75

Struni rad UDK:621.311.1 : 621.221

BIBLID:0350-8528(2010),20.p. 75-85
Uticaj malih hidroelektrana na
elektrodistributivnu mreu ED Pirot
Milan Ivanovi
1
, Saa Mini
1

1
Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Koste Glavinia 8a
11000 Beograd, Srbija
mivanovic@ieent.org
Kratak sadraj: U radu je data analiza primene vaeih kriterijuma za
prikljuenje malih HE na distributivnu mreu. Pored tehno - ekonomskih
analiza mogunosti za prikljuenje malih HE na distributivnu mreu ED
Pirot, sagledan je i uticaj njihovog rada na gubitke i naponske prilike u
mrei srednjeg napona. Analizom su obuhvaena dva ekstremna
sluaja: maksimalno optereenje mree, prazan hod MHE i minimalni
napon na sabirnicama 35 kV u napojnoj TS 110/35 kV i minimalno
optereenje mree, maksimalno angaovanje MHE i maksimalan napon
na 35 kV sabirnicama u napojnoj TS 110/35 kV. Na osnovu ovih analiza,
procenjen je oekivani opseg napona u taki prikljuenja MHE i
predloene su mere za odravanje vrednosti napona u okviru propisanih
granica.
Kljune rei: distributivna mrea, distribuirana proizvodnja elektrine
energije, male hidroelektrane
1. Uvod
Na teritoriji optina Pirot i Bela Palanka postoji znaajan hidroenergetski
potencijal. tavie, one se, prema raspoloivom hidroenergetskom potencija-
lu, svrstavaju u sam vrh optina u Srbiji (Tabela 1). Izradom republikog ka-
tastra malih hidroelektrana (Elektroprivreda Srbije, 1986. godine), sagledane
su mogunosti izgradnje malih hidroelektrana na ovom podruju. U periodu
1980 - 1990. godine izgraena je HE Pirot. U periodu 1984 - 1986. godine,
Elektrodistribucija Pirot je izradila idejne projekte sa istranim radovima za HE
Tigar i HE Crnoklite, a HE Pirot za HE Brana Zavoj i HE Pirot ispust.
Tokom 2005. godine, optina Pirot je formirala radnu grupu za sagleda-
vanje hidroenergetskih potencijala optine Pirot. Njen zadatak je bila analiza
dotadanjih aktvnosti, raspoloivih reenja i ideja, priprema predloga moguih
lokacija sa energetskim karakteristikama radi ukljuivanja u zakonsku proce-

76
duru. Rezultat rada radne grupe je Izvetaj o hidroenergetskom potencijalu
optine Pirot [1], koji datira iz 2006. godine.
Tabela 1. Optine u Srbiji sa najveim potencijalom za izgradnju malih hidroelektrana
1

Broj lokacija
za izgradnju
MHE
Procenjena
snaga
(kW)
Mogua
proizvodnja
(MWh)
Optina
64 34 300 121 203 Ivanjica
35 33 284 109 692 Raka
40 25 925 94 026 Pirot
40 23 458 78 394 Kraljevo
47 18 800 73 971 Prijepolje
9 17 576 60 210 Zajear
22 17 045 72 212 Crna Trava
20 15 825 55 100 Novi Pazar
8 15 690 58 850 Bela Palanka
Krajem 2009. godine, Vlada Republike Srbije donosi Uredbu o merama
podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora
energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije. U nare-
dnoj tabeli su prikazane otkupne cene energije proizvene u novoizgraenim
malim hideoelektranama.
Tabela 2. Otkupne cene energije proizvedene u novoizgraenim MHE
2

