, 29 i 36
Bah-Gran|ani: Etide po izboru
STARI STIL
Gran|ani: Mala klasi~na svita
G. F. Hendl: Pasakaqa
]ipoli: Gavota i ìga
I druga dela u starom stilu po slobodnom izboru.
SONATNI OBLIK
Naderman: Sonatina br. 6
Majer: Sonata ge-mol
Rozeti: Sonata Ce-dur br. 6
Kardon: Sonate po izboru
I drugi komadi HH i HH veka na sli~nom tehni~kom nivou
Gran|ani: Dve narodne francuske pesme; Jesen
Haselmans: Preludijum op. 52
A. Turnije: êtiri preludijuma iz op. 14
Salcedo: Muzi~ka kutija
Rozati: Preludijum
I druga dela doma}ih i stranih kompozitora po slobodnom
izboru
a) etide iz grupe A br. 21, 30, 32, 38 i 40;
b) etide oz grupe B br. 24, 27, 31 i 33;
v) etide iz grupe V br. 22, 25 i 26;
g) dve kompozicije starog stila;
d) dve kompozicije sonatnog oblika;
|) dve kompozicije za izvo|ewe.
ISPITNI PROGRAM
1. Skale;
3. Kompoizicija u starom stilu;
4. Sonata;
5. Kompozicija po slobodnom izboru
RAZRED
SKALE
Svirati skale u svim kombinacijama.
ETIDE
Boksa: op. 62 (ove Etide se mogu podeliti u ~etiri grupe ma
da se u pojedinim wetidama pojavquje i proìma vi{e vrsta teh-
ni~kih problema)
Grupa A Etide za prste br. 1, 4, 5, 6, 13, 16, 17, 19, 22 i 25
Grupa B Etide za arpe|a br. 10, 12 i 24
Grupa V Etide za oktavne i ritmi~ke etide br. 3, 7, 15,
17, 20 i 23
Grupa G Etide melodijko-harmonskog karaktera br. 2,
8, 9, 11, 14 i 21
Bah-Gran|ani: Etide po izboru
Dusek: Sonata ce-mol
STARI STIL
[panski majstori (H H vek): Revizija Kabaleta
Hendl-Renije: Gavota sa varijacijama
Odgovaraju}a dela po izboru nastavnika
SONATNI OBLIK
Krumholc: Sonata u Be-duru op. 17 br. 1; Sonata u De-duru op. 17
Dusik: Sonata u Ce-duru
G. F. Hendl: Kon~erto groso Be-dur u originalu
Ili drugo sonatno delo na istom stupwu tehnike, po izboru
nastavnika
Iber: Fantazija
Iber: Skercato
Votkins: Svita
Haselmans: @itana
Haselmans: Balada
Sen-Sans: Fantazija
Debisi: Mese~ina; Devojka sa lanenom kosom; Arabeska
Granados: [panska igra br. 2
I druge kompozicije HH i HH veka sli~nog tehni~kog nivoa
a) etide iz grupe A br. 4, 5, 6, 19 i 25;
b) etide iz grupe B br. 14;
v) etide iz grupe V br. 3 i 7;
g) etide iz grupe G br. 2, 9, 11 i 21;
d) jedna kompozicija u cikli~nom obliku ili dve obi~ne;
|) jedna sonata ili koncert;
e) dve kompozicije iz strane literature;
`) jedna kompozicija iz doma}e liyerature.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna teà etide;
2. Jedna kompozicija po izboru;
3. Sonata ili koncert po izboru;
4. Jedna kompozicija za izvo|ewe iz strane literature;
5. Jedna kompozicija za izvo|ewe iz doma}e literature.
ISPITNI PROGRAM SE SVIRA NAPAMET
KLAVIR
RAZRED
SKALE I AKORDI
Sve durske, molske i hromatske lestvice u razmaku oktave,
terce, sekste i decime kroz ~etiri oktave u {esnaestinama u para-
lelnom kretawu.
Duple oktave kroz dve oktave u osminama i kroz tri oktave u
triolama, u razmaku oktave, terce, sekste i decime u paralelnom
kretawu.
Arpe|a: veliko razlagawe trozvuka, dominantnig i umawe-
nog septakorda sa obrtajima, kroz ~etiri oktave u {esnaestinama,
paralelno (bez kombinacija).
ETIDE
êrni: op. 740, op. 299 izbor
Kramer-Bilov: Etide izbor
F. List: op. 1 izbor
Nojpert: Etide izbor
J. S. Bah: Troglasne invencije bar dve napamet
Francuske svite izbor
G. F. Hendl: Svite izbor
SONATE I KONCERTI koji dolaze u obzir za rad u sredwoj
{koli ne}e biti svrstavani po pojedinim razredima, ve} }e biti
nabrojani na kraju, kao i izbor KOMPOZICIJA RAZNIH STI-
LOVA. Ovaj izbor je samo podsetnik za nastavnika i ne zna~i da
ga se treba kruto pridràvati bogatstvo klavirske literature
daje nastavniku mogu}nost da u rad ukqu~i i druga dela sli~nih
zahteva, vode}i ra~una o psihofizi~kim sposobnostima u~enika i
zavisno od wegove spremnosti za kompletne izvo|a~ke zahteve koje
pred wega postavqa odre|eno delo.
a) {est etida od kojih tri napamet;
v) jedna cela sonata i jedna sonata ili koncert delimi~no;
g) tri kompozicije raznih stilova po izboru.
SMOTRA TEHNIKE
1. Durske i molske lestvice po belim dirkama, u razmaku ok-
tave, paralelno kroz ~etiri oktave u {esnaestinama, arpe|a tro-
zvuka u osnovnom poloàju (bez obrtaja) kroz ~etiri oktave para-
lelno;
2. Jedna etida iz programa.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida poèqno da bude êrni;
2. Jedna troglasna invencija J. S. Baha;
3. Jedna cela sonata;
4. Jedna kompozicija po izboru.
RAZRED
SKALE I AKORDI
lelnom kretawu.
kretawu.
Duple terce kroz dve oktave u osminama.
Arpe|a: veliko razlagawe trozvuka, dominantnog i umawe-
paralelno (bez kombinacija).
ETIDE
êrni: op. 740, op. 365 izbor
Klementi: Gradus ad Parnasum izbor
Mo{eles: op. 70 izbor
Mo{kovski: op. 72 izbor
F. List: op. 1 izbor
Nojpert: Etide izbor
J. S. Bah: Francuske svite
Engleske svite
Preludijumi i fuge
Dobro temperovani klavir, i izbor
a) {est etida od toga tri napamet;
v) dve sonate ili sonata i koncert jedno delo u celini,
drugo delimi~no;
g) tri kompozicije raznih stilova.
SMOTRA TEHNIKE
1. Sve durske i molske lestvice svi tonaliteti kroz ~e-
tiri oktave u {esnaestinama, paralelno, u razmaku oktave, kao i
hromatske skale kroz ~etiri oktave paralelno;
2. Arpe|a trozvuka veliko razlagawe u osnovnom poloà-
ju (bez obrtaja) kroz ~etiri oktave paralelno;
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide razli~itih tehni~kih zahteva jedna obavezno
Klementi;
2. Tri stava obavezni sarabanda i jedan brzi stav iz
Francuske svite J. S. Baha ili Svite G. F. Hendla;
3. Jedna sonata ili koncert celo delo;
RAZRED
SKALE I AKORDI
lelnom kretawu.
kretawu.
Duple terce kroz ~etiri oktave u {esnaestinama.
paralelno bez kombinacija.
ETIDE
êrni: op. 740, Tokata
Klementi: Gradus ad Parnasum izbor
Mo{eles: or. 70 izbor
F. Mendelson: op. 104
[uman-Paganini: Etide op. 3 izbor
Arenski: op. 36
Rubin{tajn: op. 23
Kesler: op. 20, op. 100 izbor
J. S. Bah: Engleske svite
Partite
Italijanski koncert
Preludijumi i fuge
G. F. Hendl: Svite teè
a) pet etida razli~itih tehni~kih zahteva;
b) dve polifone kompozicije;
v) dve sonate ili sonata i koncert jedno delo u celini,
drugo delimi~no;
g) tri kompozicije raznih stilova po slobodnom izboru;
d) u toku godine u~enik OBAVEZNO treba javno da izvede
ili i stav koncerta za klavir i orkestar.
SMOTRA TEHNIKE
2. Arpe|o dominantni i umaweni septakord u osnovnom po-
loàju (bez obrtaja) kroz ~etiri oktave u {esnaestinama;
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna virtuozna etida;
2. Dva stava iz Engleske svite J. S. Baha, ili dva stava iz
Partite (dva od obaveznih stavova), ili preludijum i fuga;
3. Cela sonata;
4. Jedno delo iz epohe romantizma.
RAZRED
SKALE I AKORDI
lelnom kretawu.
kretawu.
Duple terce kroz ~etiri oktave u {esnaestinama.
paralelno bez kombinacija.
ETIDE
Mo{kovski: op. 72, op. 48
Kesler: op. 20, op. 100
Klementi najteè
F. [open: op. Posth., op. 10 i 25 izbor
List-Paganini: Etide izbor, Igra patuqaka, @ubor {u-
me, Uzdah
Skrjabin: op. 8 izbor, op. 2 cis-mol
Rahmawivon: Etide slike op. 33
Rubin{tajn: op. 23
Arenski: op. 41, op. 36
[imanovski: op. 4
J. S. Bah: Preludijumi i fuge (WTK i )
Italijanski koncert
Partite
Koralne predigre
Kapri~o Be-dur
Tokate itd
a) tri koncertne etide;
b) dve polifone kompozicije obavezno jedan preludijum i
fuga;
v) jedna sonata;
g) tri kompozicije razli~itih stilova.
SMOTRA TEHNIKE
2. Arpe|o dominantnog i umawenog septakorda u osnovnom
poloàju kroz ~etiri oktave u {esnaestinama;
ISPITNI PROGRAM
2. Jedan preludijum i fuga;
3. Jedna sonata;
4. Jedno romanti~no delo;
5. Jedno delo autora HH veka;
6. Jedno delo jugoslovenskog autora.
NAPOMENA: Na zavr{nom izpitu moraju biti zastupqeni
svi stilovi; ukoliko se ne svira klasi!~na sonata, ve} sonata iz pe-
rioda romantizma ili HH veka, klasi~ni period mora biti zastu-
pqen nekim drugim delom (npr varijacije, fantazija, rondo i sl).
IZBOR LITERATURE ZA SVE RAZREDE
SONATE
V. A. Mocart: KV 279 Ce-dur, KV 280 Ef-dur, KV 281 Be-dur,
KV 309 Ce-dur, KV 310 a-mol, KV 311 De-dur, KV 330 Ce-dur, KV
331 A-dur, KV 332 Ef-dur, KV 333 Be-dur, KV 457 c-mol, KV 570
Be-dur, KV 576 De-dur
J. Hajdn: Hob. 20 ce-mol, Hob. 23 Ef-dur, Hob. 43 As-dur,
Hob. 32 ha-mol, Hob. 44 ge-mol, Hob. 46 As-dur, Hob. 49 Es-dur,
Hob. 50 Ce-dur, Hob. 52 Es-dur
L. van Betoven: op. 2 br. 1 ef-mol, pr. 2 br. 2 A-dur, pr. 2 br.
3 Ce-dur, op. 7 Es-dur, pr. 10 br. 1 c-mol, op. 10 br. 2 Ef-dur, op. 10
br. 3 De-dur, op. 13 c-mol, op. 14 br. 1 i 2, op. 22 Be-dur, op. 27 br. 1
i 2, op. 28 De-dur, op. 3` br. 1, 2 i 3, op. 78 Fis-dur, op. 90 e-mol
Klementi: op. 47 br. 2 Be-dur, op. 39 br. 2 Ge-dur, op. 34 br. 1
Ce-dur, op. 26 br. 2 fis-mol, op. 40 br. 2 ha-mol, op. 40 br. 3 de-mol
E. Grig: Sonata e-mol
S. Prokofjev: Sonata br. 1 ef-mol
F. [ubert: Sonate izbor
KONCERTI
G. F. Hendl: Ef-dur
J. S. Bah: ef-mol, de-mol, A-dur
J. Hajdn: De-dur, Ge-dur, Ce-dur
V. A. Mocart: KV 175 De-dur, KV 238 Be-dur, KV 246 Ce-dur,
KV 271 Es-dur, KV 413 Ef-dur, KV 414 A-dur, KV 415 Ce-dur, KV
449 Es-dur, KV 450 Be-dur, KV 451 De-dur, KV 453 Ge-dur, KV 456
Be-dur, KV 459 Ef-dur, KV 466 d-mol, KV 467 Ce-dur, KV 482 Es-
dur, KV 488 A-dur, KV 491 c-mol, KV 503 Ce-dur, KV 537 De-dur,
KV 595 Be-dur
L. van Betoven: Koncert br. 1, 2 i 3
E. Grig: Koncert a-mol
F. Mendelson: Koncert ge-mol i de-mol
Kabalevski: Koncert a-mol op. 9
D. [ostakovi~: Koncert Ef-dur br. 2
Koncertni komadi za klavir i orkestar Veber, Mendelson,
Sen-Sans.......
KOMPOZICIJE RAZLIÎTIH STILOVA
D. Skarlati: Sonate izbor
D. îmaroza: Sonate
Paradizi: Tokata
Galupi: Sonate
J. Hajdn: Varijacije ef-mol, Kapri~o Ce-dur, Ge-dur
V. A. Mocart: Fantazije ce-mol KV 396, KV 475, Ada|o ha-
mol, KV 540, Rondo a-mol, KV 511, Varijacije Ce-dur, De-dur, Ge-
dur itd.
L. van Betoven: Varijacije Ef-dur op. 34, 32 varijacije c-
mol, Rondo Ce-dur i Ge-dur op. 51, Andante favori Ef-dur, Rondo
op. 129 itd.
F. [ubert: Muzi~ki momenti, Emprompti op. 90 i 142
R. [uman: Arabeska, De~je scene, Leptiri op. 2, Abegg vari-
jacije, Varijacije na temu Klare Vik op. 5, Fantasti~ni komadi
izbor, Novelete izbor, Romanse op. 28 itd
F. [open: Valceri, nokturna, mazurke, poloneze, tarantele,
emprompti (sva ~etiri), Ekoseze, Balade br. 2 i 3, Skerca br. 1 i 2,
Briqantne varijacije op. 28 itd.
F. List: Petrarkini soneti, Utehe, Qubavni snovi, Polo-
neza Es-dur, Godine hodo~a{}a izbor, Ma|arske rapsodije iz-
bor, transkripcije solo pesama [uberta, [umana, [opena itd
F. Mendelson: Pesme bez re~i, Rondo kapri}ozo
J. Brams: Rapsodije, 4 balade, izbor iz op. 117, op. 118, op. 119
P. I. âjkovski: Godi{wa doba, Dumka, Varijacije Ef-dur
Skrjabin: Prelidi izbor
Rahmawinov: Elegija, Poli{inel, Muzi~ki momenti iz-
bor, Prelidi izbor
K. Debisi: Bergamska svita, Estampe, Svita Za klavir,
Prelidi izbor itd
S. Prokofjev: Romeo i Julija, Prolazne vizije, Komadi op. 4
i op. 12 itd
B. Bartok: Rumunske igre, Mikrokozmos izbor, Alegro bar-
baro itd
D. [ostakovi~: Tri fantasti~ne igre, Prelidi op. 34 itd
DELA DOMA]IH KOMPOZITORA
M. Taj~evi}: Prelidi, Balkanske igre
Milo{evi}: Sonatina
V. Peri~i}: Sonatina
S. Raji~i}: Etide, Igre, Humoreske
Q. Mari}: Preludijumi, Etida, Brankovo kolo
J. Slavenski: Jugoslovenska svita, Svita Sa Balkana
V. Mokrawac: Sonata Ce-dur, Fragmenti, Igre, Etide, In-
time
B. Simi}: Varijacije i tokata; Sonatina
D. Despi}: Nokturna, Viwete, Minijature, Humoristi~ne
etide
K. Babi}: Prelidi |okozi, Tokata, Fuga
M. Mihailovi}: Tri preludijuma
D. Radi}:Tri preludijuma, Sonata lesta, Svita za klavir, 4
sonatine
M. Logar: Zlatna ribica, Burleske
K. Miqkovi}: Nevidqive niti
S. Boì}: Nokturno, Lirika Atosa
Predloèni program sastavqen je na osnovu prethodnih, uz
odre|ene korekcije koje su nastale na osnovu sagledavawa rezulta-
ta iz pedago{ke prakse i stalnog napredovawa savremene pijani-
sti~ke pedagogije.
Odre|ene izmene na~iwene su, pre svega, u oblasti svirawa
lestvica i arpe|a. Ono je svedeno, kao kod ve}ine savremenih pija-
nisti~kih {kola, na osnovne elemente, bez kombinacija, suprot-
nog kretawa i sl. To je u~iweno radi sistematskog re{avawa ovog
va`nog dela rada na tehnici, radi ovladavawa svim tonalitetima
a ne beskona~nog zadràvawa na samo par lestvica. Tako iz godi-
ne u godinu moè da se ostvari kvalitativan napredak u tehni~ko-
tonskoj realizaciji, ujedna~enosti, brzini, kroz razli~ite na~ine
izvo|ewa (forte-pesante, piano-leggiero) itd. Naravno, ukoliko
nastavnik èli, moè i daqe da radi sa u~enicima i ove kombi-
nacije, pod uslovom da ve} vladaju pomenutim osnovnim elementi-
ma u svim lestvicama.
Tako|e, izbor dela iz literature treba shvatiti samo kao
podsetnik koji ni u kom slu~aju ne moè biti potpun. Etide i po-
lifona dela svrstane su po godinama u~ewa kao obavezni deo pija-
nisti~ke edukacije svakog u~enika; sonate, koncerti i kompozici-
je raznih stilova predstavqaju podru~je {irih i raznovrsnih mu-
zi~ko-tehni~kih i umetni~kih zadataka koji te{ko podleù form-
alisti~kom svrstavawu u odre|eni razred.
Pedagog mora da sagleda u potpunosti li~nost u~enika sa ko-
jim radi, wegove psihofizi~ke sposobnosti, i da mu pomogne pri
profesionalnom opredeqewu i usmeravawu. On planira i indivi-
dualni program za svakog u~enika (najvi{e za jedno polugodi{te)
vode}i ra~una o postupnosti u pove}avawu zahteva i harmoni~nom
razvoju u~enikovih pijanisti~kih i muzi~kih sposobnosti.
Poseban deo u nastavi, danas veoma vaàn, su pripreme u~e-
nika za takmi~ewa. Ona mogu biti veoma korisna kao podsticaj u
radu, kao motiv za ve}i broj odgovornih javnih nastupa i, naro~ito,
zbog izuzetno koncentrisano usmerenog rada sa talentovanim u~e-
nicima. Tako }e i repertoar u pojedinim slu~ajevima biti usmeren
prema zahtevima na odre|enom takmi~ewu. To ipak ne bi trebalo da
donese prevelika odstupawa u pogledu pre|enog godi{weg progra-
ma, jer je prelaèwe {to ve}eg repertoara u ovim godinama od su-
{tinske va`nosti za svakog budu}eg mladog pijanistu.
Kod izbora sonata i koncerata, treba napomenuti da su so-
nate Hajdna bile gotovo sasvim zanemarene, iako po svojim teh-
ni~kim i muzi~kim zahtevima predstavqaju veoma ozbiqan zadatak
i za u~enike starijih razreda.Tako|e su potpuno zapostavqene so-
nate Klementija, iako visokog umetni~kog kvaliteta i veoma in-
struktivne deo su repertoara vrhunskih umetnika: Horovica,.
îkolinija itd. Mocartovi koncerti dati su ovde gotovo svi, jer
je zaista {teta da se takvo bogatstvo muzi~kih ideja svede na uvek
ista dva ili tri koncerta koji se kod nas ~uju. Bilo bi to korisno
osveèwe i {irewe vidika i za nastavnike i za u~enike.
SMOTRA TEHNIKE obavezna je za svakog u~enika kroz sva
~etiri razreda sredwe {kole. Bez pozitivne ocene na smotri NE
MO@E se pristupiti godi{wem ispitu. U~enik koji nije zado-
voqio na smotri tehnike mora da je ponovi.
Na svim javnim nastupima, smotri i ispitu ceo program IZ-
VODI SE NAPAMET.
Predloèna literatura je podsetnik za profesora, a puto-
kaz za pripravnike u pogledu izbora programa. Spisak odabranih
kompozicija ne iskqu~uje iz rada ostala sli~na dela i drugih au-
tora koja svojim kvalitetima i zahtevima uspe{no doprinose pro-
fesionalnoj edukaciji u~enika. U toku ~etvorogodi{weg sredweg
{kolovawa u~enik je duàn da javno izvede 2 Betovenove sonate u
celiti, a sonate Hajdna, Mocarta, Klementija, [uberta i drugih
autora predvi|ene su za godi{we izpite tokom celog {kolovawa,
ukqu~iv i maturski ispit.
Izbor i obim programa sa~iwen je za prose~no obdarene,
profesionalno usmerene u~enike. Izuzetno talentovanima, po
proceni Nastavni~kog ve}a, zahteve treba pove}ati, a onima ispod
proseka, koji tokom godine ne mogu da savladaju odre|eni program
za prelaz u slede}i razred preporu~iti blagovremeno usmeravawe
ka odsecima, vi{im {kolama i fakultetima gde }e mo}i da nasta-
ve {kolovawe.
ORGUQE
SADR@AJI PROGRAMA ZA I RAZRED
Usavr{avawe artikulacije, legata non legata, melodij-
skog kre{enda, upotrebe àluzija i vaqka.
Kompozicije relativno sloènije homofone fakture, jed-
nostavne polifone fakture, a trio sa kantus firmusom mini-
malno kolorisanim.
Upoznavawe sa stilovima i nacionalnim {kolama kroz
osnovne oblike orguqskih kompozicija: koralne obrade starijih
majstora i raznih varijacionih oblika; preludijuma i fuga jedno-
stavnije polifone fakture. Barokni registarski ansambli (u
skladu sa mogu}nostima kojima }e se raspolagati). Upoznavawe sa
osnovama registrirawa. Uve`bavawe svih vrsta promene zvuka
kroz odgovaraju}u literaturu.
RAZRED
TEHNI^KE VE@BE
Roman Armbrust: Pedalne ve`be
Herman Keler: Umetnost svirawa na orguqama pedalne i
manuelne ve`be
J. [ved~uk: Pedalne ve`be za orguqe
LITERATURA
Jan Podbielski: Preludijum
Jakub Sova: Salve Regina
J. J. Fuks: Fuge
\. Kavaconi, Andrea Gabrieli, Vin}enco Pelegrini i dr.
italijanski majstori: Himne, Intonacije, Tokate, Kancone
Samuel [ait, Arnolt [lik, J. J. Froberger, J. Pakelbel i
dr.: Koralne obrade, Varijacije i Fuge
Jan Tituz, Pjer Atewan, Luj Kupren, Andre Rezon, Pjer di
Ma` i dr.: Magnifikati, Svite, Mise, Fuge, Dijalozi itd.
J. S. Bah: Mala orguqska kwiga, izbor jednostavnih prelu-
dijuma i fuga (manualiter), korali: ~etvoroglasni sa pedalom i
koralne obrade dvoglasne i vi{eglasne (manualiter).
Mali komadi, fugete, preludijumi L. Mocarta, J. N. Hime-
la, A. F. Hesa, A. J. Rejha, koralne obrade Bramsa, mali komadi F.
Lista, T. Diboa, C. Frank: Dela za harmonijum ili orguqe
a) Riman i Hvrd~uk pedalne i manualne ve`be (oko br. 50,
a Hved~uk cela sveska);
b) po tri kompozicije italijanskih, nema~kih i francuskih
starih majstora;
v) deset najlak{ih korala iz Male kwige J. S. Baha;
g) tri preludijuma i fuge (manualiter) starih majstora;
d) osam kra}ih kompozicija autora HH i HH veka.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve kompozicije starih majstora;
2. Dve koralne obrade iz Male kwige J. S. Baha (jedna ho-
mofono-polifona, a druga sa kantus firmusim);
3. Preludijum i fuga starih majstora (moè manualiter);
4. Dve kompozicije autora HH ili HH veka.
ISPITNI PROGRAM SE SVIRA IZ NOTA
RAZRED
TEHNI^KE VE@BE
Roman: Armbrust pedalne ve`be
Herman Keler: Umetnost svirawa na orguqana pedalne i
manuelne ve`be
H. Keler: kadence, generalbas, osnove gradwe orguqa, grego-
rijanski koral
J. [ved~uk: Pedalne ve`be za orguqe
LITERATURA
Pjotr Zelekovski: Fantazija
Diomedes Kabo: Fuga
J. K. Kuha`: Pastorala, Preludijum
B. Paskvini, D. Cipoli, A. Vivaldi, \ambatista Martini:
Varijacije, Tokate, Kancone, Pastorale
N. Le Beg, N. De Griwi, @ak Bojvin, Gilen: Ofertorija,
Mose, Himne, âkone, Fuge, Dijalozi, Velike igre, Pune
igre, Nezardov re~itativ, Trompetin bas i diskant itd.
\eremi Klark, V. Bird, Xon Bul, O. Gibson, Xon Stenli, H.
Persel, T. Talis: Preludijumi, Koralne obrade, Serenade, Fanta-
zije, Mise, Magnifikati, Mar{evi i dr
J. J. Froberger, J. Pahelbel, G. Bem, X. G. Valter, G. F.
Hendl, G. Mufat, J. K. Kerl i td: Preludijumi i fuge, âkone,
Svite, Tokate, Fantazije, Koralne obrade, Partite
J. S. Bah: Mali preludijumi i fuge (e-mol, Ef-dur, Ge-dur),
Mala orguqska kwiga, Koralne obrade (manualiter)
K. B. Kopìva, J. Zah, J. K. Vanhal. F. K. Briksi: Preludiju-
mi, Fuge, Pastorale itd.
J. G. Albrehtsberger, M. Hajdn, A. J. Rajh: fugete, preludiju-
mi i fuge, mali komadi za orguqe
H. Berlioz, T. Diboa, A. Grdal`: komadi za orguqe, fuge,
tokate, ofertoria itd.
M. Reger: Koralne obrade op. 135a
H. [reder: Preludijum, Trio-Andantino, Dijalog
M. Dipre: Kancona op. 62 br. 2
@an Langl: Preludijum u starom stilu
a) Riman pedalne i manuelne ve`be do kraja;
Keler kadence u svim tonalitetima, deset ve`bi iz gene-
ralbasa;
b) po tri kompozicije starih majstora italijanske, francu-
ske i nema~ke {kole;
v) pet koralnih obrada homofono-polifone fakture iz
Male kwige J. S. Baha, tri sa imitacijom ili stalnim kontra-
punktom, dva sa kolorisanim kantus firmusim;
g) dva mala preludijuma i fuge J. S. Baha;
d) dve kompozicije varijacionog oblika ~akona, partita;
|) tri kompozicije autora HH ili HH veka.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna kompozicija starih majstora varijacionog oblika;
3. Tri korala iz Male kwige J. S. Baha, razli~ite fakture;
4. Jedan mali preludijum i fuga J. S. Baha;
5. Dve kompozicije autora HH i HH veka.
SADR@AJI PROGRAMA ZA I RAZRED
Sadràji programa omogu}avaju upoznavaweu~enika sa osno-
vama gra|e orguqa, vrstama trakture, osnovama intonirawa, kon-
strukcijom cevi, razli~itosti registra i istorijskim razvojem
orguqa; ovladavawe artikulacijom i ostalim dinami~kim i ago-
gi~kim mogu}nostima koje pruà moderan sviraonik podrazume-
va se moderna ili stara mehani~ka traktura; usavr{avawe u prat-
wi: gregorijanskog, protestantskog korala, pratwi me{ovitog
hora, solista vokalnih i instrumentalnih; ovladavawe izvo|e-
wem jednostavnijih i kra}ih trio kompozicija; ovladavawe re-
gistrirawem odgovaraju}ih kompozicija po programu; usavr{ava-
we u pedalnoj tehnici.
Skale, razlagawe akorada, skokovi i u brzom tempu, oktave i
ornamenti u pedalu obavezno u razredu.
Savladati interpretirawe oblika stare muzike, baroka,
klasike i mawih oblika muzike HH i HH veka.
RAZRED
TEHNI^KE VE@BE
Keler: Umetnost svirawa na orguqama
\ermani: sveska do 15 ve`be
êntemeri: skale i akordi
LITERATURA
\. Freskobaldi: Kapri~o, Bergamska (iz Muzi~kog cve}a),
Tokate I sveska, Francuske pesme
K. Merulo: Tokate za orguqe
A. Skarlati: Sonate, Fuge
A. De Kabezon, J. B. Kabanile, C. Zeisaks, A. Soler: Tiento-
ri~erkar-tokata, Diferencias varijacije, Glosado, Bataja (Bit-
ka), Igre
F. Kupren: Mise, Svite
L. Mar{an, J. F. Dendrije, N. Klerambo: Svite, Fuge, Dija-
lozi i dr.
J. P. Svelink: Fantazija, Varijacije, Preludijumi....
J. K. Kerl: Kapri~o Kuku
J. Pahelbel: Varijacije, Fuge, Tokate, koralne obrade
D. Bukstehude: Fuga Ce-dur
J. S. Bah: Mala kwiga. Mali preludijumi i fuge, koralne
obrade
J. Hajdn: Muzi~ka kutija
L. v. Betoven: Ada|o Ef-dur, Pet komada za Flotenuhr
A. Brukner: Fuga de-mol, Postludijum de-mol, Komadi za or-
guqe
J. Brams: Koralne obrade
R. [uman: Komadi za orguqe
M. Reger: Koralne obrade op. 135a
M. Stahuqak: Koralne obrade
Samo Vrem{ak: Sonata
Stanko Premrl: Varijacije, Preludijumi i dr.
a) \ermani: Pedalne ve`be do br. 15, sveska;
b) pet kompozicija starih majstora jedan varijacioni ob-
lik i jedna koralna obrada;
v) deset koralnih obrada iz Male kwige J. S. Baha;
g) tri mala preludijuma J. S. Baha;
d) dve kompozicije iz perioda klasike;
|) tri kompozicije autora HH i HH veka.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna koralna obrada Pahelbela ili Bukstehudea;
3. Tri korala iz Male kwige J. S. Baha;
4. Jedan Mali preludijum i fuga J. S. Baha;
5. Dve kompozicije autora HH i HH veka.
RAZRED
TEHNI^KE VE@BE
Keler: Umetnost svirawa na orguqama
\ermani: sveska do 15 ve`be
êntemeri: skale i akordi
LITERATURA
\. Freskobaldi: Tokata iz sveske, La Freskobalda artija
sa varijacijama
M. Rosini: Preludijumi, Fuge, Komadi za ogruqe
K. Merulo: Tokate i sveska
F. Kupren: Dela za orguqe
L. K. Daken: Boì}i Ge-dur, De-dur
N. Klarambo: Svita br. 2
J. P. Svelink: Fantazije, Varijacije i dr.
D. Bukstehude: Preludijumi i fuge, âkone, koralne obrade
J. Pahelbel: Preludijumi, fuga i ~akona u de-molu, Arije sa
varijacijama, Tokate, Ri~arkari, koralne obrade
Froberger, Kerl, Mufat, Pretorius, [ajt: Tokate, Prelu-
dijumi, Fuge, âkone, Pasakaqe, koralne obrade
J. S. Bah: Mala kwiga, Mali preludijumi i fuge, Pastora-
la Ef-dur BWV 540, Preludijum i fuga e-mol BWV 533, Preludi-
jum i fuga ce-mol BWV 549, Preludijum i fuga Ce-dur BWV 545,
Fuga ce-mol BWV 575, Fuga ge-mol BWV 578.
G. F. Hendl: Orguqski koncerti original
V. A. Mocart: Ada|o Ef-dur
List, Brukner, Brams: mali komadi, koraklne obrade, prelu-
dijumi i dr
L. Belman: Gotska svita
M. Reger: Skerco, Romansa, Perpetum mobile, Intermeco op.
80 sveska
A. Glazunov: Preludijum i fuga so~. 93
Zoltan Kodaq: Misa de-mol
Samuel Dikom: âkona, Preludijum sa fugom, Peludijum u Ef
E. Aro: Pet kontrasta
S. Prepek: Improvizata u Ce-duru
D. Andri}: Sonata za orguqe
A. Vidakovi}: Fantazija i fuga za orguqe
K. Babi}: Fuga
Vladimir To{i}: Varial
a) \ermani: pedalne ve`be, sveska;
b) tri kompozicije starih majstora;
v) pet koralnih obrada iz Male kwige;
g) dva mala preludijuma i fuge i jedan veliki BWV 533,
549 ili 545;
d) tri kompozicije HH i HH veka;
|) dve kompozicije savremenih autora.
ISPITNI PROGRAM
2. Dve koralne obrade J. S. Baha;
3. Preludijum i fuga J. S. Baha;
4. Jedna velika ili dve mawe kompozicije HH ili HH veka;
5. Jedna kompozicija savremenog autora.
Tokom ~etvorogodi{weg {kolovawa osposobiti u~enike da
u potpunosti ovladaju svirawem na instrumentu. Razvijati sposob-
nosti u~enika kroz neprestano usavr{avawe tehnike svirawa i
negovati i produbqivati ose}aj za zvuk, boju i dinami~ke mogu}no-
sti instrumenta.
U~enik treba u potpunosti da upozna sloènost zvukova i
tehni~ko-izvo|a~ke mogu}nosti ovog sloènog instrumenta i da
se pripremi za nastavak {kolovawa na vi{em stupwu za studije.
HARMONIKA
RAZRED
TEHNI^KE VE@BE
Sve durske i molske (harmonske i melodijske ) lestvice: pa-
ralelno, suprotno, terce i sekste (odnos izme|u leve i desne kla-
vijature); oktave i tercoktave lomqene
i simultano.
Sve hromatske lestvice u paralelnom i suprotnom kretawu.
ARPE\O
Durski i molski potpuni kvintakord, dominantni i umawe-
ni septakord u malom i velikom razlagawu i simultano. U~enika
upoznati i sa svirawem u suprotnom kretawu.
Sve lestvice svirati u {esnaestinama, tempo 120 i vi{e
ili u:
~etvrtinama (jedanput kroz jednu oktavu);
osminama (jedanput kroz dve oktave);
triolama (jedanput kroz tri oktave ili tri puta kroz dve
oktave);
{esnaestinama (dva puta kroz dve oktave);
sekstolama (dva puta kroz tri oktave ili tri puta kroz dve
oktave);
tridesetdvojkama (dva puta kroz ~etiri oktave ili ~etiri
puta kroz dve oktave).
Lestvice jo{ svirati na desnoj klavijaturi po{tuju}i datu
ritmi~ku strukturu, a na levoj u ~etvrtinama i obrnuto. Tempo za
jednu ~etvrtinu 60 i vi{e.
Sve lestvice svirati na osnovnom (standard) basu ili na
melodijskom basu.
ETIDE
Gradus ad Parnasum, sveska po izboru
I. Havli~ek, Koncertne etide po izboru
K. êrni, op. 740 po izboru u odgovaraju}oj transkripciji
K. êrni, op. 299 po izboru u odgovaraju}oj transkripciji
Klementi, etide po izboru u odgovaraju}oj transkripciji
Kramer-Bilov, etide po izboru u odgovaraju}oj transkripciji
N. âjkin, Etide za harmoniku A-dur, ef-mol, e-mol i de-mol
J. [i{akov, Tri etide za harmoniku (Moskva, 1962. godine)
M. Dviqanski, Etida-intermeco (Moskva, Sov. kompozi-
tor, 1975. godine)
J. S. Bah, Dvoglasne i troglasne invencije
J. S. Bah, Mali orguqski prelidojumi i fuge
J. Pahelbel, Dela za orguqe po izboru
R. [~edrin, Fuga (Moskva, Sov. kompozitor, 1981)
N. Anajev, Fuga a-mol (Moskva, Sov. Kompozitor, 1981)
G. F. Hendl, Fugeta Ef-dur (Moskva, Sov. kompozitor,
1981)
G. Dmitrijev, Preludijum i fuga (Moskva, Sov. kompozitor
, 1988)
V. êlnokov, Preludijum i fuga ce-mol (Moskva, Sov. kom-
pozitor, 1989)
V. Sarijev, Fuga ge-mol (Moskva, Sov. kompozitor, 1989)
A. Qadov, Fuga de-mol (Moskva, Sov. kompozitor, 1971)
M. Glinka, Fuga Es-dur (Moskva, Muzika, 1969)
J. [i{akov, Preludijum i fuga de-mol (Moskva, Sov. kom-
pozitor, 1978)
KOMPOZICIJE CIKLI^NOG OBLIKA
V. Zolotarjov, De~je svite po izboru (Antologija,
sveska)
A. Jemeqanov, Skice prirode (Lewingrad, Sov. kompozi-
tor, 1960)
V. Bonakov, 4 kompozicije na ruske teme (Moskva, Sov.
kompozitor, 1977)
Iz de~jeg ìvota (Moskva, Muzika, 1990)
Pet lirskih pesama (Moskva, Muzika, 1990)
J. Derbenko, Svite i de~je svite po izboru
G. Vdovin, Pet trenutaka (Moskva, Sov. kompozitor,
1979)
V. Merku{in, Mala svita (Moskva, Sov. kompozitor,
1982)
A. Bizov, Ruski crteì (Moskva, Sov. kompozitor, 1982)
J. Nalbadjan, Svita Jermenske skice (Moskva, Muzika,
1988)
P. Londonov, Maskarada igra~aka (Moskva, Sov. kompo-
zitor, 1983)
A. Repwikov, De~ja svita Suveniri
KOMPOZICIJE PO IZBORU
N. Rimski-Korsakov, Bumbarov let (Moskva, Sov. kompo-
zitor, 1980)
D. Skarlati, Sonate po izboru
D. îmaroza, Sonate po izboru
P. I. âjkovski, Godi{wa doba po izboru
N. âjkin, Lirski valcer (Moskva, Muzika, 1984)
P. Londonov, Seoska slika (Moskva, Muzika, 1980)
C. Frank, Preludijum (Moskva, Muzika, 1980)
A. Glazunov, Valcer (Moskva, Muzika, 1966)
J. Derbenko, Trk vremena
J. [i{akov, Cirkuski mar{ (Moskva, Sov. kompozitor,
1984)
A. Holminov, Nokturno (Moskva, Sov. kompozitor, 1984)
Ribalkin, Muzi~ki momenat
M. Golub, 12 preludijuma za harmoniku po izboru (Mo-
skva, Muzika, 1967)
K. Sen-Sans, Labud (Moskva, Sov. kompozitor, 1989)
M. Mo{kovski, Tarantela (Moskva, Sov. kompozitor,
1989)
D. [ostakovi~, [panska igra (Moskva, Muzika, 1970)
Pored navedene literature moè se koristiti i druga koja
odgovara uzrastu i tehi~kim mogu}nostima u~enika.
a) osam etida razli~ite tehni~ke problematike;
v) jedna kompozicija cikli~nog oblika;
g) dve kompozicije, po izboru, razli~itog karaktera.
U toku {kolske godine obaviti najmawe jednu proveru teh-
nike svakog u~enika.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide;
2. Jedna poligona kompozicija;
3. Jedna cikli~na kompozicija;
RAZRED
TEHNI^KE VE@BE
Sve durske i molske (harmonske i melodijske ) lestvice: pa-
ralelno, suprotno, terce i sekste (odnos izme|u leve i desne kla-
vijature); oktave i tercoktave lomqene i simultano.
Sve hromatske lestvice u paralelnom i suprotnom kretawu.
ARPE\O
Durski i molski potpuni kvintakord, dominantni i umawe-
ni septalord u malom i velikom razlagawu i simultano. U~enika
upoznati i sa svirawem u suprotnom kretawu.
Sve lestvice svirati u {esnaestinama, tempo 132 i vi{e
ili u:
~etvrtinama (jedanput kroz jednu oktavu), tempo 66 i vi{e;
osminama (jedanput kroz dve oktave);
triolama (jedanput kroz tri oktave ili tri puta kroz dve
oktave);
{esnaestinama (dva puta kroz dve oktave);
sekstolama (dva puta kroz tri oktave ili tri puta kroz dve
oktave);
tridesetdvojkama (dva puta kroz ~etiri oktave ili ~etiri
puta kroz dve oktave).
Lestvice jo{ svirati na desnoj klavijaturi po{tuju}i datu
ritmi~ku strukturu, a na levoj u ~etvrtinama i obrnuto. Tempo za
jednu ~etvrtinu 60 i vi{e.
Sve lestvice svirati na osnovnom (standard) basu ili na
melodijskom basu.
ETIDE
Gradus ad Parnasum, i sveska po izboru
I. Havli~ek, Koncertne etide po izboru
K. êrni, op. 740 po izboru
Klementi, Etide po izboru
Kramer-Bilov, Etide po izboru
[enderjov, 24 koncertne etide po izboru (Moskva, Mu-
zika, 1990)
G. Ti{kevi~, Etide Ce-dur, Ef-dur (Moskva, 1949)
I. Ilin, Etida Ef-dur (Moskva, 1961)
N. âjkin, Etida De-dur (Moskva, 1961)
O. Pirogov, Etida Ce-dur (Moskva, 1961)
A. Kobiqanski, Etida As-dur (Moskva, 1961)
I. [mit, Etida A-dur (Moskva, Sov. kompozitor, 1975)
J. S. Bah, Mali orguqski preludijumi i fuge po izboru
J. S. Bah, izbor iz dela za orguqe
J. Pahelbel, izbor iz dela za orguqe
Stara ~e{ka orguqska muzika po izboru (Peters, br. 9928a)
P. êkalov, Fuga de-mol (Moskva, Sov. kompozitor, 1973)
F. Vasiqev, Fuge za harmoniku po izboru
M. ûrqonis, Fuga-koral (Moskva, Sov. kompozitor, 1987)
R. [~edrin, Fuga (Moskva, Sov. kompozitor, 1986)
F. [open, Fuga a-mol (Moskva, Muzika, 1981)
V. Zolotarjov, De~je svite po izboru (Antologija,
sveska)
J. Derbenko, Svite i de~je svite po izboru
A. Nagajev, De~ja svita br. 2 (Moskva, Sov. kompozitor,
1982)
V. Zolotarjov, Tri komada (Moskva, Sov. kompozitor, 1982)
V. Bonakov, Kamerna svita (Moskva, Muzika, 1990)
Ruska svita (Moskva, Sov. kompozitor, 1977)
R. [~edrin, 4 kompozicije iz baleta Kowi} Grbowi}
(Moskva, Muzika, 1981)
F. [ubert, 3 kompozicije (Moskva, Sov. kompozitor,
1981)
M. Magidenko, Sonata (Moskva, Muzika, 1978)
J. Salavjov, Lirski triptih (Moskva, Sov. kompozitor,
1976)
Balti~ka svita (Moskva, Sov. Kompozitor, 1976)
D. îmaroza, Sonate po izboru
A. Qadov, Ekspromt (Moskva, Sov. Kompozitor, 1990)
Muzi~ka tabakerka (Moskva, Muzika, 1990)
F. [ubert, Skerco (Moskva, Muzika, 1967)
A. Repwikov, Monolog (Moskva, Sov. kompozitor, 1974)
Baso ostinato (Moskva, Sov. Kompozitor, 1984)
J. Derbenko, Ekspromt (Moskva, Sov. Kompozitor, 1986)
Nova kadriq (Moskva, Sov. Kompozitor, 1987)
J. [i{akov, Ekspromt u ritmu tarantele (Moskva, Sov.
Kompozitor, 1987)
P. Senica, Skerco (Kijev, Muz. Ukraina, 1980)
A. Borodin, Nokturno (Moskva, Muzika, 1982)
G. Kamaldinov, Lirska fantazija (Moskva, Sov. Kompozi-
tor, 1987)
A. Kukubajev, Skerco (Moskva, Sov. Kompozitor, 1982)
N. Paganini, Karneval u Veneciji (Moskva, Sov. Kompo-
zitor, 1968)
Pored navedene literature moè se koristiti i druga koja
odgovara tehni~kim mogu}nostima i uzrastu u~enika.
a) osam etida razli~ite tehni~ke problematike;
v) jedna kompozicija cikli~nog oblika;
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide;
4. Jedna kompozicija po izboru
RAZRED
TEHNI^KE VE@BE
Sve lestvice sa svim elementima iz prethodnog razreda.
Tempo za {esnaestine 144 i vi{e, odnosno 72 i vi{e za ~etvrtine.
Lestvice se mogu dopuniti i drugim tehni~kom ve`bama po
izboru nastavnika (repeticija na tonu, repeticija na akordima,
kratkim mehom na dva i na tri itd.).
ETIDE
K. êrni, op.740 po izboru
Kramer Bilov, Etide po izboru
Gradus ad Parnasum, i sveska po izboru
[enderjov, 24 koncertne etide po izboru
M. Dviqanski, Etide Ce-dur, a-mol (Moskva, Sov. Kompo-
zitor, 1989)
I. Laher, Etida a-mol (Moskva, Sov. Kompozitor, 1989)
G. Rozelen, Etida Ge-dur (Moskva, Sov. Kompozitor, 1989)
F. Lekupe, Etida Ce-dur (Moskva, Sov. Kompozitor, 1989)
E. Jucevi~, Etide E-dur, e-mol (Kijev, 1963)
K. Mjaskov, Etida A-dur, a-mol (Kijev, 1963)
S. âpki, Etide Ce-dur, ha-mol, a-mol, ce-mol (Kijev, Mu-
zi~ka Ukraina, 1963)
J. S. Bah, Dobro temperovani klavir po izboru
D. Bukstehude, izbor iz dela za orguqe
J. Pahelbel, izbor iz dela za orguqe
D. [ostakovi~, 24 preludijuma i fuge po izboru
P. Lando, Troglasna fuga (Moskva, Sov. Kompozitor,
1987)
N. Rimski-Korsakov, Fuga (Moskva, Sov. Kompozitor,
1984)
R. Kemularija, Polifona kompozicija (Kojev, Muzi~ka
Ukraina, 1985)
A. Aleksandrov, Fuga e-mol (Moslva, Sov. Kompozitor,
1987)
A. Poq{ina, Fuga (Moskva, Muzika, 1981)
P. êkalov, Preludijum i fuga (Moskva, Sov. Kompozitor,
1982)
A. Ha~aturjan, Re~itativ i fuga br.2 (Moskva, Sov. Kom-
pozitor, 1988)
H. Luk, Sonata br. 1
J. Matis, 5 bagatela
V. Zubicki, De~je svite po izvoru
I. Jak{evi~, Sonata
V. Podgorni, Tri kompozicije (Kijev, Muzi~ka Ukrai-
na, 1988)
V. Zolotarjov, Pet kompozicija (Kijev, Muzi~ka Ukrai-
na, 1981)
Kamerna svita (Antologija sveska)
B. Bartok, 4 bagatele (Kijev, Muzi~ka Ukraina, 1980)
G. Komrakov, 6 lirskih kompozicija (Moskva, Sov. Kom-
pozitor, 1981)
J. [amo, Sonata br. 3 (Moskva, Muzika, 1986)
V. Bonakov, Sonata-balada (Moskva, Sov. kompozitor,
1977)
V. Semjonov, Bugarska svita (Lewingrad, Muzika, 1984)
G. [enderjov, Ruska svita (Antologija sveska)
J. Hajdn, Sonate po izboru
V. A. Mocart, Sonate po izboru
F. Bro`, Hromatske varijacije
P. Me|eri, Prelid i skerco
A. Repnikov, Tokata (Antologija sveska)
F. Mendelson, Fantazija-kapris (Moskva, Sov. Kompozi-
tor, 1989)
A. Holminov, Koncertna kompozicija (Moskva, Muzika,
1962)
V. Dikusarov, Skerco (Moskva, Muzika, 1966)
V. Zolotarjov, Ferapontov manastir (Antologija sveska)
V. Trojan, Razru{ena katedrala
A. @urbin, Koncertna burleska (Moskva, Muzika, 1985)
F. List, Zaboravqeni valcer (Moskva, Sov. Kompozitor,
1989)
V. Podgorni, Razmi{qawe (Kiev, Muzi~ka Ukraina, 1988)
M. Dviqanski, Skerco (Moskva, Muzika, 1982)
Pored navedene literature moè se koristiti i druga odgo-
varaju}a.
a) {est etida razli~ite tehni~ke problematike,
b) jedna polifona kompozicija,
v) jedna kompozicija cikli~nog oblika,
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide;
RAZRED
TEHNI^KE VE@BE
Sve lestvice sa svim elementima iz prethodnih razreda.
Tempo za {esnaestine 156 i vi{e, odnosno 78 i vi{e za ~etvrtine.
ETIDE
Kramer-Bilov, Etide po izboru
[enredjov, 24 koncertne etide po izboru
N. Paganini-F. List, Velike etide po izboru (Kijev,
Muzi~ka Ukraina 1983)
J. S. Bah, Dobro temperovani klavir po izboru
D. Bukstehude, izbor iz dela za orguqe
D. Skarlati, Fuga (Moskva, Sov. Kompozitor, 1968)
D. [ostakovi~, 24 preludijuma i fuge po izboru
J. Salavjov, Preludijum, fuga i postludija (Moskva, Sov.
Kompozitor, 1976)
K. Sarokin, Preludijum i fuga (Moskva, Sov. Kompozitor,
1985)
V. Podvala, Preludijum i fuga (Kojev, Mizo~ka Ukraina,
1978)
B. êrnogorski, Tokata i fuga (Moskva, Musika, 1986)
N. Garlov, Prekudijum i fuga de-mol (Moskva, Muzika,
1976)
V. Zolotarjov, Sonata br. 2 (Antologija sveska)
A. Nagajev, Sonata br. 1 (Moskva, Muzika, 1981)
K. Volkov, Sonata br. 1 (Antologija sveska)
A. Holminov, Svita (Antologija sveska)
J. Derbenko, 5 ruskih slika (Antologija sveska)
N. âjkin, Ukrainska svita (Antologija sveska)
Koncertni triptih (Moskva, Muzika, 1988)
V. Podvalka, Partita in Ge
L. Belman, Gotska svita (Moskva, Muzika, 1986)
A. Kusjakov, Sonate po izboru
M. Simanski, Koncertni triptih (Moskva, Sov. Kompo-
zitor, 1976)
I. [amo, Tri kompozicije iz svite Slike ruskih ìvo-
pisaca (Moskva, Sov. kompozitor, 1987)
I. [amo, Sonata br. 1 (Moskva, Muzika, 1985)
H. Breme, Diverti~ento in Ef (Moskva, Sov. Kompozi-
tor, 1979)
G. [enderjov, Karakterna svita (Kijev, Muzi~ka Ukrai-
na, 1985)
J. [i{akov, Svita a-mol (Moskva, Sov. Kompozitor,
1987)
J. Hajdn, Sonate po izboru
V. A. Mocart, Sonate po izboru
A. Govednik, Introdukcija i rondo-skercando
L. Me|eri, Skerco
A. @uk, Poema (Kiev, Muzi~ka Ukraina, 1985)
R. [~edrin, Baso ostinato (Moskva, Muzika, 1981)
V. Poqevoj, Intermeco (Kiev, Muzi~ka Ukraina, 1981)
V. Podgorni, Preludijum (Moskva, Sov. Kompozitor, 1982)
J. Najmu{in, Skerco (Moskva, Muzika, 1990)
A. @urbin, Tokata (Antologija sveska)
J. Derbrnko, Tokata (Moskva, Muzika, 1990)
P. Londonov, Skerco-tokata (Moskva, Muzika, 1982)
F. [ubert-F. List, [umski car (Moskva, Muzika, 1982)
A. Ha~aturjan, Valcer (Moskva, Muzika, 1982)
K. Bom, Perpetjum mobile (Moskva, Muzika, 1988)
Pored navedene literature moè se koristiti i druga odgo-
varaju}a.
a) ~etiri etide razli~ite tehni~ke problematike,
b) jedna polifona kompozicija,
v) jedna kompozicija cikli~nog oblika,
ISPITNI PROGRAM
4. Dve kompozicije, po izboru, razli~itog karaktera.
Poèqno je da najmawe dve kompozicije budu originalno
pisane za harmoniku.
UPUTSTVO ZA IZVO\EWE NASTAVE HARMONIKE
Po{to nastava harmonike u sredwem obrazovawu predstavqa
logi~an nastavak rada iz osnovne muzi~ke {kole, a tom prilikom
~esto dolazi i do promene nastavnika glavnog predmeta, potrebno
je, koriste}i specifi~nosti individualne nastave, izvr{iti
proveru, potvr|ivawe, eventualno korigovawe i pravilno usmera-
vawe znawa ste~enog u osnovnoj muzi~koj {koli. Usavr{avawe je-
dinstva muzi~kog i tehni~kog razvoja u~enika gradi se na detaq-
nom upoznavawe kompletne li~nosti u~enika, wegovih op{tih
psihofizi~kih osobina, muzi~ke i tehni~ke spremnosti, kao i sa-
vih ostalih elemenata bitnih za eventualne izmene u na~inu rada
kroz sloènije i odgovornije zadatke.
Nastavni program za harmoniku je ve}im delom originalno
koncipiran na osnovu iskustava ste~enih u radu i na osnovu odgo-
varaju}ih rezultata dobijenih u na{oj zemqi, a delimi~no orijen-
tisan i prema programskim zahtevima za ostale instrumente. Me-
|utim, izvorna literatura na kojoj se bazira program poti~e,
uglavnom, iz stranih zemaqa: Rusije, Nema~ke, ê{ke i Poqske
dok se me|u transkripcijama preporu~uju odre|ene etide i kompo-
zicije koje odgovaraju harmonici, a posebno mnoge originalne
kompozicije pisane za ruski bajn. Broj etida i odre|enih kompozi-
cija po razredima dat je kao minimum, uz zahtev za maksimum u kva-
litetu izvo|ewa. Me|utim, ne treba sve u~enike zadràti na utvr-
|enom minimumu; naprotiv, treba im dopustiti da napreduju prema
svojim mogu}nostima.
Pojedine alternative, npr. u ispitnom programu, navedene
su radi {ireg izbora prilikom, eventualnog, nedostatka origi-
nalne ili adekvatno transkribovane kompozicije, kao i radi pru-
àwa mogu}nosti za planirawe novih, u me|uvremenu {tampanih
dela. Planirawu gradiva treba pristupiti vrlo studiozno, ne
formalisti~ki, kako se ne bi dogodilo da npr. Svi u~enici jed-
nog razreda sviraju isti program, odnosno kompozicije istim re-
dosledom, iako je sasvim razumqivo da individualna nastava zah-
teva i odgovaraju}e prilago|avawe u~enikovim sposobnostima.
Pa`qivo treba planirati i odre|eni izvo|a~ki program namewen
javnim nastupima, za svakog u~enika posebno.
Paralelno sa stru~nim radom u okviru individualne nastave,
treba negovati i stvarati aktivnog slu{aoca ozbiqne muzike. Ovo
se moè posti}i razvijawem u~enikovog interesovawa, navika i po-
trebe za slu{awem vrednih muzi~kih ostvarewa na svim muzi~kim
instrumentima. Ovo je ujedno i doprinos oboga}ivawu u~enikovog
emocionalnog ìvota i realno sagledavawe odnosa me|u zahtevima
za pojedine muzi~ke instrumente. U vezi s tim treba realno sagle-
dati i zadatke koje postavqa ovaj nastavni program, posebno na bazi
odnosa kvaliteta prema kvantitetu originalnih i transkribovanih
kompozicija. Jasno je da kvalitetne originalne kompozicije pred-
stavqaju osnov u nastavnom procesu, kao i u izvo|a~kom domenu, pa
se time treba rukovoditi prilikom planirawa gradiva, ali je pri-
sutna ~iwenica da se bez pojedinih transkribovanih dela ne moè
ni zamisliti kompletan razvoj muzi~ke li~nosti.
Program muzi~kog obrazovawa treba da omogu}i paralelno
razvijawe muzi~ke i tehni~ke sposobnosti u~enika uz svesno mo-
tivisawe za istrajan rad radi kvalitetnog muzi~kog izraàvawa,
prema tome, i èqa za ovladavawem tehni~kim elementima poti~e
iz potrebe za pravilnim tuma~ewem muzi~kog sadràja.
Sagledavaju}i tehni~ke zadatke desne i leve ruke, uz prila-
go|avawe individualnim mogu}nostima svakog u~enika, treba pra-
vilno odabrati etide, imaju}i u vidu wihovu namenu.
Lepota tona na svakom instrumentu predstavqa vrednost, pa
stoga i posebnu pa`wu treba posvetiti i negovawu tona uz pomo}
tehnike prstiju i meha. Rad na tehnici meha treba uskladiti prema
odre|enoj artikulaciji, stilu i kompletnom muzi~kom izraàva-
wu. Postizawe odre|enog tempa levom i desnom rukom, kroz ujed-
na~en rad prstiju u tehni~kim ve`bama i etidama, tako|e traì da
sluì kvalitetnijem muzi~kom doìvqaju. Upotreba registra tre-
ba da bude pravilno postavqena, u odnosu na pojedine muzi~ke i
tehni~ke zahteve. Upoznavawe i primena melodijskog bariton-ba-
sa doprinosi kvalitetnijem i adekvatnijem izvo|ewu originalnih
i transkribovanih, posebno polifonih kompozicija, uz obavezno
teorijsko i prakti~no poznavawe sklopova i funkcija akordskih
standard basova. Posebnu pa`wu treba obratiti transkribovawu
kompozicija koje se, zahvaquju}i primeni pomenutog melodijskog
basa, odnosno pro{irenom obimu basova strane instrumenta, mogu
izvoditi ~itawem iz originalne literature, kao npr, pojedine
Kramerove etide, Skarlatijeve sonate, Bahove klavirske i orguq-
ske kompozicije i drugo. Za izvo|ewe transkribovanih orguqskih
dela potrebna je posebna tehnika i stilska priprema.
Obavezno je da svaki u~enik u toku {kolske godine, u sva ~e-
tiri razreda, izvede najmawe dve originalne kompozicije za harm-
oniku, kao i da najmawe dva puta nastupi na internom, odnosno
javnom ~asu, ili smotri, kolokvijumu i sl.
Ispitni program treba da obuhvati najmawe dve originalne
kompozicije, odnosno etide, a preporu~uje se svirawe jedne le-
stvice od ~etiri koje su zadate nekoliko dana pre ispita.
Uz navedenu literaturu moè se koristiti i druga, odgova-
raju}a po zahtevima i obimu.
Kompletan izbor literature (etida, polifona kompozicija i
sve kompozicije koje se izvode) treba da bude strogo postavqen, prila-
go|en individualnosti u~enika i interesu wegovog najcelishodnijeg
muzi~kog {kolovawa. Me|utim, u svakom tako prilago|enom izboru
mora da budu zastupqene sve osnovne komponente muzi~ke nastave jer
negovawe kvaliteta tona, ritmi~ke i metri~ke stabilnosti, memori-
je, dinami~kig i agogi~kih odnosa i sli~nog, stavqa pred u~enika i
nastavnika jo{ jedan niz zadataka u pravcu formirawa kompletne mu-
zi~ke li~nosti u~enika i daqe afirmacije instrumenta.
U korelaciji sa ostalim muzi~kim predmetima, a usko veza-
no za kamerno, odnosno orkestarsko svirawe nastava harmonike
treba da deluje i na estetsko, intelektualno i drugo odgovaraju}e
vaspitawe u~enika koriste}i muzi~ku tradiciju na{ih naroda i
narodnosti, kao i muzi~ko nasle|e drugih naroda. Detaqna anali-
za u prakti~nom proveravawu vrednosti pojedinih originalnih
kompozicija za harmoniku, kao i odgovaraju}ih transkripcija, tre-
ba da osamostali u~enika u pravcu wegovog budu}eg odabirawa,
ili eventualnog svirawa kvalitetne originalne literature. Upo-
znavawe sa glavnim stilovima muzi~kog izraàvawa treba da pra-
ti i razvijawe u~enikove sposobnosti kriti~kog zapaàwa i
formirawe wegove muzi~ke kulture kako bi se {to pre osposobio
za samostalan rad, samokontrolu i samokritiku.
Negovawe radnih navika u~enika, izvo|a~kih sposobnosti,
muzi~kog ukusa i qubavi prema vrednim muzi~kim ostvarewima ra-
znih pravaca treba uskladiti paralelno sa razvijawem wegovih
pedago{kih sposobnosti kroz izvo|a~ku aktivnost i detaqnu ana-
lizu osnovnih muzi~kih i tehni~kih postavki u wegovom prakti~-
nom radu na boqem upoznavawu svih izraàjnih karakteristika
ovog instrumenta.
FLAUTA
RAZRED
LESTVICE
Sve durske i molske lestvice u razlagawu, sa razliènim tro-
zvucima, dominantnim i i umawenim ~etvorozvucima, kroz dve okta-
ve u svim artikulacijama, u {esnaestinama, MM = 100-120, napamet.
TONSKE I TEHNI^KE VE@BE
M. Mois: O zvu~nosti
Q. Dimitrijevi}: Tonske ve`be od 1 do 9
J. Erdeg: Tehni~ke ve`be, sveska
Tafanel-Gober: Tehni~ke ve`be od 1 do 7
Q. Dimitrijevi}: Ve`be za dvostruki jezik
ETIDE
E. Keler: Etide op. 33, sveska
T. Berbigije: 18 etida
E. Keler: Etide op. 33, sveska
I. Lu~esi: Izbor etida, sveska
I druge zbirke etida sli~nog sadràja i teìne
G. F. Hendl: Sonata Ge-dur, Sonata a-mol
J. S. Bah: Sonata Es-dur, Sonata A-dur
L. Vin~i: Sonata De-dur
@. K. Nodo: Sonata Ge-dur
A. Vivaldi: Sonata ge-mol
K. F. E. Bah: Sonata Ge-dur
G. Doniceti: Sonata Ce-dur
R. [uman: Tri romense op. 94
R. Hofman: Skerco or. 101
J. Andersen: Skercino op. 55 br. 6
K. Sen-Sans: Romansa op. 37
A. Vivaldi: Koncert Ge-dur op. 10 br. 4
J. A. Hase: Koncert ha-mol
J. G. Linike: Koncert Ge-dur
K. V. Gluk: Koncert Ge-dur
M. Hajdn: Koncert De-dur
A. E. M. Gretri: Koncert Ce-dur
K. F. Abel: Koncert Ce-dur
I druga dela sli~ne teìne i sadràja
a) u toku svakog polugodi{ta, po kvintnom krugu (istoimeni
dur i mol) najmawe dva puta pre}i sve seltvice;
b) na svakom ~asu praktikovati po jednu tonsku i tehni~ku
ve`bu (po izboru nastavnika);
v) dve zbirke etida, odnosno po pet etida mese~no;
g) ~etiri komada;
d) {est sonata i ~etiri koncerta.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska lestvica;
3. Delo za izvo|ewe uz pratwu klavira OBAVEZNO NA-
PAMET
RAZRED
LESTVICE
Sve durske i molske lestvice u razlagawu, sa razloènim
trozvucima, dominantnim i umawenim ~etvorozvucima, kroz dve
oktave u svim artikulacijama, u {esnaestinama, MM=110-128, na-
pamet.
TONSKE I TEHNI^KE VE@BE
M. Mois: O zvu~nosti
Q. Dimitrijevi}: Tonske ve`be od 10 do 15
J. Erdeg: Tehni~ke ve`be sveska
Tafanel-Gober: Tehni~ke ve`be od 8 do 17
Q. Dimitrijevi}: Ve`be za legato
M. A. Rajhert: Dnevne ve`be op. 5
ETIDE
Tafanel-Gober: 24 progresivne etide
E. Keler: 25 romanti~nih etida op. 66
J. Heker: 24 etide op. 6
G. Gariboldi: Velike etide u stilu op. 134
I druge zbirke etide sli~nog sardàja i teìne
K0MPOZICIJE ZA IZVO\EWE
V. A. Mocart: Sonata Ce-dur, KV 14 br. 5
G. F. Hendl: Sonata e-mol
J. S. Bah: Sonata Ce-dur, Sonata E-dur
G. F. Teleman: Svita a-mol
G. F. Teleman: H Fantazija za flautu solo
L. Van Betoven: Serenada op. 8
A. [tamic: kapri~a za flautu solo
E. Kronke: Svita za flautu solo op. 175
V. Tober: Berseza op. 46
F. [open: Varijacije na Rosinijevu temu
B. Martinu: Skerco
A. Vivaldi: Koncert De-dur op. 10 br. 3
\. B. Pergolezi: Koncert Ge-dur
L. Bokerini: Koncert De-dur or, 27
L. Hofman: Koncert De-dur
F. A. Resler-Roseti: Koncert De-dur
Z. Vauda: Nokturno
Snovi za flautu solo
Estampa za flautu solo
a) dva puta u toku svakog polugodi{ta obraditi, po kvint-
nom krugu (istoimeni dur i mol) sve lestvice;
b) na svakom ~asu obraditi po jednu tonsku i tehni~ku ve-
`bu, po izboru nastavnika;
v) dve zbirke etida, odnosno po pet etida mese~no;
v) ~etiri komada;
g) {est sonata i ~etiri koncerta.
ISPITNI PROGRAM
PAMET
RAZRED
LESTVICE
Sve durske i molske lestvice u razlagawu, sa razloènim
oktave u svim artikulacijama, u {esnaestinama, MM=120-134, na-
pamet.
TEHNI^KE VE@BE
M. Mois: Tehni~ke studije i ve`be
M. Mois: Skale i arpe|a
M. Mois: [kola artikulacije
ETIDE
T. Bem: 24 kapri~a op. 26
A. B. Firstenau: 24 etide op. 125
F. [indler: 24 Bahove studije
E. Keler: Etide or. 33 sveska
V. A. Mocart: Rondo De-dur
J. S. Bah: Sonata e-mol
K. F. E. Bah: Sonata a-mol za flautu solo
M. Mare: Ludosti [panije (Les Folies dEspagne) za
flautu solo
M. Kronke: Svita u starom stilu op. 81
F. [ubert: Introdukcija, Tema i Varijacije op. 1
K. Sen-Sans: Odelet
M. Blave: Koncert a-mol
F. Devijen: Koncert Ge-dur
K. [tamic: Koncert Ge-dur op. 29
V. Blodek: Koncert De-dur
K. Debisi: Sirings za flautu solo
@. Iber: Pies za flautu solo
A. Honeger: Igra koze za flautu solo
M. @ivkovi}: Svita u klasi~nom stilu op. 4
a) sne lestvice ~etiri puta po kvintnom krugu istoimeni
dur i mol;
b) po jedna tonska i tehni~ka ve`ba na svakom ~asu, po izbo-
ru nastavnika;
v) dve zbirke etida, odnosno pet etida mese~no;
g) ~etiri sonate ili svite;
d) pet komada;
|) tri koncerta.
ISPITNI PROGRAM
PAMET
RAZRED
LESTVICE
Sve durske i molske lestvice u razlagawu sa razloènim
oktave u svim artikulecijama, u {esnaestinama, MM=126-144, na-
pamet.
TEHNI^KE VE@BE
M. Mois: Mehanizam Hromatizam
M. Mois: Dnevne ve`be
ETIDE
V. De Mikelis: 24 etide op. 25
E. Keler: 30 virtuoznih etida or. 75
Tafanel-Gober: 12 velikih virtuoznih etida
J. Andersen: 24 etide or. 15
J. S. Bah: Sonata ha-mol
J. S. Bah: Partita a-mol za flautu solo
A. F. Dopler: Fantazija op. 26
G. Fore: Fantazija op. 79
@. I: Fantazija
@. Enesku: Kantabile i Presto
F. Gober: Nokturno i Alegro skercando
A. Veber: Skerceto
C. [aminad: Kon~ertino or, 107
J. J. Kvanc: Koncert Ge-dur
V. A. Mocart: Koncert De-dur KV 314
V. A. Mocart: Koncert Ge-dur KV 315
K. Rajneke: Koncert De-dur
J. Rivije: Koncert
D. Despi}: Partita or. 60 za flautu solo
P. Ozgijan: Koncertantna svita
U okviru nastavnog plana i programa obuhva}ena je osnova
svirawa na PIKOLO FLAUTI, prilago|avawe specifi~noj po-
stavci usnika na usnama, upoznavawe sa svim tonovima iz zvu~nog
obima instrumenta, wihovo izjedna~avawe po boji, ja~ini i kvali-
tetu, kao i sticawe osnovnih ve{tina u tehnici svirawa pikolo
flaute kroz svirawe lestvica, tehni~kih ve`bi, etida, kompozi-
cija za izvo|ewe i lak{ih primera iz orkestarske literature.
LESTVICE
Sve durske i molske lestvice kroz jednu (u polugodi{tu u
razlagawu i kroz dve oktave), sa razloènim trozvucima i ~etvo-
rozvucima u razli~itim artikulacijama, od umerenih osmina do
{esnaestina u tempu: ~etvrtina MM 100.
TEHNI^KE VE@BE
Tafanel-Gober: Tehni~ke ve`be, br. 1 i 2
ETIDE
Q. Dimitrijevi}: [kola za flautu kwiga, od 23. do 55.
strane (ve`be u rasponu de
1
do ce
3
zvu~no od de
2
do ce
4
)
Q. Dimitrijevi}: [kola za flautu kwiga (ve`be u raspo-
nu od ce
3
do ha
3
zvu~no od ce
4
do ha
4
)
KOMADI, SONATE, KONCERTI
M. Blave: Gavota iz Koncerta a-mol
M. Koret: Rondo
J. S. Bah: Rondo i Menuet iz Svite ha-mol
G. F. Hendl: Bure i Menuet iz Sonate Ge-dur
J. L. Dusek: Menuet
E. Kronke: op. 92 Veseli trenutak
V. Kronke: Gavota
V. Pop: [panska igra
G. F. Teleman: Menuet iz Svite a-mol
F. J. Gosek: Gavota i Tamburin
G. F. Hendl: Sonata Ef-dur
G. F. Teleman: Sonata Ef-dur
A. Vivaldi: op. H Koncert br. Ge-dur
A. Vivaldi: op. H Koncert br. Ef-dur
J. G. Linike: Koncert Ge-dur
U druga dela sli~ne teìne i sadràja, po izboru nastavnika
U toku polugodi{ta u~enika upoznati sa lak{im solima
za pikolo flautu iz orkestarske literature.
FLAUTA
a) ~etiri puta sve lestvice po kvintnom krugu (istoimeni
dur i mol);
b) na svakom ~asu najmawe po jedna tonska i tehni~ka ve`ba,
po izboru nastavnika;
v) dve zbirke etida, odnosno ~etiri etide mese~no;
g) dve sonate;
d) ~etiri komada;
|) dva koncerta.
PIKOLO FLAUTA
a) sve lestvice kroz dve oktave, uvek u ujedna~enom tempu;
b) sve navedene ve`be iz [kole za flautu i kwiga;
v) deset komada;
g) dve sonate;
d) dva koncerta;
|) osam sola iz orkestarske literature.
ISPITNI PROGRAM
FLAUTA
1. Jedna etida virtuoznog karaktera;
2. Komad virtuoznog karaktera;
3. Koncert OBAVEZNO NAPAMET
PIKOLO FLAUTA
1. Dva komada uz pratwu klavira;
2. Jedna sonata ili koncert uz pratwu klavira;
3. Dva sola iz orkestarske literature.
OBOA
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave,
prema mogu}nostima, razloèni toni~ni trozvuci i dominantni
septakordi u durskim skalama, razloèni toni~ni trozvuci i uma-
weni septakordi u molskim skalama.
Skale treba svirati u osminskom pokretu i u svim artikula-
cijama.
Hromatske skale u osminama od be ef
3
.
ETIDE
Vileman: 37 (45) etide
H. Brod: Etide i sonate, deo
L. Bleze: Tehnika oboe prvi deo
R. [uman: romansa
G. F. Hendl: Sonata ce-mol
G. F. Teleman: Sonata ce-mol
J. Levandovska: Sonatina ili neko drugo cikli~no delo
P. Merlot: Air pastoral
Hofman: Mali komadi za obou i klavir
I ostala dela na nivou prvog razreda po izboru nastavnika
arije, romanse, serenade, igre.
a) dve razli~ite {kole etide;
b) {est komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala;
3. Jedna kompozicija sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave,
razloèni tehni~ki trozvuk ili dominantni septakord u duru,
razloèni toni~ni trozvuk i umaweni septakord u molu.
Skale treba svirati u {esnaestinskom pokretu i u svim ar-
tikulacijama.
Hromatska skala u {esnaestinama od be do ef
3
.
ETIDE
Blat: 11 etida
Blat: 25 etide
L. Bleze: Tehnika oboe, drugi deo
G. F. Teleman: Sonata a-mol ili ge-mol
R. [uman: romansa
G. F. Hendl: Sonata
G. F. Hendl: Koncert br. 1
Koreli-Barbirpli: Koncert
Albinoni: Koncert Be-dur ili De-dur
F. Fore: Grave et allegro giocoso
a) dve razli~ite {kole etida;
b) dva komada;
v) jedan komad doma}eg autora;
g) jedna sonata;
d) jedan koncert.
ISPITNI PROGRAM
3. Teleman jedna od navedenih sonata OBAVEZNO NAPA-
MET.
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale u obimu instrumenta
od be do ge
3
razloèni toni~ni trozvuci i dominantni septa-
kord u duru, razloèni toni~ni trozvuk i umaweni septakord u
molu. Skale svirati u {esnaestinskom pokretu, brèm tempu i u
svim artikulacijama.
Sve skale ve`bati sa sekundama i tercama u triolskom i {e-
snaestinskom pokretu, umerenog tempa, legato i non legato.
Hromatska skala u svim artikulacijama, u brzom tempu od be
do ge
3
. Sve skale se izvode napamet.
ETIDE
[mit: deo
[mit: deo
Ferling: 18 etida
Izbor etida u redakciji Q. Petru{evskog
R. [uman: Romansa a-mol
A. Koreli: Koncert Ef-dur
G. F. Hendl: Koncert ge-mol
J. Iber: Escales No 2
G. Arnani: Romansa
Kolin [arl: Celebres Solos de Concurs per Hautbois et Piano
op. 34 ili op. 40
K. Odak: Rondo
J. Bomartie: Sonata e-mol
F. Beminiani: Sonata
B. Mar~elo: Sonata Ef-dur, De-dur, de-mol, ge-mol
F. Benda: Sonata in Ef
F. Gal: Sonata
\. B. Pergolezi: Koncert za obou
D. Fon Ditersdorf: Koncert Ge-dur
J. M. Lekler: Koncert Ce-dur
J. Teleman: Koncert ef-mol
Albinoni: Koncert De-dur
G. F. Hendl: Sonate ce-mol, ge-mol
Kolen: Solo de concours br. 1
b) dva komada;
v) jedno doma}e delo;
g) tri sonate;
d) dva koncerta.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala sa trozvucima, domi-
nantnim i umawenim septakordom (non legato);
3. Kompozicija za izvo|ewe sa klavirom OBAVEZNO NA-
PAMET.
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale u obimu instrumenta
od be do ge
3
sa razloènim toni~nim i dominantnim septakor-
dom u duru, razloènim toni~nim trozvucima i umawenim septa-
kordima u molu u {esnaestinskom pokretu, brzom tempu i u svim
artikulacijama.
Sve skale svirati sa sekundama i tercama u triolskom i {e-
snaestinskom pokretu, u brzom tempu, legato i non legato.
Hromatska skala u svim artikulacijama, u veoma brzom tempu
od be do ge
3
. Sve skale se izvode napamet.
ETIDE
Luft: Etide za obou
Ferling: 48 etida
Izbor etida u redakciji Q. Petru{evskog
îmaroza: Koncert Ce-dur
A. Mar~elo: Koncert de-mol
A. Vivaldi: Koncert Ef-dur
P. Hindemit: Sonata
Radomir Petrovi}: Sonatina
Dejan Despi}: Pastorala za obou solo op. 64
Albinoni: Koncert de-mol br. 9
Kolen: Solo de concours br. 2
Molan Vlajin: Rondino
H. Buser: Asturna op. 84
G. Pjerne: Piece en sol mineur
Ph. Gober: Internade Champetre
I. Kova~: Skerco
A. Smailovi}: Pastorala
K. Sen Sans: Sonata op. 166
I. Petri}: Sonatina
H. Bauman: Sonata
V. Belini: Koncert e-mol
D. Molik: Kon~ertino Ce-dur
B. Bjelinski: Koncert
U okviru nastavnog plana i programa obuhva}ena je osnova
svirawa na ENGLESKI ROG, upoznavawe sa svim tonovima iz
zvu~nog obima instrumenta, wihovo izjedna~avawe po boji, ja~ini
i kvalitetu, kao i sticawe osnovnih ve{tina u tehnici svirawa
engleskog roga kroz svirawe lestvica, tehni~kih ve`bi, etida,
kompozicija za izvo|ewe i lak{ih primera iz orkestarske litera-
ture.
LITERATURA
A. M. R. Baret: 40 etida
B. Mar~elo: Sonata za engleski rog i klavir
G. Doniceti: Koncert za engleski rog i orkestar
P. Hindemit: Sonata za engleski rog i klavir
b) dva komada;
g) tri sonate;
d) dva koncerta.
ENGLESKI ROG
a) pet etida;
b) sinata ili koncert.
ISPITNI PROGRAM
OBOA
1. Jedna etida;
2. Kompozicija virtuoznog karaktera;
3. Delo jugoslovenskog ili slovenskog autora.
4. Koncert , , stav OBAVEZNO NAPAMET
ENGLESKI ROG
1. Jedna etida;
2. Jedna sonata ili koncert.
KLARINET
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale do visine tona ge
3
sa
trozvucima, dominantnim i umawenim septakordima. Skale svira-
ti razloèno u laganim osminama i {esnaestinama na slede}i
na~in: sekunde, terce, oktave, trozvuk dominantni i umaweni sep-
takord.
Hromatsku skalu svirati od e malo do ge
3
sa malom sekundom.
ETIDE
Kloze: sveska
Lefevr: Metodo
Bruno Brun: sveska
L. Videman sveska
Gomabo: 21 kapri~o
Obavezno paralelno raditi dve razli~ite {kole
Bruno Brun: Izbor malih komada
Kompozicije sa klavirom na nivou gradiva razreda po iz-
boru nastavnika
KONCERT
[tamic: Koncert Be-dur ceo
a) tri komada;
b) [tamicov koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala kroz tri oktave sa tro-
zvukom, dominantnim i umawenim septakordom;
3. Jedan komad uz pratwu klavira.
KOMAD SE SVIRA NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale do visine tona ge3 sa
takord.
Hromatski skalu svirati od e malo do ge
3
sa malom sekundom.
ETIDE
Kloze: i sveska
@an @an: sveska
Lefevr: sveska
Bruno Brun: sveska
R. Vagner: Ada|o
Pjerne: Kanconeta
Fibih: Selanka
K. M. v Veber: Varijacije
Druge kompozicije sa klavirom na nivou gradiva razreda
KONCERT
Hofmajster: Koncert Be-dur
a) Tri komada;
b) Hofmajsterov koncert.
ISPITNI PROGRAM
zvukom, dominantnim i umawenim septakordom;
3. Komad uz pratwu klavira
KOMAD SE SVIRA NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale do visine tona a
3
sa
takord.
Hromatsku skalu svirati od e malo do a3 sa malom sekundom.
ETIDE
Ul: sveska po izboru
@an @an: i sveska
Blat: 12 kapri~a
Krep{: 350 etida
KOMPOZICIJE SA KLAVIROM na nivou gradiva raz-
reda po izboru nastavnika
KONCERTI
K. M. Veber: Kon~ertino
[tamic: Koncert Es-dur
Per{inov: Balada
Kramer`: Koncert Es-dur
ISPITNI PROGRAM
zvucima, dominantnim i umawenim septakordom;
3. Komad uz pratwu klavira.
KOMAD SE SVIRA NAPAMET
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale do visine tona a3 sa
ti razloèno u laganim osminama i {esnaestinama na slede}e na-
~ine: sekunde, terce, oktave, trozvuk dominantni i umaweni septa-
kord.
Hromatsku skalu svirati od e malo do a
3
sa malom sekundom.
ETIDE
Ul: sveska 48 etida
Kavalin: 30 kapri~a
\anijeri: 12 etida
@an @an: i sveska
KOMPOZICIJE SA KLAVIROM na nivou gradiva raz-
reda po izboru nastavnika
KONCERTI
K. M. Veber: Kon~ertino
Rabo: Solo de konkur
Perminov: Balada
Bonar: Rondo
Bruno Brun: Minijature
K. M. v Veber: Koncert Es-dur, ef-mol
V. A. Mocart: Koncert As-dur
K. Sen Sans: Sonata
Danci: Sonata
Gober: Fantazija
U drugom polugodi{tu razreda, kada su u~enici ve} dobro
savladali probleme na klarinetu, upoznaju se sa BAS KLARINE-
TOM i wegovim tehni~kom mogu}nostima. Tehnika dirki i usnik
su isti kao i kod klarineta, razlika je u veli~ini i zvuku bas
klarinet zvu~i za oktavu niè od klarineta.
Zbog svoje glomaznosti nije podesan da bude solisti~ki in-
strument pa se iskqu~ivo upotrebqava kao orkestarski instru-
ment i u kamernim sastavima.
Upoznavawe bas klarineta treba da se ogleda u svirawu or-
kestarskog materijala, solo deonica i to:
\. Verdi: solo mesta iz opera Mo} sudbine, Aida, Don
Karlos, Falstaf, Otelo
R. Vagner: solo mesta iz opera Tanhojzer, Loengrin,
Tristan i Izolda
\. Pu~ini: solo mesta iz opera Boemi, Toska, Madam
Baterflaj
O. Respigi: solo mesta iz opera Rimske fontane, Rimske
pinije
P. I. âjkovski: solo mesta iz baleta Romeo i Julija,
[~elkun~ik, Labudovo jezero
P. I. âjkovski: solo mesta iz opera Pikova dama, Evge-
nije Owegin
S. Hristi}: solo mesta iz baleta Ohridska legenda
P. Kowovi}: solo mesta iz opere Ko{tana
H. Vikman: Kompozicije za dva klarineta, alt klarinet i
bas klarinet
H. Voknam: Kompozicije za 4 klarineta, alt klarinet i bas
klarinet
BAS KLARINET
a) 10 orkestarskih sola.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
2. Jedan koncert;
3. Jedno virtuozno delo kompozicija jugoslovenskog ili
slovenskog autora
FAGOT
RAZRED
SKALE
Treba obraditi sve durske i molske skale u obimu duodeci-
me ili dve oktave, prema mogu}nostima instrumenta, razlièni
toni~ni trozvuci i dominantni septakordi u brzim osminama
napamet.
ETIDE
Obraditi dve razli~ite {kole etida
J. Vajsenborn: Sveska , op. 8
Starokalomski: Svita
Hara Laslo: [kola za fagot sveska
KOMADI
Mali komadi i transkripcije, odnosno kompozicije sa kla-
virom na nivou gradiva razred a po izboru nastavnika
Lignpelter: Kon~ertino
Kolomic: Skerco
B. Trudi}: Skerco
M. Stahuqak: Rondo za fagot i klavir op. 21 br. 2
J. Vajsenborn: Romansa
F. Mendelson: Pesme bez re~i op. 85 br. 14
J. Vajsenborn: Andante
Temeqnije upoznavawe tenor kqu~a ~ije je u~ewe zapo~eto u
razredu osnovne muzi~ke {kole.
b) tri komada;
v) jedan kon~ertino.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala sa razloènim toni~-
nim trozvucima i dominantnim septakordima u brzim osminama
stakato;
3. Kompozicija sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale u obimu dve oktave ili
duodecime, prema mogu}nostima instrumenta. Razloèni toni~ni,
dominantni i umaweni ~etvorozvuci u {esnaestinama napamet.
