/ REVIEWS / COMTES RENDU

.. . 6. .4 (2011)
1061
kritiari zanemaruju kontekst i intelektual-
nu klimu (funkcionalni racionalizam i uti-
litarizam) u kojoj je Gerc radio. U Zavr-
nim razmatranjima, Gordana Gorunovi
rekapitulira najvanije faze iz Gercove in-
telektualne biografije i podvlai doprinose
njegovih terenskih radova u Indoneziji i
Maroku za razumevanje modernizacije se-
ljakih drutava u postkolonijalno doba,
kao i vanost simboliko-interpretativnog
pristupa.
U svojoj knjizi posveenoj jednom
od najznaajnijih antropologa dananjice,
Gordana Gorunovi se osvre i na iri
socio-kulturni kontekst druge polovine
20. veka u kome je Gerc veim delom i-
veo i radio, ali i na Gercove intelektualne
i istorijske i interdisciplinarne pretee. S
tim u vezi, u knjizi "Antropologija Kli-
forda Gerca" mogue je nai objanjenja
o Boasovom i Kreberovom tumaenju
nauke i istorije, kao i iscrpne preglede o
stanju u antropologiji u 1960-im i 1970-
im, o Parsonsovom projektu velike dru-
tvene teorije, strukturalizmu i Levi-
Strosovom tumaenju kulture i ljudske
prirode, simbolikoj antropologiji Vikto-
ra Tarnera, fenomenologiji, Rikerovoj te-
oriji tumaenja teksta, hermeneutici itd.
S obzirom na uticaj Gercovih dela, odno-
sno njegovih metoda i teorija na antropo-
logiju, sociologiju, istoriju, knjievnost,
filozofiju, studije religije i kulture, mo-
nografija dr Gordane Gorunovi predsta-
vlja ne samo vredan doprinos razumeva-
nju i tumaenju antropolokih teorija ve
i nezaobilazno tivo za studente pomenu-
tih disciplina, ali i za laike koji se intere-
suju za razumevanje i "tumaenje" sveta
oko sebe. Autorka je strpljivo pristupila
jednom kompleksnom zadatku u ko-
me na jednostavan i jasan nain, pristu-
panim jezikom i lakim stilom, pokazuje
ne samo da vlada materijom, ve i da za-
hvaljujui svojoj erudiciji i promiljenim
komentarima predstavlja dostojnog Ger-
covog "tumaa". S tim u vezi, preporuu-
jem knjigu Gordane Gorunovi, zato to
nudi jasan, pregledan i kritiki osmiljen
pogled na antropologiju Kliforda Gerca
dok istovremeno predoava i glavne (ne-
zaobilazne) metodoloke postavke i pro-
bleme koji su se pojavljivali u istoriji an-
tropologije.

Mari j a Krst i


Manifestacije moi kroz prizmu muzeja.

Ljiljana Gavrilovi. Muzeji i granice
moi. 2011. Beograd: XX vek, str. 192.

