Vous êtes sur la page 1sur 10

Originalni nauni rad UDK: 27-5:305-055.

2
Antropologija 10, sv. 3 (2010)
Lidija Radulovi
1

Odeljenje za etnologiju i antropologiju,
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


FEMINIZACIJA HODOAA U KONTEKSTU
REVITALIZACIJE RELIGIJE U SRBIJI
2



Apstrakt: Vea religioznost ena koja se esto prihvata kao antropoloka i socioloka
univerzalija u hrianstvu i pored brojnih preispitivanja ne obeava neko univerzalno
objanjenje. U kontekstu primetne revitalizacije religije u Srbiji poslednjih dvadesetak
godina, namee se i potreba za preispitivanjem problema: da li su i zato "u prvim re-
dovima" povratnika veri upravo ene? Istraivanja grupe vernika u Knjaevcu poka-
zuju da su ene brojnije vernice, revnosnije u religijskim aktivnostima, da su uestvo-
vale u velikom broju poklonikih putovanja, kao i da je veina imala vizije i ukazanja.
Hodoaa posmatram i analiziram u svetlu teorije obreda prelaza, ispitujem komuni-
kacijski aspekt, znaenja duhovnog preobraenja, znaenja poruka u interpretaciji ver-
nika kao i njihov latentni smisao. Rodni aspekti hodoasnikog iskustva bie detaljni-
je analizirani na osnovu rezultata interaktivnih intervuja sa ovom grupom u kojoj ve-
inu ine ene. Istraujem i kako grupa vernika, pre svega vernica aktivno uestvuje u
ivotu lokalne crkvene zajednice, fenomen vizije i poziva kao prekretnice za duhovno
preobraenje i aktivizam u obnavljanju svetilita.

Kljune rei: rod (gender), hodoaa, religijsko iskustvo


Uvod

Najbrojniji hodoasnici u Srbiji su zapravo hodoasnice, odnosno, ene.
Dovoljan je samo letimian pogled na redove ispred mnogih manastira i crka-
va u Srbiji, naroito u vreme njihovih praznika, tako da nam nisu neophodna
kvantitativna istraivanja koja bi to potvrdila. Ova injenica je u skladu s
mnogobrojnim istraivanjima u oblasti drutvenih nauka i humanistikih di-
sciplina koja se bave pitanjem vee religioznosti ena u hrianstvu, meutim,
na osnovu rezultata, tumaenja i ponuenih objanjenja nije se dolo do jedin-
stvenog odgovora ove opte prihvaene injenice (Francis 1997; Walter and
Davie 1998) . Veina istraivanja uzima u obzir klasine indikatore religio-

1
lradulov@f.bg.ac.rs
2
Tekst je rezultat rada na projektu Kulturni identiteti u procesima evropske inte-
gracije i regionalizacije br. 147035, koji u potpunosti finansira Ministarstvo za nauku
i tehnoloki razvoj RS.
Femi ni zaci ja hodoaa. . .

Antropologija 10, sv. 3 (2010)
40
znosti na osnovu kojih se ene samoidentifikuju kao religiozne u veoj meri
nego mukarci, vie su posveene veri, ee odlaze u crkvu, ee se mole,
ispunjavaju religiozne dunosti kao to su post i priee (Kuburi 2006, 56;
Anti 2008: 880; Miller and Hoffmann 1995).
3
Uvaavanjem statistike, bez
kvalitativnih istraivanja, zanemarujemo meukulturne razlike koje bi ove ge-
neralne zakljuke testirale na specifinim etnografskim primerima.
U prvom delu ovog rada ukazau ukratko na istraivanje religije iz per-
spektive antropologije roda kao teorijskom polazitu koje je korieno u radu.
Naime, u kontekstu revitalizacije religije u Srbiji svakako bi trebalo imati u
vidu i uticaj koji religija ima na retradicionalizaciju drutva, a u tom smislu, i
na konceptualizaciju roda, uloga, statusa i rodnih odnosa (Radulovi 2009).
Vice versa, razumevanju fenomena hodoaa bi svakako doprinelo ako se s
aspekta istraivanja roda, konceptulizacija pola/roda, uloga i odnosa posmatra
kao bitan faktor feminizacije hodoaa. Naunici razliitog profila su poku-
ali da objasne otkrie vee religioznosti ena s toga je neophodno posvetiti
panju i njihovim rezultatima, a zatim u u drugom delu rada ponuditi jedan
etnografski primer zajednice posveenih vernika u Knjaevcu, nastojei da
bar delimino objasnim feminizaciju obreda hodoaa.