ETIDE
J. Vajsenborn: Sveska op. 8 od 1 do 25
O. Burdo: Grande Methode Complete tehni~ke ve`be
J. Vajsenborn: Kapri~o
M. Glinka: Putnikova pesma
M. Musorgski: Stari zamak
L. Milde: Andante ili Romansa
K. Debisi: Mali Crnac
Aleksandra Logo: Svita
B. Bjelinski: 2 invencije
b) tri komada;
v) jedan koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala, sa toni~nim trozvukom
i dominantnim septakordom, razloèno stakato;
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u obimu tri oktave: Ce, Be, Ha, Cis,
De, ce, be, cis, de.
Ostale skale kroz dve oktave plus kvinta prema mogu}no-
stima instrumenta.
Razloèni, toni~ni, dominantni, umaweni ~etvorozvuci u
{esnaestinama i hromatske skale.
Ve`be u tenor kqu~u.
ETIDE
Kopra{: Etide deo
Milde: Etide op. 24 od 1 do 10
Ubraduz: Tehni~ke ve`be
K. [tamic: Koncert Ef-dur
V. A. Mocart: Koncert Be-dur stav
Stanojlo Raji~i}: Pesma i igra
Hilmera: Con Umoro
Druga odgovaraju}a dela doma}ih autora
Emil Koseto: Koncertantna svita
Bomartije: Sonata ge-mol
Mi{el Koret: Sonata de-mol
b) tri komada;
v) jedan koncert;
g) jedno doma}e delo.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala, sa trozvucima, domi-
nantnim i umawenim ~etvorozvucima non legato;
RAZRED
SKALE
Obraditi durske i molske skale u obimu tri oktave: Ce, Be,
Ha, De, Cis, ce, be, ha, de, cis.
Ostale skale treba izvoditi kroz dve oktave plus kvinta
prema karakteristikama instrumenta.
Dominantni i umaweni ~etvorozvuci u {esnaestinama i
hromatske skale.
Ve`be u tenor i violinskom kqu~u.
ETIDE
Milde: Etide op. 24 od 11 do 25
Milde: Koncertne etide op. 25 pet lak{ih po izboru
J. Kr. Bah: Koncert Be-dur
V. A. Mocart: Koncert Be-dur
A. Vivaldi: Koncert jedan teì
K. M. Veber: Koncert Ef-dur
A. Vivaldi: Sonata a-mol
David: Kon~ertino
Miro{wikov: Skerco
P. Hindemit: Sonata
J. Petri}: Sonata
I druga odgovaraju}a dela jugoslovenskih autora
U drugom polugodi{tu razreda u~enici treba da upoznaju
KONTRA FAGOT i wegove tehni~ke karakteristike. Po obliku i
na~inu svirawa, odnosno po samoj grif tabeli, sli~an je fagotu.
U orkestru uglavnom ima prate}u ulogu, odnosno duplira i
poja~ava odre|ene basovske deonice, ali i pored toga wemu su po-
verene kratke solo deonice karakteristi~ne za wegovu boju i vrlo
dubok registar.
Posebna literatura ne postoji i koriste se {kole iz pro-
grama za fagot, po izboru nastavnika, a karakteristi~ne solo deo-
nice iz orkestarske literature koji bi trebalo da svaki u~enik
fagotista upozna i savlada su:
G. Maler: Simfonije br. i H
L. van Betoven: Simfonije br. i H
D. [ostakovi~: Simfonija br.
M. Musorgski: Slike sa izlo`be
P. Dika: ârobwakov u~enik ......
FAGOT
b) tri komada;
g) jedan koncert;
d) jedna sonata.
KONTRAFAGOT
a) {est orkestarskih sola.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
2. Koncert , , stav OBAVEZNO NAPAMET;
4. Delo jugoslovenskog ili slovenskog autora.
SAKSOFON
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale do visine tona ef
3
(fis
3
) sa trozvucima i dominantnim i umawenim septakordima.
Stakato u laganim osminama i {esnaestinama, trozvuci legato u
savladanom rasponu.
Hromatska skala.
ETIDE
J. Blakman: Sax. Schule
P. Herer: Saxofon Schule
B. Brun: sveska za klarinet po izboru (transkripcije)
J. Jetl: Saxofon Schule
Preporu~uje se upotreba literature za klarinet, obou i
sli~ne, odgovaraju}e instrumente prema saksofonu.
B. Brun: Izbor lakih komada transkripcija za saksofon
na nivou gradiva razreda sredwe {kole
Klaus Peter Bruhman: Romansa
Gerhard Mor: O~ekivawe
F. [ubert: Serenada
Upotrebqavati transkripcije iz literature za violon~elo,
klarinet i obou, na nivou razreda sredwe {kole
b) jedan komad;
v) jedno jugoslovensko delo.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala sa dominantnim i uma-
wenim septakordima;
3. Komad sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale do visine tona ef
3
(fis
3
) sa trozvucima, dominantnim i umawenim septakordima.
Stakato u laganim {esnaestinama, {esnaestinama legato. Trozvu-
ci, dominantni i umaweni septakordi u savladanom rasponu.
Hromatska skala.
ETIDE
J. Blekman: I {kola za saksofon
P. Herer: Saksofon {kola
B. Brun: sveska za klarinet etide po izboru
J. Jetl: Saxofon Schule
F. Hauk: Neue saxofon Schule
Obavezno raditi dve paralelne {kole.
B. Brun: Izbor malih komada
K. [tamic: Koncer Es-dur transkripcija
M. Ciri: op. 52 Kapri~o za saksofon i klavir
J. Majer: Noveleta za alt saksofon i klavir
b) dva komada;
ISPITNI PROGRAM
nantnim i umawenim septakordima ne razloèno, stakato;
3. Komad sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale u obimu instrumenata
do ef
3
(fis
3
) sa razloènim trozvucima, dominantnim i umawe-
nim ~etvorozvucima, stakato u {esnaestinama.
Legato trozvuci, dominantni ~etvorozvuci.
Hromatske skale stakato i legato.
Paralelne dijatonske terce.
ETIDE
J. Jetl: 12 etida za alt saksofon
H. Kloze: Quinze etudes chantantes pour le saxofon najmawe 6
etida
H. Kloze: Methode Complete p. Saxofon dnevne ve`be i 3
koncertne etide
Melodie suisse
Melodie Allemende
Madrid Bolero
Gustav Bumke: op. 43 i sveska, 36 etida i 24 xez etide
Rafel Ginter: op. 71 Kon~ertino za alt saksofon ili Reci-
tativ za alt saksofon i klavir
Perinom: Balada
Friker: Aubade za saksofon i klavir
Bernar Kuc: Stara Rusija fantazija
J. Hajdn: Fantazija
b) tri komada;
ISPITNI PROGRAM
nantnim i umawenim septakordima;
3. Dve kompozicije sa klavirom OBAVEZNO NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u obimu instrumenata do ef
3
(fis
3
) sa razloènim trozvucima, dominantnim i umawenim sep-
takordima.
Paralelne sekunde, terce i kvarte.
Artikulacije primeniti u radu sa svim skalama sa posebnim
teì{tem na figuru dve legato dve stakato.
Hromatska skala stakato, legato.
ETIDE
Kavalini: Izbor kapri~a transkripcija klarinet
H. Kloze: Metode complete pour tues les saxofones dnevne ve-
`be po izboru
H. Kloze: Quinle etudes chantantes teè koncertne etide
Gustav Bumke: i sveska tehni~ke ve`be
Zigfrid Karg Elert: op. 153 25 Carien ve`bi i 1 sonata,
sveska i
P. Hindemit: Sonata za alt saksofon
Zigfrid Siara: Sonatine ala xez
Du{an Radi}: Kon~ertino transkripcija klarineta
Gober: Fantazija transkripcija
V. A. Mocart: br. 2 Es-dur transkripcija horne
b) dva komada;
v) jedno jugoslovensko delo;
g) jedan koncert;
d) jedna sonata.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
2. Koncert , , stav OBAVEZNO NAPAMET
4. Kompozicija jugoslovenskog ili slovenskog autora.
TRUBA
RAZRED
SKALE
Obraditi durske i molske skale u obimu duodecime ili dve
oktave prema mogu}nostima u~enika. Toni~ni trozvuci i domi-
nantni septakordi u laganim {esnaestinama napamet.
DNEVNE VE@BE
Za ovu vrstu ve`bawa koristiti {kole: Stamp, Kolin, Karu-
zo, [lozberg ili Kalet. Svaka od ovih {kola obra|uje sli~ne
komponente i uz svaku ve`bu stoje iscrpna obja{wewa. Ve`be u~e-
nik moè da koristi prema svojim mogu}nostima. Ove {kole se
rade u sve ~etiri godine.
ETIDE
A. Strnad: sveska za sredwu {kolu od br. 1 15
J. Arban: Ve`be za hromatiku
J. Arban: Razloèni dur tonaliteti
J. Arban: Ve`be za legato
\. To{i}: sveska etida
Zigmund Hering: Kwiga progresivni truba~
P. Klodonir: 20 malih etida
Zigmund Hering: 32 etide od 1 12
I druge etide sli~nog karaktera i teìne po izboru nastav-
nika
Kogan: Koncert
P. I. âjkovski: Napolitanska igra
S. Bolotin: Lake melodije izbor
[varc: Romansa
G. F. Hendl: Sonata u Ef-duru (obrada @an Tilde)
J. Ed. Bara: Orijental
\. To{i}: Obrade Mokrawca
I neki drugi komad ili koncert sli~nog karaktera i teìne
b) tri komada;
v) jedno doma}e delo.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna etida sa umerenim tehni~kim zahtevima;
3. Jedna melodijska etida;
4. Jedna kompozicija sa klavirom.
KOMPOZICIJA SA KLAVIROM SE SVIRA NAPAMET
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave
prema mogu}nostima u~enika i razloèni toni~ni trozvuk i do-
minantni septakord u sporijim {esnaestinama.
DNEVNE VE@BE
Prikazane u razredu obavezno koristiti
ETIDE
\. To{i}: i sveska etida
J. Arban: Hromatske triole
J. Arban: Predve`be za ve`be sa ukrasima strana 81 kom-
pletne metode
J. Arban: Ve`be za legata
J. Arban: Ve`be za dupli i tripli jezik
Z. Hering: 32 etide od br. 2 22
Z. Hering: êtvrta kwiga
P. Klodomir: 12 karakteristi~nih etida
Krparov: Etide od br. 1 9
I druge etide sli~ne teìne i karaktera po izboru nastav-
nika.
Kuprinski: Kavatina
K. [van: Sonata za trubu i klavir
G. Bali: Andante i Alegro
G. F. Hendl: Arija i Varijacija
M. Silvanski: Koncert za trubu i klavir
I drugi komad sli~ne teìne ili lak{i stav neke cikli~-
ne kompozicije po izboru nastavnika.
OBAVEZNI MINIMU PROGRAMA
a) obraditi dve razli~ite {kole etida;
b) ~etiri komada;
v) jednu lak{u cikli~nu kompoziciju;
g) jedan stav koncerta.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala po programu;
3. Komad sa klavirom.
KOMAD SA KLAVIROM SE SVIRA NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Obraditi durske i molske skale u obimu duodecime ili dve
oktave prema mogu}nostima u~enika. Razlièni toni~ni, domi-
nantni i umaweni ~etvorozvuci u {esnaestinama i pristupa~nim
artikulacijama. Hromatska skala sve napamet.
DNEVNE VE@BE
Obavezno koristiti dnevne ve`be prikazane u razredu
ETIDE
\. To{o}: i sveska etida
A. Strnad: Zbirka etida za sredwu {kolu od br. 50 75
J. Arban: Intervali
J. Arban: Dupli i tripli jezik
J. Arban: Ve`be za ukrase
Bali: 15 etida
Krparov: Etide od br. 10 12
I druge {kole etida sli~nih trehni~kih zahteva po izboru
nastavnika
KOMPOZICIJE ZA IZVO\EWE SA KLAVIROM
Vejivanovski: Sonata ge-mol
Volf: Rostoker svita
Martinu: Sonatina
Ruwon: Prvi solo za konkurs
Tile: Mali koncert za trubu
[aju: Konkurski komad
Kule: Solo za konkurs
J. Bergmans: La [enil
V. [epelev: Skercino
I. Bobrovski: Skercino
A. Skajo: Komad za konkurs
A. Bokam: Arlekinada
H. Buser: Andante i Skerco
P. Mendez: Hota
E. Marten: Koncertni rondo
E. Bozas: Badina`
L. van Betoven: Arija
A. Gedike: Koncertna etida op. 49
M. Balakirev: Gruzinska pesma
S. Balasawan: Koncertne etide izbor
L. Kogan: Skerco
B. Mar~eldo: Skercando
b) tri komada;
v) jednu sonatu ili sonatinu;
g) jedan koncert;
d) jedno doma}e delo.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala sa dominantnim trozvu-
cima i umawenim ~etvorozvucima;
3. Dva orkestarska sola;
4. Kompozicija sa klavirom.
KOMPOZICIJA SA KLAVIROM SE SVIRA NAPA-
MET.
RAZRED
SKALE
Ponoviti skale iz prethodnih razreda s tim da se sviraju i u
legato tehnici i u ne{to brìm {esnaestinama.
DNEVNE VE@BE
Obavezno koristiti dvevne ve`be prikazane u I razredu
ETIDE I VE@BE
A. Strnad: Etide za sredwu {kolu od br. 75 do kraja
J. Arban: Etide od br. 1 8
[arli: 30 etide od br. 1 10
Bi~: Etide drugi deo
\. To{i}: sveska
\. To{i}: Novi zvuci trube
KONCERTI I KOMADI
Butri: Trompetunija
M. Logar: Omladinski koncert za Ce trubu
Arutuwan: Koncert
Vigert: Koncert De-dur
Sen-Sans: Fantazija u es-molu
Fiala: Kon~ertino ge-mol
Humel: Koncert Es-dur
J. Hajdn: Koncert Es-dur
V. A. Mocart: Mali koncert
A. Gedike: Koncert za trubu i orkestar
E. Porino: Kon~ertino
F. Depre: Kon~ertino
G. Delerue: Kon~ertino
R. Buotri: Kon~ertino
J. Ibo: Sonata
P. Hindemit: Sonata
J. M. Defaj: Sonatina
J. S. Bah: Brandenbur{ki koncert br. 2 (transkripcija Kr-
parev)
J. B. Arban: Varijacije na Normu od Belinija
J. B. Arban: Karneval u Veneciji
V. [epelov: Skercino
A. Aratuwan: Koncertni skerco
b) dva komada;
v) jedan stav sonate;
g) jedan koncert;
d) jedno doma}e delo ili delo slovenskog autora.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida cikli~nog karaktera;
2. Koncert najmawe trostava~ni;
3. Komad virtuoznog karaktera;
4. Kompozicija jugoslovenskog ili slovenskog autora;
5. Kraw~evi}-To{i}: Orkestarske studije.
JEDNA KOMPOZICIJA OD NAVEDENIH SE IZVODI
NAPAMET.
TROMBON
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave,
prema mogu}nostima u~enika. Toni~ni trozvuci i dominantni
septakordi napamet.
ETIDE
K. Kopra{: sveska
R. Miler: Tehni~ke studije 1. deo
E. Gaetke: Dnevne ve`be
F. Poder: 24 studije
E. Getke: Skale
Kolin: Metoda 1. Deo LIP FLEXIBILITY
KOMPOZICIJE
S. Gordon: The iceberg
R. Kleris: Theme de concours
R. Botri: Choral varie
R. Kleris: Molitva
Lami: Choral varie
Gajneber: Sarabanda
CIKLI^NA DELA
Gajard: Sonate po izboru
ISPITNI PROGRAM
1. Skale predvi|ene za prvi razred;
3. Jedna kompozicija sa klavirom OBAVEZNO NAPA-
MET.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave,
prema mogu}nostima u~enika. Razloèni toni~ni, dominantni i
umaweni ~etvorozvuci u {esnaestinama.
KQUÊVI
Upoznati tenor kqu~
K. Kopra{: 1. sveska
ETIDE
R. Miler: Tehni~ke studije 1. i 2. deo
E. Getke: Dnevne ve`be
E. Getke: Skale
E. Getke: Etide ritam, artikulacija
F. Poder: 24 studije
Kolin: Metoda 1. deo LIP FLEXIBILITY
KOMPOZICIJE
R. Butri: Trombonara
P. M. Diboa: Dva mar{a
J. Bergman: La famme a barbe
E. Boza: âkona
A. Devanèr: Humoreska
CIKLI^NA DELA
Gajar: Sonate po izboru
a) tri komada izvesti na javnom ~asu;
b) jedna sonata izvedena na javnom ~asu.
ISPITNI PROGRAM
1. Skale predvi|ene za drugi razred;
MET.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u obimu dve oktave. Razloèni toni~-
ni trozvuci, dominantni i umaweni ~etvorozvuci. Hromatske ska-
le u {esnaestinama u tempu.
KQUÊVI
Obraditi alt kqu~
ETIDE
K. Kopra{: 2. Sveska
R. Miler: 3. Sveska
F. Vobaron: Etide
E. Getke: Skale
E. Getke: Etide ritam, artikulacija
Kolin: Metoda 1. i 2. deo LIP FLEXIBILITY; LIP TRILLER
ORKESTARSKE STUDIJE
Vinko Vale~i}: Orkestarske studije za trombon, skripte za
tre}i razredmuzi~ke {kole 1. deo
KOMPOZICIJE
V. Mejer: Galliord
I. Desport: Fantazija
I. E. Barat: Introdukcija i serenada
Kazinier: Kapri~a
Mazis: Emprompti
M. Pot: Koncertne etide
CIKLI^NA DELA
J. P. Telman: Kom~ertino |okozo
E. Sa{es: Kon~ertino
Novakovski: Kon~ertino
N. R. Korsakov: Koncert E-dur
ISPITNI PROGRAM
nantnim i umawenim ~etvorozvucima kroz dve oktave NAPA-
MET;
MET;
4. Jedno cikli~no delo sa klavirom.
RAZRED
SKALE
Obraditi durske i molske skale u obimu dve oktave, razlo-
ène toni~ne ~etvorozvuke, dominantne i umawene ~etvorozvuke i
hromatske skale u brzim {esnaestinama.
KQUÊVI
Etide u tenor i alt kqu~u
ETIDE
F. Vobaron: Etide
R. Miler: 3. sveska
E. Getke: Skale i arpe|a
Kolin: Metoda 1. i 2. deo
ORKESTARSKE STUDIJE
Vinko Vale~i}: Orkestarske studije za trombon skripta za
~etvrti razred sredwe muzi~ke {kole 2. deo
KOMPOZICIJE
A. Gilman: Morceaus simfonique
G. Freskobaldi: Tokata
E. Boza: Homagge a bace
K. Sen-Sans: Kavatina
K. Odak: Emprompti
V. Lovec: Re~itativ i Arija
CIKLI^NA DELA
A. Vivaldi: Sonate po izboru
G. F. Hendl: Koncert ef-mol
F. David: Kon~ertino Wes-dur
Vagenzal: Koncert
N. R. Korsakov: Koncert Be-dur
V. Blaèvi}: Koncert br. 2 Des-dur
J. Bo{wak: Tri pesme za trombon i orkestar
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida koncertnog karaktera;
2. Koncert sva tri stava OBAVEZNO NAPAMET;
4. Delo jugoslovenskog ili slovenskog kompozitora.
HORNA
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske i molske skale u obimu duodecime, ili
dve oktave.
Toni~ne trozvuke, dominantne i umawene septakorde izvo-
diti u tempu umerenih osmina.
Trilere bez upotrebe ventila ve`bati u laganom tempu.
ETIDE
E. Kaucki: sveska
M. Zimolug: Etide sveska
Kopra{: sveska do broja 20
M. Vlajin: 6 Bagatela
Sen Sans: Kon~ertino op. 94
Boca: U Irskoj
Ba{: Nokturno
Sen Sans: Romansa op. 36
V. A. Mocart: Koncert br. 1 De-dur
b) ~etiri kompozicije za izvo|ewe.
ISPITNI PROGRAM
KOMPOZICIJA SA KLAVIROM IZVODI SE NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u obimu duodecime, ili dve oktave.
Toni~ni, dominantni i umaweni ~etvorozvuci u sporim {e-
snaestinama.
Transpozicije u e, Es, De i Ce horni.
Trilere bez upotrebe ventila treba ve`bati u brèm tempu.
Intervale kvinte, sekste, seprime i oktave izvoditi, odnosno
svirati odvojeno, sa naglaskom (stakato) i vezano (legato) nagore,
od piano do forte, a na dole od forte do piano u svim durskim i
molskim skalama. Uve`bati upotrebu dvostrukog i trostrukog je-
zika u svirawu.
ETIDE
M. Zimolug: Etide sveska
M. Alfonz: sveska
Kopra{: sveska, do kraja
A. Glazunov: Reveri
V. A. Mocart: Koncert br. 3 Es-dur
Koreli: I sonata
Matis: Koncert br. 2 op. 24
Olker: Lied
R. G. Monteren: Balada
a)dve razli~ite {kole;
b) ~etiri komada;
v) dva dela jugoslovenskih autora.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala sa toni~nim, dominant-
nim i umawenim ~euvorozvucima;
2. Tri etide razli~itog karaktera;
KOMPOZICIJA SA KLAVIROM SE SVIRA NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u obimu duodecime, ili dve okta-
ve. Razloèni toni~ni, dominantni i umaweni ~etvorozvuci u br-
ìm {esnaestinama. Hromatske skale stakato i legato.
ETIDE
Kopra{: sveska
Alfons: sveska
Gale: Etide op. 57
Koreli: Iz zbirke Jedanaest sonata
Prisl: Skerceto
Osborc: Serenada
Mocart: 12 dueta za hornu
Kaucki: Vrasnohorska svita
Mocart: Koncert op. 2 Es-dur
Domeniko: Varijacije
Matis: Koncert br. 1
b) tri komada;
v) jedan kon~ertino;
g) jedna sonata;
d) jedan koncert;
|) jedno doma}e delo.
ISPITNI PROGRAM
nantnim i umawenim ~etvorozvucima non legato;
KOMPOZICIJA SA KLAVIROM SVIRA SE NAPAMET.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale sa razloènim trozvucima (to-
ni~ni i dominantni) i ~etvorozvucima (umaweni) i hromatske
skale u legatu i stakatu, sve u brzom tempu.
ETIDE
Gale: Etide op. 13
Alfons: Etide sveska
Kocer: Etide op. 81
Bekarosi: Deset kapri~a
Mocart: Koncert br. 1 De-dur
Mocart: Koncert br. 2 Es-dur
Matis: Koncert op. 24
Kerubini: Sonata br. 2
Rajnberger: Sonata op. 178
Koreli: Iz zbirke Jedanaest sonata
Petar Stojanovi}: Ada|o i Rondo
Du{an Kosti}: Parodija i Groteska
Depui: Varijacije
Depart: Normandijska balada
Hening: Dueti za dve horne
K. Baranovi}: Elegija
J. Begrman: Les Lutteurs
Betoven: Sonata
Kohut: Kon~erto
Desport: Ballade Normande
Bone: Suvenir
Solobuh za hornu
J. [traus: Don @uan, Til Ojlen{pigel
P. I. âjkovski: Simfonija br. 5
B. Bartok: Igra~ka svita
F. List: Prelidi
M. Ravel: Pavana
b) tri komada;
g) jedna sonata;
d) jedan koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
2. Jedna kompozicija virtuoznog karaktera;
3. Kompozicija jugoslovenskog ili slovenskog autora;
4. Koncert , i stav.
KONCERT SE SVIRA NAPAMET.
TUBA
RAZRED
Upoznavawe u~enika sa osnovama instrumenta. Dràwe in-
strumenta, osobine. Po~etno pravilno disawe i postavqawe usni-
ka. Ve`bawe sa usnikom. Ve`bawe dugih tonova i intervala.
SKALE
Durske i molske skale u celim i polovinskim notnim vred-
nostima, a toni~nim trozvukom.
ETIDE
R. Kicer: [kola za tubu deo
Lak{i komadi po izboru nastavnika i mogu}nostima u~enika.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica po izboru predmetnog nastavnika;
3. Jedna kompozicija komad.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u polovinskim notnim vrednostima,
toni~ni trozvuk, dominantni i umaweni ~etvorozvuk.
ETIDE
R. Kicer: [kola za tubu deo
Muzi~ki komadi transkripcije po izboru nastavnika i mo-
gu}nostima u~enika.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica;
3. Jedna kompozicija komad sa klavirskom pratwom.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u osminama i {esnaestinama, toni~-
ni trozvuk, dominantni i umaweni ~etvorozvuk sa malim i veli-
kim razlagawem.
Hromatske skale.
ETIDE
K. Kopra{: Etide deo
E. Sa{: Kon~ertino za bas Ef-Be
G. Vihtl: Kon~ertino za bas Ef-Be
Komadi uz klavirsku pratwu
Orkestarske kompozicije po izboru nastavnika.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica;
3. Jedna kompozicija komad ili koncert sa klavirskom
pratwom.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u {esnaestinama, toni~ni trozvuk, do-
minantni i umaweni ~etvorozvuk sa malim i velikim razlagawem.
Hromatske skale.
ETIDE
K. Kopra{: Etide deo
E. Sa{: Kon~ertino za bas Ef-Be
G. Vihtl: Kon~ertino za bas Ef-Be
Komadi uz klavirsku pratwu
Orkestarske kompozicije.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida heterogenog zna~aja;
2. Jedna kompozicija komad sa klavirskom pratwom.;
3. Koncert ili druga cikli~na kompozicija sa klavirskom
ili orkestarskom pratwom.
TENORHORN
RAZRED
Upoznavawe u~enika sa instrumentom. Osobine i dràwe
instrumenta. Po~etno pravilno disawe i postavqawe usnika. Ve-
`be sa usnikom bez instrumenta. Ve`be sa instrumentom svira-
we dugih tonova i intervala.
SKALE
Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave, sa
toni~nim trozvukom.
ETIDE
R. Kicer: [kola deo
J. Arban: [kola deo
Kra}i komadi i kompozicije po izboru nastavnika i mogu}-
nostima u~enika.
ISPITNI PROGRAM
3. Jedna kompozicija komad.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u obimu duodecime ili dve oktave.
Razloèni toni~ni trozvuk, dominantni i umaweni ~etvorozvuk u
osminama.
Hromatske skale.
ETIDE
R. Kicer: [kola deo
J. Arban: i deo
[losberg: Dnevne ve`be za trubu po izboru.
Transkripcije i druge kompozicije uz klavirsku pratwu od-
govaraju}e teìne, a po izboru nastavnika.
ISPITNI PROGRAM
3. Jedna kompozicija komad uz klavirsku pratwu.
RAZRED
SKALE
toni~nim trozvukom, dominantnim i umawenim ~etvorozvukom u
{esnaestinama.
Hromatske skale.
ETIDE
R. Kicer: [kola deo
J. Arben: i deo
K. Kopra{: [kola za trombon deo po izboru
R. Kicer: [kola za bariton deo po izboru
[lozberg: Dnevne ve`be za trubu po izboru
B. Blaèvi}: Dueti uz pratwu klavira
G. Lazarens: Balada
G. Goce: Arija i Poloneza
Orkestarske kompozicije
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica po izboru predmetnog nastavnika, toni~ni
trozvuk, dominantni i umaweni ~etvorozvuk;
3. Jedna kompozicija koncert uz klavrisku pratwu.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale kroz dve oktave, toni~ni trozvuk, do-
minantni i umaweni ~etvorozvuk u {esnaestinama brz tempo.
Hromatske skale.
ETIDE
K. Kopra{: i deo
J. Arban: deo br. 1, 2, 3, 7, 9 i 12
J. Arban: Fantazija br. 1, 2, 3, 4 i 5
R. Kicer: [kola deo
[lozberg: Dnevne ve`be za trubu po izboru
B. Blaèvi}: Koncert Des-dur
V. Libe: Bravur polka
J. S. Bah: Prole}e se budi
Golterman: Andante
E. Reih: Koncert A-dur
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida heterogenog sadràja;
3. Koncert ili druga cikli~na kompozicija.
BARITONHORN
RAZRED
Upoznavawe u~enika sa osnovama instrumenta. Osobine i
dràwe instrumenta. Po~etno pravilno disawe. Postavqawe
usnika, ve`bawe sa usnikom bez instrumenta, ve`bawe-svirawe na
instrumentu dugih tonova i intervala.
SKALE
toni~nim trozvukom.
ETIDE
R. Kicer: [kola za bariton deo
Lak{i komadi transkripcije po izboru nastavnika i mo-
gu}nostima u~enika.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica po izboru nastavnika;
2. Dve etide razli~itog sadràja;
RAZRED
SKALE
Durske i molske lestvice sa toni~nim trozvukom , domi-
nantnim i umawenim ~etvorozvukom u osminama.
Hromatske skale.
ETIDE
R. Kicer: [kola za bariton deo.
Kra}i komadi transkripcije uz klavirsku pratwu
ISPITNI PROGRAM
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale sa toni~nim trozvukom, dominant-
nim ili umawenim ~etvorozvukom u {esnaestinama.
Hromatska skala.
ETIDE
K. Kopra{: [kola za bariton deo
J. Arban: i deo
B. Tutsel: Kompozicije uz pratwu klavira po izboru
E. Raih: Koncert za tenor-bariton A-dur
B. Blaèvi}: Koncert za tenor-bariton Des-dur
Kompozicije za trombon ili fagot odgovaraju}e teìne po
izboru nastavnika
ISPITNI PROGRAM
3. Jedna kompozicija koncert uz klavrisku pratwu.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale \, sa toni~nim trozvukom, dominant-
nim i umawenim ~etvorozvukom.
Hromatske skale.
ETIDE
J. Arban: , i deo
K. Kopra{: [kola za bariton deo
Eugen Raih: Studijski koncert za bariton
\. Verdi: Odlomak iz opere Trubadur
Golterman: Andante
E. Raih: Koncert za tenor-bariton A-dur
B. Blaèvi}: Koncert za tenor-bariton Des-dur
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida heterogenog sadràja;
3. Koncert ili druga cikli~na kompozicija.
NAÎN OSTVARIVAWA NASTAVE DUVA^KIH
INSTRUMENATA (UPUTSTVO)
Tokom ~etvorogodi{weg osnovnog {kolovawa u~enici se
moraju osposobiti da savladaju sve elementarne muzi~ke i tehni~-
ke probleme vezane za pojedine instrumente. Jedino tako osposo-
bqeni mogu da prate nastavu u sredwoj {koli.
Od samog po~etka prvog razreda mora se voditi ra~una da
profesionalno opredeqeni u~enici moraju biti vo|eni izuzetno
stru~nim nastavnicima koji }e ih odvesti na daqe {kolovawe
studije.
Striktno se pridràvati programa tako da se u~enik pra-
vilno razvija u profesionalnom smislu. Obratiti pa`wu na si-
stematski rad u toku celokupnog {kolovawa, {to zna~i da u~enik
mora svakodnevno da ve`ba: negovawe tona, intervalske ve`be
zbog korekcije intonacije, skale, etide, komade.
Izuzetno nadarenim u~enicima omogu}iti i ve}i broj od
predvi|enog fonda ~asova i na taj na~in im omogu}iti brì pro-
fesionalni razvoj.
U~eniku prema sposobnosti i afinitetu birati program
kroz koji }e se najboqe razvijati wegova muzikalnost, tehnika,
spremnost i na~in mi{qewa i oblikovawe celokupnog programa
i dela koje izvodi kroz profesionalni rad.
Pedagog je duàn da svojom profesionalnom odgovorno{}u
obu~i i spremi u~enika za daqi nastavak {kolovawa na vi{em
stepenu.
UDARAQKE
RAZRED
DOBO[
TEHNI^KE VE@BE
Xoni Li Lein: Tehni~ke ve`be za kontrolu palica na dobo{u
P. A. S. Internacionalni rudimenti za dobo{ prvih 40
rudimenata
ETIDE
ârls Memfis: Etide za razvoj ta~nosti i preciznosti u
svirawu i za razvoj brzine u ~itawu sa lista (rudimentalni pri-
stup)
Valentin Snegirev: Etide za dobo{ (rad na dinamici kla-
si~an pristup)
Izbor iz zbirki etida nema~kih, ruskih, bugarskih, ~e{kih
i poqskih autora (H. Knauer, D Paliev, K Kupinski itd.)
KOMADI
Dobri Paliev: 20 komada za dobo{ solo uz klavir
Nepoznati autor: Yankee Flamadoodle za dobo{ i klavir
Zigfrid Fink: Sonata za dobo{ solo
@ak Prez: 10 lakih komada za dobo{ i klavir baziranih na
klasi~nim delima za klavir
TIMPANI
TEHNI^KE VE@BE
D. Paliev: Tehni~ke ve`be za 2, 3 i 4 timpana
@an Batiw: Nova francuska {kola za timpan
ETIDE
D. Paliev: Etide za timpane izbor
H. Knauer: Etide za timpane kwiga izbor
R. Hohrajner: Etide za timpane izbor
K. Kupinski: Etide za timpane izbor
E. Koine: Timpani izbor etida za dva timpana
KOMADI
D. Paliev: 19 komada za timpan uz klavir
X. Mekenzi: Kon~ertino za timpane i klavir
KSILOFON I MARIMBA
TEHNI^KE VE@BE
Moris Goldenberg: Moderna {kola za ksilofon tehni~ke
ve`be
L. H. Stivens: Method of Movement for Marimba izbor
ve`bi
ETIDE
K. Kupinski, F. Volfart, M. Platnov: 15 etida za ksilofon
D. Paliev: Etide za ksilofon izbor
KOMADI
K. Kupinski: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)
V. Snegirev: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)
N. Multanova: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)
N. J. @ivkovi}: Zabavni ksilofon kwiga solo
N. J. @ivkovi}: Zabavna marimba kwiga izbor iz zbirke
J. Mur: Bah za marimbu izbor iz zbirke
VIBRAFON
Skale raditi sve skale po kvintnom i kvartnom krugu, tro-
zvuke i ~etvorozvuke.
TEHNI^KE VE@BE
V. Garvud: Tehni~ke ve`be sa 4 palice za vibrafon
L. Torebruno: Metoda za vibrafon tehni~ke ve`be
ETIDE
L. Torebruno: Etide iz kwige Metoda za vibrafon izbor
V. Vaigl: Etide za vibrafon izbor
KOMADI
S. Fink: Solo kwiga za vibrafon izbor
N. J. @ivkovi}: Zabavni vibrafon kwiga solo
a) sve skale, tehni~ke ve`be i akorde po programu;
b) po {est etide za svaki instrument;
v) po dve kompozicije za izvo|ewe po instrumentu.
ISPITNI PROGRAM
DOBO[
1. Dve etide jedna moè da bude solo komad;
TIMPANI
1. Jedna solo etida;
VIBRAFON-KSILOFON-MARIMBA
1. Solo etida izbor instrumenta;
2. Solo komad uz klavir razli~it instrument od solo etide.
ISPITNI PROGRAM SE SVIRA ZA DOBO[ I TIM-
PANE IZ NOTA, A ZA VIBRAFON, KSILOFON I MARIM-
BU NAPAMET
RAZRED
DOBO[
TEHNI^KE VE@BE
X. L. Lein: Tehni~ke ve`be za kontrolu palica na dobo{u
rudimenata
ETIDE
ârls Memfis: Etide za razvoj ta~nosti i preciznosti u svi-
rawu i za razvoj brzine u ~itawu sa lista rudimentalni pristup
N. J. @ivkovi}: 10 etida za solo dobo{ klasi~an pristup
Izbor iz zbirki nema~kih, ruskih, bugarskih, ~e{kih i poq-
skih autora (H. Knauer, R. Hohrajner, V. Snegirev, K. Kupinski, D.
Paliev itd.).
KOMADI
D. Paliev: 20 komada za dobo{ solo uz klavir
M. Kolgras: Six unaccompanied solos solo
D. Agostini: Rekapitulacija za dobo{ solo
^. Vilkokson: Modern rudimental swing solos for the advan-
ced drummer solo
TIMPANI
TEHNI^KE VE@BE
D. Paliev: Tehni~ke ve`be za 2, 3 i 4 timppana
ETIDE
H. Knauer: Etide za timpane izbor
H. Koine: Timpani izbor etida za 2 i 3 timpana
KOMADI
D. Paliev: 19 komada za timpan uz klavir komadi za 2 i 3
timpana
Alan Ridut: Sonatine za timpane solo koamd
Daniel Xons: Sonata za timpane solo komad
KSILOFON I MARIMBA
TEHNI^KE VE@BE
M. Goldenberg: Moderna {kola za ksilofon tehni~ke ve`be
J. Ksavier: Marimba 1 tehni~ke ve`be
ETIDE
K. Kupinski, F. Volfart, M. Platnov: 15 etida za ksilofon
D. Paliev: Etide za ksilofon izbor
M. Goldenberg: 39 etida za ksilofon solo izbor
KOMADI
K. Kupinski: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)
V. Snegirev: Komadi za ksilofon uz klavir (obrada)
N. Multanova: Komadi uz ksilofon uz klavir (obrada)
N. J. @ivkovi}: Zabavni ksilofon kwiga solo
N. J. @inkovi}: Zabavna marimba kwiga solo
X. Mur: Bah za marimbu izbor iz zbirke
X. Kvik: Solisti~ka zbirka za marimbu i ksilofon uz kla-
vir
N. J. @ivkovi}: Makedonija za ksilofon ili marimbu i
klavir
VIBRAFON
Skale raditi sve po kvintnom i kvartnom krugu, trozvuke i
~etvorozvuke.
TEHNI^KE VE@BE
V. Garvud: Tehni~ke ve`be sa 4 palice za vibrafon
L. Torebruno: Metoda za vibrafon tehni~ke ve`be
ETIDE
L. Torebruno: Etide iz kwige Metoda za vibrafon iz-
bor
V. Vaigl: Etide za vibrafon izbor
KOMADI
N. J. @ivkovi}: Zabavni vibrafon kwiga solo
J. C. Tavenije: BECA 2 za vibrafon i klavir
A. Cibulka: Stefani Gavite za vibrafon i klavir
S. Fink: Solo kwiga za vibrafon
C. Elbe: MAGGIOLATA za vibrafon i orkestar/klavir
a) sve skale, akordi i tehni~ke ve`be po programu;
b) po {est etide za svaki instrument;
v) po dve kompozicije za svaki instrument.
ISPITNI PROGRAM
DOBO[
TIMPANI
1. Solo etida izbor instrumenta;
BU NAPAMET
RAZRED
DOBO[
TEHNI^KE VE@BE
rudimenata
D. Agostinji: Studije za dobo{ fundamentalna tehnika-
vi{i nivo
ETIDE
N. J. @ivkovi}: 10 etida za solo dobo{ klasi~an pristup
^. Kerigen: 12 etida za dobo{ rudimentalni pristup
D. Agostini: Priprema za ~itawe sa lista klasi~an pri-
stup
KOMADI
D. Paliev: 20 komada za dobo{ aolo uz klavir
V. [instain: Resital svite za dobo{ solo
D. Agostini: Mexique snare za dobo{ solo
^. Vilkokson: Modern rudimental swing solos for the advan-
ced drummer solo
TIMPANI
TEHNI^KE VE@BE
ETIDE
H. Knauer: Etide za timpane kwiga izbor
H. Koine: Timpani etide za 3 i 4 timpana
J. Zegalski: 30 etida za 4 timpana izbor od prvih 15 etida
KOMADI
D. Paliev: 19 komada za timpan uz klavir komadi za 3 i 4
timpana
S. Hjuston: Svite za timpane solo komad
I. Anastasov: Epizoda za timpane uz klavir
K. H. Keper: Divertimento za timpane i klavir (original
pratwa za guda~ki orkestar)
KSILOFON I MARIMBA
TEHNI^KE VE@BE
L. H. Stivens: Method of Movement for Marimba
ETIDE
M. Goldenberg: 39 etida za ksilofon solo
KOMADI
K. Kupinski: Komadi za ksilofon uz klavir
V. Snegirev: Komadi za ksilofon uz klavir
N. J. @ivkovi}: Zabavni ksilofon, kwiga solo
N. J. @ivkovi}: Zabavna marimba, kwiga solo
X. Mor: Bah za marimbu izbor iz zbirke
X. Kvik: Solisti~ka zbirka za marimbu i ksilofon sz kla-
virom
A. Ha~aturijan: Igra sabqi za ksilofon i klavir (obrada)
J. Brams: Ma|arska igra br. 5 za ksilofon i klavir (obrada)
Z. Abro: Tiko-Tiko za ksilofon uz klavir (obrada)
M. Ptaìnska: Skerco za ksilofon i klavir
VIBRAFON
TEHNI^KE VE@BE
D. Fridman: Tehnika demfovawa i kori{}ewa pedala na
vibrafonu
ETIDE
D. Fridman: Etide iz kwige Tehnika demfovawa i kori-
{}ewa pedala na vibrafonu
L. Torebruno: Etide iz kwige Metoda za vibrafon izbor
KOMADI
N. J. @ivkovi}: Zabavni vibrafon, kwiga solo
M. Ptaìnska: êtiri prelida za vibrafon i klavir izbor
S. Rafling: Koncert za marimbu, vibrafon, ksilofon i or-
kestar jedan stav
a) po {est etida za svaki instrument;
b) po dve kompozicije za svaki instrument.
ISPITNI PROGRAM
DOBO[
TIMPANI
1. Solo etida -izbor instrumenta;
BU NAPAMET
RAZRED
DOBO[
TEHNI^KE VE@BE
P. A. S. Internacionalni rudiment za dobo{ prvih 40
rudimenata
D. Agostini: Studije za dobo{ fundamentalna tehnika,
vi{i nivo
ETIDE
^. Kerigen: 12 etida za dobo{ rudimentalan pristup
J. Delekluz: 12 etida za dobo{ klasi~an pristup
D. Agostini: Pripreme za ~itawe sa lista klasi~an pri-
stup
KOMADI
D. Paliev: 20 komada za dobo{ solo uz klavir
N. J. @ivkovi}: Pezzo da concerto No 1 solo
D. Agostini: Voz za dobo{ solo
Dr. F-R. Berger: Ra Dac za dobo{ solo
J. Delekluz: Test claire za dobo{ solo (OBAVEZNO DE-
LO za razred)
TIMPANI
TEHNI^KE VE@BE
ETIDE
D. Paliev: Etide za 4 timpana izbor etida
K. Kupinski: Etide za 4 timpana izbor etioda
H. Koine: Timpani etide za 4 i 5 timpana
J. Zegalski: 30 etida za 4 timpana
KOMADI
D. Paliev: 19 komada za timpan uz klavir komadi za 4 tim-
pana
F. Ferstil: Francuska svita za 4 timpana solo
V. [instain: Sonata Br.1 za timpan uz klavir
K. H. Keper: Mytho logica 3 skice za timpane i orke-
star/klavir
V. [instain: Timpani /Roto-tom/ solo za melodijsko svi-
rawe solo
KSILOFON I MARIMBA
TEHNI^KE VE@BE
L. H. Stivens: Method of Movement for Marimba
ETIDE
M. Goldenberg: 39 etida za ksilofon solo
C. O. Maser: Etide u Ce-duru op. 6 br. 10 za marimbu solo
KOMADI
K. Kupinski: Komadi za ksilofon uz klavir
N. J. @ivkovi}: Zabavni ksilofon, kwiga solo
N. J. @ivkovi}: Zabavna marimba, kwiga solo
N. J. @ivkovi}: Srpski valcer za ksilofon ili marimbu uz
klavir
M. To{iro: Koncert za ksilofon i klavir
F. Kriger: Bravura Fantazija za ksilofon uz klavir/or-
kestar
A. Atanasov: Rondo za ksilofon i klavir
VIBRAFON
TEHNI^KE VE@BE
D. Fridman: Tehnika demfovawa i kori{}ewe pedala na vi-
brafonu
ETIDE
D. Fridman: Etide iz kwige Tehnika demfovawa i kori-
{}ewe pedala na vibrafonu
KOMADI
V. Monti: ârda{ za vibrafon i klavir (obrada)
G. Barton: Zbirka komada za vibrafon solo (obrada)
N. J. @ivkovi}: Zabavni vibrafon, kwiga solo
M. Ptaìnska: êtiri prelida za vibrafon uz klavir
M. Glentvort: Blues for Gilbert solo
S. Fink: Koncert za vibrafon i orkestar (klavirska pratwa)
S. Rifling: Koncert za marimbu, vibrafon, ksilofon i or-
kestar ceo koncert
a) po {est etida za svaki instrument;
b) po dve kompozicije za svaki instrument.
ISPITNI PROGRAM
DOBO[
1. Solo kompozicija;
2. Kompozicija uz pratwu klavira koja moè biti sastavni
deo svite ili koncerta.
TIMPANI
1. Solo kompozicija;
2. Kompozicija uz pratwu klavira koja moè biti sastavni
deo svite ili koncerta.
MELODIJSKE UDARAQKE (VIBRAFON, SKILOFON, MA-
RIMBA)
1. Dve solo kompozicije;
2. Dve kompozicije uz pratwu klavira (komad, svita, sonata
ili koncert).
BU NAPAMET
Pri izradi Plana i programa za predmet UDARAQKE ima-
ju}i u vidu zadatke i svrhu nastave ovog instrumenta, nastojalo se
da se izborom i klasifikacijom metodolo{kih jedinica i litera-
ture, {to je uslovqeno i psihofizi~kim mogu}nostima u~enika u
pojedinim stadijumima wihovog muzi~kog {kolovawa, razvije wi-
hova qubav prema muzici, sve wihove sposobnosti i da se sa muzi~-
ko-tehni~kog aspekta osposobe za studije i daqe uspe{no bavqewe
delatno{}u profesionalnog muzi~ara PERKUSIONISTE.
Navedene metodolo{ke jedinice obuhvataju sve muzi~ko-teh-
ni~ke zahteve koji su kao zadatak neophodni da se savladaju kako
bi se formirala kompletna muzi~ka li~nost u~enika. Pomenuti
nastavni program obra|uje tehni~ke elemente potrebne za ovlada-
vawe instrumentima na nivou koji zahteva sredwe muzi~ko obrazo-
vawe. U skladu sa ovim na~iwen je i izbor iz svetske literature
za UDARAQKE koji ukqu~uje: {kole, zbirke tehni~kih ve`bi i
studija, etide, komade i kompozicije slobodne forme. Ostavqeno
je dovoqno prostora i za individualno pro{irewe ove literatu-
re, o ~emu odlu~uje svaki profesor posebno ukoliko je pojedini
u~enik savladao i pre{ao okvire navedenog sadràja. U ovakvim
slu~ajevima profesor se obavezno mora rukovoditi muzi~ko-teh-
ni~kim zahtevima koji odgovaraju po planu i programu razreda u
kome je takav u~enik kao i muzi~ko-tehni~koj zrelosti svakog u~e-
nika pojedina~no.
Navedena literatura obuhvata radove najistaknutijih svet-
skih pedagoga i kompozitora za UDARAQKE nastale u razli~i-
tim vremenskim periodima, samim tim u~enici izu~avaju}i je uz
pomo} profesora upoznaju stilske pravce u muzici.
Posve}ena je i posebna pa`wa izboru i broju zastupqenih
dela pojedinih autora. Mada su neke od pomenutih kompozicija ob-
rade za udara~ke, uglavnom melodijske instrumente, one zna~ajno
doprinose u delu plana koji se bavi poznavawem odre|enih stil-
skih pravaca.
Gradivo je sistematizovano prema tehni~kim i muzi~kim
zahtevima i prilagi|eno izu~avawu i savla|ivawu redovnim, kon-
tinuiranim radom uz obaveznu stru~nu pedago{ku pomo} i nadzor
profesora.
U toku {kolovawa, pored obaveze upoznavawa svih udara~kih
instrumenata, wihovog sklopa i upotrebe, neophodno je u~enike
upoznati i sa istorijskim razvojem udaraqki od wihovog nastan-
ka, preko wihovog razvoja do danas.
CIMBALO
RAZRED
Savladati opu{teno dràwe palica, ~iista pedalizacija
ne skra}ivati vrednost nota. Usmeravati u~enika ka shvatawu is-
pravnog frazirawa.
TEHNIKA
Tremolo, udvojeni, usiqeni udari jednog tona, pratwa na-
rodne pesme.
SKALE
Sve durske i molske skale.
AKORDI
Troglasni, mali razloèni, harmonska kadenca u velikom
razlagawu.
ETIDE
J. Dadak: Etida
V. Brada: Osmotaktovke
G. Alaga: Izbor etida
Karkasi: Kapri}ioza
Kajzer: Etide za violinu
Krojcer: Etide za violinu
J. S. Bah: Menueti, Preludi
KOMPOZICIJE ZA NASTUP
A. Pek: Soneti br. 1, 2. I 3.
A. Pek: Poetska etida, Ekloga, Meditacija, Divertimento,
Srata pesma
V. Brada: Ada|o
L. Mazurova: Preludijum Tokatina
L. Pap: Devet bagatela za cimbal
B. Sarisi: Sonatina za cimbal
O. Palkovski: Slu-foks etida
A. Ha~aturjan: Etida
M. Cincia: Koncertno brdo
J. Leh: Varijacije za cimbal
G. Koca: Divertimenta (EMB)
G. Alaga: Koncertna etida de-mol
B. Bartok: Ve~e na selu i ostali izbor iz ciklusa Deci
Z. Kanak: Svita za violinu, klarinet, cimbal
Z. Kanak: Na sam cimbal slobodna fantazija na motiv vla-
{ke pesme sa ritmi~kom pratwom
S. Jakubi~ek: Slova~ke pesme za dva cimbala
Narodne pesme po izboru
I druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju tehni~-
kim mogu}nostima u~enika
a) sve skale;
b) 30 tehni~kih ve`bi;
v) 10 etida;
g) 10 narodnih pesama;
d) pet komada za izvo|ewe;
GODI[WI ISPIT
1. Dve durske i dve molske skale sa razloènim septakordi-
ma, arpe|o i veliko razlagawe;
2. Dve etide;
3. Jedna kompozicija J. S. Baha;
4. Dva komada razli~itog karaktera;
5. Jedna narodna pesma.
RAZRED
Produbqivawe tehni~kih osnova u svirawu cimbala, razvi-
jawe tehni~ke sposobnosti. U~enika usmeravati ka samostalnom
re{ewu instrumentalnog svirawa pedalizacija, smewivawe pa-
lica, frazirawe i dr.
Raditi na nijansama udara, usmeravati ka muzikalnom izra-
zu, muzi~koj fantaziji i harmonfijskom ose}awu.
Spremati slu{aoce za interpretacione seminare, {kolske
ve~eri.
Potpomagati samopouzdawe u pratwi narodne pesme.
TEHNIKA
Tremolo u dvoglasu kre{endo i dekre{endo; terce, oktave,
sekste, sekvence, tipovi udara, melodijski ukrasi.
SKALE
Sve durske, molske i hromatske skale.
AKORDI
êtvoroglasni, {estoglasni sa obrtima razloèni, arpe|o,
septakordi, umaweni akordi, veliko razlagawe.
ETIDE
V. Brada: Osmotaktne
Mazas: Op. 36 izbor( etide za violinu)
Krojcer: Izbor (etide za violinu)
Blumenstangel: Op. 33 izbor (etide za violinu)
A. Ceno: Etide (za gitaru)
J. S. Bah: Preludiji izbor (za klavir); Invencije izbor
(za klavir)
I druge etide po izboru nastavnika koje odgovaraju tehni~-
A. Pek: Rapsodije
J. Dadak: Beskidski pozdravi
G. Kurtag: Szlkk (Editio Musica Budapest)
A. Pek: Koncertna etida hromatska
L. Jana~ek: Izbor iz ciklusa Po zaraslom puteqku
B. Bartok: Pesma
A. Bu{: Polka, Valcer
J. Mazurova: Preludijum, Tokatina
F. Tarega: Izbor kompozicija
Nova~ek: Perpetum mobile
O. Palkovski: Varijacije ge-mol za klarinet (violu) i cimbal
[. îko{: Varijacije na isto~noslova~ku kari~ku
Pal Karoqi: Ngy cimbalomdarat (Editio Musica Budapest)
a) sve skale;
v) 10 etida;
d) pet komada za izvo|ewe.
GODI[WI ISPIT
1. Dve durske i dve molske skale sa akordima {estoglasnim,
razloènim sa obrtajima, arpe|o, veliko razlagawe;
2. Dve etide;
3. Jedna kompozicija J. S. Baha (ili Kronera);
4. Dve koncertne kompozicije razli~itog karaktera;
5. Dve narodne pesme.
RAZRED
Nastaviti sa ste~enim tehni~kim i muzi~kim sposobnosti-
ma i pro{irivati ih u ciqu sticawa daqwih tehni~kih i izra-
àjnih elemenata koji su neophodni za savladavawe komplikova-
nijih umetni~kih solo i kamernih kompozicija.
Pove}ati zahteve za kultivisanim svirawem i plemenitosti
tonova, dinamikom, agogikom. Usmeravati ka individualnom izra-
zu u interpretaciji kompozicija za nastup.
Samostalan rad sa narodnom pesmom.
TEHNIKA
Tremolo, intervali, skokovi, sekvence.
SKALE
Sve durske i molske skale u tercama, oktavama i sekstama u
tempu.
AKORDI
Septakordi, umaweni akordi, arpe|o, akordska kadena u tempu.
ETIDE
F. Fiorilo: 36 kapri~a (za violinu)
J. Merk: 20 ve`bi (za violinu)
F. Simandl: Gradus ad Parna (za kontrabas)
J. S. Bah: Sonate i Partite izbor (za violinu)
D. Skarlati: Stare ~e{ke tabulature (za klavir)
I druge odgovaraju}e etide po izboru nastavnika
A. Pek: Nokturno
L. Sari: Sonatni No. 3 per cimbalo solo (Editio Musica Buda-
pest)
K. Kon: Struneni
O. Palkovski: Varijacije na slova~ke teme
Z. Kanak: Sonata za cimbal
K. Debisi: Arabeska
J. Matis: êtiri kompozicije za trubu i cimbal
F. Frolka: Kako kukavica kuka
Z. Kanak: Svita za violinu, klarinet i cimbal
V. Van{a: Epifori za klarinet, cimbal, sopran
A. îriak: Hora lui phatnazija za cimbal i kamerni sastav
L. Jana~ek: Izbor iz ciklusa Po zaraslom puteqku
M. Paganini: Moto Perpetuo
Dela po izboru nastavnika koja odgovaraju tehni~kim mogu}-
nostima u~enika
a) sve skale;
v) 10 etida;
|) dve polifone kompozicije.
GODI[WI ISPIT
1. Dve durske i dve molske skale sa arpe|ima i akordskom
kadencom;
2. Dve etide razli~itih tehni~kih zahteva;
3. Jedna kompozicija J. S. Baha (ili D. Skarlatija);
4. Dve kompozicije za izvo|ewe razli~itog karaktera;
5. Jedna narodna pesma samostalan rad.
RAZRED
Utvrditi ste~ene instrumentalne sposobnosti i celokupni
muzi~ko-umetni~ki fundament.
TEHNIKA
Tremolo u oktavama, sekstama, troglasnim akordima u dina-
mi~kom izvo|ewu.
SKALE
Sve durske i molske skale u tempu.
AKORDI
Akordske kadence i arpe|a.
ETIDE
B. Kampawoli: Izbor (za violinu)
D. Poper: Op. 73, deo izbor (za violon~elo)
J. S. Bah: Sonate i Partite izbor (za violinu); Francuske
svite izbor (za klavir)
I druge po izboru nastavnika
Karel Reiner: Koncertne etide
E. Petrovi~: Nokturna (Editio Musica Budapest)
A. Barios: Katedrala (za gitaru)
J. B. Ferster: Sawawe (za klavir)
J. Dadak: Kon~ertino za cimbal
J. Burghauser: Mogu}nosti mali ansambl sa cimbalom
A. Pek: Koncert za cimbal
N. Rimski-Korsakov: Bumbarov let (za violon~elo)
A. Haba: Svita za cimbal op. 91
J. Ne~as: Traèwe Rapsodijeta za cimbal i kamerni orkestar
O. ^lubna: Slova~ki nokturno za cimbal i kamerni sastav
I. Stravinski: Reg-tajm
O. Palkovski: Varijacije i fuga za cimbal, guda~e i timpa-
ne op. 32
B. Bartok: 15 seqa~kih pesama (za klavir); Rumunske igre (za
klavir)
I druga dela po izboru nastavnika odgovaraju}e teìne
a) sve skale;
v) 10 etida;
|) dve polifone kompozicije.
GODI[WI ISPIT
1. Dve etide razli~itih rtehni~kih zahteva;
3. Dve koncertne kompozicije razli~itog karaktera;
4. Jedna narodna pesma samostalan rad;
5. Koncert za cimbalo i kamerni sastav.
CITRA
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u obimu tri oktave sa razloènim
trozvucima, dominantnim septakordima (austrijska citra)
TEHNI^KE VE@BE
Albert Vezali: Tehni~ke ve`be, 1. sveska po izboru
H. Prel: [kola za citre, 1. sveska
ETIDE
A. Vezali: Zbirka etida za citre, 1. sveska 3759. po izboru
J. Haustajn: Sonatine 1. 2. 3775. 3776. po izboru
J. S. Bah: Menueti po izboru
G. F. Hendl: Sarabande
F. G. Knocinger: Izbor kompozicija za citre od broja 55 100
H. Prel: [kola za citre, 1. sveska izbor kompozicija koje
udgovaraju tehni~kim mogu}nostima u~enika
Balog [andor: [kola za citru narodne pesme i igre za
ma|arske citre po izboru (Budapest, 1993)
ISPITNI PROGRAM
Austrijska citra:
1. Skale;
2. Dve etide razli~itiog karaktera;
3. Jedna sonatina;
4. Jedna kompozicija za izvo|ewe.
Ma|arska citra:
5. Tri narodne pesme ili igre
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u oktavama kroz tri oktave, u osmi-
nama sa razloènim trozvukom, dominantnim septakordima.
Obraditi: duole, triole, kvintole, sekstole.
Metrika, ritmika i tempo (dolce-vobrato i pizzicato).
Ornamentika i flaòleti austrijska citra.
TEHNI^KE VE@BE
A. Vezali: Tehni~ke ve`be, 2. sveska po izboru
ETIDE
A. Vezali: Zbirka etida za citre, 2. sveska 3760. po izboru
J. Haustajn: Sonatine 3. 3777. po izboru
J. Haustajn: Sonate 1-3 (in einem Haft) 3768. 3770.
V. Hladki: Etide 1. 3589.
F. G. Knocinger: Izbor kompozicija za citre od broja 101
133
J. S. Bah: Preludij izbor (kompozicije za klavir)
H. Prel: [kola za citre, 2. sveska izbor kompozicija koje
udgovaraju tehni~kim mogu}nostima u~enika
Balog [andor: [kola za citru narodne pesme i igre za
ma|arske citre po izboru (Budapest, 1993)
ISPITNI PROGRAM
Austrijska citra:
1. Dve durske i dve molske skale;
2. Akordi;
3. Jedna duà etida;
4. Dve kra}e etide;
5. J. Haustajn: Sonata po izboru.
Ma|arska citra:
6. Dve narodne pesme;
7. Dve narodne igre.
RAZRED
SKALE
Pored uobi~ajenih trozvuka i ~etvorozvuka po kvintnom kru-
gu navi{e i naniè obratiti ve}u pa`wu na svirawe alterovanih
akorada.
Skale svirati u tercama, sekstama i oktavama kroz ceo mogu-
}i opseg na citri.
Hromatske skale sa propratnim ve`bama u celom mogu}em
opsegu na citri austrijska citra.
Razlagawe akorda arpe|o sve mogu}e varijacije.
Tremolo i ukrasni trozvuci ornamenti.
TEHNI^KE VE@BE
A. Vezali: Tehni~ke ve`be, 3. sveska po izboru
ETIDE
A. Vezali: Zbirka etida za citre, 3. sveska 3761.
V. Hladki: Etide, 2. sveska 3590.
V. M. Hladki: Sveska 3. (Kleine Stcke)
A. M. Zaher: 32 etide za desnu ruku (156)
SONATINE I SONATE
J. Haustajn: Sonatine 4. i 5. 3778. i 3779.
J. Haustajn: Sonate 2. 3769. (einzeln)
Umlauf-H. Prel: Preludiji i Modulacije 2312.
Izbor klasi~no-romanti~nih kompozicija i komada autora
HH veka Bah, [traus, Veber ....
a) studije i tehni~ki materijal po izboru nastavnika;
b) durske i molske skale sa kadencama i propratnim ve`ba-
ma tonaliteti sa povisilicama u opsegu tri oktave, iste skale
u tercama, sekstama i oktavama kroz ceo mogu}i opseg citri;
v) hromatske skale sa propretnim ve`bama u celom mogu}em
opsegu na citri;
g) {est etida;
d) jedna sonatina ili cela sonata;
|) jedan preludij;
e) {est kompozicija slobodne forme austrijska citra;
`) {esta narodnih pesama ili igara ma|arska stolna citra.
ISPITNI PROGRAM
Austrijska citra:
1. Jedna skala sa odgovaraju}om kadencom tri oktave uz
propratne ve`be, u tercama, sekstama i oktavama;
2. Jedna etida;
3. Jedna sonata;
4. Jedan preludij;
6. Jedna kompozicija po slobodnom izboru;
Ma|arska citra:
RAZRED
SKALE
Svirati skale u svim kombinacijama, u opsegu tri oktave, sa
odgovaraju}im kadencama i propratnim ve`bama tonaliteti sa
snizilicama.
Skale u tercama, sekstama i oktavama sa snizilicama kroz
ceo mogu}i opseg na citri.
Hromatske skale sa propratnim ve`bama kroz ceo mogu}i
opseg na citri.
Ukrasni tonovi ornamenti.
Svi efekti na citri.
TEHNI^KE VE@BE
A. M. Zaher: [kola za citru (Zitherschule Ausgabe fr Wie-
nerstimmung) 1160.
A. Vezali: Tehni~ke studije, sveska 4., 5. i 6. 3762. 3763.
3764.
ETIDE
V. Hladki: Etide, 3. sveska. 3591.
A. Vezali: Etden fr die Mittelstufe, 3. i 4. sveska
SONATE
J. Haustajn: Sonata 3. (einzeln) 3770.
D. Bogdanovi}: Sonata i
Sonatine i sonate iz {ire svetske literature za citre a po
izboru nastavnika
Svite iz {ire svetske literature za citre a po izboru na-
stavnika
Varijacije iz {ire svetske literature za citre a po izboru
nastavnika
A. Vezali: Capriccen und bungen fr die Meisterstufe, sveska
5. (-3763.) i 6. (-3764.)
Izbor renesansno-baroknih i klasi~no-romanti~arskih ko-
mpozicija i komada autora HH veka Bah. Hendl. Mocart, [ubert,
[open, [traus ....
a) studije i tehni~ki materijal po izboru nastavnika;
b) durske i molske skale sa odgovaraju}im kadencama i pro-
pratnim ve`bama u opsegu tri oktave, kao i u tercama, sekstama i
oktavama kroz ceo mogu}i opseg na citri;
v) hromatske skale sa propratnim ve`bama u celom mogu}em
opsegu na citri;
g) {est etida;
d) jedna sonata;
|) jedan preludij;
e) {est kompozicija slobodne forme;
`) dve kompozicije jugoslovenskih autora;
z) ~etiri narodne pesme ili igre za ma|arsku stolnu citru.
ISPITNI PROGRAM
Austrijska citra:
1. Jedna etida;
2. Jedna sonata;
3. Jedan preludij;
5. Jedna kompozicija doma}eg autora;
Ma|arska citra:
Sadràj programa za citru austrijsku i ma|arsku stolnu
je tako sa~iwen da odgovara psihi~kim i fizi~kim mogu}nostima
u~enika. Pored ve`bi etida pomo}u kojih u~enik sti~e tehniku
spretnost svirawa zastupqeni su i muzi~ki komadi za izvo|ewe
koji su napisani razli~itim stilovima. Pomo}u wih u~enici u~e
kako ih treba izvoditi u pogledu dinamike, frazirawa, vo|ewa
glasova (ako je vi{eglasje) i kako dati komadu jasan oblik. U~e-
nik }e u tim komadima imati prilike da primeni izvo|ewe poseb-
nih tonskih boja koje su svojstvene citri a tu spadaju flaòleti,
gitarv tonovi, glisanda (klizawe po ìcama), zvuci koji se izvo-
de pomo}u kqu~a, noktiju ....
Kad u~enik savlada ovo gradivo u toku {kolovawa on je spo-
soban za daqe studije i svirawe, solisti~ko i u ansamblima.
SOLO PEVAWE
RAZRED
VOKALIZE iz zbirki; Konkone op. 9, Lutgen, Zajdler, Vakai,
Aprile, Mirzojeva...
STARI MAJSTORI Skarlati, Kaldara, Pergolezi,
Bonon~ini, Ben~ini, Gasparini, \ordano ....
PESME [ubert, [uman, Mendelson ili Brams.
JUGOSLOVENSKI AUTORI Milojevi}, Bini~ki, Hristi},
Marinkovi} ....
SLOVENSKI AUTORI Glinka, Hace, Dvoràk, âjkovski,
Dargomi`ski ....
a) [est vokaliza;
b) ~etiri stara majstora;
v) dve pesme;
g) dve kompozicije jugoslovenskih autora;
d) dve kompozicije slovenskih autora.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve vokalize razli~itog karaktera;
2. Jedan stari majstor;
3. Jedna pesma kompozitora HH veka;
4. Jedna pesma slovenskog ili jugoslovenskog kompozitora.
RAZRED
VOKALIZE iz zbirki Konkone op. 9, Konkone op. 12, Lutgen,
Markezi, Bordowi, Panovka ....
STARI MAJSTORI Hendl, Gluk, Pajzijelo, Durante, Kavali,
Skarlati, Martini, Mar~elo, Persel ....
KOMPOZITORI HH VEKA [ubert, [uman, Brams,
Mendelson, List, Berlioz, Debisi ....
JUGOSLOVENSKI AUTORI Kowovi}, Hristi}, Milojevi},
Marinkovi}, Z. Jovanovi}, K. Babi} ....
SLOVENSKI AUTORI Rahmawinov, âjkovski, Glinka,
Rimski-Korsakov, Borodin, Musorgski, Dvoràk ....
OPERSKA ARIJA prilago|ena uzrastu u~enika.
a) osam vokaliza;
b) pet starih majstora;
v) ~etiri pesme HH veka;
g) dve kompozicije jugoslovenskih autora;
d) dve kompozicije slovenskih autora;
|) jedna operska arija.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve vokalize razli~itog karaktera.;
3. Dve pesme HH veka;
4. Jedna kompozicija jugoslovenskog autora;
5. Jedna kompozicija slovenskog autora.
RAZRED
ARIJA IZ ORATORIJUMA, MISE ILI KANTATE Bah,
Hajdn, Hendl, Pergolezi, Rosini, Fore ....
STARI MAJSTORI Hendl, Gluk, Mar~elo, Durante, Loti,
êsti, Pu~ini, Joneli .
KOMPOZITORI HH VEKA [ubert, [uman, Brams, Volf,
List, Berlioz, Debisi, Vagner ....
KOMPOZITORI HH VEKA Britn, Pulank, Stravinski,
Ha~aturijan, Fore, Dipark, Respigi, Ravel ....
JUGOSLOVENSKI AUTORI Raji~i}, Marinkovi}, D. Radi},
K. Babi}, D. Despi}, V. Peri~i}, Kowovi} ....
SLOVENSKI AUTORI Rahmawinov, Stravinski, âjkovski,
Rimski-Korsakov, Musorgski ....
OPERSKA ARIJA prilago|ena mogu}nostima u~enika
a) Jedna arija iz oratorijuma, mise ili kantate;
b) ~etiri kompozicije starih majstora;
v) ~etiri kompozicija autora HH veka;
g) jedna kompozicija autora HH veka;
d) dve kompozicije jugoslovenskih autora;
|) dve kompozicije slovenskih autora;
e) jedna operska arija.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna pesma HH veka;
3. Jedna pesma HH veka;
4. Jedna pesma jugoslovenskog ili slovenskog kompozitora;
5. Jedna operska arija.
RAZRED
STARI MAJSTORI Kaldara, Pajzijelo, Pergolezi, Skarlati,
Hendl, Mar~elo, Jomeli, êsti ....
ARIJA IZ ORATORIJUMA, MISE ILI KANTATE Bah,
Hendl, Hajdn, Pergolezi, Rosini, Fore, Reger, Mocart, Verdi ....
PESMA SLEDE]IH AUTORA [uman, [ubert, Brams, Volf,
List, Maler, Reger, Debisi, Mendelson ....
KOMPOZITORI HH VEKA R. [traus, Honeger, Ravel,
Respigi, Dipark, Vebern, Liberman ....
OPERSKA ARIJA Mocart, Gluk, Pergolezi, Veber, Betoven ....
Verdi, Belini, Doniceti, Rosini, Bojto, Korsakov, âjkovski,
Smetana, Dvoràk, Bize, Pu~ini ....
JUGOSLOVENSKI AUTORI Raji~i}, Despi}, D. Radi},
V. Peri~i}, K. Babi}, Milojevi}, Bini~ki, Kowovi},
Marinkovi} ....
SLOVENSKI AUTORI âjkovski, Dvoràk, Slavicki,
Rahmawinov, Musorgski, Rimski-Korsakov ....
a) ~etiri stara majstora;
b) jedna arija iz oratorijuma, mise ili kantate;
v) jedna pesma navedenih autora;
g) jedna pesma kompozitora HH veka;
d) dve operske arije razli~itih perioda;
|) jedna pesma jugoslovenskog autora;
e) jedna pesma slovenskog autora.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna arija iz oratorijuma, mise ili kantate;
2. Jedna arija starog majstora;
3. Jedna pesma autora HH veka;
4. Jedna pesma autora HH veka;
5. Dve operske arije razli~itih epoha;
6. Jedna pesma jugoslovenskog autora;
7. Jedna pesma slovenskog autora.
Predmet solo-pevawe, s obzirom da su spsobnosti svakog
u~enika razli~ite, primorava pedagoga da za svakog prona|e najbo-
qi mogu}i na~in da u~enik nau~i o stavovima peva~kog instru-
menta kako bi potpuno ovladao glasom, odnosno peva~kom tehni-
kom. Specifi~nost i teìna u ostvarivawu ovog programa je u to-
me {to peva~ nema instrument koji moè da vidi i da na wega,
npr. prstima prenese svoje zvu~ne predstave ve} mora ose}ajem i
li~nom predstavom da vodi svoj glas.
Prema tome, zbog specifi~nosti peva~kog instrumenta, pe-
dagog mora biti krajwe obazriv i fleksibilan prilikom tehnike
rada i u izboru programa. Sve zavisi od glasa koji ima pred sobom.
U radu sa u~enicima treba, pre svega, obratiti pa`wu na stav tela
koje postepeno postaje peva~ki instrument.
Tokom rada u~enik treba da stekne osnovne pojmove iz ana-
tomije i fiziologije glasovnog organa. Postavqawe glasa obra-
|ivati od samog po~etka pa do kraja {kolovawa. Razvijawe smisla
i qubavi za muziku i vredna muzi~ka dela vaàn je zadatak vokal-
nog pedagoga. Izbor melodijskih ve`bi mora biti u skladu sa mo-
gu}nostima u~enika, ali u svakom slu~aju treba polaziti od onih
najkra}ih, raditi na uzlaznim i silaznim tonovima i obratiti
pa`wu na legato pevawe. Veoma su korisne ve`be na jednom tonu
sa izmenom vokala. Atacca tona mora biti mekana i ~ista. Ne
treba zanemariti ve`be za disawe.
Program treba prilagoditi karakteru glasa koji poseduje
u~enik, ali i uvek izabrati veoma lake vokalize i solo-pesme koje
su predvi|ene planom i programom.
U prvom i drugom razredu, s obzirom na to da u~enici pose-
duju samo osnovno znawe o disawu i postavci glasa, , ~asovi treba
da traju duè. Ve`bawe skala tehni~ki rad sa u~enikom, koji je
izizetno vaàv deo ~asa, se pro{iruje. Treba raditi ve`be sa ne-
{to ve}im intervalima, trozvuke i ~etvorozvuke. Zbog stezawa gr-
kqanskih mi{i}a, naro~ito u ulaznim ve`bama, treba obratiti
pa`wu da one ne budu preterano duga~ke. U takvim slu~ajevima ko-
risne su silazne ve`be. Preporu~uju se ve`be staccato, porta-
mento i martelato. Celokupan rad treba da se bazira na pra-
vilnom disawu i apooggiu.
Prilikom izbora programa pedagog treba da izbegava kom-
pozicije velikog dijapazona sa prenagla{enim emocionalnim
elementom kako ne bi do{lo do forsirawa glasa. U ovom slu~aju
rad na staroj italijanskoj ariji moè biti veoma koristan.
U tre}em i ~etvrtom razredu u~enici treba da savladaju pra-
vilno disawe {to predstavqa osnov za re{avawe mnogih vokalno-
tehni~kih problema. Treba daqe raditi na tehni~kim ve`bama ve-
}eg opsega, kao i intervala i arpe|a.
Teìti ka ujedna~avawu vokala i registara. Pokretqivost
glasa treba da je takva da se sa lako}om mogu savla}ivati arije iz
kantata, oratorijuma i opera.
Od po~etka pa do kraja {kolovawa pedagog, u radu sa u~eni-
kom, treba da se pridràva pravila da ide samo za onim {to je
prirodno i {to ne predstavqa nikakav napor za glas.
Program sadrì kompozicije od renesansnih do savremenih
kompozitora. Izabrani program treba da omogu}i u~eniku upozna-
vawe razli~itih stilova uz primenu dinami~kog nijansirawa.
Ukoliko u~enik poseduje lep glas, odli~an sluh i muzikal-
nost treba mu posvetiti ve}u pa`wu i omogu}iti kompletno mu-
zi~ko obrazovawe i pripremu za daqe {kolovawe.
ODSEK ZA XEZ
MALI ANSAMBLI
RAZRED
Svirati dela po izboru nastavnika zavisno od instrumenata
koji su te godine zastupqeni na ovom odseku i od postoje}e lite-
rature (koristiti postoje}u literaturu iz nototeke RTV Beograda
ili praviti odgovaraju}e aran`mane).
NASTUPI, KAO ^LAN MALOG ANSAMBLA, NA JAVNOM
ÂSU ILI KONCERTU
RAZRED
ÂSU ILI KONCERTU
RAZRED
ÂSU ILI KONCERTU
RAZRED
ÂSU ILI KONCERTU
U nedostatku literature za ove sastave u ovom ànru muzike,
koja naàlost kod nas ne moè da se nabavi u muzi~kim radwama,
predlaù se dva na~ina realizacije programa ovog predmeta:
a) samostalno praviti aran`mane dogovorno (head arr) ili
skicirano i na probi razra|eno ili striktno napisano. Aran-
`mane praviti po ugledu na postoje}e profesionalne aran`mane
mogu se koristiti materijali iz nototeke RTV Beograd;
b) slu{ati strane aran`mane i skidati ih, odnosno zapi-
sivati ih prema slu{awu.
Najboqe se u~i aranziraju}i kompozicije klasika xez stan-
darda Kol Portera, Xorx Ger{vina, Xeroma Keran ... kao i do-
ma}ih Darka Kraqi}a ....
Sami zapisi kompozicija u ovom momentu se mogu nabaviti u
nekim muzi~kim radwama, kao i privatno, ali su to samo melodije
sa harmonkim {iframa koje svaki muzi~ar koji èli da svira xez
mora dobro da zna.
Neophodno je slu{ati vrhunske svetske male sastave i wihov
na~in aranìrawa kompozicija. Prewporu~uju se O. Peterson
trio, D. Brubek kvartet, Xez mesenxer, M. Devis, a od doma}ih
Markovi} Gut sekstet, i vokalni kvartet Predraga Ivanovi}a.
Literatura za ovaj predmet se, za sada, lako moè nabaviti u
inostranstvu.
ISTORIJA XEZ MUZIKE
Tokom nastave upoznati u~enike sa:
a) istorijskim razvojem i epohama xeza;
b) savremenim tokovima u ovoj oblasti sa posebnim osvrtom
na ostvarewa najboqih jugoslovenskih xez muzi~ara.
Temeqno poznavawe pojedinih xez epoha treba da doprinese
kvalitetu i autenti~nosti xez muzicirawa u~enika ovog odseka.
Zato se preporu~uje nastavnicima da tokom {kolske godine orga-
nizuju susrete sa na{im najpoznatijim xez muzi~arima koji }e u~e-
nike upoznati sa svojim iskustvima i mi{qewem o xezu.
U~enike treba podsticati da pose}uju koncerte xeza, u~e-
stvuju u xezm-se{nima i da sami sviraju xez u duhu i stilu poje-
dinih epoha.
RAZRED
PRECI XEZA (6)
Afri~ki koreni (1)
Ameri~ko presa|ivawe stapawe afri~ke i evropske mu-
zi~ke tradicije na tlu SAD (1)
Klasi~ni bluz slepi Lemon Xeferson, Ledbeli, Big Bil
Brunzi i drugi (3)
Skot Xoplin i muzi~ki regtajm (1)
WU ORLIENS RA\AWE KLASI^NOG STILA (11)
Prvi zvuci Kreolska subkultura; prvi uli~ni orkestri (1)
Rasad iz Wu Orliensa Orixinel Diksilend Xez Bend,
Kriol Xez Bend, Xozef King Oliver, Sidni Be{e, Ximi Nun,
Xoni i Bejbi Dodz, Kid Ori i dr. (2)
Veliki g. Xeli Lord Xeli Rol Morton i Red Hot Pe-
pers (1)
Besi Smit i novi bluz Besi Smit, Klara Smit, Ma Rekni (1)
Bela pritoka Wu Orliens Ritm Kingz i dr. (1)
Prvi genije: Luj Armstrong razni sastavi (3)
Biks Bajderbek i îka{ka xez {kola (2)
ERA SVINGA SAZREVAWE XEZ MUZIKE (18)
Pojava velikog orkestra Fle~r Henderson, Xin Goldket,
Red Alen, Luis Rasel i dr. (1)
Afirmacija klavira Strajd klaviristi, Fets Voler, Erl
Hajns, Xejms P. Xonson, bugi vugi (2)
Dominacija saksofona Kolman Hokins, Lester Jang, Ben
Vebster, Bad Xonson, Don Bajas i dr. (3)
Djuk Elington razni orkestri, period 1923 1973, ista}i
niz wegovih zna~ajnih solista (3)
Navala sving orkestara Beni Gudman, Tomi i Ximi Dor-
si, Beni Moten, Kaunt Bejzi, Arti [o, Glen Miler i dr. (3)
Preporod diksilenda Bank Xonson, Vajld Bil Dejvison, Bo-
bi Heket, Maks Kaminski, Bili Baterfild, Magsi Spenijer i dr. (2)
Mali sving orkstri i vokalni xez Roj Elrix, Beni Kar-
ter, Bili Holidej, Sara Von, Ela Ficxerald (3)
Preko Atlantika xez u Evropi; Xango Renart i dr. (1)
RAZRED
MODERNO DOBA XEZA
Bi bap pobuna op{ti deo (3)
ârli Parker i wegov uticaj razni ansambli (3)
Dizi Gilespi mali sastavi i big bend (2)
Tejtum i Pauel prekrajaju klavir Art Tejtum, Bad Pauel,
Telonijus Monk, Oskar Piterson, Erol Garner, Bil Evans i dr. (4)
ârlijevi i Dizijevi sledbenici Kliford Braun, Fets
Navaro, Soni Stit, Xej Xej Xonson i dr. (4)
Zahla|ewe na evropski na~in Coul xez i West coast
xez: Leni Tristano, Xeri Maligen, Dejv Brubek i dr. (4)
Majls Dejvis razni ansambli. (3)
Moderni Xez Kvartet (3)
Poku{aj sinteze Third stream (Tre}a struja) u xezu
Xon Luis, Ginter [uler, Gil Evans, Majls Dejvis i dr. (2)
Napomena: nastavniku se sugeri{e slede}a podela ~asova:
za obradu novog gradiva 28 ~asova;
za ostale tipove ~asova 7.
RAZRED
MODERNO DOBA XEZA
Hard bap i fanki xez Horas Silver, ârli Mangas, Art
Blejki, Soni Rolins, Art Farmer, Beni Golson i dr. (5)
Fri xez Sesil Tejlor, Ornet Kolmen i dr. (4)
Xez-Mesija: Xon Koltrejn razni ansambli (4)
Gitara u xezu od ârlija Kristijana do danas (2)
Klavir u xezu posle 1970-te godine Keit Xaret, Herbi
Henkok, îk Koria, Mekoj Tajner i dr. (4)
Big-Bend posle 1970-te godine Gil Evans, San Ra, Ted
Xons-Mel Luis, Don Elis, Badi Ri~ i dr. (3)
Razni pravci i struje posle 1970. soul xez, bosa nova, ri-
tam i bluz, salsa, rok xez i dr. (3)
Xez i ostale umetnosti xez na filmu, pozori{tu, TV, xez
i kwièvnost (2)
Napomena: nastavniku se sugeri{e slede}a podela ~asova:
RAZRED
DOPRINOSI RAZVOJU XEZA
Ostali kontinenti Azija, Afrika, Australija, Ju`na
Amerika (2)
Zna~aj evropskog xeza Francuska, Nema~ka, Velika Bri-
tanija, Italija, [vedska, Poqska, Austrija, Ma|arska, êhoslo-
va~ka, SSSR (5)
XEZ U JUGOSLAVIJI DO 1990.
Najzna~ajniji centri:
Qubqana Xez orkestri RTQ, dirigenti i solistri (3)
Zagreb Xez orkestar RTZ, dirigenti i solisti. (4)
Beograd Xez orkestar RTB, dirigenti i solisti, razni ma-
li ansambli, beogradski xez muzi~ari u Evropi (Du{ko Gojkovi},
Bora Rokvi}, Branislav Kova~evi} i dr.) (10)
Ostali centri: Novi Sad, Sarajevo, Skopqe (2)
Napomena: nastavniku se sugeri{e sledfe}a podela ~asova:
Nastavniku se ostavqa veliki stepen slobode u izboru ono-
ga {to se slu{a, a tako|e se preporu~uje i ukqu~ivawe u~enike u
kreirawe ~asa. Kori{}ewe tonskog i video materijala iz vlasti-
tih diskoteka je ne samo preporu~qivo, ve} i neizbe`no jer se sa-
mo ovim putem mogu nabaviti dobri, a ~esto i veoma retki drago-
ceni snimci koji osvetqavaju istorijski razvoj xeza.
Ovaj program treba shvatiti kao oop{ti programski okvir, a
nastavniku se prepu{ta da izvr{i odre|ena pro{irewa, ili skra-
}ewa ukoliko oceni da je to celishodno. Va`no je obratiti pa`wu
na korelaciju sa ostalim predmetima na ovom odseku, posebno sa
predmetom mali ansambli i Big bend pa se u tom smislu prepo-
ru~uje nastavniku saradwa sa nastavnicima ova dva predmeta.
Prilikom izrade programa imala se u vidu istorijska gra|a
koju nudi Xejms Linkoln Kolijer u svojoj kwizi ISTORIJA
XEZA (izdawe Nolit, Beograd, 1989) koja se, ujedno, preporu~uje
kao referentni uxbenik koji se moè koristiti tokom sve ~etiri
godine. Ova kwiga svojim kvalitetom, obiqem materijala i raspo-
nom koji pokriva predstavqa najboqe {to je do sada objavqeno, na
na{em jeziku, iz ove oblasti.
Nastavnik moè koristiti i sve ostale izvore prevedene
ili u originalu. Posebno se isti~u kapitalna dela kao {to su
kwige Mar{ala Sternsa, Martina Vilijamsa, Neta Hentona, Leo-
narda Federa, Joakima Berenta i drugih.
Podaci za poglavqe o jugoslovenskom xezu mogu se na}i u
ENCIKLOPEDIJI XEZA (zagreba~ko izdawe), kao i u kwizi
Mihajla Blama XEZ U SRBIJI 1927. 1995.
Bogata diskografija data je u ve} navedenoj Kollijerovoj
kwizi kao poseban prilog, a preporu~uje se, izme|u ostalog, i ko-
ri{}ewe izdatih LP albuma iz oblasti xeza u izdawu diskograf-
ske ku}e PGP RTB.