Instalisana snaga
(MW)
Otkupna cena
(c / kWh)
- 0.5 9.70
0.5 - 2 10.316 - 1.233 * P
2 - 10 7.85
Zahvaljujui merama podsticaja, poraslo je interesovanje za izgradnju
MHE na podruju optina Pirot i Bela Palanka. Poetkom 2010. godine, ED
Pirot je dobila 24 zahteva za izdavanje tehnikih uslova za prikljuenje MHE
na distributivnu mreu. Ukupna instalisana snaga svih MHE iznosi oko 60 MW
(svi generatori su sinhroni).
Kao osnova za proveru tehnikih uslova za prikljuenje MHE korien je
model distributivne mree ED Pirot, sa kompletno modelovanom distributi-
vnom mreom naponskih nivoa 110 kV, 35 kV i 10 kV. Model mree je bio do-
punjen elementima ije je putanje u pogon planirano do kraja 2010. godine.
Optereenja su preuzeta iz Studije [2] (prognozirana optereenja za viu
varijantu razvoja, etapa razvoja do kraja 2010. godine).

1 Izvor podataka je Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
2 Izvor podataka je Slubeni glasnik Republike Srbije, br.99/2009 od 1.12.2009.godine


77
2. Tehniki uslovi za prikljuenje male elektrane na
distributivnu mreu
Osnovni tehniki uslovi za prikljuenje malih elektrana na distributivnu
mreu definisani su Tehnikim preporukama Direkcije za distribuciju EPS [3].
Opseg vaenja Tehnike preporuke 16 je prikljuenje malih elektrana, snage
do 16 MVA, na distributivnu mreu nazivnog napona 0.4 kV, 10 kV, 20 kV ili
35 kV. Treba istai injenicu da se u vaeim Pravilima o radu distributivnog
sistema [4] malim elektranama smatraju elektrane snage do 10 MVA. Osnovni
tehniki kriterijumi za prikljuenje male elektrane na distributivnu mreu su:
- kriterijum dozvoljene snage male elektrane (taka 5.4)
- kriterijum flikera (taka 5.5)
- kriterijum dozvoljenih struja viih harmonika (taka 5.6) i
- kriterijum snage kratkog spoja (taka 5.7).
Provera kriterijuma flikera ima znaaj kod elektrana na vetar i kod sola-
rnih elektrana. Kriterijum dozvoljenih struja viih harmonika proverava se sa-
mo za konkretan generator koji se ugrauje u malu hidroelektranu. U zahte-
vima za izdavanje tehnikih uslova nisu navedeni tipovi generatora, pa pro-
vera ispunjenosti ovog kriterijuma nije bila mogua. Provera tehnikih uslova
za prikljuenje MHE svodi se na proveru kriterijuma dozvoljene snage male
elektrane i kriterijuma snage kratkog spoja.
2.1. Kriterijum dozvoljene snage male elektrane
Kriterijum dozvoljene snage male elektrane garantuje da, u prelaznim rei-
mima, promena napona na mestu prikljuenja na mreu ED nee prekoraiti
vrednost u
m
= 2%. Prema [3], mala elektrana moe da se prikljui na mreu
ED po kriterijumu dozvoljene snage ako je ispunjen sledei uslov:
50
ks
NGM
S
S
k

. (1)
gde je:
S
NGM
- najvea vrednost jedinine snage generatora u maloj elektrani,
odnosno ukupna snaga vie generatora ako se jednovremeno
prikljuuju na mreu ED, u MVA
S
ks
- stvarna vrednost snage trofaznog kratkog spoja na mestu
prikljuenja na mreu ED, u MVA
k = I
p
/I
n
- koeficijent odreen kolinikom maksimalne polazne struje I
p
(struje
ukljuenja) i naznaene struje generatora I
n
, i ima vrednosti:
k = 1 za sinhrone generatore i invertore
k = 2 za asinhrone generatore
k = 8 za sluaj kada nije poznat podatak o polaznoj struji I
p
.

