Dona Haravej

Kiborzi: Mit o politikom identitetu

http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/caopii/cena/!!!"###$%/d&'/how$ht
ml(tdlang)ee* &+.&,.-&+. ,%.&%h
.elela bih da zakljuim jednim mitom o identitetu i ogranienjima* koji bi mogao da
utie na politiku imaginaciju na kraju dvadeetog veka. /vu priu dugujem picima kao
0to u D1oana 2a* 3emjuel 2. Dilejni* D1on "arli* D1ejm 4iptri ml* /ktavia 5atler*
Monik "itig i "onda Mekintajer. 4o u na0i pici koji itra1uju 0ta znai biti otelotvoren
u 6haj77tek8 vetovima. /ni u teoretiari kiborga. 9ntropolog Meri Dagla :,;<<* ,;=&>*
koja itra1uje zaetke telenih ogranienja i dru0tvenog ure?enja* mo1e nam pomo@i da
hvatimo od kakve je u0tinke va1noti poetika tela za pogled na vet* a amim tim i na
politiki jezik.
Arancuke Beminitkinje kao 0to u Ci #rigarej i Monik "itig* uz ve razlike koje me?u
njima potoje* znaju kako da 6pi0u8 teloD one znaju kako da od poetike Bragmentacije i
rekontitucije tela itkaju erotinot* komologiju i politiku. 9merike radikalne
Beminitkinje poput 3uzan EriBin* /dri Cord i Fdrijen 2i imale u znaajan uticaj na
na0u politiku imaginaciju G i mo1da previ0e ograniile na0e hvatanje prihvatljivog
telenog i politikog jezika. /ne initiraju na organkom* uprottavljaju@i ga
tehnolo0kom. 9li njihovi imboliki itemi i rodna tanovi0ta ekoBeminizma i
Beminitikog paganizma* koji u bogati organicizmom* mogu e hvatiti jedino kao
uprottavljene ideologije u kontektu kraja %&. veka* o kojima govori proB. 3andoval.
4akvi itemi obehrabruju vakog ko nije preokupiran ma0inama i ve0@u kanog
kapitalizma. H tom milu oni u deo veta kiborga. 3 druge trane* veliki potencijal za
rad Beminitkinja le1i u otvorenom prihvatanju mogu@noti koje proitiu iz loma janih
razlika izme?u organizma i ma0ine i linih razlika koje oblikuju optvo zapadnog
oveka. Hpravo je imultanot tih lomova ono 0to nainje matrice dominacije i otvara
nove geometrijke mogu@noti. Ita e mo1e nauiti iz line i politike -tehnolo0ke
zaga?enoti-( Jakratko @u e ovrnuti na dve grupe tektova koji e me?uobno
pro1imaju i mogu pomo@i pri kontrukciji jednog kibor0kog mita* koji mo1e biti od
pomo@i: tvaranje obojenih 1ena i montruoznih 6optava8 u Beminitikoj naunoj
Bantatici.
"e@ am pomenula da -obojene 1ene- mogu biti hva@ene kao jedan vid kibor0kog
identiteta* jedna bogata ubjektivnot* intetizovana tapanjem autajderkih identiteta* u
lo1enim politiko7itorijkim nalagama njene -biomitograBije-* Kami :Cord* ,;+%D King*
,;+=a* ,;+=b>. Lotoje materijalni i kulturni okviri u koje bi ovaj potencijal mogao da e
uklopiD /dri Cord :,;+'> je na tragu ove ideje a vojom 3etrom 9utajderkom. H mom
politikom mitu* 3etra 9utajderka je the off-shore 1ena* na koju amerike radnice* 1ene
i Beminitkinje* po nekom va1e@em mi0ljenju* gledaju kao na neprijatelja* kao na pretnju
njihovoj olidarnoti i igurnoti. Ja amerikom kontinentu* u amim 39D* 3etra
9utajderka predtavlja potencijal* deo razliitoti raa i etnikih identiteta 1ena kojima
e manipuli0e u cilju tvaranja podela* konkurencije i ekploatacije u okviru itih
indutrija. -/bojene 1ene- u po1eljna radna naga u naunotehnolo0kim indutrijama. 4o
u tvarne 1ene za koje je kaleidokop atavljen od vetkog tr1i0ta eka* tr1i0ta radne
nage i politike reprodukcije G vakodnevni 1ivot. Mlade Koreanke koje u ekploatiane
u indutriji eka i elektronkoj indutriji* regrutuju e u rednjoj 0koli i obrazuju za rad
na integrianim kolima. Limenot* naroito na englekom jeziku* kriterijum je koji
izdvaja -jeBtinu- 1enku radnu nagu* tako privlanu multinacionalnim kompanijama.