RAZVIJAWE SLUHA
RAZRED
Istorija xez-a, deo (ragtime, prexez period, Wu Orleans,
sving) karakteristike, glavno predstavnici.
Nomenklatura, terminologija, tonalitet.
Dijatonski sistem, konstrukcija durske skale, stupwevi (C,
F, B
b
, E
b
, G, D, A).
Modusi durske skale.
Intervali prosti i sloèni, klasifikacija, {ifre, ste-
peni.
Sistem pam}ewa intervala.
Krugovi intervala: kvintni krug, dva kruga velikih sekun-
di, tri kruga malih terci, ~etiri kruga velikih terci, kvintni
(kvartni) krug.
Akordi tercnih struktura dijatonski trozvuci u duru sa
simbolima i obeleàvawem stupweva, odnois trozvuka i skale,
obrtaji trozvuka, nazivi i simboli, zadrì~ni trozvuk sus4 sa
obrtajima i simbolima.
Funkcionalna harmonija istorijat.
Klasifikacija dijatonskih trozvuka.
Akordska progresija definicija i tipovi, funkcionalna
analiza akordskih progresija u duru.
Kadence autenti~na i plagalna.
Konstrukcija prirodnog (paralelnog) mola i wegovi dija-
tonski trozvuci sa simbolima (A, D, G, F, E, B i F
#
).
Harmonski i melodijski mol i wihovi dijatonski trozvuci
sa simbolima.
êtiri osnovna kvaliteta trozvuka.
Akordska progresija u molovima.
Kadence u molovima autenti~na i plagalna.
Funkcionalna analiza akordskih progresija u molovima.
Konstrukcija ~etvorozvuka septakorda, simboli i obrtaji.
Dijatonski septakordi u duru, simboli i obrtaji, odnos sep-
takorda i skale, zadrì~ni dominantni septakord (7
sus
4).
Dijatonski septakordi u sva tri mola, simboli i obrtaji,
zadrì~ni septakord (
sus
4).
[est osnovnih kvaliteta septakorda.
Osnovne funkcije dijatonskih septakorada u akortdskim
progresijama u duru i molu sa zamenama.
Alterovani i supstitucioni akordi, sekundarna dominanta.
Tritonusna supstitucija i supstisucija po umawenim seri-
jama.
Nonakordi sa simbolima alterovana nona.
Ne-tercne akordske strukture: kvartna, kvintna, sekundna
(cluster), akordi sa horizontalnom crtom polikordi, i akordi sa
kosom crtom akordi sa specifi~nim basom.
ISPITNI PROGRAM
1. Kompletna teorija;
2. Audio test intervala m{ifre i/ili note;
3. Audio test trozvuka simboli kvaliteta, {ifre obrtaja,
notni zapisi sa ili bez simbola kvaliteta i {ifri obrtaja.
ISPIT TRAJE 120 MINUTA
RAZRED
Istorija xez-a, deo sving, bi-bap, post bi-bap, modern
karakteristike, glavni predstavnici.
Konstrukcija durske skale, modusi i dijatonski ~etvorozvuci
sa simbolima i obrtajima (A
b
, D
b
, G
b
, C
b
, E, B, F
#
, C
#
, doma}i rad).
Odnos akorada i akordske skale, modusi u duru primena.
Modusi uzlaznog harmonskog mola primena.
Lidijska prekomerna skala primena.
Harmonki mol.
Umawena skala.
Celotonska skala.
Prekomerna skala.
Bebop skale.
Pentatonske skale.
Blues skale.
Sinteti~ke skale.
Elementi melodije.
Analiza i razvoj melodije, rad sa melodijom.
Princip improvizacije tipovi.
Funkcije septakorada i wihove zamene u duru i sva tri mola.
Alterovani i supstitucioni akordi ponavqawe.
Tritonusna supstitucija i supstitucija po umawenim serija-
ma ponavqawe.
Kadence varqiva deceptivna kadenca.
Akordska progresija .
Povratne progresije turnaround.
Akordski obrasci i principi akordskih progresija.
Modulacija pojam, tipovi.
Funkcionalna analiza i harmonski ritam.
Kontrapunktska obrada stati~ne harmonije.
Hromaticizam u improvizaciji.
ISPITNI PROGRAM
1. Kompletna teorija;
2. Audio test intervala {ifre i/ili note;
3. Audio test trozvuka simboli kvaliteta, {ifre obrtaja,
notni zapis sa ili bez simbola kvaliteta i {ifri obrtaja;
4. Audio test dijatonskih septakorada u duru i molu simbo-
li, {ifre obrtaja, notni zapis sa simbolima i {iframa obrtaja.
TRAJAWE ISPITA 150 MINUTA
Program xez teorija i razvoj sluha koncipiran je tako da
u~enicima pruì potpunu teoretsku osnovu za nastavak {kolova-
wa iz improvizacije, aranìrawa i kompozicije u xez, rok i pop
muzici. Sistematski se u~enici upoznaju sa skalama, intervalima,
trozvucima, ~etvorozvucina, kao i wihovim xez simbolima, sa
osnovama funkcionalne harmonije, funkcionalnom analizom, te-
orijom akordskih skala i odnosom akorada i skale, sa frazira-
wem i notirawem melodija, sa sinkopama i anticipacijama. Upo-
znaju formalne strukture u xez, rok i pop muzici, prou~avaju melo-
diju, rad sa melodijom i principe improvizacije, kao i upotrebu
alterovanih i supsticionih akorada u akordskim progresijama i
modulacijama. Uz ovaj program koristi se za razvoj sluha metod re-
lativnog sofe|a (tonika DO sistem) pri ~emu je teì{te na
razvijawu harmonskog razumevawa strukture muzike i unutarweg
sluha, bez ~ega se ne moè razviti sposobnost za spontanu impro-
vizaciju. U~enici u toku godine moraju da sviraju na klaviru ka-
dence i akordske progresije sa pravilnim vo|ewe glasova. Povre-
meno se traì komponovawe 4 8 taktovnih melodija sa akord-
skim progresijama. êsti doma}i zadaci su obavezni, kao i {kol-
ski probni testovi. Svu potrebnu literaturu }e u~enici dobiti
bilopo~etkom godine (kwiga) ili tokom godine (skripta). Tokom
rada u razredu koristi se, po ptrebi, slu{awe materijala sa kase-
ta. Na po~etku godine, na polugo|u i pred kraj {kolske godine or-
ganizuju se pismeni i audio testovi uz ocewivawe (0% 100%) sa
kojih se ocene na kraju {kolske godine sabiraju sa ocenom sa is-
pita i to po sistemu 20% + 20% + 20% = 40%. Teì{te testova
i ispita je na audio testovima.
Za sve u~enike, pa i za klaviriste, je obavezno poha|awe na-
stave xez klavira.
ARAN@IRAWE
RAZRED
Osnovni elementi, notacija, ortografija, kaligrafija i
muzi~ka terminologija.
Konstrukcija akorada u uskom slogu (rekapitulacija), term-
inologija. Porodice akorada.
Konstrukcija akorada u polu{irokom i {irokom slogu.
Analiza melodije i blok harmonizacija.
Principi improvizacije.
Improvizacija na zadatu melodiju, ritmi~ke anticipacije.
Blok harmonizacija ritmi~kih anticipacija i improvizoa-
vane melodije.
Polu{iroki i {iroki slog blok harmonizacija.
Tenzija razre{ewe i wihova blok harmonizacija (Hi-Lo).
Varijacije tenzija-razre{ewa i wihova blok harmonizacija.
Alterovane tenzije i wihova blok harmonizacija. Melodij-
ska analiza.
Ritam sekcija: upoznavawe, karakteristike, uloga, pisawe.
Pisawe za male ansamble: Klavirski trio.
Pisawe za xez kvartet jedan duva~.
Artikulacija i frazirawe melodije.
Pisawe za xez kvintet dva duva~a.
Pisawe za xez sekstet tri duva~a.
Razvoj melodije.
Pisawe za xez septet ~etiri duva~a kombinovano.
Upotreba tenzija u unutra{wim glasovima polu{irokog i
{irokog sloga. Supstitucije.
Pisawe za xez oktet pet duva~a kombinovano, vo|ewe glasova.
Princip pisawa i vrste pretwe.
Organizacija aran`mana, forma, trajawe, partitura.
Xez, rok, pop, latin i komercijalni stilovi.
Bluz i Ritam&Bluz.
U toku godine pored stalnih doma}ih zadataka i {kolskih
radova postoji na po~etku godine, na polugo|u i na kraju godine
test i GODI[WE ISPIT koji se sastoje iz pismenog dela i in-
ternog izvo|ewa u~enikovog rada (na polugodi{tu) i javnog izvo-
|ewa u~enikovog aran`mana sopstvene kompozicije (na kraju godi-
ne), napisane za orkestar sa pet kombinovanih duva~a. Prepis no-
ta obezbe|uje u~enik.
GODI[WI ISPIT
1. Pisawe kompozicije za orkestar sa pet kombinovanih duva~a.
RAZRED
Sekcija saksofona (4-glasna): opseg, slogovi, artikulacija.
Stilovi pisawa pratwe.
Akordski obrasci formule.
Upotreba supstitucionih akorada ponavqawe.
Posebni na~ini harmonizacije re{avawa melodijskih tenzija.
Sekcija limenih duva~a (5-glasna): opseg, stilovi, artikula-
cija.
Sekcija limenih duva~a solo ili kao pratwa.
Vrste i upotreba prigu{iva~a u sewkciji limenih duva~a.
Upotreba unutarwih tenzija u polu{irokom i {irokom slo-
gu. Supstitucija.
5-Glasna sekcija saksofona: na~ini i stilovi pisawa, du-
binska ograni~ewa.
Pisawe za 5 saksofona i 6 limenih duva~a. Spajawe sekcija.
Koncertantno pisawe za Big band.
Uvodi, modulacije, prelazi i krajevi u aran`manu.
Odnos akorada i skale ponavqawe.
Netercne akordske strukture: kvartni slog.
Akordski grozdovi (cluster).
Trozvuci kvintakordi, sekstakordi i kvartsekstakordi
kao gorwa struktura akorda.
Reharmonizacija.
Tipovi aran`mana po svrsi.
Razvoj aran`mana: faktura, dinamika, harmonija i registri.
U toku godine pored stalnih doma}ih zadataka i {kolskih
radova postoji na po~etku godine, na polugo|u i na kraju godine
test i GODI[WE ISPIT koji se sastoje iz pismenog dela i in-
ternog izvo|ewa u~enikovog rada (na polugodi{tu) i javnog izvo|e-
wa u~enikovog aran`mana sopstvene kompozicije (na kraju godine).
[kolski orkestar svira na internom i javnom izvo|ewu kao i po-
vremeno na orkestarskim probama. Prepis nota obezbe|uje u~enik.
GODI[WI ISPIT
1. Pisawe sopstvene kompozicije.
Program ovog predmeta je koncipiran tako da ga mogu prati-
ti u~enici koji su zavr{ili xez teoriju i razvoj sluha i pruà
neophodna osnovna znawa iz pisawa aran`mana i kompozicija iz
oblasti xez, rok, pop, latin i komercijalne muzike od klavirskog
tria do Big benda.
U okviru predmeta se u~i 4-glasna blok harmonizacija melo-
dijske linije kao osnov za pisawe aran`mana za grupe duva~a od 4
pa do 13 ~lanova uz pratwu ritam sekcije (klavir, gitara, bas i
bubwevi).
Upoznaju se opseg i karakteristike instrumenata i instru-
mentalnih sekcija, wihovo me|usobno povezivawe i zvuk.
U~i se karakteristi~na artikulacija i frazirawe za xez,
rok, pop, latin i komercijalnu muziku, principi pisawa pratwe,
tipovi i organizacija aran`mana kao i rad sa kompozicijom i me-
lodijskom linijom.
Ispitne aran`mane (i eventualno kompozicije) izvodi {kol-
ski ansambl (na godini) ili {kolski Big bend (na godini)
javno, a u toku godine doma}e zadatke na orkestarskim probama.
Za u~enike je obavezno poha|awe improvizacija, xez klavir i
orkestar.
Budu}i da se od u~enika u toku {kolovawa traì, sem pisa-
nih doma}ih zadataka po zadatim temama ili svojim kompozicija-
ma i transkripcija postoje}ih snimaka i slu{awe odre|enih or-
kestara, {kola mora da obezbedi kvalitetan ure|aj za slu{awe u
razredu (sa zvu~nicima) i presnimavawe (dupli kasetofon). Tako-
|e je potreban ure|aj za projektovawe partitura na platno za upo-
znavawe sa literaturom. [kola obezbe|uje fotokopirawe svog ne-
ophodnog pisanog materijala (zadaci, teme, testovi itd.) a u~eni-
ci sami obezbe|uju prepis svojih radova za izvo|ewe. Potrebno je
obezbediti formirawe male fonoteke, nototeke (za orkestar) i
eventualno biblioteke.
BIG BEND
RAZRED (2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we),
RAZRED (2 ~asa nedeqno, 66 ~asova godi{we)
Po{to se orkestar formira od u~enika oba razreda program
je jedinstven, ali se po razredu ostvaruje razli~it fond ~asova.
zicirawa i osposobqavati ih da usavr{avawem svih elemenata ak-
tivno u~estvuju u uobli~avawu dela intonacija, ritam, dinamika,
artikulacina ....
[kolski orkestar (Big bend) treba da vodi iskusni diri-
gent ili ~lan Big benda, upoznat sa tehnikom rada na razvoju tona,
artikulacije, frazirawa, balansa, stila i ritma. Probe se drè
obavezno jednom nedeqno (tutti) ili dva puta nedeqno (sekcijske).
Za instrumente koji nedostaju mora se obezbediti angaòvawe pro-
fesionalca. Javni nastupi, a povremeno i probe, se snimaju.
Obavezno slu{ati orkestre Glen Milera, Hari Xemsa, Beni
Gudmana, Kaunt Bejzija, Djuk Elingtona ...., a od doma}ih aran`ma-
ne F. Jen~a, Z. Skerla, V. Simi}a ....
UDARA^KI INSTRUMENTI
RAZRED
Kroz rad u ansamblu udaraqki razvijati ose}aj za perkusiju
koji je vaàn za sve polaznike ovog odseka.
Svakom u~eniku dati po jedan ritmi~ki instrument (tri-
angl, vud blok, kastawete, klepetu{e ....) i kroz svirawe odre|enih
ritmi~kih obrazaca razvijati ose}aj za ritam i svirawe u grupi.
LITERATURA
Erih Bahtregel: Ritam {kola
RAZRED
Kroz rad u ansamblu udaraqki razvijati ose}aj za perkusiju
koji je vaàn za sve polaznike ovog odseka.
Svakom u~eniku dati po jedan ritmi~ki instrument (tri-
angl, vud blok, kastawete, klepetu{e ....) i kroz svirawe odre|enih
uslo`wenih ritmi~kih obrazaca razvijati ose}aj za ritam i svi-
rawe u grupi.
Tokom rada potrebno je da svaki u~enik upozna sve udara~ke
instrumentne i rad sa wima.
LITERATURA
Erih Bahtregel: Ritam {kola
KONTRABAS
RAZRED
Paralelno sa programom koji sledi u~i se i program odseka
za klasi~an kontrabas u obimu 50%. Program odabira, prema po-
trebama savladavawa tehni~kih problema i u~eniku, profesor
kontrabasa na xez odseku.
Po~eti sa ja~awem {ake desne ruke zbog picikato svirawa.
Ve`be se sastoje od stiskawa gumenih kolutova, koji se koriste u
sportu, a zatim sledi ja~awe kaìprsta desne {ake. U kasnijem
periodu se prelazi postepeno na ostale prste desne {ake. Sve to
vreme rade se skale, oktave, kvinte, kvarte i terce.
U~ewe svirawa takizvane walk vok, {etaju}a linije basa,
koriste{}i durski bluz i molski bluz. Raditi na obja{wavawu
{ta zna~i triolski filing. Raditi ve`be sa nizom nealterova-
nih tonova.
U drugom polugodi{tu uvesti ritam ~ejnxiz (rhythmn chan-
ges), sa alterovanim skalama. Poja~ati tempo svirawa durskog i
molskog bluza sa pro{irenim harmonskim sklopom. Po~eti obra-
du xez standarda po kompozitorima (Ger{vin, Karmankl, Eling-
ton ....). Raditi xez standarde koji treba da se sviraju u malim an-
samblima, u dogovoru sa ostalim profesorima. Ovi standardi se
rade uz klavirsku pratwu profesora. Koristiti i audio zapise
Minus One, vol 1, kao individualno ve`bawe. Upoznavawe rit-
mi~kih figura za bas (latin, rok itd.). Nastavu raditi paralelno
picikato i sa gudalom.
LITERATURA
Mihailo Blam: Moji prvi bluzevi br. 1
Rufus Rid: The Evolving Bassist
Mihailo Blam: Male xez etide i skale
Clar Flea (Dragi{a Buha): 557 xez standarda
A. Duplan~i}: Brazil 200 Songs, vol 1
M. Blam&M. Prodanovi}&M. Karlovi}: Minus One, vol 1
audio kaseta
Odgovaraju}a literatura drugih autora
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Hromatske oktave od zadatog tona navi{e ili naniè;
3. Jedan bluz;
4. Jedan xez standard pratwa i eventualno tema.
RAZRED
Razlagawe akorada. Kori{}ewe vo|ica za akorde koji slede.
Ve`bati pokrete oktava i umawenih kvinti. Po~eti sa upznava-
wem tehnike svirawa trilera i predudaraca za bazi~ne akordske
tonove. Skale do dve oktave. Pro{irene forme bluza. Xez stan-
dardi grupisani po kompozitorima, i standardi koji }e se svira-
ti u malim ansamblima.
Upoznavawe sa razli~itim muzi~kim periodima preko na~i-
na pratwe i bas linije. Sa tempom i}i na medijum.
LITERATURA
Rej Braun: Exercise
A. Duplan~i}: Brazil 200 Songs
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Razlagawe akorada sa kori{}ewem umawenih kvinti i ok-
tava;
3. Jedan bluz tema i pratwa;
4. Jedan xez standard pratwa i eventualno tema;
5. Jedna latin kompozicija.
RAZRED
Prelazak na brà tempa. Svirawe balada. Skale. Kvartni
skokovi, kvintni skokovi, oktave, umawene kvinte, blu tonovi.
Svirawe bluza iz nekoliko tonaliteta. Rad na xez standardima
koje treba svirati iz razli~itih tonaliteta (npr. svirati Sum-
mertime iz G, C, D i F). Transponovati i svurati standarde iz du-
va~kih tonaliteta.
Po~etak improvizacije. Prvi osnovi improvizovanih deo-
nica. Baciti akcenat na sola. Analizirati sola zna~ajnih kontra-
basista.
Paralelan rad picikato svirawa i rad sa gudalom.
Raditi literaturu velikih (Big Band) orkestara.
LITERATURA
Mihailo Blam: Prvi osnovi improvizacije za kontrabas
Pol êmbers (Paul Chambers): Blues Solos
Tod Kolman: The Bass Tradition
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Balada sa improvizacijom;
3. Bluz tema, pratwa, solo improvizacija, tema;
4. Jedan xez standard pratwa, improvizacija, eventualno tema;
5. Neki paterni za pratwu iz oblasti latin muzike ili roka
fanka.
RAZRED
Rad u brzom tempu (fast tempo). Bluzevi i skale.
Analiza atonalnih i alterovanih sola i improvizacija.
Rad sa sve ~etiri prsta desne ruke. Svirawe sola i improvi-
zacija gudalom i picikatom. Ve`bawe sola u pal~evoj poziciji.
Po~eti rad sa akordskom pratwom na kontrabasu (od dva do
~etiri tona u akordu).
Raditi xez standarde u razli~itim tonalitetima. Svirati
literaturu velikih xez orkestara. Improvizacija. Analiza sola
zna~ajnih kontrabasista.
Raditi paterne drugih muzi~kih ànrova, po~ev od revijal-
ne muzike do roka.
Rad na tremolo svirawu. Poseban akcent dati na sinhroni-
zaciju leve in desne ruke. Obra|ivati kompozicije za male ansam-
ble i veliki xez orkestar.
LITERATURA
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Bluz tema, pratwa, improvizacija, tema u brzom tempu;
3. Jedan xez standard pratwa, improvizacija, tema;
4. Improvizacija na zadatu temu;
5. Neki paterni za pratwu iz drugog muzi~kog ànra.
BAS GITARA
RAZRED
Obnavqawe i daqi rad na upotrebi akordskih tonova. Arpe-
|a horizontalne i vertikalne kretwe. Veze . Upotreba u
kompozicijama: Just Friends, All the things You are, Joy Spring.
Harmonska upotreba skala u kompozicijama: Take the A
Train, The Girl from Ipanema, Green Dolphin Street.
îtawe xez rok ritmike.
LITERATURA
Muzi~ki institut kompletan program, skripta
Dik Gruv: [kola muzike
âk [er: Inprovizacijski bas metod
Vilijem Kertis: Moderna metoda za bas
Dejvid êski: Xez i Rok ritmovi za basiste
Rej Braun: Bas metod
Rufus Rid: Basista u razvoju
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Harmonska analiza i izvo|ewe dve od {est navedenih
kompiozicija, u malom sastavu
RAZRED
Pro{irivawe principa konstruisawa bas linije. Upotreba
tonskih centara. Izvo|ewe klasi~nih dueta (literatura za trombon).
Harmonska analiza i izvo|ewe u malom sastavu kompozicija:
Dolphin Dance, Fee-Fi-Fo-Fum, 500 miles high. îtawe aran`mana u
malom sastavu.
LITERATURA
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Harmonska analiza i izvo|ewe navedenih standarda.;
2. Prima vista izvo|ewe jednostavnih aran`mana za mali sastav.
RAZRED
Izu~avawe harmonskog i ritmi~kog pristupa sna~ajnih kon-
trabasista: Oskar Petiford, Ximi Blanton, Rej Braun, Pol êm-
bers, Edi Gomez.
Izvo|ewe xez balada, pro{ireni bluz; Ive got Rhytmn; Giant
Steps.
Harmonska, ritmi~ka i dramatur{ka razrada improvizova-
nih solo deonica.
îtawe aran`mana sredwe teìne i malom orkestru.
LITERATURA
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Analiza i izvo|ewe navedenih standarda.;
2. Prima vista izvo|ewe aran`mana sredwe teìne u malom
orkestru.
RAZRED
Stilovi zna~ajnih bas gitarista: Xako Pastorius, Stenli
Klark, Karol Kej, âk Reni, Roko Prestia, Stiv Saloro.
Analiza i izvo|ewe fusion i novijih xez kompozicija Bil
Evans, îk Koria, Herbi Henkok.
LITERATURA
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Analiza i izvo|ewe dva standarda iz programa;
2. Prima vista izvo|ewe dva sloènija aran`mana u {kol-
skom orkestru.
GITARA
RAZRED
Prstomet i svirawe u visokim pozicijama.
Svirawe i prstomet na jednoj ìci.
Nepoziciono svirawe najvi{e i naniè.
Ukrasno svirawe sa akcentom na levu ruku uz malo pomo}i
desne.
Sturing, Slides, Pull offs, Hammer ons, Grace notes, Ghost note.
Tremolo (vrste)
U~ewe i svirawe bas kqu~a.
Sinkope u~ewe i svirawe {ifri (akorda).
Poliritam 6/4.
Legato, stakato.
Stilsko svirawe, {timovawe gitare, dobar ton, ritam i tempo.
Doterivawe pesama iz prethodnog {kolovawa i u~ewe novih
(ritam ~enxis)
LITERATURA
Xo Pas: Gitarski stil
Ted Grin: Xez gitara
Mik Gudrik: Napredni gitarist
Milo{ Krsti}: Xez praktikum
V. G. Levit: Studije ~itawa za gitaru
Hervi Vinson: Lead guittar
D. Karamarkovi}: PATTERNI za gitaru 1. i 2.
audio kaseta
a) 20 standarda i analiza wihovih akorada;
ISPITNI PROGRAM
1. Dva standarda.
RAZRED
Slu{awe i svirawe razli~itih stilova u xezu: regtajm, dik-
si, sving, bi-bap ....
Doterivawe pesama iz prethodnog {kolovawa i u~ewe novih
standarda prema li~nom afinitetu u~enika i izboru nastavnika.
Frazirawe, sinkope, anticipasija, ukra{avawe akorada,
substitucije akorada, paterni durski i molski.
Akordske progresije kroz primere u xez i evrgrin standar-
dima.
Nove forme akorda akordi sa vi{e zna~ewa i wihovo me-
sto. Alterovani akordi konstrukcija.
Skale i primena.
Ve`bawe stila kroz kratke melodije od 2 4 takta.
LITERATURA
V. G. Levit: Berklee series guitar 1, 2. i 3
V. G. Levit: Dueti
V. G. Levit: Studije ~itawa
V. G. Levit: Melodije i ritam za gitaru
Xon Mehegan: Tonalni i ritmi~ki koncept
Ted Grin: Xez gitara 1, 2.
Mik Gudrik: Napredni gitarist
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
2. Poziciona improvizacija;
3. Svirawe tri standarda.
RAZRED
Hromatska skala i prstomet.
Dijatonski akordi i wihovo kretawe krug 5, 3, 7 i upo-
treba.
Nedijatonski akordi.
Tritonusna supstitucija i upotreba.
Lidijska osnovna, prekomerna, umawena i druge i wihove
primene.
Forme akorada, wihovo vi{ezna~je (dim i 7 ili 9) sime-
tri~no kretawe i razre{ewe. Wihove skale i arpe|a.
Upotreba gitare u komercijalnoj muzici i novi standardi
iz xez i komercijalnog programa. Rock balad, slow rock, folk rock,
pop rock, hard rock, rock blues, jazz rock, fank rock, rock blues i uticaj
xeza na bazi~ne bluz progresije.
LITERATURA
Xorx Rasel: Lid. Hrom koncept
Mike Ihde: Rock gitar styles
Harvi Vinson: Lead guitar
V. G. Levit: Moderna metoda za gutaru
Rik Severson: Blues and rock guitar
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Dve komercijalne kompozicije;
2. Dva xez standarda.
RAZRED
Pentatonske skale.
Kvartna teorija primena, prstomet.
U~ewe novih standarda.
Slu{awe poznatih gitarista i diskusija o wima. Svirawe,
pam}ewe sola i zapisivawe.
Doterivawe pesama iz prethodnog {kolovawa.
Svirawe razli~itih stilova. Svirawe sa drugim gitaristi-
ma i instrumentima.
Tempo dupli tempo.
U~ewe uvoda i teme sa osvrtom na slaba mesta u pesmi. Most
koda krajevi. îtawe gitarskih aran`mana. îtawe dueta.
Svirawe u sving i latinoameri~kom maniru.
Simetrija na gitari.
Upoznavawe sa dodatnim gitarskim priborom eho, wah,
distorzija, flenger i drugo.
LITERATURA
V. G. Levit: Moderna metoda za gitaru 1, 2. i 3
V. G. Levit: Ve`be ~itawa
V. G. Levit: Dueti za gitaru
V. G. Levit: Melodijski ritam
Mik Gudrik: Napredni gitarista
Dan Harli: Jezik xeza
Xo Das: Gitarski stil
Ramon Riker: Kvartni pristup xez improvizaciji
Ramon Riker: Pentatonske skale u xez improvizaciji
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Izvo|ewe tri kompozicije po izboru u~enika u malom
sastavu.
KLAVIR
RAZRED
Rad na ja~awu muskulature {ake i podlaktice leve i desne
ruke. Ve`be se sastoje u upotrebi gumenih loptica i krugova i
lak{ih tegova. Radi dijapazona {ake rade se ve`be oktava, decima
po mogu}nosti i prostih akorada. Obra}ati pa`wu na higijenu
{ake (odsecawe noktiju i zanoktica).
Rad na tu{eu i dinami~kom dijapazonu pa`qivo postavqa-
ti poloàj {ake. Insistirati na pravilnom sedewu za instrumen-
tom zbog optere}ewa ki~me.
SKALE
Rad na modusima durske skale, kvintnom krugu i po~etak ob-
rade bluza kao forme bez progresija.
Rad na modusima molske skale prirodni, melodijski i
harmonski. Obrada prostih akorada u uskom slogu.
Odvojeno i paralelno svirawe levom i desnom rukom se-
kunda, terca, kvarta, kvinta i oktava.
Rad na akordima sa upoznavawem nomenklatura i ~itawa xez
simbola. Po~etak rada na spajawu leve i desne ruke, odnosno basa
u levoj ruci i prostih akorada uskog sloga u desnoj ruci. Kao pri-
mer uzeti lak{e xez standarde.
Kasnije pro{iriti rad na savla|ivawu svirawa melodija u
desnoj ruci sa akordskom pratwom u levoj ruci.
Definitivno savla|ivawe bluz forme i uvo|ewe ritam
~ejnxiz (rhythmn changes).
Raditi xez standarde koji treba da se sviraju u malim ansam-
blima, u dogovoru sa ostalim profesorima.
LITERATURA
Oskar Piterson: Xez ve`be i menueti br. 1
Milenko Prodanovi}: Bluz forme i akordske progresije
A. Duplan~i}: Brazil 200 Songs, vol. 1
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala protivpomak, tercno razlagawe i paralelni
mol;
2. Jedan bluz;
3. Jedan xez standard tema i pratwa.
RAZRED
Po~etak rada na triolskom filingu. Objasniti razliku iz-
me|u ~etvrtine u klasici i ~etvrtine u xezu: svaka ~etvrtina se sa-
stoji od triola (uslovno re~eno) i tako je treba tretirati.
Rad na skalama u triolskom filingu. Svirawe tema u istom
filingu. Promena akorada u istom filingu.
Po~eti sa upoznavawem tehnike svirawa trilera i preduda-
raca.
Po~etak rada na akordskim obrtajima. I}i postepeno sa
uskog na {iroki akorski slog. Raditi na upoznavawu na~ina in-
terpretacije melodije u xezu artikulacija i akcentovawe.
Pro{iriti formu bluza i postepeno i}i na alterovane skale.
Upoznavawe sa tipi~nim formama xez standarda (A, A, B, A).
Postepeno upoznavawe na~ina svirawa razli~itih epoha xe-
za preko zna~ajnih pojanista.
Rad na xez standardima za male ansamble. Grupisawe xez
standarda po kompozitorima.
Rad na memorisawu kompozicija: napamet napisati harmoni-
je odre|enih xez standarda i to koristiti kao pismene tekstove
tokom godine.
LITERATURA
Oskar Piterson: Xez ve`be i menueti br. 2
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala protivpomak, tercno razlagawe i paralelni
mol;
2. Jedan bluz;
3. Jedan xez standard melodija i pratwa.
RAZRED
Obrada brìh tempa u pratwi. Akordska obrada durske i
molske porodice sa xez progresijama.
Po~etak improvizacije uvod. Poku{ati obja{wewe tako
{to bi u~enik izmenio svaku, npr, tre}u notu u originalnoj kom-
poziciji a na osnovu svog muzi~kjog ukusa, koriste}i pri tom svoje
teorijsko znawe.
Obrada blu tonova. Svirawe bluza u nekoliko tonaliteta.
Rad na xez standardima koje treba svirati iz razli~itih tonali-
teta transpozicija. Transponovati i svirati standarde iz duva~-
kih tonaliteta.
Upoznavati razli~ita tempa: balada, fast (brzi tempo), me-
dijum, xez valcer, afro kuban, bosa nova.
Po~etak rada na solo deonicama koriste}i metodu impro-
vizacije.
Raditi literaturu velikih (Big band) orkestara.
LITERATURA
Oskar Piterson: Xez etide, br. 3
Igor Bril: Prakti~ni kurs xez improvizacije
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Akordske progresije do none;
2. Bluz sa progresijama;
3. Jedan xez standard tema, improvizacija;
4. Akordska pratwa xez valcera ili latina.
RAZRED
Bluzevi i skale. Analiza atonalnih i alterovanih sola i
improvizacije. Rad na paternima drugih muzi~kih oblika latin,
rok, pank, soul, fju`n ....
Skokovi sa uskih na {iroke akordske slogove i obrnuto.
Poseban akcenat dati na sinhronizaciju leve i desne ruke.
Baciti akcenat na akordsku pratwu.
Uvod u blok improvizaciju. Raditi xez standarde i razli~i-
tim tonalitetima.
Svirati literaturu velikih xez orkestara. Improvizacija.
Analiza sola zna~ajnih xez pijanista. Nastaviti rad na xez stan-
dardima.
LITERATURA
Igor Bril: Prakti~ni kurs xez improvizacije
Dan Haerle: Contemporaray keyboard player
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Akordske progresije do 13;
2. Bluz tema, pratwa, improvizacija sa progresijama;
3. Jedan xez standard tema, improvizacija, pratwa;
KLAVIJATURE I SINTISAJZER
RAZRED
Nastavak rada na bluzu sa sloènijim harmonskim progresi-
jama.
Osnove svirawa u bloku Berkli metoda.
Osnove improvizacije Berkli metoda.
Tipi~ni {abloni za levu ruku sa posebnim osvrtom na wal-
king bas.
Alterovani akordi i skale koji nisu obra|ivani u osnovnoj
muzi~koj {koli.
Upoznavawe sa Hammond orguqama, Rhodes elektri~nim
klavirom i Mini moog sintisajzerom.
LITERATURA
Berklee: 15 svezaka
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. BLUES 12;
2. Balada;
3. Standard tempo MEDIUM TO UP;
4. Jedna modernija xez kompozicija;
5. Jedna pop ili rok komercijalna kompozicija.
RAZRED
Rad na frazirawu i teìm ritmi~kim frazama triolski i
{esnaestinski.
[iroki slog akorada i stilsko razvrstavawe.
Upoznavawe sa najranijim stilovima xez klavira Tedi
Vilson, Art Tatum, Erol Garner.
Upoznavawe sa ROK i ROK XEZ stilovima osnove.
Osnove programirawa sintisajzera.
LITERATURA
Berklee: 10 svezaka
John Mehegan: i sveska
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. BLUES 12;
2. Balada;
RAZRED
Daqi rad na upoznavawu stilova sa posebnim osvrtom na BE
BOP (Bad Pauel, Oskar Peterson, Horas Silver) paterni, harm-
onija.
ROCK i ROCK JAZZ stilovi .
Osnove programirawa kompjutera.
LITERATURA
John Mehegan: i sveska
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. BLUES 12;
2. Balada;
RAZRED
Pentatonski i kvartalni pristup improvizaciji i prou~a-
vawe lidijskog hromatskog sistema u improvizaciji.
Daqi rad na savremenijim i teìm stilovima Chick Corea,
Herbie Hanckock.
Programirawe kompozija na kompjuteru uz pravqewe aran-
`mana za mali i veliki orkestar sintisajzeri.
LITERATURA
George Russell: Lydian chromatic concept
Pentatonski i kvartni pristup improvizaciji
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. BLUES 12;
2. Balada;
SAKSOFON I KLARINET
RAZRED
Utvr|ivawe savladanog ukupnog raspona: alt saksofon od
des do as
2
, sopran saksofon od as do des
3
, tenor saksofon od As do
es
2
, klarinet od e do ge
4
. Artikulacija, subton, of bit (off beat)
frazirawa. Blu note (blue notes) i na~in primene.
SKALE
Durske i molske skale u punom rasponu. Sekunde i terce.
Dorski, frigijski, lidijski i miksolidijski modus (kao dijaton-
ski niz nealterovanih tonova) u punom rasponu. Modusi se sviraju
uz klavirsku pratwu nastavnika. Na~in upotrebe evoid nota
(avoid notes).
Pro{irena bluz skala (sa velikom i malom nonom).
Obrazac (Pattern) -
7
.
LITERATURA iz navedene literature vr{i se izbor
za oba instrumenta
Jozef Viola (Joseph Viola): Etide za saksofon
Hajnc Henig (Heintz Hnig): Studije za saksofon
Dejvid Beker (David Baker): Modalne studije za saksofon
(Model Studies for Saxophone).
Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): Nov pristup xez improvi-
zaciji tom 1 (A New Approach to Jazz Improvisation Volume 1).
Sten Sekler (Stan Seckler): Osnovni priru~nik za alt sakso-
fonistu u xez ansamblu (A Basic Manual for the Lead Alto Saxofonist
in the Jazz Ensamble).
Beni Gudman (Benny Goodman): Klasika svinga (Swing Clasic)
Beni Gudman (Benny Goodman): Kompozitor i umetnik
(Composer and Artist)
Milivoje Markovi}: Studije za saksofon
audio kaseta
Odgovaraju}i uxbenici drugih autora
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala i jedan modus u punom rasponu;
2. Jedna etida iz {kole Jozefa Viole. Za klarinetiste iz
odgovaraju}eg uxbenika;
3. Xez standard-ritam ~ejnxis (Rhithm Changes) forma A. A.
B. A (32 takta);
4. Bluz forma 12 taktova (3h4), sa improvizacijom, u zvu~-
nom Be i Ef duru, uz pratwu klavira, konrtabasa i udaraqki sa
u~enicima na prate}im instrumentima.
RAZRED
Artikulacija, subton, of bit (off beat) frazirawe. Blu
note (blue notes).
SKALE
Durske i molske skale u punom rasponu. Kvarte i kvinte.
Lidijski, miksolidijski, eolski i lokrijski modus (kao dijaton-
ski niz nealterovanih tonova) u punom rasponu. Modusi se sviraju
uz klavirsku pratwu nastavnika. Na~in upotrebe evoid nota
(aviod notes).
Pro{irene bluz skala (sa velikom i malom sekstom).
Obrazac (Pattern) -
7
.
za oba instrumenta
Hajnc Henig (Heintz Hnig): Studije za saksofon
Dejvid Beker (David Baker): Modalne studije za saksofon
(Model Studies for Saxophone).
Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): Svirajmo zajedno tom 21
za saksofon i klarinet (GETTINIT TOGETHER Volume 21)
Sten Sekler (Stan Seckler): Osnovni priru~nik za alt sakso-
fonistu u xez ansamblu (A Basic Manual for the Lead Alto Saxofonist
in the Jazz Ensamble).
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna etida iz {kole Jozefa Viole ili nekog drugog ux-
benika. Za klarinetiste iz odgovaraju}eg uxbenika;
3. Xez standard-ritam ~ejnxis (Rhythmn Changes) forma A.
A. B. A (32 takta) u zvu~nom Ce i Es duru;
4. Balada;
5. Bluz sa improvizacijom, uz pratwu klavira, konrtabasa i
udaraqki u zvu~nom Ce i Es duru, sa u~enicima na prate}im in-
strumentima.
RAZRED
Artikulacija i frazirawe.
SKALE
Durske i molske skale u punom rasponu. Sekste i septime.
Dorski, frigijski, lidijski, miksolidijski, eolski i lokrijski
modus (kao dijatonski niz nealterovanih tonova) u punom rasponu.
Modusi se na ~asu sviraju uz klavirsku pratwu nastavnika.
Upoznavawe sa literaturom velikog xez orkestra. Svirawe
jednostavnijih {timova uz audio snimak. Formirawe i svirawe u
saksofonskoj sekciji.
Obrazac (Pattern) -
7
-
za oba instrumenta
Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): Ni{ta osim bluza tom 2
(Nothing but the Bloes Volume 2)
Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): /
7
/ Progresija tom 2
(The /
7
/ Progression Volume 3)
Bil Smit (Bill Smith): Xez klarinet (Jazz Clarinet)
Arti [o (Artie Show): Koncert za klarinet Prvi stav
ârli Parker (Charlie Parker): Sad je vreme (Nows the Ti-
me). Tema i improvizacija ârli Parkera iz uxbenika Charlie
Parker Omni book (strana 74).
Sigard Ra{er (Sigard Rasher): Ve`be za saksofon (Saxopho-
ne Exercises).
Pol Devil (Paul Deville): Univerzalni metod za saksofon
(Universal Method for Saxophone)
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
2. Xez standard izbor: Mack The Knife, Lady Be Good, All
The Thinga You Are, Summertime, Stella by Starlight, All Of Me, Blue
Bossa, How High The Moon ....
3. Balada sa improvizacijom;
4. Bluz sa improvizacijom, uz pratwu klavira, konrtabasa i
udaraqki u zvu~nom Ge i De duru, sa u~enicima na prate}im in-
strumentima.
5. Arti [o: Koncert za klarinet stav uz pratwu klavira.
RAZRED
Artikulacija i frazirawe.
SKALE
Utvr|ivawe poznavawa durskih i molskih skala, kao i modusa.
Literatura velikog xez orkestra i svirawe u wemu.
za oba instrumenta
Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): Ni{ta osim bluza tom 2
(Nothing but the Blues Volume 2)
Xemi Ebersold (Jamey Aebersold): /
7
/ Progresija tom 3
(The /
7
/ Progression Volume 3)
Bil Smit (Bill Smith): Xez klarinet (Jazz Clarinet)
Arti [o (Artie Show): Koncert za klarinet Drugi i Tre}i
stav
ârli Parker (Charlie Parker): Sad je vreme (Nows the Ti-
me). Tema i improvizacija ârli Parkera iz uxbenika Charlie
Parker Omni book
Izbor: Confirmation, Moose The Mooche, Yardbird Suite,
Nows The Time, Billies Bounce ....
Sigard Ra{er (Sigard Rasher): Ve`be za saksofon (Saxopho-
ne Exercises).
Pol Devil (Paul Deville): Univerzalni metod za saksofon
(Universal Method for Saxophone)
Beri Heris (Barry Harris): Video radionica (The Video Wor-
kshop) ovaj uxbenik je predvi|en za vi{u {kolu; u sredwoj {koli
vr{i se samo osnovno upoznavawe sa ovim metodom.
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida iz odgovaraju}eg uxbenika;
2. Balada, bluz i jedan standard sa improvizacijom uz pratwu
malog ansambla;
Za klarinetiste: Koncert za klarinet Arti [oa uz pratwu
klavira ili odgovaraju}e delo
3. Bluz i dva standarda kao solisti~ke deonice uz veliki xez
orkestar isto vaì i za klarinetiste.
TRUBA
RAZRED
Utvr|ivawe gradiva iz osnovne muzi~ke {kole.
Rad na ~itawu i frazirawu xez muzi~kih kompozicija.
SKALE
Durske, molske skale, modusi, trozvuci, dominantni septa-
kord (D
7
).
Blues skale.
LITERATURA
X. Koker: Obrasci za xez (Paterns for Jazz)
X. Ebersold:
7
obrasci za xez
audio kaseta
Kompozicije (standardi) razli~itih autora
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Jedan standard;
3. Bluz (blues).
Sve uz pratwu ritam sekcije ili klavira
RAZRED
SKALE
Skale modusi, terce, kvarte.
Bluz skale.
Xez obrasci (Patterns for jazz)

7
kadence (progresije)
GRADIVO
Xez standardi
Kompozicije ârli Parkera (be-bap)
Ritam ~einxiz (rhythmn changes)
LITERATURA
audio kaseta
M. Doplan~i}: Non-stop Brazil
ISPITNI PROGRAM
1. Jedan standard (bossa nova);
2. Bluz.
Sve uz pratwu ritam sekcije ili klavira
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u pro{irenom (maksimalnom) opsegu.
Obrasci za xez.
Rad na frazirawu u velikom xez orkestru (big bend-u). Sek-
cijske probe sa ~itawem aran`mana za veliki orkestar (4 trube).
LITERATURA
Bari Haris: BE-BOP WORKSHOP
Art Farmer: Xez {kola
Du{ko Gojkovi}: Improvizacija
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Jedan obrazac kroz sve tonalitete;
3. Rhytmn changes balada bluz.
RAZRED
SKALE
X. Koker: Patterns for jazz (xez obrasci)
(molske kadence)
Celostepena, poluumawena skala.
GRADIVO
Standardi od svinga do modernijeg xeza
Molski bluz kroz sve tonalitete
Rhythmn changes kroz sve tonalitete
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala (pattern) obrazac;
2. Transkripcija xez sola nekog truba~a;
3. Molski bluz;
4. Balada vlastita kompozicija;
5. Rhythmn changes (po mogu}stvu u brèm tempu).
OBAVEZNO UZ PRATWU RITAM SEKCIJE
TROMBON
RAZRED
Utvr|ivawe pre|enog gradiva. Ispravqawe eventualnih gre-
{aka u na~inu duvawa.
îtawe i frazirawe xez muzi~kih kompozicija. Rad na po-
boq{awu artikulacije kao najva`nije stvari za svirawe xeza.
SKALE
Durske, molske, trozvuci, ~etvorozvuci, septakordi i skale
tipi~ne za xez.
Svirawe intervala terce i kvarte u skalama.
Upoznavawe sa preduvavawem po pozicijama.
LITERAURA
audio kaseta
Kompozicije raznih autora po izboru nastavnika
Svirawe delova {timova big-band-a radi frazirawa i arti-
kulacije
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Jedan standard (Rhythmn changes) uz pratwu ritam sekcije.
RAZRED
Razlagawe akorada lak{ih kompozicija. Rad na poboq{awu
artikulacije kao najva`nije stvari za svirawe xeza.
Ve`bawe etida radi poboq{awa izdr`qivosti.
Upoznavawe sa raznim stilovima u xezu i razlike u svirawu.
Svirawe improvizacija velemajstora trombona.
SKALE
Sve durske i molske skale sa trozvucima; ~etvorozvuci i
septakordi kaso i akordi u xezu.
Akordi na svakom tonu u skali.
LITERATURA
David Beiker: Jazz solos transkribovani u bas kqu~u
Xonson X. X.: Solos
audio kaseta
Upotreba {timova big-band-a radi frazirawa i artikulacije
ISPITNI PROGRAM
1. Razloèni xez akordi;
2. Balada;
3. Bluz (12) uz pratwu ritam sekcije.
RAZRED
îtawe i frazirawe xez muzi~kih kompozicija.
Rad na poboq{awu artikulacije kao najva`nije stvari za
svirawe xeza.
Ve`bawe etida radi poboq{awa izdr`qivosti.
Improvizacija, pojam i upotreba.
Svirawe {timova big-band literature.
Sekcijsko ve`bawe (trombona) big-band literature.
SKALE
Sve durske i molske skale sa trozvucima,; ~etvorozvuci i
septakordi kao i akordi u xezu u maksimalnom opsegu.
Xez obrasci (Patterns for jazz).
Modusi i razlagawe.
LITERATURA
Oliver Nelson: Patterns for improvisation
Dan Harli: Scales for Jazz improvisation
audio kaseta
Upotreba {timova big-band-a radi frazirawa i artikulaci-
je
ISPITNI PROGRAM
1. Jedan xez obrazac (Pattern for jazz) u vi{e tonaliteta;
2. Balada;
3. Jedan standard, sa improvizacijom uz pratwu ritam sek-
cije.
RAZRED
îtawe i frazirawe xez muzi~kih kompozicija.
Rad na poboq{awu artikulacije kao najva`nije stvari za
svirawe xeza.
Svirawe teìh {timova big-band literature.
Sekcijsko ve`bawe (trombona) big-band literature.
Improvizacija.
Ve`bawe poznatih standarda uz matricu (Minus One)
SKALE
Utvr|ivawe znawa za sve durske i molske skale sa trozvuci-
ma, ~etvorozvucima i septakordima. Akordi u xezu u maksimalnom
opsegu.
Kadence, progresije, razlagawe.
Xez obrasci (Patterns for jazz).
LITERATURA
Oliver Nelson: Patterns for improvisation
Dan Harli: Scales for Jazz improvisation
ârli Parker: Omnibook transkribovane u bas kqu~u
audio kaseta
Upotreba teìh {timova big-band-a radi frazirawa i arti-
kulacije
ISPITNI PROGRAM
1. Jedan xez obrazac (Pattern for jazz) u vi{e tonaliteta;
2. Improvizacija nekog velikana xeza;
3. Balada;
4. Jedan standard, sa improvizacijom uz pratwu ritam sek-
cije.
XEZ BUBWEVI
RAZRED
LITERATURA
^. Memfis: Contemporary Percussionist
D. Agostini: Sveska
Drumm Rudiment
F. X. Xons: Art of playing bruches
T. Rid: Bass drumm technique
E. Fain&M. Dalgrin: Four way coordination od 4 do 14
strane
X. [apin: Advanced modern drummer
R. Latam: Advanced funk studies
audio kaseta
Ve`be za ~itawe s lista po izboru profesora
Latinoameri~ki ritmovi (samba, bosa-nova) literatura po
izboru
ISPITNI PROGRAM
1. Etida za dobo{;
2. Etida za komplet bubweva razli~itog karaktera;
3. Svirawe u ansamblu.
RAZRED
LITERATURA
^. Memfis: Contemporary percussionist
D. Agostini: Sveska
Drumm Rudiment
F. X. Xons: Art of playing bruches
T. Rid: Bass drumm technique
E. Fain&M. Dalgrin: Four way coordination od 14 do 24
strane
X. [apin: Advanced modern drummer
R. Latam: Advanced funk studies
audio kaseta
Ve`be za ~itawe s lista po izboru profesora
Ostali latinoameri~ki ritmovi
ISPITNI PROGRAM
1. Etida za dobo{;
RAZRED
LITERATURA
^. Kerigan: 12 Etudes for Snare Drum
D. Agostini: Sveska
Ed Uribe: The Essence of Brazilian Percussion and Drum Set
E. Fain&M. Dalgrin: Four way Coordination od 24 do 40
strane
G. âster: New Breed
X. d Xonet&K. Peri: The Art of Modern Jazz Drumming
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Etida za dobo{;
RAZRED
LITERATURA
^. Kerigan: 12 Etudes for Snare Drum
D. Agostini: Sveska
Ed Uribe: The Essence of Brazilian Percussion and Drum Set
E. Fain&M. Dalgrin: Four way Coordination od 40 do 56
strane
G. âster: New Breed
X. d Xonet&K. Peri: The Art of Modern Jazz Drumming
audio kaseta
ISPITNI PROGRAM
1. Etida za dobo{;
PEVAWE
RAZRED
Rad usmeriti ka umetni~kom izrazu pevawa, posebno u bala-
dama, uz obavezno prisustvo ~iste intonacije i besprekorne dik-
cije. Objasniti razliku interpretacije xez balade i sving kompo-
zicija u ritmi~ko-melodijskom smislu, {to podrazumeva i zadava-
we kompozicija koje }e se izvoditi i u formi balade i u sving
formi.
Upoznavati u~enike sa latinoameri~kom muzikom na osnovu
obja{wewa i ostvarewa ritma u ovoj muzi~koj strukturi. Omogu}i-
ti u~enicima pristup tomskog materijala latinoameri~koh kom-
pozicija (bosanova) u izvo|ewu wihovih autenti~nih velikih maj-
stora (@od @ilberto, Astrid @ilberto ....) kako bi bliè i ja-
snije ustanovili va`nost pravilno interpretivnog ritma u bosa-
novi kroz tekst i melodiju.
Tehni~ke ve`be moraju biti konstantno prisutne, a one se
sastoje iz vokaliza zasnovanih na razlagawu xez harmonija (majeva,
dimova, umawenih, prekomernih i ostalih akorada), kao i na ve-
`bama zasnovanim na starocrkvenim lestvicama (modusima), hro-
matskim skalama i bluz lestvicama (dvanaestice).
Za sket pevawe, koje se predvi|a u razredu, potrebno je u
ovoj godini postaviti pravilne osnove, {to podrazumeva pravino
i intonatovni besprekorno kori{}ewe tehni~kih i artikulacij-
skih ve`bi (vokaliza) kako u razloènim akordima, tako i u hro-
matskim, starocrkvenim i bluz lestvicama.
LITERATURA
Doma}i autori: Darko Kraqi}, Vojislav Simi}, Aleksandar
Kora}, Predrag Ivanovi}, Mirko [ouc....
Strani autori: Djuk Elington, @obim, Kol Porter, Xorx
Ger{vin, ârli Perker, Majls Dejvis, Roxers ....
a) dve kompozicije doma}ih autora;
b) ~etiri kompozicije stranih autora u formi balade;
v) ~etiri kompozicije stranih autora u sving formi;
g) ~etiri bosanove;
d) dve kompozicije u bluz formi.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna kompozicija u formi balade strani autor;
3. Jedna kompozicija u sving formi strani autor;
4. Jedna bosanova.
ISPITNI PROGRAM SE IZVODI NAPAMET UZ KLA-
VIRSKU PRATWU
RAZRED
Rad nastaviti na usavr{avawu xez frazirawa, tekstualne i
improvizacijske artikulacije (sket pevawe), kao i primena ve-
`bi ritmi~ko-melodijskog varirawa na zadatu temu ili motiv uz
obaveznu prisutnost ~iste intonacije. Iz navedene, obavezne su i
ve`be pevbawa svih vrsta intervala, posebno umawenih i preko-
mernih, u svim tonalitetima, kao i ve`be pevawa septakorada
(sedmica, majeva, dimova ....). Nastavnik moè zadavati, po èqi i
slobodnom izboru, povezane ve`be saptakorada u svim tonaliteti-
ma. Tokom ve`bi potrebno je primewivati durske i molske skale,
kao i starocrkvene lestvice moduse. Obavezni deo nastave su ve-
`be savla|ivawa bluz forme dvanaestice.
LITERATURA
Doma}i autori: D. Kraqi}, A. Kora}, M. [ouc, B. Simi}, P.
Ivanovi} ....
Strani autori: D. Elinkton, @obim, K. Porter, X. Ger-
{vin, ^. Parker, Kern, Roxers ....
b) 12 kompozicija stranih autora i to:
tri kompozicije u formi xez balade;
tri kompozicije u sving formi;
tri kompozicije u bluz formi;
tri kompozicije latino-ameri~kog podnebqa.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna forma xez balade strani autor;
3. Jedna sving forma strani autor;
4. Jedna bluz forma strani autor;
5. Bosanova strani autor.
ISPITNI PROGRAM SE IZVODI NAPAMET UZ IN-
STRUMENTALNU PRATWU
RAZRED
Uz obavezne tehni~ke ve`be iz prethodnih razreda razvijati
kod u~enika izraàjnost umetnosti u pevawu, posebno u xez bala-
dama. Voditi ra~una o postizawu izraàjne dinamike (p, f,
cresscendo, decresscendo ....), kao i kod oblikovawa visokih tonova
kod kojih je potrebno napraviti razliku izme|u falseta i pevawa
punim glasom.
Posebnu pa`wu obratiti na poja~an rad sket pevawa i po
potrebi zadati da se cela numera u sving i balada formi peva u
sketu, kasnije i sa improvizacijom.
Organizovati i ~asove na kojima }e biti prisutni svi u~e-
nici na kojima }e se upoznati sa radom ostalih i ~uti mi{qewe o
svom radu. Na ovom ~asu zadati jednu numeru svim u~enicima i ob-
jasniti pristup i izvo|ewe.
Novina je, na zajedni~kim ~asovima, vi{eglasno pevawe. Ve-
`be za ovakvo pevawe se sastoje iz razli~itih harmonsko-ritmi~-
kih ve`bi septakorada (majeva, sedmica, dimova ....).
Obratiti pa`wu na bi-bap numere.
LITERATURA
Doma}i autori: Darko Kraqi}, Vojislav Simi}, Aleksandar
Kora}, Predrag Ivanovi}, Mirko [ouc....
Strani autori: Djuk Elington, @obim, Kol Porter, Xorx
Ger{vin, ârli Perker, Majls Dejvis, Roxers ....
b) 12 numera stranih autora:
tri kompozicije u formi balade;
tri kompozicije u svingu;
tri kompozicije u bluz formi;
tri bosanove;
dve vi{eglasne numere.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna sving kompozicija po mogu}stvu sa malim sastavom;
3. Jedna xez balada;
4. Jedna bluz numera;
5. Jedna vi{eglasna numera zajedni~ka za sve u~enike klase.
STRUMENTALNU PRATWU
RAZRED
Osamostaqivati u~enika u izvo|a~kom radu i pro{irivati
wegov repertoar brzo i efikasno raditi na numerama. U~enik sam
bira numere koje }e izvoditi, naravno uz saglasnost nastavnika.
Raditi balade, sving forme, dabl tajm preko balada u
svingu, i obratno, u toku jedne numere. Akcenat stavqati na izra-
àjnost u dinami~kom pogledu i besprekornoj dikciji.
Primewivati zajedni~jki rad u~enika izmena iskustava i
mi{qewa i uzajamna korekcija.
Obavezno raditi na vi{eglasnim numerama u~enici sami
improvizuju (aranìraju).
Koristiti saradwu sa ostalim izvo|a~ima, odnosno sa ma-
lim sastavom i big-bendom.
Upoznati u~enike sa studijskim radom.
LITERATURA
D. Elington, X. Ger{vin, K. Porter, @obim, Mancini, Ar-
len, ^. Parker, D. Kraqi}, Kotli}, B. Simi}, M. [ouc ....
b) 16 numera stranih autora:
~etiri balade;
~etiri numere u sving formi;
~etiri numere latino-ameri~kog podnebqa;
~etiri bluz kompozicije;
dve vi{eglasne numere.
ISPITNI PROGRAM
2. Dve sving numere sa malim sastavom ili big-bendom;
3. Jedna xez balada;
4. Jedna bluz numera;
5. Jedna bosanova;
6. Jedna vi{eglasna numera koju je izaranìrao sam u~enik.
STRUMENTALNU PRATWU
Bazi~ni deo programa je postepeno u~vr{}ivawe osnovnih
interpretativnih elemenata i pristupawe konkretizovanom xez
frazirawu, pri stabilnoj intonaciji i u okviru zadate harmonije.
Tehni~ke ve`be moraju biti konstantno prisutne, pri ~emu ih de-
lom treba izvoditi bez pratwe bilo kakvog harmonskog instru-
menta, radi postizawa stabilnosti u povezivawu unutra{weh slu-
ha i peva~kog aparata (zapravo glasovnog uobli~avawa zami{qe-
nog tona).
Obavezni deo nastavnog programa su organizovani odlasci
u~enika na xez i bluz komcerte, a posebno na koncerte stranih iz-
vo|a~a. Posle koncerta nastavnik je duàn da sa u~wenicima pro-
diskutuje o koncertu, da saslu{a wihovo mi{qewe i utiske.
Obnaveza u~enika je da u svakom polugodi{tu prisustvuje na
po ~etiri xez i bluz koncerta.
Neophodnost predstavqa i ~as sa pratwom harmonskog in-
strumenta.
Tako|e je potrebno omogu}iti dodatni audio-vizuelni mate-
rijal i dostupnu xez literaturu.
ODSEK ESTRADNE MUZIKE
MALI ANSAMBLI
RAZRED
rature ili pravqenih odgovaraju}ih aran`mana.
ÂSU ILI KONCERTU
RAZRED
ÂSU ILI KONCERTU
RAZRED
ÂSU ILI KONCERTU
ISTORIJA ESTRADNE MUZIKE
RAZRED
OSNOVI ESTRADNE MUZIKE (1)
Narodna, zabavna-evrgrin muzika
NARODNA MUZIKA (4)
Istorijat narodne izvorne muzike balkanskih naroda ko-
ristiti etnomuzikolo{ke zapise
Savremena narodna muzika
MUZIKA BALKANSKIH NARODA (14)
Instrumentalna i orkestarska muzika
Vokalna kompozicija
Melodika
Ritam
Orkestracija
Narodna izvorna, gradska pesma, romansa i festivalska na-
rodna pesma
ZABAVNA-EVERGRIN MUZIKA (16)
Instrumentalna i orkestarska muzika evropskih naroda
druga polovina HH veka i prva polovina HH veka
Vokalna kompozicija Italija, [panija, Gr~ka, Francuska
i Austrija
Balska muzika dvorska muzika
Operetska i filmska muzika
Festivalska muzika
Balada, {ansona, Zabavna gradska muzika
RAZRED
RAZVOJ NARODNE MUZIKE U HH VEKU (4)
Narodna izvorna muzika balkanskih zemaqa sa posebnim
osvrtom na jugoslovenski folklor
INSTRUMENTALNA MUZIKA (4)
Narodni zapisi
Nove gradske pesme
NARODNA ORKESTARSKA MUZIKA (4)
Carevac, Radeti}, Ja{arevi}
Starogradske grupe
Izborni materijali (3)
Cicvari}i: Narodni zapisi
Ivo Ceneri}: Biseri narodne muzike
RAZVOJ ZABAVNE-EVRGRIN MUZIKE U HH VEKU (4)
Evropska muzika i nova {ansona
Filnska muzika
Muzika za igru romansa, kancona
AMERIKA I WEN UTICAJ NA ZABAVNU MUZIKU (4)
Net King Kol, Pet Bun, Frenk Sinatra, Din Martin i dr.
Nova pozori{na muzika
Mjuzikl
Kabare
DOBA ROKEN-ROLA I BI BAPA (2)
Elvis Prisli, âbi êker
POP MUZIKA (5)
Bitlsi, Roling-Stonsi
AUTORI DOMA]IH ZABAVNIH KOMPOZICIJA (3)
Darko Kraqi}, Vojislav Simi}, Aleksandar Kora}, @arko
Petrovi}, Predrag Ivanovi}, M. Kotli}
POP GRUPE (2)
Indeksi, Bjelo dugme, Korni grupa i dr.
RAZRED
ORKESTARSKA MUZIKA (20)
U toku godine obra|ivati program prilago|en muzici HH ve-
ka sa posebnim osvrtom na narodnu muziku u posledwih 50 godina.
Obraditi muziku balkanskih naroda
Razvoj fuzije svih folklornih elemenata (ritam, melodija)
na ovom podru~ju
Organizovati stalno preslu{avawe muzi~kog materijala i
upoznavati u~enike sa aktuelnim de{avawima na poqu estradne
narodne muzike.
KOMPONOVANA NARODNA MUZIKA (15)
Zabavnu muziku posmatrati kao jedno od glavnih obele`ja
ovog veka. Period od 50-tih godina pa do dana{wih dana prou~a-
vati pa`qivo jer je ova vrsta muzike direktno vezana za politi~ka
zbivawa i fantasti~an tehni~ki razvoj elektronike, koji ima di-
rektan uticaj u svetu i kod nas.
RAZRED
ORKESTARSKA I KOMPONOVANA
ESTRADNA MUZIKA (33)
Preslu{avati i gledati snimqene audio-vizuelne materijale.
Formirati posebnu tabelu kompozitora i izvo|a~a u svetu i
kod nas.
Odre|ena literatura za ovaj predmet ne postoji pa je profe-
soru data mogu}nost da koristi sve edicije, do sada izdavane, koje
se bave estradom. Preporu~uje se ISTORIJA ESTRADNE MUZI-
KE autora Petra Gojkovi}a.
Profesor treba da uskla|uje program i prema programima
koje u~enici ostvaruju na svojim instrumentima.
Koristiti postoje}e materijale RTB-PGP.
ETNOLOGIJA
Program ovog predmeta je identi~an sa programom za etno-
muzikolo{ki odsek i nalazi se u tom delu nastavnog programa.
RAZVIJAWE SLUHA
Program ovog predmeta je identi~an sa programom za Odsek
za xez i nalazi se u tom delu nastavnog programa.
ARAN@IRAWE
Program ovog predmeta je identi~an sa programom za Odsek
za xez i nalazi se u tom delu nastavnog programa.
GLUMA I VOKAL
Razvijawe scenskih mi{qewa, ose}awa dramske radwe, pla-
sti~ne izraàjnosti; upoznavawe sa stilom, ànrom, epohom.
Upoznavawe sa elementima koreografske kompozicije i
scenskom analizom muzi~kog dela.
Osposobqavawe za interpretaciju lika u baletskom reper-
toaru i u savremenim muzi~ko-scenskim oblicima.
RAZRED
POJAM DRAMSKIH UMETNOSTI
Balet kao dramska umetnost. Scensko odre|ewe igre (plesa).
OSNOVNI ELEMENTI GLUME
ve`be osloba|awa, koncentracije, zapaàwa, razvijawa
ma{te;
radwa, sistem datih okolnosti, ciq, prepreka;
ritam radwe;
odnosi;
radwa i protivradwa, sukob, predmet sukoba.
DRAMSKA ANALIZA MUZI^KOG DELA
Muzi~ki tekst i dramska radwa:
muzi~ki izraz, struktura, fraza, tempo, dinamika, ritam;
muzi~ka tema: razvoj, gradacija, kulminacija, razre{ewe;
muzi~ke epizode kao odlomci dramskog doga|awa.
ELEMENTI PLASTI^NOG IZRAZA
elementi pantomime;
bespredmetne radwe;
pantomima kao zamena dijaloga;
dramska obrada muzi~kih etida zadata tema ili improvi-
zacija.
GOVORNA RADWA
podtekst;
dijalog.
PROSTOR KAO ELEMENT DRAMSKOG IZRA@AVAWA
razli~iti oblici scenskog prostora;
izvo|a~ i gledalac, preno{ewe energije;
ambijentacija;
scenski prostor kao prostor za igru i kao metafora;
odnos prema prostoru.
RAZRED
ELEMENTI OBLIKOVAWA
pojam stila;
stil i manir epohe;
stil kao umetni~ki pravac;
elementi ànra;
muzi~ki materijal stilske epohe i dramski izraz.
SCENSKI LIK U DRAMSKOJ LITERATURI
biografija lika;
fizi~ke i govorne osobine;
jezgro lika, karakteristike i kontrakarakteristike;
temperament;
odnosi; razvoj lika;
karakter, tip i lik.
SCENSKI LIK U BALETSKOJ LITERATURI
literarno-muzi~ki materijal za stvarawe scenskog lika;
nalaèwe motiva, siè, libreto;
muzi~ka dramatizacija;
stil, epoha i ànr u stvarawu lika.
GRUPNE I INDIVIDUALNE VE@BE I ZADACI
pantomimske scene;
dramska obrada muzi~kih etida kroz igru (ples);
govorne (dijalo{ke) scene.
SINTEZA DRAMSKIH, MUZI^KIH
I IGRA^KIH ELEMENATA
savremeni muzi~ko-scenski oblici;
koreodrama.
GODI[WI ISPIT
Sastoji se od grupnih i individualnih ve`bi u kojima su za-
stupqeni elementi rada sa u~enicima:
pantomima;
izraàvawe govorom i glasom;
ve}a scenska celina sa elementima koreodrame.
ORKESTAR
RAZRED (2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we),
RAZRED (2 ~asa nedeqno, 66 ~asova godi{we)
Po{to se orkestar formira od u~enika oba razreda program
je jedinstven, ali se po razredu ostvaruje razli~it fond ~asova.
zicirawa i osposobqavati ih da usavr{avawem svih elemenata ak-
tivno u~estvuju u uobli~avawu dela intonacija, ritam, dinamika,
artikulacina ....
rature ili odgovaraju}ih aran`mana.
Revijski orkestar treba da vodi iskusni dirigent ili ~lan
Revijskog orkestra. U~enike upoznat sa tehnikom rada na razvoju
tona, artikulacije, frazirawa, balansa, stila i ritma. Probe se
drè obavezno jednom nedeqno (tutti) ili dva puta nedeqno (sek-
cijske). Javni nastupi, a povremeno i probe, se snimaju.
Obavezno slu{ati poznate narodne orkestre i snimke istih.
VIOLINA
Program nastave estradne violine upisuju u~enici kojima je
ovaj odsek interesna sfera ka estradnom obliku muzike u koju spa-
daju: narodna muzika, evergrin i zabavna muzika.
Program sadrì tematiku estradne i klasi~ne {kole u od-
nosu 60% klasi~nog programa i 40% estradnog programa.
RAZRED
Tahni~ke ve`be, etide, polifone kompozicije i cikli~ne
kompozicije raditi, proporcionalno, po datom predlogu za vikal-
no-instrumentalni odsek.
LITERATURA
Branko Belobrk, Mihajlo Ja}imovi}, Dimitrije Pani}:
Zbirka Nezaborav
Nenad Sekuli}: Violina u estradi
Radomir Jankovi}: Harmonika od u~ionice do estrade
glavne melodije (AD Harmonija, 1994.)
Radomir Jankovi}: Muzika harmonike , i glavne me-
lodije (Nota, Kwaèvac)
Ratislav Blagojevi}: Najpopularnija narodna kola Balkana
(Nota, Kwaèvac)
\urica ]irkovi}, Radomir Jankovi}: Ritam i melos Balka-
na zbirka u 10 svezaka
Milivoj Ivanovi}: Album Popularna kola iz Srbije zaslu-
`nog estradnog umetnika Radojke @ivkovi}
Romanse, pesme i igre na{ih i drugih naroda i velikih maj-
stora muzike, 6 svezaka za gitaru i druge instrumente aranìrao
Jovan Trifunovi}
Qubi{a Pakovi}: Kola iz repertoara narodnog orkestra RTS
Qubomir Bo{wakovi}: Narodne igre za klavir
Ivo Ceneri}: Carev~eva narodna lira
\or|e Karaklaji}: Starogradske pesme 7 svezaka
@arko Petrovv}: Pesme koje se ve~no pamte 12 svezaka
Aco Doganxi}: 100 nezaboravnih melodija, Album 1. i 2.
Savez udruèwa muzi~kih radnika Hrvatske: 12 albuma (naj-
popularnije narodne, starogradske i evrgrin melodije)
Miodrag Vasiqevi}: Jugoslovenski muzi~ki folklor i
@arko Petrovi}: Solunske pesme
I druga literatura po izboru
O sole mio
Santa Lu~ija
Deca Pireja
Granada
Ke sera sera
Larina pesma
Mese~e srebrni
Paloma blanka
[panske o~i
Rjabinu{ka
Podmoskovske ve~eri
Fascination
Ciganske pesme po izboru
Tiho no}i
Milkina ku}a
U ranu zoru
Kad te vidim na sokaku
I druga dela po izboru nastavnika koja odgovaraju tehni~-
a) 10 etida;
b) dva komada klasi~nog karaktera;
v) dve narodne koncertne kompozicije;
g) dve zabavne koncertne kompozicije;
d) jedan klasi~an koncert lak{e forme;
|) pet narodnih kola;
e) tri izvorne kompozicije;
`) dve zabavne i evergrin kompozicije za koncertno izvo|ewe.
ISPITNI PROGRAM
1. Skala po izboru (dur mol) kroz tri oktave;
2. Jedno klasi~no delo;
3. Splet narodnih kompozicija;
4. Splet zabavih kompozicija.
Ispitni program izvoditi uz pratwu klavira ili malog an-
sambla
RAZRED
Tahni~ke ve`be, etide, polifone kompozicije i cikli~ne
LITERATURA
Zbirka Nezaborav
glavne melodije (AD Harmonija, 1994)
(Nota, Kwaèvac)
Jovan Trifunovi}
I druga dela po izboru
Kore ngrato
Marekiare
Zorba
Uvelo li{}e
Stranci u no}i
Kad sveci mar{iraju
Jedna dan ìvota
Love story
Trojka
Beli bagrem
O dona Clara
J. [traus: Na lepom plavom Dunavu
Fijaker stari
Sino} kad je pao mrak
Na kraj sela ~a|ava mehana
Imam jednu èqu
I druge odgovaraju}e kompozicije po izboru nastavnika
a) 10 etida;
b) 20 kompozicija razli~itog karaktera narodna i zabavna
muzika;
v) dva komada klasi~nog karaktera;
g) dve narodne koncertne kompozicije;
d) dve zabavne i evergrin koncertne kompozicije;
|) jedan komad ili koncert klasi~nog karaktera;
e) pet narodnih kola;
`) tri izvorne kompozicije;
z) pet starogradskih pesama.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve skale jedna durska i jedna molska;
2. Jedna etida po izboru;
5. Splet starogradskih pesama;
6. Splet zabavnih kompozicija.
sambla
RAZRED
Tehni~ke ve`be, etide, polifone kompozicije i cikli~ne
LITERATURA
Zbirka Nezaborav
(Nota, Kwaèvac)
Jovan Trifunovi}
I druga odgovaraju}a dela po izboru nastavnika
Torna a Sorento
O mia bela Napoli
Natali
Zelena poqa
Violina cigana
Yesterday
Qubomora
Sometime
La Ploma
Dve gitare
Kad se setim mila du{o
Jesewe li{}e
Tenesi vals
Tamo daleko
I druga odgovaraju}a dela
a) jedna klasi~na {kola;
b) dve estradne {kole narodna i zabavna muzika;
g) pet narodnih kompozicija tri izvorne;
d) dve zabavne i evergrin kompozicije;
|) komad sa klavirom klasi~nog karaktera koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve skale durska i molska;
2. Etida po izboru;
5. Splet zabavnih kompozicija;
6. Splet starogradskih pesama;
7. Splet narodnih kola.
sambla
RAZRED
LITERATURA
Zbirka Nezaborav
(Nota, Kwaèvac)
Jovan Trifunovi}
Funikuli, funikula
O Marija, Mari
Ksimeroni
Mi mutrimani matia mu
I viva Espagna
Milord
Michell
Let it bee
La cumparsita
Besame mu}o
Solenzara
Sowa
Ko lepi san
Zelene o~i
Ruzmarine moj zeleni
Ivanovi}: Dunaski valovi
S. Bini~ki: Mar{ na Drinu u Ge i A duru
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
2. Jedan koncert;
3. Grigora{ Diniku: Lastavica ([eva ili ôkrlija);
4. G. Diniku: Hora stakato verzija Ja{a Hajfec;
5. Hora marti{or;
6. Hora din mu{el;
7. Monti ~arda{;
8. Splet srpskih narodnih melodija (5-7 pesama razli~itog
karaktera, od kojih su dva kola);
9. Splet starogradskih pesama razli~itog karaktera (4-6 pe-
sme);
10. Splet mediteranskih i latinoameri~kih melodija.
ISPIT JAVNI KONCERT mora da se odrì u saradwi
sa korepetitorom i me{ovitim estradnim ansamblom.
KONTRABAS
RAZRED
kontrabasa na odseku za estradu.
Po~eti sa ja~awem {ake desne ruke zbog picikato svirawa.
Ve`be se sastoje od stiskawa gumenih kolutova, koji se koriste u
sportu, a zatim sledi ja~awe kaìprsta desne {ake. U kasnijem
periodu se prelazi postepeno na ostale prste desne {ake. Sve to
vreme rade se skale, oktave, kvinte, kvarte i terce.
U~ewe svirawa takizvane walk vok, {etaju}a linije basa,
koriste}i durski bluz i molski bluz. Raditi na obja{wavawu {ta
zna~i triolski filing. Raditi ve`be sa nizom nealterovanih to-
nova.
Koristiti i audio zapise Minus One, kao individualno
ve`bawe. Upoznavawe ritmi~kih figura za bas (latin, rok itd.).
Nastavu raditi paralelno picikato i sa gudalom.
LITERATURA
Zbirka Nezaborav
(Nota, Kwaèvac)
Kompozicije sa folklornom tematiokom raznih zemaqa (Ju-
goslavija, Gr~ka, [panija, Latinska Amerika ....)
Deo programa koji obra|uje harmonsku pratwu uklopiti sa
programom drugih instrumenata sa kojima se sara|uje
Obraditi ritmove raznih igara uobi~ajenih u sada{wem
vremenu (valcer, tango, rumba, samba, bosaniova itd.)
Obraditi vi{e pesama i igara u ritmovima na{eg podnebqa
2/4, 3/4, 5/8, 7/8, 9/8, 11/16 itd
I druga literatura po izboru a u dogovoru sa nastavnicima
ostalih instrumenata ovog odseka.
a) po 10 numera iz svake grupe.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Hromatske oktave od zadatog tona navi{e ili naniè;
3. Zabavni deo: jedna pesma i jedna igra pratwa i eventual-
no tema.
4. Narodni deo: jedna pesma i jedna igra pratwa i eventu-
alno tema.
ISPIT SE OBAVQA OBAVEZNO UZ GITARU I JO[
NEKI INSTRUMENT, A PO MOGU]NOSTI SA MALIM
ANSAMBLOM
RAZRED
Razlagawe akorada. Kori{}ewe vo|ica za akorde koji slede.
Ve`bati pokrete oktava i umawenih kvinti. Po~eti sa upznava-
wem tehnike svirawa trilera i predudaraca za bazi~ne akordske
tonove. Skale do dve oktave.
Upoznavawe sa razli~itim muzi~kim periodima preko na~i-
na pratwe i bas linije. Sa tempom i}i na medijum.
LITERATURA
Rej Braun: Exercise
Zbirka Nezaborav
(Nota, Kwaèvac)
Jovan Trifunovi}
KOMADI
Od renesanse do HH veka raznih autora
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Razlagawe akorada sa kori{}ewem umawenih kvinti i ok-
tava;
3. Zabavni deo: jedna pesma i jedna igra pratwa i eventual-
no tema.
4. Narodni deo: jedna pesma i jedna igra pratwa i eventu-
alno tema.
ANSAMBLOM
RAZRED
Prelazak na brà tempa. Skale. Kvartni skokovi, kvintni
skokovi, oktave, umawene kvinte. Rad na xez standardima koje treba
svirati iz razli~itih tonaliteta (npr. svirati Summertime iz G, C,
D i F). Transponovati i svirati standarde iz duva~kih tonaliteta.
Po~etak improvizacije. Prvi osnovi improvizovanih deo-
nica. Baciti akcenat na sola. Analizirati sola zna~ajnih kontra-
basista.
Paralelan rad picikato svirawa i rad sa gudalom.
Raditi literaturu velikih orkestara.
LITERATURA
Rej Braun: Exercise
Zbirka Nezaborav
KOMADI
Narodne pesme, igre i romanse naroda Jugoslavije po izboru
Komadi sa folklornom tematikom Gaspara Sanca, Franci-
ska Tarege, Isaka Albeniza, Enriko Granadosa i drugih
Komadi sa savremenom igra~kom tematikom Karlosa @obi-
ma, Luiza Bonfe i drugih
Razne teme iz rok i xez standarda odgovaraju}e teìne, a po
izboru nastavnika
Obra|ivati folklor zemaqa koje imaju neke specifi~nosti
Gr~ka, Meksiko, Latinska Amerika ....
Prilagoditi program ostalim instrumentima i obra|ivati
evrgrin i animir muziku, {lagere, lak{e xez kompozicije
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Zabavna kompozicija sa improvizacijom;
3. Bluz tema, pratwa, solo improvizacija, tema;
4. Jedna narodna pesma i jedna narodna igra pratwa i
eventualno tema.
ANSAMBLOM
RAZRED
Rad u brzom tempu (fast tempo). Narodna kola i igre. Zabavna
i rok muzika.
Analiza atonalnih i alterovanih sola i improvizacija.
Rad sa zadatim temama u malim ansamblima.
Rad sa sve ~etiri prsta desne ruke. Svirawe sola i improvi-
zacija gudalom i picikatom. Ve`bawe sola u pal~evoj poziciji.
Svirati literaturu velikih orkestara. Improvizacija. Ana-
liza sola zna~ajnih kontrabasista.
Po~eti rad sa akordskom pratwom na kontrabasu (od dva do
~etiri tona u akordu).
Raditi paterne drugih muzi~kih ànrova, po~ev od revijal-
ne muzike do roka.
Rad na tremolo svirawu. Poseban akcent dati na sinhroni-
zaciju leve in desne ruke. Obra|ivati kompozicije za male ansam-
ble i veliki zabavni i narodni orkestar.
LITERATURA
Rej Braun: Exercise
Zbirka Nezaborav
(Nota, Kwaèvac)
Jovan Trifunovi}
@arko Petrovi}: Pesme koje se ve~no pamte 12 svezaka
I odgovaraju}a literatura drugih autora
KOMADI
Teme i improvizacije xez standarda, rok, evrgrin i animir
kompozicije odgovaraju}e teìne, a po izboru nastavnika
Harmonska pratwa xez, rok, evrgrin i animir kompozicija
uz saradwu sa ostalim instrumentima
Harmonska pratwa folklora i kompozicija u folklornom duhu
ISPITNI PROGRAM
1. Splet srpskih narodnih melodija (5-7 pesama razli~itog
karaktera, od kojih su dva kola);
2. Splet starogradskih pesama razli~itog karaktera (4-6 pe-
sama);
3. Splet mediteranskih i latinoameri~kih melodija.
6. Jedan xez standard pratwa, improvizacija, tema;
ISPIT SE OBAVQA SA MALIM ANSAMBLOM
GITARA
Program nastave }e sadràti tematiku klasi~ne i estradne
{kole u odnosu 60% klasi~nog programa i 40% estradnog.
U svim razredima program zahteva vi{e segmenata:
klasi~ni deo;
solisti~ki deo sa trzalicom (solo gitara) svirawe me-
lodija i razliènih akorada;
svirawe akorada (ritam gitara) se deli na narodni i
estradni deo.
RAZRED
[KOLE
Jovan Jovi~i}: [kola za gitaru, , , i deo
Emilio Puhol: [kola za gitaru
Dionizio Aguado: [kola za gitaru
Napoleon Koste: [kola za gitaru i dr.
Jovan Jovi~i}: Akordi zas gitaru
ETIDE
Sor-Segovija, Mateo Karkasi, Dionizio Aguado, Napoleon
Koste, Karlevaro, Leo Brouer i drugi
CIKLI^NA DELA
Svite i partite Robera Devizea, Leopolda Silvijusa Vajsa,
Jana Antowina Lo|ija i drugih
Sonatine i sonate Fernanda Karulija, Maura \ulijanija i
Antona Dijabelija
KOMADI
OBAVEZNO URADITI
SOLO GITARA
Za solisti~ki deo svirawa trzalicom koristiti razne pri-
ru~nike i albume Bitlsa, i drugih grupa, kao o razna izdawa xez
standarda (Mi{a Blam, Mi{a Krsti} i drugi)
RITAM GITARA
ZABAVNI DEO
NARODNI DEO
Obraditi vi{e pesama i igara u ritmovima na{eg podnebqa
2/4, 3/4, 5/8, 7/8, 9/8, 11/16 itd
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
2. Dva stava iz svite;
3. Sonatina ili jedan stav sonate;
4. Jedan komad;
5. Jedan komad u folklorniom duhu;
6. Solo gitara:
jedna kompozicija u sporom tempu;
jedna kompozicija u brèm tempu;
7. Ritam gitara:
zabavni deo jedna pesma i jedna igra;
narodni deo jedna pesma i jedna igra.
ISPIT ZA SOLO I RITAM GITARU OBAVQA SE
OBAVEZNO UZ KONTRABAS I JO[ NEKI INSTRUMENT, A
PO MOGU]NOSTI SA MALIM ANSAMBLOM
RAZRED
[KOLE
ETIDE
CIKLI^NA DELA
Svite Johana Sebastijana Baha, Leopolda Silvijusa Vajsa i
drugih
Sonate Fernando Sora, Maura \ulijanija i Antona Dijabelija
KOMADI
Komadi sa folklornom tematikom Antonia Laura, Eitora,
Viqa-Lobosa, Isaka Albeniza, Enriko Granadosa, Jovana Jovi~i-
}a i drugih
SOLO GITARA
Razne teme evrgrina i lak{e xez kompozicije odgovaraju}e
teìne, a po izboru nastavnika
RITAM GITARA
evrgrin i animir muziku i {lagere
NARODNI DEO
Obra|ivati folklor susednih zemaqa Makedonije, Bugar-
ske, Rumunije, Ma|arske ....
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
4. Jedan komad;
6. Solo gitara:
7. Ritam gitara:
RAZRED
[KOLE
ETIDE
CIKLI^NA DELA
Svite za lautu i violon~elo Johana Sebastijana Baha, Leo-
polda Silvijusa Vajsa i rdugih
Sonate
Fernando Sor: op. 15 i op. 22
Mauro \ulijani: op. 15
KOMADI
SOLO GITARA
Razne teme iz rok i xez standarda odgovaraju}e teìne, a po
izboru nastavnika
RITAM GITARA
evrgrin i animir muziku, {lagere, lak{e xez kompozicije
NARODNI DEO
Obra|ivati folklor zemaqa koje imaju neke specifi~nosti
Gr~ka, Meksiko, Latinska Amerika ....