78
2.2. Kriterijum snage kratkog spoja
Ako se zbog prikljuenja male elektrane povea snaga (struja) trofaznog
kratkog spoja iznad vrednosti za koju je dimenzionisana oprema u mrei ED,
treba primeniti jednu ili vie sledeih mera:
- ogranienje struje kratkog spoja u maloj elektrani
- zamena rasklopnih aparata i/ili druge opreme koja ne ispunjava
zahteve s obzirom na snage (struje) kratkog spoja
- promena mesta prikljuenja na mreu ED, promena parametara
prikljunog voda, itd.
Male elektrane instalisane snage ne mogu znatnije da poveaju snagu
kratkog spoja u mrei ED, pa je provera kriterijuma snage kratkog spoja
obavezna samo ako snaga male elektrane prelazi 1 MVA.
Imajui u vidu uticaj male elektrane na poveanje snage trofaznog kra-
tkog spoja u taki prikljuenja (samim tim i na dimenzionisanje opreme), ovaj
kriterijum je proveren sa tipinim parametrima blok transformatora odgova-
rajuih snaga, dok je za sve generatore usvojeno x"
d
= 0.1 r.j.
3. Proraun snage trofaznog kratkog spoja
Prema tehnikoj preporuci broj 16 [3], MHE moe prikljuiti na mreu ED
ukoliko je ispunjen kriterijum (1), odnosno ako najvea vrednost jedinine
snage generatora u MHE (S
NGM
) nije vea od 2% stvarne vrednosti snage
trofaznog kratkog spoja na mestu prikljuenja MHE (S
ks
).
Vrednosti snage trofaznog kratkog spoja napojne mree (S
k3M
) na sabirni-
cama 110 kV, odreene su korienjem forumle:
"
3 3
3
k M nM k
S c U I = . (2)
gde je:
c - naponski faktor
U
nM
- nominalni meufazni napon napojne mree
I"
k3
- subtranzijentna struja tropolnog kratkog spoja
Naponski faktor c predstavlja odnos maksimalno dozvoljenog napona
opreme i nominalnog napona za odreeni naponski nivo. Prema [5], ovaj
faktor se razlikuje pri proraunima za maksimalno (c
max
) i minimalno (c
min
)
angaovanje izvora struja kratkog spoja. Proraun snaga trofaznih kratkih
spojeva e biti izveden pod pretpostavkom da su su izvori struja kratkog spoja
maksimalno angaovani (c = c
max
). Vrednost c
max
za mree 110 kV i 10 kV
iznosi 1.1, odnosno 1.085 za mreu 35 kV.


79
Zamenska ema za proraun snage trofaznog kratkog spoja (S
ks
) na me-
stu prikljuenja MHE na mreu ED je prikazana na slici 1.

Slika 1. Zamenska ema za proraun snage kratkog spoja
Napojna mrea se ekvivalentira reaktansom X"
M
ija se vrednost rauna
korienjem izraza:
2
"
"
3 3
3
nM nM
M
k M k
cU U
X
S I
= = .
(3)
Transformatori se predstavljaju rednom granom ekvivalentne eme.
Uticaj regulacije napona se zanemaruje (smatra se da je regulator napona u
neutralnom poloaju). Vodovi se takoe predstavljaju rednim granama svojih
ekvivalentnih ema, a otone kapacitivnosti se zanemaruju. Ovako prorau-
nate vrednosti u apsolutnim jedinicama treba svesti na jedan naponski nivo
(uglavnom na naponski nivo take za koju se proraunava snaga kratkog spo-
ja) ili ih prevesti u sistem relativnih jedinica. U petlji kvara, prikazanoj na slici
2, deluje Tevenenov generator ija elektromotorna sila iznosi:
T nA
E c U = . (4)
gde je:
c - naponski faktor
U
nA
- nominalni napon take A, u kV