Dragoceno, viegodinje iskustvo
muzeolokog rada dr Ljiljane Gavrilovi
nalo je svoj izraz u jo jednoj u nizu stu-
dija posveenih problematici muzeja, ko-
je je ova autorka potpisala. Njome je
obogaena lina i ve pozamana biblio-
grafija Ljiljane Gavrilovi, ali je i biblio-
teka XX vek, u ijem izdanju ova knjiga
stie u ruke italaca, na svoj spisak doda-
la temu koja nije bila toliko zastupljena
meu njenim dosadanjim naslovima.
Danas uveliko prihvaenu konstataciju
da muzeji predstavljaju nosioce, ali i kre-
atore ideologija i razliitih znaenja,
autorka je prihvatila kao poziv na razma-
tranje i dekonstrukciju odnosa izmeu
muzeja, drutva i politika identiteta. Tom
prilikom je panju usmerila na mo koja
se manifestuje kroz muzeoloku praksu,
a prevashodno se tie definisanja, urei-
vanja i predstavljanja univerzuma kroz,
antropolozima dobro poznato, povlaenje
odgovarajuih granica. Osnovnu vodilju
ove studije ini misao da klasifikacije i
taksonomije, koje se uspostavljaju kroz
muzeoloku praksu, odraavaju primenu
dominantnih drutvenih stavova na nepo-
sredno razumevanje kategorisanog arte-
fakta, a posredno i itavog sveta.
/ REVIEWS / COMTES RENDUS
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 6. Is. 4 (2011)
1062
Idejnu pozadinu prikupljanja i pre-
zentovanja grae ova studija predstavlja
u dijahronoj perspektivi, veto je povezu-
jui sa pregledom razvoja same muzeo-
loke prakse. Time ona u poetnom po-
glavlju preuzima ulogu vodia kroz po-
stavke tzv. kabineta uda, nastalih irom
Evrope ak vie od dva veka pre danas
poznatih muzeja, kao i kroz dalji razvoj
muzejskih izlobi koji su raskidale sa ta-
kvim predmodernim manirom prezenta-
cije, ograniavajui se iskljuivo na izla-
ganje "znanja o realnosti". Ipak, ovaj
vodi nas samo usputno obavetava o uz-
budljivim sadrajima zbirki iz kasne re-
nesanse i baroka u kojima su rame uz ra-
me stajali fetusi u formalinu, afrike sta-
tuete i jednorogov rog, i pre bira da go-
vori o samom nainu organizacije i idej-
ne formulacije sveta kroz praksu predsta-
vljanja artefakata, u kojoj je glavnu re
vodio vlasnik takvog kabineta. Autorka
istie da je ova individualna mo u uspo-
stavljanju i prikazivanju reda u univerzu-
mu odmenjena u modernom dobu naci-
jom na koju prelazi uloga nosioca reda i
kontrole. Upravo je ovde prelomna taka
studije od koje se ide ka bliem razma-
tranju manifestacija moi i njihovih po-
sledica u modernoj muzeolokoj praksi.
U poglavljima koja slede dva su ni-
voa na kojima se elaborira misao da mu-
zeji reflektuju diskurzivnu sliku sveta
oblikovanu raspodelom drutvene moi:
nacionalni i klasni. Autorka ukazuje na
nekoliko znaajnih "zadataka" velikih
nacionalnih muzeja, osnovanih po formi-
ranju nacionalnih drava u Evropi, kao
to su poduavanje kulture veinskog na-
roda i razvijanje patriotskog duha, te po-
tvrivanje moi i granica nacije-kao-dr-
ave. Pritom je posebnu panju usmerila
na razmatranje posledica apolitinog
koncepta kulture, poniklog na temeljima
nemakog romantizma, koji je muzejima
dao za pravo imaginarno i realno povla-
enje granica i omeivanje nacionalnog
prostora. Autorka nije propustila da pro-
zbori i o savremenim evropskim trendo-
vima koji se kreu upravo u suprotnom
pravcu, tj. ka relativizaciji granica i pre-
vazilaenju neravnopravnosti kultura, to
je svakako posledica novog politikog
poretka, ali i jo jedna prilika i mogu
nain da muzeji odigraju svoju vanu
drutvenu ulogu. Dalja analiza uzima
klasnu osnovu kao jo jedan drutveno
demarkacioni inilac koji je figurirao kao
bitan od zaetaka moderne muzeoloke
prakse. Tom prilikom, ukazano je da mu-
zejske postavke ne samo da su se obraa-
le prvenstveno drutvenoj eliti i zadovo-
ljavale ukus srednjih i viih slojeva, ve