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
4. Jedan komad;
6. Solo gitara:
7. Ritam gitara:
RAZRED
[KOLE
ETIDE
CIKLI^NA DELA
Sonate Fernando Sora, Mauro \ulijanija, Manuela Ponsea,
Hoakina Turine i drugih
KOMADI
SOLO GITARA
Teme i improvizacije xez standarda, rok, evrgrin i animir
kompozicije odgovaraju}e teìne, a po izboru nastavnika
RITAM GITARA
Harmonska pratwa xez, rok, evrgrin i animir kompozicija
uz saradwu sa ostalim instrumentima
NARODNI DEO
Harmonska pratwa folklora i kompozicija u folklornom duhu
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
3. Jedan stav sonate;
4. Jedan komad;
6. Solo gitara:
7. Ritam gitara:
ISPIT SE OBAVQA SA MALIM ANSAMBLOM
KLAVIR
RAZRED
Razvijawe sluha i odnos prema melodiji i harmonijama. Is-
traìvawe u improvizacijama.
SKALE
Obraditi {to vi{e skala u ritmi~kim varijantama i poseb-
no obraditi razloène trozvuke i ~etvorozvuke skupno ili legato.
TEHNI^KE VE@BE
Raditi tehni~ke ve`be za levu i desnu ruku pojedina~no.
LITERATURA
Za klasi~an program
Narodne izvorne pesme I. Ceneri}: Biseri narodne muzike
Starogradske pesme
Romanse
Doma}a i inostrana zabavna i evergrin muzika @. Petro-
vi}: Pesme koje ve~no ìve
Muzika mediterana
Koristiti sve dostupne audio i vizuelne materijale
Klasi~na literatura:
a) ~etiri etide;
v) jedna sonata ili koncert;
Literatura estrade:
a) pet kompozicija izvorne narodne pesme;
b) pet starogradskih pesama;
v) pet romansi;
g) pet kompozicija zabavne muzike;
d) pet evergrin kompozicija;
|) pet kompozicija mediterana.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida êrnijeva;
2. Jedna Hajdnova sonata;
3. i stav iz svite za flautu Kloda Boulinga;
4. Dve izvorne narodne pesme;
5. Dve starogradske pesne;
6. Dve romanse;
7. Dve kompozicije zabavne muzike;
8. Dve evergrin kompozicije;
9. Dve kompozicije mediterana.
RAZRED
SKALE
Durske i molske skale u svim kombinacijama. Hromatika i
ritmika.
Istraìvawe u domenu improvizacije.
LITERATURA
Za klasi~an program
Narodna muzika balkanskih naroda
Srpska narodna muzika Vrawe, Kosovo, Vojvodina, [uma-
dija I. Ceneri}: Biseri narodne muzike
Zabavna muzika evergrin
Festivalska muzika doma}a i inostrana @. Petrovi}:
Pesme koje ve~no ìve
Koncertna popularna muzika
OBAVEZNI MINIMU PROGRAMA
a) tri etide jedna obavezno od Lista;
b) dve troglasne invencije;
v) jedna cela mala francuska svita;
g) dve kompozicije raznih epoha;
d) pet kompozicija balkanskih naroda;
|) pet kompozicija srpske muzike;
e) pet festivalskih kompozicija;
`) pet dela koncertne popularne muzike.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida F. Lista;
3. i astav iz svite Kloda Boulinga;
4. Dve kompozicije balkanskih naroda;
5. Dve kompozicije srpske muzike;
6. Dve festivalske kompozicije;
7. Dve kompozicije koncertne popularne muzike.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u svim kombinacijama.
Improvizacija na zadatu temu sa improvizacijom.
LITERATURA
B. Karaklaji}: , , i sveska
@. Petrovi}: Pesme koje ve~no ìve
Za klasi~an program
Narodna muzika balkanskih i mediteranskih naroda
Doma}a romansa
Starogradska pesma
Muzika centralne i ju`ne Srbije
Zabavna i pop rok muzika (orguqska, sintisajzer)
Doma}a i inostrana festivalska i revijska muzika
a) tri etide jedna obavezno od Rahmawinova;
b) Bah preludijum i fuga i stav engleske svite;
v) dve kompozicije po slobodnom izboru;
g) dve kompozicije balkanskih naroda;
d) dve kompozicije mediteranskih naroda;
|) dve romanse;
e) dve starogradske pesme;
`) dve kompozicije centralne i ju`ne Srbije;
z) dve kompozicije pop rok muzike;
i) dve kompozicije sa festivala;
j) dve kompozicije revijske muzike.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida Rahmawinova;
2. Jedna Betovenova sonata;
3. Bah: Preludijum i fuga;
4. , i stav svite Kloda Boulinga;
5. Dve narodne kompozicije balkanskih i mediteranskih na-
roda;
6. Jedna romansa;
7. Jedna starogradska pesma;
8. Dve kompozicije pop rok muzike;
9. Dve festivalske kompozicije;
10. Dve kompozicije revijske muzike.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u svim kombinacijama.
Improvizacija, korepeticija i harmonizacija solisti~ka i
orkestarska.
LITERATURA
Za klasi~an program
Narodna muzika balkanskih i mediteranskih naroda
Doma}a romansa
Starogradska pesma
Muzika centralne i ju`ne Srbije
Zabavna i pop rok muzika (orguqska, sintisajzer)
Doma}a i inostrana festivalska i revijska muzika
a) jedna etida Lista ili [opena;
b) jedna etida Skrjabina;
v) jedan preludijum i fuga Baha;
g) jedna Mocartova ili Betovenova sonata;
d) dve kompozicije balkanskih naroda;
|) dve kompozicije mediteranskih naroda;
e) dve romanse;
`) dve starogradske pesme;
z) dve kompozicije centralne i ju`ne Srbije;
i) dve kompozicije pop rok muzike;
j) dve kompozicije sa festivala;
k) dve kompozicije revijske muzike.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide;
2. Jedna preludijum i fuga Baha;
3. Jedno delo romanti~ara;
4. Jedna kompozicija Prokofjeva ili Rahmawinova;
5. Cela svita Kloda Boulinga;
6. Pet kompozicija razli~itog ànra dve obavezno sa pe-
smom.
Raditi na pribliàvawu u~enika harmonsko-melodijskom
zvuku svih (savremenih) muzi~kih pravaca. To se odnosi na izbor
popularne (izvorne) narodne muzike, zabavne (pop) i mizke sa pri-
mewsama xeza.
Odnos zastupqenosti klasike prema estradi bio bi 60%
klasike prema 40% estrade, sem u razredu gde bi odnos bio 50%
prema 50%.
U zavisnosti od interesa i predispozicija u~enika nastav-
nik }e odabrati i odgovaraju}u literaturu. Kroz sve ~etiri godi-
ne bazi~na literatura }e biti svite za razne instrumentalne kom-
binacije i klavir od Kloda Boulinga po{to je tu napravqena jed-
na od najuspelijih sinteza baroka, klasike, evrgrina i xeza.
Iz godine u godinu }e se raditi na {to ve}em osamostaqiva-
wu u~enika i {to boqem snalaèwu u okviru svih muzi~ko-estrad-
nih pravaca. Krajwi ciq je mladi umetnik koji je vrhunski pozna-
valac i izvo|a~, pre svega klasi~ne muzike i tzv estradne i evr-
grin muzike, a kruna bi bio maturski ispit estradnog umetnika.
HARMONIKA
RAZRED
NARODNE IGRE KOLA
Moravac
â~ak
î~ino
Biserka
Bojerka
Rajino cigansko
Vrawski ~o~ek
@ikino
Ilicino
Krupni kokowe{
Glibova~ko
ûkari~ko
Tobxijsko
V. Pavlovi}-Carevac: Svilen konac
Bra}a Baji}: Kolubarski vez
M. Todorovi}-Krwevac: Jaseni~ko
D. Aleksandri}: î~a Obrenovo
M. Spasojevi}: Orijent
Radojka i Tine @ivkovi}: Traktorsko
Pa{ona
I druga dela
IZVORNE NARODNE PESME
Po izboru nastavnika, i u dogovoru sa ostalim nastavnici-
ma instrumenta ovog odseka, a u skladu sa mogu}nostima u~enika.
a) ~etiri etide razli~itog karaktera;
b) ~etiri narodne igre kola razli~itog karaktera;
v) dve polifone kompozicije;
g) jedna cikli~na kompozicija;
d) tri izvorne narodne pesme.
U toku {kolske godine obaviti najmawe jednu proveru tehnike
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica;
2. Jedna etida;
3. Jedna narodna igra;
6. Jedna izvorna narodna pesma.
RAZRED
NARODNE IGRE KOLA
M. Todorovi}-Krwevac: Dvojnice
M. Todorovi}-Krwevac: Beogradsko
M. Milutinovi}-Bane: Bogdanovo
M. Milutinovi}-Bane: Milutinka
Q. Cvetkovi}: Milenkovo
Q. Cvetkovi}: Qubino
M. Uro{evi}: Milo{evka
B. \oki}: Mitraqez
T. Mili}: Kosa~ko
M. Aran|elovi}-Kemi{: Prstolomka
M. Aran|elovi}-Kemi{: Voz
V. Kandi}: Vukovo grom kolo
V. Kandi}: Kandoro
M. Stojanovi}-Lovac: Lova~ko
Q. Pavkovi}: Narodno oro
Q. Pavkovi}: Bitol~anka oro
Q. Pavkovi}: Vla{ko moravska igra
Q. Pavkovi}: Virtuozna harmonika
Rumunska igra aran`man Q. Pavkovi}a
Hora Bukuresti aran`man Q. Pavkovi}a
I druga odgovaraju}a dela
GRADSKE PESME
IZVORNE PESME
IZVORNE PESME U KONCERTNOJ OBRADI
a) ~etiri etide razli~itog karaktera;
b) ~etiri narodne igre razli~itog karaktera;
d) ~etiri kompozicije po slobodnom izboru.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica zadata na ispitu;
2. Jedna etida;
3. Jedna narodna igra kolo;
6. Kompozicija po zlobodnom izboru.
RAZRED
NARODNE IGRE KOLA
ma instrumenta ovog odseka, a u skladu sa mogu}nostima u~enika,
poznatih majstora na harmonici (npr: Q. Pavkovi}: Nevestino,
Zori~ino kolo, Bo}ino kolo i drugih autora....)
GRADSKE PESME
IZVORNE PESME
Srpske i ruske narodne pesme u obradi V. P. Vlasova
Ruske narodne pesme u obradi A. Owegina
V. Podgorni: Parafraza
A. Saliman-Vladimirov: Ruska igra
J. Derbenko: Kako je i{ao i {etao Vawu{a
J. Derbenko: Tanka rjabina
Narodne pesme u obradi V. Ivanova (Kijev Muzi~ka Ukrai-
na, 1989)
Narodne pesme u obradi Motova, Jak{evi~a, Londonova i dr.
Francuske estradne kompozicije Mizet , , i deo
(Pariz, Paul Beuscher-Arpge 1957) po izboru od 440 kompozicija
K. Bom: Perpetum mobile obrada A. Nazarenko (Moskva,
Muzika 1988)
O. Muntajm: Moldavska igra br. 1 (Kijev, Muzi~ka Ukrai-
na, 1988)
Muzika za igru zapadnoevropskih kompozitora (Lewingrad,
MUZIGIZ 1954) po izboru
V. Semjonov: Varijacije na temu Po Donu {eta... (Moskva,
Sov. Kompozitor, 1987)
J. [traus: Prole}ni glasovi u obradi I. Jak{evi~a (Anto-
logija deo)
a) tri etide razli~itog karaktera;
b) tri narodne igre-kola razli~itog karaktera;
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica zadata na ispitu;
2. Jedna etida;
6. Kompozicija po slobodnom izboru.
RAZRED
NARODNE IGRE KOLA
ma instrumenta ovog odseka, a u skladu sa mogu}nostima u~enika
dela M. Aran|elovi}a-Kemi{a, M. Kodi}a, D. Aleksandri}a, M.
Mijatovi}a, V. Kandi}a ....
Narodne pesme u koncertnoj obradi V. Ivanova, I. Jak{evi-
~a, J. Derbenka, V. N. Motova, V. P. Vlasova ....
Ruske narodne pesme u koncertnoj obradi Antologija deo
Francuske estradne kompozicije Mizet , , i deo
(Pariz, Paul Beuscher-Arpge 1957) po izboru od 440 kompozi-
cija
V. P. Vlasov: Xez svita
V. P. Vlasov: Sijamska ma~ka
V. P. Vlasov: Step
V. P. Vlasov: Svi|a mi se ovaj ritam
V. Galkin: Narodne melodije u obradi za harmoniku (Mo-
skva, Sov. Kompozitor, 1982)
V. P. Vlasov: Veswanka (Moskva, Muzika, 1988)
O. Xojs: Jesewi san obrada G. [enderjova (Moskva, Sov.
Kompozitor, 1987)
J. Dranga: Koncertni repertoar harmonika{a po izboru
O. [arov: Popularne estradne kompozicije za harmoniku
po izboru (Lewingrad, Muzika, 1988)
V. Gridin: Rasipuhau obradi O. [arova za jednu harmoniku
(Lewingrad, Muzika, 1984)
X. Ger{vin i O. Piterson: Xez kompozicije po izboru
A. Danilov: Izabrane kompozicije po izboru (Moskva,
Sov. Kompozitor, 1971)
I ostala dela po izboru nastavnika, i u dogovoru sa ostalim
nastavnicima instrumenta ovog odseka, a u skladu sa mogu}nosti-
ma u~enika.
GRADSKE PESME
IZVORNE PESME
a) tri etide razli~itog karaktera;
b) tri narodne igre;
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida poèqno je da bude koncertna;
5. Dve kompozicije po slobodnom izboru.
Po{to estradna delatnost zahteva ogroman repertoar, izuze-
tan talenat i visok tehni~ki nivo izvo|a~a na ~asovima harmoni-
ke poèqno je objediniti slede}e:
a) slu{awe muzike po~eti sa na{om izvornom muzikom, pa
preko suseda (Bugara, Rumuna, Ma|ara ....) sti}i do najudaqenijih
zemaqa sveta;
b) zapisivawe melodija ve`bati u~enika da putem slu{awa
i putem diktata beleì, {to ta~nije, zadate narodne melodije;
v) svirawe kao najva`niji segment obrazovno-vaspitnog
procesa.
FLAUTA
Program nastave estradne flaute upisuju u~enici kojima je
ovaj odsek interesna sfera ka estradnom obliku muzike u koju spa-
daju: narodna muzika, evergrin i zabavna muzika.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale sa razloènim toni~nim trozvu-
cima, dominantnim i umawenim ~etvorozvucima.
Tonsko prilago|avawe za estradno izvo|ewe u razli~itim
artikulacijama u obimu do dve oktave.
ETIDE
Garibaldi: 20 etida
Marsel Mois: 25 melodijskih etida
Herbi Man: Tehni~ke ertide
K. V. Gluk: Orfej
Klod Bouling: I stav sonate za flautu i klavir
I. Ceneri}: Biseti narodne muzike
Izborne kompozicije, narodne pesme, romanse, starograd-
ske, zabavne i evergrin muzike
a) jedna klasi~na {kola etida;
b) tehni~ke ve`be u odnosu na zabavnu i narodnu muziku;
|) jedan koncert klasi~ne forme moè biti komad uz prat-
wu klavira;
`) tri izvorne kompozicije.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve skale jedna durska i jedna molska predvi|ene za
prvi razred;
3. Jedna narodna kompozicija;
4. Jedna zabavna kompozicija.
sambla
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale obraditi zajedno sa toni~nim
trozvucima, dominantnim i umawenim ~etvorozvucima.
Tonsko prilago|avawe za estradno izvo|ewe u razli~itim
atrikulacijama. Tehni~ke ve`be u obimu di tri oktave.
ETIDE
T. Bem: 12 etida
Geri Boldi: Grands Exercices
M. Mois: Skale i arpe|a
H. Man: Tehni~ke etide
G. F. Hendl: Sonata br. 3 Ge-dur; Sonata br. 5 Ef-dur
T. Vido{i}: Dijalog za flautu i klavir
Klod Buling: i stav Sonate za flautru i klavir
I. Ceneri}: Biseri narodne muzike
B. Karaklji}: i sveska
Izbor sa jugoslovenskih festivala zabavne muzike
a) jedna klasi~na {kola etida i trehni~ke ve`be;
b) dva komada klasi~nog karaktera;
v) pet narodnih koncertnih kompozicija;
g) pet zabavnih i evergrin kompozicija;
d) dva klasi~na komada;
|) pet narodnih kola;
e) tri izvorne kompozicije.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve skale jedna durska i jedno molska po izboru;
2. Jedna etida;
sambla
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale sa razliènim trozvucima i ~e-
tvorozvucima u obimu instrumenta.
Tonske i tehni~ke ve`be u artikulacijama u obimu tri oktave.
ETIDE
Andersen: 24 tehni~ke ve`be
Garibaldi: Velike etide
Herbi Man: Tehni~ke etide
A. Vivaldi: Sonata za flautu i klavir
Rajneke: Balada
Mi{el Blave: Sonata br. 1. i 2. Za flautu i klavir
Klod Bouling: i stav Sonate za flautu i klavir
Muzika mediterana Italija, Francuska, [panija
b) tehni~ke ve`be sa trilerima i improvizacijama;
d) tri izvorne narodne kompozicije;
|) pet zabavnih i evergrin kompozicija doma}ih i stranih
kompozitora;
e) jedan klasi~an koncertni komad.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna etida;
sambla
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale sa razloènim trozvucima i
~etvorozvucima u obimu instrumenta.
Tonske i tehni~ke ve`be u {esnaestinama sa trilerima i
improvizacijama.
ETIDE
Andersen: [kola virtuoziteta 24 velike etide
Kami: [est velikih etida
Herbi Man: Tehni~ke etide
J. S. Bah: Sonate za flautu i klavir
Fore: Fantazija za flautu i klavir
Klod Bouling: Sonata za flautu i klavir
Muzika mediterana Italija, Francuska, [panija
b) tehni~ke ve`be sa trilerima i improvizacijama;
g) pet narodnih kompozicija;
d) pet zabavnih i evergrin kompozicija doma}ih i stranih
kompopzitora;
|) jedan klasi~an koncert ili komad;
e) sonata Kloda Boulinga.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
2. Dva stava iz Sonate Kloda Boulinga;
sambla
KLARINET
Program nastave }e sadràti tematiku klasi~ne i estradne
{kole u odnosu 60% klasi~nog programa i 40% estradnog.
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale do visine ge
3
, sa trozvucima, do-
minantnim i umawenim septakordima.
Skale svirati stakato i legato u laganim osminama i {e-
snaestinama.
Rad na komplementarnim ritmovima.
Hromatska skala i improvizacija sa zadatim lestvi~nim to-
novima.
ETIDE
Lefevr: Metodo (G. V. Ricordi, Milano ER 2035)
L. Videman: (Edition, Breitkof No. 4234)
Petar Gojkovi}: Estradne etide sa improvizacijama
K. V. Gluk: Misette
J. Brams: Sonata ef mol
B. Milo{evi}: Balkanske impresije
ske, zabavne i evergrin muzike
b) dve estradne {kole;
d) dve zabavne koncertne kompozicije;
|) jedan klasi~an koncert lak{e forme;
z) dve zabavne i evergrin kompozicije za koncertno izvo|ewe.
ISPITNI PROGRAM
1. Skala po izboru (dur mol) kroz tri oktave;
4. Jedna zabavna kompozicija
sambla
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale do visine ge
3
sa trozvucima, do-
minantnim i umawenim septakordima.
Skale svirati stakato i legato u {esnaestinama razloèno.
Rad na komplementarnim ritmovima.
Hromatska skala i improvizacija sa zadatim lestvci~nim
tonovima.
ETIDE
@an-@an: Prva sveska (Edition Leduc, Paris)
Bruno Brun: êtvrta sveska
Beni Gudman: Prva kwiga
Bruno Brun: Izbor malih komada
K. M. Veber: Koncertino
V. A. Mocart: Ada|o
[tamic: Koncert za klarinet Be-dur
B. Milo{evi}: Balkanske improvizacije
Izbor sa jugoslovenskog festivala Beogradsko prole}e
ske, pesme, zabavna i evergrin muzika.
b) dve estradne {kole razli~itog karaktera narodna i za-
bavna muzika;
|) jedan komad ili koncert klasi~nog karaktera;
ISPITNI PROGRAM
1. Dve skale jedna durska i jedna molska;
sambla
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u obimu instrumenta (do a
3
) sa
razloènim trozvucima, stakato i legato u {esnaestinama.
Hromatska skala u svim artikulacijama i raznim ritmi~kim
varijantama.
Improvizacija sa zadatim lestvi~nim tonovima.
ETIDE
@an-@an: Prva sveska (Edition Leduc, Paris)
Kavalini: 30 kapri~a
Bruno Brun: êtvrta sveska
Beni Gudman: Prva i druga kwiga
K. M. Veber: Koncertino
K. M. Veber: Varijacije
Beni Gudman: Izbor komada
Muzika mediterana napolitanske, francuske kompozicije
B. Milo{evi}: Balkanske improvizacije
Izbor sa jugoslovenskih festivala
ske, pesme, zabavna i evergrin muzika.
b) dve estradne {kole narodna i zabava muzika;
g) pet narodnih kompozicija tri izvorne;
d) dve zabavne i evergrin kompozicije;
|) komad sa klavirom klasi~nog karaktera koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve skale durska i molska;
2. Etida po izboru;
sambla
RAZRED
SKALE
Sve durske i molske skale u obimu instrumenta (do a
3
) sa raz-
loènim trozvucima, dominantnim i umawenim ~etvorozvucima.
Skale svirati stakato i legato u {esnaestinama razloèno.
Hromatska skala u svim artikulacijama ve`bati u razli~i-
tim ritmi~kim figurama.
ETIDE
Kavalini: 30 kapri~a
Krep{: Izbor 20 etida iz i sveske
Arti [o: [kola sa improvizacijama
Beni Gudman: i kwiga
K. M. Veber: Koncert ef-mol
Arti [o: Koncert za klarinet
B. Milo{evi}: Suton na jugu; Tatino kolo; Brezni~ko kolo
Muzika mediterana napolitanske, gr~ke, francuske kom-
pozicije
Izborne kompozicije narodne pesme, romanse, starograd-
ske pesme, zabavna i evergrin muzika.
a) jedna klasi~na {kola ertida;
b) jedna zabavna {kola etida;
v) jedna narodna {kola etida;
g) dva klasi~na komada;
d) tri izvorne nerodne kompozicije;
|) dve zabavne i evergrin kompozicije.
ISPITNI PROGRAM
1. Etida po izboru;
sambla
PEVAWE
RAZRED
êtiri melodijske ve`be po izboru.
êtiri pesme italijanskih, francuskih i engleskih autora
H-H veka na originalnom jeziku ili na proverenom prevodu.
Napolitanske pesme.
Gr~ke pesme.
Francuske {ansome.
Narodne izvorne pesme srpske pesme (Vrawe, Kosovo,
Vojvodina).
Starogradske pesme stari zapisi, nove gradske pesme.
Romanse ruske, doma}i autori, Rumunske, ma|arske.
MOGU]A LITERATUIRA
Izbor najpoznatijih napolitanskih pesama Sole mio, Torna e
Sorento....
Izbor sa jugoslovenskih festivala narodne i zabavne muzike.
a) pet narodnih pesama;
b) pet gradskih pesama;
v) pet romansi;
g) dve napolitanske pesme;
d) jedna {ansona.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna napolitanska pesma;
3. Jedna narodna pesma;
4. Jedna romansa.
Ispit koncert mora da bude odràn u saradwi sa korepe-
titorom, kamernim ili me{ovitim estradnim ansamblom.
RAZRED
êtiri melodijske ve`be tehni~ke vokalne ve`be.
Dve pesme starih majstora.
IZBOR KOMPOZICIJA
Ka~ini, Skarlati, \ordano, Stradela, Karisimi, Pergolezi
Napolitanske pesme
Francuske {ansone
D. Karaklaji}, B. Simi}, P. Ivanovi}, M. Kotli} ....
X. Ger{vin, K. Porter, D. Elington, A. K. Jobim ....
Narodne izvorne pesme srpske pesme (Vrawe, Kosovo, Voj-
vodina)
Starogradske pesme i romanse
a) pet narodnih pesama;
b) pet gradskih pesama;
v) pet romansi;
g) jedna pesma starih majstora;
d) dve napolitanske pesme;
|) jedna {ansona.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna napolitanska pesma;
2. Jedna pesma starih majstora;
4. Jedna narodna pesma ili romansa;
5. Jedna pesma zabavnog karaktera doma}eg autora.
Ispit koncert mora da bude odràn u saradwi sa korepe-
titorom, kamernim ili me{ovitim estradnim ansamblom.
RAZRED
Melodijske ve`be sa tipi~nim ukrasima zabavna ili na-
rodna muzika.
Intonativne ve`be sa zadatim tonalitetima.
Dve pesme ili arije autora H-H veka.
êtiri pesme jugoslovenskih ili slovenskih kompozitora
S. Mokrawac, J. Marinkovi}, P. Kowovi}, P. I. âjkovski, A. Bo-
rodin, N. Rimski-Korsakov ....
Jedna arija iz klasi~nih opera.
Muzika mediteranskih naroda Gr~ka, [panija, Italija,
Portugal
Narodne pesme balkanskih naroda akcenat na melodije sa
karakteristi~nim ritmovima
Starogradske pesme i romanse
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna pesma starih majstora moè i arija;
2. Jedna pesma mediteranskih naroda;
3. Jedna pesma zabavnog karaktera doma}eg ili stranog au-
tora;
4. Jedna narodna, starogradska pesma ili romansa.
Ispit koncert je javnog karaktera i mora da se odràn u
saradwi sa korepetitorom i me{ovitim estradnim ansamblom.
RAZRED
Melodijske ve`be sa tipi~nim ukrasima zabavna ili na-
rodna muzika.
Intonativne ve`be sa zadatim tonalitetima.
îtawe s lista improvizacija.
IZBOR KOMPOZICIJA
Jedna operska arija autora HH i HH veka
Muzika mediteranskih naroda Gr~ka, [panija, Portugal,
Francuska.
Narodne pesme srpske pesme (Vrawe, Kosovo, Vojvodina)
Starogradske pesme, romanse, {ansone, novije gradske pesme.
MOGU] MATERIJAL
K. M. Veber, Rosini, Belini arije
Napolitanske pesme
Izbor sa jugoslovenskih festivala K. Kova~, V. Borisa-
vqevi}, A. Kora}, R. Graki}, D. Jak{i} ....
Ibor najpoznatijih svetskih evergrina i zabavnih pesama
Izvorna narodna muzika u obradi
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna napolitanska pesma po mogu}stvu arija;
2. Dve narodne pesme jedna rubato, druga u ritmu;
4. Jedna romansa;
5. Tri kompozicije razli~itog zabavnog karaktera 9 zabavna,
pop, rok;
Ispit javni koncert mora da se odrì u saradwi sa kore-
petitorom i me{ovitim estradnim ansamblom.
Stvarawe novog estradnog oblika pevawa treba da bude
usmereno na prou~avawe i upoznavawe sa narodnom, zabavnom i
evergrin muzikom. Kroz nastavu }e se prou~avati osnovna karakte-
ristrika i wene razli~itosti u odnosu na klasi~no pevawe. Na-
~in interpretacije i povezivawe sa klasi~nom muzikom stvori}e
potpuno jedinstven spoj estradnog pevawa. Maksimalno upoznava-
we sa dosada{wim iskustvima kroz muzi~ki materijal, koji je je-
dini i glavni izvor svih dosada{wih {kola pevawa {irom sveta.
U praksi, u~eniku treba da bude sve prikazano kroz direktnu
prezentaciju, istorijski pregled, preslu{avawe dostupnih audio-
vizuelnih materijala.
[kolu estradnog pevawa mogu poha|ati u~enici svih odseka
koji se nalaze na posledwoj godini glavnog predmeta, a zaintere-
sovani su i imaju smisla i afiniteta ka ovoj vrsti pevawa.
Nastava se odvija u okviru ~etvorogodi{weg {kolovawa.
Pedagog treba da vodi ra~una o razli~itoj impostaciji glasa kod
razli~itih stilova i da uskladi na~in izvo|ewa na visok profe-
sionalni nivo.
Odnos programa u nastavi }e sadràti 50% klasi~nog i
50% estradnog programa.
S obzirom da ne postoje objediweni notni materijali pre-
poruka je da se upotrebqavaju razli~ite edicije i izdawa koja su
dostupna. Obavezno voditi ra~una da se repertoar prilago|ava mo-
gu}nostima u~enika i da se {arolikost programa uskladi i pri-
lagodi karakteru glasa koji poseduje u~enik.
TEORETSKI ODSEK
SOLFE\O
RAZRED
MELODIKA
1. Jednoglasno pevawe
Dijatonika: fiksirawe stupweva u okviru harmonskih
funkcija; tonaliteti do ~etiri predznaka;
Moldur i mutacije (de-De, Ef-ef, a-A, Ce-ce, e-E, Ge-ge);
hromatske prolaznice i skretnice;
dijatonske modulacije u paralelni, subdominantni i do-
minantni tonalitet; po~etni tonalitet do dva predznaka;
pevawe srpskih narodnih pesama sa tekstom.
2. Dvoglasno pevawe
Dijatonika i dijatonske modulacije na dominantu ili pa-
ralelu;
pevawe lakih dvoglasnih pesama sa tekstom.
Opaàwe pojedina~nih tonova u celom registru klavijatu-
re, a prema datoj intonaciji, kadenca Ce-dura;
opaàwe i intonirawe intervala/dvozvuka u tonalitetu
bez analize intervala; teì{te ka opaàwu 3-4 dvozvuka u nizu;
opaàwe i intonirawe {timova od kamertona (tonalite-
ti do ~etiri predznaka);
harmonske veze: stroge i slobodne na glavnim stupwevima.
RITAM
Ravnomerno ~itawe u violinskom i bas kqu~u do 100 udara
u minutu, a kroz inserte iz literature; promene kqu~eva;
parlato: primeri sa obeleènim tempima, akcentima i
frazama u umerenim tempima;
ritmi~ke vrste i figure: ~etvorodelna podela ritmi~ke
jedinice (diferencirawe ritmi~kih figura sli~nih po izgledu);
ve}e kori{}ewe pauza i ligatura; trodelni ritmovi, prosta deoba
trodela i punktirane figure sa i bez uzmaha; narodni ritmovi sa
jednim trodelom;
odre|ivawe metri~ke vrste u narodnim pesmama prema pe-
vawu nastavnika.
DIKTATI
Zapisivawe dijatonskih tonova (pojedina~nih i grupe to-
nova) prema kadenci tonaliteta koji se obra|uje ili obnavqa;
zapisivawe apsolutnih visina (obim a
1
de
2
i e
1
a
1
);
zapisivawe dijatonskih dvozvuka;
jednoglasni melodijski diktat: zapisivawe motiva i pri-
mera sviranih po dvotaktima, a u okviru gradiva iz melodike;
zapisivawe ritmi~kih motiva i ritmi~kog diktata po dvo-
taktima uz opaàwe metri~ke vrste;
zapisivawe narodne pesme sa tekstom prema pevawu nastav-
nika.
ISPITNI ZAHTEVI
1. Zapisivawe dijatonskih dvozvuka u tonalitetu jednogla-
snog diktata;
2. Jednoglasni melodijski diktat: modulacije na dominantu
ili mutacije;
3. Ritmi~ka etida, umerena tempa, bez skokova u okviru rit-
mi~kih figura kra}eg trajawa;
4. Pevawe s lista u okviru pre|enog gradiva iz melodike.
RAZRED
MELODIKA
1. Jednoglasno pevawe
Postavka alteracija u tonalitetima sa mawe predznaka;
obnavqawe i postavka tonaliteta do sedam predznaka, di-
jatonika i hromatske skretnice;
dijatonske modulacije i mutacije; tonaliteti prve kvintne
srodnosti;
upoznavawe modusa (pevawe lestvica i kadenci dorskog,
frigijskog, lidijskog i miksolidijskog modusa);
pevawe srpskih narodnih pesama s tekstom.
2. Dvoglasno i troglasno pevawe
Dvoglasni primeri: dijatonika i dijatonske modulacije;
homofone kompozicije i kanoni (primeri iz literature);
troglasni primeri: dijatonika, kanoni i primeri u vezi
sa radom na harmonskim vezama.
Opaàwe osnovnih tonova (prema kadenci Ce-dura) i hro-
matskih tonova FIS i BE u celom registru klavijature;
opaàwe apsolutnih visina (kao u razredu) od de
1
do de
2
;
opaàwe dvozvuka u tonalitetima koji se obra|uju; prime-
na mutacija i modulacija (prema primerima za dvoglasno pevawe);
opaàwe i intonirawe {timova prema kamertonu ;
opaàwe i intonirawe ~etvorozvuka na , i stupwu
sa razre{ewem;
harmonske veze: troglas i ~etvoroglas, stroge i slobodne
veze akorada u tonalitetima do ~etiri predznaka (glavni i spo-
redni stupwevi);
RITAM
Ravnomerno ~itawe (do 120 udara u minutu) inserata iz li-
terature, sa i bez promene kqu~eva;
ritmi~ke vrste i figure: trodelni ritmovi i duola; osmo-
delna podela i mala triola; narodni ritmovi sa jednim i dva tro-
dela, a sa primenom promera iz muzi~kog folklora;
promene vrste takta: izjedna~avawe trajawa dvodelne sa
trodelnom jedinicom brojawa.
DIKTATI
Zapisivawe apsolutnih visina u obimu oktave;
zapisivawe dvozvuka sa primenom mutacija i modulacija
(prema primerima za dvoglasno pevawe);
jednoglasni melodijsko-ritmi~ki diktat: alteracije i mo-
dulacije;
zapisivawe srpskih narodnih pesama sa tekstom (klasi~ni
i narodni ritmovi);
dvoglasni diktati prema gradivu iz melodike.
ISPITNI ZAHTEVI
Pismeni deo: Jednoglasni i dvoglasni diktat iz okvira
gradiva, kao i zapisivawe harmonskih veza
Usmeni deo: Ritmi~ka etida za ~itawe sa lista;
Melodijska etida za pevawe sa lista.
RAZRED
MELODIKA
1. Jednoglasno pevawe (violinski, bas i alt kqu~)
Alteracije: skokovi u alterovane tonove (stabilne i la-
bilne alteracije) i napu{tawe alterovanih tonova skokom;
tehni~ke ve`be: alterovani akordi i wihova razre{ewa
(N
6
, Frigijski kvintakord i DD);
postavka alt kqu~a (ravnomerno ~itawe i pevawe primera
iz literature); transponovawe iz alt u violinski kqu~ i obrnuto,
kao i iz bas u alt kqu~ i obrnuto;
modulacije u tonalitete prve i druge kvintne srodnosti
(ve}i melodijsko-ritmi~ki zahtevi) i u udaqene tonalitete; pri-
meri iz literature za mutacije i modulacije;
srpske i crnogorske narodne pesme sa primenom hromatike.
2. Dvoglasno i vi{eglasno pevawe
Homofoni i polifoni primeri iz literature (period
klasicizma i baroka);
dvoglasne i vi{eglasne narodne pesme;
troglasni primeri u okviru zahteva iz harmonskih veza.
OPA@AWE I INTONIRAWE
Opaàwe osnovnih i hromatskih tonova (FIS, BE, CIS,
ES) u obimu od tri oktave (kadenca Ce-dura);
opaàwe apsolutnih visina i wihovo zapisivawe od a (ma-
la oktava) do de
2
;
sistematizacija {timova svih tonaliteta, wihovo opaà-
we i intonirawe;
opaàwe i intonirawe septakorada sa razre{ewem;
harmonske veze: troglas i ~etvoroglas, stroge i slobodne
veze akorada; opaàwe i zapisivawe harmonskih veza na glavnim i
sporednim stupwevima do ~etiri akorda u nizu; modulacije.
RITAM
Ravnomerno ~itawe u alt kqu~u;
parlato: obrada brzih i laganih tempa, kao i promene tem-
pa i metra;
poliritmija: 3:2, 2:3, 3:4, 4:3;
narodni ritmovi sa promenom metra preko primera iz
muzi~kog folklora.
DIKTATI
Iz gradiva melodike: zapisivawe prema dvotaktima, prema
muzi~kim frazama i vergl diktat;
dvoglasni diktati, usmeni i pismeni sa alteracijama i
modulacijama;
zapisivawe srpskih narodnih pesama sa promenom metra.
ISPITNI ZAHTEVI
1. Zapisivawe apsolutnih visina, dvozvuka i harmonskih veza;
2. Melodijsko-ritmi~ki diktat (modulacije i alteracije);
3. Parlato prema godi{wem gradivu ~itawe sa lista;
4. Pevawe sa lista jedne srpske narodne pesme sa tekstom;
5. Melodijski primer pevawe sa lista u okviru gradiva.
RAZRED
MELODIKA
Rekapitulacija gradiva kroz primere iz literatura i in-
struktivne ve`be;
hromatske i enharmonske modulacije (informativno);
alterovani akordi i wihova razre{ewa (tehni~ke ve`be i
prikaz preko inserata iz literature);
jednoglasno i dvoglasno pevawe srpskih narodnih pesama
(promene metra i kori{}ewe hromatskih promena);
dvoglasno i vi{eglasno pevawe modulacija, mutacija i al-
teracija;
primena harmonskih veza u troglasnim i ~etvoroglasnim
primerima iz literature;
postavka tenor kqu~a (ravnomerno ~itawe i pevawe ilu-
strativnih primera; transponovawe iz tenor kqu~a u violinski i
bas kqu~ i obrnuto.
Opaàwe osnovnih i hromatskih tonova (prema primerima
iz melodike);
opaàwe slobodnih dvozvuka u tonalitetu i od kamertona;
harmonske veze: uski i {iroki slog, slobodno i strogo vezi-
vawe akorada: dijatonika sa septakordima i dijatonske modulacije;
opaàwe modusa i modalnih elemenata (usmeni diktat i
analiza).
RITAM
Ravnomerno ~itawe: tenor i alt kqu~ ;
ritmi~ko ~itawe: brza i lagana tempa; sve vrste triola i
druge nepravilne ritmi~ke grupe (kvintola, sekstola);
obnavqawe celokupnog gradiva i pro{irivawe znawa iz
oblasti promene metra i tempa;
nepravilne ritmi~ke grupe: sve vrste triola, kvintole i
sekstole;
~itawe primera iz literature.
DIKTATI
Zapisivawe srpskih narodnih pesama sa tekstom (hromatske
promene, elementi mutacija), silabi~ne i melizmati~ne pesme;
melodijsko-ritmi~ki diktat (prema muzi~kim frazama) iz
gradiva melodike;
dvoglasni diktat, dijatonika, hromatske sekvence i prola-
znice, modulacije i mutacije, kao i alteracije;
ritmi~ki diktat: promene metra i metri~kih jedinica.
ISPITNI ZAHTEVI
1. Jednoglasni i dvoglasni diktat iz okvira gradiva (prema
zahtevima za upis na muzi~ke studije); zapisivawe narodne pesme
sa tekstom prema pevawu nastavnika;
2. Parlato iz okvira gradiva iz ritma;
3. Melodijska etida za pevawe sa lista (prema zahtevima za
upis na muzi~ke studije).
Nastava solfe|a treba da obezbedi razvoj muzi~kog sluha i
muzi~ke pismenosti sinhronizacijom procesa opaàwa i repro-
dukcije. Samim tim, metodologija i sadràji programa usmeravaju
se ka zami{qawu notne slike na osnovu slu{nog muzi~kog sadr-
àja i, suprotno, zami{qawe zvuka (glasom i na svom instrumen-
tu) na osnovu uvida u notni tekst. Jedino tako instrumentalisti
mogu ~uti u sebi ono {to treba da odsviraju, a teoreti~ari da budu
pripremqeni za savla|ivawe svih teorijskih disciplina.
Postoje}i obrazovni smerovi imaju veoma sli~ne sadràje
programa. Razlika se najvi{e ogleda u tome {to se kod instrumen-
talista vi{e forsira instrumentalno ritmi~ko ~itawe i opaà-
we intervala i akorada, a kod teoreti~ara rad i na opaàwu i na
reprodukciji. Harmonski sluh, pevawe sa lista, ~iste intonacije
i instrumentalno ritmi~ko ~itawe postupno se razvijaju tokom
~etvorogodi{weg {kolovawa. Zahtev koji se postavqa vokalno-in-
strumentalnim izvo|a~ima koncipiran je tako da omogu}ava u~e-
nicima produàvawe {kolovawa na svim odsecima fakultetske
nastave, {to, uostalom, potvr|uju i ispitni zahtevi u razredu i
zahtevi za proveru ispuwenosti uslova na fakultetima u na{oj ze-
mqi (pa i u inostranstvu).
Organizacija ~asa solfe|a umnogome doprinosi uspe{noj
realizaciji programa. Predlaè se ustaqeni rad na opaàwu i
intonirawu (na po~etku ~asa), pevawe sa lista i diktat (melodij-
ski i ritmi~ki, a sa kombinovawem istih jednog ~asa duì rad
na ritmu, slede}eg na melodici) i ritmi~ko ~itawe (u kombinaci-
ji sa ravnomernim ~itawem).
Predmetni nastavnici mogu dobiti osnovnu orijentaciju za
savla|ivawe pojedinih nastavnih oblasti u datim uputstvima:
MELODIKA
Funkcionalna postavka tonova u tonalitetu i tonalno po-
stavqawe modulacija, alteracija i ostalih tonalnih problema.
Predlaè se rad na transponovawu motiva, naro~ito za utvr|iva-
we stupweva u okviru harmonskih funkcija i u pripremnom radu
za pevawe modulacija (alteracija i modusa). Imenovawe tonova:
solmizacijom u pevawu sa lista i ritmi~kom ~itawu, a abecedom
u opaàwu i intonirawu akorada, kao i usmenoj analizi interv-
ala pre pevawa.
Priprema za pevawe jednog melodijskog primera izvodi se
opaàwem tonova i melodijskih motiva (sa problematikom u me-
lodijskom primeru), dakle intonirawe tonova i motiva, ritmi~-
ko ~itawe solmizacijom, uzimawe intonacije ({tim) od kamerto-
na i pevawe primera. Preporu~uje se nastavnicima da etide sa
modulacijama harmonizuju na klaviru, bez svirawa melodijske deo-
nice. Naravno, harmonizacija je poèqna i kod savla|ivawa dru-
gih melodijskih oblasti, ali je kod modulacija najpotrebnija.
Instruktivni primeri sluè za pripremawe pevawa (ili
ritmi~kog ~itawa) vokalno-instrumentalne literature, dakle, ne
smeju biti dominantni u odnosu na umetni~ku muziku.
Dvoglasno i troglasno pevawe podrazumeva rad na ~istoj in-
tonaciji, a to }e biti pripremqeno stabilnom fiksacijom le-
stvi~nih stuweva preko wihove uloge u glavnim harmonskim funk-
cijama. Dvoglasno i troglasno pevawe po~iwe se u osnovnoj {ko-
li, ali je i sada potrebno prvo raditi na kratkim motivima i na
jednovremenom pevawu svih deonica. Za dvoglase se preporu~uje
slede}i na~in rada:
grupno ili pojedina~no pevawe (po dvoje) oba glasa;
pevawe jedne deonice dok nastavnik drugu izvodi na klavi-
ru (ili glasom);
pevawe jedne deonice, a svirawe druge na klaviru (pojedi-
na~no).
Za obradu troglasa koristiti iste sadràje rada koji se ob-
ra|uju u harmonskim vezama. Tako }e se olak{ati i troglasno peva-
we i opaàwe harmonskih veza (literatura A. Oluji}: Razvoj harm-
onskog sluha).
U ovoj oblasti se napu{ta zastarela praksa opaàwa i in-
tonirawa bez imenovawa, bez oslawawa na tonalitet i na apsolut-
nu intonaciju od kamertona. Do pojave odgovaraju}e literature, za
ovu oblast pomo}i}e sugestije nastavnika koji su odavno pre{li
na svesno opaàwe tonova, intervala i akorada.
Rad na opaàwu osnovnih tonova sa postupnim uvo|ewem
hromatskih odvija se svirawem pojedinih tonova u duèm trajawu,
a sa asocijacijom na Ce-dur. Dakle, tonovi se mogu imenovati sol-
mizacijom. Poèqno je da se opaèni tonovi tokom godina i za-
pisuju u linijskom sistemu. Za opaàwe apsolutnih visina (abece-
dom) koristi se suprotan na~in rada: svirawe tonova u kratkom
trajawu sa duòm pauzom izme|u dva tona, s tim da se u po~etku naj-
vi{e pojavquje sam kamerton, a kasnije se hromatski tonovi javqa-
ju potpuno slobodno, sa i bez realterovawa istih. Da ne bi do{lo
do zabune oko enharmonskih tonova, najboqe je utvrditi tonske
nizove: e-ef-fis-ge-gis-a-be-ha-ce-cis-de s tim da se u razredu
ve`bawa odvijaju u okviru jedne ~iste kvarte, pa posebno druge(e-
a, a-de), bez povezivawa svih tonova u okviru jednog diktata. Opa-
àwem osnovnih tonova (na celoj klavijaturi) razvija se tonalni
na~in mi{qewa i opaàwa onim istim redosledom uvo|ewa hro-
matskih tonova kojim su se pojavqiovali na prelazu iz modalnosti
u dur-mol sistem. Opaàwe u malom obimu, sa ~estim hromatskim
promenama tonova, ne re{ava se intervalski ve} pam}ewem ton-
skih visina sa orijentacijom prema tonua koji se prvi urezuje u
svest ~estim ponavqawem. Spajawem ova dva na~ina rada znatno se
ubrzava rad na melodijskim diktatima i na pevawu sa lista. I u
ovom programu umesto slobodnih dvozvuka traì se opaàwe poje-
dina~nih tonova.
Intonirawe intervala i akorada vezuje se za tonalitet i za
kamerton. Rad na {timovima (intonirawu i opaàwu toni~nog
trozvuka na osnovu datog kamertona) treba negovati jo{ od osnov-
ne muzi~ke {kole. Svesno opaàwe i svesno imenovawe {timova
i harmonskih veza znatno }e doprineti razvoju sluha, a samim tim
i razvoju muzikalnosti na{ih u~enika. Ne treba zaboraviti da je u
na{im krajevima evidentna nerazvijenost harmonskog sluha, s ob-
zirom na na{u jednoglasnu folklornu muzi~ku tradiciju (litera-
tura A. Oluji}, navedeno delo).
RITAM
Inovacije ritmi~ne nastave omogu}avaju odvajawe dana{we
nastave solfe|a od jednog ve} zaboravqenog predmeta, notna peva-
wa koje je ostavilo traga u shvatawu i realizaciji solfe|a. Dakle,
pojavquje se instrumentalni solfe|o, okretawe nastave prema po-
trebama lakog ~itawa instrumentalnog teksta u tri dimenzije,
kako kaù instrumentalisti: ritmi~ke figure i vrste atrikula-
cije i frazirawe tempo. Naravno postupnost u radu i odgovara-
ju}a literatura sa metodskim uputstvima za rad u~ini}e ovu disci-
plinu izvodqivom. Jedino tako solfe|o moè u potpunosti da za-
dovoqi potrebe korelacije i koordinacije sa instrumentalnom
nastavom.
U nastavi ritma opredequje se za smer: od zvuka ka notnoj
slici i tuma~ewu, i to preko melodijskih primera iz literature,
a ne preko posebno pisanih ve`bi. One sluè u toku rada za usavr-
{avawe nekih ritmi~kih problema, ali samo kao most od prvih
zvu~nih impresija do ~itawa instrumentalnog teksta.
Za ritam i za obradu melodike treba {to vi{e koristiti
originalne kompozicije, sa eventualnim neznatnim adaptacijama
za solfe|o (bez mewawa tempa i bez transponovawa). U ciqu pri-
bliàvawa potrebama nekih smerova muzi~kih struka na studija-
ma, uvodi se ~iatwe alt i tenor kqu~a, ali tek od razreda i pre-
ma mogu}nostima pojedinih klasa.
Ritmi~ke vrste i figura prate od do razreda razvoj na-
stave na ritmovima suprotnih vrsta: ritmovima parne distribuci-
je (dvodelnim podelama ritmi~ke jedinice), trodelnim ritmovima
i ritmovima na{e narodne muzike. Treba posebno obratiti pa-
`wu na razlike u akcentovawu suprotnih vrsta i figura, a prema
uputstvima datim u uxbenicima autora Z. Vasiqevi}, Solfe|o-ri-
tam, .
U oblasti ritmi~kog ~itawa predvi|a se obrada dve vrste
etida, jednih sa lak{im figurama i osnovnim vrstama taktova
da bi se preko wih uvodili teì zahtevi iz frazirawa. Artikula-
cije i akcentovawa, i, sa gradivom te godine, ali sa mawim zahte-
vima u pogledu tempa i svih onih oznaka koje prate instrumental-
nu literaturu.
Za vreme ritmi~kog ~itawa, opaàwe vrste takta, pevawa
melodijskih primera, neophodno je koristiti precizno taktirawe
sa jasno nazna~enim po~etkom svake jedinice brojawa. Kod rit-
mi~kih i melodijskih diktata tako|e se predlaè taktirawe sve
do onog momenta kada ve}ina u~enika u razredu ne ovlada unutar-
wim ose}ajem o proticawu vremena i ritmi~kom pokretu u taktu,
odnosno dvotaktu.
DIKTATI
Ve`be diktata treba sprovoditi na svakom ~asu. Ne moè se
jednostavno re}i usmeni diktat prethodi pismenom jer se pisme-
ni ne priprema samo usmenim diktatom. Naime, opaàwe pojedi-
na~nih tonova i fiksacija stupweva u dijatonici daje mogu}nost
da se pri|e melodijskom diktatu bez nekih drugih priprema, s tim
da se tonske visine zapisuju u jednakom trajawu. Ritmi~ki diktati
i opaàwe pojedina~nih tonova spaja se postepeno sa graduira-
wem zahteva naizmeni~no iz melodike i ritma. Opaàwe motiva,
kao vid usmenih diktata, koristi se naro~ito kod opaàwa modu-
lacionih prelaza, tako da ova vrsta opaàwa prethodi jednogla-
snom diktatu sa modulacijama. Dakle, spajawe ritmi~kog diktata
i opaàwa tonova zajedno sa postavkom {tima, slu{awem dija-
tonskih kretawa u harmonskim vezama (~ime se u~vr{}uje u svesti
tonalitet) daju sna`nu osnovu za pismeni diktat. Opaàwe in-
tervala (ili slobodnih dijatonskih dvozvuka) u tonalitetu pri-
prema rad na dvoglasnom diktatu. Paralelno sa tim, mogu}e je ob-
raditi i polifono kretawe dvoglasa posebno pra}ewem doweg
glasa koji se teè ~uje iz fiziolo{kih razloga (teè se primaju
niski tonovi od vi{ih).
U okviru organizacije ~asa, treba planirati 2/3 vremena za
razne vidove opaàwa, a samo 1/3 za pevawe melodijskih primera.
Jedino se na taj na~in solfe|u omogu}uje uspe{no ostvarivawe
programskih zahteva i ciqeva same nastave.
KLAVIR A PROGRAM
A program je namewen u~enicima teoretskog odseka koji
su zavr{ili osnovnu muzi~ku {kolu sa klavirom kao glavnim
predmetom.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Dijatonske i hromatske skale kroz ~etiri oktave, u {esnae-
stinama, u paralelnom kretawu, u razmaku oktave.
Kvintakordi i septakordi u malom i velikom razlagawu,
kroz ~etiri oktave paralelno.
Na svaku dijatonsku skalu autenti~na kadenca, uski slog
ve`bati svirawe ---.
ETIDE
K. êrni op. 299 izbor
Berens op. 61, op. 88 izbor
Kramer: sveska izbor
Le{horn op. 66 izbor
davawe tehni~kih problema, sveska
POLIFONIJA
J. S. Bah: Dvoglasne invencije, Mali preludijumi, Francu-
ske svite pojedini stavovi
G. F. Hendl pojedini stavovi iz svita
Drugi autori H i H veka
SONATNA FORMA I VARIJACIJE
J. Hajdn (red. Feler): Sonate E-dur i Ge-dur
J. Hajdn: (red. Bogdanov) Sonata A-dur
J. Hajdn: (red. Kr{i}) Sonate De-dur i A-dur
J. Hajdn: Sonata-divertimento (red. Mi{evi}) Ce-dur
V. A. Mocart: KV 545 Ce-dur Fasil; KV 283 Ge-dur
L. van Betoven: Sonate op. 49, broj 1 i 2
R. [uman: op. 116, Sonata za mlade`
Berkovi~: Varijacije (na temu ruske narodne pesme)
Kabalevski: Varijacije op. 51, na temu ukrajinskih pesama
L. van Betoven: 6 lakih varijacija na {vajcarsku temu
M. Klementi: Varijacije na temu {panske igre
KOMADI
R. [uman: izbor iz Spomenara op. 68
F. [open: Za najmla|e (Lorkovi})
L. van Betoven: Bagatele, 6 Ekoseza (op. 119)
B. Bartok: Na selu, Mikrokozmos (izbor)
Kabalevski: Varijacije a-mol
F. Mendelson: Pesme bez re~i
M. Musorgski: Gopak, Suza
S. Prokofjev: op. 65 izbor
E. Grig: Lirski komadi
M. Taj~evi}: Srpske igre
S. Raji~i}: Svita
Vera. Bogdanovi}: Muzika predklasi~ara izbor
KOMADI ZA ÊTIRI RUKE
J. Kr{i}: Zbirka izbor
Hra{ovec: Zbirka Dobra tovari{ta Brada~, sveska i
(na nivou) za ~itawe i svirawe na ~asu sa pedagogom
a) sedam etida sa razli~itim tehni~kim problemima;
v) dve sonate, ili po jedan stav iz vi{e sonata;
g) ~etiri komada raznih epoha i karaktera
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
3. Stav sonate ili varijacije ili rondo;
4. Kompozicija po izboru.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Dijatonske i hromatske skale kroz ~etiri oktave, u {esnae-
stinama, u razmaku oktave, paralelno i suprotno kretawe. U razma-
ku terce kroz ~etiri oktave, paralelno.
Kvintakordi i septakordi u malom i velikom razlagawu,
kroz ~etiri oktave paralelno, u {esnaestinama. Simultano, ~e-
tvoroglasno, kroz ~etiri oktave.
Autenti~na kadenca, uski slog, uz svaku dijatonsku skalu
(kvintni, oktavni i tercni poloàj).
ETIDE
Berens: op. 61 izbor
Le{horn: op. 66 izbor
K. êrni op. 299, sveska izbor
Kr{i}-Rankovi}: sveska izbor
Kompozicije drugih autora sli~ne teìne i obima
J. S. Bah: Dvoglasne invencije
J. S. Bah: Troglasne invencije
J. S. Bah: pojedina~ni stavovi iz Francuske svite
G. F. Hendl: pojedina~ni stavovi iz Svita
SONATNA FORMA I VARIJACIJE
L. van Betoven: Varijacije Ge-dur na originalnu temu
L. van Betoven: Varijacije Ge-dur na temu Paisiela
L. van Batoven: Rondo Ce-dur (Bagatele op. 33 Es-dur, A-dur)
V. A. Mocart: Rondo De-dur, Fantazija de-mol
G. F. Hendl: Koncert Ef-dur
J. S. Bah: Koncert ef-mol
J. S. Bah: Koncert De-dur, Ge-dur, Be-dur
Berkovi~: Verijacije na temu Paganinija a-mol
J. Hajdn: Sonate (redakcija Rauks) izbor
M. Mi{evi}: 11 sonata J. Hajdna
A. Ha~aturjan: Sonatina Ce-dur
KOMADI
M. Taj~evi}: Srpske igre
Na{i kompozitori za mlade pijaniste (Milo{evi}, Trajko-
vi}, Babi}....)
J. Slavenski: Pesme i igre sa Balkana, Iz Jugoslavije
Kunc: Mlado li{}e
Pintari}-Stan~i}: Kompozicije za klavir
F. Mendelson: Pesme bez re~i izbor
B. Smetana: op. 8 Poeti~na polka, br. 2
F. [ubert: op. 142 Emprompti As-dur, op. 90 Es-dur
E. Grig: Nokturno
D. Skarlati: Sonate izbor
D. [ostakovi~: Preludijum op. 34 izbor
B. Bartok: 6 rumunskih igara
S. Prokofjev: op. 25 Gavota iz Klasi~ne simfonije; op. 22
br. 1, 10
Pulank: Mouvement perpetuel (tri stava), Dances villageoises
Debisi: Arabeska, E-dur, preludijum, Devojka sa kosom boje
lana
J. Iber: Histoires izbor
P. I. âjkovski: Godi{wa doba
R. [uman: De~je scene op. 15 izbor
F. [open: Mazurke, Valceri, Nokturna
J. Kr{i}-R. Rankovi}: Zbirka klavirskih kompozicija za sa-
vla|ivawe tehni~kih problema, sveska izbor
KOMADI ZA ÊTVORORU^NO SVIRAWE
Svirati na ~asu sa profesorom
F. [ubert: Originalne ~etvororu~ne kompozicije (Varija-
cije, Sonata Be-dur)
R. [uman: op. 66 Bilder aus Osten
I. Stravinski: Tri laka komada
I drugi komadi iste teìne
a) {est etida sa razli~itim tehni~kim problemima;
v) dve sonate ili po jedna stav iz koncerta, vi{e sonata, va-
rijacije ili ronda;
g)jedna kompozicija jugoslovenskog autora;
d) ~etiri kompozicije komada raznih autora i karaktera;
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
3. Stav sonate ili koncerta, ili varijacije ili ronda;
4. Kompozicija po izboru.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Dijatonske i hromatske skale kroz ~etiri oktave u {esnae-
stinama, u paralelnom i suprotnom kretawu u razmaku oktave.
Razmak terce, sekste i decime paralelno.
Kvintakord i septakord u malom razlagawu, razlomqeno i
simultano kroz ~etiri oktave, 12 arpe|a veliko razlagawe od is-
tog polaznog tona kroz ~etiri oktave.
Varqiva kadenca, uski slog (uz svaku dijatonsku skalu)
kvintni, oktavni i tercni poloàj (, , , , , , , ,
, )
ETIDE
K. êrni, op. 299 izbor iz i sveske; op. 636 i op. 365
po izboru
K. êrni: op. 740 izbor
Virtuozne kompozicije od starih majstora do danas (izbor
M. Mi{evi} i S. Dimitrijevi})
J. S. Bah: Troglasne invencije izbor
Francuske svite cela da se pro~ita, a da se obrade 2-3 sta-
va (izbor)
G. F. Hendl: Svite uzbor
Pjaskovski: Fuge
SONATNE FORME I VARIJACIJE
M. Klementi: Sonate izbor
J. Hajdn: Koncert De-dur, Koncert Ge-dur
J. S. Bah: Koncerti ef-mol, A-dur, E-dur
G. F. Hendl: Koncert Ef-dur; Varijacije iz svite Ge-dur;
âkona Ge-dur; Varijacije Be-dur
V. A. Mocart: Koncert A-dur, KV 488 I stav
V. A. Mocart: Koncert Ef-dur
L. van Betoven: koncert Ce-dur, I stav
L. van Betoven: Sonata op. 79 Ge-dur; Sonata op. 14 E-dur;
Sonata op. 2 ef-mol najmawe dva stava
V. A. Mocart: Varijacije Ce-dur
G. F. Hendl: Varijacije E-dur (iz svite Grobschmit)
L. van Betoven: 9 varijacija A-dur
L. van Betoven: Varijacije Be-dur
KOMADI
E. Grig: op. 52 Pesnikovo srce; Prole}u; op. 43 Poema; op. 6
Humoreske: De-dur, gis-mol, Ce-dur
Pulank: Dva nokturna
F. [open: Nokturna izbor
F. [ubert: Emprompti izbor
R. [uman: op. 28 Romansa Fis-dur; op. 124 Valcer i Listi};
op. 15 izbor
F. List: Uteha br. 1, 2 i 6
B. Bartok: Mikrokosmos izbor
D. [ostakovi~: Tri fantasti~ne igre op. 1; op. 34 Preludiji
S. Prokofjev: op. 31 Pri~e stare bake
K. Debisi: De~ji kutak izbor
Mokrawac: Igre br. 1, 2, 3, 4 i 5; Etida be-mol
Papandopulo: Svita Iz sela
S. Raji~i}: Etida; Humoreska; Igra
V. Bogdanovi}: Muzika predklasi~ara izbor
Lutke u klavirskoj muzici HH veka (izbor i redakcija M.
Mi{evi})
vla|ivawe tehni~kih problema, sveska izbor
KOMADI ZA ÊTVORORU^NO SVIRAWE
ILI DVA KLAVIRA
Za ~itawe i svirawe na ~asu sa nastavnikom
J. Kr{i}: Zbirka za ~etiri ruke
Brada~-Hra{ovec:
V. A. Mocart: Sonata De-dur; Sonata Ef-dur
K. Sen-Sans: izbor iz Karnevala ìvotiwa
S. Prokofjev: izbor iz Svite Petar i vuk
L. van Betoven: Sonata De-dur
K. Debisi: Valcer; U brodu
V. A. Mocart: Sonata Be-dur
a) pet etida sa razli~itim tehni~kim problemima;
v) dve sonate ili nekoliko stavova iz vi{e sonata i konce-
rata i jedne varijacije ili rondo;
g) dva ve}a ili ~etiri mawa komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida;
2. Polifona kompozicija;
3. Stav sonate ili koncerta ili varijacije ili rondo;
4. Komad po izboru.
RAZRED
TEHNI^KE DISCIPLINE
Dijatonske i hromatske skale kroz ~etiri oktave u {esnae-
stinama, u paralelnom i suprotnom kretawu u razmaku oktave. Raz-
mak terce, sekste i decime paralelno.
Kvintakordi i septakordi u velikom razlagawu kroz ~etiri
oktave, paralelno.
Skale u duplim oktavama kroz tri oktave, paralelno.
12 arpe|a od istog polaznog tona: ge, a, ha. Ve`ba M. L. za
polifoniju transponovano kroz sve tonalitete.
Po hromatskom redu: umaweni i dominantni septakord,
kvintakordi dura i mola, simultano ~etvoroglasno kroz dve okta-
ve. Kadence autenti~ne, varqive (svirati na kraju skale).
ETIDE
Kramer: op. 60 sveska izbor za duple terce itd
Berens: op. 61, i sveska izbor
Le{horn: op. 136 i sveska
Klementi: Gradus ad Parnasum
Mo{eles: op. 70 izbor
K. êrni: op. 740 sveska
Druga dela sli~ne teìne po izboru nastavnika.
J. S. Bah: Troglasne invcencije izbor; Francuske svite
pojedina~ni stavovi iz svih svita; Engleske svite pojedina~ni
stavovi; Mali preludijumi i fuge i fugeta
SONATNA FORMA
J. Hajdn: 11 sonata (redakcija M. Mi{evi})
L. van Betoven: op. 14 br. 1 E-dur i br. 2 Ge-dur; op. 2 br. 1
ef-mol i druge
KOMADI
K. Debisi: Arabeske E-dur i Ge-dur; De~ji kutak
Kupren: Sestra Monik
@. F. Ramo: Gavota i Varijacije
R. [uman: Arabeska op. 18; De~je scene op. 15 (teè); Nove-
lete
F. [open: Nokturna, Poloneze, Mazurke izbor
F. [ubert: Emprompti op. 142 Be-dur
Skrjabin: Preludijumi op. 11 i drugi opusi; Mazurka op. 3
br. 6 Fis-dur
S. Prokofjev: op. 22 Prolazne vizije izbor
B. Bartok: Sonatina; Bagatele (op. 6)
Lutke u klasi~noj muzici XX veka (izbor i redakcija M.
Mi{evi})
F. List: Nokturno As-dur
Reger: Gavota E-dur
V. Mokrawac: Etida be-mol
Milo{evi}: Mala svita
J. Slavenski: Iz Jugoslavije
K. Babi}: Prelidi |okozi
Jevti}: 6 preludijuma
S. Raji~i}: Skice; Igra de-mol
D. Peja~evi}: Nokturno
vla|ivawe tehni~kih problema, i sveska izbor
Izbor dela Bjelinskog, [kerjanca i dr.
KLAVIRSKE KOMPOZICIJE ZA ÎTAWE SA LISTA
I ÊTVORORU^NO SVIRAWE
100 godina muzike za klavir (redakcija M. Mi{evi})
a) ~etiri etide sa razli~itim tehni~kim problemima;
v) dve sonate;
g)~etiri kompozicije razli~itih stilova.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna etida napamet;
2. Jedna polifona kompozicija napamet;
3. Jedan komad HH ili HH veka napamet;
4. Jedna sonata ili koncert moè i iz nota.
KLAVIR B PROGRAM
B program je namewen u~enicima teoretskog odseka koji u
osnovnoj muzi~koj {koli nisu u~ili klavir, ve} neki drugi in-
strument.
RAZRED
SKALE
Obraditi sve dijatonske i hromatske skale paralelno kroz
dve oktave, kvintakord razloèno i simultano kroz dve oktave.
[KOLE
Nikolajev: [kola za klavir
Jela Kr{i}: [kola za klavir
Druge {kole sli~ne teìne po izboru nastavnika
ETIDE
Divernua: Etide izbor
Lemoan: Etide izbor
Nikolajev: [kola za klavir Etide iz dela
Jela Kr{i}: Klavirska ~itanka ve`be za polifoniju
SONATINE
Izbor sonatina, sveska
Gedike: 60 lakih kompozicija, op. 36
Gurlit: Prvi koraci mladog pijaniste op. 82 (Prvi koraci
DSZ 1a i 1b)
Izbor lakih kompozicija (Prosveta)
B. Bartok: Za decu; Klavirska muzika za po~etnike; Mikro-
kozmos
Majkapar: 12 Albumblatter op. 16
Kabalevski: 24 lake kompozicije op. 39
Album jugoslovenskih klavirskih kompozicija sveska I
a) 60 ve`bi;
b) 10 etida;
v) ~etiri polifone kompozicije;
g) dve sonatine;
d) tri kompozicije razli~itih stilova;
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna etida;
4. Jedan stav sonatine;
RAZRED
SKALE
Obraditi sve durske skale paralelno i suprotno kroz dve
oktave, a u triolama kroz tri oktave paralelno, a hromatske i sve
molske skale samo paralelno kroz jednu oktavu a kroz tri oktave i
u triolama. Kvintakordi i septakordi ~etvoroglasno razloèno
i simultano kroz dve oktave.
ETIDE
Lemoan: op. 37 izbor
J. Kr{i}: Muzi~ka ~itanka za razred
SONATINE
Betoven, Klementi, Dijabeli i dr
Gre~aninov: op. 98 izbor
R. [uman: Album za mlade` izbor
P. I. âjkovski: Album za mlade` izbor
Izbor lakih kompozicija (Prosveta)
Majkapar: 12 Albumblatter op. 39
M. Taj~evi}: Deci
F. Lotka-Kalinski: Iverje
Album jugoslovenskih klavirskih kompozicija, sveska
a) 10 etida;
v) dve sonatine;
g) ~etiri kompozicije razli~itog karaktera i sadràja.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna etida;
5. Jedan stav sonate.
RAZRED
SKALE
Treba obraditi sve durske, molske i hromatske skale para-
lelno u {esnaestinama kroz ~etiri oktave. Kvintakorde i septa-
korde ~etvoroglasno, razloène i simultano i veliko razlagawe
kvintakorada kroz dve ili ~etiri oktave paralelno. Autenti~na
kadenca, uski slog, uz svaku dijatonsku skalu.
ETIDE
Berens: op. 61 izbor
J. S. Bah: 12 i 6 malih preludijuma; Dvoglasne invencije
CIKLI^NA FORMA
J. Hajdn: Sonatine i sonate (J. Kr{i}-D. [i{manovi})
V. A. Mocart: Be~ke sonatine
D. Kabalevski: Varijacije na slova~ku temu
S. Majkapar: Varijacije na rusku temi
Kompozicije drugih autora iste teìne, po izboru nastavnika.
R. [uman: Album za mlade` izbor
S. Prokofjev: Muzika za decu izbor
D. [ostakovi~: Lutkine igre izbor
D. Skarlati: Laki komadi izbor
L. van Betoven: Za Elizu
M. Taj~evi}: Deci
S. Raji~i}: Mala svita
J. Kr{i}: Klavirska hrestomatija za razred
vla|ivawe tehni~kih problema sveska izbor
a) 10 etida;
v) dve sonatine ili sonatu i jedna varijacija;
g) ~etiri kompozicije razli~itih stilova.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna etida;
4. Prvi stav sonatine;
RAZRED
SKALE
Sve durske, molske i hromatske skale, paralelno i suprotno
kroz ~etiri oktave u {esnaestinama. Kvintakordi i septakordi,
~etvoroglasno razloèno i simultano i veliko razlagawe kroz
~etiri oktave paralelno. Kadence.
ETIDE
Kramer: izbor
Druge kompozicije odgovaraju}e teìne, po izboru nastavnika
J. S. Bah: Dvoglasne invencije izbor; Francuske svite
pojedini stavovi
CIKLI^NA FORMA
J. Hajdn (Faler): Sonata E-dur, Ge-dur
J. Hajdn (Bogdanovi}): A-dur
L. van Betoven: op. 49 br. 1 i 2
V. A. Mocart: Sonate KV 454 Ce-dur i KV 286 Ge-dur
L. van Betoven: Varijacije na {vajcarsku temu
L. van Betoven: Ekoseze; Bagatele
R. [uman: Spomenar
F. [open (Za najmla|e): Valceri, nokturna izbor
E. Grig: Lirski komadi izbor
M. Taj~evi}: Srpske igre izbor
J. Kr{i}: Klavirska hrestonatija za razred
vla|ivawe tehni~kih problema, i sveska izbor
a) osam etida;
v) jedna sonata i jedne varijacije;
g) ~etiri kompozicije razli~itih stilova.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna etida;
4. Prvi stav sonate;
Za muzi~kog saradnika klavir spada u grupu op{testru~nih
predmeta i zajedno sa solfe|om, harmonijom i muzi~kim oblicima
zauzima jedno od centralnih mesta.
Programi obuhvataju vi{e podru~ja: skale, svirawe kadenci,
etide, tehni~ke ve`be, polifoniju, sonatnu formu, varijacije,
ronda, komade raznih autora i stilova, transponovawe jednostav-
nih ve`bi ili akorada, ~itawe sa lista, ~etvororu~no svirawe
ili svirawe na dva klavira.
Nastavom klavira moraju se kod u~enika stvoriti navike
svakodnevnog ve`bawa, svakodnevnog ~itawa sa lista, zajedni~kog
muzicirawa, u ~etiri ruke ili na dva klavira i lake pratwe sa
drugim instrumentima ili glasom. U sredwoj {koli mora se stvo-
riti uslov za daqe tahni~ko napredovawe i izraàjno svirawe
programa, za uspe{nije ovladavawe svim teoretskim disciplina-
ma i za daqe {kolovawe na fakultetima kod nas i u svetu
HOR
Program ovog predmeta identi~an je sa programom za
vokalno-instrumentalni odsek i nalazi se u tom delu nastavnog
programa
DE^JI ORKESTAR
U predmetu DE^JI ORKESTAR tokom ~etiri godine {ko-
lovawa osposobiti u~enike za rad u odeqewu, naj~e{}e u op{teo-
brazovnim {kolama, i u formirawu i vo|ewu orkestara razli~i-
tih sastava (Orfov instrumentarijum, blok flaute, tambure, harm-
onike, sintisajzeri, nestandardni ansambli ....). Nastavi se pri-
lazi postupno, tako da, po~ev od razreda kada u~enici savla|uju
muzicirawe u ansamblu melodijskih i ritmi~kih udaraqki (Or-
fov instrumentarijum), do razreda, kada treba da poznaju sve
ansamble koje je mogu}e ostvariti u odeqewu.
RAZRED
Upoznavawe sa instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
Podela instrumenata na: instrumente sa odre|enom i in-
strumente sa neodre|enom visinom tona i drvozvu~ne (ksilofon,
marimba, kastawete, drveni dobo{), metalozvu~ne (zvona, zvon~i-
}i, ~elesta, vibrafon, klavir, cimbalo, gong) i opnozvu~ne (tim-
pani i razne vrste bubweva).
Osposobqavawe u~enika za izradu de~jih ritmi~kih instru-
menata koriste}i ambalaù i prirodni materijal i vode}i ra~una
o kvalitetu zvuka i estetskom izgledu instrumenta (razli~ite
zve~ke, praporci, ~inele, triangl, {tapi}i-klavesi, bubwi}i ....).
Upotreba ritmi~kih instrumenata svirawem motiva, dvogla-
snih, troglasnih, ~etvoroglasnih i petoglasnih aran`mana, uz
ritmi~ke i melodijske brojalice i de~je pesme.
LITERATURA
Karl Orf: kwiga izbor
Brojalice: Eci-peci-pec, Ekete-bekete, Po{o zec u {u-
micu
Z. Vasiqevi}: Jedinole-dodinole
P. Gotovac: Ringe-ringe-raja
P. Gotovac: En-ten-tini
B. Stan~i}: Zvono
St. Korunovi}: Kowi}
St. Korunovi}: Ta{i-ta{i-tanana
R. Simovi}: [uma na ki{i
I druge pesme po izboru nastavnika i u~enika
Ovladavawe svirawa i na melodijskim instrumentima Or-
fovog instrumentarijuma.
LITERATURA
V. A. Mocart: Kanon u inverziji
B. Stan~i}: Svitac
Pretorijus: Viva la musica
L. Kerubini: Na ~asu pevawa
J. Hajdn: Intervali
êstitka za ro|endan
V. A. Mocart: Solmizacija
J. S. Bah: 2 Menueta Ge-dur
J. S. Bah: Mizeta iz Malih komada
P. I. âjkovski: Starofrancuska pesma
V. A. Mocart: Pesma prijateqstva
Gretri: Magarac i kukavica
Ameri~ka pesma: Ku}a na steni
V. Hir{l: [umadinka
V. Hir{l: Dve srpske igre
Piermont: Zvon~i}i
Crna~ka duhovna pesma: Duboka reka
L. van Betoven: Ekoseza
R. [uman: Vojni~ki mar{
R. [uman: Pesma italijanskih mornara
Ameri~ka pesma: Dolina Crvene reke
U toku drugog polugodi{ta osposobiti u~enike da sviraju
sopran i alt blok flaute.
LITERATURA
M. Mirkovi}: Frulica i sveska
Ror-Len: Fltenbchlein fr die Schule (B. Schotts shne, Mainz)
Zbirka: Laki dueti za sopran ili tenor blok flaute (VEB
Fridrich Hofmeister Musikverlag, Leipzig)
L. Daniel: Narodna pesma sa Sicilije
Ror-Lem: Mali kanon za svirawe
A. Maren: Selo u martu
Weis iz 1600: Zima je pro{la
G. F. Hendl: Menuet
G. F. Hendl: Menuet Ce-dur
H. R: Dolazak
V. \or|evi}: Ide ma~ka oko tebe
A. Vlasak-M. Mirkovi}: Prvi sneg
A. Vlasak-M. Mirkovi}: Duga
M. Dragutinovi}: Lepote prole}a
Nepoznati engleski kompozitor H veka: Kanon
M. Pretorijus: Kanon
J. S. Bah: Pastoralni preludijum
J. S. Bah: Koral iz kantate br. 147
L. van Betoven: Nema~ka igra
L. Daniel: Italijanska pesma
G. F. Hendl: Menuet
J. Hajdn: Serenada Allegretto
G. F. Hendl: Mar{ iz opere Juda Makabejac
Leopold Mocart: Nema~ka igra
J. Hajdn: Simfonija Ge-dur stav
J. Brams: Uspavanka
Pesma iz Indonezije narodna
M. Pretorijus: Balet
F. Korubal: Gavota
Nepoznati franvuski kompozitor H veka: Gavota
I druga dela po izboru nastavnika.
a) pet ritmi~kih aran`mana;
b) tri ritmi~ke brojalice;
v) tri melodijske brojalice;
g) pet kanona;
d) tri dvoglasne kompozicije;
|) pet vi{eglasnih kompozicija za Orfov instrumentarij;
e) tri kompozicije za dve sopran blok flaute;
`) dve kompozicije za sopran i alt blok flaute.
OBAVEZAN JE NASTUP DE^JEG ORKESTRA NAJMA-
WE DVA PUTA U TOKU [KOLSKE GODINE.
RAZRED
Usavr{avawe muzicirawa na instrumentima Orfovog in-
strumentarijuma.
LITERATURA
L. van Betoven: Za Elizu prvi deo
V. A. Mocart: Turski mar{ prvi deo
R. [uman: Divqi jaha~
R. [uman: Radostan seqak
J. Hajdn: Serenada Allegretto
K. M. v Veber: Seqa~ki mar{
Joh. i Joz. [traus: Picikato polka
@. Bize: Habanera iz opere Karmen
Upoznavawe sa blok flautom tehni~ke karakteristike,
tonska i izraàjna svojstva, dinamika i dinami~ka ograni~ewa,
registri, artikulacija, zahvati, dah ....
Ovladavawe svirawa na ostalim blok flautama (tenor i
bas) i muzicirawe u ansamblu.
LITERATURA
M. Mirkovi}: Frulica i sveska
Anonimus iz H veka: Balada
J. K. F. Fi{er: Mala fuga
\. B. Tolar: Treza
@. F. Ramo: Menuet
E. Grig: Solvejgina pesma
J. Hajdn: Serenada Andante cantabile
K. @ervez: Stara francuska igra
K. @ervez: Stara holandska igra
P. I. âjkovski: Stara francuska pesma
Kada tehni~ke karakteristike instrumenata dozvole aran-
`mane Orfovor instrumentarijuma treba da sviraju i blok flau-
te, obrnuto i kombinovati sve instrumente.
U toku drugog polugodi{ta osposobiti u~enike da sviraju
prim i basprim tamburu.
LITERATURA
Feri}-Brdari}: U~imo svirati tambure priru~nik za de~je
i omladinske tambura{ke orkestre
Lazar Malagurski: [kola za tamburu bisernicu za u~eni-
ke niè muzi~ke {kole, osnovne {kole i pedago{ke akademije
Lazar Malagurski: [kola za tamburu basprim-bra~ za u~e-
nike niè muzi~ke {kole, osnovne {kole i pedago{ke akademije
S. Vukosavqev: @ice tamburice br. 1
Feri}-Brdari}: Duet
Feri}-Brdari}: Sino} pao gusti mrak
L. Malagurski: Ide mali meca
L. Malagurski: Ne luduj Lelo
L. Malagurski: Hajd na rogaq mom~e
B. Bartok: Pesma majci
a) dva dela za Orfov instrumentarijum;
b) dva dela za orkestar blok flauta;
v) dva dela za ansambl Orfovih instrumenata i blok flauta;
g) dva dela za prim i basprim tambure.
WE DVA PUTA U TOKU [KOLSKE GODINE.
RAZRED
Usavr{avawe muzicirawa u ansamblu Orfovog instrumen-
tarijuma i blok flauta.
LITERATURA
J. Brams: Ma|arska igra ge-mol
F. [open: Melodija
F. [open: Preludijum A-dur
Berkovi~: Tatarska pesma
L. van Betoven: Lendler
Donati: Gaqarda
S. Bini~ki: Mar{ na Drinu
K. Stankovi}: [to se bore misli moje
Zubanov: Tiho no}i
\. Verdi: Vinska pesma iz opere Travijata
V. A. Mocart: Menuet iz guda~kog kvarteta Mala no}na mu-
zika
J. Hajdn: Serenada iz guda~kog kvarteta br. 17
E. Tozeli: Serenada
Upoznavawe sa svim instrumentima tambura{kog orkestra
tehni~ke mogu}nosti, tonska i izraàjna svojstva, dinamika i di-
nami~ka ograni~ewa, registri, artikulacija, zahvati ....
Ovladavawe svirawem na svim instrumentima tambura{kog or-
kestra (prim, basprim, kontra, ~elo, bas) i muzicirawe u ansamblu.
LITERATURA
L. Malagurski: Preqsko kolo
Narodna iz Crne Gore: U Ivana gospodara
Narodna iz Srbije: Ja posejah lubenice
L. Malagurski: Kolari}u, pani}u
Narodna iz Prisrena: Razgranala grana jorgovana
Narodna iz Srbije: Ki{a pada
a) dva dela za Orfov instrumentarijum;
b) dva dela za orkestar blok flauta;
v) dva dela za ansambl Orfovih instrumenata i blok flauta;
g) dva dela za tambura{ki orkestar.
WE DVA PUTA U TOKU [KOLSKE GODINE PO MOGU]-
STVU SA RAZLIÎTIM ANSAMBLIMA.
RAZRED
Daqe usavr{avawe muzicirawa u ansamblima Orfovog in-
strumentarijuma, blok flauta i tambura.
LITERATURA
M. Ravel: Bolero
R. [uman: Sawarewe
B. Britn: Picikato stav iz Jednostavne simfonije
L. Bokerini: Kvintet E-dur
Gade: Qubomora
K. Debisi: Golliwoggs Cake-Walk
X. Ger{vin: Lady be good
St. St. Mokrawac: Tebe pojem
V. \or|evi}: Molitva
êsnakov: Blaèn mu`
F. [ubert: Ave Marija
Narodna iz Srbije: Ersko kolo
Narodna iz Srbije: Op{aj diri
Sava Vukosavqev: Srema~ko kolo
S. Vukosavqev: Moma~ko nadigravawe
Uputiti u~enike u pisawe aran`mana, s obzirom da ve} ima-
ju nastavu harmonije, kontrapunkta, uvoda u komponovawe, za stan-
dardne i nestandardne ansamble, analiza istih i izvo|ewe naju-
spelijih radova.
U standardne ansamble spadaju instrumentalni sastavi de~-
jih instrumenata koje u~enici u~e da sviraju na ~asovima muzike u
osnovnoj op{teobrazovnoj {koli.
Nestandardni ansambli podrazumevaju muzicirawe i u~eni-
ka koji poha|aju nastavu instrumenta u muzi~kim {kolama, a u an-
samblu nastupaju svirawema na tim instrumentima (npr. flauta,
violina, gitara, harmonika .... sa kombinacijom Orfovih instru-
menata ili blok flauta).
a) po jedna kompozicija za svaki ansambl ponaosob;
b) jedna kompozicija Orfovih instrumenata i blok flauta;
v) jedno delo nestandardnog sastava.
WE DVA PUTA U TOKU [KOLSKE GODINE ukoliko je mo-
gu}e sa razli~itim ansamblima
DE^JI ORKESTAR je predmet koji se najve}im delom rea-
lizuje kroz prakti~nu nastavu, odnosno u~eni~ko muzicirawe u an-
samblu.
Od jednostavnih ve`bi i improvizacija na ritmi~kim in-
strumentima u razredu, preko upoznavawa melodijskih udaraqki,
blok-flauta i tambura i muzicirawem na wima posti}i da u
razredu u~enici ve} samostalno prave aran`mane i izvode ih u an-
samblu.
Prilikom izrade nastavnog programa po{tovan je princip
postupnosti a vodilo se ra~una i o tome da }e ve}ina u~enika mo-
}i svoja znawa da primeni, mo`da ve} odnah po zavr{enoj sredwoj
muzi~koj {koli, pa su i po~etni ritmi~ki i melodijski primeri
tome prilago|eni.
Primeri navedeni za starije razrede mogu se, po teìni, ko-
ristiti kao literatura za {kolski orkestar.
Aran`mani se mogu praviti i tako da se melodijska deonica
poveri i glasu.
Za sve ~etiri godine rada nastojati da sveki u~enik vlada
instrumentima svih ansambala podjednako dobro zbog toga se in-
srtumenti postupno uvode u nastavu.
Bilo bi poèqno da svaki u~enik poseduje po jedan melodij-
ski instrument za svaki ansambl.
SVIRAWE HORSKIH PARTITURA
RAZRED
Ovaj predmet obuhvata svirawe horskih partitura iz litera-
ture doma}ih i stranih autora razli~itih stilova i perioda i to:
dvoglasni i troglasni de~ji i ènski horovi u jednom i
dva notna sistema;
~etvoroglasni ènski i mu{ki horovi u dva notna sistema;
troglasni de~ji i ènski horovi u dva notna sistema;
troglasni de~ji i ènsko horovi u tri notna sistema;
~etvoroglasni horovi sa tri notna sistema;
~etvoroglasni ènski, mu{ki i me{oviti horovi sa ~eti-
ri notna sistema.