Jauprot orijentalnim tereotipima o -jezikoj primitivnoti-* pimenot poebno
obele1ava obojene 1ene. Jju u ticale amerike crne 1ene* jednako kao i mu0karci* kroz
itoriju rizikovanja optvenog 1ivota radi ticanja ve0tine itanja i pianja. Lianje je od
poebnog znaaja za kolonizovane grupacije. Lianje igra u0tinku ulogu u zapadnom
mitu o razlici izme?u umenih kultura i kultura a pimom* izme?u primitivnih i
civilizovanih mentaliteta. /no ima jednako va1nu ulogu i u proceu brianja takve razlike
u -potmodernitikim- teorijama koje napadaju Balogocentrizam Kapada* njegovim
obo1avanjem monoteitikog* Balikog* autoritativnog i individualizovanog rada*
jedintvenog i avr0enog naziva.
5orba oko znaenja pianja najva1niji je oblik avremene politike borbe. /loba?anje
igre pianja mrtno je ozbiljna tvar. Loezija i prie amerikih obojenih 1ena talno
govore o pianju* o ticanju mo@i oznaavanjaD ali ovaj put ta mo@ ne me biti ni Balika*
ni nevina. Lianje kiborga ne me biti pianje o Ladu* anjarenje o celovitoti koja je
-jednom davno- potojala* pre jezika* pre pianja* pre Mu0karca. Lianje kiborga je pianje
o mo@i pre1ivljavanja* onoj mo@i koja e ne zaniva na prvobitnoj nevinoti* ve@ na
doezanju redtava kojima e mo1e oznaiti vet* koji je oznaio njih kao -one druge-.
4a redtva u eto prie* prie koje e iznova priaju* verzije koje preokre@u i izme0taju
hijerarhijko dvojtvo naturalizovanih identiteta. Lrepriavaju@i prie o poreklu* pici
kiborzi podrivaju centralne mitove o poreklu zapadne kulture. 3vi mo mi kolonizovani
poredtvom tih mitova o poreklu* njihovom e1njom za vojim otvarenjem u
apokalipi. 4e Balogocentrine prie o poreklu* koje u od u0tinke va1noti za
Beminitkinje7kiborge* ugra?ene u u dolovne tehnologije G tehnologije koje -pi0u- vet*
biotehnologiju i mikroelektroniku G a koje u nedavno upele da tektualizuju na0a tela u
vidu 0iBrovanih poruka na MNC. Aeminitike kiborg7prie imaju zadatak da ponovno
kodiraju komunikaciju i inteligenciju* ne bi li ubverzivno delovale na komandu i
kontrolu.