su, ponesene romanitarskim zanosom,
prezentovale konstruisanu i idealizovanu
sliku tzv. narodne kulture. Autorka, sto-
ga, poziva savremene muzeje da budu
mesta pomirenja izmeu socijalnih sloje-
va, ukljuivanjem u svoj izlobeni pro-
stor i onih koji su esto ostajali po strani,
ali pre svega usvajanjem jezika koji oni
sami prepoznaju i prihvataju.
Ni ovim, meutim, nisu iscrpljeni po-
kazatelji definiue moi muzeja, pa se i
druga osetljiva pitanja prava, nejednako-
sti i razliitih pozicija interpretacije u da-
ljem toku studije uvode pred itaoca.
Jedno od njih je pitanje uspostavljanja
granica same ljudskosti koje je razmotre-
no na primeru razliitih odnosa prema
ljudskim ostacima, problematizacije nji-
hovog prikazivanja u javnosti, kao i nji-
hovog prisvajanja od strane druge kultu-
re. Drutvena sporenja, koja se tom prili-
kom neminovno javljaju, autorka tumai
kao pokuaje primene razliitih obrazaca
miljenja na ove, za svako drutvo, bitne
probleme, a posebno istiui evrocentri-
nost Zapadne civilizacije koja je i tvorac
ideje muzeja i sekularnog izlaganja. Za-
nimljivi uvidi dati su i u sledeem pogla-
vlju u kome se raspravlja problem nasle-
/ REVIEWS / COMTES RENDU
.. . 6. .4 (2011)
1063
a odreene kulture koje se nalazi izvan
dravnih granica i, samim tim, van do-
maaja dravne zatite. Dati problem se
posebno ukazuje kao bitan i aktuelan u
domaem kontekstu, pa se znaaj ovog
poglavlja ogleda u pozivaju na intenziv-
no razmiljanje o njemu i mogunosti sa-
gledavanja ovog problema u svoj njego-
voj kompleksnosti.
Sledea dva poglavlja posveena su
analizi problema i pitanja karakteristi-
nih za domai kontekst, a vezanih za mu-
zeoloku praksu. Na prvom mestu, autor-
ka polemie o adekvatnoj terminologiji i
izlae argumente o problematinosti poj-
ma batina koji preti da potisne naslee,
u medijskom, politikom ali i naunom
jeziku. Nakon toga pozabavila se i feno-
menom uestalog nicanja etno-kua kao
muzeja, analizirajui njihovu pojavu
kroz potrebu (re)izgradnje identiteta i po-
smatrajui ih kao zatvorene celine, usme-
rene prevashodno ka lokalnom identitetu.
Istraivakom oku nisu promakle ni et-
no-kafane i uopte turistika ponuda u
pomenutom stilu, postavljene u analiti-
koj prespektivi spram etno-kua i tuma-
ene kao usmerene ka prevazilaenju
granica i otvorenom lokalnom identitetu.
U pretposlednjem poglavlju predsta-
vljen je potencijal virtuelnog prostora u
muzeolokoj praksi, kao i novi metod
"uenja kroz igru" koji su mnogi svetski
muzeji usvojili. U studiji, ipak, ne naila-
zimo na idealizaciju najmodernijih meto-
da, ve se u njoj nudi i rasprava o svim
njihovim prednostima i tekoama. Na
kraju nije izostravljeno ni nematerijalno
kulturno naslee, uloga antropologije u
njegovom ouvanju, ali i mnogobrojni
problemi koji se javljaju tom prilikom.
Samo neki od razmotrenih su pitanje eg-
zotizacije nematerijalnog naslea koje se
esto predstavlja turistima, a ne postoji u
svakodnevnom ivotu, problem njegovog
definisanja na osnovu etnikog principa,
ili, recimo, zatite obiaja koji su u koli-
ziji sa savremenim etikim ili zakono-
davnim naelima.
Tek kada ovu studiju posmatramo u
kontekstu njenog pisanja i nastanka mo-
emo stei celovitu sliku o njenom zna-
aju i doprinosu. Naime, autorka je sve
vreme insistirala na komparativnoj pre-
spektivi u kojoj je veto balansirala iz-
meu muzeoloke prakse u domaem
kontekstu i one koja se razvila u napred-
nim zapadnim drutvima. U tom pogle-
du, ova studija ne samo da predstavlja
apel na hitno osavremenjivanje muzeolo-
ke prakse u Srbiji, ve i poziva na njeno
prepoznavanje kao nunog i interesant-
nog polja istraivakog rada, te upuuje
na poeljne naine antropolokog anga-
ovanja u ovom poslu.

Vesna Tri funovi