LITERATURA
J. Obreht: Agnus Dei
\. B. Martini: In Monte Oliveti
\. de Marzi: Signore della cime
O. Veki: Fa una Canzone
G. F. Hendl: Canticorum iubilo
Laso di Orlando: Io ti voria Cantor
B. Donati: Canzoneta
J. Arkadelt: Ave Maria
V. A. Mocart: Ave verum corpus natum
J. Galus: Sapulto Domino
L. Leo: Libera me
J. Galus: Ecce, quomondo moritur
St. Mokrawac: So svjatimi
K. Stankovi}: Gospodi vozvah Da ispravitaja
K. Stankovi}: Tebe pojem
K. Stankovi}: Dostojno jest
S. Rahmawinov: Tebe poem
St. Mokrawac: Tebe pojem
St. Mokrawac: Tropar Ro`destvo Hristovu
R. Tolinger: Carju Nebesni
L. van Betoven: @rtvena pesma
St. Mokrawac: Devojka vi~e iz H rukoveti
St. Mokrawac: Do tri pu{ki iz H rukoveti
St. Mokrawac: [to Morava iz rukoveti
St. Mokrawac: I kli~e devojka
St. Mokrawac: Kada mi se Radosave
St. Mokrawac: rukovet Iz moje Domovine
St. Mokrawac: H rukovet Pesme iz Crne Gore
M. Milojevi}: Dvoglasni, troglasni i ~etvoroglasni horovi
K. Manojlovi}: Zbirka dvoglasnih i troglasnih ènskih ho-
rova
M. Baj{anski: Mala horska svita
M. Taj~evi}: Narodne pesme za dvoglasne i troglasne horove
M. Taj~evi}: 20 srpskih narodnih pesama za me{oviti hor
S. Pa{}an: 30 kompozicija za hor
D. ôli}: Zbornik horskih pesama sveska
J. Slavenski: Dve narodne
K. Babi}: Dvoglasne i troglasne horske kompozicije
J. S. Bah: Izbor moteta i korala
a) 15 kompozicija.
RAZRED
Osposobqavawe u~enika da pravilno shvate i vizuelno usvo-
je partituru, kao i da je uspe{no odsviraju.
Svirati ~etvoroglasna horska dela sa ~etiri notna sistema
ènske, mu{ke i me{ovite horove.
Sposobniji u~enici partituru treba da odsviraju na ~asu s
lista.
Osposobqavati u~enika za prvilno interpretirawe horskih
dela.
Pripremati u~enika za studije na vi{im ili visokim {ko-
lama.
LITERATURA
\. P. da Palestrina: Benediktus
G. F. Teleman: Sanctus
J. Klemens: Tu es Petrus
H. L. Hasler: Core mio
G. G. Gastoldi: Vezo sete Speme amorosa
H. Pursel: Prole}na pesma
St. Mokrawac: Akatist
S. Hristi}: Svjati Boè iz Opela
J. Marinkovi}: O~e na{
St. Mokrawac: êtiri obredne pesme
S. Pa{}an: Zimski pastel
I. Baji}: Srpkiwa
St. Mokrawac: Pazar
S. Bini~ki: U kolu
St. Mokrawac: Kozar
S. Bini~ki: îni ne ~ini
R. Petrovi}: Uspomena
St. Mokrawac: , , i H rukovet
S. Hristi}: Opelo
St. Mokrawac: Liturgija i Opelo
Madrigali i moteti H i H veka Monteverdi, Laso,
Marencio, Palestrina, Galus, Luka~i}, Klemens, Gastoldi, Ha-
sler, @aneken, Veki, Lili i dr.
I druga dela odgovaraju}e teìne.
a) 10 kompozicija.
Nastava se izvodi u grupama od po dva u~enika na jednom
{kolskom ~asu.
Nastavnik }e iz predloène literature odabrati onu koja mu
je dostupna ili dopuniti drugim kompozicijama koje odgovaraju na-
stavnom programu, vode}i ra~una o postupnosti i teìni gradiva.
DIRIGOVAWE
RAZRED
Upoznavawe sa osnovnim zakonitostima dirigovawa.
Upoznavawe sa istorijskim razvojem tehnike dirigovawa.
Upoznavawe sa ulogom i zna~ajem dirigenta kao vo|e i pra-
vilima koja vladaju u ansamblu.
Savladavawe razli~itih stilova dirigovawa u horu i orke-
stru wihove sli~nosti i razlike.
Savladavawem dirigentske tehnike upoznavati horsku i or-
kestarsku literaturu.
Obra|uju}i razli~ite i mnogobrojne tehni~ke probleme upo-
znavati se sa elementima interpretacije kao {to su forma, slog,
tempo, dinamika, frazirawe, ritam, agogika i dr.
HORSKO DIRIGOVAWE
LITERATURA
St. Mokrawac: odlomci iz Liturgije, odlomci iz , , ,
H, H rukoveti, odlomci iz Primorskih napjeva, Slavska.
K. Stankovi}: Dostojno jest
V. \or|evi}: O kosidbi
M. Topalovi}: U prole}e
K. Manojlovi}: Lele Nedo
Homna Sv. Savi
J. Galus: Ecce quomodo
Donati: Kanconeta
Gastoldi: Humorista
Palestrina: Vigilate
L. van Betoven: @rtvena pesma
KANONI
O. di Laso: Benediktus
L. Leo: Libera me
Pretorius: Viva la musica
E. Koseto: Nek ~ivi muzika; Pesma je drag i pouzdan drugar
L. Kerubini: Pesma se ori
J. Hajdn: Intervali
L. van Betoven: Skala
ISPITNI PROGRAM
1. Rad sa horom jednog kra}eg horskog dela;
2. Izvo|ewe dirigovawem jedne horske kompozicije.
RAZRED
ORKESTARSKO DIRIGOVAWE
Upoznavawe sa rasporedom instrumenata u orkestarskoj deo-
nici.
Upoznavawe dirigentskog stava u radu sa orkestrom.
Zna~aj dirigentske palice.
LITERATURA
Odlomci iz slede}ih kompozicija:
Pahelbel: Kanon i ìga
J. S. Bah: Muzi~ka `rtva
J. Hajdn: Simfonije br. 88; br. 104; br. 93; br. 94; De~ja sim-
fonija
V. A. Mocart: Mala no}na muzika; Simfonije br. 39; br. 36;
br. 26; br. 40; Uvertira iz opere Otmica iz Saraja; Figarova
ènidba
L. van Betoven: odlomci iz , , i simfonije
F. [ubert: Tri laka komada za guda~e; simfonija
R. [uman: êtiri mala komada za guda~ki orkestar
ISPITNI PROGRAM
1. Rad sa orkestrom kra}e delo;
2. Izvo|ewe dirigovawem jedne orkestarske kompozicije.
Za ispit se moè koristiti i de~ji orkestar ili orkestar
{kole.
Ciq predmeta je da u~enicima razjasni osnovne probleme i
pravilnosti predmeta dirigovawe. Podrazumeva se da je u~enik
upoznat sa predmetima kao {to su harmonija, kontrapunkt, muzi~-
ki oblici i solfe|o pa se ovaj predmet i obra|uje u zavr{nim raz-
redima sredwe {kole.
Predava~ treba da bude dirigent sa praksom, {to zna~i da je
wegovo li~no iskustvo sa pitawima koja se obra|uju neophodno. Za
sam po~etak u~enici se upoznaju sa ulogom dirigenta i wegovim
zadacima u radu sa ansamblom. Nastava se odràva u grupama, a sa
u~enicima se radi individualno.
Savladavawe tehnike dirigovawa u po~etnoj fazi rada pred-
stavqa najva`niji segment. Po~iwe se od dirigentskog stava, od-
nosno po~etne pozicije. Ve`ba se u onom stavu u kome se u stvarno-
sti i nastupa. Pravilno savladani po~etni stav predstavqa glav-
ni preduslov za daqe uspe{no savla|ivawe sloènijih zadataka.
Ovome se mora posvetiti puna pa`wa jer su kasnije izmene ve}
usvojenog pogre{nog stava mukotrpne i spore. U~enik mora da us-
postavi punu kontrolu nad svakim delom svoga tela i treba da ra-
di ve`be za elasti~nost tela. U~enici posmatraju stav profesora
i upore|uju ga sa svojim kolegama i sa sobom.
Uvek postoji dilema da li da se obra|uje prvo priprema
ili taktirawe. Najsre}niju i najprirodniju varijantu predstavqa
paralelno upoznavawe sa ovim problemima. [to se ti~e metrike,
u~enik se prvobitno upoznaje sa taktirawem dvodelnog takta. Gra-
fi~ki prikaz putawe ruke je vrlo zna~ajan ne samo za dvodel ve} i
za ostale mere. Kada se savvlada mesto teze i arze u~enici }e vizu-
elizacijom brzo usvojiti metri~ke sheme. Za po~etak je dovoqno da
u~enici savladaju trodelnu i ~etvorodelnu shemu koja je izvedena
iz dvodela.
Na ovom, a i na vi{im nivoima studirawa dirigovawa u~e-
nici rade na principu preslikavawa odnosno imitirawa po-
kreta predava~a. Jednom usvojen pokret se mora marqivo uve`bava-
ti. Dobro je da u~enici, radi kontrole, ve`baju uz ogledalo.
Uzmah ili priprema: u~enici treba da shvate da se u ovom
impulsu izraàva tempo, dinamika i karakter kompozicije, kao i
ataka ansambla.
Dirigovawe se realizuje unapred. Svoj gest dirigent upra-
vqa onome {to predstoji, ali i prati trenutni tok muzike. Najbo-
qi dokaz u~eniku za ovu zakonitost je situacija piano-subito-forte.
Sve ove probleme treba ozvu~iti odnosno proraditi kroz lite-
raturu. Primere treba traìti u muzici koja je poznata u~enici-
ma. Po~iwe se od dvoglasa.
Veoma je korisno da se u~enici na ~asu organizuju tako da
formiraju ansambl koji }e pevati ova dela. Za po~etak su to od-
lomci, kasnije se obra|uju celine.
Korone, cezure, ritardanda, a}eleranda, kre{enda, dekre-
{enda, promene tempa i dr. se u~e tek kada su gore navedeni zadaci
savladani.
Svaki u~enik treba da poznaje zna~ewe dirigentskog glasa,
da ga obeleì u literaturi i da ga peva dok diriguje. Kanoni su
najdelotvorniji u prou~avawe dirigentskog glasa. Predmet dobija
svoj potpuni smisao kada u~enik diriguje ansamblom. U po~etku }e
se u~enici iznenaditi, mo`da i upla{iti zvuka koji stiè sa za-
ka{wewem. Sa tim problemom treba da je teoretski ve} upoznat.
Predava~ moè da napravi selekciju najuspe{nijih u~enika
koji }e dirigovati {kolskim horom na nekoj od redovnih proba uz
punu kontrolu profesora. Ovim nastupiom profesor moè neke
u~enike oceniti {to predstavqa naro~iti stimulans u radu.
Profesor ocewuje u toku godine kvalitet rada u~enika a na
kraju {kolske godine organizuje ispit sa unapred objavqenim i
sastavqenim ispitnim programom. On ne sme biti teì od pro-
grama koji se obra|ivao u toku {kolske godine a treba da sadrì
sve probleme koji su prethodno obra|eni.
Tehnika dirigovawa orkestrom se izu~ava u ~etvrtom razre-
du. U~enik treba da poznaje orkestarske grupe i mesto na kome se
svaka deonica instrumenta nalazi. Ovo je prilika da se proveri
znawe koje je u~enik stekao na predmetu muzi~ki instrumenti.
Dirigentski stav u radu sa orkestrom je izmewen u odnosu
na hor. Ruke stoje niè od horskog stava, jer muzi~ari u orkestru
sede, pa se ovo mora uve`bavati.
Ukoliko se pododela u tre}em razredu nije obradila neop-
hodno je u ~etvrtom razredu to uraditi. I ovde vaì princip: ~im
se usvoji shema prelazi se na primer iz literature koji profesor
mora pripremiti.
Zna~aj dirigentske palice rteba objasniti. Naìn na koji
palica leì u ruci se ve`ba i na wu se ruka navikava kao violi-
nista na gudalo. Za savladavawe treba vremena. Profesor ne sme
da gubi strpqewe, ali ni da zanemaruje gre{ke koje se eventualno
na~ine u dràwu palice.
Dirigentsku palicu je te{ko nabaviti a ona nije neophodna
u~enicima koji se za dirigovawe ne opredequju. Moè se ve`bati
olovkom.
Uloga leve i desne ruke je razli~ita i u orkestarskom diri-
govawu naro~ito izdiferencirana obzirom da u~enici poseduju
predznawa usvojena na prethodnoj godini ovaj problem se moè
tretirati u ~etvrtom razredu.
Ciq je da se u~enik uveri u delotvornost svoje tehnike na
ìvom zvuku. Kako u~enik ne poseduje ìvi instrument najboqe je
obra|ivati primere iz literature na dva klavira sa podeqenim
deonicama koje mogu da sviraju profesor i neki od u~enika. Ovo
ve} predstavqa vid kamernog muzicirawa. [to je delo lak{e za
svirawe u~enici vi{e reaguju na gest dirigenta.
Profesor ocewuje kvalitet rada u~enika u toku {kolske go-
dine. Zavr{nu ocenu daje na ispitu uz ve} objavqen ispitni pro-
gram koji ne sme da bude teì od literature koja se obra|ivala.
Ispit se izvodi uz pratwu klavira i u~enici mogu pratiti jedni
druge.
Najtalentovaniji u~enik se moè nagraditi nastupom sa or-
kestrom {kole na nekoj od redovnih proba uz kontrolu profesora.
ETNOMUZIKOLOGIJA
Program ovog predmeta identi~an je sa programom za Vokalno-
-instrumentalni odsek i nalazi se u tom delu nastavnog programa.
UVOD U KOMPONOVAWE
RAZRED
Gra|ewe melodijskih motiva i tema razli~itog karaktera,
zami{qenih za razne instrumente, uz uvaàvawe wihovih opsega,
tehni~kih mogu}nosti i zvu~nih svojstava. Razvijawe melodijske
misli u zadatom ili slobodnom obliku, u arhitektonskom ili evo-
lutivnom na~inu izgradwe. (4)
Preobraàj realnog harmonkos ~etvoroglasa u razne vidove
slobodnije, instrumentalne (prevashodno klavirske) vi{eglasne
fakture. Izgradwa slobodnog klavirskog stava prema prethodno
postavqenom harmonskom kosturu. (6)
Izrada klavirske pratwe, u razli~itoj fakturi, za prethod-
no uobli~enu melodiju, namewenu konkretnom instrumentu. (6)
Izrada slobodnih kontrapunktskih linija prema postavqe-
noj melodiji, u dvoglasu, troglasu, ~etvoroglasu, za odre|en sastav
guda~kih, ili duva~kih, ili kombinovanih instrumenata. Isto to
sa po~etnim imitacionim izlagawem, ili u dosledno sprovedenom
kanonu. (6)
Komponovawe minijatura, u zadatom ili slobodnijem obliku
i raznim vidovima fakture, namewenih klaviru ili razli~itim
kombinacijama dva, tri ili vi{e instrumenata, eventualno stan-
dardnom guda~kom orkestru. (8)
Melodijska obrada poetskog teksta, u fragmentima i ve}im ce-
linama, za odre|eni mu{ki, ènski, de~ji glas. Varijante melodij-
skog i ritmi~kog re{ewa istih re~i i mawih smisaonih celina. (4)
Obrada poetskog teksta za glas i klavir, za troglasni èn-
ski hor i ~etvoroglasni me{oviti. (6)
Komponovawe instrumentalnih komada na osnovu inspira-
cije nekim poetskim predlo{kom. (4)
Modernizacija melodike: wena izgradwa na osnovu speci-
fi~nih lestvi~nih osnova pantatonske, celostepene, umawene,
starih i novih modusa, dodekafonske serije, kvartnog razlagawa,
intervalskih modela, oktavnih preloma. Specifi~na prerada mo-
tiva: inverzija, retrogradni oblik, retrogradna inverzija. (4)
Uslo`wavawe ritmike i metrike: nepravilne retmi~ke po-
dele, pomerawe akcenata, me{oviti taktovi, promenqiva metrika,
slobodan, ametri~ni tok melodije. (4)
Modernizacija harmonije: afunkcionalne veze klasi~nih
akorada, tercni vi{ezvuci, akordi s dodatim disonancama, kvart-
ni i kvintni akordi, klasteri u sistematskoj i kombinovanoj
primeni; savremenije oblikovawe kadenciraju}ih obrta. (6)
Slobodnija gra|a linearnog stava (bezobzirna polifoni-
ja), posebno u vidu kanona i primeni ostinata. (2)
Komponovawe minijatura u slobodnom obliku, za klavir i
kombinaciju nekog melodijskog instrumenta s klavirom. (6)
Za razliku od ranije prakse ve`bi u komponovawu, ovaj
predmet treba da u~enike zaista u v o d i u stvarawe muzike kao
gradirteqski proces, metodi~no i sistematski, po elementima
wene fakture (malodijskom, ritmi~kom, harmonskom, polifonom,
aran`manskom) stavqaju}i ih uvek pred sasvim konkretne zadatke
i ome|ene uslove, kako bi se podstakla i ispitala wihova mu-
zi~ka invencija i graditeqska ma{ta. Svaki zadatak treba najpre
postaviti sa datim po~etnim impulsom koji treba daqe razviti,
a potom istu vrstu zadatka u potpunosti prepustiti idejama u~eni-
ka. U drugom delu rada na predmetu uvodu u savremenije muzi~ko
mi{qewe prakti~nim poku{ajima treba svakako da prethodi i
analiza dobrih primera (odlomaka ili celih mawih komada) iz
odgovaraju}eg muzi~kog stvarala{tva HH veka. Razume se da je veo-
ma poèqno uprili~iti i realno izvo|ewe uspelijih radova na
javnim ~asovima.
U toku {kolske godine svaki u~enik treba da ostvari najma-
we tri samostalna rada iz ovog predmeta. Me|utim, po{to u ovom
slu~aju uspe{nost savladavawa takvih zadataka u velikoj meri za-
visi od stvarala~kog dara i ma{te pojedinca, kod onih u~enika
koji te sposobnosti poseduju u mawoj ili nedovoqnoj meri zahtev
za sasvim samostalnim stavarala{tvom, moè se donekle umawiti
tako {to bi izvesni elementi kompozicije bili dati, ili ~ak i
kompletan muzi~ki tekst, koji onda treba samo aranìrati, ili
mawe-vi{e preraditi za odre|en instrument, odnosno ansambl.
Tako|e, moglo, bi se zadovoqiti najjednostavnijim vidovima kom-
pozicije na primer horskim stavom po fakturi bliskim harmon-
skim zadacima, uz primenu teksta, ili pak troglasnim horom imi-
tacione fakture, koji bi zna~io samo primeweni, stvarala~ki do-
nekle osmi{qen i zaokruèn vid kontrapunktskog zadatka, i
sli~no.
Sa prethodnim je u tesnoj vezi i problem ocewivawa iz ovog
predmeta: u tom pogledu treba pre svega ceniti trud, ravnost i za-
interesovanost pojedinog u~enika, kao i r e l a t i v n a uspe-
{nost wegovih radova (u odnosu na objektivnu meru wegove krea-
tivnosti). Pravi stvarala~ki dar bi}e nagra|en na drugi na~in:
kroz isticawe wegovih ostvarewa u javnom izvo|ewu, kao i mogu-
}an daqi razvoj u tom smeru na studijama kompozicije.
U prvom delu ostvarivawa programa ovog predmeta glavni
oslonac treba traìti u prethodno sabranim znawima i prakti~-
nim iskustvima iz predmeta harmonija, kontrapunkt i muzi~ki ob-
lici; za drugi deo izvesno osavremewivawe muzi~kog jezika po-
trebna osnovna gra|a i odgovaraju}i zadaci mogu se na}i u priru~-
niku Dejana Despi}a Uvod u savremeno komponovawe izdawe Fa-
kulteta muzi`ke umetnosti, Beograd, 1991.
AUDIOVIZUELNA TEHNIKA
RAZRED
(1 ~as nedeqno, 33 ~asa godi{we + blok 32 ~asa)
UVOD U AKUSTIKU (2+1)
1. Fizi~ki osnovi akustike. Rasprostirawe zvuka i wegove
refleksije. Osnovne merne jedinice za zvuk. Akultika prostorija.
2. Slu{na akustika. Karakteristike govornog i muzi~kog
zvuka. Razumqivost i kvalitet elektroakusti~kog prenosa. Vrste
izobli~ewa u prenosnom sistemu (linearna i nelinearna). Odre-
|ivawe poloàja izvora zvuka. Stereofonija.
SNIMAWE ZVUKA (4+1)
1. Analogno snimawe i reprodukcija audiosignala (gramo-
fonske plo~e, trake; gramofon, magnetofon).
2. Digitalno snimawe i reprodukcija audiosignala. Opti~-
ko snimawe (CD) i magnetsko digitalno snimawe (DAT).
Blok nastava (8):
1. Negovawe i arhivirawe plo~a, startovawe plo~a; pode-
{avawe gramofona (gazna i protivklizna sila), regulacija brzi-
ne okretawa tawira (stroboskop kontrola), zamena zvu~nice; ru-
kovawe trakama lepqewe i arhivirawe traka, demagnetizacija,
u{niravawe trake, startovawe traka.
2. Rukovawe CD PLAYER-om i DAT ure|ajem.
HIGH FIDELITY (VERNA REPRODUKCIJA ZVUKA) (1)
1. Me|unarodni standardi i norme. Prirodne granice (op-
seg u~estanosti, snaga, dinamika, {um, izobli~ewa, koloracija).
Blok nastava (2):
1. Komponovawe sistema (komponente, kriterijumi i na-
~in povezivawa); rukovawe Hi Fi ure|ajima.
MIKROFON (2+1)
1. Osnovne karakteristike mikrofona (pricip rada, ose-
tqivost, frekvencijska karakteristika, karakteristika usmere-
nosti, impedansa, dinami~ki opseg, izobli~ewa).
2. Akusti~ka i elektri~na podela mikrofona.
Blok nastava (2):
1. Izbor mikrofona i postavqawe mikrofona (mikro-
fonski balans) u studiju i na otvorenom prostoru.
ZVU^NICI (2+1)
1. Op{te o zvu~nicima; osnovni tipovi zvu~nih kutija; zvu~-
ni~ke kombinacije.
2. Tehni~ke karakteristike (frekvencijski opseg, izobli-
~ewe, snaga (W), odnos prema snazi poja~ava~a).
Blok nastava (2):
1. Ozvu~ewe zatvorenih prostorija.
KONTROLA ZVUKA (1+1)
1. Kontrola ja~ine zvuka. Merni instrumenti. Kontrola ste-
reofonije; maksimalni nivo zvuka. Sistemi za smawewe {uma.
MIKSOVAWE ZVUKA (1)
1. Psiholo{ki aspekti muzike. Miksovawe efekata, muzi~-
ka tema, povezivawe muzike sa muzikom, dodavawe govora muzici.
Blok nastava (4):
1. Montaà magnetofonskih traka; priprema magnetofon-
skih inserata.
VI[EKANALNO SNIMAWE (4+1)
1. Vi{ekanalni magnetofoni (MULTITRACK)
2. Pet elemenata MULTITRACK sistema; zvu~nici i slu{a-
lice, mikrofoni i PICKUP-i za instrumente.
3. Audiomikser. Razlika izme|u miksera za vi{ekanalno
snimawe i ozvu~ewe.
4. Monitorski sistem. Efekti u snimawu.
Blok nastava (6):
1. Demonstracija rada za tonskom miksetom.
ZVUK I SLIKA (3+1)
1. Televizija. Princip (poluslike, analiza slike razlaga-
we slike u ta~ke, signal osvetqewa luminentni signal i signal
boje (hromanentni), signal za sinhronizaciju (horizontalnu i ve-
trikalnu); kompletan signal. Sistem hromatske TV (NTSC, PAL,
SECAM) Kablovska TV, sistemska TV i TELETEKST.
2. Snimawe i reprodukcija video signala.
3. Kamera (ne{to o optici kamere, balansirawe belog, kon-
trolni signali).
4. Videomikser (uloga miksera u TV reìji, wegove mogu}-
nosti: digitalni sinhronizator, specijalni efekti, elektronske
maske, me{awe slike i zvuka i dr.).
Blok nastava (8):
1. Rad sa kamerom i mikrofonom. Nega videoure|aja. Star-
tovawe video trake.
2. Funkcije na komandnoj plo~i videomiksera, prikqu~ci
demonstracija rada.
Obavezno je godi{we uraditi dva jedno~asovna {kolska pi-
smena zadatka.
Brz razvoj digitalne elektronike obavezuje na stalno pra}e-
we aktuelnih tokova u audiovizuelnoj tehnici kako bi novim, sa-
vremenijim ure|ajima moglo pravilno da se rukuje.
ETNOMUZIKOLOGIJA
Programi za solfe|o i uporedni klavir nalaze se u delu Vo-
kalno-instrumentalnog odseka.
TRADICIONALNO SVIRAWE
RAZRED
UVOD
Narodni instrument kao sredstvo muzi~kog izraàvawa; po-
jam etnoorganologija i etnoorganofonija; klasifikacija instru-
menata i kriterijumi za wihovo razvrstavawe (saglasno op{te-
prihva}enoj sistematizaciji instrumenata od strane K. Saksa i E.
Hornbostela); upoznavawe sa op{tim pricipima i metodama is-
traìvawa narodnih muzi~kih instrumenata.
Prakti~an rad obuhvata izvo|ewe tradicionalnog repertoa-
ra na aerofonim instrumentima svirali (fruli), okarini, dvoj-
nicama i kordofonim tamburi samici. U okviru toga neophod-
no je upoznati u~enika sa nastankom, razvojem i arealom prostira-
wa navedenih instrumenata, wihovim terminolo{kim odre|ewi-
ma, ergolo{kim i tehnolo{kim svojstvima, izvo|a~kim repertoa-
rom i funkcijom, tehnikom izvo|ewa i muzi~kim mogu}nostima.
Prakti~an rad podrazumeva sagledavawe svih muzi~kih ànrova iz
postoje}eg tradicionalnog repertoara, koji ishode iz odgovaraju-
}e primene i autenti~ne funkcije instrumenata. Proces ovlada-
vawa izvo|a~kom tehnikom obuhvata svirawe po notnim zapisima
i po sluhu (u skladu sa narodnom usmenom predajom), uz kori{}ewe
netemperovanog tonskog sistema, kao neophodnog preduslova za
adekvatno razumevawe tradicionalnog muzi~kog mi{qewa. Pro-
gram podrazumeva i: {timovawe frule, dvojnice bordunskog tipa,
razne vrste tambura sa razli~itim kombinacijama usagla{avawa
ìca.
U nastavi u~ewa svirawa na izvornim muzi~kim instrumen-
tima obavezno je kori{}ewe FONOMATERIJALA:
1) Neobjavqena zvu~na gra|a iz:
a) fono-arhiva FMU
b) arhiva Muzikolo{kog instituta SANU
v) fonoteke Radio-Beograda
2)
a) Zvu~ni primeri sa gramofonskih plo~a:
Muzi~ka tradicija; 20 godina smotre narodnog stvarala-
{tva Homoqski motivi Ku~evo, Muzi~ka produkcija na RTS,
Kulturno prosvetna zajednica Tetovo, NL 00069.
Podjo niz polje, ne znam niz koje.... (Narodna muzika zvor-
ni~kog Podriwa 1), RTB, NL 00043, 1986.
Srpska narodna muzika, 2510057, Beograd, 1981.
Muzika i tradicija: Jugoslavija, RTB, LPV 190.
Muzika i tradicija: Srbija, RTB, LPV 192.
Narodna muzi~ka tradicija: Jugoslavija, PRB, LP 22-2570
specijal, 1978.
Narodna muzi~ka tradicija: Srbija instrumenti, TRB,
2510030.
Narodna muzi~ka tradicija: Srbija instrumentalni an-
sambli, 2510049.
b) Gramofonske plo~e priloène slede}im publikacijama:
D. Devi}, Narodna muzika Draga~eva (oblici i razvoj), Be-
ograd, FMU, 1986.
Dr D. O. Golemovi}: Narodna muzika Podriwa, Sarajevo,
Drugari, 1987.
LITERATURA
Grupa autora: Narodna instrumentalna muzika, zbirka za
osnovnu muzi~ku {kolu, sveska
Golemovi}, Dimitrije: Etnomuzikologija, uxbenik za sred-
wu muzi~ku {kolu, I sveska
Napraviti izbor iz slede}e literature:
Vasi}, Olivera-Golemovi}, Dimitrije: Narodne pesme i
igre u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Posebna
izdawa kw. 21, Beograd, 1980.
Vuki~evi}-Zaki}, Mirjana: Dvojnice bordunskog tipa u mu-
zi~koj tradiciji isto~ne Asrbije, Razvitak, god. XXXII, br. 3-4
(188-189), Zaje~ar, 1992, 104-109.
Gavazi, dr Milovan: Balkansko-karpatske dvojnice i pro-
blemi oko wih, GEM u BEOGRADU, kw. 39-40, 1976, 265-269.
Gojkovi}, Andrijana: Narodni muzi~ki instrumenti, Beo-
grad, Vuk Karaxi}, 1989.
Golemovi}, Dimitrije: Instrumentalna tradicija Vlaha
(prilog etnomuzikolo{kom prou~avawu podru~ja akumulacije HE
\erdap ), Razvitak, 4-5, Zaje~ar, Novinsko-izdava~ka organi-
zacija OOUR Timok, jul-oktobar 1983, 87-93.
Golemovi}, mr Dimitrije O.: Narodni muzi~ar Krstivoje
Suboti}, Istraìvawa 1., Vaqevska Kolubara (etnomuzikologija
i etnokoreologija), Beograd, 1984, 56-67.
Golemovi}, Dimitrije O.: Graditeq dvoenica Proko Puzo-
vi}, Zvuk br.1, Sarajevo, SOKOJ, 1984, 56-67.
Golemovi}, Dimitrije: Narodna muzika uì~kog kraja, Et-
nografski institut SANU, Posebna izdawa, kw. 30, sv. 2, Beo-
grad, Etnografski institut SANU i Zavi~ajni muzej Titovo
Uìce, 1990.
Golemovi}, Dimitrije, O.: Zvu~no oboga}ewe u srpskoj
narodnoj instrumentalnoj muzici, Folklor i wegova umetni~ka
transpozicija (Beograd, 1987), Beograd, FMU, 1987, 45-59.
Golemovi}, dr Dimitrije, O.: Narodna muzika Podriwa, Sa-
rajevo, Drugari, 1987.
Devi}, Dragoslav: Okarina (selo Dowa Mutnica, Srbija),
Rad VII kongresa Saveza folklorista Jugoslavije (Ohrid, 1960),
Ohrid, 1964, 207-215.
Devi}, Dragoslav: Savremene tendencije razvoja svirale u
Srbiji u procesu akulturacije, Razvitak br. 4-5, Zaje~ar, 1978, 69-71.
Devi}, Dragoslav: Narodna muzika Draga~eva (oblici i raz-
voj), Beograd, 1986.
Devi}, dr Dragoslav: Narodna muzika Crnore~ja (u svtlosti
etnogenetskih procesa), Beograd: JP [RIF Bor, Kulturno-obra-
zovni centar Boqevac, FMU Beograd, 1990.
Devi}, dr Dragoslav: Narodna muzika, Kulturna istorija
Svrqiga II, Narodni univerzitet-Svrqig, Prosveta-Ni{, 1992.,
427-539.
\or|evi}, Vladimir R.: Srpske narodne melodije (ju`na Sr-
bija), Skopqe, 1928.
\or|evi}, Vladimir R.: Srpske narodne melodije (predrat-
na Srbija), Beograd, 1931.
Murko, Matija: Gusle i tamburica sa dvije strune, Buli}ev
zbornik, Zagreb/Split, MCMXXIV, 683-687.
Miqkovi}, Qubinko: Bawa (rukopisni zbornik Etnomuzi-
kolo{ke odlike i zapisi arhai~ke i novije vokalne i instrumen-
talne muzi~ke tradicije sokobawskog kraja), Kwaèvac, Nota, 1978.
a) po deset izvornih melodija na svakom instrumentu koji je
predvi|en nastavnim programom.
ISPITNI PROGRAM
1. Po tri izvorne melodije na svakom instrumentu koji je
predvi|en nastavnim planom i programom.
RAZRED
Prakti~an rad obuhvata daqi razvoj tehnike svirawa na in-
strumentima iz okvira nastavnog plana godine fruli, dvojni-
cama, okarini, tamburi i ovladavawe izvo|a~kom tehnikom na
aerofonim instrumentima sa jednostrukim jezi~kom diplama,
gajdama i kordifinima guslama. Program podrazumeva osve-
tqavawe istorijske pro{losti i zone prostirawa novih instru-
menata, ukazivawe na wihova funkcionalna svojstva i izvo|a~ki
repertoar, upoznavawe sa organografskim karakteristikama i na-
~inom izrade sastavnih delova. U rad je ukqu~eno savladavawe:
osnovne postavke instrumenata; tehnike disawa; na~in dobijawa
tona na razli~itim tipovima dipala i gajdi, kao i na jednostru-
nim guslama. Tako|e, nu`no je informisawe o na~inu proizvodwe
tona kod instrumenata sa dvostrukim udarnim jezi~kom. U toku
u~ewa svirawa (po notnim zapisima i po sluhu) preporu~uje se po-
vremeno ukqu~ivawe vokalne praktike, odnosno vidova pevanog
tradicionalnog izraàvawa koji odgovaraju oblicima instrumen-
talnog izvornog stvarala{tva (npr. Bordunski stil sagledan kroz
svirku na gajdama i odgovaraju}i vokalni dvoglas). Od samog po-
~etka svirawa na guslama potrebno je insistirati da izvo|a~ bude
istovremeno i peva~, {to je u skladu sa glavnim obele`jem guslar-
ske tradicije.
FONOMATERIJAL i LITERATURA kao za razred
i izbor iz literature:
Vuki~evi}, Mirjana: Diple stare Crne Gore, Beograd, Ode-
qewe za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1990.
Vukosavqevi}, Petar D.: Gajde u Srbiji (wihova sazvu~ja i
mogu}nost uklapawa u savremeni orkestar), Beograd, Radio-Beo-
grad, 1979.
Vukosavqevi}, Petar D.: Erske gajde, Beograd, Radio-Beo-
grad (OOUR Muzi~ka produkcija) i Narodni univerzitet u Svr-
qigu, 1981.
Golemovi}, Mr Dimitrije O.: Gajda{ Dimitrije Peri}
(prilog prou~avawu muzi~ke tradicije severnoisto~ne Sarbije),
Razvitak, god. HH, br. 1, Zaje~ar, 1985., 83-90.
Karaka{evi}, Vladimir: Gusle i guslari , Letopis mati-
ce srpske, kw. 195. Sveska tre}a, Novi Sad, 1898, 1-38.
Kneèvi}, Milivoje: Gusla javorove, Rad kongresa
SFJ (Ohrid 1960), Ohrid, 1964.
Linin, Aleksandar: Gajdite na Balkanot, Makedonski
folklor (spisanie na Institutot za folklor), god. , br. 3-4,
Skopje, 1969, 305-315.
Murko, dr Matija: Tragom srpskohrvatske narodne epike,
kw. 1, Zagreb, JAZU, 1952.
Radovi}, Radmila: Narodni guslar Pero Ostoji} (Prilog
prou~avawu epskog stvarala{tva zvorni~kog Podriwa), Zbornik
radova HHH kongresa SUFJ, Tuzla, 1987, 309-316.
Rihtman, Cvjetko: Tradicionalni oblici pjevawa epskih
pjesama u Bosni i Hercegovini, Rad H kongresa SUFJ (Jajce,
1968), Sarajevo, 1971, 97-105.
[irola, Boìdar: Sviraqke s udarnim jezi~kom, Zagreb,
JAZU, 1937.
a) po {est izvornih melodija na svakom instrumentu koji je
ISPITNI PROGRAM
1. Po tri izvorne melodije na svakom instrumentu koji je
predvi|en nastavnim planom i programom.
RAZRED
Nastavni program podrazumeva sloènije tehni~ke zahvate i
obradu komplikovanijih melodijskih primera na instrumentima
iz prethodnih godina fruli, okarini, dvojnicama, diplama, gaj-
dama, tamburi samici, guslama. Tako|e u prakti~an rad ukqu~iti i
gusle sa dve strune (potom i trostrune), {to, zapravo, nalaè na-
stavak rada na epskim (uz jednostrune) i po~etak rada na lirskim
narodnim pesmama.
Upoznati u~enika sa konstrukcijom svakog instrumenta, na-
~inom obrade materijala i izradom sastavnih delova.
Imaju}i u vidu osobenost nekih aerofonih instrumenata
kao {to su {upeqka, kaval (specifi~an na~in dràwa, postavka
usana, tehnika disawa, princip zatvarawa otvora, na~in dobijawa
tona) preporu~uje se kra}i osvrt, informativnog tipa, na ove
vidove instrumentalnog izraza.
FONOMATERIJAL i LITERATURA kao za i razred
a) po {est izvornih melodija na svakom instrumentu koji je
ISPITNI PROGRAM
1. Po tri izborne melodije na svakom instrumentu koji je
RAZRED
Nastaviti rad na usavr{avawu tehnike svirawa na instru-
mentima iz prethodnih razreda (frula, okarina, dvojnice, diple,
gajde, gusle, tambura samica), sa posebnom pa`wom na kompleksni-
je zahteve i oboga}ivawe repertoara novim primerima raznovr-
snih muzi~kih ànrova. Istovremeno, produbiti rad na tehnolo-
giji izrade instrumenata, kao i omogu}iti adekvatan uvid u razli-
~ite forme tradicionalnog muzi~kog stvarala{tva, odnosno u od-
re|ene stilove instrumentalnog i vokalnog izraza.
FONOMATERIJAL i LITERATURA kao za prethodne razrede
a) po osam izvornih melodija na svakom instrumentu koji je
ISPITNI PROGRAM
1. Tri izvorne melodije na fruli;
2. Tri izvorne melodije na dvojnicama;
3. êtiri izvorne melodije na gajdama dve na dvoglasnim i
dve na troglasnim;
4. Dve epske pesme uz gusle;
5. Dve izvorne melodije na tamburi samici.
TRADICIONALNO PEVAWE
RAZRED
Rad na sloènijim izvo|a~kim zahtevima vezanim za jedno-
glasno i dvoglasno pevawe starijeg i novijeg sloja.
U~ewe pesama po sluhu na osnovu audio snimaka i iz not-
nih zapisa.
U~ewe solisti~kih pesama i savla|ivawe izvo|a~kih eleme-
nata: vibrata, izdràvawe duìh tonova i jednostavnijih ukrasa
raznih vrsta.
Savla|ivawe jednoglasnih obrednih pesama, ukqu~uju}i i
antifone primere koledarske, lazari~ke, kraqi~ke, dodlevke....
Rad na izvo|a~kim osobenostima u starijem pevawu hetero-
fonog, heterofono-bordunskog i bordunskog tipa: usecawe, poni-
rawe, kvicawe, izvikivawe. Treba posebno ukazati na stilske raz-
like izme|u pesama zapadnih i isto~nih srpskih krajeva. Obrati-
ti pa`wu na veli~inu intervala velike i male sekunde u odnosu
na finalis.
Kada su u pitawu pesme novijeg sloja preporu~uje se savla|i-
vawe primera sa jednostavnijom pratwom. U solisti~koj deonici
savladati problem vibrata.
LITERATURA
Bu{eti} Todor Mokrawac Stevan: Srpske narodne pesme i
igre s melodijama iz Lev~a, SEZB kw. , Beograd, SKA, 1902.
\or|evi} Vladimir: Srpske narodne melodije predratna
Srbija, Beograd 1931.
Vasiqevi} Miodrag: Jugoslovenski muzi~ki folklor na-
rodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, 1950.
Vasiqevi} Miodrag: Narodne melodije iz Sanxaka, SAN,
Posebna izdawa, kw. SS, Muzikolo{ki institut kw. 5, Beograd
1953.
Vasiqevi} Miodrag: Narodne melodije leskova~kog kraja,
SSAN, Posebna izdawa kw. CCCXXX, Muzikolo{ki institut kw.
11, Beograd 1960.
Manojlovi} Kosta: Narodne melodije iz Isto~ne Srbije,
SAN, Posebna izdawa kw. CCXII, Muzikolo{ki institut kw. 6,
Beograd 1965.
Mokrawac Stevan: Zapisi narodnih melodija, Muzikolo{ki
institut, Posebna izdawa kw. 13, Beograd 1966.
Stankovi} @ivojin: Pesme u Krajini, SAN, Posebna izda-
wa kw. CLXXV, Muzikolo{ki institut kw. 2, Beograd, Nau~na
kwiga, 1951.
Vasi} Olivera-Golemovi} Dimitrije: Narodne pesme i igre
u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Posebna iz-
dawa kw. 21, Beograd 1980.
Vukosavqevi} Petar-Vasi} O.-Bjeladinovi} J.: Narodne me-
lodije, igre i no{we Pe{tersko-sjeni~ke visoravni, Beograd, Ra-
dio-Baograd 1984, 6-189.
Devi} Dragoslav: Narodna muzika Draga~eva oblici i raz-
voj, Beograd FMU 1986.
Devi} Dragoslav: Narodna muzika Crnore~ja u svetlosti
etnogenetskih procesa, Beograd, JP [RIF Bor, Kulturno-obra-
Petrovi} Radmila: Srpska narodna muzika pesma kao iz-
rad narodnog muzi~kog mi{qewa, SANU, Posebna izdawa kw.
DXCIII, Odeqewe dru{tvenih nauka kw. 98, Beopgrad, Muzikolo-
{ki institut SANU, 1989.
Golemovi} Dimitrije: Narodna muzika uì~kog kraja, Etno-
grafski institut SANU, Posebna izdawa kw. 30, sv. 2, Beograd
1990.
a) 10 solisti~kih pesama;
b) pet jednoglasnih obrednih, od toga dve antifone pesme;
v) pet dvoglasnih pesama starijeg sloja;
g) pet dvoglasnih pesama novijeg sloja primeri treba da
predstavqaju trediciju razli~itih krajeva Srbije: centralne, is-
to~ne, sa Kosova, zapadne Srbije i Vojvodine.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve solisti~ke pesme;
2. Jedna pesma starijeg muzi~kog sloja;
3. Jedna pesma novijeg muzi~kog sloja.
RAZRED
Nastavqa se sa u~ewem jednoglasnih i dvoglasnih primera
starijeg i novijeg pevawa, koji su zahtevniji u pogledu izvo|a~kih
elemenata.
U~ewe solisti~kih pesama u rubato ritmu, sa dosta ukrasa
raznih vrsta.
Uz jednoglasne antifone, uvesti i dvoglasne antifone pri-
mere. Posvetiti pe`wu izvo|a~kim elementima: kvocawu i izvi-
kivawu.
Utvr|ivati izvo|a~ke elemente postavqene u prvom razre-
du na primerima starijeg pevawa heterofonog, bordunskog i he-
terofono-bordunskog tipa.
Primeri novijeg pevawa treba da sadrè sloèniju pratwu.
Pored problema vibrata u vode}oj deonici i kompaktnosti glaso-
va u prate|oj deonici, treba insistirati na zvu~nosti intervala
~iste kvinte, posebno u zavr{nim kadencama.
Upoznavawe sa hibridnim oblicima starijeg i novijeg peva-
wa uz kombinovawe elemenata u izvo|ewu ova dva muzi~ka sloja.
LITERATURA
\or|evi} Vladimir: Srpske narodne melodije predratna
Srbija, Beograd 1931.
Vasiqevi} Miodrag: Jugoslovenski muzi~ki folklor na-
rodne melodije koje se pevaju na Kosmetu, 1950.
Vassiqevi} Miodrag: Narodne melodije leskova~kog kraja,
SSAN, Posebna izdawa kw. CCCXXX, Muzikolo{ki institut kw.
11, Beograd 1960.
Manojlovi} Kosta: Narodne melodije iz Isto~ne Srbije,
SAN, Posebna izdawa kw. CCXII, Muzikolo{ki institut kw. 6,
Beograd 1965.
Vukosavqevi} Petar-Vasi} O.-Bjeladinovi} J.: Narodne me-
lodije, igre i no{we Pe{tersko-sjeni~ke visoravni, Beograd, Ra-
dio-Baograd 1984, 6-189.
Devi} Dragoslav: Narodna muzika Draga~eva oblici i raz-
voj, Beograd FMU 1986.
Devi} Dragoslav: Narodna muzika Crnore~ja u svetlosti
etnogenetskih procesa, Beograd, JP [RIF Bor, Kulturno-obra-
Devi} Dragoslav, Hobridni oblici starijeg i novijeg peva-
wa u Srbiji, rad u rukopisu
Petrovi} Radmila: Srpska narodna muzika pesma kao iz-
rad narodnog muzi~kog mi{qewa, SANU, Posebna izdawa kw.
DXCIII, Odeqewe dru{tvenih nauka kw. 98, Beopgrad, Muzikolo-
{ki institut SANU, 1989.
Golemovi} Dimitrije: Narodna muzika uì~kog kraja, Etno-
grafski institut SANU, Posebna izdawa kw. 30, sv. 2, Beograd
1990.
Golemovi} Dimitrije: Dvoglasno pevawe novije seoske tra-
dicije u Srbiji, izdawe autira, Beograd 1981.
Vasi} Olivera-Golemovi} Dimitrije: Takovo u igri i pe-
smi, Tipoplastika, Gorwi Milanovac 1991.
Nice Fracile: Vikalni muzi~ki folklor Srba i Rumuna u Voj-
vodini, Matica srpska, Novi Sad 1989.
U nastavnom procesu obavezno koristiti fono-zapise tra-
dicionalnog narodnog pevawa preko ~ijeg slu{awa u~enik treba
da savlada autenti~nu interpretaciju narodnog pevawa.
a) pet solisti~kih pesama;
b) tri jednoglasne obredne;
v) tri dvoglasne obredne u obzir dolaze i svadbene i è-
tvarske od toga dve antifone pesme;
g) pet dvoglasnih pesama starijeg sloja;
d) tri dvoglasne pesme najnovijeg sloja;
|) dve dvoglasne pesme hibridna oblika izme|u starijeg i
novijeg pevawa.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna dvoglasna obredna pesma;
3. Jedna dvoglasna pesma starijeg muzi~kog sloja;
4. Jedna dvoglasna pesma novijeg muzi~kog sloja.
RAZRED
Nastaviti rad na osposobqavawu u~enika da ~itaju melo-
grafske zapise. Pored toga, ve`bati zapisivawe narodnih pesama
sa snimaka ili prema pevawu profesora. Uputiti u~enike u melo-
grafski rad i zadati im da sami zabeleè narodne pesme i kazi-
vawa o wima od starih qudi iz neposrednog okruèwa ili od ro-
|aka na selu. Snimke preslu{avati na ~asu i diskutovati o wima.
Raditi na usavr{avawu izvo|ewa razli~itih elemenata po-
stavqenih u prva dva razreda i to kroz uve`bavawe heterofonih i
heterofono-bordunskih primera iz zapadne Srbije sa Zlatibora
gde se deonice kre}u u paralelnim sekundama.
Nastaviti sa usavr{avawem izvo|ewa svih vrsta starijeg,
novijeg pevawa i hibridnih oblika. Posebnu pa`wu posve}ivati
izvo|a~kim elementima postavqenim u prva dva razreda.
LITERATURA
Videti literaturu za i razred. Pored toga:
Miqkovi} Qubinko: Bawa rukopisni zbornik, Kwaèvac
1978.
Golemovi} Dimitrije: Peva~ice iz Riba{evine, Narodno
stvarala{tvo, sv. 2-4, Beograd, 1983.
a) tri solisti~ke pesme;
b) 10 dvoglasnih pesama starijeg sloja, od toga ~etiri sa pa-
ralelnim sekundama;
v) pet dvoglasnih pesama novijeg sloja;
g) pet dvoglasnih hibridnih oblika izme|u starijeg i novi-
jeg pevawa.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna solisti~ka pesma;
2. Dve dvoglasne pesme starijeg sloja, od toga jedna sa para-
lelnim sekundama;
3. Jedna dvoglasna pesma novijeg sloja;
4. Jedna dvoglasni hibridni oblik izme|u starijeg i novijeg
pevawa.
RAZRED
Raditi daqe na osposobqavawu u~enika da ~itaju notne za-
pise i da beleè narodne melodije prema audio-snimcima ili pe-
vawu profesora. Kao i u prethodnom razredu, raditi ve`be iz sa-
kupqa~kog rada.
Osposobqavati u~enike da na osnovu audio-snimaka prepo-
znaju karakteristike narodnog pevawa odre|enih podru~ja.
Usavr{avati izvo|a~ke elemente postavqene u prethodnim
razredima, i to u primerima solisti~kog i grupnog pevawa, stari-
jeg, novijeg i hibridnih oblika. Kao poseban izvo|a~ki zahtev uve-
sti pesme sa postepenim podizawem intonacije tokom melosti-
ha/melostrofe.
Upoznati u~enike sa pevawem ostalih balkanskih naroda,
ukqu~uju}i i pripadnike biv{ih jugoslovenskih republika.
LITERATURA
Videti literaturu za , i razred. Pored toga:
Milo{evi} Vlado: Bosanske narodne pjesme i , Narodni
muzej Bawa Luka, Odjeqewe za muzi~ki folklor, kw. i , 1954. i
1956.
Milo{evi} Vlado: Bosanske narodne pjesme i , Narod-
ni muzej Bawa Luka, Odsjek za narodne pjesme i igre, kw. i ,
1961. i 1964.
Vasiqevi} Miodrag, Narodne melodije Crne Gore, Beograd
1961.
Kuha~ Frawo, Ju`no-slovjenske pu~ke popijevke, 4 sveske,
1871-81, i 5 sveska, 1941, sve izdate u Zagrebu.
Mateti} Rowgov Ivan: Zaspal Pave, Zbirka notnih zapisa
narodnih pjesama Istre i Hrvatskog primorja, Izdava~ki centar
Rijeka, 1990.
Zganec Vinko, Sremec Nada: Hrvatske narodne pjesme i ple-
sovi, Seqa~ka sloga, Zagreb 1951.
Bicevski Trpko: Dvoglasni makedonski narodni pesni, In-
stitut za folklor Martko Cepenkov, Makedonsko narodno tvo-
re{tvo, Narodni pesni, Kn. 7, Skopje 1988.
Traerup Birthe: East Macedonian Folk Songs, Acta Ethnomusi-
cologica Danica No. 2, Akademisk Forlag Copenhagen, 1970.
Kaufman Nikolaj, Blgarskata mnogoglasna narodna pesen,
Sofija, Nauka i iskustvo, 1968.
Ciobanu Ch. I Nikolesku V. D.: 200 cintece si doine, Bucuresti
1955.
Antoni Lorenc: Kange popullore Shqiptare (2 sveske), Pri{ti-
na 1951.
U nastavnom procesu obavezno koristiti fono-zapise tra-
dicionalnog narodnog pevawa preko ~ijeg slu{awa u~enik treba
da savlada autenti~nu interpretaciju narodnog pevawa.
a) Pet solisti~kih pesama;
b) 10 dvoglasnih pesama starijeg sloja, od toga 3 sa paralel-
nim sekundama i dve sa podizawem intonacije;
v) pet dvoglasnih pesama novijeg sloja;
g) pet dvoglasnih hibridnih oblika izme|u starijeg i novi-
jeg pevawa.
ISPITNI PROGRAM
2. Tri dvoglasne pesme starijeg sloja, od toga dve sa para-
lelnim sekundama i jedna sa podizawem intonacije;
3. Dve dvoglasne pesme novijeg sloja;
4. Dva dvoglasna hibridna oblika izme|u starijeg i novijeg
pevawa.
NARODNA IGRA
RAZRED
Pojam igre: {ta je igra, kakve sve igre postoje. Podela na-
rodnih igara.
Oblik igre: {ta je oblik igre, kakvi oblici igre postoje,
krug polukrug, linije, trojke, parovi....
Povezanost igra~a u kolu: podrazumeva dràwe igra~a u ko-
lu za ruke pu{tene niz telo, za ukr{tene ruke spreda, pozadi, za
pojas, za ramena, za ruke podignute ispred tela....
Pravci kretawa u toku igrawa: za desnom, za levom rukom po
kru`nici, u kolo, iz kola....
Igra~ka terminologija: za prvog, posledweg igra~a, za igru,
za prvog igra~a do kolovo|e, za zapovednika igre....
Osnovni elementi orskih igara:
{ta je korak, a {ta je pokret i na~ini wihovog beleèwa;
kakvi sve mogu biti koraci: obi~an, poskok, skok, trepere-
we, prepleti, zapleti;
pokreti delova tela: stopala, kolena, ruku, ramena i na~i-
ni wihovog beleèwa.
Ugra|ivawe koraka i pokreta u takt motiv osnovna jedini-
ca igra~kog obrasca.
Sklapawe takt motiva u igra~ku celinu po~ev{i od jedno-
stavnijih igara ka sloènijim:
Devoja~ko kolo
Potam povam Stojane
A ajde lepa Maro gospodar te zove
[eta
Stara vlaina
â~anka
Sremica
Zaje~arka
Ni{evqanka
Oficirsko kolo
Kolo ciganske omladine
Vra~arka
Groznica
Zaplet
[umadinka
Krweva~ko
[umadijsko kolo
Srbijanka
Kolenike
Ruzmarin
Divna, Divna
Moravsko kolo
Moravac
@ikino kolo
Nebesko
Kriva
Jesam li ti, jelane
Rogo, rogo, rogozi
Ogaw gori
Jednostranka
Osamputka
Tedena
Polomka
Rumenka
Cigan~ica
ISPITNI PROGRAM
1. Elementi orskih igara;
2. Stil i tehnika igre uporedo kroz slede}e primere: Devo-
ja~ko kolo, Stara Vlaina, Moravsko kolo, Kolawe, Jesam li ti Je-
lane, Osamputka, Polomka, Rumenka.
RAZRED
Pratwa narodnim igrama: od nemog igrawa do savremenih
orkestara, kako u Srbiji, tako i u Jugoslaviji.
Stil igrawa: wegova tehni~ka i psihi~ka komponenta.
Uticaj reqefa na stil igrawa i na pokret uop{te. Zavi-
snost igre od wenih nosilaca.
Osnovna podela Srbije na etnokoreolo{ke celine i u~ewe
najkarakteristi~nijih igara iz tih celina. U~ewe tipskih pred-
stavnika za svaku celinu.
Po~eci zapisivawa igara u svetu i kod nas.
Nau~iti slede}e igre:
Kraqeva~ko oro
Duweranka
[estica
Gruànka
Kokowe{te
Orijent
Bojerka
]a~ko kolo
U~iteqsko kolo
Knez-Mihailovo kolo
Kolo kraqice Natalije
Sarajevka
Topxijsko kolo
Vlasinka
Bela rada
Zavrzlama
Podlitu{ka
[estorka
Leskova~ka ~etvorka
Bangavela
Klecka
Basara
Pe{a~ka
Sitan ~a~ak
Bugarka
Vlaiwa
Po{uvaja
Omoqanka
[okec
Tripaze{}e
Cuca
Kobiqana
Srdim se, du{o
Ja sam Jovicu
Logovac
Srpkiwa
Keleruj
Zurka
Sirotica
Cigan~ica
ISPITNI PROGRAM
1. Pratwa narodnih igara;
2. Stil i tehnika igara uporedo kroz slede}e primere: [e-
stica, Kokowq{te, Vlasinka, Leskova~ka ~etvorka, Basara, Bu-
garka, Vlaina, [okec, Logovac, Zurka, Cigan~ica.
RAZRED
Prilike i mesta za igrawe: obra|eno kroz ìvotni i godi-
{wi ciklus obi~aja.
Zapisivawe igara kod nas. Upoznati u~enike koji sve siste-
mi zapisivawa postoje i koji su primewivani.
îtawe postoje}ih zapisa igara u na{oj zemqi.
[etwa
Gar~anka
]ur}evka
Zavrzlama
Koso moja
Kriva kru{ka
Moravac
Bawski ~a~ak
Kolawe
Poravno
[arano
Osmerac
Dirlija
Bru|a
Starokraji{ko
Starobosansko
Koj za kola
Prolijeta
Trojanac
Sadi jelu
Svekrvino kolo
Drugo po oro
Prestupa~ki
[to gu nema cveta
Doma li si, velo
Selsko oro
Krivka
Deli Agu{
[ilova~ko oro
Memedovo oro
Oj, ti Dosto
\ur|evo leto proleto
U kava~e
Ite, ite, dva junaka
Po{la mi Milka za vode
Poduna, mori poduna
Bre, devoj~e
Kala~ , i
ISPITNI PROGRAM
1. Zapisi igara kod nas;
2. Stil i tehnika igara uporedo kroz slede}e primere: Ko-
lawe. Moravac, Poravno, Starokraji{ko, Trojanac (Hercegovi-
na), Sadi jelu, Selsko oro, Deli Agu{t, Ite, ite dva junaka, Po-
duna, mori poduna, Kala~.
RAZRED
(2 ~asa nedeqno 66 ~asova godi{we)
Obredne igre ìvotnog i godi{weg ciklusa. U~ewe najka-
rakteristi~nijih igara iz ova dva ciklusa.
Podela Jugoslavije na igra~ke zone i wihove odlike
osnovni repertoar, pratwa, stil, terminologija, dràwe igra~a,
pravci kretawa, osobenosti pojedinih oblasti i igara....
U~ewe zapisivawa igara sistemom labanotacije i ~itawe
postoje}ih zapisa igara....
Kukuwi{
Prekid kolo
Trojanac
Mala ba{ta
Miqe, moje
Jovan~ica
Tita, tita loboda
Zetsko kolo
\evojko, |evojko, zlatna jabuko
Poiraj, posko~i
Ta nevjesta divno igra
Igraj mom~e {to sitnije
Zasko~ica
Kolovo|o, diko na{a
Tiho duva
[kaqarsko
Crmni~ko oro
Vrawanka
Belo Len~e
Te{ko oro
Iz bawu ide
Pre{evka
Daskalica
Pembe
Duj, duj
Vlaiwa
Ungureana
Tobo{anka
\or|anka
@ok nlok
Stnga
Batrna
Kapepek
Ketu{
Perinica
Grabac
Ficko
Numera
îzme moje
Ba~ko veliko kolo
Buweva~ko moma~ko kolo
Tandr~ak
Rokoko
Cupanaca
Ma|arac
ârda{
Tancuj, tancuj
Ardeqana
Po{ovojka
Invertita
ISPITNI PROGRAM
1. Obredne igre;
2. Podela Jugoslavije na igra~ke zone;
3. Labanotacija;
4. Stil i tehnika igara uporedo kroz slede}e primere: Tro-
janac, Mala ba{ta, Zetsko kolo, Poigraj, posko~i, Kolovo|o, diko
na{a, Crmni~ko oro, Vrawanka, Te{ko oro, Pembe, Vlaina, Ungu-
reana, Krtu{, Ba~ko veliko kolo, Buweva~ko moma~ko, Cupanica,
ârda{, Ardeqana.
ETNOMUZIKOLOGIJA
RAZRED
Uvod: etnomuzikologija kao nauka o muzi~kom folkloru
razvoj u svetu i kod nas, prvi fonograf, centsistem; institucije
gde se prou~ava narodna muzika; publikacije, diskografija, arhivi.
FOLKLOR
Pojam, definicija; srodne nauke folkloristika, etnolo-
gija; muzi~ki folklor podela prema akusti~kim izvorima: vo-
kalna, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika; ostale
nau~ne discipline: organologija, etnokoreologija....
VOKALNA MUZIKA
Narodna pesma pojam, nastanak, varijante; klasifikacije
ste, kalendar; sinkretizam kao va`na osobenost vokalne tradicije.
Narodni instrument kao ~ovekova produèna ruka; klasi-
fikacija narodnih muzi~kih instrumenata sa posebnim akcentom
na instrumentima na kojima se izvodi praksa u prvom razredu
svirala, okarina, dvojnice i vojvo|anska tamburica.
Idiofoni muzi~ki instrumenti.
Membranofoni muzi~ki instrumenti.
{kolu
D. Devi}: Etnomuzikologija, skripte -, Beograd 1977.
Izbor radova o raznim problemima iz oblasti etnomuziko-
logije
jal iz iste oblasti
ISPITNI PROGRAM
1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva
RAZRED
VOKALNA TRADICIJA
U Srbiji: jednoglas, vi{eglas.
Vokalna tradicija Crne Gore.
Melopoetska analiza narodnih pesama: stih, oblik, kaden-
ca, ritam i tonski niz.
NARODNI MUZI^KI INSTRUMENTI
Aerofoni: klasifikacija.
Jednostavni aerofoni instrumenti.
Labijalni duva~ki instrumenti flaute.
{kolu
logije
jal iz iste oblasti.
VE@BE TOKOM GODINE
Melografisawe jednostavnih dvoglasnih narodnih pesama,
melopoetska analiza pesama.
ISPITNI PROGRAM
1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva;
2. Jedna melopoetska analiza pesme zadata na licu mesta.
RAZRED
VOKALNA TRADICIJA NEKADA[WIH
JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA
Vokalna tradicija Bosne i Hercegovine
Vokalna tradicija Hrvatske.
Vokalna tradicija Slovenije.
Vokalna tradicija Makedonije.
DUVA^KI INSTRUMENTI
Sa idioglotnim piskom klarineti.
Sa heteroglotnim piskom oboe.
Sa levkastim nausnikom trube.
{kolu
logije
jal iz iste oblasti.
VE@BE TOKOM GODINE
Melografisawe jednostavnijih instrumentalnih melodija.
ISPITNI PROGRAM
1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva.
RAZRED
VOKALNA TRADICIJA BALKANSKIH NARODA
Vokalna tradicija Vlaha.
Vokalna tradicija Bugarske.
Vokalna tradicija Gr~ke.
Vokalna tradicija Albanije.
INSTRUMENTALNI ANSAMBLI
GRADSKA FOLKLORNA MUZIKA
Novokomponovana narodna muzika.
{kolu
logije
jal iz iste oblasti
VE@BE TOKOM GODINE
Melografisawe jednostavnijih vokalno-instrumentalnih
narodnih oblika pevawe uz gusle i sl.
ISPITNI PROGRAM
ETNOLOGIJA
RAZRED
UVOD U ETNOLOGIJU
Predmet i osnovni zadaci etnologije
Formirawe i razvoj etnologije
Etnologija i srodne nauke
Formirawe i razvoj etnolo{ke nauke u Jugoslaviji
Dru{tvena uloga etnologije i mogu}nost wene primene u sa-
vremenom dru{tvu
ETNOGENEZA NARODA JUGOSLAVIJE
Poreklo naroda Jugoslavije i wihove tradicionalne kultu-
re stanovni{tvo Balkanskog poluostrva pre doseqavawa Slove-
na; doseqavawe Slovena i proces Slivensko-Balkanske kulturne
simbioze
Razvitak tradicionalne kulture orkentalni, mediteran-
ski, romanski i sredwoevropski kulturni uticaj i proces dife-
rencijacije tradicionalne kulture na tlu Jugoslavije
Etni~ki razvitak naroda Jugoslavije Etni~ka imena
RAZRED
SOCIJALNA KULTURA DRU[TVENA ORGANIZACIJA
Selo kao dru{tveno ekonomska zajednica
Katunska organizacija
Plemenska i bratstveni~ka organizacija
Obi~ajno pravo
Srodstvo i srodni~ki odnosi
Brak Porodica Doma}instvo Zadruga
Elementi socijalne kulture u savremenom dru{tvu
DRU[TVENI OBIÂJI
Obi~aji iz ìvotnog ciklusa obi~aji po ro}ewu, brak i
ènidbeni obi~aji, pogrebni obi~aji
Obi~aji vezani za odnose me|u qudima gostoprimstvo, po-
bratimstvo, odnosi me|u susedima, sva|e, kletve i dr.
Obi~aji uz pojedine poslove izbor mesta i zidawe stani-
{ta, obi~aji uz poqske radove, uz sto~arstvo i obi~aji uz pojedine
zanate
RAZRED
NARODNA RELIGIJA SRBA
Istraìvawe narodne religije izvori, publikacije, autori
Osnovne karakteristike i osnovni slojevi narodne religi-
je odre|ewe narodne religije, najstariji sloj, starobalkanski
elementi, hristijanizacija, islamizacija i tragovi narodne reli-
gije u savremenom dru{tvu
Religijsko mi{qewe
kult vuka, medveda, zmije, vode, kamena, vatre, simbolika
krsta, kruga, desne i leve strane
demonologija demoni, prirode, sudbine, bolesti i dr.
Religijsko pona{awe
religijski kompleks vezan za ra|awe, kuvadu, inicijacije,
svadbu, smrt i pogreb, vreme àlosti, ubijawe staraca i dr.
religijski kompleks vezan za praznike: Boì}, Bele po-
klade, Uskrs, \ur|evdan, Duhovi, Vidovdan, Ivandan, Porodi~na
i seoska slava
RAZRED
NARODNA NO[WA
Klasifikacija i tipovi narodne no{we
NARODNA (USMENA) KWI@EVNOST
Uvod u usmenu kwièvnost
Narodne pripovetke beleèwe i klasifikacija: basne,
bajke, legende, novele i dr.
Narodne lirske pesme karakteristike i podela: kalendarske,
obredne, obi~ajne, pesme o radu, religiozno-moralno pou~ne i dr.
Poslovice, zagonetke i druge kra}e umotvorine
Pripovedne pesme karakteristike i podela: bajke u stiho-
vima, religiozno-moralno pou~ne legende u stihovima i dr.
JUGOSLOVENSKI MUZI^KI FOLKLOR (Narodna muzika)
O tekstu i melodiji
Pesme uz rad za sejawe ìta, za ètvu, ~obanske pesme,
uspavanke i dr.
Pesme uz praznovawe i sve~anosti koleda, Lazari~ke [pe-
sme, \ut|evdanske pesme, Kraqice, Dodole, Krstono{e
Pesme uz porodi~ne sve~anosti ro|ewe, svadba, ispratni-
ca, tu`balice, pesme za Krsno ime
HOR
Program ovog predmeta je identi~an sa programom za Vokalno-
-instrumentalni odsek i nalazi se u tom delu nastavnog programa.
NARODNI ANSAMBLI
RAZRED
U okviru mawih instrumentalnih skupina podrazumeva se
formirawe sastava koji su u skladu sa tradicionalnim izvo|a-
{tvom: npr. Duet frula, duet okarina, svirka na gajdama uz tapan.
Imaju}i u vidu instrumente na kojima u~enici sviraju potrebno je
obrazovati tambura{ki orkestar, kao i orkestar frula{a. Po~e-
tak rada sa ansamblima nalaè obradu najjednostavnijih izvornih
melodija i savladavawe svih komponenata specifi~nih za forme
grupnog muzicirawa (ritmi~ko i intonativno uskla|ivawe, melo-
dijsko oblikovawe, artikulacija....). Svirawe po notnim zapisima
i po sluhu.
FONO MATERIJAL kao za glavni predmet narodno svirawe
(- razred)
LITERATURA
osnovnu muzi~ku {kolu, sveska
Golemovi}, Dimitrije: Etnomuzikologija, uxbenik za sred-
wu muzi~ku {kolu
Devi}, Dragoslav: Etnomuzikologija, skripta, , Beograd,
1977.
Napraviti izbor iz literature za glavni predmet narodno
svirawe (- razred).
a) po deset izvornih melodija izvedenih od strane maweg in-
strumentalnog sastava;
b) pet izvornih melodija izvedenih od strane ve}ih instru-
mentalnih sastava koji su predvi|eni nastavnim programom.
SVAKI UÊNIK JE OBAVEZAN DA JEDAN PUT U TOKU
POLUGODI[TA, ILI DVA PUTA U TOKU GODINE,
JAVNO NASTUPI U ANSAMBLU BAREM
NA INTERNOM ÂSU
RAZRED
Nastavni program podrazumeva rad mawih i ve}ih instru-
mentalnih skupina koje ulaze u okvir plana prethodnog razreda,
ali se zahteva obrada sloènijih melodijskih primera iz domena
tradicionalnog instrumentalnog stvarala{tva.
FONO MATERIJAL i LITERATURA kao za prethodni razred
a) po deset izvornih melodija izvedenih od strane maweg in-
strumentalnog sastava;
b) pet izvornih melodija izvedenih od strane ve}ih instru-
mentalnih sastava koji su predvi|eni nastavnim programom.
SVAKI UÊNIK JE OBAVEZAN DA JEDANPUT U TOKU
POLUGO\A, ILI DVA PUTA U TOKU GODINE, JAVNO
NASTUPI U ANSAMBLU BAREM NA INTERNOM ÂSU
AUDIOVIZUELNA TEHNIKA
Program ovog predmeta je identi~an sa programom za Teo-
retski odsek i nalazi se u tom delu nastavnog programa.
ODSEK ZA RANU MUZIKU
Ciq nastave instrumenta odseka za Ranu muziku u sredwoj
muzi~koj {koli blok-flaute, traverzo-flaute, krumhorna, kor-
namuze, {almaja, pomera, ranketa, dulcijama, rau{fajfa, korneta,
segbata, gemshorna, rebeke, viele, fidela, viole da gambe, rene-
sansnih harfi, ~embala i pevawa u okviru dva ~asa nedeqno in-
dividualnog rada i dva ~asa nedeqno svirawa u mawim sastavima
razli~itih kombinacija instrumentarija sredweg veka i renesan-
se je daqe sticawe znawa i ve{tina koje u~eniku omogu}avaju na-
predak u nivou wegove muzi~ke kulture, kao i daqi razvoj i izra-
àvawe wegovih muzi~kih sposobnosti.
Zadatak je:
ovladavawe tehnikom svirawa navi{e srodnih instrume-
nata;
daqi rad na razvijawu specifi~ne postavke tona, bez vi-
brata, sa primenom karakteristi~nog dimani~kog niajsirawa koje
je stilsko obele`je muzike sredweg veka, renesanse i baroka;
daqe upoznavawe sa delima iz epohe sredweg veka, renesan-
se i baroka kroz muzi~ku interpretaciju dela i primenu prakse
ornamentirawa naro~ito u muzici H, H, H i H veka;
razvijawe sposobnosti svirawa u malim sastavima od dva
do osam ~lanova u najrazli~itijim kombinacijama koje dozvoqa-
va instrumentarij sredweg veka, renesanse i baroka;
stru~no osposobqavawe u~enika za nastavak daqeg {kolova-
wa i obrazovawa na vi{im {kolama i akademijama za ranu muziku.
KRUMHORN, KORNAMUZA, [ALMAJ, POMER, DULCIJAN,
RANKET, RAU[HAJF, GEMSHORN, KORNET, SEGBAT,
REBEKA, FIDEL, VIELA, VIOLA DA GAMBA
U okviru Nastavnog plana i programa za duva~ke instrumen-
te: krumhorn, kornamuza, {almaj, pomer, dulcijan, ranket, rau{-
fajf, gemshorn, kornet i segbat, uz blok flautu i traverzo flau-
tu, i guda~ke instrumente: rebeka, viela, fidel i viola da gamba, u
sva ~etiri razreda sredwe muzi~ke {kole obuhva}eno je svirawe
na svim veli~inama svakog od navedenih instrumenata sopran,
alt, tenor i bas i obrada jednoglasnih i vi{eglasnih kompozi-
cija iz epohe sredweg veka, renesanse i baroka u najraznovrsnijim
kombinacijama duva~kih, guda~kih i ì~anih instrumenata lau-
ta, vihuela, orfarion, teorba, spinet, ~embalo, harfa.
U okviru dva ~asa nedeqno obra|ivati pojedine deonice vi-
{eglasnih kompozicija, svakako obraditi i one jednoglasne, na
odgovaraju}im instrumentima, dok na dva ~asa nedeqno koji su od-
re|eni za rad malih sastava dua, trija, kvarteti, kvinteti sa i
bez peva~a uve`bavati dela u celini.
RAZRED
REBEKA, VIELA, [ALMAJ, GEMSHORN
Anonimus, Engleska H vek: Oksfordska Estampida
Anonimus, Engleska H vek: Tri dvoglasne Duktije Kaude
Anonimus, Francuska H vek: Dance Real
I druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja
RANKET, RAU[FAJF, BLOK FLAUTA, TRAVERZO FLAUTA,
KORNET, SEGBAT, REBEKA, VIELA, FIDEL, VIOLA DA
GAMBA
F. J. Gizbert: Zbirka Liber Fridolini Sichery (oko 1500 godi-
ne) komadi za tri, ~etiri i pet melodijskih instrumenata i
sveska (B. Schotts Sohne Mainz)
E. Valentin: Zbirka Sonus literatus komadi za dva, tri i ~e-
tiri melodijska instrumenta od H do H veka (Heinrichshofens
Verlag)
J. K. Demancijus (H H vek): Igre iz Nirnberga
(1601) za ~etiri i pet melodijska instrumenta (autor Zbirke H.
Menkemajer, B. Schotts Sohne, Mainc)
L. Zenfl (H vek): êtiri pesme za glas i tri melodijska
instrumenta (autor Zbirke H. Menkemajer, H. Moeck Veglag, Celle)
K. @ervez, (H vek): Deset igara (1550) za ~etiri melo-
dijska instrumenta (H. Moeck Verlag, Celle)
V. Hausman, (1600): Dvanaest igara za ~etiri i pet melo-
dijska instrumenta (H. Moeck Verlag, Celle)
P. Atewan, (H vek): Igre iz Pariza, 1529. 1530. za ~eti-
ri melodijska instrumenta (Edicija Schott 3758)
a) 20 komada u razli~itim kombinacijama instrumentarija
sredweg veka i renesanse.
ISPITNI PROGRAM
1. Pet kompozicija u razli~itim kombinacijama instrumen-
tarija sderweg veka i renesanse
Napomena: u svim razredima u svirawu instrumenata kojima
su poverene vode}e deonice koristiti modele za ukra{avawe iz
zbirke S. Ganazi (1535): La Fontegara
RAZRED
REBEKA, VIELA, [ALMAJ, GEMSHORN
Anonimus, Francuska, H vek: Sedam jednoglasnih dvor-
skih Estampida
KORMET, SEGBAT, REBEKA, VIELA, FIDEL, VIOLA DA
GAMBA
A. de Kabezon (1557): êtiri fantazije za ~etiri melodij-
ska instrumenta (Edicija Moeck 3612)
L. V. de Henestroza (1557): Kancone za ~etiri melodijska
instrumenta (Edicija Moeck 347/348)
\. Freskobaldi (1615): Ri~erkari i Kancone za ~etiri me-
lodijska instrumenta (Edicija Moeck 3614)
P. Falez (1583): Igre iz veka sveska za ~etiri melodij-
P. Atawan (1550): Pavane, Gaqarde i Branle za ~etiri me-
lodijska instrumenta (Edicija Moeck 3604)
P. Atawan (1547): Bas-dance, Turdioni, Branle za ~etiri
melodijska instrumenta (Edicija Moeck 3603)
F. Benduzi (1553): Opera nova de balli za ~etiri melodij-
ISPITNI PROGRAM
RAZRED
REBEKA, VIELA, [ALMAJ, GEMSBORN
Anonimus, Italija, H vek: Igre iz Ars nove: Lamento di
Tristano; La Manfredina; Trotto; Saltarello I, II, III, IV
RANKET, RAU[FAJF, BLOK FLAITA, TRAVERZO FLAUTA,
GAMBA
F. d Ana, H vek: Frotole, Stramboti i Lamentacije i
sveska za ~etiri melodijska instrumenta (Ricordi)
M. Pretorijus (1612): Francuske igre iz Terpsichore i
sveska za ~etiri melodijska instrumenta (Edicija Moeck 3607,
3608)
M. Pretorijus (1612): [est seoskih Branli iz Terpsichore
za pet melodijskih instrumenata (autor Zbirke M. Sanvazen Heugel)
L. Cidra: Zbirka Dela flamanskih autora H i H veka
za ~etiri melodijska instrumenta (Edicija Musica Budimpe{ta
8368)
J. K. non Papa (H vek): Stare flamanske narodne melodi-
je za tri melodijska instrumenta (Edicija Schott 5468)
S. Rosi, (H vek): Simfonije i Gaqarde za ~etiri melo-
dijska instrumenta (Edicija Schott 4096)
J. H. [ajn (1586-1630): Svita za pet melodijskih instrumenata
T. Simpson (1612): Tafel-Konsort 12 komada za ~etiri me-
lodijska instrumenta (Heinrichshofens Verlag)
ISPITNI PROGRAM
RAZRED
REBEKA, VIELA, [ALMAJ
Anonimus, Italija, H vek: Igre iz Ars nove Ghaetta;
Chominciamento di gioia; Isabella; Tre fontane; Belicha; Parlamento;
In pro; Principio di virtu
J. Skovron: Zbirka Sredwovekovni komadi za vielu rebe-
ku (Les Editions Ouvrieres)
GAMBA
B. Tomas: Zbirka Antologija muzike za konsort krumhorna
sveska 21 konad za ~etiri krumhorna, H vek (Musica Rara,
London)
Bertolini, Gabrijeli, Gusa|o: Tri kancone (1608) za dupli
~etvoroglasni sastav (Heinrichshofens Verlag)
T. Suzato, (1551): Zbirka Danserye i sveska za ~etiri
i pet melodijska instrumenta (Edicija Schott 2435, 2436.)
ISPITNI PROGRAM
1. Deset kompozicija u razli~itim kombinacijama instru-
mentarija sderweg veka i renesanse
LAUTA I SRODNI INSTRUMENTI
U okviru Nastavnog plana i programa za lautu za sva ~etiri
razreda navedeni su kompozitori koji su pisali i za druge instru-
mente srodne lauti bandora, teorba, orferion, vihuela.... pa je
i sam izbor instrumenata i odgovaraju}ih kompozicija prepu{ten
u~eniku. Samim tim, neophodno je upoznavawe u~enika sa razli~i-
tim tabulaturama.
RAZRED
Upoznavawe u~enika sa {panskom tabulaturom.
LITERATURA
S. Lungren: [kola za renesansnu lautu
P. Posidi: Uvod u studiju renesansne laute
A. Roli: The compleat beginner
A. l Roj: Fantazije i Igre
Lui d Narvez: Los seys libros del delphin de musica
X. Daulend: Zbirka muzike za lautu
P. Posidi: Italijanske igre za lautu
V. Bakfark: Opera omnia
P. Atawan: Danze del rinascimento
J. A. Dalza: Intabulatura za lautu
R. Kesa: Antologija stare muzike
a) 10 komada za solo izvo|ewe;
b) 10 komada u mawim sastavima.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri kompozicije za solo izvo|ewe jedna pisana u {pan-
skoj tabulaturi;
2. Tri kompozicije za izvo|ewe u mawem sastavu.
RAZRED
Upoznavawe u~enika sa nema~kom tabulaturom.
LITERATURA
A. Roli: The compleat beginner
L. Romani: Trideset komada za lautu
L. d Narvez: Los seys libros del delphin de musica
D. Lamsden: Antologija engleske muzike za lautu
A. Holborn: Muzika za lautu i bandoru
X. Daulend: Zbirka kompozicija za lautu
P. Posidi: Italijanske igre za lautu
M. Vaisel: Tabulatura 1573
P. Atawan: Danze del rinascimento
R. Xonson: Kompletna {kola za solo lautu
ISPITNI PROGRAM
1. Tri kompozicije za solo izvo|ewe jedna pisana u nema~-
koj tabulaturi;
RAZRED
Upoznavawe u~enika sa tabulaturom iz epohe baroka.
LITERATURA
T. Saton: [kola za baroknu lautu
L. Romani: 30 komada za lautu
L. d Narvez: Los seys libros del delphin de musica
X. A. Losi: 19 komada za baroknu lautu
@. Bitner: Komadi za lautu
A. Beils: 32 laka komada za baroknu lautu
ISPITNI PROGRAM
1. Tri kompozicije za solo izvo|ewe po mogu}stvu jedna na
baroknoj lauti;
RAZRED
LITERATURA
T. Saton: [kola za baroknu lautu
L. Romani: 30 komada za lautu
A. l Roj: Fantazije i igre
L. d Narvez: Los seys libros del delphin de musika
D. Lumsden: Antologija engleske muzike za lautu
J. A. Losi: 19 komada za baroknu lautu
@. Bitner: Komadi za lautu
A. Beils: 32 laka komada za baroknu lautu
D. Kelner: Fantazija
V. J. Laufen{tajner: Partie in b flat major
S. L. Vais: Intabulatura za lautu
ISPITNI PROGRAM
1. Tri kompozicije za solo izvo|ewe po mogu}stvu jedna na
baroknoj lauti;
RENESANSNE (MALE) HARFE
Pored savladavawa tehnike svirawa u~enike upoznati sa
istorijskim razvojem male harfe i literaturom pisanom za wu.
Osposobiti u~enika za {timovawe, zamenu ìca i odràva-
we harfe
RAZRED
SKALE
Durske skale do ~etiri povisilice i tri snizilice kroz
dve oktave paralelno. Trozvuk u osnovnom poloàju i obrtajima
razloèno i harmonski.
U~ewe skala je ograni~eno zbog toga {to na maloj harfi ne-
ma pedala te nije mogu}e modulirawe u sve tonalitete.
Kao i u niòj {koli preporu~uje se rad na tehni~kim i
prstnim ve`bama.
STUDIJE ZA MALU HARFU
B. Langnikel: [kola za malu harfu
D. Megevand: [kola za irsku harfu
J. Molnar: Prakti~ne metode za irsku harfu br. 1
K. Robertson: Aran`mani za harfu
KOMADI ZA IZVO\EWE
S. Vuds: Izbor komada irske igre
A. Stivel: Renesansni komadi za keltsku harfu
M. Grandjani: Tri mala komada
V. Smit: Muzika za harfu
D. Friu: Renesansna muzika
M. Verwo: Balada i Rondo
S. Prat: Sonatina u klasi~nom stilu
E. Polonska: Arija i Igra u renesansnom stilu
V. A. Mocart: Tema s varijacijama
M. Grandjani: Mala harfina kutija
V. T. Kameron: Minijature za harfu solo
a) skale;
b) deset etida;
v) deset kompozicija za izvo|ewe.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
3. Tema s varijacijama;
4. Dve kompozicije za izvo|ewe.
RAZRED
SKALE
Durske i molske lestvice do ~etiri povisilice i tri snizi-
lice kroz dve i tri oktave, trozvuk ~etvoroglasno harmonski, raz-
loèno i arpe|irano. Dominantni i umaweni septakord u svim
kombinacijama.
Preporu~uje se rad na tehni~kim-prstnim ve`bama.
R. N. Boksa: 50 progresivnih etida
F. Alberti: Etide i tehni~ke ve`be
M. Rolin: Metode za keltsku harfu
J. Molnar: Prakti~ne metode za irsku harfu br. 2
F. J. Naderman: Tema s varijacijama
I. Vetere: 12 malih kanona
P. Xon: Svita
P. Xon: Vetrovita ruà
E. Jones: 51 vel{ka harfa
A. Lara: Granada
T. Pitfild: Sonatina
J. Pahelbel: Kanon in D
D. Ovens:: 20 vel{kih pesama za harfu solo
O. Denti: Klasi~an komad br. 1 i br. 2
A. [alan: Mali valcer
L. [arpanie: 10 malih varijacija
F. Kupren: [est komada
J. M. Damas: Menuet boiteux
a) skale;
b) 10 etida razli~itog karaktera;
v) 10 kompozicija za izvo|ewe.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Dve etide;
3. Jedna sonatina ili tema s varijacijama;
4. Dva komada.
RAZRED
SKALE
Skale u brèm tempu, posebnu pa`wu posvetiti arpe|u, prst-
nim ve`bama, glisandu prvog i ~etvrtog prsta i flaòletima.
