DEKARBONIZACIJA VODE

Tvrdou vode ine vievalentni metalni katjoni kao to su katjoni kalcijuma,

magnezijuma, gvoa, mangana i stroncijuma. Navedeni katjoni se pojavljuju u prirodnim
vodama kao posledica kontakta vode sa sedimentom i rastvaranjem navedenih katjona. Na stepen
rastvaranja utie prisutni ugljen-dioksid koji nastaje bakterijskom aktivnou u sedimentu i vodi
ili apsorpcijom iz atmosfere. Nastala ugljena kiselina potpomae rastvaranje katjona, a samim
tim i poveanje tvrdoe vode.
Kao mera tvrdoe vode koristi se stepen, a u praksi se koriste pojmovi:
ukupna tvrdoa (UT) koju ine sve soli kalcijuma i magnezijuma
(vezane u vidu bikarbonata, karbonata, sulfata, hlorida, nitrata i silikata),
karbonatna tvrdoa (KT) koju ine svi kalcijumovi i magnezijumovi
bikarbonati i karbonati,
nekarbonatna tvrdoa (NT) koju ine kalcijumove i magnezijumove
soli sulfati, hloridi, nitrati i silikati
karbonatna tvrdoa (CaT) koju ine sve soli kalcijuma rastvorljive u
vodi
magnezijumova tvrdoa (MgT) koju ine sve magnezijumove soli
rastvorljive u vodi
anjonska tvrdoa (AT) je zbir hlorida, sulfata, i nitrata, odnosno
anjona mineralnih kiselina
bazna tvrdoa (BT) je zbir karbonatne i anjonske tvrdoe.
Tvrdoa vode se izraava u mg CaCO
3
dm
3
vode ili u stepenima (nemakim, francuskim i
engleskim).

Postupci omekavanja i dekarbonizacije vode

Omekavanje vode predstvalja uklanjanje ukupne tvrdoe, odnosno uklanjanje svih
rastvorenih kalcijum i magnezijum jona. oda se nakon obrade naziva omekana voda (UT=0).
Omekavanje vode izvodi se primenom dva osnovna postupka: hemijsko omekavanje
vode i omekavanje vode primenom neutralne jonske izmene. Omekavanje vode primenjuje se
kod pripreme vode za industrijsku upotrebu, u pripremi rashladne ili napojne vode, te u
prehrambenoj industriji u proizvodnji piva i bezalkoholnih pia. Dekarbonizacija vode se
sprovodi kao prva faza omekavanja vode pre demineralizacije pomou jonskoizmjenjivakih
smola, a predstavlja delimino omekavanje vode, odnosno uklanjanje soli karbonatne tvrdoe
[Ca(HCO
3
)
2
i Mg(HCO
3
)
2
]. Dekarbonizacija se moe izvriti termikom obradom vode,
doziranjem krea u vruem ili hladnom, kao i kiselinom ili slabo kiselim jonskim izmenjivaem
u cilju pripreme vode kod proizvodnje piva i bezalkoholnih pia, te u pripremi napojnih ili
rashladnih voda.

1. Dekarbonizacija vode kreom na toplo
Ovaj postupak se koristi za delimino omekavanje voda, koje imaju visoku karbonatnu
tvrdou, i dosta mehanikih neistoa u sebi. Postupak se vodi na temperaturi od 80C. Prednosti
dekarbonizacije vode kreom na toplo, u odnosu na dekarbonizaciju vode kreom na hladno su:
nema potronje krea na slobodni CO
2
jer se desorbuje zagrevanjem, reakcije su brze, efekat
taloenja je bolji, a i filtriranje lake. Kre se moe koristiti kao krena voda ili kao kreno
mleko sa sadrajem CaO od 25-40 g/l. Kod ovog postupka izdvaja se celokupna karbonatna
tvrdoa i magnezijumova tvrdoa prema reakcijama:
Ca(HCO
3
)
2
+ Ca(OH)
2
2CaCO
3
+ 2H
2
O
Mg(HCO
3
)
2
+Ca(OH)
2
CaCO
3
+ MgCO
3
+ 2H
2
O
MgCO
3
+ Ca(OH)
2
Mg(OH)
2
+ CaCO
3

MgSO
4
+ Ca(OH)
2
Mg(OH)
2
+ CaSO
4

MgCl
2
+ Ca(OH)
2
Mg(OH)
2
+ CaCl
2

Prilikom rada na toplo MgCO
3
je nerastvoran, a taloenje Mg(OH)
2
je praktino
kvantitativno, tako da viak krea nije potreban. U nekim sluajevima se dekarbonizacijom vode
kreom na toplo dobija voda eljenog kvaliteta s obzirom na njenu dalju upotrebu, tj. ova
dekarbonizacija predstavlja zavrnu fazu pripreme vode. Meutim, ei je sluaj da ona ini
samo prvu fazu pripreme vode za dalje omekavanje hemijskim putem ili jonskom izmenom.

2. Termika dekarbonizacija
Termikom dekarbonizacijom se iz vode uklanjaju samo soli KT i slobodna ugljena
kiselina, zagrevanjem na temperaturu iznad 75-80C na atmosferskom ili povienom pritisku,
prema reakciji:

Do pomeranja ravnotee udesno dolazi zbog desorpcije CO
2
izazvane povienjem
temperature.
Da bi izdvajanje CO
2
bilo to potpunije, potrebno je intenzivno meanje vode koja se
dekarbonizuje, naroito ako se koristi samo zagrevanje, a ne i kljuanje vode. Ovo je razlog zato
se esto u laboratoriji, termikom dekarbonizacijom vode dobiju bolji rezultati nego u praksi.
Zagrevanjem vode do temperature kljuanja, CO
2
se moe potpuno odstraniti. Na taj nain se
znaajno smanjuje CaKT, ali ne i MgKT jer nastaje MgCO
3
, koji se inae dobro ratsvara. Ovim
postupkom nije mogue ni potpuno uklanjanje CaKT, zbog toga to nastali CaCO
3
nije apsolutno
nerastvoran. Ako je u vodi prisutan Mg(HCO
3
)
2
njegovo izdvajanje se odvija u dva stepena:
prvo se obrazuje relativno dobro rastvoran MgCO
3
po reakciji:
Mg(HCO
3
)
2
MgCO
3
+ CO
2
+ H
2
O
duim zagrevanjem vode na taki kljuanja MgCO
3
hidrolizuje i prelazi u teko
rastvoran Mg(OH)
2
prema reakciji:
MgCO
3
+ H
2
O Mg(OH)
2
+ CO
2