Aigurativno i dolovno* jezika politika pro1ima ve borbe obojenih 1enaD a prie o jeziku
imaju poebnu mo@ u bogatom avremenom piateljtvu amerikih obojenih 1ena. Ja
primer* prepriavanja poveti o uro?enikoj 1eni Malin@e* majci rae -kopiladi-* rae
novog veta* gopodarici jezika* i ljubavnici Korteza* imaju poebno znaenje za
kontrukciju identiteta Oikana. Oeri Moraga :,;+N> u LJUBAVI U GODINAMA RATA
itra1uje teme identiteta bez poedovanja prajezika* bez potojanja prve od vih pria* bez
prvobitnog boravka u harmoniji legitimne heteroekualnoti u vrtu kulture* dakle u
ituaciji kada pojedinac ne mo1e da zanuje identitet na mitu ili na padu i gubitku
nevinoti i prava na prirodna imena* bilo da je ime majino ili oevo. Moragino pianje*
izvanredna -pimenot- njene poezije predtavlja prekr0aj na iti nain na koji je prekr0aj
Malinino vladanje jezikom ovajaa G prekr0eno pravilo* nelegitimna produkcija koja
omogu@ava pre1ivljavanje. Moragin jezik nije -celot-D on je veno ikontruian* himera
englekog i 0pankog G i jedan i drugi jezici ovajaa. 9li* upravo je ovaj himera7
montrum* koji e ne poziva na prajezik* jezik pre prekr0aja* ono 0to tvara razu?ene*
kompetentne* potentne identitete obojenih 1ena. 3etra 9utajderka ukazuje na
mogu@not pre1ivljavanja veta* ne zbog voje nevinoti* ve@ zbog voje poobnoti da
1ivi na granici* da pi0e ne tvaraju@i mit o prvobitnoj celini* njegovom neizbe1nom
apokalipom polednjeg povratka jedintvu mrti* za koju Mu0karac veruje da je nevina i
vemogu@a majka* olobo?ena na Kraju jo0 jednog piralnog privajanja od trane ina.
Lianje oznaava Moragino telo* potvr?uje ga kao telo obojene 1ene* uprottavlja e
mogu@noti netajanja u neoznaenoj kategoriji 9nglo7oca ili orijentalnom mitu
-prvobitne nepimenoti- majke* koja nikada nije potojala. /vde je majka Maline* ne
Fva pre nego 0to je zagrizla zabranjeni plod. Lianje aBirmi0e 3etru 9utajderku* ne
.enu7pre7pada7u7pianje* koja je neophodna Balogocentrinoj -Lorodici Mu0karca-.
Lianje je prethodnica tehnologiji kiborga* to u prve icrtane povr0ine kanog
dvadeetog veka. Lolitika kiborga je borba za jezik i borba protiv avr0ene komunikacije*
protiv jedintvenog koda koji prevodi vako znaenje avr0eno* 0to je centralna dogma
Balogocentrizma. Kbog toga politika kiborga initira na buci i zagovara -zaga?enot-*
lave@i nepriznatu Buziju 1ivotinje i ma0ine. 4o u pojevi koji Mu0karca i .enu ine tako
problematinim* koji podrivaju trukturu 1udnje* ilu za koju e veruje da generi0e jezik i
pol* i tako podrivaju trukturu i modalitete reprodukcije -Kapadnog- identiteta* prirode i
kulture* ogledala i oka* roba i gopodara* tela i uma. -Mi- nimo izabrali da budemo
kiborzi* ali izbor daje onov za liberalnu politiku i epitemologiju koja pretpotavlja
reprodukciju individua 0iroj reprodukciji -tektova-.
#z perpektive kiborga* olobo?eni potrebe da politiku utemeljujemo u -optvenoj-
privilegovanoj poziciji potinjenoti* koja u ebe ukljuuje ve druge vrte dominacije*
olobo?eni nevinoti onih koji u je izgubili* polazi0ta onih koji u bli1i prirodi* u tanju
mo da agledamo mo@ne potencijale. Aeminizam i markizam u e do ada zanivali na
zapadnim epitemolo0kim nu1notima da e revolucionarni ubjekt kontrui0e iz
perpektive hijerarhije potinjenoti i/ili latentne pozicije moralne uperiornoti*
nevinoti* i ve@e blikoti prirodom. 5ez prvobitnog na o zajednikom jeziku ili
prvobitnoj imbiozi koja bi obezbedila za0titu od negativne mu0ke eparacije* ali utkano
u igru tekta koji nema konano privilegovano znaenje ili itoriju paenja*
prepoznavanje ebe kao vidljivog dela veta* oloba?a na od potrebe da politiku gradimo
na identiBikaciji* partijama predvodnicama* itoti i materintvu. /goljena od identiteta*
nepriznata raa prenoi znanje o mo@i margina i va1not majke kakva je Maline.