STUDIJE ZA HARFU
A. Grifits: [kola za malu harfu
B. Heler: [kola za malu harfu
J. Molnar: Metode za irsku harfu
V. Pozoli: Progresivne etide
V. Kameron: Nokturno
R. Inglfild: Solo za Sowu br. 1 i br. 2
P. Xon: Igra klovnova
P. Xon: Muzika za gotsku harfu
V. Kameron: Tarantela
V. Kameron: Pesma i arija
V. Kameron: Mar{ u klasi~nom stilu
V. Kameron: Varijacije
M. Karles: Svita medievale
T. Karolan: Komadi za irsku harfu
a) skale;
b) 10 etida iz razli~itih {kola za malu harfu;
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skal;
2. Dve etide razli~irog karaktera;
3. Sonatina ili tema s varijacijama;
RAZRED
SKALE
Skale, arpe|a i tehni~ke ve`be
M. Rolin: Metode za keltsku harfu
R. N. Boksa: Izbor etida op. 318 i sveska
R. N. Boksa: Izbor etida op. 62
V. Pozoli: Izbor progresivnih etida
F. Alberti: Progresivne etide izbor
S. Vuds: Izbor komada za irsku harfu
J. S. Bah: êtiri komada
J. M. Laruel: Igra i Tokata
A. Lemeland: Elegija
J. Mami: [est komada brevis
D. Megevand: Keltska balada
S. Miligan: Komadi za malu harfu
O. Denti: Varijacije na Mocartovu temu
F. \ovanineti: 22 popularne francuske {ansone
M. Grandjani: Pastorala
Grut: Svita u Es-duru
G. F. Hendl: Koncert Be-dur
a) skale;
b) 10 etida;
ISPITNI PROGRAM
2. Cikli~na forma sonatina, koncert ili tema s varija-
cijama;
Renesansna harfa se u sredwoj {koli u~i fakultativno, uz
neki drugi odsek. Sadràj programa je tako sa~iwen da odgovara
psihi~kim i fizi~kim mogu}nostima u~enika. Pored etida pomo-
}u kojih u~enik sti~e tehniku svirawa, zastupqeni su i muzi~ki
komadi za izvo|ewe kao i ve}e cikli~ne forme i teme sa varijaci-
jama. Pomo}u wih u~enici u~e kako ih treba izvoditi i to u pogle-
du dinamike, frazirawa, vo|ewa glasova (ako je vi{eglasje). U~e-
nici se upoznaju kako sa izvo|a~kim mogu}nostima harfe, tako i
sa istorijskim razvojem i literaturom za malu harfu. Preporu~uje
se od samog po~etka rad u kamernim sastavima. U skladu sa uput-
stvima iz priru~nika HARFA SA KUKICAMA, part harfe,
ukoliko ga nema u originalnim partiturama, moè se lako dopi-
sati vode}i ra~una o mogu}nostima u~enika. Po zavr{etku sredwe
{kole u~enik je osposobqen za solisti~ko i kamerno muzicirawe
na maloj harfi kao i za nastavak {kolovawa.
ÊMBALO
RAZRED
LITERATURA
Fic Viqemove zbirke za virxinal preludijumi, pavane i
gaqarde Xona Bula i Viqema Berda ili igre i komadi @ila Far-
nabija i Martina Pirsona
A. Valentea: Tabulatura igara za ~embalo
G. Freskobaldi: Tokate pravila i stil afeti kantabili
J. J. Froberger: Tokate
Svite Kleramboa, [ambowera, Mar{ana, Danglbera, F. Ku-
prena, Ramoa
J. S. Bah: Troglasne invencije; Francuske svite
G. F. Hendl: Svite i Sonate
B. Paskvini: Sonate
D. Skarlati: Sonate
S. Albero: Sonate
K. B. Balbastra: Komadi
Daken: Komadi
V. A. Mocart: Fantazija
a) tri kompozicije iz perioda renesanse;
b) jedna tokata;
v) tri komada francuske {kole klavsenista;
g) jedno delo J. S. Baha;
d) jedno delo G. H. Hendla;
|) dve sonate italijanske ili {panske {kole;
e) jedno pretklasi~no delo.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedno delo iz perioda renesanse ili H veka;
2. Dva komada francuske {kole;
3. Jedno delo J. S. Baha ili G. F. Hendla;
4. Jedno virtuozno delo italijansko, {pansko ili pred-
klasi~no.
RAZRED
LITERATURA
Fic Viqemova zbirka za virxinal fantazija ili mize-
rere Xona Bula ili Viqema Berda
Luj Kupren: Nemetri~ki prelid teoretski obraditi in-
terpretaciju ovakve vrste preludijuma)
Kleramboa: Svite
[ambower: Svite
F. Kupren: Svite
Ramo: Svite obavezna alemanda
J. S. Bah: Engleske svite
J. S. Bah: Koncert ef-mol
J. S. Bah: Koncert A-dur
G. F. Hendl: [akone i pasakaqe
G. F. Hendl: Koncert Ef-dur
G. F. Hendl: Koncert ge-mol
D. Skarlati: Sonate
K. B. Balbastra: Komadi
V. A. Mocart: Sonate
J. Hajdn: Sonate
a) tri kompozicije iz perioda renesanse;
b) jedan nemetri~ki prelid;
v) jedna cela lak{a svita {kole klavsenista ili tri stava
iz svite Kuprena ili Ramoa obavezno alemanda;
g) dva stava iz engleske svite ili jedan stav koncerta J. S. Bah;
d) jedno delo G. F. Hendla;
|) dve sonate Skarlatija;
e) jedan pretklasi~an komad ili jedna stav iz sonate Mocar-
ta ili Hajdna.
ISPITNI PROGRAM
2. Dva komada francuske {kole;
3. Jedno delo J. S. Baha ili G. F. Hendla;
4. Dve sonate D. Skarlatija ili jedan stav iz sonate V. A.
Mocarta ili J. Hajdna.
RAZRED
LITERATURA
Renesansna dela Xona Bula, Viqema Berda i \ovanija Pikija
Freskobaldi: Tokate
Floberger: Tokate
Luj Kupren: Prelidi
Ramo: Svita a-mol
F. Kupren: Svite
G. F. Hendl: Preludijumi i fuge
J. S. Bah: Dobro temperovani klavir
D. Skarlati: Sonate
A. Solera: Sonate
H. Ferera: Sonate
Blask de Nevr: Sonate
K. F. E. Bah: Sonate, fantazije i ronda
a) jedno teè renesansno delo;
b) jedna tokata ili jedan sloèni prelid sa polifonim
sredwim delom;
v) cela lak{a sveta francuske {kole klavsenista ili ~eti-
ri stava iz duè svite alemanda, kuranta, sarabanda i ìga;
g) jedan preludijum i fuga G. F. Hendka;
d) jedan preludijum i fuga J. S. Baha;
|) dve sonate;
e) jedna sonata, fantazija ili rondo K. F. E. Baha.
ISPITNI PROGRAM
2. Odabrano delo francuske {kole;
3. Jedan preludijum i fuga J. S. Baha ili G. F. Hendla;
4. Jedno delo K. F. E. Baha ili {panske {kole
RAZRED
LITERATURA
Fic Viqemova zbirka za virxinal
Freskobaldi: Tokate i Partite
Froberger: Tokate i Partite
Mokelan|elo Rosi: Tokate i Partite
Ramo: Svita Ge-dur
F. Kupren Svite br. 7, 13, 24
A. Forkere: Svite
@. Difli: Svite
J. S. Bah: Umetnost fuge
G. F. Hendl: Svite
D. Skarlati: Sonate
A. Soler: Sonate
Jedno delo K. F. E. Bah:
J. Hajdn: Sonate
V. A. Mocart: Varijacije
J. K. Bah: Koncerti po sonatama De-dur, Ge-dur, Es-dur
a) jedno zna~ajno delo iz Fic Viqemove zbirke za virxinal;
b) tokata ili partita varijaciono delo;
v) cela svita francuske {kole klavsenista ili tri stava iz
svite Forkerea ili Diflija;
g) jedan preludijum i fuga, ili fantazija i fuga, ili fuga
iz Umetnost fuge J. S. Baha;
d) jedna cela svita G. F. Hendla;
|) dve sonate;
e) jedna sonata, varijacije ili koncert.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedno delo iz perioda renesanse;
2. Jedno delo ili H veka;
3. Odabrano delo francuske {kole;
4. Jedan delo J. S. Baha ili G. F. Hendla;
5. Dve sonate D. Skarlatija ili A. Solera;
6. Odabrano predklasi~no delo.
Kroz razrede osnovne {kole u~enici su se upoznali sa sope-
cifi~nostima tu{ea i artikulacije na ~embalu. Predloène ve-
`be F. Kuprena iz Umetnost svirawa na ~embalu mogu se, po po-
trebi, obnavqati ili se na osnovu wih mogu samostalno konstrui-
sati ve`be za ornamente koji predstavqaju najve}i tehni~ki pro-
blem na ~embalu.
Pojam etide jo{ nije ustanovqen u periodu baroka, ali re-
nesansne kompozicije u velikom broju sadrè sistemati~no treti-
rawe problema pasaà, ornamenata i nizova paralelnih terci i
seksa, pa se mogu koristiti kao etide za ~embalo; tako|e, preludi-
jumi i dvoglasne invencije J. S. Baha i na najvi{em nivou Eser-
~izi D. Skarlatija.
Specifi~nos ~embalisti~ke literature je u velikoj razli-
~itosti stilova pojedinih epoha (renesansa; rani barok H
vek; barok H; rokoko; predklasika) i {kola (engleska, itali-
janska, nema~ka, {panska). Pravilnim izborom programa tokom
~etiri godine treba izgra|ivati svaki stil pojedina~no, polaze-
}i od najlak{ih fa sve teìm belima.
Po tipu kompozicione tehnike u ~embalisti~koj literaturi
mogu se razlikovati dela u kojima dominira improvizacioni, va-
rijacioni, polifoni ili homofoni na~in komponovawa. Svaki
od ovih tipova treba postepeno savla|ivati, tj:
najpre raditi renesansne preludijume, zatim Freskobal-
dijeve tokate, preludijume Luja Kuprena i na kraju preludijume i
tokate J. S. Baha;
na polifona dela J. S. Baha ne treba pre}i dok se nije pre-
{la bar neka fantazija iz perioda renesanse, kancina, kapri~o
ili ri~erkar Flobergera i fuga G. F. Hendla;
varijacije najpre raditi renesansne, zatim partite Fre-
skobaldija ili Frobergera;
renesansne igre alemande, kurente i ìge treba da bu-
du baza za upoznavawe baroknih igara istog naziva, a ~esto pri-
li~ni razli~itih kad kompozitora italijanske, francuske {kole,
Hendla i Baha;
razvoj homofonije treba pratiti [reko dela Ramoa, Bal-
bastra, Skarlatija, Solera, do Mocarta i Hajdna.
ORGUQE
RAZRED
Kompozicije BAROKNOG PERIODA
Engleska: Georg Fridrih Hendl;
Francuska: Fransoa Kupren;
Italija: Antonio Vivaldi, Benedeto Mar~elo;
Nema~ko podnebqe: Johan Sebastijan Bah, Georg Filip
Teleman;
drugi autori
Kompozicije perioda PREDKLASICIZMA i KLASICIZMA
[panija: Padre Antonio Soler;
Italija: Domeniko îmaroza;
Nema~ko podnebqe: Georg Filip Teleman, Mihael Hajdn,
Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart, Bahovi sinovi, Ludvig
van Betoven;
drugi autori.
MINIMUM PRE\ENOG GRADIVA
a) pet kompozicija iz perioda muzike autora do H veka;
b) pet kompozicija baroknog perioda.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve kompozicije perioda H veka ili pre;
2. Jedna kompozicija perioda H veka.
RAZRED
Teleman;
drugi autori
Kompozicije perioda PRETKLASICIZMA i KLASICIZMA
van Betoven;
drugi autori.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve kompozicije razli~itih {kola iz perioda H veka
ili pre;
2. Dve kompozicije perioda H veka.
RAZRED
Teleman;
drugi autori
van Betoven;
drugi autori.
ISPITNI PROGRAM
ili pre;
2. Dve kompozicije perioda H veka od kojih jedna obave-
zno od Johana Sebastijana Baha;
RAZRED
Teleman;
drugi autori
van Betoven;
drugi autori.
ISPITNI PROGRAM
ili pre (\. Freskobaldi, J. P. Svelink, D. Bukstehude i sl.);
2. Dve kompozicije perioda H veka od kojih je jedna oba-
vezno od Johana Sebastijana Baha;
3. Jedna kompozicija predklasi~nog odnosno klasi~nog pe-
rioda (G. F. Teleman, V. A. Mocart, J. Hajdn, M. Hajdn i sl.);
4. Jedna slobodna obrada /protestantskog/ korala na zadati
kantus firmus.
Upoznati u~enika sa istorijskim karakteristikama instru-
menta, razvojem instrumenta, kao i vrstama i specifi~nostima
instrumenata u razli~itim podnebqima (Italija, Nema~ka, En-
gleska itd.). Upoznati u~enika sa tehni~kim karakteristikama
instrumenta, sviraonikom, delovima instrumenta, i upotrebom
komandi. Posebnu pa`wu posvetiti registraciji, upoznavawu
osnovnih zvu~nih boja i primenom registara na kompozicije raz-
li~itih stilova. Potrebno je da u~enik od samog po~etka posebnu
pa`wu posveti pedalnoj tehnici i ve`bama za {to brè savlada-
vawe pedalnog svirawa, uz upoznavawe razli~itih tehnika pedal-
nog svirawa u ranoj muzici, kao i prstoreda kod manualnog svira-
wa. Objasniti bliskost tehnike manuelnog svirawa kod orguqa sa
drugim klavijaturnim instrumentima rane muzike (~embalo, kla-
vikord) i s tom svrhom omogu}iti u~eniku i upotrebu ovih instru-
mentata.
Prilikom obrade kompozicije u~enika upoznavati sa glav-
nim karakteristikama dela, datumom i mestom nastanka, kao i raz-
logom nastanka istog. Nakon postepenog savladavawa starih nota-
cija, kompozicije svirati iz originalnih kqu~eva. Obavezno ko-
ristiti URTEKST izdawa.
Obavezno je slu{awe rane muzike putem audio sredstava kao
i pose}ivawe koncerata i upoznavawe sa istorijom i umetno{}u
navedenih perioda.
Osposobqavawe u~enika za zajedni~ko kamerno muzicirawe
je od posebnog zna~aja. Stoga u~eniku od samog po~etka ista}i va-
`nost kontinua u ranoj muzici, i osposobiti ga za svirawe i samo-
stalno tuma~ewe istog. Tako|e, poèqno je aktivno u~e{}e u~eni-
ka u kamernom muzicirawu sa drugim instrumentima i peva~ima.
Program obuhvata dela kompozitora od najranijih zapisa za
klavijaturne instrumente do klasicizma. BASO KONTINUO
(GENERALBAS) se izu~ava i kao poseban predmet po zajedni~kom
programu za ~embalo i orguqe.
[KOLE ZA ORGUQE
F. \ermani, H. Riman i M. Dipre
LITERATURA kompozicije za klavijaturne instrumente perio-
da rane muzike (sredweg veka, renesanse, baroka i klasicizma):
KOMPOZICIJE AUTORA DO XVII VEKA
Engleska: Orlando Gibons, Vilijam Berd, Henri Persel
Francuska: Luj Kupren, Luj Nikolas Klerambo, @an Fran-
soa Dandrije, Pjer di Ma`, Nikolas de Griwi, Luj Klod Dakenl
Flamanske zemqe: Jan Piterson Svelink
Italija: Andrea Gabrieli, \ovani. Gabrieli, \irolamo
Kavaconi, Bernardo Paskvini, \irolamo Freskobaldi, Erkole
Paskvini, Tarkvinio Merula, Bankijeri Adrijano, Boneli Aure-
lio, Domeniko Cipoli, \ovani Batista Martini
Nema~ka: Johan Tobias Krebs i Johan Ludvig Krebs (8 malih
preludija i fuga J.S. Baha), Johan Jakob Froberger, Johan Pahel-
bel, Ditrih Bukstehude
[panija: Karlos Sei{as, Huan Antonio de Kabezon, Huan
de Arauho, S. Albero
Drugi autori
BLOK FLAUTE
U okviru Nastavnog plana i programa za blok-flautu, u sva
~etiri razreda sredwe muzi~ke {kole, obuhva}eno je svirawe na
svim veli~inama blok-flaute: sopranimo, sopran, alt, tenor i bas
{timovi in C i in F, u razli~itim sastavima (od jedne do pet
blok-flauta, sa i bez kontinua), sa delima iz epohe sredweg veka,
renesanse i baroka.
RAZRED
LITERATURA
Anonimus, Engleska H vek: Oksfordska Estampida jed-
noglasna
Anonimus, Engleska H vek: Tri dvoglasne Duktrije Kaude
Anonimus, Francuska H vek: Dance Real jednoglasna
H. Kestner-H. Spiter: Zbirka Stare engleske arije i igre
alt-flauta i ~embalo (Schott Co. LTD London)
H. Isak, H vek: êtiri komada za tri blok flaute so-
pran, alt, tenor (H. Moeck Verlag, Celle)
H. Isak, H vek: êtiri komada za ~etiri blok flaute
sopran, alt, tenor, bas (H. Moeck Verlag, Celle)
K. @ervez: Deset igara za ~etiri blok flaute sopran, alt,
tenor, bas (H. Moeck Verlag, Celle)
H. Menkemajner: Zbirka Dvanaest komada iz baroka dve
sopran blok flaute i ~embalo ili dve sopran blok flaute i jedna
alt blok flauta (Barenreiter Verlag, Kassel)
V. Hileman: Zbirka Kvarteti iz H, H i H veka
i sveska sopran, alt, tenor i bas blok flauta (Edition Peters
9677a, 9677b)
I druge zbirke i komadi sli~ne teìne
a) 10 komada za solo izvo|ewe uz pratwu ~embala ili laute;
b) 10 komada za izvio|ewe u mawim sastavima.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri kompozicije solo ili uz pratwu ~embala, laute ili
harfe;
2. Tri kompozicije za trio, kvartet ili kvintet sastavqen
od razli~itih kombinacija duva~kih, guda~kih i ì~anih instru-
menata sredweg veka i renesanse uz kombinacije i sa jednim ili
vi{e peva~a.
RAZRED
LITERATURA
Anonimus, Francuska H vek: Sedam jednoglasnih dvor-
skih Estampida
H. Konor: Zbirka Igre [ekspirovog doba jedna i dve
blok flaute sa pratwom laute (Nordijska Musikforlaget, [tok-
holm)
D. Degen-A. E. Sajman: Zbirka Igre {pilmana iz Flandri-
je jedna, dve, tri i vi{e blok flauta uz pratwu laute ili bez
kontinua (Edicija Schott 2653)
M. Frank (1604): Osam igara za ~etiri blok flaute so-
pran, dva alta, tenor blok flauta (VEB Deutscher Verlag, Lajpcig)
P. de Eskober-F. de Peneloza: Zbirka Vilansika za tri
blok flaute sopran, alt, tenor blok flauta (Edition Moeck 3611)
Anonimus, 1540: [est venecijanskih igara za ~etiri blok
flaute sopran, alt, tenor, bas blok flauta (Edicija Hein-
rihchshofen, Verlag)
P. Rubart: Zbirka [est fuga iz H i H veka za kvar-
tet blok flauta (VEB F. Hofmeister Musikverlag, Lajpcig)
b) 10 komada za izvo|ewe u mawim sastavima.
ISPITNI PROGRAM
harfe;
vi{e peva~a.
RAZRED
LITERATURA
G. Rav (1545): Bacinia gallica et latina za sopran i tenor
blok flautu (autor zbirke H. Menkemajer Heinrichshofens Verlag
Wilhelmshaven)
Anonimus, Italija, H vek: Igre iz Ars nove za jednu
blok flautu Lamento di Tristano; La Manfredina; Trotto; Saltarello
I, II, III, IV
Anonimus, H vek: Zeleni rukavi blok flauta i lauta
(Verlag Doblinger, Minhen)
Xon Daulend, H-H vek: Gaqarda grofa Eseksa; La-
krime Pavana; Gaqarda danskog kraqa blok flauta i lauta
Fran~esko d Ana, H vek: Frotole, Stramboti i Lamenta-
cije , kwiga za kvartet blok flauta (Ricordi)
Fran~esko Bendusi, H vek: Opera nova de balli za kvar-
tet blok flauta (Edicija Moeck 3602)
I. Hekler: Zbirka Kvarteti za ~etiri blok flaute iz H,
H i H veka (Edicija Moeck 2073)
ISPITNI PROGRAM
harfe;
vi{e peva~a.
RAZRED
LITERATURA
Anonimus, Italija, H vek: Igre iz Ars nove za jednu
blok flautu Ghaetta; Chominciamento di gioia; Isabella; Tre fonta-
ne; Belicha; Parlamento; In pro; Principio di virtu
Henri , H vek: Fantazija Taunder naken za tri
blok flaute
M. Pretorijus (1612): Francuske igre iz zbirke Terpsicho-
re i sveska za kvartet blok flauta (Edicija Moeck 3607,
3608)
P. Atewan, (1547): Bas-dance, Turdioni i Branle za kvartet
blok flauta (Edicija Moeck 3603)
P. Atewan, (1550): Pavane, Gaqarde i Branle za kvartet
blok flauta (Edicija Moeck 3604)
P. Falez (1583): Igre H veka, kwiga za kvartet blok
flauta (Edicija Moeck 3601)
Druge zbirke i komadi sli~ne teìne i sadràja
ISPITNI PROGRAM
harfe;
vi{e peva~a.
TRAVERZO FLAUTA
U okviru Nastavnog plana i programa za traverzo flautu u
sva ~etiri razreda je obuhva}eno svirawe na sopran, alt i naro~i-
to tenor traverzo flauti, u razli~itim sastavima od jedne do
tri traverzo flaute sa ili bez kontinua kao i svirawe traverzo
flaute u okviru mawih sastava koji sadrè odgovaraju}e instru-
mente(duva~ke, guda~ke i ì~ane) iz epohe sredweg veka, renesan-
se i baroka.
RAZRED
LITERATURA
Anonimus, Francuska, H vek: Dance Real jednoglasna
Anonimus, Engleska, H vek: Tri dvoglasne Duktije Kaude
H. Kestner-H. Spiter: Zbirka Stare engleske arije i igre
traverzo flauta i ~embalo (Schott Co. LTD London)
P. Donat: Zbirka Igre iz H veka i sveska traver-
zo flauta i ~embalo (VEB F. Hofmeister Musikverlag, Lajpcig)
G. F. Teleman, H vek: 13 Menueta traverzo flauta i
~embalo (autor zbirke V. Voel, Barenreiter Ausgabe 977)
H. Menkemajer: Zbirka 12 komada iz baroka dve traverzo
flaute i ~embalo (Barenreoter Verlag Kasel)
ISPITNI PROGRAM
harfe;
vi{e peva~a.
RAZRED
LITERATURA
Anonimus, Francuska H vek: Sedam jednoglasnih dvor-
skih Estampida
H. Konor: Zbirka Igre [ekspirovog doba za jedni i za
dvbe traverzo flaute i lautu (Nordijska Musikforlaget, Stokholm)
G. Keler: Zbirka Igre iz baroka za dve traverzo flaute
(Edicija Peters 9231/a Lajpcig)
D. Degen-A. E. Sajman: Zbirka Igre {pilmana iz Flandri-
je H i H veka izbor igara za traverzo flautu i lautu i dua,
trija i kvarteta traverzo flaute sa blok flautama (Edicija Schott
2653)
ISPITNI PROGRAM
harfe;
vi{e peva~a.
RAZRED
LITERATURA
G. Rav (1545): Bacinia gallica et latina za traverzo flautu i
tenor blok flautu (autor zbirke H. Menkemajner Heinrichshofens
Verlag Wilhelmshaven)
Anonimus, Italija, H vek: Igre iz Ars nove za traverzo
flautu Lamento di Tristano; La Manfredina; Trotto; Saltarello I, II,
III, IV
Anonimus, H vek: Varijacije Zeleni rukavi za traver-
zo flautu i lautu (Verlag Doblinger, Minhen)
Xon Daulend, H-H vek: Gaqarda grofa Eseksa; Lakri-
me Pavana; Gaqarda danskog kraqa za traverzo flautu i lautu
Fran~esko d Ana, H vek: Frotole, Stramboti i Lamenta-
cije za ~etiri instrumenta, kombinacija traverzo flaute sa te-
nor i bas blok flautama i sveska (Ricordi)
I druge zbirkei komadi sli~ne teìne i sadràja
ISPITNI PROGRAM
harfe;
vi{e peva~a.
RAZRED
LITERATURA
Anonimus, Italija H vek: Igre iz Ars nove za traverzo
flautu Ghaetta; Chominciamento di gioia; Isabella; Tre fontane; Be-
licha; Parlamento; In pro; Pricipio di virtu
J. Malina: Zbirka Rani barok za traverzo flautu i ~em-
balo (Edicija Musica Budimpe{ta)
M. Pretorijus (1612): Francuske igre iz zbirke Terpsicho-
re i sveska za traverzo flautu sa tenor i bas blok flautama
(Edicija Moeck 3607, 3608)
P. Atewan, (1547): za traverzo flautu i blok flaute (Edi-
cija Moeck 3603)
P. Atewan, (1550): Pavane, Gaqarde i Branle za traverzo
flautu i blok flaute (Edicija Moeck 3604)
ISPITNI PROGRAM
harfe;
vi{e peva~a.
PEVAWE
Interpretacija rane muzike obuhvata sve glasove, {to zna~i
da podrazumeva i kontratenorsko pevawe kao i de~a~ko (prijem-
nom ispitu mogu pristupiti i de~aci pre mutacije od minimum 7
godina starosti, koji uporedo poha|aju instrument u osnovnoj mu-
zi~koj {koli).
Upoznati u~enika sa istorijskim karakteristikama pesama
od sredweg veka do baroka, sa razvojem solo-pevawa u ovom periodu
i specifi~nostima pevawa razli~itih podnebqa (Italija, Fran-
cuska, kastratsko i kontratenorsko pevawe itd.). Osnovni prin-
cip rada je primena klasi~ne vokalne tehnike na dela rane litera-
ture kroz interpretaciju na autenti~an na~in i izraz. Posebnu pa-
`wu posvetiti elementima stila kao {to su agogika, dinamika,
tempo, a posebno ornamentika i primerena upoterba vibrata. Vo-
diti ra~una od pravilnom izgovoru teksta, naro~ito pesama na sta-
rim jezicima tj. starom engleskom, francuskom i {panskom jeziku.
U~enike obavezno upoznavati sa prevodom tekstova radi pravilnog
do~aravawa kroz interpretaciju. Pesme obavezno pevati na origi-
nalnim jezicima i po mogu}nosti koristiti URTEKST izdawa.
Obavezno je slu{awe rane muzike putem audio sredstava kao
i pose}ivawe koncerata i upoznavawe sa istorijom i umetno{}u
navedenih perioda.
Osposobqavawe u~enika za zajedni~ko kamerno muzicirawe
je od posebnog zna~aja. Poèqno je udvajawe vokalnih deonica au-
tenti~nim instrumentima.
Kroz edukaciju peva~a u maniru perioda rane muzike obuhva-
}eni su sve vrste glasova, {to zna~i i kontratenori (falsetisti).
RAZRED
Osposobiti u~enike da pevaju dela autora iz perioda sred-
weg veka, ars nove, renesanse i baroka.
LITERATURA
Kompozicije za pevawe perioda rane muzike (sredweg veka,
renesanse i baroka):
a) Kompozicije SREDWEG VEKA i ARS NOVE
Cantigas de Santa Maria {panskog kraqa Alfonsa H el Sa-
bia (Mudrog)
Libre Vermell iz manastira Monserat (Katalonija)
Kompozicije kraqa Ri~arda Lavqeg Srca
Provansalske i francuske pesme trubadura i truvera
fran~esko Landini i wegovi savremenici (Italija)
b) Kompozicije RENESANSNIH AUTORA
Italija: Bartolomeo Trombon}ino, Oracio Veki, Andrija
Motovuwanin, \ulio Ka~ini, \ovani Pjerlui|i da Palestrina,
Jakobus Galus i drugi
Engleska: Vilijam Bird, Tobias Hjum, Kraq Henri ,
Xon Daulend, kao i autori engleske madrigalske {kole;
Francuska: @an Batist Bezar, Klod Sermizi, Klod le @en
i drugi
Flamanske zemqe: Xon Danstejbl, Gijom Difaj, Arnold de
Lantines, Orlando di Laso.
v) Kompozicije BAROKNOG PERIODA
Italija: Klaudio Monteverdi (bali, arije iz opera, duhovna
muzika iz H kwige, madrigali), Bja|o Marini, Antonio Skarla-
ti, Fran~esko Durante, \ovani Batista Pergolezi, Antonio Vi-
valdi, \ovani Bononcini, Nikola Porpora i drugi
Engleska: Henri Persel (arije iz opera i scenska muzika,
pesme), Xon Blou i drugi
Nema~ki autori: porodica Bah i Johan Sebastijan, Georg
Filip Teleman, Georg Fridrih Hendl, Georg Fridrih Hase re-
~itativi i arije iz kantata, opera i oratorijuma
Drugi autori evropskog podnebqa
Napomena: Navedena literature se koristi kako u individu-
alnoj nastavi tako i na ~aovima kamerne muzike.
a) 5 kompozicija iz perioda sredweg veka i renesanse;
b) 5 kompozicija baroknog perioda.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna kompozicija iz perioda sredweg veka, ars nove ili
renesanse;
2. Jedna kompozicija iz perioda baroka.
RAZRED
Osposobiti u~enike da pevaju dela autora iz perioda rene-
sanse i baroka.
LITERATURA
Kompozicije za pevawe perioda rane muzike (renesanse i ba-
roka):
a) Kompozicije RENESANSNIH AUTORA
i drugi
b) Kompozicije BAROKNOG PERIODA
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna kompozicija iz perioda renesanse;
2. Jedna kompozicija iz perioda baroka.
RAZRED
sanse i baroka.
LITERATURA
roka):
i drugi
ISPITNI PROGRAM
2. Dve kompozicije iz perioda baroka.
RAZRED
sanse i baroka. Ve}u pa`wu obratiti na operski i oratorijumski
repertoar baroknih autora, sa akcentom na stilsku interpretaciju.
LITERATURA
roka):
i drugi
b) 5 kompozicija baroknog perioda;
v) dve operske arije;
g) dve arije iz oratorijume.
ISPITNI PROGRAM
2. Jedna kompozicija iz perioda baroka po izboru;
3. Jedna operska arija;
4. Jedna arija iz oratorijuma.
STARA SRPSKA MUZIKA
Ciq predmeta je pre svega upoznavawe u~enika sa odgovara-
ju}om muzi~kom literaturom primerima srpskog a capella sve-
tovnog i crkvenog pevawa sa~uvanog u neumskim i notnim zapisi-
ma od H do HH veka. Svaki predloèni muzi~ki primer treba
ukratko objasniti. Treba objasniti istorijsku i stilsku epohu i
rpostor kojem odgovaraju}a tradicija pripada. Radi ukazivawa na
evropske okvire stare srpske umetnosti priloèni su i primeri
isto~nog vizantijskog i zapadnog latinskog pevawa, kao i pojedi-
na~ni primeri starog ruskog, bugarskog, rumunskog pevawa.
Svaki muzi~ki primer koji }e profesor prakti~no pripre-
mati sa u~enicima treba prvo objasniti i analizirati. To zna~i
ukazati na vreme i mesto nastanka pesme, izvor iz kojeg je pro~ita-
na, jezik i sadràj pesme (precizno pro~itati tekst i prevod), vr-
stu i funkciju pesme. Korisno je i preslu{ati primere koji su
snimqeni, ~ak u vi{e razli~itih izvo|ewa, a tek potom raditi na
pevawu.
Nastava se odràva za sve u~enike zajedno tako da u toku ~e-
tvorogodi{weg poha|ana ~asova svaki u~enik pre|e svo predvi|e-
no gradivo.
RAZRED
1. Kyrie eleison Gospodi pomiluj, gr~ki napev, H vek
2. Jedna gr~ka stihira (osmoglasna ili prazni~na), H
H vek
3. Isaija Srbin: Aliluja, H vek
4. Dvojezi~na gr~ko-latinska pesma, beneventanski napev,
H vek
5. Primer gregorijanske latinske melodije (Veni creator
spiritus)
6. Isaija Srbin: Sveti Boè Agios o Theos, H vek
7. Isaija Srbin: Vaskliknete Bogovi, H vek
8. Stefan Srbin: Niwa sili ili Vakusite i vidite (deo),
H vek
9. Isaija Srbin: Polijelej (deo, tri-~etiri stiha), X vek
RAZRED
1. Jovan Laskaris: Aineite (Hvalite Gospoda), H vek
2. Stefan Srbin: Aineite (Hvalite Gospoda), H vek
3. Stihira Sv. Savi, hilandarski zapis, H vek
4. Stihira Sv. Arseniju, hilandarski zapis, H vek
5. Psalamski stihovi u hilanradskim zapisima, H vek (u
jednom od osam glasova)
6. Osmoglasna stihira u hilanradskim zapisima, H vek
(u jednom od osam glasova)
7. Dve pesme bugar{tice zabeleène u Ribawu i ribar-
skom rpigovarawu Petra Hektorovi}a, Venecija 1557.
8. Iste dve pesme u obradi Stevana Mokrawca (vidi Sabra-
na dela kw. 2)
RAZRED
1. Zaharija Orfelin: êtiri pesme u spevu Pozdrav Mojseju
Putniku, 1557. Godina (jedna od ~etiri pesme); kao prete~a duhov-
nih pesama (upor. Pesmaricu Damaskine Grdani~kog)
2. Monogeqtstvije rumunskom vojvodi Jovanu Aleksendru, iz
1553. Godine
3. Primer Bugarskog napeva iz H veka
4. Primer ranog ruskog vi{eglasja iz H veka
5. Tropari iz Osmoglasnika u svakom od osam glasova po
srpskom pojawu
6. Odabrani primeri iz najstarijih zapisa narodnog svetov-
nog pevawa (Vuk-Mirecki, Kalauz, Kornelije Stankovi})
RAZRED
1. Magnificat u srpskoj muzici odabrati primere u dva od os-
am glasova prema zapisima Stevana Mokrawca i Nenada Bara~kog
2. Psalamski stihovi (140. 1, 2) po glasovima iz Osmogla-
snika, uzeti zapise Mokrawca, Bara~kog
3. Psalamski stihovi (140. 1, 2) po glasovima iz Osmogla-
snika u harmonizaciji K. Stankovi}a
4. Odabrani prazni~ni tropari u zapisima Mokrawca, Ba-
ra~kog
5. Odabrani prazni~ni tropari u harmonizaciji Stankovi}a
i Mokrawca
LITERATURA
1. D. Stefanovi}: Primeri starog srpskog pojawa, Poseb-
na izd. Muzikolo{kog instituta, kw. 15, Beograd 1975.
2. Transkripcije iz neumske notacije pojedinih pesama ob-
javqene su u nau~nim radovima D. Stefanovi}a i D. Petrovi}, a
mogu se dobiti u Muzikolo{kom institutu.
3. Primeri vizantijskog gr~kog pojawa iz sredwevekovnih
gr~kih rukopisa objavqeni u ediciji Monumenta Musicae Bysanti-
nae, vidi u biblioteci Muzikolo{kog instituta.
4. Kwige Egona Wellesza, H. Tillyarda i L. Tarda u bibliote-
kama Muzikolo{kog instituta i Fakulteta muzi~ke umetnosti.
5. Primeri latinskog pevawa u istorijama gregorijanskog
pojawa, {tampanim Gradualima, Misalima, kao i u zbirkama sta-
rih napeva.
6. Kwiga O Srbqaku, izdawe Srpske kwièvne zadruge, Be-
ograd 1970.
7. D. Petrovi}, Osmoglasnik u muzi~koj tradiciji Ju`nih
Slovena, Posebna izdawa Muzikolo{kog instituta, kw. 16, Beo-
grad 1982.
8. Sabrana dela Stevana Mokrawca, kw. 1 7.
9. K. Stankovi}, Srpsko narodno crkveno pojawe, kw. 1 3,
Be~ 1862, 1863, 1864; fototipsko izdawe, Beograd 1994.
10. Nenad Bara~ki, Zbornik srpskog narodnog crkvenog po-
jawa po karlova~kom na~inu, Novi Sad 1923; fototipsko izdawe,
Beograd 1995.
11. \. Trifunovi}, Azbu~nik sredwevekovnih kwièvnih
pojmova, Beograd 1990.
Za ovaj predmet trebalo bi pripremiti jedan praktikum u ko-
jem bi se na{li svi muzi~ki primeri uz saèta neophodna obja-
{wewa za svaku pesmu, prevodi pesama na savremeni srpski jezik i
fonetski is~itani tekstovi, kako bi se izbegla ~esta pogre{na
~itawa starih tekstova.
UVOD U RANU MUZIKU
RAZRED
ISTORIJA RANE MUZIKE
Muzika u periodu do H veka:
jednoglasje;
gregorijansko pojawe;
po~eci vi{eglasja, rani oblici vi{eglasja;
stara notacija.
Muzika sredweg veka i ars nove:
trubaduri i truveri (provansalske i francuske pesme tru-
badura i truvera)
rani polifoni oblici;
muzika u [paniji;
muzika na engleskom dvoru.
Muzika renesansnog doba:
muzika i vi{eglasje u Italiji, \ulio Ka~ini, \ovani
Pjerlui|i da Palestrina;
engleske muzika i engleska madrigalska {kola;
muzika u Francuskoj, {kola Notr Dam, Gijom d Ma{o;
flamanske zemqe, Gijom Difaj, polifonija Orlanda di
Lasa.
INTERPRETACIJA RANE MUZIKE
Uvod:
savremeni (moderni) i istorijski pristup interpretaciji
rane muzike;
istorijska autenti~nost dela;
tuma~ewe rane muzike;
autenti~nost rane opere;
fleksibilnost u tuma~ewu muzi~kog dela;
kontinuo;
razli~ite mogu}nosti kontinuo pratwe;
{ta dati kontinuo instrumentima;
pravila za uspe{nu realizaciju muzi~kog dela.
Stil:
pristup rano-muzi~koj partituri;
elementi emocijonalnosti u muzi~kom delu;
osnovni problemi: vreme/datum, mesto i razlog nastanka
kompozicije;
muzika kao ekspresija;
zna~aj tehnike;
razlike u amaterskom i profesionalnom standardu;
faktor muzi~kog ukusa.
Ekpresija:
ekspresija u ranoj muzici kao spontani impuls.
Repeticije i izostavqawe notnog teksta:
obavezne repeticije ili izostavqawa bez izvo|a~evog iz-
bora;
uobi~ajeni znaci za repeticiju u ranoj muzici;
repeticije u plesovima;
izostavqawe stavova ili delova kompozicije.
Tempo:
tempo u ranoj muzici;
rana tempa mogu biti procewivana samo uz dobro muzi~ko
znawe;
tempa kod Johana Sebastijana Baha.
INSTRUMENTI
Istorijski instrumenti u ranoj muzici:
muzika i instrumenti;
potreba {to adekvatnije zamene instrumenata;
zna~aj rane tehnike.
Kamerton ({tim-ton):
efekti kamertona na izvo|ewe;
visina kamertona danas i nekad;
kamerton u kasnoj renesansnoj i ranobaroknoj muzici;
kamerton u muzici zrelog baroka;
kamerton u post-barokovskoj muzici;
kamerton u praksi.
Temperacija:
neophodnost temperacije;
vrste temperacije: nejednaka (min-ton) i jednaka tempera-
cija;
temperacija u praksi.
RAZRED
Muzika bliska na{im prostorima:
vizantijsko pojawe;
sli~nosti i odlike ranog srpskog pojawa;
rana polifonija.
Muzika renesanse i ranog baroka:
engleska madrigalska {kola i muzika virxinalista;
Klaudio Monteverdi i Bja|o Marini;
Henri Persel i wegova dela;
rana opera;
kamerna muzika i drugi muzi~ki oblici;
porodica Bah pre Johana Sebastijana.
Ispisana tempa:
ranobarokna tempa;
ispisana tempa u zrelom baroku;
metronomski ekvivalenti za tempa opisana re~ima.
Plesovi (tempa plesova):
naziv plesa kao vodi~ u tempo;
alman, alemanda itd., branla, brando, itd., bure, kanari,
kurante, koranto itd., ~akona, entre, furi, gaqarda, saltarelo
itd., gavota, hornpajp, ìga, lure, mar{, minuet, menuet, muzet, pa-
sakaqa, paspi, pavana, rigadon, rodno, sarabanda, tamburin, volta;
metronomske zamene za plesna tempa.
Oznake takta:
poreklo ozna~avawa takta u savremenoj proporcionalnoj
notaciji;
osnovne gre{ke zamene ritma sa tempom;
kontradiktorna upotreba S i S;
oznaka takta u trodelnoj meri;
barokno ozna~avawe takta u praksi.
Puls:
~etvorodelni i dvodelni puls;
termin Alla Breve i Alla cappella, itd.
Alla Breve u praksi;
Hemiola.
Varijacije u tempu:
potreba za ekspresivnom fleksibilno{}u u baroknom tempu;
feksibilnost tempa u preludijumu sa ozna~enim ili neo-
zan~enim ritmom;
fleksibilnost tempa u monodijskom stilu;
felksibilnost tempa u re~itativu;
uop{teno o fleksibilnosti tempa u ranoj muzici;
promena tempa me|u delovima kompozicije;
varijacije u tempu kod pasaà;
ostale odlike promene tempa u kompoziciji.
Ritam u ranoj muzici
Duìna nota:
na~ini prikazivawa razli~itih notnih vrednosti u savre-
menoj proporcionalnoj notaciji;
barokna i moderna metoda prikazivawa razli~itih notnih
vrednosti;
duìna note na kraju fraze, kompozicije, itd.
re~itativ.
Nota s ta~kom:
barokna ta~ka uz notu kao promenqiva oznaka;
produàvawe barokne note sa ta~kom;
barokna uputstva za note sa ta~kom.
Ostali o{tri ritmovi:
pikantni kontrast stila francuskeuvertire;
pauze pred figure sa ta~kama.
Nejendaki ritmovi
Frazirawe:
znakovi za frazirawe;
frazirawe ostavqeno izvo|a~u.
Artikulacija:
grupisawe s obzirom na ligature;
re~i i znakovi za artikulaciju;
artikulacija izazvana prstometom kod instrumenta s dir-
kama;
artikulacija ostavqena izvo|a~u.
Dinamika:
prikladna glasno}a u muzici;
re~i i znakovi za glasno}u;
raspon i fleksibilnost rane dinamike;
glasno i meko, kre{endo i diminuendo, Messa di Voce.
Ravnoteà:
preporuke za muzi~ku ravnoteù prikazane u notaciji;
pisani znaci;
izbor od strane izvo|a~a.
Akcentuacija:
re~i koje sugeri{u na akcentuaciju;
akcentuacija sugerisana od muzike same;
agogi~ki naglasak, te{ko doba, sforcando, akcent za na-
gla{eno doba.
INSTRUMENTI
Glas:
italijanski belkanto;
rana vokalna tehnika;
triler, vibrato, portamento;
glavni elementi grudnog pevawa;
kastratski i kontratenorski glas;
tretman teksta, deklamacija artikulacija;
polifonijska muzika tako|e deklamatorna;
beli glas.
Viola (viola da gamba):
porodica viola;
konsort viola;
gamba kao solisti~ki instrumenat i gamba kao baso-kon-
tinuo;
~elamba;
svrha pragova;
gamba u post-baroknom dobu.
Violina:
stil svirawa na violini u baroknoj muzici;
odlike barokne violine;
gudalo barokne violine;
upotreba crevnih ìca;
dràwe violine i gudala;
tehnika leve i tehnika desne ruke;
akordi i polifonija na violini;
dupla-bas violina violbas.
Instrumenti sa dirkama:
~embalo, klavikord, klavir, orguqe;
prstomet.
Horovi i orkestri:
kasno renesansni i rano barokni ansambli;
standardna barokna osnova guda~a;
nestandardizovani drveni duva~i;
nezamewivi kontinuo;
dirigent;
tipi~ni barokni horovi i orkestri.
Grupe ostalih instrumenata:
ì~ani (trzala~ki) instrumenti;
drveni duva~ki instrumenti;
flaute;
instrumenti sa piskom (jezi~waci);
metalni duva~ki instrumenti;
udaraqke.
RAZRED
Muzika baroknog perioda:
opera kao najva`nija odlika baroka;
opera u Engleskoj i Francuskoj sli~nosti i razlike;
uticaj kastrata i kontratenora na solo pevawe;
Georg Fridrih Hendl i wegova dela;
Johan Sebastijan Bah i wegova dela;
oratorijum, kantata, pasija, misa;
ostali barokni kompozitori i wihova dela.
Notni zapis oznake:
tonalitet i kqu~;
nepoznati hromatski simboli;
nepoznati simboli modalnosti;
nepoznati kqu~evi;
pisane i nepisane oznake (akcenti, ornamenti, kadenca).
Tuma~ewe pisanih oznaka:
rane osobitosti vezane prventveno za jednu notu;
efekti taktne crte, heksakorda i repeticije;
osobitosti u {ifrovanom basu.
Tuma~ewe nepisanih oznaka:
nepisane oznake zbog potrebe i lepote;
pikardijska terca;
pravilo vode}e note;
Landini kadenca;
oznake sugerisane po izvo|a~evom ukusu;
razli~ite ideje u razli~itim izdawima istog dela.
Ukra{avawe:
izvo|a~ev ukus u figuraciji;
ornamentalna figuracija;
efekti ukra{avawa;
neki rani termini za ukra{avawe.
Ornametnacija u H veku:
ornamentacija H veka melodijska umetnost;
H i rani H vek;
kasni H vek;
ornamentacija polifonih dela danas.
Ranobarokna ornamentacija:
ranobarokna ornamentacija jo{ uvek uglavnom melodijska;
vokalna ornamentacija muzike ranog baroka;
instrumentalna ornamentacija u muzici ranog baroka.
Ornamentacija u zrelom baroku:
kasnobarokna ornamentacija i harmonijska i melodijska;
vokalna ornamentacija u kasnobaroknoj muzici;
intrumentalna ornamentacija u kasnobaroknoj muzici;
primerena ornamentacija u kamernoj i orkestarskoj muzici;
nacionalne razlike u na~inu ukra{avawa;
generalni saveti.
Ornamentacija nakon baroknog doba
Kadenca:
tipi~na barokna kadenca kao najava kraja;
kadenca kao deo pokreta;
stil baroknih kadenci.
Ornamenti (vrste):
neka radna pravila za ornamentaciju baroknog dela;
glavni barokni ornamenti grupisani po porodicama;
apo|atura, dupla apo|atura, ligatura, tremolo i vibrato,
triler, mordent, zadr`nica, prolaznica, anticipacija, razloè-
ni akord, koloratura, itd.
kombinovani ornamenti.
INSTRUMENTI
@i~ani (trzala~ki) instrumenti:
lauta i teorba, vihuela, gitara, citra, harfa.
Grupa drvenih duva~a:
promeweni karakter velikog broja drvenih duva~kih in-
strumenata;
efikasnost drvenih duva~a;
rani drveni duva~ki instrumenti u praksi.
Flaute:
vrste flauta i odlike;
traverzo flauta;
blok flaute;
ostale vrste flauta i frula.
Instrumenti sa piskom (jezi~waci):
glavne odlike;
porodica {almaja, oboa, fagot, krumhorn, klarinet.
Metalni duva~i:
vrste i odlike;
kornet, serpent, tuba, horna, trombon, truba.
Udaraqke:
vojni, plesni i orkestarski udara~ki instrumenti;
vrste udaraqki i odlike.
RAZRED
Muzika baroka i klasicizma:
Georg Filip Teleman barokni i klasi~ni kompozitor;
razvoj opere u klasicizmu sli~nosti i razlike sa barok-
nom operom;
Volfgang Amadeus Mocart i wegova dela;
simfonija, misa, drugi oblici;
Padre Antonio Soler, Domeniko îmaroza;
Jozef i Mihael Hajdn i wihova dela;
Ludvig van Betoven rane simfonije i druga rana dela;
ostali kompozitori poznog baroka i klasicizma i wihova
dela.
Muzi~ka pratwa:
{ifrovani bas glavne odlike {ifrovanog basa.
Figurirawe kontinuo:
ne{ifrovani bas;
znakovi kori{}eni za {ivrovani bas;
pozicija akorda;
vrste i na~in figurirawa;
akordi u kontinuu;
prolaznice u basu.
Izgled deonice kontinua:
va`nost dobre pratwe;
bez pratwe (Senza Cembalo, itd.)
neharmonizovana pratwa (Tasto Solo, svi unisono, itd.)
visina i dubina deonice u kontinuo pratwi.
Struktura deonice:
strukturalni aspekt pratwe;
razbijena pratwa u re~itativima;
duplirawe glavne melodije i nezavisna melodija u kontinuu;
kontrapunkt u pratwi.
Instrumenti u kontinuo pratwi:
ranobarokni instrumenti u kontinuu;
podr{ka harmonijske pratwe sa melodijskim bas instru-
mentom;
gamba ili ~elo;
dodavawe viol-basa;
ostali efekti i podela izvo|ewa kontinuo pratwe;
izbor harmonijskihinstrumentata.
Dobar pratilac:
{ta odlikuje dobrog pratioca;
pra}ewe re~itativa;
pratwa kao kompozicija (komponovawe).
LITERATURA
Robert Donington Interpretacija rane muzike
Arnold Dolme~ Interpretacija muzike H i H veka
(odre|ena tuma~ewa iz ove kwige, savremenim istraìvawem, ka-
snije su ne{to izmewena ili opovrgnuta)
Druga uobi~ajena literatura:
Roksanda Pejovi}: Istorija muzike i
Muzi~ka enciklopedija i sl.
Razli~iti notni materijal od sredweg veka do klasicizma
Kompakt diskovi, audio i video kasete i plo~e sa muzi~kim
delima u izvo|ewu vokalnih i instrumentalnih solista i ansam-
bala koji tuma~e ranu muziku na istorijskim instrumentima.
NASTAVNI PROGRAM
Upoznavawe u~enika sa istorijskim karakteristikama muzi-
ke od sredweg veka do baroka i klasicizma, razvojem instrumenata
u ovom periodu, interpretacijom, specifi~nostima muzike razli-
~itih stilova i razli~itih podnebqa, notacije i tuma~ewa notnog
zapisa, kao i slu{awe muzike.
Obavezno koristiti takozvana URTEKST izdawa notnog ma-
terijala.
Pored obaveznog slu{awe rane muzike putem audio sredsta-
va i putem pose}ivawa koncerata upoznavati u~enike sa istorijom
i umetno{}u navedenih perioda.
Odseci obra|ivawa nastavnog programa podeqeni su tokom
svake godine u~ewa u tri glavne grupe: (1) istorija rane muzike,
(2) interpretacija rane muzike, i (3) instrumenti, a prema uxbe-
niku kwizi Roberta Doningtona Interpetacija rane muzike, s
tim da je redosled u~ewa ne{to izmewen prema potrebi savladava-
wa gradiva kod u~enika. Nastavu obra|ivati istovremeno, uz neiz-
ostavno slu{awe muzike.
SVIRAWE U ANSAMBLU
Ansambl se formira od u~enika iz sva ~etiri razreda pa je
program jedinstven, ali se fond ~asova po razredima razlikuje.
Programom su obuhva}eni instrumenti blok-flauta, traverzo-
flauta, krumhorn, kornamuza, gemshorn, rau{fajf, {almaj, pomer,
ranket, dulcijan, kornet, segbat, rebeka, viela, fidel, viola da
gamba, lauta, vihuela, orfarion, teorba, harfa, spinet, ~embalo i
pevawe. Za navedene instrumente obuhva}ena su dela koja su u na-
stavnim planovima i programima duva~kih i guda~kih instrumena-
ta Sredweg veka. U okviru malih sastava (dua, trija, kvarteti,
kvinteti sa ili bez peva~a) i u razli~itim kombinacijama jedno-
rodnih instrumenata (konsort) i raznorodnih instrumenata (raz-
bijeni konsort) uve`bavati dela koja su u nastavnim planovima i
programima navedena i ~ije su deonice na odgovaraju}im instru-
mentima po zvu~nosti i opsegu ve} obra|ene na ~asovima indi-
vidualne nastave.
U toku ~etvorogodi{we nastave svirawa u ansamblu u~eni-
ci treba da se upoznaju i sa slede}im vidovima muzicirawa:
1. Pra}ewe solo glasa ili instrumenta;
2. Izvo|ewe kontinuo deonice u baroknom orkestru;
3. Izvo|ewe deonice u trio sonati;
4. Izvo|ewe kompozicije za dva melodijska instrumenta
dva ~embala....
ÊMBALO
Kompozicija za glas ili instrument uz pratwu ~embala
Pesme i arije starih italijanskih majstora (A. Skarlati, \.
B. Pergolezi, A. Stradela);
Renesansne kompozicije za flautu, obou i gambu
Stav kontinuo deonice u orkestru:
Koncerti i kon~erti grosi A. Vivaldija, A. Korelija
Kompozicije za solo glas ili oratorijumske atije J. S. Baha,
G. F. Hendla
Cikli~no delo za instrument uz pratwu ~embala
Trio sonate G. M. Telemana, A. Korelija, H. Persla
Kompozicije za dva ~embala F. Kuprena alemanda, mizeta -
, J. K. Baha sonate za dva ~embala
Tri koncerta @. M. Ramoa
J. S. Bah: Sonate za flautu ili violinu i ~embalo
F. Kupren: Kraqevski koncert za flautu
J. S. Bah: Koncert za dva ~embala ce-mol, Ce-dur ili i
stav
J. S. Bah: Umetnost fuge fuga za dva ~embala
A. Soler: Koncert za dva ~embala jedan stav
Kontinuo deonice u ansamblu
Kontinuo deonice u orkestru samostalno ispisane na osno-
vu {ifriranog basa
a) 20 kompozicija u razli~itim kombinacijama instrumenta-
rija sredweg veka, renesense i baroka
OBAVEZAN PO JEDAN JAVNI NASTUP UÊNIKA TOKOM
POLUGO\A, ODNOSNO DVA TOKOM [KOLSKE GODINE
U SVAKOM RAZREDU
GENERALBAS
samo za ÊMBALO, ORGUQE i LAUTU
RAZRED
LITERATURA
F. T. Arnold: Umetnost pra}ewa na osnovu generalbasa
P. Vilijams: Pra}ewe na osnovu {ifriranog basa
TEMATSKE CELINE
OP[TE KARAKTERISTIKE PRA]EWA NA OSNOVU
[IFRIRANOG BASA
1. Uvod
2. Instrumenti koji su u upotrebi
3. Forma pra}ewa s obzirom na broj deonica
4. Gradacija tona
5. Ukr{tawe deonica
6. Improvizacija i ornamentacija
RAZVOJ STILOVA PRA]EWA
1. Najraniji baso kontinuo
2. Baso kontinuo u H veku
3. Italijanski stil
4. Francuski stil
5. Nema~ki stil
6. Engleski stil
AKORDI I UPOTREBA [IFRI
1. Zabrawena skretawa
2. Kvintakordi
3. Udvajawe glasova u kvintakordu
4. Figurirawe kvintakorda
5. Umaweni kvintakord
6. Prekomerni kvintakord
7. Sekstakordi
8. Udvajawe glasova u sekstakordu
9. Figurirawe sekstakorda
10. Kvartsekstakordi
11. Udvajawe glasova u kvartsekstakordu
12. Figurirawe kvartsekstakorda
OBAVEZAN PO JEDAN JAVNI NASTUP UÊNIKA U
ULOZI KOREPETITORA TOKOM POLUGO\A,
ODNOSNO DVA TOKOM [KOLSKE GODINE
RAZRED
LITERATURA
F. T. Arnold: Umetnost pra}ewa na osnovu generalbasa
P. Vilijams: Pra}ewe na osnovu {ifriranog basa
TEMATSKE CELINE
AKORDI I UPOTREBA [IFRI
1. Septakordi
2. Kretawe i razre{avawe glasova u septakordu
3. Zadràne septime
4. Nerazre{ene septime
5. Kvintsekstakordi
6. Terckvartakordi
7. Sekundakordi
8. Akordi sa prekomernom sekstom
SAVETI ZA PRA]EWE NA OSNOVU [IFRIRANOG BASA
1. Svrha kontinua
2. Tipovi pra}ewa
3. Figurirawe
4. Linija basa
5. Oktave u basu
6. Raspodela glasova po rukama
7. Arpe|irawe akorada
8. Dodavawe ornamenata
9. A~akature
10. Improvizovawe melodije
11. Imitacija
12. Pedal
13. Re~itativ na ~embalu
14. Kontinuo na orguqama
OBAVEZAN PO JEDAN JAVNI NASTUP UÊNIKA U
ULOZI KOREPETITORA TOKOM POLUGO\A,
ODNOSNO DVA TOKOM [KOLSKE GODINE
ISTORIJA IGRE I KOSTIMA
Kroz ovaj predmet upoznati u~enike sa epohom koju izu~avaju
u {to {iroj dimenziji kako bi mogli verno da ilustruju proteklo
doba. Slede}i citat poznatog italijanskog u~iteqa igre iz H ve-
ka to najboqe pokazuje:
Sva umetnost je u harmoniji pokreta, u gordosti hoda koji
uquqkuje, u pokazivawu ode}e .... Dona Gospa neka se drì dosto-
janstveno, gospodski, lakonogo, dobro vaspitanih pokreta, neka se
gleda nadmeno i o~i neka joj ne lete tamo-amo. Najve}i deo vreme-
na neka gleda preda se ali glavu da ne obesi na grudi ve} neka se ce-
lom figurom drì uspravno.
Ebre
RAZRED
Poreklo igre.
Igra i rad.
Igra i religija.
Anti~ka igra, povezanost sa vaspitawem, mitologijim, po-
litikom.
SREDWI VEK
VIZANTIJA
Nastavak anti~ke igre.
Mu{ki kostim obu}a, frizura.
@enski kostim obu}a, frizura, nakit.
Carski kostim.
HRI[]ANSTVO I IGRA
Evropski kostim H i H veka odela, obu}a, kape.
Evropski kostim H i H veka odela, obu}a, nakit, kosa.
Evropsi kostim H i H veka.
Seoske, gradske, dvorske igre.
Pokloni: Dama i Kavaqera, hod, poze, figure.
RAZRED
NOVI VEK
Igre u doba renesanse, prve balske igre.
RENESANSNI KOSTIM
Italija.
[panija.
Nema~ka.
Pokloni H veka: Dama i Kavaqer.
Brana, Farandola, Pavana osnovne figure.
BAROK
Francuski kostimi H veka.
Pokloni H veka: Dama i Kavaqer.
Pona{awe; dràwe tela, kretawe, manir, rekviziti.
Menuet: Igra Kraqeva ili Kraq igara
ALEMANDA osnovni koraci.
Struktura predmeta je dvojaka:
1. Teorijski deo i
2. Prakti~an rad.
Od ukuptnog fonda ~asova 30% obuhvata prakti~an rad koji
se moè organizovati u bloku, po jednom u svakom polugodi{tu.
Ocena je jednistvena i obuhvata oba dela nastave. Nema is-
pita.
Programi za predmete MATEMATIKA, HEMIJA i GEO-
GRAFIJA nalaze se u Prosvetnom glasniku, broj 6 iz 1990. godi-
ne i broj 4 iz 1991. godine.
Programi za DUVA^KE INSTRUMENTE, UDARAQKE,
KONTRABAS, CIMBALO, TRADICIONALNO PEVAWE,
TRADICIONALNO SVIRAWE i SOLO PEVAWE nalaze se u
Slu`benom glasniku Republike Srbije-Prosvetnom glasniku,
broj 6 od 4. oktobra 1994. godine.
MANDOLINA
Ovaj program se koristi i kao program za u~ewe instrumena-
ta u osnovnoj muzi~koj ~etvorogodi{woj {koli.
RAZRED
( 2 ~asa nedeqno, 70 ~asova godi{we)
[KOLE
Nenad Sekuli}: [kola za mandolinu, sveska
Alfred Ditrih: [kola za mandolinu, sveska
Nikola Malu{evi}: Priru~nik za mandolinu, sveska
Adolf Tirjung: [kola za mandolinu, sveska
Ferdo Pavlinek: Mandolina
Dejan Markovi}: Po~etna {kola za violinu, sveska
K. Rodionov: Po~etna {kola za violinu
[ev~ik op. 6: Po~etna {kola za violinu, sveska
KOMADI
Nenad Sekuli}: Izbor komada za mandolinu, sveska
Dejan Markovi}: Mali komadi za violinu i klavir, sveska
Garlicki-Rodionov-Utkin-Fortunatov: Hrestomatija, sveska
Fortunatov: Junij skripa~, I sveska
OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA:
a) 3 durske skale sa trozvucima,
b) 20 ve`bi iz dela po~etne {kole Rodionova,
v) 20 ve`bi iz {kole Dejana Markovi}a,
g) 4-6 komada pesmica na raznim ìcama.
ISPITNI PROGRAM:
1. Jedna skala sa trozvukom;
2. Dve ve`be-etide;
3. Jedan komad;
4. Jedna narodna melodija.
RAZRED
[KOLE
Dejan Markovi}: [kola za violinu, sveska do broja 80
K. Rodionov: Po~etna {kola za violinu, nastavak
O. [ev~ik op. 6: Po~etna {kola za violinu, sveska
KOMADI
nastavak
Garlicki-Utkin-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, sve-
ska nastavak
KONÊRTINA
S. Mah: Laki kon~ertino
F. Kihler: Kon~ertino Ge-dur, stav
P. Nikoli}: Kon~ertino Ge-dur, stav
O. Riding: Kon~ertino ha-mol, stav
Kon~ertina po izboru nastavnika na istom tehni~kom nivou.
a) 4 skale,
b) obrada polustepena izme|u 1-2 i 0-1 prsta
v) 10 ve`bi iz {kole Dejana Markovi}a
g) 10 ve`bi iz Izbora etida
d) 4 komada raznog sadràja
ISPITNI PROGRAM:
2. Jedna etida;
3. Dva komada.
RAZRED
(2 ~asa nedeqno, 70 ~asova mese~no)
[KOLE
Rodionov: Po~etna {kola za violinu, do kraja
Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izabrane etide, sveska
izbor
Volfart op. 45: 60 etida za violinu
H. Sit op. 32: Sveska , prvih pet etida
O. [ev~ik op. 6: Po~etna {kola za violinu, , i sveska
KOMADI
Dejan Mrkovi}: Mali komadi za violinu i klavir, sveska
Garlicki-Rodionov-Utkin-Fortunatov: Hrestomatija, i
sveska
Od pretklasika do moderne, sveska
Drugi komadi na istom tehni~kom nivou
KONÊRTINA
A. Komarovski: Kon~ertino Ge-dur
L. Portnof: Kon~ertino e-mol
F. Kihler: Kom~ertino Ge-dur i stav
O. Riding: Kon~ertino Ge-dur, De-dur, h-mol sva tri stava
A. Vivaldi: Kon~ertino Ge-dur u poziciji obrada Felinski
A. Huber: Kon~ertino Ge-dur
J. Mokri: Kon~ertino
a) 6 durskih i molskih skala kroz dve oktave u , ili
poziciji, bez promena ozicija, sa trozvucima i potezima {irokim,
kratkim i vezanim,
b) 10 ve}ih etida,
v) 5 mawih etida ve`bi,
g) 5 komada,
d) jedan stav kon~ertina.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska skala kroz dve oktave sa trozvukom;
2. Jedna molska skala kroz dve oktave sa trozvucima jedna
skala je obavezna u ili poziciji bez promene pozicije;
3. Jedna etida;
4. Dva komada ve}a.
RAZRED
[KOLE
Edvard Ciukza: îtanka za mandolinu (Var{ava, 1963)
Dejan Markovi}: [kola za violinu, sveska nastavak
Volfart op. 45: 60 etida za violinu
Kajzer op. 20: 36 etida za violinu, sveska
Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izbor etida, sveska
Sit op. 32: i sveska
H. [radik: Tehni~ke ve`be, sveska
KOMADI
Ludvik êh: Popularne melodije za mandolinu (Var{ava,
1963)
P. Nikoli}: Varijacije A-dur
Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, sveska
Fortunatov: Junij skripa~, sveska
Nenad Sekuli}: Orkestar mandolina
KONÊRTINA
A. Jan{inov: Kon~ertino op. 35
F. Kihler: Kon~ertino De-dur u stilu Vivaldija
L. Portnof: Kon~ertino a-mol
F. Zajc: Kon~ertino Ge-dur
A. Huber: Kon~ertino Ef-dur
R. Orsag: Kon~ertino a-mol
N. Baklanova: Kon~ertino de-mol
O. Riding: Kon~ertino Ge-dur
a) 4 durskih i molskih skala u , i pozicija sa prome-
nom pozicija;
b) 10 etida u raznim vidovima tehnike
v) 4 komada
g) jedna velika forma: stav iz kon~ertina, koncerta, sona-
tine, varijacije
ISPITNI PROGRAM:
1. Jedna skala durska ili molska sa promenom pozicija ili
bez, sa trozvukom;
2. Jedna etida;
3. Jedan komad;
4. Jedan stav kon~ertina.
RAZRED
[KOLE
Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izabrane etide, sveska
do kraja
Volfart op. 45: 60 etida
Kajzer op. 20: 36 etida, sveska za violinu
H. Sit op. 32: i sveska
Mazas op. 36: Etide, sveska
Dont op. 37a: Etide izbor
H. [radik: sveska
KOMADI
1963)
Od predklasike do moderne, sveska izdawe Ivanovi}
Junij Skripa~: sveska
Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, sveska
Hrestomatija za i razred
VELIKE FORME
A. Vivaldi: Koncert De-dur, stav
A. Vivaldi: Koncert Ge-dur, stav pozicija
A. Vivaldi: Koncert a-mol, stav
Druge velike forme na istom tehni~kom nivou
a) 4 dvooktavne durske i molske skale sa trozvucim i septa-
kordima od pozicije (koristiti skale od Gregorijana);
b) 10 etida raznih autora;
v) 3 komada;
g) 2 velike forme:
koncert stav;
sonatina ili varijacije.
ISPITNI PROGRAM:
1. Jedna skala (iz Gregorijana) prema programu;
2. Jedna etida;
3. Jedan komad;
4. Jedna velika forma koncert , ili i stav, ili so-
natina, ili varijacije.
RAZRED
[KOLE
Kajzer op. 20: 36 etida za violinu, sveska
Mazas op. 36: Etide, sveska
Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izbor etida, sveska (ru-
sko izdawe)
Sit op. 32: , , i sveska izbor
Dont op. 38: Etide izbor
H. [radik: i sveska
Druge {kole na istom tehni~kom nivou
KOMADI
1963)
L. Bokerini: Menuet
J. H. Fioko: Alegro
B. Mar~elo: Grave i alegro
A. Koreli: Alegro De-dur
Od predklasika do moderne, sveska izdawe Ivanovi}
Zbirka: Hrestomatija, sveska
Zbirka: Hrestomatija za i razred
VELIKE FORME
A. Vivaldi: Koncert a-mol, i stav
A. Vivaldi: Koncert E-dur
A. Vivaldi: Koncert g-mol
J. B. Akolaj: Koncert a-mol
J. Hajdn: Koncert Ge-dur, stav
Varijacije i drugi koncerti na odgovaraju}em tehni~kom nivou
a) dve durske i dve molske skale kroz tri oktave sa trozvuci-
ma po Gregorijanu,
b) 6 etida,
v) 2 komada,
g) 2 velike forme iz raznih epoha.
ISPITNI PROGRAM:
1. Jedna skala (durska ili molska) kroz tri oktave sa trozvu-
cima;
2. Dve etide raznih sadràja;
3. Jedan komad;
4. Jedna velika forma: koncert , ili i stav
CITRA
Ovaj program se koristi i kao program za u~ewe instrumen-
ta u osnovnoj muzi~koj ~etvorogodi{woj {koli.
RAZRED
Upoznavawe sa STOLNOM MA\ARSKOM CITROM
vrsta i delovi citre. Na~in {timovawa.
Postavqawe citre i dràwe tela.
Postavqawe prstiju leve ruke na melodijske ìce.
Tehni~ki pokreti desne ruke kod trzawa svirawa.
METRIKA
2/4, 3/4, 4/4. Znak za ponavqawe.
RITAM
Polovina, polovina sa ta~kom, ~etvrtina, ~etvrtina sa ta~-
kom, osmina i odgovaraju}e pauze.
SKALE
Ce-dur u okviru jedne oktave (ce
1
ce
2
) kao i pro{irewe
iste malo ge do ha
2
.
TEHNI^KE VE@BE
Trideset tehni~kih ve`bi u okviru metrike i ritma
LITERATURA
Erne Kiraq: [kola za citre, (Novi Sad 1977. godina, izda-
we Savez muzi~kih dru{tava Vojvodine)
Balogh Sndor: [kola za citre (Citera ishola, Budapest, 1993)
Qubomir Mici}: Zbirka Harmoinka br. 1. i 2.
Milorad Mirkovi}: Frulo moja frulice i sveska
a) dve razli~ite etide;
v) tri komada razne teìne;
g) jedno doma}e deli;
d) dve narodne pesme.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska lestvica;
2. Jedna etida sa umerenim tehni~kim zahtevima;
3. Dva komada razli~itog karaktera.
RAZRED
Obnavqawe gradiva iz razreda.
Obrada sinkopa.
Ve`be sa tremolom.
Na~in svirawa PARLANDA i RUBATA.
Tahnika svirawa uz kori{}ewe pritiskova~a palica ili
pera.
METRIKA
2/4, 3/4, 4/4. Znak za ponavqawe.
RITAM
[esnaestina. [esnaestina sa kombinacijama, osmina sa
ta~kom, odgovaraju}e pauze.
SKALE
Durske skale sa dva predznaka (Ge, De, Ef, Be) kao i para-
lelne molske skale (e, ha, de i ge). Prirodna, harmonska i melo-
dijska skala.
TEHNI^KE VE@BE
Trideset tehni~kih ve`bi koriste}i svirawe TREMOLO.
Svirawe sa i bez pritiskiva~a palice ili pera, kori{}ewe ra-
znih dekoracija. Kori{}ewe pomo}nih zv. Burdon ìca.
KOMADI
Pet komada za izvo|ewe po izboru nastavnika
LITERATURA
Erne Kiraq: [kola za citre (Novi Sad, 1977. godine)
Milorad Mirkovi}: Frulo moja frulice i sveska
a) sve pre|ene skale;
v) ~etiri narodne pesme i igre;
g) tri komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala sa burdonom (pratwom) i bez;
2. Dva komada sa burdon pratwom;
RAZRED
Ve`be gradiva iz razreda uz kori{}ewe burdon ìca, kao
i pritiskiva~a na ma|arskoj citri.
Upoznavawe sa BAVARSKOM (AUSTRIJSKOM) CI-
TROM. Na~in dobijawa tona i rtehnika svirawa.
[timovawe citre.
U~ewe tonskih visina slobodnih ìca.
Postavqawe leve ruke na melodijskim ìcama (A, A, De, Ge,
Ce).
Na~in okidawa trzawa ìce desnom rukom..
METRIKA
3/8 i 6/8
RITAM
Triola i mala sinkopa, kao i kori{}ewe kombinacije
osmina i {esnaestina sa ta~kom. îtawe s lista. Dinamika.
SKALE
Skale kroz jednu oktavu, a kasnije i kroz dve oktave u duru.
Trozvuk u osnovnom poloàju razloèno.
Paralelno sa bavarskom citrom na ma|arskoj citri obradi-
ti durske skale A, E, As, Es, kao i paralelne molske fis, cis, ef,
ce po mogu}nosti kroz dve oktave koriste}i prate}e ìce.
TEHNI^KE VE@BE
Tehni~ke ve`ne raditi veoma pa`qivo!
LITERATURA
Za ma|arsku citru:
Qubomir Mici}: Zbirka Harmoinka br. 3.
Bela Bartok: Zbirka kompozicija za decu (Gyernekeknek)
Za bavarsku citru:
Adalbert Albreht: [kola za citre (Zitherschule, Mnchen)
NARODNE PESME I IGRE
Obraditi 10 narodnih pesama i igara po izboru nastavnika
Za ma|arsku citru:
a) sve pre|ene skale;
v) pet narodnih pesama i igara;
g) tri komada.
Za bavarsku citru:
a) skale durske Ce, Ge i Ef i molske a, e i de;
b) pet tehni~kih ve`bi;
v) tri komada razne teìne.
ISPITNI PROGRAM
Ma|arska citra:
1. Jedna skala sa pratwom;
2. Dve akomada sa pratwom;
Bavarska citra:
2. Jedan komad sa trozvukom.
RAZRED
Upoznavawe i ovladavawe ostalim instrumentima ma|arske
citre SREDWA CITRA i BAS CITRA.
Kori{}ewe }up-bege{ (kr~ag sviralo) u orkestru ili u
sastavu citri.
Ve`be i pesme u dvoglasnom, troglasnom i orkestarskom
svirawu.
Upoznavawe sa bas kqu~em i kori{}ewe u partiturama orke-
starskog svirawa.
SKALE
Za ma|arsku citru:
Durske i molske skale do pet predznaka.
Za bavarsku citru:
Svirawe durskih i molskih skala do ~etiri predznaka. Teh-
ni~ko svirawe sa razloènim trozvucima, kao i akordima u okvi-
ru pre|enih tonaliteta.
TEHNI^KE VE@BE
20 tehni~kih ve`bi po izboru nastavnika
NARODNE PESME I IGRE
Pet narodnih pesama i igara, po izboru nastavnika, solo,
duet i orkestarsko izvo|ewe.
LITERATURA
Za ma|arsku citru:
Bela Bartok: Zbirka kompozicija za decu (Gyernekeknek)
Za bavarsku citru:
Adalbert Albreht: [kola za citre odre|ene lekcije i ko-
madi (Zitherschule, Mnchen)
Za ma|arsku citru:
v) tri narodne pesme i igre;
g) dve male forme;
d) jedna velika forma.
Za bavarsku citru:
a) durske i molske skale do ~etiri predznaka;
b) pet tehni~kih ve`bi;
v) ~etiri komada.
ISPITNI PROGRAM
Za ma|arsku citru:
1. Jedna skala sa kori{}ewem burdoma;
2. Jedna narodna pesma ili igra;
3. Jedna mala forma.
Za bavarsku citru:
1. Jedna skala sa trozvukom pratwa;
2. Dva komada sa pratwom;
Programi za predmete DE^JI ORKESTAR, STARA SRP-
SKA MUZIKA, RAZVIJAWE SLUHA, DIRIGOVAWE, IGRE
HH VEKA, UVOD U KOMPONOVAWE, ISTORIJSKO-BAL-
SKE IGRE i AUDIO VIZUELNA TEHNIKA nalaze se u ovom
Nastavnom planu i programu, bilo da su u programu muzi~ke ili
baletske {kole, ali nisu obavezni za sve odseke pa se mogu fakul-
tativno izu~avati.
NASTAVNI PROGRAMI
ZA SVE ODSEKE BALETSKE [KOLE
SCENSKO-NARODNE IGRE
RAZRED
Na ve} postavqeno telo u~enika nadograditi izraàjnost i
tancovalnost kroz upoznavawe koraka, epolmana i i rada ruku u
raznim osobenostima karaktera na{eg folklora, ruske, ma|arske,
poqske, italijanske, ciganske i ostalih igara iz programa. Kroz
razna lupawa dlanovima, polu-prstima, {tiklama, okreta na polu-
prstima ili iz demi pli-a i grand lpi-a, vladawa maramicom, raz-
vija se hitrina i plasti~nost korpusa i nogu.
Kroz ve`be kod {tapa (muz. Raz. 2/4, 3/4, 4/4 takta) pripremi-
ti telo u~enika za rad na sredini sale gde se kroz mawe etide, tj.
kombinacije koraka, savla}uje rehnika i karakter raznih igara i
wihova osobenost, a kroz razne poskoke snaga mi{i}a nogu.
LITERATURA
Grupa autora: Program za narodno-karakternu igru u izdawu
Saveza za profesionalnu delatnost, Lewingrad, 1966.
V. Lopuhov, V. [irjajev, I. Bo~arov: Osnova karakterne
igre, izdawe Umetnost, Moskva, 1939. godina.
EXERCICES KOD [TAPA
1. Demi-plii grand-plipo , , , i poziciji (slive-
no i resko)
2. Battement tendu:
a) sa prelazom radne noge sa vrha prstiju na {tiklu;
b) sa povla~ewem stopala sa {tikle preko polu-prstiju po
podu i udarcem {tikle pete noge oslonca (na demi-pli);
v) sa okretom bedra radne noge i prelaskom sa {tikle na po-
luprste.
3. Battement tendu jet;
a) sa i bez podizawa pete noge oslonca;
b) sa akcentom od sebe na demi-plibez i sa podizawem pe-
te noge oslonca.
4. Flic-flac:
a) pripremne ve`be (napred, u stranu, nazad);
b) sa udarom celog stopala radne noge po -}oj poziciji na
demi-pli(napred, u stranu, nazad);
v) flic-flac sa pas tomb(napred, u stranu, nazad);
g) flic-flac sa poskokom.
5. Ve`be sa udarcima {tikli i polu-prstiju:
a) naizmeni~ni udarac celog stipala i poluprstiju na 2/4 i
3/4 takta;
b) isto sa dve udarca poluprstima i iskorakom napred i nazad;
v) sa prenosom radne noge na otvoreno i zatvoreno stopalo;
g) naizmeni~an udar polu-prstiju i {tikle;
d) naizmeni~ni udarci {tiklama o pod na 1/8 takta.
6. Pripreme za Verevo~ku na celom stopalu sa podizawem
na polu-prste i u skoku.
7. Verevo~ka u ruskom i ma|arskom karakteru.
8. Ve`be za bokove (okretawe bedra na unutra i na napoqe),
na celom stopalu, na polu-prstima i u skoku.
9. Pas tortill:
a) sa i bez udara celog stopala radne noge;
b) sa podizawem na polu-prste noge oslonca;
v) sa dvojnim okretom stopala radne noge, bez i sa podiza-
wem na polu-prste;
g) sa dvojnim okretom stopala radne noge u skoku.
10. Ronds de jambes i rond de pied:
a) ronds de jambes par terre bez okreta i sa okretom stopala
noge oslonca;
b) ronds de jambes na 45 stepeni bez okreta i sa okretom sto-
pala noge oslonca;
v) rond de pied par terre bez okreta i sa okretom stopala noge
oslonca;
g) rond de pied na 45 stepeni bez okreta i sa okretom stopala
noge oslonca.
11. Priprema za tire-bouchon i tire-bouchon.
12. Battement fondu na 45 i 90 stepeni.
13. Priprema za Ka~alku i Ka~alka (quqa{ka).
14. Golubec:
a) jedan udar petom i dvojni udar petom radne noge o petu no-
ge oslonca;
b) jedan udar petama obe noge i dvojni udar petama obe noge;
v) Golubec u skoku.
15. Grand battement developp:
a) saliveno (napred, u stranu i nazad);
b) odse~no (napred, u stranu i nazad);
v) sa jednim udarom {tikle noge oslonca;
g) sa dvojnim udarom {tikle noge oslonca.
16. Grand battement jets na celom stopalu i sa podizawem na
polu-prste (napred, u stranu i nazad).
17. Grand battement jet sa coup tomb (napred, u stranu i
nazad).
18. Spu{tawe na ris
19. Obi~an i dupli kqu~ bez okreta i sa okretawem za 1/2
kruga.
20. Relevna poluprstima u otvorenim i zatvorenim pozici-
jama nogu (na jednoj i obe noge).
21. Port de bras i druga razna pregibawa korpusa u raznim za-
datim karakterima.
22. Priprema za Revoltade (licem ka {tapu).
23. Vint (licen ka {tapu).
24. Pripremne ve`be za poluprisjadke i prisjadke:
a) izbacivawe na pete obe noge u strnu i napred, iz demi-
-pli-a i grand-pli-a (licem ka {tapu);
b) izbacivawe na petu radne noge napred i u stranu iz demi-
-pli-a i grand-pli-a (licem ka {tapu);
v) sa odskokom i izno{ewem radne noge na petu napred i u
stranu (licem ka {tapu);
g) prisjadka sa spu{tawem na ris i izbacivawem radne no-
ge na petu, napred i u stranu (licem ka {tapu).
EXERCICES NA SREDINI SALE
U~ewe osnovnih poloàja ruku i poloàja glave u ruskoj,
ma|arskoj, italijanskoj, poqskoj igri i na{em folkloru. Po meri
usvajawa elemenata kod {tapa, prenositi ih na sredinu sale, ko-
riste}i ih u malim kombinacijama, u raznim karakterima. Kori-
stiti pas balancsa razli~itim poloàjima ruku.
ELEMENTI RUSKE IGRE
1. Prosti hod (plove}i hod) na 1/4 i na 1/8 takta.
2. Narodni klizaju}i hod.
3. Scenski vid koraka sa izbacivawem noge napred, sa pome-
rawem napred i nazad.
4. Korak sa upadawem na radnu nogu sa kretawem bo~no i
oko sebe.
5. Razni okreti u mestu.
6. Scenska forma pas de basque.
7. Mali koraci sa naizmeni~nim udarawem {tikle i celog
stopala (napred i nazad).
8. Pritop.
9. Doskok na radnu nogu i izbacivawe druge na {tiklu u po-
zi effac.
10. Kombinacije sastavqene od jednostavnijih sitnih udara
11. Samovar~i}.
12. Zmija i lo~ka gramo{ka.
13. Rad sa maramicom
ELEMENTI ITALIJANSKE IGRE
1. Pas de basque.
2. Pas ballonnnapred.
3. Pas embolitnapred i nazad.
4. Pas echapp.
5. Pas echappu kombinacijama sa tire-bouchon u okretu.
6. Hod napred i nazad po dijagonali.
7. Uzastopni skokovi u pozi arabesque.
8. Izbacivawe radne noge sa {tikle na vrhove prstiju.
9. Glissade jet.
10. Trostruko udarawe sa zaustavqawem na jednoj nozi.
11. U~ewe rukovawa tamburinom.
ELEMENTI MA\ARSKE NARODNE
IGRE HOROMURGO[
1. Korak na {tiklama (spu{tawe stopala sa {tikle).
2. Kqu~ zatvarawe sa okretom noge.
3. Kqu~ sa okretom.
4. Trojni sksk.
5. Mali bo~ni korak u desno i levo.
ELEMENTI MA\ARSKE SCENSKE IGRE
1. Prvi vid hoda za lagani deo igre.
2. Drugi vid hoda za brzi deo igre.
3. Pas balancna efface i croise.
4. Prestupawe i zaustavqawe sa udarawem dlanova.
5. Cabriol.
6. Verevo~ka na mestu i sa pomerawem.
7. Saut de basque u ma|arskoj igri.
8. Golubac sa pomerawem u stranu.
9. Hod sa izbacivawem noge napred i udarom {tikle noge
oslonca.
10. Spu{tawe na koleno.
JUGOSLOVENSKE NARODNE IGRE ne realizuju
u~enici odseka NARODNA IGRA
1. Srbijanka
2. Devoja~ko kolo
3. Stara Vlajina
4. Neda grivnu izgubila
5. Tasino kolo
6. Ni{evqanka
7. Moravac
8. Zetsko kolo ili Crmni~ko kolo
9. [etwa
GODI[WI ISPIT
1. EXERCICES KOD [TAPA ve`be sastavqene od malih
kombinacija koraka, raznih lupawa i okreta;
2. EXERCICES NA SREDINI SALE kroz male etide u
raznim scensko-narodnim karakterima prikazuje se usvojen pro-
gram, muzikalnost i tancovalnost u~enika.
RAZRED
Razvijati i daqe snagu i tehniku u~enika, usavr{avaju}i mu-
zikalnost i izraàjnost na pre|enom gradivu iz pro{le {kiol-
ske godine. Razvijati koordinaciju u malo sloènijim kombina-
cijama, uvo|ewem novih elemenata tj. metodskim jedinicama pred-
vi|enim u programu rada za ovaj razred.
EXERCICES KOD [TAPA
1. Demi plii grand plisa zatvorenim i otvorenim poloà-
jem stopala.
2. Double flic.
3. Double flic sa udarom {tikle pete oslonca.
4. Verevo~ka od nazad, u mestu i sa pomerawem u napred.
5. Lepeza sa double flic-om na 1/8 takta.
6. Obi~ni i dupli kqu~ sa celim okretom.
7. Grand battement kroz poziciju sa uveli~anim zamahom i
zavr{avawem na demi pli.