Slika 2. Zamenska ema mree sa prikljuenim Tevenenovim generatorom

80
Konano, snaga trofaznog kratkog spoja u taki A se rauna kao:
2
T nA nA
ks
ek ek
E U c U
S
Z Z
= = .
(5)
gde je:
c - naponski faktor
U
nA
- nominalni napon take A, u kV
Treba napomenuti da se pri proraunu snage trofaznog kratkog spoja, za
potrebe dimenzionisanja opreme, uglavnom zanemaruju aktivne otpornosti,
ime se pravi otklon na stranu sigurnosti. Ukoliko bi se isti princip primenio na
proveru uslova za prikljuenje MHE na distributivnu mreu, snaga kratkog
spoja na mestu prikljuenja MHE bila bi vea od realne, ime bi bio naruen
uslov (1). Stoga je neophodno uzeti u obzir i aktivne otpornosti petlje kvara.
Potrebno je sagledati i najkritiniji sluaj sa aspekta kriterijuma dozvolje-
ne snage MHE uslova (1). Na slici 1 je prikazana mrea sa dve TS (sa po dva
transformatora, iskljueni transformatori su iscrtani isprekidanom linijom). Pri
ispadu ili planiranom iskljuenju nekog od transformatora, snaga trofaznog
kratkog spoja u taki A se smanjuje. Ukoliko bi se na tako oslabljenu mreu
prikljuio generator, promena napona bi mogla da pree dozvoljenu vrednost
(u
m
= 2%). Zbog toga se iz petlje kvara izuzimaju transformatori sa najma-
njom rednom impedansom, odnosno transformatori ije iskljuenje minimizira
snagu kratkog spoja na mestu prikljuenja MHE.
4. Dodatni kriterijumi za paralelan rad MHE sa DM
Kriterijumi za prikljuenje male elektrane na distributivnu mreu [3] propi-
suju uslove sa stanovita pojedinanih generatora ali ne razmatraju uticaj
rada MHE na naponske prilike i gubitke u mrei. Zbog toga se definiu
dodatni kriterijumi za paralelan rad MHE sa distributivnom mreom.
Prema [4], u stacionarnom stanju, najvee dozvoljeno odstupanje napona
na mestu prikljuenja u odnosu na nazivne napone generatora u ME iznosi
U
m
=5% ako se ME prikljuuje na mreu SN, odnosno U
m
=5% -10% ako
se ME prikljuuje na mreu NN.
4.1. Uticaj male hidroelektrane u pogonu na distributivnu mreu
Za MHE je karakteristina velika udaljenost od centara potronje. Ukupna
instalisana snaga MHE uglavnom prevazilazi potrebe konzuma TS 35/10 kV
na koju je prikljuena, pa se menja smer toka snage kroz transformaciju 35/10
kV i po vodovima 35 kV. Injektiranje snage poveava napon u delu mree


81
bliskom taki prikljuenja MHE. Sa stanovita porasta napona u mrei,
najkritiniji sluaj je paralelan rad maksimalno angaovane MHE pri
minimalnom optereenju mree. Minimalni naponi se javljaju pri vrnom
optereenju mree kada je razmatrana MHE van pogona. U oba sluaja,
naponi u mrei moraju biti u okviru granica propisanih u Pravilima o radu
distributivnog sistema [4] (Tabela 3).
Tabela 3. Naponska ogranienja pri planiranju mrea
Nominalni
napon
vorita
Minimalni napon
u normalnom
radnom reimu
Minimalni napon
u havarijskom
radnom reimu
Maksimalni napon
u normalnom
radnom reimu
110 kV 99 kV 99 kV 121 kV
35 kV 31.5 kV 31.5 kV 38 kV
20 kV 19 kV 18 kV 21.4 kV
10 kV 9.5 kV 9 kV 10.7 kV
Sledi primer analize uticaja rada MHE na naponske prilike u mrei. MHE
je modelovana sa dva generatora snage 600 kVA i dva blok transformatora
snage 630 kVA. Duina prikljunog voda Al 50 mm
2
iznosi 4.3 km. Mesto
prikljuenja MHE su sabirnice 10 kV u TS 35/10 kV (jedan transformator
snage 4 MVA, prenosni odnos 35.875/10.5 kV). Prenosni odnos je izabran
tako da naponi na 10 kV sabirnicama svih TS 10/0.4 kV budu to je mogue
blii nominalnom naponu pri vrnom optereenju mree.
Za oekivani opseg promene napona na pragu 35 kV mree (u napojnoj
TS 110/35 kV, pri referentnom naponu 35 kV), i oekivani opseg promene
optereenja u analiziranom delu distributivne mree tokom godine, pri mini-
malnom i maksimalnom angaovanju elektrane dobijaju se vrednosti napona
u taki prikljuenja kao u narednoj tabeli.
Tabela 4. Promene napona u stacionarnom stanju u taki prikljuenja MHE
Napon u taki
prikljuenja MHE
Vrno
optereenje
Minimalno
optereenje
Maksimalno generisanje MHE 9.98 kV 10.62 kV
Prazan hod MHE 9.82 kV 10.47 kV
Za konkretan analizirani sluaj pretpostavljeno je da napon na 35 kV
sabirnicama u napojnoj TS 110/35 kV, za referentni napon od 35 kV, kree u
opsegu od 34 kV (pri vrnom optereenju) do 36 kV (pri minimalnom optere-
enju), ime su pokrivene oekivane varijacije napona od 2.85% tokom godi-
ne na sabirnicama 35 kV. Oekivani opseg promene optereenja kree se od
maksimalnog vrnog optereenja TS 110/35 kV do 30% te vrednosti (minima-
lno optereenje) na konzumu razmatrane TS 35/10 kV. Maksimalno angao-
vanje generatora maksimalno utie na poveanje napona u taki prikljuka.
Oekivana promena napona u taki prikljuenja tokom godine (cos = 0.95)
od 9.82 kV do 10.62 kV, odnosno, od -1.8% do +6.2% od U
nom
. Ukoliko se