/bojene 1ene u je iz zle majke mu0kog traha pretvorile u oduvek pimenu majku koja
poduava pre1ivljavanju.
/vo nije amo knji1evna dekontrukcija* ve@ tranBormacija. 3vaka pria koja poinje
prvobitnom nevino0@u i daje privilegiju povratku -jedintvu-* zami0lja 1ivotnu dramu kao
individualizaciju* eparaciju* ra?anje -ebe-* tragediju autonomije* pad u pianje* otu?enjeD
to jet kao rat* ubla1en imaginarnim predahom na grudima -Drugog-. /vakvim zapletima
vlada jedna reproduktivna politika G ponovno ro?enje bez mana* avr0entvo* aptrakcija.
H ovom zapletu 1ene u predtavljene kao bi@a kojima mo1e biti bolje ili lo0ije* ali koja*
po mi0ljenju vih* imaju manje optvenoti* labiju individualizaciju* vi0e Buzije u
umeno* u Majku* manji ulog u mu0koj autonomnoti. 9li potoji i drugi put do manjeg
uloga u mu0koj autonomnoti* put koji ne prolazi kroz .enu* Lrimitivnot* nultu taku*
Bazu -ogledala-. /n prolazi kroz 1ene i druge* nepriznate kiborge ada0njoti* koje nije
rodila .ena* koji odbijaju ideolo0ke reure viktimizacije u korit tvarnog 1ivota. /vi
kiborzi u ljudi* koji pi0u@i odbijaju da netanu na neiji znak* bez obzira koliko puta neki
-zapadnjaki- komentator pomene tu1no netajanje jo0 jednog primitivca* jo0 jedne
organke grupe koju je ubila -zapadna- tehnologija. /vi kiborzi iz tvarnog 1ivota :na
primer* radnice iz ela jugoitone 9zije koje rade u japankim i amerikim elektronkim
Birmama* a koje opiuje 9iva /ng>* aktivno iznova ipiuju tektove vojih tela i
dru0tvenih uloga. Lre1ivljavanje je ono 0to je ulog u ovoj igri i0itavanja.
Da umiramo* odre?eni dualizmi u talni u zapadnim civilizacijamaD vi proizlaze iz
logike i prake dominacije nad 1enama* nad ljudima druge boje ko1e* prirodom*
radnicima* 1ivotinjama G ukratko* iz dominacije nad vima koji padaju pod one -druge-* a
koji lu1e kao ogledalo onom 0to e deBini0e kao -optvo- ili Pa :elB>. Elavni od ovih
problematinih dualizama u -ja-/drugi* um/telo* kultura/priroda* mu0ko/1enko*
civilizovano/primitivno* tvarnot/pojavno* celina/deo* izvr0itelj/reur*
tvaralac/tvoreno* aktivno/paivno* ipravno/pogre0no* itina/iluzija* ukupno/delimino*
5og/ovek. -3optvo- je Pedinka nad kojom nema dominacije* koja zna da priznanjem
-drugoga-* -drugi- potaje taj koji u vojim rukama dr1i budu@not* koji to zna iz
optvenog ikutva potinjenoti* 0to odr1ava la1 o autonomiji -optva-. 5iti Pedinka
znai biti autonoman* biti mo@an* biti 5ogD ali biti Pedinka znai i biti iluzija* i kao takav
biti deo dijalektike apokalipe zajedno a drugim. 5iti -drugi-* pak* znai biti vi0eznaan*
bez janih ogranienja* umno1en* nematerijalan. Pedno je nedovoljno* ali dvoje je uvi0e.