8. Grand battement jetbalancoir.
9. Revoltade (licem ka {tapu za de~ake).
10. Flic-revoltade (licem ka {tapu za de~ake).
11. Poskoci po i poziciji.
12. Spu{tawe na ris sa polu-okretom.
13. Ve`be za gipkost korpusa.
14. Usavr{avawe prisjadki kod {tapa.
Po meri usvajawa ve`bi kod {tapa prenositi ih na sredinu
sale razvijaju}i tehniku i karakter igre kroz izraàjnost u~eni-
ka solo i u paru.
ELEMENTI RUSKE IGRE
1. Hod sa odbacivawem noge u nazad.
2. Mali koraci:
a) sa dvojnim udarom stopala;
b) sa udarom {tikle i polu-prstiju;
v) sa poskokom i udarom {tikle.
3. Verevo~ka sa prestupawem.
4. Kqu~evi.
5. Kroz kombinacije razvijati parovnu igru.
ELEMENTI MA\ARSKE IGRE
1. Dos-e-dos u parovima
2. Golubec u okretu solo i u parovima.
3. Okretawe sa zaba~enom nogom u parovima.
4. Balancee Golubec.
5. Verevo~ka u okretu.
6. Hod sa izbacivawem radne noge i duplim udarom {tikle
u parovima.
ELEMENTI [PANSKE IGRE
1. Scenski oblik pas de basque i oblik.
2. Balance sa raznim poloàjima korpusa i ruku.
3. Sissonne pas de bourre.
4. Lupawa:
a) naizmeni~no udarawe celog stopala i polu-prstiju;
b) udarci {tikla polu-prsti.
5. Pas chasssa udarom stopala o pod.
6. Pas glisade scenski oblik
7. Battements tendus
8. Sticawe navike vladawa lepezom
JUGOSLOVENSKE NARODNE IGRE ne realizuju
u~enici odseka NARODNA IGRA
KOLA IZ SRBIJE
1. Radojkin â~ak
2. Uì~ka ~arlama
3. Truba
4. \ur|evka
5. Cigan~ica
6. Vrawanka
7. ô~ek
8. Gruànka
9. @ikino kolo
GODI[WI ISPIT
Ve`be iz opre|enog gradiva kombinovati sa elementima iz
prethodne {koleske godine. Gradivo se prikazuje kroz metodske
jedinice povezane u male etide u ruskom, ma|arskom, {panskom i
poqskom karakteru.
Elementi jugoslovenskog folklora prikazuju se kroz kombi-
nacije prema izboru predmetnog nastavnika.
RAZRED
Posvetiti veliku pa`wu igri u parovima da bi se postigao
sklad i koordinaciji kretawa, karakter i sadràjnosrt igre pa-
rova (devoj~ica-de~ak, devoj~ica-devoj~ica, de~ak-de~ak).
Ranije pre|enim elementima pored {tapa i na sredini sale
dodaju se novi elementi i na tom materijalu se prave sloènije
etide. Tempo se ubrzava a ritmi~ki crteì postaju sloèniji.
Ve`be sada traju duè i imaju zadatak da u~enici savladaju
tehniku igre i stil i plasti~nost pri izvo|ewu elemenata scen-
ske i narodne igre.
EXERCICES KOD [TAPA
1. Flic-flac
a) sa duplim udarom stopala po poziciji;
b) sa poskokom i prestupawem;
v) sa okretom stopala na unutra.
2. Usloìti lupawa na {tiklama i polu-prstima u raznim
kombinacijama.
3. Spu{tawe na ris sa prelaz s jedne noge na drugu.
4. Lepeza sa double flic-flac na 1/16 takta po podu i na 45
stepeni.
5. Kru`ni grand battements jet
6. Tour na savijenom kolenu noge oslonca.
7. Grand rond de jambe na grand pli(za de~ake).
Daqe insistirati na izraàjnosti pri izvo|ewu narodnih
i scenskih igara, usavr{avawu tehnike izvo|ewa pojedinih eleme-
nata igre i delova igara iz raznih koreografija.
ELEMENTI POQSKE IGRE
1. Cabriol.
2. Golubec sa pomerawem u stranu i u okretu.
5. Okreti (otvoreni i zatvoreni) solo i u parovima.
ELEMENTI [PANSKE IGRE
1. Pas de basque ( oblik).
2. Sissonne sa okretom.
3. Pripreme za renversi renvers.
4. Pas de chat.
ELEMENTI MA\ARSKE IGRE
1. Hod sa cabriolle solo i u parovima.
2. Verevo~ka u svim oblicima.
3. Hod sa trostrukim prestupawem i izbacivawem radne noge
nazad (narodni korak).
ELEMENTI CIGANSKE IGRE
1. Osnovni hod napred i nazad.
2. Dve vrste sitnog hoda.
3. Hodawe sa alapa~om i alapa~a.
4. @enski bo~ni hod.
5. Okreti (bo~ni hod) sa maramom.
6. Dve forme Golubeca sa udarawem dlanova.
7. Udari dlanovima u kombinaciji sa flic-flac.
8. Treptaji sa ramenima i grudima.
9. Razni okreti: chaine, pirouettes iz demi pliu grand pliitd.
ETIDE IZ NACIONALNOG I OSTALOG REPERTOARA
1. Stevan Hristi}: Ohridska legenda koreografije po
izboru nastavnika
2. Jakov Gotovac: Ero sonog svijeta Kolo u koreogra-
fiji.
3. Aleksandar Borodin: Knez Igor Polovecke igre u
koreografiji Fokina.
4. Aleksandar Glazunov: Rajmonda Saracenska igra (so-
lo) u koreografija M. Petipa.
5. A. Krein: Laurensija Flamengo po koreografiji
âbukijanija.
6. L. Minkus: Don Kihot Segediqa po koreografiji
âbukijanija.
7. M. I. Glinka: Ivan Susawin Krakovjak po koreo-
grafiji Lavrovskog.
GODI[WI ISPIT
EXERCICES KOD [TAPA I NA SREDINI SALE ve`-
be su kra}e a akcenat se daje na igru kroz etide u raznim karakte-
rima gde se prikazuje savladana tehnika i tancovalnost u~enika.
Prikazati, po izboru predmetnog nastavnika, jednu od po-
znatih igara iz pozori{nog repertoara.
NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA ( UPUTSTVO)
Nastavqaju}i u~ewe karakternih igara i folklora, koje je
u~enik zapo~eo da u~i u osnovnoj baletskoj {koli, produàva se
rad u okviru ovog predmeta u razvijawu umetni~kih ve{tina i
spremnosti u~enika da u svakom trenutku i sa podjednakim uspe-
hom izvode svaku vrstu igre. Glavni zadatak pedagoga je da nau~i
u~enika kako da radi na izgra|ivawu igra~kog lika, karaktera,
stila i da se u toku u~ewa osposobi da samostalno deluje. Zato kod
u~enika treba pobuditi interesovawe za ovaj vid igre, radozna-
lost i istraìva~ki duh i stvarala~ke mogu}nosti.
Izu~avawe scensko-narodnih igara ima poseban zadatak da
usavr{i pokrete ruku, bilo da ruke postaju plasti~nije ({to se
vidi u ciganskoj i u svim isto~wa~kim igrama), bilo da se u ruku
uzima lepeza, kastawete, daire, veo ili {al.
Sistematskim planskim u~ewem igara raznih naroda ne sa-
mo {to se pro{iruje vidokrug saznawa u~enika i wegovih mogu}-
nosti, ve} se kod wih razvija i qubav za sve vrste scensko-narod-
nih igara i formira celovita igra~ka li~nost. U~enike treba
osposobqavati za izvr{avawe raznovrznih zadataka koje }e posta-
vqati koreograf realizuju}i bilo koju numeru iz klasi~nog re-
pertosra.
Predmet scensko-narodne igre ~ine dva predmeta: karakter-
ne igre igre raznih naroda obra|ene za scenu i jugoslovenske na-
rodne igre igre naroda i nacionalnosti. Karakterne igre obu-
hvataju dve tre}ine predloènog programa u sve tri godine obuke,
dok jednu tre}inu ~ini folklor jugoslovenske narodne igre.
Ovaj predmet se maè tako organizovati u {koli da ga predaju dva
nastavnika: stru~wak za karakterne igre i stru~wak za folklor.
U~enik se moè ocewivati sa dve ocene, a na kraju nastavne godi-
ne unosi se sredwa ocena oba predmeta.
GLUMA I VOKAL
Razvijawe scenskih mi{qewa, ose}awa dramske radwe, pla-
sti~ne izraàjnosti; upoznavawe sa stilom, ànrom, epohom.
Upoznavawe sa elementima koreografske kompozicije i
scenskom analizom muzi~kog dela.
Osposobqavawe za interpretaciju lika u baletskom reper-
toaru i u savremenim muzi~ko-scenskim oblicima.
RAZRED
POJAM DRAMSKIH UMETNOSTI.
Balet kao dramska umetnost. Scensko odre|ewe igre (plesa).
OSNOVNI ELEMENTI GLUME
ve`be osloba|awa, koncentracije, zapaàwa, razvijawa
ma{te;
radwa, sistem datih okolnosti, ciq, prepreka;
ritam radwe;
odnosi;
radwa i protivradwa, sukob, predmet sukoba.
DRAMSKA ANALIZA MUZI^KOG DELA
Muzi~ki tekst i dramska radwa:
muzi~ki izraz, struktura, fraza, tempo, dinamika, ritam;
muzi~ka tema: razvoj, gradacija, kulminacija, razre{ewe;
muzi~ke epizode kao odlomci dramskog doga|awa.
ELEMENTI PLASTI^NOG IZRAZA
elementi pantomime;
bespredmetne radwe;
pantomima kao zamena dijaloga;
dramska obrada muzi~kih etida zadata tema ili improvi-
zacija.
GOVORNA RADWA
podtekst;
dijalog.
PROSTOR KAO ELEMENT DRAMSKOG IZRA@AVAWA
razli~iti oblici scenskog prostora;
izvo|a~ i gledalac, preno{ewe energije;
ambijentacija;
scenski prostor kao prostor za igru i kao metafora;
odnos prema prostoru.
RAZRED
ELEMENTI OBLIKOVAWA
pojam stila;
stil i manir epohe;
stil kao umetni~ki pravac;
elementi ànra;
muzi~ki materijal stilske epohe i dramski izraz.
SCENSKI LIK U DRAMSKOJ LITERATURI
biografija lika;
fizi~ke i govorne osobine;
jezgro lika, karakteristike i kontrakarakteristike;
temperament;
odnosi; razvoj lika;
karakter, tip i lik.
SCENSKI LIK U BALETSKOJ LITERATURI
literarno-muzi~ki materijal za stvarawe scenskog lika;
nalaèwe motiva, siè, libreto;
muzi~ka dramatizacija;
stil, epoha i ànr u stvarawu lika.
GRUPNE I INDIVIDUALNE VE@BE I ZADACI
pantomimske scene;
govorne (dijalo{ke) scene.
SINTEZA DRAMSKIH, MUZI^KIH I
IGRA^KIH ELEMENATA
savremeni muzi~ko-scenski oblici;
koreodrama.
GODI[WI ISPIT
Sastoji se od grupnih i individualnih ve`bi u kojima su za-
stupqeni elementi rada sa u~enicima:
pantomima;
izraàvawe govorom i glasom;
ve}a scenska celina sa elementima koreodrame.
ISTORIJA IGRE
Predmet ISTORIJA IGRE je zna~ajan za budu}e umetnike
baleta i igre, jer se kroz izu~avawe istorijskih promena u igri
dolazi do su{tinskih znawa iz ove oblasti. Obrazovawem se raz-
vija op{ti nivo kulture u~enika kao i kreativnost koja je neodvo-
jiv deo budu}ih baletskih umetnika.
Osnovni zadatak je da predmet ISTORIJA IGRE spoji teorij-
sko i prakti~no znawe iz oblasti igre i baleta, i time }e omogu}iti
dubqe i bogatije poznavawe materije kao osnov za stvarala{tvo.
Kroz predloène programe u~enici }e da izu~avaju:
igru u svom nastanku kao ontolo{kom delu ~ovekovog bi}a;
igru kao neodvojiv deo socijalnih i politi~kih promena u
dru{tvu;
istorijski razvoj igre i estetske razlike;
nastanak baleta kao vrhunske estetike igre;
oformqewe i razvoj baleta u Jugoslaviji, kao deo na{e
kulturne ba{tine.
RAZRED
PRAISTORIJA, kolevka mita i rituala (2)
Poreklo igre pokret, gest, znak.
Stvarawe mita i rituala i povezanost sa religijom.
Uslo`wavawe forme.
Rad i igra.
Vrste i tehnike igara.
STARI VEK, tradicionalne kulture (12)
KINA tradicionalna vezanost za prirodu, simboli~ki
znaci, maska, stvarawe Pekin{ke Opere.
INDIJA kosmi~ki princip igre, vezanost za velike spe-
vove Vede, Ramajana i Mahabharata, simbolika i bogatstvo formi.
EGIPAT religiozne i dràvne sve~anosti; vrste igara,
Ozirisov kult i ritual kao za~etak teatarske igre.
GR^KA ideal spoja duha i tela kao harmonije sveta, mito-
logija i igra, vrste igara (religiozne, scenske, dràvne i seoske
sve~anosti), estetske vrednosti.
RIM nasle|e Etrurije, uticaj Gr~ke, vrste religioznih i
svetovnih igara; Razvoj pantomime.
SREDWI VEK, dekadencija, zabrana i balska igra (10)
VIZANTIJA anti~ko nasle|e i isto~wa~ko bogatstvo, vr-
ste igara, uticaj hri{}anstva.
ZAPADNO CARSTVO rani feudalizam, uticaj hri{}an-
stva, narodne igre, pantomimi~ari, uli~ni igra~i i peva~i.
Balske igre. Etikecija.
Razvijeni feudalizam, dvorske igre, uticaj narodnih igara.
Basadanse.
NOVI VEK, stvarawe baleta (20)
RENESANSA italijanski karnevali, stvarawe opere i
igra kao sastavni deo opere. Pojava u~iteqa igre. Kanonozacija
baleta. Prve baletske kwige.
BALLET DE COUR, dvorski balet u Francuskoj u vreme Ka-
tarine Medi~i, alegorijski baleti, odvajawe baleta od opere.
Prvi profesionalci.
BAROK Luj H, dvorski baleti Molijera i Lilija.
Simetrija i struktura. Stvarawe Akademije. Razvoj profe-
sionalizma.
REFORMA vrhunac baletskog formalizman H i HI
veka. Razvoj baletske tehnike i manirizma. Sadràj i forma.
Reforma baleta.
RAZRED
NOVI VEK, put ka modernom baletu (16)
ROMANTIZAM (8)
Idealizacija i estetski kodovi, stvarawe velikih baleta,
zva~ajna imena koreografa, igra~a i pedagoga. Francuska, Rusija,
Danska, [vedska.
RUSKI AKADEMIZAM (8)
Gostovawe velikih francuskih koreografa i igra~a. Dola-
zak Marujusa Petipa. Ruski akademizam. Zna~ajni baletski umet-
nici. Baleti Petra Ili~a âjkovskog.
HH VEK, eksplozija igre i baleta (32)
Fokinove reforme, trupa Djagiqeva, ruski igra~i i koreo-
grafi. Post-fokinovsko vreme po~etak modernizma: Francuska,
Engleska, Amerika. SSSR modernizam i socrealizam.
NEMA^KA (14)
Ekspresionizam.
MODERNA (2)
Moderna igra u Americi i uticaj na Evropu.
STVARAWE BALETA U KRAQEVINI JUGOSLAVIJI (4)
BALET U EVROPI I SVETU POSLE DRUGOG
SVETSKOG RATA (4)
VELIKI PROBOJI NOVIH FORMI, SEDAMDESETIH (4)
POST-MODERNA IGRA I BALET (4)
NAÎN OPSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Potrebno je precizno isplanirati {ta je najva`nije u da-
tom gradivu i da se to {to efikasnije prenese u~enicima. Poseb-
nu pa`wu treba obratiti na estetske promene koje defini{u po-
jedine epohe. Posebnu pa`wu treba obratiti i na igra~ke karak-
teristike velikih baletskih stvaraoca.
Zato je veoma potrebno da se nastavnik sluì: fotografija-
ma, video i filmskim materijalima. Isto tako, nastavnik je du-
àn da sam pokaè kako izgleda pokret u Gr~koj ili u doba Rene-
sanse, ili razliku izme|u Romantizma i Akademizma, npr.
Ovo je zna~ajno za u~enike da ta~no shvate i prihvate zako-
nitosti i istorijske promene jer }e tako lak{e i boqe da u|u u su-
{tinu svoje budu}e profesije.
Poznavawe istorije igre moè da bude inspiracija i za sa-
mostalan, kreativan rad u~enika.
ISTORIJSKO-BALSKE IGRE
RAZRED
REVERANSI I IGRE H, H, H I HH VEKA
H VEK
Reverans dame;
poklon kavaqera;
branl;
veseli branl;
farandola;
bure;
pavana.
Igra sa jastu~i}ima iz baleta Romeo i Julija, muzika Ser-
gej Prokofjev, koreografija L. Lavrovski.
H VEK
Reverans i pokloni;
menuet;
Alemanda;
Kuranta;
Sarabanda.
Romaneska iz baleta Rajmonda, muzika Aleksandar Glazunov
H VEK
Reverans i pokloni;
brzi menuet;
ìga;
klasi~ni menuet (V. A. Mocart M. Petipa);
Rigodon;
Gavota;
Taliget.
HH VEK
Reverans i polkoni;
Francuski kadril;
Lans;
Ekoseza;
Poloneza;
Balska mazurka;
Vals;
Aleman;
Gavota.
GODI[WI ISPIT
Pokazati po tri igre iz svakog perioda, po izboru nastavnika.
Metodika ovog predmeta, za razliku od klasi~nog baleta, ne-
ma vi{e vekovnu tradiciju, ali su mnogi pokreti i koraci iz me-
nueta, gavote, polke, galopa itd. U{li leksiku klasi~ne igre i
na{li mesto u repertoaru raznih opera i baleta.
Po~ev od mnogobrojnih Branli-prostih narodnih igara, koje
su u salonima dvorova dobijale kulturniji i prefiweniji manir,
igra se sve vi{e odvajala od uticaja narodne igre zatvaraju}i se u
salone H i H veka.
Reforma Novera, koja je izmenila sadràjna sredstva balet-
ske umetnosti, dovodi i do promena u balskoj igri H veka.
Uslo`wavaju se koraci, uvode se mali poskoci i skokovi, kompli-
kovaniji crteì igre u parovima, da bi sa procvatom romantizma,
kroz muziku Mocarta, Ramoa, Gluka, [trausa, Betovena itd. balska
igra na dvorovima bila dovedena do rasko{nog spektra u Menuetu,
Gavoti, kontradansima, Lansu, polonezi, valsu itd.
Epizode iz pozori{nog repertoara, opere i baleta, zahtevaju
od zavr{enih u~enika sredwe baletske {kole poznavawe dvorske
igre na dvorovima od H do po~etka HH veka pa je ciq ovog pred-
meta da kod u~enika vaspitava tanani ose}aj za dràwe svog tela,
odnos prema osobenosti kostima i karakter pokreta. Da nau~i pra-
vilno opho|ewe prema partneru, i drugima koji ga okruùju, {to u
isto vreme doprinosi ve}oj obrazovanosti i igra~koj kulturi.
Zadatak pedagoga je da kroz igre raznih epoha i stilova raz-
vija kod u~enika ukus, umetni~ki izraz i eleganciju pokreta budu-
}eg igra~a.
LITERATURA
M. Vasiqeva-Ro`destvenskaja: Istorisko Bitavaj tanec (iz-
dawe Umetnost, Moskva, 1963.)
N. P. Ivanovski: Igre sa balova XV XIX veka, u redak-
ciji M. Slonimskavo, izdawe {tamparije Umetnost, Lewin-
grad-Moskva, 1948.
ODSEK KLASIÂN BALET
KLASIÂN BALET
RAZRED
(12 ~asova nedeqno, 420 ~asova godi{we)
EXERCICES KOD [TAPA
1. Ronde de jambe en lair en dehors et en dedans:
a) double na celom stopalu, na polupprstima i sa zavr{et-
kom na demi pli
b) na 90 stepeni en face i sa zavr{etkom u pozi na celom sto-
palu i na poluprstima (1 2 ronds)
v) saut
2. Flic-flac en tournant en dehors et en dedans iz poze u pozu na
45 i 90 stepeni
3. Battement developp:
a) tomb u poze zavr{avaju}i vrhom prstiju na pod i na 90
stepeni
b) sa kratkim balanc
4. Grand temps releven dehors et en dedans na celoj stopali
i na poluprstima
5. Grand battement jet:
a) passna 90 stepeni
b) developp(mekani battement) na poluprstima
v) balanoire (napred i nazad)
g) sa okretom fouetten dehors et en dedans na 1/4 i 1/2 kruga
6. Poluokret en dehors et en dedans iz poze u pozu kroz pass
na 45 i 90 stepeni na poluprstima i sa plirelev
7. Okret fouetten dehors et en dedans na 1/8, 1/4 i 1/2 kruga
sa nogom podignutom napred ili nazad na 90 stepeni:
a) na celom stopalu
b) na poluprstima
v) sa plirelevzavr{avaju}i na poluprstima
g) sa poluprstiju zavr{avaju}i u demi pli
8. Polovina tour en dehors et en dedans sa plirelevsa nogom
istegnutom napred ili nazad na 45 i 90 stepeni
9. Pirouette en dehors et en dedans sa temps relev
10. Pirouette en dehors et en dedans po~iwu}i sa otvorenom
nogom napred, u stranu i nazad na 45 i 90 stepeni
11. Tour tire-bouchon en dehors et en dedans po~iwu}i sa no-
gom otvorenom u stranu na 90 stepeni, iz poze na 90 stepeni i sa
zavr{etkom u velike poze (1 2 okreta)
12. Tour fouettna 45 stepeni en dehors et en dedans
13. Port de bras sa nogom podignutom na 90 stepeni napred i
nazad
14. Pirouette en dehors et en dedans sa zavr{etkom u poze na 45
i 90 stepeni (1 2 okreta)
15. Pirouette en dehors et en dedans po~iwu}i sa nogom u po-
loàju sur le cou de pied
16. Flic sa pirouette en dehors et en dedans po~iwu}i sa otvo-
renom nogom iz pozicije na 45 stepeni
1. Battement fondu en tournant en dehors et en dedans na 1/4
kruga
2. Battement double frappen tournant en dehors et en dedans
na 1/8 i 1/4 kruga prstima na pod i na 30 stepeni
3. Battement battu sur le cou de pied napred i nazad en fase et
paulement
4. Petit battement sur le cou de pied en tournant en dehors et en
dedans na celoj stopali i na poluprstima
5. Flic-flac en tournant en dehors et en dedans sa zavr{etkom u
i poziciji iz poze u pozu i na 45 stepeni
6. Rond de jambe en lair en dehors et en dedans:
a) double na celoj stopali, na poluprstima u sa zavr{etkom u
demi pli
b) en tournant na celoj stopali i na poluprstima na 1/8 kruga
v) na 90 stepeni na celoj stopali (1 2 ronds)
7. Battement relev lent i battement developpu pozama ara-
besque i carte na poluprstima i sa plirelev
8. Battement developp:
a) tomben face i u pozama sa zavr{etkom prstima na pod i
na 90 stepeni
b) balott
9. Demi rond et rond de jambe developpen dehors et en dedans
en face iz poze u pozu na poluprstima, na demi plii sa plirelev
10. Grand battement jet:
a) na poluprstima
b) developp(meki battement) na poluprstima
v) balancla second u i poziciji
11. Tour lent en dehors et en dedans u velikim pozama:
a) iz poze u pozu (bez rada i sa radom korpusa)
b) na demi pli
12. Grand temps releven face en dehors et en dedans
13. Battement divise en quart
14. Naklon i podizawe korpusa u poziciji i arabesque
15. Grand fouetten face sa coup-koraka zavr{avaju}i u atti-
tude face, i arabesque i obratno u pozu face napred
16. Grand fouetten fface
17. Okreti en dehors et en dedans iz poze u pozu kroz passna
45 i 90 stepeni i sa plirelev
18. Pirouette en dehors et en dedans iz , i pozicije (2
okreta) sa zavr{etkom u poziciji i prstima na pod
19. Pirouette en dehors et en dedans sa temps relev(1 2 okreta)
20. Pirouette en dehors et en dedans sa temps sautiz pozi-
cije i sa pas echappna i poziciji (1 2 okreta)
21. Pirouette en dehors et en dedans sa nogom u poloàju sur le
cou de pied i u pozi 45 stepeni napred, po jedan za redom (2, 4, 6 ne
stavqaju}i nogu u poziciju)
22. Pirouette et pirouette tire-bouchon en dehors et en dedans sa
grand pliiz i pozicije
23. Pirouette tire-bouchon en dehors et en dedans iz i po-
zicije (1-2 okreta)
24. Pirouette en dehors et en dedans sa pas tomb
25. Tour fouettna 45 stepeni (4 8)
26. Tour en dehors et en dedans u svim velikim pozama iz i
pozicije
27. Pirouette en dehors sa degagpo pravoj liniji i po dijago-
nali (4-8)
28. Pirouette en dedans sa coup-korakom po dijagonali (piro-
uette piqu4 8)
29. Tours chaines (8 16)
30. Temps lipar terre sa pirouette en dehors et en dedans
ALLEGRO
1. Enterchat-quatre sa pomerawem
2. Royale sa pomerawem
3. Pas assemblen tournant (po 1/4 okreta)
4. Petit pas jetbattu
5. Pas balott(vrhom prstiju na pod i na 45 stepeni)
6. Pas failli napred i nazad
7. Sissonne fondu
8. Sissonne simple en tournant en dehors et en dedans (ceo okret)
9. Sissonne ouverte par developp en tournant en dehors et en
dedans otvaraju}i nogu u stranu na 45 stepeni
10. Grand sissonne tombu svim pravcima i pozama
11. Pas ballonnbattu u stranu bez pomerawa i sa pomerawem
12. Pas brisnapred i nazad
13. Grand pas jetnapred u pozana: attitude, croise, , i ara-
besque, attitude efface pomo}u coupe-koraka, iz pozicije i sa pas
glissade
14. Grand pas chat
15. Grand temps lisautnapred i nazad
16. Temps levu pozama na 90 stepeni
17. Pas cabriole na 45 stepeni napred i nazad pomo}u: coupe-
koraka, pas glisade, sissonne tomb, sissonne ouverte
18. Temps gliss (klize}e pomerawe napred i nazad na demi
pli) u pozama , , arabesque
19. Pas emboiten tournant en dehors et en dedans sa pomera-
wem u stranu u po dijagonali (4 -6)
20. Tour en lair po jedan okret za redom (2 3 okreta)
21. Tour en lair (2 okreta)
22. Grand sissonne tomba la seconde u kombinaciji sa pas de
bourre sa pomerawem po pravoj liniji i po dijagonali
23. Pas jetfermna 45 stepeni u svim pravcima i na poze
24. Pas ballonnpomo}u coup-koraka na pola okreta
25. Grand pirouette (mu{ki razred)
26. Petit pas jet en tournant na 1/2 okreta sa pomerawem u
stranu i po dijagonali
27. Rond de jambe en lair saute en dehors et en dedans pomo}u
sissonne ouverte i iz pozicije
28. Grand pas assemblu stranu i napred i epaulement pomo}u
coup-koraka, iz pozicije, pas glissade, sissonne tomb, developp-
-tombnapred
EXERCICES NA PRSTIMA
1. Pas jeten tournant po 1/2 okreta s pomerawem u stranu i po
dijagonali
2. Sissonne ouvert na 45 stepeni en tournant en dehors et en de-
dans na 1/2 i 1/4 okreta
3. Grande sissonne ouvert u svim pravcima i na poze s pomera-
wem (carte i 4. arabesque bez pomerawa)
4. Pas tombiz poze u pozu na 90 stepeni
5. Rond de jambe en lair en dehors et en dedans na 45 stepeni
6. Okreti fouetten dehors et en dedans na 1/4 kruga iz poze u
pozu s nogom podignutom na 45 i 90 stepeni
7. Relevna jednoj nozi u pozama na 45 i 90 stepeni sa pome-
rawem napred (2 4 6)
8. Grand fouretten face s coup-korakom, zavr{avaju}i u pozi
attitude fface, i arabesque
9. Soutenu en tournant en dehors et en dedans na 1/2 i celi
okret po~iwu}i iz poze na 45 i 90 stepeni, sa zavr{avawem na pli
10. Pas glissade en tournant s pomerawem po dijagonali (8 16)
11. Pas emboiten tournant s pomerawem u stranu i po dijago-
nali
12. Pirouette en dehors et en dedans s i pozicije (2 okreta)
13. Pirouette en dehors s pozicije po jedan za redom (8 16)
14. Pirouette en dehors et en dedans pomo}u pas tomb
15. Pirouette en dehors et en dedans iz i pozicije sa zavr-
{etkom u pozi, prstima na podu
16. Pirouette en dehors s degagpo pravoj i po dijagonali
17. Pirouette en dedans s coup-korakom po dijagonali (pirou-
ette piqu, 4 8)
18. Tour na 45 stepeni (4 8)
19. Tour chain(4 8)
20. Pas emboitsur le coup de pied en face na mestu i s pomera-
wem (4 8)
21. Grand battement jetu svim pravcima i na sve poze
22. Pas de bourre suivi u svim pravcima i po krugu
23. Pas couru u raznim pravcima
GODI[WI ISPIT
EXERCICES KOD [TAPA
1. Pokazati sve oblike rond de jambe en lair en dehors et en
dedans
2. Flic-flac en tournant en dehors et en dedans iz poze u pozu
3. Battement developptombu poze zavr{avaju}i vrhom prsta
na podu i na 90 stepeni
4. Grand battement jetsa okretom fouetten dehors et en de-
dans na 1/4 i 1/2 kruga
5. Okret fouetten dehors et en dedans na 1/2 kruga sa nogom
podignutom napred ili nazad na 90 stepeni
6. Pirouette en dehors et en dedans sa temps relev
7. Pirouette en dehors et en dedans po~iwu}i sa nogom otvore-
nom u stranu na 45 stepeni
8. Tour fouettna 45 stepeni en dehors et en dedans
1. Flic-flac en tournant en dehors et en dedans sa zavr{etkom u
i poziciji i iz poze u pozu na 45 stepeni
2. Battement fondu tournement na 1/4 kruga en dehors et en de-
dans
3. Battement developpbalott
4. Tour lent en dehors et en dedans u velikim pozama, iz poze u
pozu sa radom korpusa
5. Grand fouetten fface
6. Pirouette en dehors et en dedans iz , i pozicije (20
okreta) sa zavr{etkom u poziciji
7. Tour en dehors et dedans u velikoj pozi iz i pozicije
8. Pirouette en dehors sa degagpo dijagonali
9. Pirouette en dedans sa coupkorakom po dijagonali (pirou-
ette piqu)
10. Tour chain
11. Temps lipar terre sa pirouette en dehors et en dedans
ALLEGRO
1. Pas assemblen tournant po 1/4 okreta
2. Pas jetbattu
3. Pas failli napred i nazad
4. Sissonne ouverte par developp en tournant en dehors et en
dedans otvaraju}i nogu u stranu na 45 stepeni
5. Pas brisnapred
6. Grand pas jetnapred u pozama: a attitude croise, I arabesque
i attitude fface
7. Grand temps lisautnapred
8. Tour en lair po jedan okret za redom
9. Pas jetferm
10. Rond de jambe en lair saut
11. Grand pas assemblu stranu
1. Pas jeten tournant po 1/2 okreta s pomerawem u stranu
2. Sissonne ouverte na 45 stepeni en tournant en dehors et en
dedans na 1/4 i 1/2 okreta
3. Rond de jambe en lair en dehors et en dedans na 45 stepeni
4. Relevna jednoj nozi u pozama na 45 stepeni sa pomerawem
napred
5. Grand fouetten face s coup-korakom, zavr{avaju}i u poza-
ma attitude fface, i arabesque
6. Pas glissade en tournant s pomerawem po dijagonali
7. Pirouette en dehors et en dedans s i pozicijom (2 okreta)
8. Pirouette en dehors s degagpo dijagonali
9. Pirouette en dedans s coup-korakom po dijagonali (pirou-
ette piqu)
10. Tour fouettna 45 stepeni (4 8)
11. Tour chain
RAZRED
EXERCICES KOD [TAPA
1. Battement dvelopp s brzim demi rond en dehors i en de-
dans ili en dedans i en dehors (dici de l)
2. Port de bras sa radom korpusa na svim pozama na 90 stepeni
3. Tour fouettna 90 stepeni iz poze u pozu
1. Rond de jambe en lair en dehors i en dedans na 90 stepeni
na poluprstima i sa zavr{avawem u poze
2. Flic-flac en tournant iz poze u pozu na 90 stepeni
3. Port de bras sa radom korpusa u pozama na 90 stepeni
4. Grand temps releven tournant en dehors i en dedans na 1/4,
1/2 i ceo okret
5. Grand temps lisa pirouette tir-bouchon en dehors i en de-
dans s demi plii grand pli
6. Grand temps lis prelazom na tour tir-bouchon ili la se-
conde en dehors i en dedans
7. Grand fouetten dedans en tournant na arabesque i en
dehors na pozu croise i efface napred (kroz la second)
8. Pirouette en dehors i en dedans iz , i pozicije i
temps relevsa zavr{avawem u poze na 45 i 90 stepeni, i sa prstima
na podu, na demi pli(2 okreta)
9. Pirouette en dehors i en dedans po~iwu}i iz poze na 45 i 90
stepeni i zavr{avawem u i poziciji (1-2)
10. Tour fouettna 45 stepeni (8-16)
11. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama s i
pozicijom (2 okreta)
12. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama pomo}u:
pas tomb, coup-korak, s pas echappna i poziciji (1-2)
13. Tour en dehors i en dedans u velikim pozama s plirelev
po 1/2 okreta jedan za drugim (2-4)
14. Tour chain(16)
15. Preparation za tour en dehors i en dedans u velikim pozama
iz grand pli-a i produètkom u tour lent
16. Pirouette en dehors iz i pozicije i en dedans iz
pozicije, zavr{avaju}i na kolenu (mu{ki classe)
17. Grand pirouette la seconde en dehors (4-8) mu{ki classe
18. Renversna croise en dehors i en dedans
19. Quatre pirouettes sa port de bras (1 okret)
20. Pirouette en dehors i en dedans c pas assembl
21. Italijanski adagio s port de bras
ALLEGRO
1. Pas jetfondu
2. Pas brisdessus-dessous
3. Pas ballottna 90 stepeni
4. Pas jetballott(pas de zephir)
5. Sissonne fermbattu (mu{ki classe)
6. Sissonne ouverte battu (mu{ki classe)
7. Double rond de jambe en lair sauten dehors i en dedans
8. Pas gargouillade
9. Pas soubressaut
10. Entrechat six
11. Pas echappsa entrechat six sa II pozicije
12. Grand pas assemblbattu
13. Grand pas assemblen tournant s pomerawem u stranu, s co-
up-koraka i sa pomerawem po dijagonali napred i nazad pomo}u
coup-koraka i pas chass(po~eti sa pola okreta)
14. Rond de jambe en lair saut na 90 stepeni en dehors i en
dedans
15. Sissonne ouverte en tournant po 1/2 okreta en dehors i en
dedans s kretawem na sve poze na 45 stepeni
16. Sissonne ouverte en tournant po 1/2 okreta i na sve poze na
45 stepeni
17. Sissonne tomb en tournant en dehors i en dedans u svim
pravcima i pozama
18. Temps lisauten tournant en dehors i en dedans
19. Grand pas jetna sve poze i sa svih prilaza
20. Grand jetpas de chat
21. Pas jetpassna 45 i 90 stepeni napred pomo}u coup-ko-
raka, pas couru i sissonne tomb
22. Grand fouettsauten face iz poze u pozu
23. Petit pas jeten tournant na 1/2 okreta s pomerawem u stra-
nu i po dijagonali
24. Grand pas jet en tournant s croise na croise pomo}u tomb
coupnazad
25. Tour en lair (2 okreta) mu{ki classe
26. Tour en lair s prenosom noge nazad pod koleno sa zavr{a-
vawem u poziciji en face i croise (mu{ki classe)
27. Sissonne simple en tournant en dehors i en dedans (2 okreta
mu{ki classe)
28. Grand sissonne ouverte en tournant na 1/2 okreta en dehors
i en dedans s pomerawem u svim pozama
29. Jetbattu en tournant po 1/2 okreta s kretawem u stranu i
po dijagonali
2. Double rond de jambe en lair en dehors i en dedans na 45
stepeni
3. Grand rond de jambe en lair en dehors i en dedans na 90 ste-
peni
4. Relevna jednoj nozi u svim pozama na 45 i 90 stepeni:
a) s pomerawem u nazad
b) en tournant en dehors i en dedans na 1/4 i 1/2 okreta
5. Grande fouetten face s coup-koraka zavr{avaju}i u poze
Attitude efface, i arabesque, i obrnuto zavr{avaju}i u pozu ef-
face napred
6. Grand fouett en efface napred i nazad
7. Pirouette en dehors s pozicije s kretawem napred po di-
jagonali
8. Pirouette en dehors i en dedans s nogom u poloàju sur le co-
up de pied (ne stavqaju}i nogu u poziciju 4-8)
9. Pirouette en dehors na pozu attitude na 45 stepeni napred,
po jedan za redom ne stavqaju}i nogu u poziciju (4-8)
10. Tour en dedans na velike poze: la sevond, attitude, arabe-
sque, tire-bouchon, pomo}u coup-koraka i pas tomb, i iz pozi-
cije
12. Tour chain(16)
13. Temps levsur le coup de pied napred i nazad en face i u
pozama attitude croise i efface, i na 45 stepeni s pomerawem (ska-
kawe na prstima)
14. Dva pirouettes s razli~itih prijema: en dedans s kora-
kom na istegnutu nogu i sa relevtomb; en dehors s degag
16. Pas ballonnna mestu i sa kretawem
GODI[WI ISPIT
EXERCICES KOD [TAPA
1. Battement dvelopp s brzim demi rond en dehors i en de-
dans ili en dedans i en dehors (dici de l)
2. Port de bras sa radom korpusa na svim pozama na 90 stepeni
3. Tour fouettna 90 stepeni iz poze u pozu
1. Rond de jambe en lair en dehors i en dedans na 90 stepeni
na poluprstima i sa zavr{avawem u poze
2. Port de bras sa radom korpusa u pozama na 90 stepeni
3. Grand temps lesa pirouette tire-bouchon en dehors i en de-
dans sa demi pli-a i sa grand pli-a
4. Grand fouetten dedens en tournant na arabrsque i en de-
hors na pozu croise i efface napred
5. Pirouette en dehors i en dedans iz , i pozicije i
temps relevsa zavr{avawem u poze na 45 i 90 stepeni i sa prstima
na podu, na demi pli(2 okrata)
7. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama s i
pozicije (2 okreta)
8. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama pomo}u:
pas tomb, coup-korak, s pas chappna i poziciji
9. Tour en dehors i en dedans u velikim pozama s plirelevpo
1/2 okreta jedan za drugim (2-4)
10. Tour chain(16)
11. Preparation za tour en dehors i en dedans u velikim pozama
iz grand pli-a i produètkom u tour lent
ALLEGRO
1. Pas jetfondu
2. Pas brisdessus-dessous
3. Sissone fermbattu (mu{ki classe)
4. Sissone ouverte battu (mu{ki classe)
5. Double rond de jambe en lair sauten dehors i en dedans
6. Grand pas assemblbattu
7. Grand pas assemblen tournant s pomerawem u stranu, s co-
up koraka i sa pomerawem po dujagonali napred i nazad pomo}u
coup koraka i pas chass
8. Sissone ouverte en tornant po 1/2 okreta en dehors i en de-
dans s kretawem na sve poze na 45 stepeni
9. Sissone ouverte en tournant po 1/2 okreta par dveloppen
dehors i en dedans na sve poze na 45 stepeni
10. Sissone tomb en tournant en dehors i en dedans u svim
pravcima i pozama
11. Temps lisauten tournant en dehors i en dedans
12. Grand pas jetna sve poze i sa svih prilaza
13. Grand jetpas de chat
14. Pas jetpassna 45 stepeni
15. Grand fouettsauten face iz poze u pozu
16. Grand pas jeten tournant s croise na croise pomo}u tomb
coupnazad
17. Tour en lair (2 okreta) mu{ki classe
18. Grand sissone ouverte en tournant na 1/2 okreta en dehors i
en dedans s pomerawem u svim pravcima
2. Double rond de jambe en lair en dehors i en dedans na 45
stepeni
3. Grand rond de jambe en lair en dehors i en dedans na 90 ste-
peni
4. Grande fouetten face s coup koraka zavr{avaju}i u poze
attitude efface, i arabesque, i obratno zavr{avaju}i u pozi ef-
face napred
5. Pirouette en dehors sa pozicije sa kretawem napred po
dijagonali
6. Tour en dedans na velike poze (po izboru)
7. Renversna crouse en dehors
8. Tour chain(16)
9. Skakawe na prstima (po izboru)
11. Pas ballonna mestu i sa kretawem
RAZRED
(12 ~asova nedeqno, 384 ~asa godi{we)
EXERCICES KOD [TAPA
1. Grand battement jets demi rond i grand rond de jambe en
dehors i en dedans.
2. Tour en dehors i en dedans po~iwu}i iz velike poze (2
okreta).
1. Tour lent en dehors i en dedans u svim velikim pozama na
poluprstima.
2. Grand fouetten tournant en dedans na pozu arabesque-a i
en dehors na pozu efface napred.
3. Pirouette en dehors i en dedans s , i pozicije (2-3
okreta za ènski classe i 3 i vi{e okreta za mu{ki classe).
4. Tour u velikim pozama sa svih prilaza (2 okreta).
5. Prelaz iz tour en dehors i en dedans na velikoj pozi na to-
ur en dehors i en dedans.
6. Dva tour en dehors i en dedans na velikoj pozi s grand pli-a.
7. Grand pirouette la second en dehors (8-16) mu{ki klas.
8. Grand pirouette en dehors i en dedans na i arabesque sa
poskocima petit temps saut.
9. Quatre pirouettes s port de bras (2 okreta).
10. Grand fouetten tournant en dedans na attitude croise (ita-
lijanski).
11. Tour en dehors i en dedans iz poze u pozu.
12. Tour en dehors i en dedans na velike poze s prilaza temps
relev.
13. Grand fouetten tournant iz poze u pozu en dehors i en de-
dans.
14. Tour na velike poze s prilaza grand rond de jambe iz
pozicije en dehors i en dedans.
15. Renversen ecarte en dedans s arabesque-a.
16. Renverss prilaza grand rond de jambe developp.
17. Tour fouett(16 32).
ALLEGRO
1. Pas brisnapred i nazad en tournant po 1/4 okreta.
2. Sissonne fermbattu u svim pravcima i pozama.
3. Sissonne ouverte battu na 45 stepeni u svim pravcima i po-
zama.
4. Grand pas assemblbattu en tournant.
5. Grand sissonne renvercen dehors i en dedans.
6. Grand sissonne tomben tournant en dehors i en dedans.
7. Grand temps lisauten tournant en dehors i en dedans.
8. Grand pas jetu pozi i arabesque-a sa kretawem po kru-
gu sa svih prilaza.
9. Grand pas jet pass s bacawem nogu u stranu i zavr{ava-
wem u pozi croise i eface napred i nazad.
10. Grand pas jetrenvers.
11. Pas de ciseaux.
12. Grand pas de basque.
13. Pas cabriole fermu svim pravcima i pozama na 45 stepeni.
14. Grand cabriole napred i nazad na sve poze s prilaza: co-
up-korak, pas glissade, sissonne tomb.
15. Grand fouett saut en tournant na , i arabesque
kretawem po dijagonali.
16. Grand fouettcabriole na pozu , i arabesque i efface
nazad s kretawem po dijagonali.
17. Saut de basque stranu i po dijagonali s prilaza coup-
korak, pas chass.
18. Pas jetentrelacna efface i croise po pravoj i dijagona-
li, s prilaza: coup-korak, pas chass.
19. Pas jeten lair en tournant na attitude efface s prilaza sis-
sonne tombe coup.
20. Pas jetpar terre i pas jeten lair en tournant na arabesque
po dijagonali.
21. Tour sissonne tomb na efface i croise po dijagonali za
redom (blin~iki).
22. Grand fouettsauten efface.
23. Grand fouettsauten tournant en dedans na i arabe-
sque (mu{ki class).
24. Temps. cuisse.
25. Grand sissonne soubresaut (mu{ko classe).
26. Pas cabriole za redom s kretawem po dijagonali u pozi
arabesque-a (4-8) mu{ki classe.
27. Sissonne tomben tournant s kretawem napred, za redom (2
okreta) mu{ki classe.
28. Grand pas jet en tournant za redom po dijagonali i po
krugu, mu{ki classe.
29. Tour en lair sa zavr{avawem na poziciji (2 okreta)
mu{ki classe.
30. Double rond de jambe en lair sauten dehors sa prelazom
na veliku pozu na drugu nogu.
31. Tour pas de chat-pas de bourre en tournant po dijagonali i
po krugu.
1. Grand sissonne ouvert na pozu arabesque-a sa klize}im od-
skokom napred.
2. Grand fouett en tournant en dedans na arabesque i en
dehors na pozu croise napred.
3. Grand fouett en tournant na attitude croise (italijanski).
4. Tour fouett na 45 stepeni (16-24).
5. Tour en dehors i en dedans na velike poze s pli relev po je-
dan zaredom (2-4).
6. Tour na velike poze en dehors i en dedans s prilaza: co-
up -korak, pas tomb , IV pozicija.
7. Pas glissade en tournant po krugu (16).
8. Tour en dedans s coup -korakom po krugu (pirouette pi-
qu ).
9. Tour en dehors s degag po dijagonali u pozi: effac e,
ecart e i crois e napred na 90 stepeni.
10. Temps lev na poze attitude crois e i effac e en tour-
nant (skakawe na prstima).
11. Tour chain po dijagonali na effac e i crois e (u raz-
li~itoj kombinaciji i brèm tempu).
12. Sissonne la seconde i meko, sa savijawem u kolenu,
spu{tawe noge u IV poziciju (varijacija Aurore iz baleta Za~a-
rana lepotica).
13. Pirouette en dehors i en dedans s nogom u poloàju sur
le coup de pied (ne spu{taju}i nogu u V poziciju) 16 okreta.
14. Entrechat quatre (na prstima) 4 skoka.
15. Royal (na prstima).
16. Rond de jambe en lair saut s kretawem po dijagonali
(8).
17. Pas coup sur le coup de pied zaredom s kretawem (8).
18. Pas ballonn na effac e i crois e sa skokom i kreta-
wem po dijagonali (8).
GODI[WI ISPIT
EXERCICES KOD [TAPA
Pokazati obe nove metodske jedinice.
Prikazati, u kombinacijama, sve nove metodske jedinice.
ALLEGRO
Pokazati sve skokove iz programa ovog razreda.
Pokazati sve metodske jedinice iz programa ovog razreda.
IV RAZRED
(12 ~asova nedeqno, 384 ~asa godi{we)
EXERCICES KOD [TAPA
Sve ve`be su ura|ene u prethodnim razredima.
1. Grand pirouette la second en dehors sa poskocima pet
temps saut mu{ki classe.
2. Tour en dehors i en dedans na velike poze po 2 okreta za-
redom.
3. Tour chaines po krugu.
4. Grand pirouette (16 okreta) mu{ki classe.
5. Grand temps relev s 2 tour-a en dehors i en dedans.
6. Jedan-dva tours sa velike na veliku pozu (s la second na
I arabesque, s arabesque na tire-bouchon itd.).
ALLEGRO
1. Saut de basque sa zaustavqawem na veliku pozu crois e i
effac e po dijagonali nazad s prilaza: coup -korak, pas de bo-
ur e, pas chass .
2. Saut de basque po krugu s pas bour e i pas chass .
3. Grand sissonne la second de vol en tournant s prila-
za: coup -korak, pas de bour e, pas chass , u stranu i po dijagona-
li s kretawem napred i nazad.
4. Pas jet en lair en tournant na I arabesque po krugu.
5. Pas jet entrelac po krugu s prilaza: korak, pas de bou-
rr e, pas chass .
6. Grand jet en tournant na attitude effac e sa sissonne
tomb coup po dijagonali, s pas de bourr e.
7. Grand assembl entrechat six de vol .
8. Grand sissonne ouverte battu na sve poze i sa uslo`we-
nom zanoskom (mu{ki classe).
9. Pas cabriole zaredom po dijagonali u pozama I i II
arabesque-a, s okretom na 1/2 kruga (4-8) mu{ki classe.
10. Grand fouett cabriole battu (mu{ki classe).
11. Grand sissonne ouverte en tournant en dehors i en de-
dans sa zavr{avawem na sve poze (mu{ki classe).
12. Revoltade sa zavr{avawem na I i II arabesque (mu{ki
classe).
13. Tour en lair sa zavr{avawem na jedno koleno (dva okre-
ta).
14. Pas jet entrelac sa zanoskom u stranu, po dijagonali
napred i nazad, po krugu (mu{ki classe).
15. Grand cabriole double na sve poze (mu{ki classe).
16. Grand pas assembl en tournant (dva okreta), u stranu po
dijagonali i po krugu (mu{ki classe).
17. Saut de basque (dva okreta mu{ki classe).
18. Grand pas jet en tournant po krugu u pozi attitude ef-
fac e s prilaza coup (mu{ki classe).
19. Tour en lair zaredom (2+2 mu{ki classe).
20. Jet entrelac sa zanoskom i zadràvawem na razne poze
(mu{ki classe).
21. Grand pas assembl en tournant sa zanoskom u stranu, po
dijagonali i po krugu (mu{ki classe).
22. Entrechat-sept (mu{ki classe).
23. Entrechat-huit (mu{ki classe).
1. Grand fouett en tournant en dedans na I arabesque i en
dehors u pozu effac e napred.
2. Tour en dehors i en dedans la second na veliku pozu sa
IV pozicije i sa svih priaza (2 okreta).
3. Tour fouett na 45 stepeni (32).
4. Grand rond de jambe renvers en dehors i en dedans.
5. Tour sur le coup de pied, ne spu{taju}i nogu na V pozici-
ju (32).
6. Grand fouett s la second na tire-bouchon en dedand i
en dehors (4-8).
7. Kombinacija vr}ewa po dijagonali i po krugu: chain ,
glissade en rournant,
embo t , u brèm tempu.
8. Fouett s grand rond en dehors i en dedans.
9. Rond de jambe en lair saut s kretawem po dijagonali
(16).
10. Pas ballonn na effac e i crois e sa skokom i kreta-
wem po dijagonali (16).
11. Pas coup sur le coup de pied zaredom s kretawem (16).
GODI[WI ISPIT
Pokazati kompletno gradivo iz prethodnih razreda u sloè-
nom vidu, ukqu~uju}i i metodske jedinice IV razreda. Ispit se
sastoji od EXERCICES KOD [TAPA, EXERCICES NA SREDI-
NI SALE, ALLEGRO i za devojke EXERCICES NA PRSTIMA.
REPERTOAR
I RAZRED
I POLUGODI[TE
Adolf Adam @IZELA VALCER i SEQA^KA IGRA
iz I ~ina (L. I. Lavrovski)
II POLUGODI[TE
Adolf Adam @IZELA ULAZAK VILA iz II ~ina (L.
I. Lavrovski)
Ukoliko pedagog odlu~i da je potrebno, mogu}e je pro{iri-
ti ovaj obavezni deo repertoara.
Prema broju mu{karaca u razredu nastavnik te godine oda-
bira repertoar za wih.
II RAZRED
I POLUGODI[TE
Ludvig Minkus BAJADERA ULAZAK SENKI iz III
~ina (M. Petipa)
II POLUGODI[TE
Ludvig Minks BAJADERKA PAS DE TRIOS iz III
~ina (ENTR E, VARIJACIJE i CODA).
ti ovaj obavezni deo repertoara.
III RAZRED
I POLUGODI[TE
P. I. âjkovski LABUDOVO JEZERO (M. Petipa-Iva-
nov, Parli}) PAS DE TRIOS iz I ~ina (samo varijacije ili
ceo), ULAZAK LABUDOVA, PAS DE TRIOS, PAS DE QUA-
TRE i VARIJACIJE ODETE iz II ~ina.
II POLUGODI[TE
P. I. âjkovski ZAÂRANA LEPOTICA (M. Petipa)
CEO PROLOG, FLORINA (varijacija iz III ~ina), PLAVA
PTICA (mu{ka varijacija).
(Burnovil) VARIJACIJE po izboru
IV RAZRED
(4 ~asa nedewno, 128 ~asova godi{we)
F. [open [OPENIJANA GRUPA i VARIJACIJE po
izboru
PETRU[KA (M. M. Fokin) MU[KA VARIJA-
CIJA
(Beàr) VARIJACIJA po izboru
(Balan{in) VARIJACIJA po izboru
(Nojmajer) VARIJACIJA po izboru
(Mak Ek) VARIJACIJE po izboru
(D. Parli}) VARIJACIJE ili DUET po izboru
ti listu navedenih dela. Sva dela nisu obavezna za sve u~enike.
Podelu uraditi na osnovu tehni~kih i kreativnih sposobnosti
u~enika.
KLAVIR
I RAZRED
SKALE
Durske skale paralelno i suprotno u osminama kroz dve ok-
tave, paralelno u triolama kroz tri oktave; trozvuci razloèno i
simultano kroz dve oktave. Hromatska lestvica u ~etvrtinama
kroz dve oktave.
Molske skale samo paralelno.
[KOLE ZA KLAVIR
Jela Kr{i}, Nikolajev, Bajer
ETIDE
Divernoa op. 176, Lemoan op. 37, Heler lak{e, Bertini op.
100 izbor
SONATINE
Vanhal, Klementi, Haslinger, Asndre, Betoven
Obuhvatiti dela kompozitora iz najmawe tri epohe. Jedna
kompozicija treba da bude klavirska pratwa za solo instrument
ili kompozicija za ~ertiri ruke (Jela Kr{i}: Zasvirajmo zajed-
no I sveska)
a) {est etida razli~itih tehni~kih zahteva;
b) jedna sonatina ili vi{e stavova iz raznih sonatina raz-
li~irog karaktera;
v) pet kompozicija razli~itog karaktera.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Jedna etida;
4. Jedan komad po izboru.
II RAZRED
SKALE
Durske skale kroz ~etiri oktave paralelno i suprotno u {e-
snaestinama, molske samo paralelno, malo i veliko razlagawe
trozvuka kroz dve oktave paralelno; dominantni i umaweni ~etvo-
rozvuk razloèno i simultano ~etvoroglasno kroz dve oktave pa-
ralelno.
Hromatska lestvica kroz ~etiri oktave u osminama.
ETIDE
êrni op. 849 i op. 299 I i II sveska lak{e
Berens op. 88 i op. 61 izbor
Kr{i}-Rankovi}: Zbirka klavirskih kompozicija zala}iva-
we tehni~kih problema I i II
Heler op. 100 izbor etida
POLIFONIJA
J. S. Bah: Mali preludijumi izbor
Vera Bogdanovi}: Muzika predklasi~ara
SONATINE
Klementi, Kulau, îmaroza, Skarlati, Hajdn, Mocart, Beto-
ven
Jela Kr{i}: Klavirska hrestomatija za IV razred
Vera Bogdanovi}: Muzika klasi~ara i romanti~ara
R. [uman: Listi}i iz albuma, Album za mlade
Doma}i kompozitori za male pijaniste I i II sveska
Jela Kr{i}: Zasvirajmo zajedno I i II sveska za ~etvoro-
ru~no svirawe
a) 10 etida razli~itih tehni~kih zahteva;
v) dve cele sonatine;
g) tri slobodne kompozicije razli~itog karaktera;
d) dve kompozicije klavirske pratwe odgovaraju}eg instru-
menta ili ~etvororu~no.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Jedna etida;
5. Komad po slobodnom izboru.
KLASI^NA PODR[KA
II RAZRED
PARTERNA PODR[KA
PODR[KA UÊNICE OBEMA RUKAMA ZA STRUK
Relev iz pozicije na obe ili jednu nogu
D velopp na 45 stepeni na sve velike poze klasi~nog bale-
ta
D velopp , d velopp pass , grand ronde de jamb sa pro-
menom poza na istoj nozi oslonca
Razni oblici velikog port de bras
Pokreti koji povezuju i pomaù sa zavr{avawem u malim i
velikim pozama klasi~nog baleta (kombinacije temps li na 90
stepeni moè biti primer)
Nepotpuni okreti (1/4 i 1/2 kruga)
Okreti tipa battement, soutenu, grande foutt en face
Tour lent jedan do dva okreta
Okreti iz V i IV pozicije en dehors i en dedans (na kraju
godine dva okreta)
Podr{ka u~enice u padaju}im pozama sa prelazom u druge
poze
PODR[KA UÊNICE OBEMA RUKAMA ZA DVE RUKE
(za {ake i ~lanke)
U svim malim i velikim pozama u stati~nim poloàjima
Osnovni okret za 360 stepeni (u~enik stoji iza u~enice i ne
mewa svoj poloàj a ruke prolaze kroz tri pozicije)
Tour lent u pozi Attitude:
a) u~enica se drì obema rukama za jednu ruku u~enika (za
{aku i rame)
b) u~enik podràva u~enicu za {aku ili za ~lanke jedne i
druge ruke
PODR[KA JEDNOM RUKOM (za {aku ili ~lanke)
U svim velikim pozana klasi~nog baleta u stati~nom polo-
àju
VAZDU[NA PODR[KA
PODR[KA UÊNICE JEDNE I DRUGE RUKE ZA
STRUK
Mali skokovi klasi~nog baleta
III RAZRED
PARTERNA PODR[KA
PODR[KA UÊNICE SA OBE RUKE ZA STRUK
Svi oblici grand foutt e en tournant en dehors i en dedans
sa prelazima i bez prelaza sa prsta u demi pli
Tour lent odvotka po dva do tri i vi{e okreta za vreme ko-
jih u~enica nekoliko puta mewa pozu, a zatim prelazi na okrete en
dehors i en dedans
Okreti (po dva do tri, i vi{e okreta):
a) Tours iz svih velikih poza klasi~nog baleta sa zavr{ava-
wem u istoj pozi;
b) Tours sa korakom, sa tomb e na preparation d gag
v) Tours u poloàju la seconde na 90 stepeni i u pozi atti-
tude
PODR[KA UÊNICE SA OBE RUKE ZA OBE RUKE (za
{ake i za ~lanke)
Tours iz ranijih poloàja i poza, Fors u~enica dobija od
u~enika ili ga sama uzima, odbijaju}i se od wegove ruke, u~enik
posle po~etka okreta prenosi ruke na struk u~enice na primer:
a) iz poloàja la seconde na 90 stepeni (u~enici stoje li-
cem jedno prema drugom)
b) iz poze crois e ispod ruke partnera (u po~etnom po-
loàju u~enica stiju na levoj nozi, desna ruka u III poziciji,
leva u drugoj, u~enik iza we)
v) iz poze attitude effac e (u~enik stoji ispred u~enice)
Podrt{ka u padaju}em I arabesque:
a) jednom rukom obuhva}en struk, drugom za podlakticu
b) za {ake ili podlakticu obe ruke
DR@AWE UÊNICE JEDNOM RUKOM
Pri izvo|ewu u~enice: d velopp , d velopp -pass , grand
rond de jambe kao i pri raznim prelazima iz jedne poze u drugu po-
mo}u vezanih i pomo}nih pokreta
O{trim povla~ewem ruku iz poze na podu u pozu attitude i
I arabesque
Lagani okretio u~enice dràwem za {aku, putem promene
pozicije wene ruke, a i promenom poloàja same {ake
Tours lent u svim velikim pozama klasi~nog baleta drà-
wem za {aku ili podlakticu
Okreti drè}i u~enicu za podlakticu u pozi I arabesque:
a) u po~etnom poloàju pred okretima u~enik drì u~enicu
za podlakticu obe ruke, stoje}i iza we
b) u po~etnom poloàju u~enik drì u~enicu za podlakticu
jedne ruke licem prema woj
Okreti za vreme kojih se u~enica drì za prst u~enika:
a) iz poze crois e (pred for eom u~enica se drì drugom
rukom za ruku u~enika)
b) u pozi attitude (noga u~enice na 45 stepeni) sa korakom i
sa tomb e
Podr{ka u~enice {akom za struk:
a) kad u~enica radi d velopp , grand rond de jambe, d ve-
lopp -pass
b) grand port de bras iz poze I, III, IV arabesque, attitu-
de effac e, crois e
v) tour lent u svim velikim pozama klasi~nog baleta
Podr{ka u~enice u padaju}e poloàje i poze (za {aku, po-
dlakticu, obuhvataju}i struk ili sa osloncem na korpus u~enika).
U~i se u svim pozama klasi~nog baleta.
PODR[KA U VAZDUHU
Svi veliki skokovi klasi~nog baleta u~e se dràwem u~e-
nice dvema rukama za struk na visini podignutih ruku u~enika.
SKOKOVI SA DR@AWEM DVEMA RUKAMA ZA OBE
RUKE, ZA JEDNU RUKU I KOMBINOVANIM PRIPREMA-
MA, TJ. JEDNOM RUKOM ZA RUKU, A DRUGOM ZA STRUK ....
Malo podizawe u pozu I arabesque. Jednom rukom obuhvata za
struk pod naklowen korpus, drugom za butinu podignute noge. Na
kraju godine u~enik treba da zna da podigne u~enicu, da je nosi,
okre}e u krug oko svoje ose i spu{ta u~enicu sebi na bedro u pozu
laste.
Vazdu{ni okret iz V pozicije sa vra}awem u V poziciju, de-
mi-pli sa podr{kom obema rukama za struk
Grand jet en tournant u pozi attitude (sa podr{kom obema
rukama za struk)
Skok sa letom kok u~enika sa podr{kom obema rukama za ru-
ke: assembl en tournant, jet entreplac
Skokovi na ruke u~enika sa zavr{avawem u pozu ribke
Odrazom za jednu ruku iz poze sede}i na podu (bez okreta i
sa okretawem u vazduhu, u poloàju le|ima na pod)
Grand foutt saut (u poletu le|ima ka u~eniku)
Jet entrelac
Cabriole fouett
Skok iz zaleta (u po~etku sa pas assembl , a zatim sa pas
sissonn ) bez obrta i sa okretom u vazduhu u poloàju le|ima ka
podu
SKOKOVI DO VISINE GRUDI I RAMENA UÊNIKA
Grand jet u pozi attitude effac e sa zahvatom jednom ru-
kom za struk. Ihvativ{i u~enicu u letu u~enik mora da zna da se
okre}e oko svoje ose ili da se kre}e u bilo kom pravcu.
Okretati u~enice na rukama u~enika sa odbacivawem u va-
zduh iz poze ribke u poloàj le|ima na podu, i obratno
Grand jet sa zavr{avawem u pozu I arabesque (u~enica stoji
na bedru u~enika sa podr{kom obema rukama za struk)
PODIZAWE UÊNICE SA FIKSIRAWEM POZE NA
GRUDIMA ILI RAMENU UÊNIKA:
Sa pas saut , malog pas essembl , sa zavr{avawem u pozi
sede}i
Odbijawem od jedne ruke iz poze na podu, sa zavr{etkom u po-
loàj sede}i na ramenu sa okretom u vazduhu; poloàj leè}i
na ramenu le|ima sa okretom u vazduhu; u pizi lastavica
Iz velikih skokova: jet entrelac , u pozu lastavica saut
de basque sa zavr{etkom u poloàju sede}i, kada su noge u~eni-
ce u VI poziciji savijene u kolenima, iza le|a u~enika; iz zaleta
(iza le|a u~enika) na rame u pozu lastavice
Klasi~an pas de deux Adagio ili odlomci (1-2) po izboru
pedagoga
IV RAZRED
VAZDU[NA PODR[KA
VELIKI SKOKOVI I PODIZAWE UÊNICE SA
FIKSIRAWEM POZE NA RAMENU UÊNIKA
Bacawe sa okretom u vazduhu iz poze ribke sa zavr{avawem
u pozi lastavica na ramenu
Vazdu{ni okret iz V pozicije sa zavr{etkom na ramenu u~e-
nika u polàju sede}i sa dràwem za struk obema rukama
Grand jet sa podr{kom za obe ruke i fiksirawem poze leta
na rame u~enika skok iza wegovih le|a
FIKSIRAWEM POZE NA OBE GORE PODIGNUTE RUKE
UÊNIKA
Sa poduhvatawem pod krsta sa pas saut ili malog pas as-
sembl
U pozama I, IV arabesque sa demi pli na nozi oslonca
U pozi III arabesque sa tr~awem i pas sissonn
tomb e
Grand jet u pozi I arabesque sa podr{kom obema rukama za
struk, a zatim prevo|ewem jedne ruke pod bedro
Grand jet u pozu attitude effac e sa dràwem obena ruka-
ma za struk, a zatim prevo|ewem jedne ruke pod bedro
Grand fouett sa zavr{avawem u pozi I arabesque
Saut de basque sa zavr{avawem u poloàju sede}i
Poza lastavica sa zaletom i sa pas sissonn tomb e
Sa podhvatom pod krsta i koleno sasvijene noge i fiksira-
wem horizontalnog poloàja le|ima na pod
Klasi~ni Pas de deux: Adagio ili odlomci najmawe dva
NAJSLO@ENIJI ELEMENTI PODR[KE koji se u~e po
naho|ewu pedagoga u zavisnosti od profesionalnih mogu}nosti
u~enika fakultativno
FIKSIRAWEM POZE NA JEDNOJ PODIGNUTOJ RUCI
Sa pothvatom pod krsta i koleno savijene noge korpus u~e-
nice savijen nazad
Sa pothvatom pod mi{i} zadweg dela i pod koleno savijene
noge u poloàju sede}i
Grand jet u pozi I arabesque sa podr{kom obema rukama
za struk, a zatim sa prenosom na jednu ruku pod nakloweni korpus
i u pozi attitude effac e sa dràwem obema rukama za
struk, zatim sa prenosom na jednu ruku pod krsta
Saut de basque sa zavr{avawem u poloàju sede}i
BACAWE UÊNICE IZ FIKSIRANIH POZA NA OBE
I JEDNU PODIGNUTU RUKU SA ZAVR[AVAWEM U POZI
RIBKA
Iz poze I, II, IV arabesque
Iz poze Lastavica
Iz poloàja sede}i na jednoj gore podignutoj ruci
Program ovog predmeta obuhvata teoriju i praksu. âs je i
peorijski i prakti~an. U~enicima je, pre svega, nweophodno obja-
sniti potrebu duetne igre i wen zna~aj u baletskim predstavama.
Kod u~enika se erazvija ose}aj za zajedni~ku igru, naro~ito za tem-
po igrawauz u~ewe odgovaraju}e tehnike klasi~ne podr{ke. Naro-
~itu pa`wu posvetiti stilu igrawa, posebnim formama i karak-
teristikama vezanih za muziku i koreografiju.
Sastavqena od parterne i podr{ka u vazduhu zahteva od u~e-
nika veliko angaòvawe, fizi~ku pripremqenost i posebne oso-
bine kao {to su fizi~ka spremnost, snaga, koncentracija, spret-
nost, odva`nost i sigurnost. Ove osobine kod u~enika pedagog
razvija postupno, iz ~asa u ~as.
Nastavnik organizuje rad na ~asu tako da se nastavne jedi-
nice i kombinacije ve`baju u {to ve}em broju. Kombinacije treba
da budu kterke i razumqive, da uvek imaju nivo i razli~it pristup
i ne treba ih pokazivati vi{e od dva puta, kako bi se sa~uvala u~e-
nikova pa`wa. U~enika treba postaviti u nove uslove nekad i
neudobne da bise kod qega razvijao ose}aj snala`qivosti i si-
gurnosti.
âsove klasi~ne podr{ke po~iwati dve nedeqe nakon po-
~etka nastavne godine kada su u~enici u nastavi klasi~nog baleta
u{li u potrebnu formu za ovaj predmet.
U radu u podr{ci u vazdihi nastavnik mora posebnu pa`wu
posvetiti u~eniku mu{karcu koji ima veliku odgovornost i ve-
liko fizi~ko optere}ewe drè}i balerinu u vazduhu. Devojke koje
imaju teìnu preko 50 kilograma ne bi trebalo da rade sloènu
vazdu{nu podr{ku.
U IV razredu potrebno je da u~enici na ~asu klasi~ne podr-
{ke budu u baletskom kostimu tunikama, pa~kama kako bi se
{to boqe usvojila tenika igrawa, a u~enik {to boqe pripremio
za odre|enu baletsku ulogu.
Muziku za ~as klasi~ne podr{ke treba tako organizovati da
se pored repertoara klasi~nog baleta koriste i improvizacije za
postavqenu baletsku etidu, kao i da se na odre|enu muziku postavi
baletska etida.
U zavr{nom razredu omogu}iti u~eniku da vodi ~as uz pomo}
nastavnika. Uzimaju}i ulogu pedagoga u~enik proverava svoje zna-
we, muzikalnost i sposobnost za logi~ki sled elemenata u kombi-
nacijama.
MODERNA IGRA
II RAZRED
TEHNIKA HOZE LIMONA
Tehnika predstavqa azbuku igre. Me|utim, postoji jasna raz-
lika izme|u pripreme igra~a za potrebe koje }e se od wega zahteva-
ti u izvo|ewu koreografskih dela i izme|u samih izvo|ewa ovih
dela gre pored vladawa tehnikom do izraàja pre svega dolazi
li~nost izvo|a~a.
Pod pripremom, kad govorimo o modernoj igri, podrazumeva
se upoznavawa i usavr{avawe razli~itih rehnika igre gde na prvo
mesto dolaze tehnike Marte Grem (Martha Graham), Hoze Limona
(Jos Limon) i Mersi Keningema (Merce Cunningham).
Ciq tehnike ne predstavqa samo usavr{avawe ve{tine iz-
vo|ewa koje zahteva redovnu ve`bu i mora biti pod nadzorom
stru~waka, ve} i razvijawe i usavr{avawe slede}ih aspekata:
ovladavawe telom kao instrumentom, rad na savladavawu sile ze-
mqine teè, ravnoteà, postavka tela i disawe, odnos tela i pro-
stora, ose}aj za ritam i frazu, svest o telu kad je re~ o izvo|ewu
specifi~ne tahnike, estetsko iskustvo, kvalitativno-ekspresiv-
ni aspekti izvo|ewa.
Program Moderne igre koji je namewen u~enicima sastoji
se u upoznavawu, ovladavawu i razumevawu osnovnih elemenata mo-
dernih tehnika igre Hoze Limona. Kad govorimo o upoznavawu,
ovladavawu i razumevawu moderne tehnike igre Hoze Limona onda
se [pre svega misli na one karakteristike wegove tehnike koje je
~ine specifi~nom i prepoznatqivom u odnosu na druge tehnike
igre, a to odre|uju: sukcesivnost pokreta (pokret se moè videti i
osetiti kako prelazi iz jednog dela tela u drugi), ploàj delova
tela u odnosu jedan prema drugom i na~in kori{}ewa tela kao ce-
line i wegovih delova za ostvarivawe ose}aja maksimalne izduè-
nosti poikreta (opposition), izolacija pokreta itd.
Imaju}i u vidu ~iwenicu da se sa radom moderne tehnike u
svetu po~iew tek sa 13-14 godina, klasi~na baletska tehnika se
uzima kao osnova svih tehnika igre. Klasi~an balet uporedo sa
kreativnom igrom predstavqa najboqu priprwmu za {kolovawe
budu}ih igra~a ne samo moderne igre ve} i baleta uop{te. Kad se
to kaè ne misli se samo na postavku tela koja je univerzalna za
sve tehnike igre, ve} i sa stanovi{ta rada na razvijawu kreativ-
nosti, ose}aja za ritam i frazu, dinamiku pod kojom se podrazume-
va kvalitet pokreta a samim tim i ekspresivnost, kao i razvoj dru-
gih aspekata.
VE@BE NA PODU
1. Pripremna ve`ba zxa sukcesivni tok pokreta ki~ma
(glava, ramena, grudi, struk) u sede}em poloàju prekr}tenih nogu.
Napred, desno, levo.
2. Pripremna ve`ba za sukcesivni tok pokreta ruke (rame,
lakat, zglob {ake). Poloàj {ake along ili flex. Sede}i polo-
àj kao pod 1.
3. Izolacija pokreta pripremne ve`be;
a) [ake (telo u sede}em poloàju prekr{tenih nogu);
b) Rame (telo u poloàju kao pod 3a);
v) Rame i reakcija tela (torzo). Ruka u II poziciji, dlan
gleda u pod i u III poziciji;
g) Grudi (sukcesivni tok pokreta ki~ma u leè}em polo-
àju).
4. Sukcesivni tok pokreta ki~ma ruke u kombinaciji (na-
pred, desno, levo).
5. Kombinacija sukcesivnog toka pokreta ki~ma ruke (kod
sukcesivnog toka pokreta ki~ma u uspravan poloàj istovremeno
{ake i sdtopala idu u poziciju flex, a gorwi deo tela se blago sa-
vija unazad). Sa promenom ritma.
6. Varijacija kombinacije sukcesivnog toka pokreta ki~ma
ruke (savijawe kolena jedne noge i uvrtawe gorweg dela tela u
stranu u momentu otvarawa kolena u stranu). Napred, napred, de-
sno, levo;
a) Dodavawe kru`nog toka ruku.
7. Varijacija sukcesivnog toka pokreta ki~ma ruke i epu-
{tawe tela u leè}i poloàj sa vra}awem u sede}i. Sa promenom
ritma.
8. Uslo`wavawe ve`be 6. (po uvrtawu gorweg dela tela koje
inicira koleno desne ili leve noge, koleno se opruà i telo sa-
vija ka nozi);
a) Dodati kru`ni tok ruku.
9. Bounces (federisawe) u sede}em poloàju (napred ko-
lena blago savijena stopala zajedno, napred noge ispruène is-
pred tela kolena zajedno, napred noge otvorene u stranu, sa uvr-
tawem gorweg dela tela ka nozi otvorenoj u stranu);
a) Bounces 9 sa dodavawem sukcesivnog toka pokreta ru-
ke;
b) Bounces sa uvrtawem gorweg dela tela (napred, desno,
levo, napred) i sa promenom ritma.
10. Zamah sa uvrtawem gorweg dela tela i odizawem tela od
poda (stopala dodiruju pod) sa poketom ruku.
VE@BE NA SREDINI SALE
1. Sukcesivni tok pokreta ki~ma (napred) sa istezawem
mi{i}a zadwe loè iz VI pozicije nogu;
a) Isto kao pod 1 iz I, II, III ili V pozicije nogu.
2. Iz relev sukcesivni tok pokreta ki~ma (napred) u kraj-
woj ta~ki prenos dela teìne tela na {ake, pri povratku teìna
tela se postavqa nad stopala, {ake gube kontakt s podom i sukce-
sivnim tokom pokreta ki~ma telo se vra}a u vertikalu. Iz VI, I
i II pozicije nogu;
a) Isto kao 2 uz dodavawe sukcesivnog toka pokreta ruke.
3. Bounces sukcesivni tok pokreta ki~ma sa ispruè-
nim kolenima (napred, desno, levo) iz VI pozicije nogu;
a) Dodati sukcesivni tok pokreta ruke i sa promenom tem-
pa.
4. Bounces u VI poziciji nogu (glava, ramena, grudi,
struk, kolena) napred, desno, levo;
a) Sa podizawem na relev .
5. Bounces iz {iroke II pozicije nogu;
a) Bounces iz {iroke II pozicije nogu sa dodavawem ruku
i savijawem tela na desno tj. levo;
b) Bounces iz {iroke II pozicije nogu sa podizawem na
relev .
6. Battement tendu iz I pozicije (napred, u stranu, nazad)
naizmeni~no desnom i levom nogom;
a) Battement tendu iz I pozicije sa zatvarawem noge u demi
pli ;
b) Battement tendu sa flex-om stopala;
v) Battement tendu sa flex-om metatarzala stopala.
7. Battement tendu u stranu sa zatyvarawem noge u demi
pli i istovremeno savijawem gorweg dela tela napred;
a) Isto kao 7 uz dodavawe okreta kroz III poziciju na po-
la kruga.
8. Battement gliss u kombinaciji battement tendu.
9. Battement tendu iz VI pozicije u kombinaciji sa otvore-
nim pozicijama nogu.
10. Demi pli iz VI, I, II, III ili V pozicije napred i
nazad u kombinaciji sa rukama.
11. Demi pli iz VI, I i II pozicije sa preno{ewem dela
teìne tela na {ake (sukcesivni tok pokreta ki~ma na napred)
i u kombinaciji sa relev ;
a) Isto kao 11 sa dodavawem sukcesivnog toka pokreta ru-
ke.
12. Demi pli iz I, ,II, III ili V pozicije napred i na-
zad sa sukcesivnim tokom pokreta ki~ma (napred, desno, napred,
levo);
a) Demi pli iz I, ,II, III ili V pozicije napred i na-
zad sa sukcesivnim tokom pokreta ki~ma i kru`no od napred do u
stranu i obrnuto.
13. Demi pli u kombinaciji sa grand pli ;
a) Demi pli i grand pli iz I, II, III ili V popzicije
napred i nazad i sa zatvarawem stopala u najdubqoj ta~ki u para-
lelnu poziciju i telom savijenim napred {ake dodirivaju}i pod.
Povratak tela u po~etni poloàj zapo~iwe otvarawem stopala
({ake gube kontakt s podom) i sukcesivnim tokom pokreta ki~ma
do postizawa vertikale. U III poziciji, ili ako smo u V pozici-
ji, u krajwoj ta~ki grand pli -a telo se okre}e dijagonalno u de-
sno, tj. levo;
b) Dodavawe istezawa mi{i}a zadwe loè.
14. Grand pli iz I pozicije sa savijawem gorweg dela tela
u najdubqoj ta~ki napred i sa sukcesivnim tokom pokreta ki~ma;
a) Dodati savijkawe tela na desno tj. levo i sukcesivni tok
pokreta ki~ma;
b) Kombinacija 14 i 14a sa sukcesivnim tokom pokreta ru-
ke.
15. Zamasi sa kruèwem gorweg dela tela sukcesivno;
a) Dodati pokrete ruku.
16. Rebounds 3/4;
a) Rebounds sa podizawem na relev .
17.Brze 3/8 sa preno{ewem teìne u IV, odnosno II pozi-
ciju;
a) Dodati ruke;
b) Dodati savijawe tela napred, u stranu, napred.
18. Izbacivawe stopala.
19. Pass ;
a) Dodati ruke i reakciju gorweg dela tela.
20. Developp .
21. Lunge;
a) Lunge sa dodavawem ruku;
b) Lunge sa dodavawem savijawa gorweg dela tela.
22. Grand battement sa izbacivawem noge sa prolazom kroz
I poziciju (napred, nazad, u stranu).
23.Relev s;
a) Relev s sa rukama.
24. Temps lev iz I i II pozicije;
a) Temps lev sa postavqawem jedne noge u poziciju pass u
vazduhu.
25. Tramplini.
26. Ve`be preko sredine sale.
27. Poskoci.
28. Piqu .
29. Grand jet .
30. Temps lev saut na 45 o 90 stepeni.
31. Jet .
32. Ve`be relaksacije na kraju ~asa koje }e obuhvatiti iste-
zawe mi{i}a kao deo perioda kojim se mi{i}i hlade.
ISPITNI PROGRAM
Potrebno je popkazati sve ve`be sa poda i sa sredine uz
kombinovawe vi{e elemenata u jednoj ve`bi, kao i povezivawe vi-
{e ve`bi u jednu celinu kratke etide.
III RAZRED
TEHNIKA MERS KENINGEM
Upoznavawe i ovladavawe modernom tehnikom igre Mersi
Keningama (Merce Cuninngham).
Âs je podeqen u tri dela koje sa~iwavaju ve`be na sredini
sale, ve`be preko sredine sale (acrose the floor) i skokovi (al-
legro).
Za tehniku Mersi Keningema moè se re}i da je najblià
tehnici klasi~nog baleta. Specifi~nost ove tehnike ~ine ele-
menti:
upotreba torza je stati~nija i ~vr{}a u odnosu na ostale
moderne tehnike igre;
zaobqenost (curves) kako doweg tako i gorweg dela le|a;
federisawe (bounces) gorweg dela trupa istovremeno sa
curve;
dijagonalni nagibi trupa; uvrtawe trupa (twists);
komplikovane i sloène promene ritma;
~este i brze promene fronta;
promene pravca kretawa koje su u dosta slu~aja iznenadne i
neo~ekivane.
Navedene karakteristike ove tehnike predstavqaju elemente
koji }e se obra|ivati i kojima }e se posvetiti posebna pa`wa u
ciqu kako wihovog ovladavawa tako i razumevawa.
Na po~etku ~asove sa~iwavaju jednostavne i kratke ve`be u
kojima }e se pa`wa posvetiti pojedina~no svakom datom elementu,
kako bi se tokom godine ovi elementi povezivali u duè celine i
dobijali na sloènosti. Na kraju godine elementi se povezuju u
kra}e etide-varijacije.
Obzirom da je broj ~asova ovog predmeta na odseku KLASI-
ÂN BALET mawi u odnosu na fond ~asova na odseku MODERNA
IGRA program obuhvata onoliko metodskih jedinica koje se za da-
ti fond ~asova mogu obraditi i savladati.
GODI[WI ISPIT
Pokazati ve`be na sredinisale, preko sredine sale i ale-
gro.
IV RAZRED
TEHNIKA MARTA GREM
Upoznavawe i savladavawe moderne tehnike igre Marte
Grem (Marta Graham).
Tehnika Marte Grem je najsloènija i najteà tehnika mo-
derne igre pa je, s obzirom na to, i predvi|ena kao tehnika koja se
izu~ava u posledwim godinama {kolovawa.
Izu~avawe, ovbladavawe i razumevawe ove tehnike podeqeno
je na ~etiri dela koja ~ine svaki ~as i obuhvataju:
VE@BE NA PODU predtsvaqaju pripremu za ve`be koje
slede iz stoje}eg poloàja na sredini sale i skokove. Posebna pa-
`wa ovog segmenta ~asa je posve}ena postavci tela, disawu i ve-
`bama kontrakcija. Ovaj deo ~asa obuhvata i ve`be istezawa, ve-
`be le|a, pozicija i rada nogu.
VE@BE NA SREDINI SALE u uspravnom poloàju, obu-
hvataju razli~ite ve`be nogu koje ~ine istezawa, podizawa, razvi-
jawa, savijawa u svim pravcima; ve`be stopala; okreti u mestu;
prenosi teìne.
ALLEGRO ~ine skokovi u mestu; ve`be sa akcentom na te-
lo u prostoru koje ~ine ritmi~na hodawa i tr~awa, okreti na po-
du, okreti u vazduhu, skokovi i poskoci.
PADOVI u svim pravcima i smerovima u razli~itom rit-
mu i tempu koji se prvo obra|uju kao samostalne ve`be, a kasnije
postaju deo kombinacija.
Obzirom da je broj ~asova ovog predmeta na odseku KLASI-
ÂN BALET mawi u odnosu na fond ~asova na odseku MODERNA
IGRA program obuhvata onoliko metodskih jedinica koje se za da-
ti fond ~asova mogu obraditi i savladati.
GODI[WI ISPIT
Obuhvata VE@BE NA PODU, VE@BE PREKO SREDINE
SALE i SKOKOVE.
MODERNA IGRA
MODERNA IGRA
I RAZRED
(12 ~asova nedeqno. 420 ~asova godi{we)
TEHNIKA HOZE LIMONA
Usavr{avawe, ovladavawe i razumevawe tehnike igre Hoze
Limona (Hos Limon) ~ije izu~avawe su u~enici zapo~eli u pret-
hodnoj godini {kolovawa (III-IV razred osnovne baletske
{kole).