82
srednja vrednost minimalne i maksimalne vrednosti napona usvoji kao bazna
(10.22 kV), odstupanja su unutar granica propisanih u [4] koje iznose 5%.
Pri razmatranju prikljuenja nekoliko MHE, utvreno je da bi njiihovo
maksimalno angaovanje pri minimalnom optereenju mree dovelo do
promene napona vee od 5%. U tim sluajevima je predloena sezonska
promena prenosnog odnosa transformacije 35/10 kV, odnosno, poveanje
prenosnog odnosa transformacije (smanjenje napona na sekundaru) u sezoni
nieg optereenja.
4.2. Parametri ekonomske analize rada male hidroelektrane
Pojedine varijante prikljuenja MHE na distributivnu mreu su, pored
tehnikih kriterijuma, vrednovane i prema ekonomskim kriterijumima. Godinji
trokovi neke varijante prikljuenja MHE mogu se naelno podeliti na dve
grupe: trokove gubitaka i trokove kapitala uloenog u mreu.
U interesu vlasnika MHE je da se prenos energije iz MHE do mesta pri-
kljuenja obavi sa najmanjim gubicima. Smanjenje gubitaka implicira povea-
nje preseka prikljunog voda ili prikljuenje na vii naponski nivo, ali zahteva
dodatne investicije. Zbog toga je neophodna valorizacija investicija i trokova
gubitaka na prikljunom vodu za pojedina varijantna reenja. Proraun tro-
kova gubitaka se obavlja po sledeem obrascu:
E P
C C P

= .
(6)
gde je:
C
E
- cena elektrine energije proizvedene u MHE,
- ekvivalentno vreme trajanja maksimalnih gubitaka na prikljunom vodu,
P

- maksimalna snaga gubitaka

Ekvivalentno vreme trajanja maksimalnih gubitaka () predstavlja koefici-
jent srazmere izmeu gubitaka energije i vrnih gubitaka snage (za elemente
koji imaju slian ureeni godinji dijagram optereenja). Za potrebe studija
distributivnih mrea obino se izraunava po empirijskom obrascu:
2
0.17 0.83
8760
T
T = + . (7)
U jednaini (5) je sa T oznaeno ekvivalentno vreme trajanja vrne snage
u odreenom elementu mree. Ovo vreme predstavlja koeficijent srazmere
izmeu vrne snage i ukupne protekle energije kroz neki element mree (u
ovom sluaju to je prikljuni vod MHE). Za sve razmatrane MHE je specificira-
na godinja energija koju MHE predaje distributivnoj mrei. Za njihove priklju-
ne vodove se ekvivalentno vreme trajanja vrne snage dobija kao kolinik
godinje energije i maksimalne snage koju MHE predaje distributivnoj mrei.