Haj7tek kultura na intrigantne naine potavlja izazove ovim dualizmima. Jije jano ko
tvara* a ko je tvoren u odnou izme?u oveka i ma0ine. Jije jano 0ta predtavlja um* a
0ta telo u ma0inama koje e razla1u u razliite vrte kodiranja. Ka ada* obzirom da ebe
poznajemo i u Bormalnom dikuru :na primer* biologiji> i u dnevnoj praki :na primer*
ekonomija u integralnom kolu>* potajemo kiborzi* hibridi* mozaici* himere. 5iolo0ki
organizmi potali u biotiki itemi* prave za komunikaciju poput mnogih drugih.
Jema Bundamentalnog* ontolo0kog razdvajanja izme?u na0eg Bormalnog znanja o
ma0inama i organizmima* o tehnikom i organkom. 2eplika 2ejel u Bilmu BLEJD
RANER 2idlija 3kota otelotvorenje je traha* ljubavi i konBuzije u kulturi kiborga.
Pedna od poledica je na0 izo0tren oe@aj povezanoti a tehnikim pomagalima. 3tanje
trana koje u ikuili mnogi korinici kompjutera potalo je talno meto u
naunoBantatinim Bilmovima i vicevima. Mo1da paraplegiari i drugi te0ko
hendikepirani ljudi mogu da ikue :i mo1da ponekad to i oe@aju>* vrlo intenzivno*
kompleknu hibridizaciju drugim redtvima komunikacije. H predBeminitikom delu
Fn MekaBri BROD KOJI JE POTONUO :,;<;> itra1uje e vet kiborga* hibrida mozga
devojice i komplekne ma0inerije* koji je tvoren nakon ro?enja jednog te0ko
hendikepiranog deteta. Lol* ekualnot* otelotvorenje* ve0tina: vi mo iznova azdani u
toj prii. Ka0to bi e na0a tela zavr0avala ko1om* ili* u najboljem luaju* ukljuivala
druga bi@a zatvorena u optvenoj ko1i( /d ,=. veka do dana* ma0ine e mogu pokrenuti
G mogu im e dati du0e koje lie na duhove da bi progovorile ili e kretale* 0to je dokaz
njihovog redovnog razvoja i mentalnih kapaciteta. 3vi organizmi mogu biti mehanizovani
G vedeni na telo* koje e hvata kao reur uma. /vi odnoi izme?u ma0ina i organizma
u prevazi?eni* nepotrebni. H na0im oima* kao deo na0e imaginacije i drugih vrta
prake* ma0ine mogu biti protetike prave* intimni delovi* dragi oblici na amih. Je
treba nam organki holizam da bi 1eni u njenoj ukupnoti i njenim Beminitikim
varijantama :mutantima(> obezbedili nepropunu celovitot. # da zakljuim vrlo
deliminim i0itavanjem logike kiborg udovi0ta iz moje druge grupe tektova* iz
Beminitike naune Bantatike.