Tehnika dobija na sloènosti, metodske jedinice se povezu-
ju u duè kombinacije, ve`be se izvode u brèm tempu i promene
ritma su zastupqene u odre|enim ve`bama.
Âs se sastoji od ~etiri dela koje ~ine VE@BE NA PODU,
VE@BE NA SREDINI SALE, VE@BE PREKO SREDINE SA-
LE i SKOKOVI.
Program prethodne dve godine uslo`wava se u pojedinim
metodskim jedinicama i pojedini elementi se ukqu~uju.
VE@BE NA PODU
1. Sukcesivni tok pokreta ki~na ukqu~uju se pokreti ruku
sa istovremenim savijawem gorweg dela le|a u nazad i promenom
ritma.
2. Bounces (federirawe) u sede}em poloàju brì tempo
i dodavawe pokreta ruku sa savijawem gorweg dela tela i uvrta-
wem na desno i levo.
3. Bounces (federirawe) sa uvrtawem gorweg dela tela do-
davawe savijawa tela u stranu sa pokretom ruke i promenom ritma.
1. Bounces (federirawe) u stoje}em poloàju izvodi se u
brèm tempu i sa zavrtawem na demi point.
2. Tendu exercise ukqu~ivawe celog okreta i dodavawe
pokreta ruku.
3. Pli s telo ide od centra, gorwi deo twla se kre}e oko
vertikalne ose.
4. Rebound 3/4 ukqu~ivawe poluokreta i celog okreta.
5. Spore 2/4 brè 3/8 dodavawe kruèwa, kvalitet zamaha
gorweg dela tela oko vertikalne ose.
6. Pass :
a) dodavawe savijawa gorweg dela tela na napred sukcesivno
i sukcesivno povratak u vertikalu sa savijawem tela unazad;
b) ukqu~ivawe 1/4, 1/2 i celog okreta; pripremne ve`be za
okret ne ukqu~uju savijawe tela i pozicije ruku.
7. Developp dodavawe savijawa gorweg dela tela i sukce-
sivni tok pokreta ki~me i pokerti ruku.
8. Lunge:
a) sa savijawe gorweg dela tela napred, u stranu, nazad sa po-
kretima ruku;
b) ubacivawe okreta za polovinu kruga.
9. Spiralni okreti.
10. Pli relev na 3/4:
a) bez ruku;
b) sa sukcesivnim tokom pokreta ruku;
v) sa sukcesivnim tokom pokreta ki~me;
g) sa okretom.
ALLEGRO
1. Temps saut na 3/8 i 4/4 promena frazirawa i akcenta.
2. Grand jet .
3. Jet s.
4. Saut fouett .
5. Temps lev na 45 i 90 stepeni.
VE@BE PREKO SREDINE SALE
1. Koraci sa prenosom teìne na napred i u stranu u pli i
na relev (piqu ):
a) uz pokrete ruku;
b) dodati gorwi deo tela.
2. Hops (poskoci) fraza od 8:
a) dodati gorwi deo tela i okret na 78
3. Piqu :
a) dodati pokrete ruku;
b) dodati pokrete tela.
4. Tour chain :
a) ukqu~iti telo.
GODI[WI ISPIT
VE@BE NA PODU
Pokazati sve ve`be na podu
1. Bounces u stoje}en stavu;
2. Tendu sa celim okretom;
3. Pli s;
4. Developp ;
5. Lunge.
ALLEGRO
1. Temps lev saut ;
2. Grand jet preko sredine sale i u kombinacijama;
3. Petit jet s u kombinacijama.
VE@BE PREKO SREDINE SALE
1. Koraci sa prenosom teìne:
a) uz dodavawe ruku;
b) uz dodavawe gorweg dela tela.
2. Hops (poskoci).
II RAZRED
TEHNIKA MERS KENINGEM
Upoznavawe i ovladavawe modernom tehnikom igre Mersi
Keningama (Merce Cuninngham).
Âs je podeqen u tri dela koje sa~iwavaju ve`be na sredini
sale, ve`be preko sredine sale (acrose the floor) i skokovi (al-
legro).
Za tehniku Mersi Keningema moè se re}i da je najblià
tehnici klasi~nog baleta. Specifi~nost ove tehnike ~ine ele-
menti:
upotreba torza je stati~nija i ~vr{}a u odnosu na ostale
moderne tehnike igre;
zaobqenost (curves) kako doweg tako i gorweg dela le|a;
federisawe (bounces) gorweg dela trupa istovremeno sa
curve;
dijagonalni nagibi trupa; uvrtawe trupa (twists);
komplikovane i sloène promene ritma;
~este i brze promene fronta;
promene pravca kretawa koje su u dosta slu~aja iznenadne i
neo~ekivane.
Navedene karakteristike ove tehnike predstavqaju elemente
koji }e se obra|ivati i kojima }e se posvetiti posebna pa`wa u
ciqu kako wihovog ovladavawa tako i razumevawa.
Na po~etku ~asove sa~iwavaju jednostavne i kratke ve`be u
kojima }e se pa`wa posvetiti pojedina~no svakom datom elementu,
kako bi se tokom godine ovi elementi povezivali u duè celine i
dobijali na sloènosti. Na kraju godine elementi se povezuju u
kra}e etide-varijacije.
GODI[WI ISPIT
Pokazati VE@BE NA SREDINI SALE, PREKO SREDI-
NE SALE i ALLEGRO.
III RAZRED
TEHNIKA MARTA GREM
Upoznavawe i savladavawe moderne tehnike igre Marte
Grem (Marta Graham).
Tehnika Marte Grem je najsloènija i najteà tehnika mo-
derne igre pa je, s obzirom na to, i predvi|ena kao tehnika koja se
izu~ava u posledwim godinama {kolovawa.
Izu~avawe, ovbladavawe i razumevawe ove tehnike podeqeno
je na ~etiri dela koja ~ine svaki ~as i obuhvataju:
VE@BE NA PODU predtsvaqaju pripremu za ve`be koje
slede iz stoje}eg poloàja na sredini sale i skokove. Posebna pa-
`wa ovog segmenta ~asa je posve}ena postavci tela, disawu i ve-
`bama kontrakcija. Ovaj deo ~asa obuhvata i ve`be istezawa, ve-
`be le|a, pozicija i rada nogu.
VE@BE NA SREDINI SALE u uspravnom poloàju, obu-
hvataju razli~ite ve`be nogu koje ~ine istezawa, podizawa, razvi-
jawa, savijawa u svim pravcima; ve`be stopala; okreti u mestu;
prenosi teìne.
ALLEGRO ~ine skokovi u mestu; ve`be sa akcentom na te-
lo u prostoru koje ~ine ritmi~na hodawa i tr~awa, okreti na po-
du, okreti u vazduhu, skokovi i poskoci.
PADOVI u svim pravcima i smerovima u razli~itom rit-
mu i tempu koji se prvo obra|uju kao samostalne ve`be, a kasnije
postaju deo kombinacija.
GODI[WI ISPIT
Obuhvata VE@BE NA PODU, VE@BE PREKO SREDINE
SALE i SKOKOVE.
IV RAZRED
Program rada predstavqa na odre|eni na~in sublimaciju
svih tehnika moderne igre koje su u toku {kolovawa izu~avane,
kao i znawe predmeta koji su u toku {kolovawa bili u okviru ovog
odseka.
Program ovog razreda je kombinacija i sinteza modernih
tehnika igre koje nude evropski majstori i koje predstavqaju sin-
tezu iskustva ameri~ke moderne igre oboga}ene evropskim tradi-
cijama mi{qewa.
Program se izu~ava u blokovima koji ~ine:
FRANCUSKA, ~ije karakteristike moderne igre ~ini mi-
nimalizam i suptilno poznavawe tela, i proizilaze iz {kole Ka-
rolin Karlson.
NEMA^KA, ~ija je karakteristika ekspresionizam, oli~en
je predstavnicima kao {to su Pina Braus i Kresnok i bliì su
koreodramskom pozori{tu sa sociolo{ko-filozofskim pristu-
pima igri.
HOLANDIJA, sa svojim eksperimentalnim teatrima koji
koriste tehnike moderne igre bliè su konceptualnom igra~kom
pozori{tu kao izrazu, sa bogatim tehnikama moderne igre koje
predstavqaju sintezu evropskih i ameri~kih dostignu}a.
ENGLESKA, u kojoj su nova iskustva i znawa proizi{la iz
{kole Marte Grem, a odlika ove tehnike se ogleda u liberalnijem
stavu prema igri i kre}e se do najradikalnijih tokova moderne
igre.
Za ovaj razredu bilo bi poèqno da se na|u stru~waci iz ze-
maqa ~iji se programi obra|uju ~iji bi rad u {koli bio dvojak
paralelno sa obra|ivawem tehnike u~enici bi radili i na koreo-
grafijama najzna~ajnihij predstavnika moderne igre u Evropi. Na
ovaj na~in u~enici bi imali priliku da istovremeno sa usavr{a-
vawem svog znawa tehnike moderne igre imaju i rad na repertoaru.
Rad po blokovima, i eventualno prisustvo stru~waka iz ino-
stranstva, istovremeno bi omogu}ilo i da nastavni kadar {kole
prisutvuje ~asovima , {to zna~i da uz gostuju}eg nastavnika na ~a-
sovima prisustvuju jedan ili dva asistenta-nastavnika {kole koji
bi se na ovaj na~in usavr{avali.
Evropska i ameri~ka iskustva na poqu moderne igre daju sve
ve}i akcenat i ukazuju na potrebu da bi dana{wi igra~i moderne
igre trebalo da se {koluju {to celovitije i sveobuhvatnije. Ima-
ju}i ovo u vidu, program se oslawa na svetske tokove u edukaciji
budu}ih igra~a.
GODI[WI ISPIT
1. Obuhvatiti pre|eno gradivo u etidama sopstvena krea-
cija u~enika;
2. Jedna koreografija.
KLASIÂN BALET
I RAZRED
(4 ~asa nedeqno. 140 ~asova godi{we)
Elementi iz IV razreda Osnovne {kole uvek se u uvodnom
delu ~asa rade.
EXERCICES KOD [TAPA
1. Double rond de jamne en lair, na celoj stopali i sa zavr-
{avawem na demi pli .
2. Rond de jambe en lair na 90 stepeni na celoj stopali.
3. Flic-flac en tournant (en dehors i en dedans) iz poze u
pozu na 45 stepeni.
4. Battement d velopp tomb i na poze sa zavr{avawem vr-
hom prsta na podu i na 90 stepeni.
5. Grand battement jet :
a) sa podizawem na poluprste i na poluprstima;
b) s pass na 90 stepeni;
v) maki na poluprstima;
g) balan oire.
6. Battement releve lent i battement d velopp en face i
na velike poze, na poluprstima i s pli relev .
7. Pirouette sur le coup de pied (en dehors i en dedans) po-
~iwu}i sa otvorenom nogom u stranu na 45 stepeni.
8. Poluokret (en dehors i en dedans) iz poze u pozu kroz
pass na 45 stepeni.
9. Okret fouette (en dehors i en dedans) na 1/4 i 1/2 s nogom
podignutom napred ili nazad na 45 stepeni.
10. Polovina tour-a (en dehors i en dedans) s pli relev , s
nogom podignutom napred ili nazad na 45 stepeni.
11. Tour fouett na 45 stepeni (en dehors i en dedans).
12. Port de bras s nogom podignutom napred ili nazad na 90
stepeni.
1. Rond de jambe par terre en tournant (en dehors i en de-
dans).
2. Battement fondu en tournant (en dehors i en dedans).
3. Battement frapp double en face i na poze s pli re-
lev .
4. Double frapp en tournant vrhom prsta na pod (na pli i
na istegnutu nogu).
5. Flic-flac en tournant (en dehors i en dedans) sa zavr-
{etkom na 45 stepeni.
6. Rond de jambe na 45 stepeni s pli relev i na pli -u.
7. Pas tombe iz poze u pozu na 45 stepeni.
8. Double rond de jambe en lair (en dehors i en dedans) sa
zavr{avawem na demi pli -u.
9. Demi rond de jambe d velopp en face i iz poze u pozu na
poluprstima, na demi pli i s pli relev .
10. Battement d velopp i relev lent na poze ecart e i IV
arabesque na celoj stopali.
11. Battement d velopp tomb u poze vrhom prsta na pod i
na 90 stepeni.
12. Battement d velopp balott (raznim nogama).
13. Pas jet en tournant na 1/2 okreta sa kretawem u stranu
(en dehors i en dedans).
14. Pas jet bourr e dassus-dessous en tornant.
15. Pas jet fondu s kretawem napred i nazad.
16. Soutenu en tournant.
17. Pas glissade en tournant po pravoj i po dijagonali.
18. Tout lent (en dehors i en dedans) na velike poze:
a) bez i sa radom korpusa iz poze u pozu;
b) na demi pli .
19. Okret (en dehors i en dedans) iz poze u pozu kroz pass
45 i 90 stepeni sa relev -a na pli i s pli -a na relev .
20. Tour (en dehors i en dedans) s V, II i IV pozicije (2
okreta) sa zavr{avawem vrhom prsta na pod.
21. Tour(en dehors i en dedans) s pas echapp sa II i IV
pozicije.
22. Tour(en dehors i en dedans) s pas tomb .
23. Tour fouett 45 stepeni.
24. Tour na sve velike poze i araabesque-e.
25. Tour en dehors s degag po pravoj i dijagonali.
26. Tour chain po dijagonali.
27. Tour chain (8-16).
28. Pas de chat napred i nazad.
ALLEGRO
1. Pas assembl en tournant io 1/4 okreta.
2. Double pas assembl battu.
3. Pas jet battu.
4. Pas balott vrhom prsta na pod i na 45 stepeni.
5. Pas failli napred i nazad.
6. Sissonne simple en tournant (en dehors i en dedans) ceo
okret.
7. Sissonne ouverte en tournent (en dehors i en dedans).
8. Grand sissonne tomb .
9. Pas bris napred i nazad.
10. Grand pas jet .
11. Grand pas de chat.
12. Grand temps li saut napred i nazad.
13. Temps lev na poze na 90 stepeni.
14. Temps gliss na poze i arabesque-e.
15. Tour an lair za drugim ( 1+1).
16. Pa jet ferme.
17. Jet en tournant s kretawem po dijagonali.
18. Grand pas assembl u stranu i napred.
19. Entrechat cinq.
GODI[WI ISPIT
EXERCICES KOD [TAPA
1. Double rond de jambe en lair na celoj stopali i sa zavr-
{avawem na demi pli .
2. Battement developp tomb en face i na poze sa zavr{a-
vawem vrhom prsta na podu i na 90 stepeni.
3. Grand battement jet (svi vidovi).
4. Battement relev lent i battement d velopp en face i
na velike poze, na poluprstima i s pli relev .
5. Okret fouett (en dehors i en dedans) na 1/4 i 1/2 okreta
s nogom podignutom napred ili nazad na 45 stepeni.
6. Polovina tour-a (en dehors i en dedans) s pli relev , s
nogom popdignutom napred ili nazad na 45 stepeni.
7. Port de bras s nogom podignutom napred ili nazad na 90
stepeni.
1. Rond de jambe par terre en tournent (en dehors i en de-
dans).
2. Battement frapp double en face i na poze s pli re-
lev .
3. Pas tomb iz poze u pozu na 45 stepeni.
4. Demi rond de jambe d velop en face i iz poze u pozu na
poluprstima, na demi pli i s pli relev .
arabesque na celoj stopali.
6. Battement d velopp tomb u poze vrhom prsta na pod i
na 90 stepeni.
7. Pas jet en tournant na 1/2 okreta sa kretawem u stranu
(en dehors i en dedans).
8. Pas jet fondu s kretawem napred i nazad.
9. Soutenu en tournant.
10. Pas glissade en tournant po pravoj i dijagonali.
11. Tour lent (en dehors i en dedans) na velike poze (oba vi-
da).
12. Okret (en dehors i en dedans) iz poze u pozu kroz pass
na 45 i 90 stepeni sa relev -a na pli i sa pli -a na relev .
13. Tour (en dehors i en dedans) s V, II i IV poz. (2 okreta)
sa zavr{avawem vrhom prsta na podu.
14. Tour na sve velike poze i arabesque-e.
15. Tour piqu po dijagonali.
16. Tour chain .
ALLEGRO
1. Pas assembl en tournant po 1/4 okreta.
2. Pas jet battu.
3. Pas failli napred i nazad.
4. Sissonne simple en tournent (en dehors i en dedans) ceo
okret.
5. Sissonne ouverte en tournent (en dehors i en dedans).
6. Grand pas jet .
7. Temps lev na poze na 90 stepeni.
8. Pas jet ferm .
9. Jet en tournant s kretawem po dijagonali.
10. Grand pas assembl u stranu i napred.
II RAZRED
EXERCICES KOD [TAPA
1. Flic-flac na 90 stepeni.
2. Rond de jaambe en lair na 90 stepeni.
3. Polovina tour-a s pli relev na 90 stepeni en dehors i
en dedans.
4. Okret fouett na 90 stepeni.
5. Port de bras s radom korpusa na sve poze na 90 stepeni.
6. Grand battement jet sa okretom fouett en dehors i en
dedans na 1/2 okreta.
7. Pirouette en dehors i en dedans sa zavr{avawem na pozu
na 45 i 90 stepeni (1-2).
8. Pirouette en dehors i en dedans po~iwu}i sa nogom na
coup de pied-u.
arabesque.
2. Grand rond de jaambe d velopp en dehors i en dedans, en
face i iz poze u pozu.
3. Grand fouett en face s coup -korakom, zavr{avaju}i na
attitude effac e I i II arabesque, i obratno na pozu effac e
napred.
4. Flic-flac en tournant, en dehors i en dedans, iz poze u
pozu na 45 stepeni.
5. Temps li par terre s 2 pirouette-a (en dehors i en de-
dans).
6. Naklon i podizawe korpusa u I i III arabesque-u.
7. Grande battement jet :
a) na poluprstima;
b) meki (d velopp );
v) balanc la seconde po I i V poziciji.
8. Grand fouett en tournant en dedans na III arabesque
i en dehors na pozu crois e napred.
9. Pirouette en dehors i en dedans iz V, IV i II pozicije
sa zavr{avawem u pozu na 45 stepeni.
10. Pirouette en dehors i en dedans s temps saut na II,
IV i V poziciji.
11. Tour fouett na 45 stepeni (8).
12. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama sa II
i IV pozicije (1).
13. Tour en dehors i en dedans u svim velikim pozama pomo}u
pas tomb coup -korak i sa pas de chapp po II poziciji.
14. Tour na velike poze s pli relev (1+1).
15. Grand pirouett la seconde en dehors (mu{ki classe).
16. Tour chain (16).
17. Battement divis en quatr.
18. Pirouette en dehors i en dedans sa nogom na sur le coup
de pied ne spu{taju}i nogu u V poziciju.
19. Reverans na crois e (en dehors i en dedans).
ALLEGRO
1. Pas jet fondu.
2. Pas balott na 90 stepeni.
3. Rond de jambe en lair saut .
4. Pas soubreseaut.
5. Sissonne ouverte en tournant na 1/2 okreta en dehors i
en dedans.
en dedans par d velopp .
7. Sissonne tomb en tournant en dehors i en dedans na sve
pravce i poze.
8. Temps li saut en tournant napred i nazad.
9. Grand jet .
10. Grand jet pas de chat.
11. Pas cabriole na 45 stepeni napred i nazad.
12. Pas jet na 45 stepeni.
13. Grand fouett saut en face iz poze u pozu.
14. Petit pas jet en tournant s 1/2 okreta sa lretawem u
stranu.
15. Grand sissonne ouverte na velike poze sa poluokretom i
kretawem en dehors i en dedans.
16. Pas emboit en tournant s kretawem po pravoj i dijago-
nali.
17. Grand fouett saout en face na attitude effac e, I i
II arabesque, i obratno na effac e napred.
GODI[WI ISPIT
EXERCICES NA [TAPU
1. Flic-flac na 90 stepeni.
2. Polovina tour-a s pli relev na 90 stepeni en dehors i
en dedans.
3. Port de bras s radom korpusa na sve poze na 90 stepeni.
4. Grand battement jet sa okretom fouett en dehors i en
dedans.
5. Pirouette en dehors i en dedans sa zavr{avawem na pozu
na 45 i 90 stepeni.
arabesque.
2. Grand rond de jambe d velopp en dehors i en dedans en
face i iz poze u pozu.
3. Temps li par terre s 2 pirouette (en dehors i en de-
dans).
4. Grand fouette en tournant en dedans na III arabesque
i en dehors na pozu crius e napred.
5. Pirouette en dehors i en dedans s temps saut na II, IV
i V poziciju.
i IV pozicije (izabrati nekoliko poza).
7. Tour chain .
ALLEGRO
1. Pas jet fondu.
2. Rond de jambe en lair saut .
3. Pas soubressaut.
en dedans.
en dedans par d velopp .
6. Sissonne tomb en tournant en dehors i en dedans na sve
pravce i poze.
7. Grand jet .
8. Grand jet pas de chat.
9. Pas jet pass na 45 stepeni.
10. Grand sissonne ouverte na velike poze sa poluokretom i
kretawem en dehors i en dedans.
III RAZRED
EXERCICES KOD [TAPA
1. Flic-flac en tournant na 90 stepeni, en dehors i en de-
dans.
2. Tour fouett na 90 stepeni iz poze u pozu.
3. Grand battement jet s demi rond i grand rond de jambe.
EXERCICES NA SREDINI
1. Port de bras s radom korpusa u pozama na 90 stepeni.
2. Grand fouett en tournant en dedans u pozu I arabesque-
a i en dehors u pozu effac e napred.
3. Tour en dehors i en dedans u velikim pozama sa svih pri-
laza.
4. Prelaz iz tour en dehors i en dedans iz velike poze na to-
ur en dehors i en dedans.
5. Grand pirouette la seconde en dehors (4) mu{ki
classe.
6. Grand pirouette en dehors na III arabesque i en de-
dans na I arabesque s poskocima (mu{ki classe).
7. Grand fouett en tournant en dedans na attitude cro-
is e (italijanski).
8. Tour en dehors i en dedans iz poze u pozu na 90 stepeni.
9. Grand fouett en tournant iz poze u pozu en dehors i en
dedans.
10. Tour u velikim pozama s prilazom grand rond de jambe iz
IV pozicije, en dehors i en dedans.
11. Rond de jambe en lair na 90 stepeni na celom stopalu.
12. Pirouette en dehors i en dedans sa V, IV i II pozicije
sa zavr{etkom u pozi na 90 stepeni.
i IV pozicije (2 okreta).
ALLEGRO
1. Double rond de jambe en l;air saut en dehors i en de-
dans.
2. Entrechat six.
3. Grand pas assembl battu.
4. Grand pas assembl en tournent s kretawem u stranu i po
dijagonali.
5. Pas jet pass na 90 stepeni.
6. Tour en lair (mu{ki classe).
7. Grand sissonne renvers en dehors i en dedans.
dans sa kretawem u svim velikim pozama.
9. Grand sissonne tomb en dehors i en dedans.
11. Grand pas jet u pozama I i II arabesque s kretawem sa
svih prilaza.
12. Grand pas jet pass sa bacawem noge u stranu i zavr{a-
vawem na pozu crois e i effac e.
13. Pas de ciseaux.
14. Pas jet balott (pas de zephir).
15. Pas cabriole ferm u svim pravcima i pozama na 45 ste-
peni.
16. Pas jet par terre i pas jet en lair en tournant na I
arabesque po dijagonali.
17. Tour sissonne tomb na effac e i crois e po dijagona-
li (blin~iki).
18. Temps cuisse.
GODI[WI ISPIT
EXERCICES KOD [TAPA
1. Flic-flac en tournant na 90 stepeni en dehors i en de-
dans.
2. Tour fouett na 90 stepeni u pozu.
3. Grand battement jet s demi rond i grand rond de jambe.
1. Port de bras sa radom korpusa u pozama na 90 stepeni.
2. Grand fouett en tournant en dedans u pozu I arabesque-
a i en dehors u pozu effac e napred.
3. Tour en dehors i en dedans u velikim pozama sa svih pri-
laza.
4. Tour u velikim pozama sa prilaza grand rond de jambe iz
IV poz. en dehors i en dedans.
5. Rond de jambe en lair na 90 stepeni na celom stopalu.
i IV poz. 2 okreta.
ALLEGRO
1. Grand pas assembl battu.
2. Grand pas assembl en tournant s kretawem u stranu i po
dijagonali.
3. Tour en lair (mu{ki classe).
dans sa kretawem, u svim velikim pozama.
6. Grand pas jet u poze na I i II arabesque-a sa kretawem,
sa svih prilaza.
7. Grand pas jet pass sa bacawem noge u stranu i zavr{a-
vawem na pozu crois e i effac e.
8. Pas cabriole ferm u svim pravcima i pozama na 45 ste-
peni.
9. Pas jet par terre i pas jet en lair en tournant na I
arabesque po dijagonali.
10. Tour sissonne tomb na effac e i crois e po dijagona-
li (blin~iki).
11. Temps cuisse.
IV RAZRED
1. Grand pirouette a la second sa poskocima (mu{ki classe).
ALLEGRO
1. Grand sissonne tombe en tournant en dehors i en dedans.
2. Grand temps li saut en tournant napred i nazad.
3. Grand pas jet renverse.
4. Grand cabriole napred i nazad.
5. Grand fouette saut en tournant na I, III, IV arabe-
sque, s kretawem po dijagonali.
6. Saut de basque u stranu i po dijagonali.
7. Pas jet entrelace na effac e i crois e.
8. Grand pas jet en tournant sa crios e na crois e sa pri-
laza tomb coup nazad.
9. Pas jet en lair en tournant na attitude effac e s pri-
laza sissonne tomb coup .
10. Grand fouette saut en tournant na I i III arabesque
(mu{ki classe).
11. Grand sissonne soubresaut (mu{ki classe).
12. Grand pas jet en tournant za redom po dijagonali i kru-
gu (mu{ki classe).
13. Grand sissonne la second de vol en tournant.
14. Double rond de jambe en lair saut en dehors s prelazom
na veliku pozu.
15. Tour pas de chat pas de bourr e en tournant po dijagona-
li.
GODI[WI ISPIT
1. Grand pirouette la seconde sa poskocima (mu{ki
classe).
ALLEGRO
1. Grand sissonne tomb en tournant en dehors i en dedans.
2. Grand fouette saut en tournant na I, III i IV arabe-
sque s kretawem po dijagonali.
3. Saut de basque u stranu.
4. Pas jet entrelace na effac e.
5. Grand pas jet en tournant s crois e na crois e sa pri-
laza tomb coup nazad.
6. Pas jet en lair en tournant na attitude effac e s pri-
laza sissonne tomb coup .
7. Grand pas jet enn tournant za redom po dijagonali (mu-
{ki classe).
8. Grand sissonne la seconde de vol en tournant.
9. Double rond de jambe en lair saut en dehors s prelazom
na veliku pozu.
10. Tour pas de chat pas de bourr e en tournant po dijagona-
li.
KLAVIR
PROGRAM KLAVIRA JE IDENTIÂN SA PROGRA-
MOM ZA KLASIÂN BALET I NALAZI SE U TOM DELU
PROGRAMA
KOREOGRAFIJA
Ciq predmeta KOREOGRAFIJA je da u~enike upozna sa
umetno{}u i ve{tinom procesa rada na koreografiji.
Na ~asovima koreografije radi se na podsticawu i razvoju
u~enika u smislu wihove ma{tovitosti, inventivnosti i tazvija-
wa sposobnosti i znawa da oni samostalno odaberu materijal i
pokrete sa kojima }e raditi.
Za uspeh ovih ~asova od posebnog je zna~aja da se izgradi sti-
mulativna i izazovna sredina (atmosfera ~asa), kako bi svaki
u~enik-u~enicamogao da u potpunosti razvije svoj individualan i
autenti~an re~nik pokreta i umetni~ki izraz.
Iskustva i znawa ste~ena kroz rad na predmetima u toku
{kolovawa, a posebno poznavawe i ovladavawe modernih tehnika
igara, predstavqaju osnovu iz koje u~enici ukqu~uju i daqe razvi-
jaju svoj umetni~ki izraz i sposobnost da stvaraju samostalna ko-
reografska dela.
âsovi koreografije se baziraju na improvizacijama koje su
zadate. Na osnovu wih u~enici vr{e selekciju za gra|ewe svog
igra~kog materijala i daqe ga razvijaju u radu i kreirawu igra~-
kih radova. Kroz improvizacije u~enici rade na razumevawu i is-
traìvawu elemenata igre, ~ije su osnove date na ~asovima krea-
tivne igre, koji se sada obra|uju u sloènijim formama i kombi-
nacijama. Vaàn deo ovoga ~ini analizirawe strukture igre, sa-
mog pokreta i igra~kog materijala u celini, rad na kompoziciji
igre i sposobnost u~enika da svoju ideju i pokret koji izvodi sa
uspehom materijalizuje, drugim re~ima ideja je jasno primqena od
strane posmatra~a.
Ciq ~asova je da podstakne, omogu}i i razvije {iroke mo-
gu}nosti za u~enike da razviju, pojasne i oplemene slede}e aspek-
te:
1. Razumevawe, opaàwe i poimawe pokreta;
2. Ve{tinu i ume}e koje u~enik ukqu~uje u koreografskom
procesu;
3. Svesnost o razli~itosti na~ina i pristupa u realizaciji
koreografskih ideja i koncepata;
4. Analiza gotovih igra~kih materijala kao i koreograf-
skih fraza poznatih koreografa kao {to su: Hoze Limon, Marta
Grem, Mersi Keningem, Pol Tejlor, Jiri Kilijan, Alvin Niko-
laj, Elvin Ejli itd., odnos pokreta i scenskog re{ewa koreograf-
skog dela, odnos pokreta i kostima, re{ewe osvetqewa.
III RAZRED
Odnos odabranog igra~kog materijala-pokreti i realizaci-
ja u odnosu na temu; odnos muzike, tj. pratwe i samog igra~kog ma-
terijala; inventivnost i kreativan razvoj igra~kog materijala;
organizacija pokreta i koreografske fraze; organizavija samo-
stalnih koreografskih fraza u celini tj. strukturu igre kao i ko-
munikacija, jasno}a celine dela u odnosu na samu ideju i wen sa-
dràj, predstavqaju osnove i ciq rada na ~asovima koreografije
kao i osnovu za evaluaciju rada kod u~enika.
âsovi se planiraju tako da vremenom omogu}e i ohrabre
u~enike da u toku godine, od drugog polugodi{ta rade vi{e samo-
stalno. Na kraju iste godine u~enici }e biti usmereni na stvara-
we solo ili grupne igre.
IV RAZRED
Odnos odabranog igra~kog materijala-pokreti i realizaci-
ja u odnosu na temu; odnos muzike, tj. pratwe i samog igra~kog ma-
terijala; inventivnost i kreativan razvoj igra~kog materijala;
organizacija pokreta i koreografske fraze; organizavija samo-
stalnih koreografskih fraza u celini tj. strukturu igre kao i ko-
munikacija, jasno}a celine dela u odnosu na samu ideju i wen sa-
dràj, predstavqaju osnove i ciq rada na ~asovima koreografije
kao i osnovu za evaluaciju rada kod u~enika.
Rad u~enika ovog razreda obuhvata i odre|ene eksperimen-
talne odlike, kao {to je istraìvawe sa aspektima izvo|ewa: al-
ternativni prostori, rekviziti, multi-medija itd.
Daqe se radi na razvoju i oboga}ivawu koreografskog isku-
stva koje je ste~eno u radu prethodne godine.
IGRE XX VEKA
III RAZRED
ISTORIJA PLESA U SVETU
Podela plesova:
A) STANDARDNI PLESOVI;
B) LATINOAMERI^KI PLESOVI;
V) ROCK AND ROLL
-dràwec tela i ruke, plesni stav i pozicije (standardni,
otvoreni, razmaknuti u stranu) kod standardnih, latinoameri~kih
plesova i rock and rolla.
pravilan pravac i smer kretawa po plesnom krugu;
dru{tveni i sportski ples (karakteristike);
na podijumu i oko wega (bon ton);
osnovi plesa (karakteristike).
DISKO BLUZ
korak u mestu;
{etwa u desno;
{etwa u levo;
okret ispod ruke;
zajedni~ki okret.
KAUBOJSKI PLES
{etwa;
razdvajawe;
u mestu 1, 2, 3;
promena mesta;
okretawe u mestu i po~etak.
ENGLESKI VALCER
desna zatvorena promena;
leva zatvorena promena;
kvadrat u mestu;
rad u paru i dràwe;
osnovni 3h napred i nazad (predve`ba);
osnovni po plesnom krugu;
okret u mestu;
okret ispod ruke;
desni okret;
levi okret.
SLOWFOX FOXTROT QUICKSTEP
hod napred;
hod nazad;
osnovni 3h napred i nazad;
osnovni po plesnom grugu;
~tevrtinski okret;
okret u mestu;
okret ispod ruke.
BLUZ
osnovno gibawe;
osnovni korak;
naizmeni~ni korak u stranu;
desni okret;
promenada;
okret ispod ruke;
zajedni~ki okret.
BE^KI VALCER
osnovn o gibawe;
zadràni korak u desno i levo;
okret u mestu;
desni okret;
prolaz ispod ruke.
POLKA
osnovno gibawe;
osnovno okretawe;
desni okret;
korak u stranu desno i levo.
RUMBA
desni kvadrat;
levi kvadrat;
kubansko osnovno gibawe;
okret ispod ruke.
RUMBA KVADRATNA
osnovno gibawe;
promenada;
okret ispod ruke.
Â-Â-Â (CHA-CHA-CHA)
predve`be;
osnovni korak u mestu;
osnovni korak napred i nazad;
okret u mestu levi i desni.
SAMBA
gibawe u mestu;
gibawe u desnom i levom okretu;
ruka ruci;
okret u mestu.
TANGO
predve`be;
link;
zatvorena promenada;
desni wihaju}i okret;
zatvorena pozicija.
JIVE \AJU_
predve`ba;
osnovno gibawe;
desni okret ispod ruke;
mewawe mesta.
CHARLSTON ÂRLSTON
~arlston makaze;
~arlston korak;
hod napred;
hod nazad.
PASSO DOBLE
osnovno gibawe, na mestu;
korak sa strane u desno;
poziv napred na mesto;
promenada, promenadni okret.
ROCK AND ROLL
predve`ba osnovni korak vrste;
promena mesta, promena ruke;
okret ispod ruke;
okret u mestu;
prilaz na bok i vra}awe;
prilaz na bok sa leve i desne strane.
IV RAZRED
OBNAVQAWE I USLO@WAVAWE FORME
ENGLESKI VALCER
desni okret, levi okrety;
pletewe;
osovinski okret.
Kombinacija:
desni okret, desna promena;
levi okret, leva promena;
osovinski okret;
levi okret, leva promena.
SLOWFOX FOKSTROT QVICKSTEP
desni okret;
osovinski okret;
levi okret.
Kombinacija:
~etvrtinski okret;
desni okret;
desni osovinski okret;
levi okret mewaju}i korak.
BLUZ
Kombinacija:
osnovno gibawe;
naizmeni~ni korak u stranu;
desni okret;
osovinski okret;
promenada;
okret ispod ruke;
zajedni~ki okret.
BE^KI VALCER
Desni okret;
levi okret.
Kombinacija:
zadràni korak 3h;
desni okret 3h;
zadràni korak u desno 1h;
levi okret 3h;
zadràni korak u levo 1h;
prolaz ispod ruke.
RUMBA
otvarawe;
zatvarawe;
prolaz ispod ruke.
Kombinacija:
desni kvadrat 2h sa punim okretom u desno;
prva polovina desnog kvadrata bez okreta;
levi kvadrat 2h sa punim okretom u levo;
prva polovina levog kvadrata bez okreta;
kubansko osnovno gibawe 2h.
KALIPSA
osnovno gibawe;
osnovni korak;
promenada;
okret ispod ruke.
Â-Â-Â
promenada;
otvarawe;
zatvarawe;
okret ispod ruke.
Kombinacija:
osnovno gibawe 2h;
promenada;
okret u mestu u desno;
okret u mestu u levo;
ruka ruci;
okret ispod ruke.
SAMBA
zvono;
okret sa ukr{tenim rukama;
lepeza;
promenada.
Kombinacija:
osnovno gibawe u desno 2h sa 3/4 okreta u desno;
prva polovina osnovnog gibawa u desno bez okreta;
osnovno gibawe u levo 2h sa 3/4 okreta u levo;
ruka ruci 2h.
TANGO
link;
levi okret;
desni wihaju}i okret.
Kombinacija:
link;
gibaju}i okret;
levi okreet;
obarawe.
JIVE \AJU
okret u mestu;
mewawe u mestu;
levi okret ispod ruke;
dolazak na bok;
prelazak iz otvorenpg u zatvoreno dràwe.
Kombinacija:
osnovni korak 2h;
desni okret ispod ruke;
mewawe mesta 2h;
levi okeret ispod ruke;
prelazak iz otvorenog u zatvoreno dràwe.
PASSO DOBLE
Kombinacija:
osnovno gibawe 1 8;
poziv napad na mestu 1 8;
promenada;
promenadni okret.
Program ovog predmeta obuhvata prakti~an rad sa dodatnim
obja{wewima i uputstvima.
Dobro igrati, zna~i dobro dràwe, dobar ritam i ravnote-
à. Igra~ treba dobro da vlada svojim koracima i figurama i da
ima lako}u i gipkost pokreta. Mora da bude strpqiv i istrajan.
U saremenoj igri najva`nija je lepota stila i pokreta, a to
se postiè samo dobrim poznavawem pravila igre. U~ewe osnov-
nih figura je neophodno da bi se postigla pravilna ravnoteà te-
la koja omogu}uje da se pristupi izvo|ewu sloènih figura ili
povezivawu elemenata u kombinaciju! Zato je potrebno da se dobro
prou~e osnovne figure. U izvesnim igrama, kao naprimer u valce-
ru, jedna ili dve osnovne fogure su dovoqne da bi se igralo kako
treba.
Nekorisno je da se izvode sloène figure ako se ne poznaju
osnovne. Neophodno je otpo~eti sa najjednostavnijim figurama pa
postepeno prelaziti na teè. Tako|e je potrebno imati smisla za
ritam da bi se moglo upravqati pokretima tela u raznim pravci-
ma, ko~iti ga ili zaustavqati {to zavisi od fogura koje se izvo-
de.
Bitno je da svaki pojedinac savlada figure i izvodi ih sa
sigurno{}u, zadovoqstvom i ravnoteòm pre nego {to po~ne da
igra udvoje.
Muzika za ~as postoji originalna, a mogu se koristiti i mo-
derne izvodbe.
ODSEK NARODNA IGRA
NARODNA IGRA
I RAZRED
Kroz igru obnoviti i obraditi:
obnoviti pre|eno gradivo od I do IV razreda osnovne ba-
letske {kole pojam igre, osnovna podela, oblik, dràwe, pravci
kretawa, terminologija, prilike i mesta;
narodno stvarala{tvo, nastanak i razvoj igre;
folklor;
obi~aji i verovawa;
usmena i pismena tradicija;
vokalna i instrumentalna muzika;
narodna likovna umetnost;
izvorni folklor, negovawe;
povodi za igru, zabrane igrawa;
oblici igara kolo, lesa, igra u parovima, trojkama;
dràwe igra~a u kolu, pravci kretawa;
nazivi igara;
{etane igre kolawa;
stil i tehnika igre;
etno-koreolo{ko podru~je sredi{we Srbije.
NAUÎTI SLEDE]E IGRE:
a) igre SREDI[WE SRBIJE
Devoja~ko kolo
Srbijanka
Ja posejah lubenice
Majka Maru svetovala
Lepa Maca
Potam, povam Stojane
Kolenike
Ruzmarin
[umadinka
Jelke tavni~arke
Divna, Divna
Slavjanka
Seqan~ica
Zaje~arka
Bitoqka
Biserka
Zaplet
Romunka
U {es koraka
Moravsko kolo
Moravac
@ikino kolo
b) igre ZAPADNE SRBIJE
Vaqevska podvala
[pacir
Nebesko
Jesam li ti jelane
Ja idok
Sitnu malenu
îka Qubino
Palegraj
Kriva
Oj. Jelo, Jelena
Savila se bela loza vinova
Rogo, rogo, rogozi
Ka~erac
Vi{wi~ica rod rodila
Lazarice
v) igre ISTO^NE SRBIJE
Ajd na levo
Ogaw gori
Jednostranka
Osamputka
Pop Marinkovo kolo
Trojanac
Bawsko gajde
Kiser
î~a Gli{a
Drdavka
Devla
Hajduk Veqkovo kolo
Po{la rumena
Polomka
Rumenka
Popovi~anka
Metovni~anka
Cigan~ica
Tedena
ISPITNI PROGRAM
1. Tipi~ni predstavnici igara iz oblasti koje se prou~ava-
ju;
2. Stil i tehnika igre uporedo kroz slede}e primere:
a) igre sredi{we Srbije: Ja posejah lubenice; Devoja~ko ko-
lo;
Zaplet; Moravac;
b) igre zapadne Srbije: [pacir; Nebesko; Ja idoh; Ka~erac;
v) igre isto~ne Srbije: Osamputka; Polomka; Rumenka; Ci-
gan~ica.
II RAZRED
(10 ~asova nedeqno, 35o ~asova godi{we)
de~je igre;
govor, pesma, muzika i igra;
igra~ka inicijacija devojke;
igre koje se igraju na poselu;
igre svadbenog ceremonijala;
igre bez muzi~ke pratwe;
igre uz pesmu;
igre uz instrumentalnu muzi~ku pratwu;
modeli narodnog stvarala{tva, agrarni i sto~arski, pro-
ìmawa i me{awa;
gradske igre;
dinarsko etno-koreolo{ko podru~je;
timo~ko etno-koreolo{ko podru~je.
Kraqevo oro
Duweranke
[estica
Gruànka
Kokowe{te
Orijent
Tasino kolo
Kolo ciganske omladine
[eta
Srba
Moravac
â~ak
b) GRADSKE IGRE
Bojerka
\a~ko kolo
U~iteqsko kolo
Trgova~ko
Oficirsko
Knez-Mihailovo kolo
Kolo Kraqice Natalije
Ni{evqanka
Sarajevka
Topxijsko kolo
v) CRNOGORSKE NARODNE igre
Zetsko kolo
Tita, tita loboda
\evojko, |evojko, zlatna jabuko
Poigraj, posko~i
Mlado mom~e
Zasko~ica
Ta nevjesta divno igra
Igraj, mom~e, {to sitnije
Ovo dvoje
Oj, Vrsuto
Kolovo|o, diko na{a
Tiho duva
Wegu{ki vito
Dobrotska posko~ica
[kaqarsko
Gusiwsko
Crmni~ko oro
g) igre ISTO^NE SRBIJE
Vlasinka
Bela Rada
Zavrzlama
Podlitu{ka
Lile, Lile
Vrti oro
Kre{tu soj}e
[estorka
Drdavka
Leskova~ka ~etvorka
Bangavela
Klecka
Bosarka
Pe{a~ka
Katanka
Ni{kobawski ~a~ak
Sitan ~a~ak
Bugarka
d) igre KOJE SE IGRAJU NA POSELU
Srne
Gurbeta i }ose
Svatova
Koko{ke
Lisice
Me|eda
Vje{ta-nevje{ta
Kowa
Mice
Zuce
Prstena i kai{a
Karte
Cara i suba{e
[arivoja
@i{ke
Vojnika
Memet-kolibe
Zanata
Ciganke, popa i popadije
Kadije-sudije
|) DE^JE igre
Jele~kiwe-barja~kiwe
Piqaka
@murke
Tutumi{a
Kopili}a
Brqa
Deqewe zemqe
Ora
Sedeva
Parkica
[kolice
ISPITNI PROGRAM
ju;
a) igre sredi{we Srbije: Kokowe{te; [estica; â~ak;
b) gradske igre: Bojerka; Oficirsko; Ni{evqanka; Topxij-
sko;
v) crnogorske igre: Tita, Tita loboda; Zetsko kolo; Poi-
graj, posko~i; [kaqarsko; Crmni~ko
oro;
g) igre isto~ne Srbije: Vlasinka; [estorka; Bosarka; â-
~ak; Bugarka.
III RAZRED
srpsko narodno stvarala{tvo;
igra i obred;
obredne igre koledari, vu~ari, lazarice, dodole, kraqi-
ce;
svetovne igre {aqive igre, zdravice, zabavne igre;
brojalice, bajalice, quqa{ke, uspavanke;
orske, zabavne i vite{ke igre;
igrawe povodom smrti;
instrumentalna pratwa narodnih igara udaraqke, guda-
~i, trzala~ki instrumenti;
narodni orkestri;
etno-koreolo{ko podru~je ju`ne Srbije.
[etwa
Gar~anka
\ur|evka
Groznica
Makazice
Rudni~anka
Zavrzlama
Koso moja
Kriva kru{ka
Moravac
â~ak
b) SRPSKE igre IZ BOSNE i IZ HERCEGOVINE
Kolawe
Poravno
[arano
Poskaku{a
Osmerac
[estica
Dirlija
Jawsko kolo udvoje
Jawsko kolo u~etvoro
Sitnica
Keler
Bru|a
Starokraji{ko
Starobosansko
Dnolu~ka trusa
Terzije
Koj za kola
Prolijeta
Trojanac
Sadi jelu
v) igre KOSOVSKOG PODRU^JA I PODRU^JA JU@NE
SRBIJE
Svekrvino oro
Drugo po oro
Tre}e po oro
Prestupa~ki
[to gu nema Cveta
Or se ber se
Doma li si velo
Selsko oro (I i II)
Krivka
Deli Agu{
[ilova~ko oro
Memedovo oro
Razgranala grana jorgovana
Oj ti, Dosto
\ur|evo leto proleto
Sunce mi je na zahodak
Staro koriqsko
U kava~e
[to mi je merak
Ote, druge, da igramo
Ite, ite, dva junaka
Po{la mi Milka za vode
Po vijn kru{}it
[ota
Rugovska igra
Poduna, mori, poduna
Bre devoj~e, bre |avol~e
Kala~ (I, II i III)
Vlasinka
Eleno
Nikolo, gajle golemo
Staro kolo
@ikica
Pembe
â~ak
Bugar~ica
g) ÔBANSKE igre i igre NADMETAWA
Klisa
Guxe
Vuka i jagweta
Okolo kai{a
Orlova
Bake
Vina
Vojske i careva
Trule kobile
[uge
Okolo lopte
Lopte
Bacawe kamena
Trke
Skakawe
Rvawe
Klipa
Preskakawe
d) VLA[KE IGRE
Vlaiwa
Uora
Po{uvoja
Omowanca
[okec
ISPITNI PROGRAM
1. Ciklus godi{wih obi~aja;
ju;
a) igre sredi{we Srbije: Gar~anka; Zavrzlama; Koso Moja;
Kokowe{te; â~ak;
b) igre Bosne i Hercegovine: Kolawe; Osmerac; Starobo-
sansko; Prolijeta; Trojanac;
v) igre Kosova i Metohije: Selsko; Doma li si, velo; Deli
Agu{; Memedovo; U kava~e; Ote, druge, da
igramo; [ota; Kala~ I, II i III; Pembe;
g) Vla{ke igre: Vlaiwa; Omowanca; [okec.
IV RAZRED
podela na zone;
starina~ko stanovni{tvo;
migracije stanovni{tva i uticaj na etno-koreolo{ka pod-
ru~ja;
igre sa pevawem;
struktura igara;
odnos igre i muzi~ke pratwe;
aritmija igre i pesme, igre i muzi~ke pratwe;
obredne igre |ur|evdanske, pokladne, jeremije;
svetovne pesme i igre poslova~ke, slavske, sedela~ke,
svadbene;
stilizacija i obrada narodnih igara na sceni;
uloga narodne igre;
panonsko etno-koreolo{ko podru~je.
Retko kolo
Piro}anka
Kukuwe{
Stara {ap~anka
Dupla zavrzlama
Sakajdo
Obrenov~anka
Bosan~ica
Moravac
â~ak
b) igre ZAPADNE SRBIJE
ârlama
â~anka
Kukuwi{
êmerika
Prekid kolo
Trojanac
Mala ba{ta
Miqe, moje
Uì~anka
Jovan~ica
v) VRAWANSKE igre
Vrawanka
Belo Len~e
Te{ko oro
Iz bawu ide
Pre{evka
Daskalica
Duj, duj
Pembe
g) VLA[KE igre igre IZ ISTO^NE SRBIJE
Vlaiwa
Tripaze{}e
Davoqike dajke
Tramuri{a
Tobo{anka
Ungureana
Cuca
\or|onka
Kobiqana
@ok n lok
Stnga
Prostnga
Min cta
Jedu jare
Batrna
Katapek
Ciganku{a
d) VOJVO\ANSKE igre
Srdim se, du{o
Ja sam Jovicu
Srpkiwa
Logovac
[aranac
Ketu{
Perinica
Grabac
Ficko
Numera
Keleruj
Zurka
Sirotica
[antavi ma|arac
Cigan~ica
Kolo vodi Vasa
îzme moje
Ba~ko veliko kolo
Buweva~ko moma~ko kolo
Tandr~ak
Rokoko
Cupanica
Ma|arac
ârda{
Tancuj, tancuj
Ruski tanec
Ardeqana
De doj
Po{ovojka
Invertita
ISPITNI PROGRAM
1. Uticaj migracije stanovni{tva kroz primere, tehniku i
stil igre pokazati na slede}im primerima:
a) igre sredi{we Srbije: Kukuwe{te; Obrenov~anka; Mora-
vac; â~ak;
b) igre zapadne Srbije: ârlama; Prekid kolo; Mala ba{ta;
Jovan~ica;
v) vrawanske igre: Vrawanka; Te{ko oro; Pembe; Duj, duj;
g) vla{ke igre: Vlaiwa; Kobiqana; Ungureana; Stnga;
Mincta; Batrna;
d) vojvo|anske igre: Ja sam Jovicu; Logovac; Keleruj; Zurka;
Buweva~ko; Cigan~ica; ârda{; De doj; Inver-
tita.
TRADICIONALNO PEVAWE I SVIRAWE
I RAZRED
Upoznavawe u~enika sa osnovama tehnike svirawa na raznim
starim narodnim instrumentima: svirali (fruli), okarini,
dvojnicama i tamburici.
Svirawe po notnim zapisima i po sluhu, kako je to tradici-
onalno u narodu.
Upoznavawe u~enika sa osnovama vokalne tehnike, kao i na-
~inima, odnosno stilovima pevawa u raznim na{im krajevima.
osnovnu muzi~ku {kolu, I sveska
Grupa autora: Narodna vokalna muzika, zbirka za osnovnu
muzi~ku {kolu, I sveska
Zbirke na{ih etnomuzikologa
Gramofonske plo~e sa stpskom narodnom muzikom
Zvu~na gra|a iz raznih izvora (Fono arhiv FMU, Radio Beo-
grada i dr.)
ISPITNI PROGRAM
1. Po jedna karakteristi~na folklorna melodija izvedena
na svakom od navedenih instrumenata;
2. Tri pesme solo izvedene, iz raznih krajeva Srbije.
II RAZRED
Upoznavawe u~enika sa razvijenijom tehnikom svirawa na
raznim starim narodnim instrumentima: svirali (fruli), okari-
ni, dvojnicama i tamburici. Svirawe po notnim zapisima i po
sluhu, kako je to tradicionalno u narodu.
Upoznavawe u~enika sa raznim vidovima narodnig vokalnog
izraàvawa, kao i izvo|ewem jednoglasa i vi{eglasa (vode}i glas
i pratwa), kori{}ewem notnih zapisa ili u~ewem po sluhu.
grada i dr.)
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna karakteristi~na folklorna melodija izvedena na
svakoim od navedenih instrumenata;
2. Tri pesme solo izvedene, iz raznih krajeva Srbije;
3. Dve pesme u grupnom izvo|ewu u ulozi vode}eg ili prate-
}eg glasa.
III RAZRED
Upoznavawe u~enika sa tehnikom svirawa na raznim fol-
klornim instrumentima: kavalom, {upeqkom i gajdama, kao i na-
stavak rada na instrumentima na kojima je svirano u prve dve go-
dine svirawa. Svirawe po notnim zapisima i po sluhu, kako je to
tradicionalno u narodu.
Upoznavawe u~enika sa raznim vidovima narodnog vokalnog
izraàvawa, kao i izvo|ewem jednoglasa i vi{eglasa (vode}i glas
i pratwa), kori{}ewem notnih zapisa ili u~ewem po sluhu.
grada i dr.)
ISPITNI PROGRAM
svakoim od navedenih instrumenata;
}eg glasa.
IV RAZRED
Upoznavawe u~enika sa tehnikom pevawa uz gusle, kao i po-
boq{awe svirawa na instrumentima na kojima je svirano u toku
tri godine u~ewa. Svirawe po notnim zapisima i po sluhu, kako je
to tradicionalno u narodu.
Izvo|ewe najrazvijenijih oblika narodne vokalne prakse,
kako jednoglasa, tako i vi{eglasa (vode}i glas i pratwa), kori-
{}ewem notnih zapisa ili u~ewem po sluhu.
grada i dr.)
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna razvijenija pesma otpevana uz gusle;
jednom od instrumenata koje odredi komisija;
}eg glasa.
KLASIÂN BALET
I RAZRED
Usvajawe elemenata klasi~nog baleta, razvoj snage mi{i}a,
koordinacije pokreta, umetni~ki izraz.
EXERCICES KOD [TAPA
1. Uvo|ewe poluprsta kod ve`bi.
2. Battement soutenu.
3. Battement frapp .
4. Battement fondu.
5. Developp u svim pravcima i battement developp passe.
6. Relev lent u svim pravcima.
7. Battement tendu simple na poze i jet ballansoire.
8. Grand pli iz IV pozicije.
9. Round de jambe par terre na demi pli .
10. Pas de bourr simple en dehors i en dedans.
11. Round de jambe na 45 stepeni en dehors i en dedans.
12. Pas coupp na celom stopalu i poluprstima.
13. Pas tomb e na mestu.
14. Grande battement pointes.
15. Port de bras sa ispruènom mogom na vrh prstiju.
1. Battemenr tendu iz V pozicije u svim pravcima.
2. Battement tendu demi pli iz V pozicije u svim pravci-
ma.
3. Battement jet iz V pozicije u svim pravcima.
4. Grand pli iz V pozicije.
5. Battement frapp e u double frapp e na 30 stepeni u
svim pravcima.
6. Battement fondu na 45 stepeni u svim pravcima.
7. I, II i III arabesque poze vrhom prsta na podu.
8. Relev e lent u svim pravcima na 90 stepeni.
9. Relev e na poluprstima iz I, II, V pozicije sa demi
pli .
10. Pas dfe bourr simple en dedans i en dehors.
11. Okretawe na obe noge po V poziciji na poluprstima.
12. Ve`be za pokret glave okretawe u mestu.
ALLEGRO
1. Sve nau~ene elemente povezati sa rukama, kombinovati i
raditi u brèm tenpu.
2. Petit pas chass napred i nazad.
3. Pas de basque (susiska forma).
II RAZRED
Kombinovati ve`be me|usobno, sa razli~itim ritmi~kim
zadacima. Poja~ana upotreba malih i velikih poza, epaulements,
poluprstiju.
EXERCICES KOD [TAPA
1. Battement tendu double sa spu{tawem pete u II pozici-
ju.
2. Demi rond de jamb na 45 stepeni na poluprstima.
3. Rond de jamb na 45 stepeni en dehors i en dedans na po-
luprstima.
4. Battement fondu u pozama.
5. Battement soutenu u pozama.
6. Petit battement na epaulement.
7. Flic napred i nazad na celom stopalu i poluprstima.
8. Pas tomb sa pomerawem, druga noga na cou de pied.
9. Attitude napred i nazad.
10. Grand rond de jambe d velopp e en dehors i en dedans.
11. Poluokreti i okreti iz demi pli ili sa poluprstiju na
demi pli ili na poluprstima.
1. Battement tendu u malim i velikim pozama.
2. Sa relev e i double relev e po II poziciji.
3. Battement tendu jet u malim i velikim pozama.
4. Picque en face u malim i velikim pozama.
5. Rone de jamb par terre en dehors i en dedans na demi
pli .
6. Demi rond de jambe na 45 stepeni en dehors i en dedans.
7. Battement fondu u malim i velikim pozama.
8. Battement soutenu u malim i velikim pozma.
9. Battement frapp u double frapp u malim i velikim
pozama.
10. Petiti battement na epaulement.
11. Flic napred i nazad na celom stopalu.
12. Pas coup na celom stopalu.
13. Pas tomb na mestu.
14. Battement r lev e u pozama.
15. Battement d velopp u pozama.
16. Grand battement u pozama.
17. Themps li sa pregibom korpusa.
18. Relev na poluprstima iz svih pozicija.
19. Poluokret na dve noge po V poziciji sa promenom nogu i
sa demi pli .
ALLEGRO
1. Temps saut po IV poziciji.
2. Petit pas echapp e.
3. Grand pas echapp e na II i IV poziciji na croise u ef-
face.
4. Pas echapp e na II i IV poziciji sa zavr{avawem na
jednoj nozi, druga je u poloàju cou de pied.
5. Pas assembl e sa otvarawem noge napred i nazad.
6. Sissonn simple u malim pozama.
7. Pas glissadde u svim pravcima.
8. Pas coup e.
9. Sissonne ferme u svim pravcima.
10. Sissonne ouverte kroz d velopp e na 45 stepeni napred
i u stranu.
11. Sissonne ouverte u svim pravcima.
12. Pas ballabc en tournant po 1/4 kruga.
13. 1 tour en lair (mu{karci).
III RAZRED
EXERCICES KOD [TAPA
1. Grand pli sa port de bras.
2. Battement tendus pour batterie.
3. Battement tendu jet e u svim malim i velikim pozama.
4. Rond de jambe en dehors i en dedans.
5. Battements tendus:
a) en face i u pozama na poluprstima;
b) s pli -relev na celom stopalu i na poluprstima en face
i u pozama;
v) sa pas tomb .
6. Battements soutenus na 90 stepeni u svim pravcima en fa-
ce i u pozama na
poluprstima.
7. Battements frapp s u svima pravcima i na poluprstima.
8. Battements doubles frapp s:
a) u svim pravcima na poluprstima;
b) sa relev na poluprstima.
9. Petits battements na cou-de-pied na poluprstima en fa-
ce.
10. Flic-flac en face.
11. Pas tomb sa pomerawem, radna noga u poloàju sur le
cou-de-pied vrhom prstiju na pod i na 45 stepeni.
12. Rond de jambe en lair en dehors i en dedans:
a) na poluprstima;
b) sa zavr{avawem na demi-pli .
13. Petit temps relev en dehors i en dedans na celom sto-
palu i na poluprstima.
14. Demi-rond de jambe d velopp en dehors i en dedans na
demi-pli .
15. Relev na poluprstima, radna noga podignuta u ma koju
pozu.
16. Grands battements jet e pas e par terre sa zavr{etkom
na vrh prstiju napred ili nazad.
17. III port de bras s nogom ispruènim na vrh prstiju na-
zad na pli (sa rastezawem) bez prelaza sa noge na kojoj se stoji i
sa prelazom:
a) V port de bras u V poziciji.
18. Okret na obe noge u V poziciji sa promenom nogu sa de-
mi-pli i bez wega.
19. Soutenu en tournant en dehors i en dedans sa 1/2 i celim
okretom, vrhom prstiju na pod i na 45 stepeni.
20. Relev na poluprstima, radna noga u poloàju cou-de-pi-
ed.
21. Preparation za pirouette sur le cou-de-pied en dehors i
en dedans iz V pozicije.
1. Grand-pli sa port de bras rade samo ruke bez korpusa.
2. Battements tendus en tournant en dehors i en dedans po
1/8 kruga.
3. Battements tendus jet s balancoir en face i u pozama.
4. Demi-rond de jambe na 45 stepeni en dehors i en dedans
na poluprstima i na demi-pli .
5. Rond de jambe na 45 stepeni en dehors i en dedansna ce-
lom stopalu.
6. Battements fondus sa pli relev i u pozama.
7. Battements doubles frapp s sa zavr{avawem u demi-pli
en face i u pozama.
8. Demi rond de jambe d velopp en dehors (napred ustarnu-
nazad) en face.
9. Flic-flac en face.
10. Pas coup na poluprstima.
11. Pas tomb s pomerawem, radna noga u poloàju sur le
cou-de-pied.
12. Battements relev lents na 90 stepeni en face i u poza-
ma (sem IV arabesque i cart e) sa podizawem na poluprste i u
demi-pli .
13. Battements d velop en face i u pozama (izuzev arabe-
sque i cart e) sa podizawem na poluprste i u demi-plie.
14. Demi-rond de jambe d velopp en dehors i en dedans en
face iz poze u pozu na celom stopalu.
15. Grand rond de jambe d velopp en dehors i en dedans en
face.
16. Poza IV arabesque, prsti na podu.
17. Port de bras:
a) III port de bras sa nogom istegnutom na vrh prstiju i
na demi-pli ;
b) IV i V port de bras.
18. Relev na poluprstima, radna noga u poloàju cou-de-pi-
ed.
19. Pas de bourr e balott na effac e i crois e prstima
na podu i na 45 stepeni.
20. Pas couru.
21. Okret na dve noge u V poziciji na poluprstima sa demi-
pli i bez wega.
22. Soutenu en tournant en dehors i en dedans na 1/2 okreta
i celim okretom zapo~etim prstima na pod i sa 45 stepeni.
23. Pr paration sa pirouettes en dehors i en dedans, iz V,
II i IV pozicije.
ALLEGRO
1. Temps sautes u V poziciji sa pomerawem napred, u stranu
i nazad.
2. Petit changement de pieds sa pomerawem napred, nazad i
en tournant 1/8 i 1/4 kruga.
3. Grande changement de pieds sa pomerawem napred, u stra-
nu i nazad i en tournant po 1/4 i 1/2 okreta.
4. Pas chapp e na II i IV en tournant 1/2 okreta.
5. Pas assembl s sa pomerawem napred i u stranu en face i
u pozama.
6. Sissonne simple i en tournant po 1/2 okreta (mu{karci).
7. Petit pas jet s en face kasnije sa zatvarawem u male
poze.
8. Pas chass u svim pravcima en face i u pozama.
9. Pas de chat (mali).
10. Temps lev sa nogama na poloàju cou-de-pied.
11. Sissonnes ouvertes na 45 stepeni u svim pravcima en fa-
ce i malim pozama.
12. Pas emboit s napred i nazad na cou-de-pied i na 45 ste-
peni na mestu i sa pomerawem.
13. Pas de basque napred i nazad.
14. Temps lev s u pozama I i II arabesque scenska form-
a.
15. Royale.
16. Poas assembl battu (mu{karci).
17. Tour en lair (mu{karci).
GODI[WI ISPIT
EXERCICES KOD [TAPA
1. U sve ve`be uvesti sloènu formu izvo|ewa: na polupr-
stima, na poze ili
epaulements.
2. Ve`be kombinovati en dedans i en dehors.
3. Poja~an rad korpusa, pokazati port de bras u sloènijoj
formi.
4. Stajawe na 1 nozi izdràvawe poza na poluprstima.
5. Razne kombinacije tempa i ritma.
1. Temps li sa pregibom korpusa.
2. Ve`be en tournant.
3. Jedna ili vi{e pirouetes iz osnovnog poloàja II, IV
ili V pozicije en dehors i en dedans.
4. Grand battement u svim pravcima na 90 stepeni.
ALLEGRO
1. Komabinacije elemenata po izboru pedagoga sa akcentom
na petit i grand skokove, sa zavr{avawem na jednu nogu i kori-
{}ewe epaulements i poza.
IV RAZRED
EXERCICES KOD [TAPA
1. Battement founds:
a) sa pli -relev i rond de jambe na 45 stepeni u pozi;
b) na 90 stepeni en face i u pozama na celom stopalu i na
poluprstima;
v) double na poluprstima.
2. Battements frapp s:
a) iz svih poza prstima na pod i na 30 stepeni na celim sto-
palima i na poluprstima;
b) sa relev na poluprstima i zavr{avawem u demi-pli i u
pozama.
3. Rond de jambe, en lair, en dehors i en dedans sa pli -re-
lev na poluprstima.
4. Battements relev s lents na 90 stepeni u svim pravcima
en face i u pozama sa
podizawem na poluprste i na demi-pli .
5. Battements d velopp s u svim pravcima en face i u poza-
ma na poluprstima i na
demi-pli .
6. Battements d velopp s balott s.
7. Demi i grand rond de jambe d velopp na poluprstima i
na demi-pli en face iz poze u pozu.
8. Grands battements jet s d velopp s (meki battements) na
celom stopalu.
9. Okret fouett en dehors i en dedans na 1/4 i 1/2 kruga, sa
podignutom nogom napred ili nazad na 45 stepeni.
10. Relev na poluprstima, radna noga podignuta u ma koju
pozu.
11. Poluokreti na jednoj nozi en dehors i en dedans sa pod-
metawqem nogu na celom stopalu i na poluprstima.
12. Soutenu en tournant en dehors i en dedans na 1/2 i celi
okret, po~iwu}i iz velike poze.
13. Pirouette en dehors i en dedans.
1. Battements tendus en tournant, en dehors i en dedans po
1/4 i 1/2 kruga.
2. Battements tendus jet s en tournant, en dehors i en de-
dans po 1/8 i 1/2 kruga.
3. Battements fondus:
a) na poluprstima en face i u pozama;
b) sa pli -relev i demi rond de jambe na 45 stepeni en fa-
ce na celom stopalu.
4. Battements soutenus na celom stopalu na 90 stepeni en
face i u pozama.
5. Battements frapp s:
a) na poluprstima i sa zavr{tkom na demi-pli .
6. Battements double frapp s sa pli -relev .
7. Petits battements na cou-de-pied sa akcentom napred i
nazad.
8. Rond de jambe en lair en dehors i en dedans sa zavr{ava-
wem u demi-pli .
9. Battements relev s lents i battements d velopp s:
a) u pozi IV arabesque, cart e napred i nazad sa podiza-
wem na poluprstima i u demi-pli ;
b) na poluprstima en face i u pozama.
10. Pas tomb iz poze u pozu na 45 i 90 stepeni, zavr{avaju}i
prstima na podu i na 90 stepeni.
11. Temps li na 90 stepeni sa prelazom na celo stopalo.
12. Grands battements jet s pass s par terre kroz I pozici-
ju en face i u pozama.
13. III port de bras sa istegnutom nogom na vrh prstiju na-
zad na demi-pli sa rastezawem bez prelaska sa potporne noge i
sa prelaskom.
14. Pas de bourr e dessus dessous en face.
15. Pas de bourr e ballott en tournant na 1/4 okreta.
16. Pas de bourr e simple (s promenom noge) en tournant en
dehors i en dedans.
17. Soutenu en tournant en dehors, en dedans na 1/2 i ceo
okret, zapo~iwu}i sa velike poze.
18. Pas glissade en tournant en dedena po 1/2 okreta.
19. Okret fouett en dehors i en dedans na 1/8 i 1/4 poze u
pozu sa prstima na podu.
20. Pirouette en dehors i en dedans iz V, IV i II pozicije
sa zavr{etkom u V, IV poziciji (I okret).
ALLEGRO
1. Pas chapp battu (sa zanoskom iz V pozicije).
2. Pas chapp sa zavr{avawem na jednoj pozi.
3. Grands pas chapp en tournant na 1/4 i 1/2 kruga.
4. Entrechat quatre.
5. Entrechat trois.
6. Petits pas jet s sa pokretawem u svim pravcima en face
i u malim pozama, s nogom u poloàju sur le cou-de-pied i na 45
stepeni.
7. Sissonne tonb es en face i u pozama.
8. Temps li saut .
9. Pas coup ballonn u stranu, napred, nazad, en face i u
pozama na mestu i sa
okretawem.
10. Pas emboit s napred, u mestu i sa pomerawem.
11. Temps lev s sa nogom na 45 stepeni u svim pravcima i
pozama.
12. Grand sissonne ouverte u svim pozama (bez pomerawa).
13. Grand sissonne ouverte kroz d velopp u svim pozama.
14. Sissonne simple en tournant sa celim okretom en de-
hors i en dedans (mu{karci).
GODI[WI ISPIT
EXERCICES KOD [TAPA
Osnovne ve`be kod {tapa kombinovati sa poluokretima i
okretima en dehors i en dedans.
Pokazati izdràvawa poze na 90 stepeni na poluprstima,
sloènu koordinaciju port de bras, pli , relev , poluprstiju i
zadatih elemenata.
1. Mali adagio umetni~ki obojen.
2. Kombinacije okreta, pirouettes, malih i velikih poza.
3. Ve`be battements d velopp na 90 stepeni.
4. Grand battement na velike poze.
ALLEGRO
1. Izbor skokova koji }e najboqe pokazati mogu}nosti sva-
kog u~enika kao i wegovu individualnost.
2. Grand skokovi.
3. Skokovi en tounant.
4. Skokovi sa battu i zanoskama.
Klasi~an balet je predmet koji ~ini osnovnu disciplinu u
okviru ~itavog {kolovawa igra~a. Ujedno, predstavqa i osnovicu
svake igre i sticawa tehnike izvo|ewa. Redovno ve`bawe, uz do-
bro organizovani ~as, neophodno je i folklornim igra~ima. U~e-
}i klasi~an balet, razra|enom metodom svakog koraka i pokreta,
formirani igra~ usavr{ava svoje telo kao instrument igre, omo-
gu}ava svoj harmoni~an fizi~ki razvoj, dopuwava tehniku igre,
pro{iruje plasti~nost, meko}u, a pre svega razvija koordinaciju
pokreta. Ovladavaju}i pojedinim koracima, okretima, skokovima-
iz klasi~nog baleta folklorni igra~ usavr{ava tehniku igrawa,
muzikalnost i umetni~ki izraz. Na àsovima klasi~nog baleta
folklorni igra~ bi trebalo da postigne disciplinu ve`bawa,
odràvawa kondicije i celokupne fizi~ke spremnosti jer ~as
klasi~nog baleta po svojoj kompleksnosti to omogu}ava. Exerci-
ces kod {tapa, na sredini sale, kombinacije laganih i brzih ve-
`bi, skokova i okreta upravo su tako konstruisani da daju mogu}-
nost za razvoj i obrazovawe svih vrsta budu}ih igra~a.
Za ovaj profil nastava klasi~nog baleta ne}e se odvijati u
specijalnim baletskim parikama (exercices na prstima). Obzi-
rom na to da se spremaju za folklorne igra~e ova tehnika igre ni-
je im neophodna. Ostalim zadacima gradiva iz ovog predmeta uo-
kviri}e svoje celovito igra~ko znawe.
Nastavnicima se preporu~uje frontalni i grupni rad kako
bi se postigli {to boqi rezultati. Potrebno je koristiti demon-
straciju, filnove, video, TV-kasete i fotografije. Grupe u~eni-
ka za ovaj predmet treba da su do 10, kao i u osnovnoj baletskoj
{koli. Mu{karci rade u odvojenim grupama.
Svaki ~as klasi~nog baleta propra}en je klavirskom prat-
wom od gotovog muzi~kog materijala, a, tako|e, potrebno je kori-
stiti i improvizaciju. Korepeticija i nastavna sredstav su ista
kao za ovaj predmet u profilu baletski igra~ balerina.
ETNOLOGIJA
I RAZRED
UVOD U ETNOLOGIJU
Predmet i osnovni zadaci etnologije
Formirawe i razvoj etnologije
Etnologija i srodne nauke
Formirawe i razvoj etnolo{ke nauke u Jugoslaviji
Dru{tvena uloga etnologije i mogu}nost wene primene u sa-
vremenom dru{tvu
ETNOGENEZA NARODA JUGOSLAVIJE
Poreklo naroda Jugoslavije i wihove tradicionalne kultu-
re stanovni{tvo Balkanskog poluostrva pre doseqavawa Slove-
na; doseqavawe Slovena i proces Slivensko-Balkanske kulturne
simbioze
Razvitak tradicionalne kulture orkentalni, mediteran-
ski, romanski i sredwoevropski kulturni uticaj i proces dife-
rencijacije tradicionalne kulture na tlu Jugoslavije
Etni~ki razvitak naroda Jugoslavije Etni~ka imena
II RAZRED
SOCIJALNA KULTURA DRU[TVENA ORGANIZA-
CIJA
Selo kao dru{tveno ekonomska zajednica
Katunska organizacija
Plemenska i bratstveni~ka organizacija
Obi~ajno pravo
Srodstvo i srodni~ki odnosi
Brak Porodica Doma}instvo Zadruga
Elementi socijalne kulture u savremenom dru{tvu
DRU[TVENI OBIÂJI
Obi~aji iz ìvotnog ciklusa obi~aji po ro}ewu, brak i
ènidbeni obi~aji, pogrebni obi~aji
Obi~aji vezani za odnose me|u qudima gostoprimstvo, po-
bratimstvo, odnosi me|u susedima, sva|e, kletve i dr.
Obi~aji uz pojedine poslove izbor mesta i zidawe stani-
{ta, obi~aji uz poqske radove, uz sto~arstvo i obi~aji uz pojedine
zanate
III RAZRED
NARODNA RELIGIJA SRBA
Istraìvawe narodne religije izvori, publikacije, auto-
ri
Osnovne karakteristike i osnovni slojevi narodne religi-
je odre|ewe narodne religije, najstariji sloj, starobalkanski
elementi, hristijanizacija, islamizacija i tragovi narodne reli-
gije u savremenom dru{tvu
Religijsko mi{qewe
kult vuka, medveda, zmije, vode, kamena, vatre, simbolika
krsta, kruga, desne i leve strane
demonologija demoni, prirode, sudbine, bolesti i dr.
Religijsko pona{awe
religijski kompleks vezan za ra|awe, kuvadu, inicijacije,
svadbu, smrt i pogreb, vreme àlosti, ubijawe
staraca i dr.
religijski kompleks vezan za praznike: Boì}, Bele po-
klade, Uskrs, \ur|evdan, Duhovi, Vidov-
dan, Ivandan, Porodi~na i seoska slava
IV RAZRED
NARODNA NO[WA
Klasifikacija i tipovi narodne no{we
NARODNA (USMENA) KWI@EVNOST
Uvod u usmenu kwièvnost
Narodne pripovetke beleèwe i klasifikacija: basne,
bajke, legende, novele i dr.
Narodne lirske pesme karakteristike i podela: kalendar-
ske, obredne, obi~ajne, pesme o radu, religiozno-moralno pou~ne i
dr.
Poslovice, zagonetke i druge kra}e umotvorine
Pripovedne pesme karakteristike i podela: bajke u stiho-
vima, religiozno-moralno pou~ne legende u stihovima i dr.
OBREDNE IGRE
Uvod
Karakteristike obrednih igara na~in igrawa, dramsko-
mimi~ki elementi, oblici, muzi~ka pratwa, mesto izvo|ewa, sred-
stva, vreme izvo|ewa
Pregled obrednih igara u Jugoslaviji i wihove promene
obredi za plodnost, kult predaka, inicijacije, obredi za zdravwe,
za{titni obredi i nastale promene
Istorijski osvrt na povezanost obi~aja i obrednih igara
prou~avawe, dru{tvene funkcije obrednih igara i simbolika
ETNOMUZIKOLOGIJA
I RAZRED
Uvod: etnomuzikologija kao nauka o muzi~kom folkloru
razvoj u svetu i kod nas, prvi fonograf, centsistem; institucije
gde se prou~ava narodna muzika; publikacije, diskografija, arhi-
vi.
FOLKLOR
Pojam, definicija; srodne nauke folkloristika, etnolo-
gija; muzi~ki folklor podela prema akusti~kim izvorima: vo-
kalna, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika; ostale
nau~ne discipline: organologija, etnokoreologija....
VOKALNA MUZIKA
Narodna pesma pojam, nastanak, varijante; klasifikacije
ste, kalendar; sinkretizam kao va`na osobenost vokalne tradici-
je.
Narodni insstrument kao ~ovekova produèna ruka; kla-
sifikacija narodnih muzi~kih instrumenata sa posebnim akcen-
tom na instrumentima na kojima se izvodi praksa u prvom razredu
svirala, okarina, dvojnice i vojvo|anska tamburica.
Idiofoni muzi~ki instrumenti.
Membranofoni muzi~ki instrumenti.
{kolu
D. Devi}: Etnomuzikologija, skripte I-III, Beograd 1977.
Niz etnomuzikolo{kih radova o raznim problemima iz
oblasti etnomuzikologije
jal iz iste oblasti
ISPITNI PROGRAM
1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva
II RAZRED
VOKALNA TRADICIJA
U Srbiji: jendoglas, vi{eglas.
Vokalna tradicija Crne Gore.
Melopoetska analiza narodnih pesama: stih, oblik, kaden-
ca, ritam i tonski niz.
NARODNI MUZI^KI INSTRUMENTI
Aerofoni: klasifikacija.
Jednostavni aerofoni instrumenti.
Labijalni duva~ki instrumenti flaute
{kolu
jal iz iste oblasti
VE@BE TOKOM GODINE
Melografisawe jednostavnih dvoglasnih narodnih pesama,
melopoetska analiza pesama.
ISPITNI PROGRAM
1. Usmeni ispit sa tri pitawa iz pre|enog gradiva;
2. Jedna melpoetska analiza pesme zadata na licu mesta.
III RAZRED
VOKALNA TRADICIJA NEKADA[WIH JUGOSLO-
VENSKIH REPUBLIKA
Vokalna tradicija Bosne i Hercegovine
Vokalna tradicija Hrvatske.
Vokalna tradicija Slovenije.
Vokalna tradicija Makedonije.
DUVA^KI INSTRUMENTI
Sa idioglotnim piskom klarineti.
Sa heteroglotnim piskom oboe.
Sa levkastim nausnikom trube.
{kolu
jal iz iste oblasti
VE@BE TOKOM GODINE
Melografisawe jednostavnijih instrumentalnih melodija.
ISPITNI PROGRAM
IV RAZRED
VOKALNA TRADICIJA BALKANSKIH NARODA
Vokalna tradicija Vlaha.
Vokalna tradicija Bugarske.
Vokalna tradicija Gr~ke.
Vokalna tradicija Albanije.
INSTRUMENTALNI ANSAMBLI
GRADSKA FOLKLORNA MUZIKA
Novokomponivana narodna muzika.
{kolu
jal iz iste oblasti
VE@BE TOKOM GODINE
Melografisawe jednostavnijih vokalno-instrumentalnih
narodnih oblika pevawe uz gusle i sl.
ISPITNI PROGRAM
SOLFE\O
I RAZRED
MELODIKA
Lestvice dur-mol sistema obnavqawe gradiva kroz upore-
|ivawe istoimenih tonaliteta i tonaliteta prve kvintne srodno-
sti. Paralelni tonaliteti.
Napomena: obnavqawe do ~etiri predznaka a ostale prika-
zati samo informativno (pevawe lestvice i kadence).
Transponovawe motiva sa hromatskim skretnicama i prola-
znicama. Modulacije na dominantu i na paralelu. Obrada 10 meli-
zmati~nih narodnih pesama i 10 pesama uz igru.
Lestvi~ni nizovi karakteristi~ni za srpsko narodno peva-
we. Transponovawe melodija na finalis ge1.
RITAM
Ritmi~ko ~itawe orskih igara i prigodnih instruktivnih
primera prema ritmu srpskih kola. Kucawe ritma sa dve ruke, po-
sebno nepravilne ritmi~ke grupe i narodni ritmovi.
OPA@AWE INTONIRAWE DIKTATI
Opaàwe i zapisivawe ritmi~kih okosnica narodnih iga-
ra;
zapisivawe kratkih motiva iz pevanih narodnih pesama (i
wihovo varirawe);
opaàwe tonova prema obradi melodike;
prepoznavawe lestvi~nih nizova karakteristi~nih za tra-
dicionalnu muziku i wihovo zapisivawe.
GODI[WI ISPIT
1. Pevawe re~ima i solmizacijom jedne narodne pesme, ili
igre uz pevawe;
2. Pevawe nepoznate narodne pesme iz notnog teksta prema
gradivu iz melodike;
3. Ritmi~ko ~itawe ili izvo|ewe ritma kucawem.
II RAZRED
MELODIKA
Alteracije i muztacije u srpskom narodnom pevawu; promene
tetrahorada (prema izabranim narodnim pesmama i delovima
Osmoglasnika). Obrada teìh melizmati~nih melodija u laganom
tempu i brzih igara sa nepravilnim ritmi~kim grupama (narodni
ritam). Pevawe srpskih pesama iz melografskih zbirki i orskih
igara. Dvoglasno i troglasno pevawe srpskih narodnih pesama
(narodnih i aranìranih).
Pevawe narodnih pesama ostalih balkanskih zemaqa sa upo-
znavawem wihovih tonskih i ritmi~kih karakteristika.
RITAM
Razlikovawe akcenata (ja~ih i slabijih) u narodnim igrama;
sistematizacija ritmi~kih vrsta tradicionalne muzike. Ritmi~-
ko ~itawe orskih igara sa i bez promene tempa.
GODI[WI ISPIT
1. Pevawe re~ima i solmizacijom jedne narodne pesme, ili
igre uz pevawe;
2. Pevawe nepoznate narodne pesme iz notnog teksta prema
gradivu iz melodike;
3. Ritmi~ko ~itawe ili izvo|ewe ritma kucawem.
TEORIJA MUZIKE
I RAZRED
LESTVICE DURA I MOLA :
obnavqawe svih istoimenih tonaliteta na osnovnim tono-
vima i svih durskih lestvica do sedam predznaka.
INTERVALI I AKORDI:
obnavqawe i utvr|ivawe izgradwe svih intervala do deci-
me;
utvr|ivawe durskih i molskih kvintakorada i wihovih
obrtaja, kao i
izgradwa obrtaja na zadatim tonovima;
umaweni i prekomerni kvintakord i obrtaji umawenog
kvintakorda.
TONSKI NIZOVI TRADICIONALNE MUZIKE:
od trihorda i tetrahorda navi{e do obima oktave u kre-
tawu naniè ka finalisu ge1;
sistemi vezivawa tetrahorada.
Napomena: ne insistirati na nazivima tonskih nizova, ve}
na izgovarawu tonova i mogu}im varijantama!
GODI[WI ISPIT
1. Poznavawe klasi~nih dursko-molskih lestvica usmena
provera;
2. Test iz poznavawa intervala i akorada, prvenstveno od
osnovnih tonova navi{e i naniè (dur mol kvintakord);
3. Analiza jedne narodne pesme karakteristi~ni lestvi~-
ni niz, intervali i finalis.
II RAZRED
TONSKI NIZOVI TRADICIONALNE MUZIKE:
sistematizacija prema finalisu ge1 i de1 i ve`be tran-
sponovawa;
odre|ivawe anbitusa i karakteristi~nih finalisa pri
sistematizaciji in F;
leè}i tonovi narodnih instrumenata (leè}i i pokret-
ni bas) i teorijsko tuma~ewe pevawa na bas;
mikro oblici narodnih igara i pesama;
tuma~ewe latentnih harmonija srpske narodne muzike, vo-
kalne i instrumentalne;
starija i novija muzi~ka tradicija prepoznavawe sa fo-
no zapisa.
GODI[WI ISPIT
1. Analiza oblika date narodne pesme, odnosno igre;
2. O starijoj i novijoj tradicionalnoj muzici usmena pro-
vera pre|enog gradiva i prepoznavawe pevawa prema fono zapisu.
MUZI^KI OBLICI
III RAZRED
I ELEMENTI MUZI^KOG OBLIKA
Pe~enica, period (8)
Nepravilnost u gra|i re~enice i perioda (8)
Motiv, motivski rad (8)
Dvotakt, figura, pasa` (4)

Pravilnik o Nastavnom Planu I Programu Za Srednju Muzičku Školu 1996 Godine

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Pravilnik o Nastavnom Planu I Programu Za Srednju Muzičku Školu 1996 Godine

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

9

Na osnovu ~lana 24. stav 1. Zakona o sredwoj {koli (Slu`-

dva stepeni en; 9 korenkvadratnx iz dev ti; 3/64 korenku-

DD) i wen zamenik kao dvostruko

Vous aimerez peut-être aussi