83
Sledi primer poreenja ekonomskih efekata izgradnje prikljunih vodova
razliitog poprenog preseka i razliitih nominalnih napona. Razmatrano je
prikljuenje MHE snage 760 kVA + 760 kVA na 10 kV i na 35 kV sabirnice u
TS 35/10 kV sa jednim transformatorom snage 1.6 MVA. Uslov za prikljuenje
MHE na 10 kV sabirnice u TS 35/10 kV je zamena postojeeg transformatora
snage 1.6 MVA jedinicom snage 4 MVA kako bi bio zadovoljen kriterijum
dozvoljene snage MHE (objaenjenje ovog kriterijuma je dato u poglavlju 2.1).
Prema trenutno vaeim otkupnim cenama energije (Tabela 2), vrednost
1 kWh energije proizvedene u razmatranoj MHE iznosi 8.71 c. Ekvivalentno
vreme trajanja vrne snage iznosi 3 020 h, pa, prema (7), ekvivalentno vreme
trajanja maksimalnih gubitaka iznosi 1380 h. Prema (6), cena gubitaka na
prikljunom vodu iznosi 120 / kW. Godinji trokovi gubitaka za prikljuenje
MHE na 35 kV i 10 kV sabirnice u TS 35/10 kV iznose:
C
P50, 10 kV
= 3 847 , za 10 kV vod preseka Al 50 mm
2

C
P70, 10 kV
= 3 246 , za 10 kV vod preseka Al 70 mm
2

C
P70, 35 kV
= 240 , za 35 kV vod preseka Al 70 mm
2

Za prikljuenje razmatrane MHE na 10 kV sabirnice u TS 35/10 kV treba
izgraditi 10 kV prikljuni vod preseka Al 50 mm
2
ili 70 mm
2
, duine 4.15 km,
zameniti postojei transformator snage 1.6 MVA jedinicom od 4 MVA i opre-
miti 10 kV vodnu eliju u TS 35/10 kV. Pretpostavljeno je da e postojei tra-
nsformator 35/10 kV (1.6 MVA) biti predat vlasniku MHE. Investicije potrebne
za prikljuenje MHE na 10 kV sabirnice u TS 35/10 kV:
C
I50, 10 kV
=4.15 km*19 500 +(54 000 -25 000 )+13 600 =123 525
C
I70, 10 kV
=4.15 km*30 000 +(54 000 -25 000 )+13 600 =167 100
Prikljuenje MHE na 35 kV sabirnice TS 35/10 kV zahteva izgradnju
35 kV prikljunog voda preseka Al 70 mm
2
, 4.15 km i opremanje 35 kV vo-
dne elije u TS 35/10 kV. Investicije za prikljuenje MHE na 35 kV sabirnice
TS 35/10 kV:
C
I70, 35 kV
=4.15 km*36 000 +20 600 =170 000
Kolinik razlike trokova gubitaka i razlike investiranog kapitala u jednoj i
drugoj varijanti prikljuenja na 10 kV rezultuje stopom rentabilnosti dodatnog
ulaganja u varijanti sa veim investicijama (voda preseka Al 70 mm
2
):
r = (C
P50, 10 kV
- C
P70, 10 kV
)/ (C
I70, 10 kV
- C
I50, 10 kV
)=1.38%
Stopa rentabilnosti od 1.4% ne opravdava dodatna ulaganja za povea-
nje preseka prikljunog voda sa Al 50 mm
2
na Al 70 mm
2
. Kolinik razlike
trokova gubitaka i razlike investicija u varijanti prikljuenja na 10 kV vodom
Al 50 mm
2
i varijanti prikljuenja na 35 kV vodom Al 70 mm
2
pokazuje stopu
rentabilnosti dodatnog ulaganja u varijanti sa veim investicijama (sa priklju-
enjem na 35 kV):
r = (C
P50, 10 kV
- C
P70, 35 kV
)/ (C
I70, 35 kV
- C
I50, 10 kV
)=7.76%
Stopa rentabilnosti od 7.8% ne opravdava dodatna ulaganja za izgradnju
35 kV voda preseka Al 70 mm
2
. Zato e biti usvojeno da mesto prikljuenja
MHE treba da budu sabirnice 10 kV u TS 35/10 kV i da prikljuni vod treba
graditi provodnikom Al 50 mm
2
.