Kiborzi koje nalazimo u Beminitikoj naunoj Bantatici u velikoj meri problematizuju
tatue mu0karca ili 1ene* ljudkog* arteBakta* pripadnika jedne rae* individualnog
entiteta* ili tela. Keti King pokazuje da e zadovoljtvo itanja ovakve Bikcije ne mora
zanivati u tolikoj meri na identiBikaciji. 3tudenti koji e po prvi put ure@u a D1oanom
2a* a koji u nauili da prihvataju pice7modernite kao 0to u D1ejm D1oj ili
"ird1inija "ulB bez razmi0ljanja* ne znaju kako da hvate ALIKSINE AVANTURE ili
ENU7MUKAR!A* u kojima likovi odbijaju itaoevu potrebu za nevinim jedintvom*
itovremeno otavljaju@i protora za herojka traganja* bujnu erotinot i ozbiljnu
politiku. ENA-MUKARA! je pria o etiri verzije jednog genotipa* koji e re@u* ali
ak i uzeti zajedno ne ine jednu celinu* ne re0avaju dileme koje proizlaze iz nailnog
moralnog ina* niti uklanjaju ratu@i kandal pola. Aeminitika nauna Bantatika
3emjuel 2. Dilejni* naroito PRI"E I# NEVEJONA* ruga e priama o poreklu
prera?uju@i neolitku revoluciju* ponovo prikazuju@i potupke kojima nataje zapadna
civilizacija* da bi podrila njihovu verovatnot. D1ejm 4iptri ml.* piateljka ije e
tvarala0tvo matralo izrazito mu0kim dok e nije otkrio njen -pravi- pol* pria poveti o
reprodukciji koja e bazira na tehnologiji ne7iara poput mene generacija mu0kih
-d1epova- za no0enje ploda i hranjenja. D1on "arli kontrui0e vrhovnog kiborga u vom
arhiBeminitikom itra1ivanju Eee* lude tehnolo0ke prave7boginje7planete7
prevarantkinje7tarice* na ijoj e povr0ini mno1i neverovatna kolekcija potkibor0kih
imbioza. /ktavija 5atler pi0e o aBrikoj arobnici koja voje mo@i tranBormacije
uprottavlja genetkim manipulacijama vog rivala :Divlje 3eme>* o lancima u kojima je
moderna amerika 1ena baena u roptvo* a iji potupci u vezi njenim belim
gopodarem7pretkom odre?uju mogu@not njenog optvenog ro?enja :Kindred>* kao i o
nepriznatim ovrtima na identitet i dru0tveno okru1enje uvojenog deteta ukr0tenih vrta*
koje vog neprijatelja upoznaje kao -ja- :Lre1iveli>. H #ORI :,;+=>* u prvom erijalu pod
nazivom KSENOGENE#IS* 5atler pria priu o Cilit Cjapo* ije ime evocira 9damovu
prvu i nepriznatu 1enu* a ije prezime oznaava njen tatu udovice ina nigerijkih
emigranata u 9meriku. Cilit* crnkinja i 1ena ije je dete mrtvo* poreduje u tranBormaciji
oveantva kroz genetku razmenu a vanzemaljkim
ljubavnicima/paiocima/ru0iocima/genetikim in1enjerima* koji obnavljaju zemaljka
tani0ta nakon nuklearnog holokauta i primoravaju pre1ivele ljude na intimno
jedinjavanje njima. 4o je roman koji ipituje reproduktivnu* lingvitiku i nuklearnu
politiku na polju mita azdanom od rae i pola kraja dvadeetog veka.
3 obzirom da je poebno bogat primerima nepo0tovanja ogranienja* SUPERLUMINAL
"onde Mekintajer mogao bi da zakljui ovaj grubo kra@eni katalog obe@avaju@ih i
opanih udovi0ta koja poma1u da e redeBini0u zadovoljtva i politika otelotvorenja i
Beminitiko pimo. H delu u kojem nijedan lik nije -amo- ljudko bi@e* tatu ljudkoti
predtavlja veliki problem. /rka* genetki izmenjen ronilac* mo1e da razgovara
kitovima ubicama i da pre1ivi ulove koji vladaju u dubinama okeana* ali ona ezne da
itra1i komo kao pilot* 0to podrazumeva ugradnju bionikih implantata koji bi mogli da
ugroze njeno rodtvo roniocima i kitovima. 4ranBormacije e vr0e vektorima virua
koji noe novi razvojni kod* operacijom tranplantacijom* implantatima
mikroelektronkih prava* analognim duplikatima i drugim redtvima. Caknea potaje
pilot prihvativ0i implantat rca i druge izmene na vome telu* koje u neophodne za
pre1ivljavanje pri kretanju br1em od vetloti. 2adu Drakul pre1ivljava virunu kugu na
vojoj planeti i hvata da je dobio oe@aj za vreme koji menja granice protorne
percepcije za celu njegovu vrtu. 3vi likovi itra1uju granice jezikaD an o predtavljanju
ikutva u komunikacijiD neophodnot ogranienja* deliminoti* i intimnoti ak i u
ovom vetu talne tranBormacije i povezanoti. SUPERLUMINAL tako?e predtavlja one
protivrenoti koje deBini0u vet kiborga u jo0 jednom miluD tektualno on otelotvoruje
ukr0tanje Beminitike teorije i kolonijalnog dikura u naunoj Bantatici* koje am ranije
pomenula. 4o je taka uretanja koja ima dugu itoriju* a koju u mnoge Beminitkinje
-Lrvog veta- poku0ale da potinu* ukljuuju@i i mene u vreme tumaenja
SUPERLUMINALA* pre nego 0to mi je na to krenula pa1nju Koe 3oBuli* kojoj*
obzirom na to da e ne nalazi na itom metu u vetkom inBormatikom itemu
dominacije kao ja* ne mo1e da promakne imperijalitiki momenat u vim
naunoBantatinim kulturama* ukljuuju@i i 1enku naunu Bantatiku. 3 obzirom na
njen* autralijki Beminitiki enzibilitet* 3oBuli e radije e@ala Mekintajerine uloge
pica avantura kapetana Kirka i 3poka u 4" eriji STAR TREK$ nego njenog ponovnog
ipiivanja romane u SUPERLUMINALU.
,+&
Oudovi0ta u oduvek deBiniala granice zajednice u zapadnim imaginacijama. Kentauri i
9mazonke antike Erke upotavili u granice centralnog dela dru0tva rezervianog za
mu0karce u Erkoj* remete@i brak i zamagljuju@i granice izme?u ratnika i 1ivotinjkog* ili
1ene. Jerazdvojeni blizanci i hermaBroditi bili u konBuzni ljudki materijal u ranoj
modernoj Arancukoj* iji e dikur temeljio na prirodnom i natprirodnom* medicinkom
i pravnom* imptomima i boletima G vemu u0tinki va1nom za tvaranje modernog
identiteta. Fvolutivna i bihejvioritika itra1ivanja majmuna icrtala u brojne granice
indutrijkih identiteta kraja %&. veka. Kiborg7udovi0ta u Beminitikoj naunoj
Bantatici deBini0u avim razliite politike mogu@noti i ogranienja od onih koja nudi
monotona Bikcija o Mu0karcu i .eni.
/zbiljno razmatranje hvatanja kiborga kao neeg drukijeg od na0ih neprijatelja ima
nekoliko poledica. Ja0a tela* na ameD tela u karte mo@i i identiteta. Kiborzi niu
izuzetak. 4elo kiborga nije nevinoD ono nije ro?eno u vrtuD ono ne tra1i unitarni identitet*
na taj nain bekrajno :ili barem do kraja veta> generi0u@i antagonitike dualizmeD ono
podrazumeva ironiju. Pedno je nedovoljno* a dvoje je amo jedna mogu@not. #ntenzivno
zadovoljtvo u ve0tini* ma0inkoj ve0tini* pretaje da bude greh* i potaje jedan apekat
otelotvorenja. Ma0ina nije to kojoj je potreban pokret* koju treba obo1avati i nad kojom
treba dominirati. Ma0ina predtavlja na ame* na0e procee* jedan apekat na0eg
otelotvorenja. Ka ma0ine mo1emo biti odgovorneD one ne dominiraju nad nama i ne
predtavljaju pretnju. Mi mo odgovorne za graniceD mi mo one. Do ada :jednom
davno>* 1enko otelotvorenje e inilo datim* organkim* neophodnimD 1enko
otelotvorenje je trebalo da znai ve0tinu majintva i njenih metaBorikih produ1etaka.
3amo izme0teni mogli mo intenzivno da u1ivamo u ma0inama* a i tada uz izgovor da je
to napoletku organka aktivnot* koja odgovara 1enama. Kiborzi bi mogli uveti
ozbiljnije razmatranje deliminoti i Bluidnoti* ponekad i ekualnog apekta i
ekualnog otelotvorenja. Mo1da pol :gender>* na kraju krajeva* nije globalni identitet*
mada ima ogromnu itorijku 0irinu i dubinu.