84
5. Zakljuak
Na osnovu rezultata analiza, zakljueno je da MHE utiu na smanjenje
gubitaka ukoliko je generisana snaga priblino jednaka optereenju dela
mree na koji je prikljuena, odnosno, ako su "povratni" tokovi snaga po
apsolutnoj vrednosti manji od tokova snaga za sluaj kada MHE nije priklju-
ena na mreu. Poveanje gubitaka usled prikljuenja MHE je karakteristino
sve razmatrane MHE izuzev za dve MHE koje se nalaze na konzumnom
podruju TS 35/10 kV Bela Palanka. Njihovo prikljuenje bi u velikoj meri
redukovalo gubitke na 35 kV napojnom vodu TS 35/10 kV Bela Palanka.
Treba imati u vidu prognozirani porast optereenja zbog izgradnje turistikih
kompleksa na podruju Stare planine i saobraajne infrastrukture na koridoru
10. Oekivani porast optereenja e, svakako, uticati na smanjenje "povra-
tnih" tokova snage a samim tim i na smanjenje gubitaka usled generisanja
MHE.
Rad MHE, odnosno injektiranje aktivne i reaktivne snage, poveava na-
pon u delu mree bliskom taki prikljuenja. Sa stanovita porasta napona u
mrei, najkritiniji sluaj je paralelan rad maksimalno angaovane MHE pri
minimalnom optereenju mree. Za pojedinano prikljuenje najveeg broja
MHE, porast napona u stacionarnim reimima nije kritian sa aspekta do-
zvoljenih odstupanja napona. Generisanje MHE na podruju Bele Palanke i
Dolca bi u velikoj meri redukovalo tokove snaga po napojnim 35 kV vodovima
TS 35/10 kV Bela Palanka i TS 35/10 kV Dolac, samim tim i padove napona.
Zbog toga su promene napona (usled ukljuenja i iskljuenja MHE) izraenije
u odnosu na promene napona u ostatku mree pa je neophodno da se preno-
sni odnos transformacije u ovim TS 35/10 kV menja sezonski, odnosno dva
puta godinje.
Literatura
[1] Radna grupa za sagledavanje hidroenergetskog potencijala Optine Pirot:
Izvetaj o hidroenergetskom potencijalu Optine Pirot (2006)
[2] Studija perspektivnog dugoronog razvoja elektrine mree naponskog
nivoa 10 kV na podruju ogranka Pirot, Elektrotehniki institut Nikola Tesla
(2009)
[3] Zbirka tehnikih preporuka, Direkcija za distribuciju EPS-a (2001)
[4] Pravila o radu distributivnog sistema (verzija 1.0), JP EPS (2009)
[5] Milan S. alovi, Andrija T. Sari: "Osnovi analize elektroenergetskih mrea
i sistema", Akademska misao, Beograd (2004)


85
Abstract. This paper presents analysis of existing criteria appliance for
connecting small hydropower plants to the distribution network. Besides
the techno - economic analysis, the impact of their operation to the
losses and voltages in the medium voltage network was analysed. The
analysis covered two extreme cases: maximum network load, idle of
small hydropower plant and minimum voltage at 35 kV busbars in
TS 110/35 kV as well as minimum network load, maximum generation of
small hydropower plant and maximum voltage at 35 kV busbars in TS
110/35 kV. Based on this analysis, expected voltage range at the
coupling point was estimated and methods for maintaining the voltage
within proper limits were suggested.
Keywords: distributive network, distributed generation, small
hydropower plants
Effects of Small Hydropower Plants on
Distributive Network in the Area of ED Pirot

Rad primljen u urednitvo 11.11.2010. godine
Rad prihvaen 17.11.2010. godine

86