#deolo0ki bremenitom pitanju o tome 0ta ini dnevnu aktivnot* kao ikutvo* mo1e e
pri@i kroz ekploataciju jezika kiborga. Aeminitkinje u nedavno tvrdile da u 1ene vi0e
pove@ene dnevnom* da one vi0e nego mu0karci odr1avaju vakodnevni 1ivot* i tako
imaju potencijalno privilegovanu aznajnu poziciju. /va tvrdnja u ebi adr1i veoma
zanimljiv apekat* koji otkriva nevrednovanu 1enku aktivnot i ini je onovom
1ivljenja.
,+,
9li -onov 1ivljenja-( Ita je a vim neznanjem 1ena* a vim zanemarivanjem i porazima
znanja i ve0tine( Ita je mu0karevim pritupom dnevnoj kompetentnoti* znanju kako
da napravi tvari* kako da ih ratavi* da e igra( Lol kiborga je lokalna mogu@not koja e
veti globalno. 2aa* pol i kapital zahtevaju kiborg7teoriju celina i delova. H kiborzima
nema -drajva- koji bi proizveo ukupnu teoriju* ali potoji intimno ikutvo granica*
njihova kontrukcija i dekontrukcija. Lotoji jezik mita koji eka da potane politiki
jezik* koji @e uvrtiti jedno gledanje na nauku i tehnologiju i koji pru1a izazov
inBormatici dominacije G da bi e potentno delovalo.
Po0 jedna* polednja* predtava organizama i organike* holitike politike* olanja e na
metaBore ponovnog ro?enja i poziva e na reure reproduktivnog eka. Lo mom
mi0ljenju* kiborzi u u ve@oj meri okrenuti regeneraciji i umnjiavi u prema matrici
reprodukcije i ve@ini tipova ra?anja. Ka alamandere* regeneracija nakon povrede* kao 0to
je gubitak uda* podrazumeva ponovno izratanje trukture i retauraciju Bunkcija* kao i
talnu mogu@not udvajanja* ili neobine nove kreacije na metu nekada0nje povrede. 4aj
novi ud mo1e biti udovi0an* udvotruen* potentan. 3vi mo bili povre?ivani* duboko
povre?ivani. Lotrebna nam je regeneracija* a ne ponovno ro?enje* a mogu@noti za na0e
optveno rekontituianje ukljuuju utopiju nade za udovi0ni vet bez pola.
Kiborg7poetika mo1e da pomogne u iticanju dva kljuna tava u ovom eeju: prvi je da
je velika gre0ka tvaranje univerzalne* veobuhvatne teorije koja* verovatno uvek* a dana
vakako* u velikoj meri zaboravlja na realnotD drugi je da preuzimanje odgovornoti za
dru0tvene relacije izme?u nauke i tehnologije znai odbijanje antinaune metaBizike*
tehnolo0ke demonologije* i prihvatanje zadatka koji podrazumeva ve0tinu rekontrukcije
granica vakodnevnog 1ivota* u deliminoj povezanoti drugima* u komunikaciji a
vim delovima na amih. 4o ne znai amo da u nauka i tehnologija mogu@a redtva za
potizanje ljudkog zadovoljenja* kao i celokupna matrica kompleknih dominacija.
Kiborg7poetika mo1e da uka1e na izlaz iz lavirinta dualizama uz pomo@ kojeg
obja0njavamo voja tela i voje alate ebi amima. /na nije an o zajednikom jeziku*
ve@ o mo@nom neverniku heterogloije. /na je Beminitika imaginacija koja progovara
na raznim jezicima* eju@i trah u uperpaiteljka kola nove pravde. /na predtavlja i
izgradnju i uni0tenje ma0ina* identiteta* kategorija* me?uobnih odnoa* vemirkih pria.
#ako u i jedna i druga povezane u itom piralnom pleu* ja bih radije bila kiborg nego
boginja.
3 englekog prevela J949I9 M#C#QF"#Q