Teorijski pristupi dokazane i nedokazane hipoteze

U antropologiji postoje razliita stanovita po pitanju univerzalnih obja-
njenja na osnovu "velikih teorija", s jedne strane i detaljnih istraivanja i opi-
sa pojedinanih kultura, grupa ljudi, zajednica i njihovih ivotnih stilova i
praksi, s druge strane ( Bowie 2000, 129). Feministike antropolokinje su
vratile "velike teorije" u ivot insistirajui na univerzalnoj potinjenosti ena,
a s tim u vezi, i kritici religije kao najjaeg oruja patrijarhata kojim se ta pot-
injenost reprodukuje i odrava. U toku sedamdesetih godina XX veka pod
uticajem feministike kritike u antropologiji, istraivanja su bila fokusirana is-
kljuivo na ene i njihova iskustva marginalizacije i potinjenosti u religija-
ma. Koncept pola/roda, prihvaen i razvijan u drutvenim naukama i humani-
stikim disciplinama teko je prodirao u studije religije i feministiku teologi-
ju. U prestinom zborniku Religija i rod, Ursula King upozorava da bi holi-
stika antropologija trebalo da konstrukciju roda razmatra na osnovu socijal-
nih i kulturnih konstrukcija mukosti i enskosti i njihovog relacionog odnosa
(King 2000, 6). Kada nam je poznato u kojoj meri su lokalne i rodovne prak-
se, uloge i odnosi izmeu mukaraca i ena pod uticajem kulturnih varijabli,
tee emo govoriti o rodu u univezalnim terminima (King 2000, 5). Dakle, te-
e emo govoriti i o veoj religioznosti ena i specifinostima enskog isku-

3
Hodoae obino nije tretirano kao indikator religioznosti budui da nije obave-
zujue u hrianskoj religiji.
Li di ja Radul ovi
Antropologija 10, sv. 3 (2010)
41
stva ako nismo uzeli u obzir meukulturne i drutvene razlike, razlike u stepe-
nu obrazovanja, branom statusu, starosnoj dobi, zanimanju i drugim faktori-
ma. Na primer, istraivanja u Hrvatskoj pokazuju da su ene vieg obrazova-
nja manje religiozne u odnosu na mukarce nieg obrazovanja (64,6%:
71,5%), procenat uverenih ateistkinja (12,5%) je znatno vei od procenta uve-
renih ateista (3,6%) dok je procenat religoznih visoko-obrazovanih ena pri-
blian procentu visoko-obrazovanih mukaraca (64,6%:62,5%), (Anti 2008,
882). O univerzalnoj religioznosti ena, njihovoj veoj posveenosti kao ho-
doasnica kroz prizmu univezalnih objanjenja moemo govoriti samo ukoli-
ko, parafrazirau duhovitu opasku Dudit OKonor, ukljuimo konkretna istva
velikog broja ljudi: mukaraca i ena, crnih i belih i crvenih i smeih, istorijskih
pobednika i gubitnika, heteroseksualnih i homoseksualnih, kolonista i kolonizo-
vanih, pismenih i nepismenih, situiranih i beskunika (OConnor 2000, 56).
Pristupi po kojima se razlike u religioznosti tumae kao posledica "prirod-
nih", biolokih razlika izmeu mukaraca i ena nisu karakteristini samo za te-
oloka tumaenja ve i esencijalistiki pristup u mnogim naukama, sociobiolo-
giji, psihologiji, sociologiji. Esencijalizam podrazumeva da ljudsko iskustvo,
misli, oseanja i ponaanje zavise od "sutinske prirode", te da izmeu mukara-
ca i ena postoje ontoloke razlike u psiholokim osobinama, sposobnostima i
ponaanju. ene su intuitivne, emotivne, empatine, brine dok su mukarci ra-
cionalni, agresivni, nezavisni. Oni su okrenuti ka intelektualnim zanimanjima,
sportu i kompeticiji dok su ene vie sklone zanimanjima vezanim za kulturu,
umetnost, brigu o drugima kroz zanimanja kao to su uiteljice, negovateljice,
medicinske sestre, vaspitaice i druga. ene su vie vezane za duhovne vredno-
sti i u tom smislu se u esencijalistikim tumaenjima rodnih razlika u religio-
znosti tvrdi da religija vie odgovara sutinskoj prirodi ena ( Ani 2008, prema
Ani, 2003). Neka psiholoka tumaenja iako imaju empirijsku verifikaciju, ne-
maju u vidu mogunost da su crte linosti socijalne i kulturne konstrukcije
istorijski i kulturno promenljive. Naime, tvrde da "Odnos s Hristom zadovolja-
va ensku potrebu za odnosom, nasuprot mukoj potrebi za nezavisnou" (Fle-
re 2002, 259). Zastupnici teorija socijalizacije jednim delom preuzimaju polazi-
ta esencijalistikih tumaenja i razlike u religioznosti izmeu ena i mukaraca
povezuju s razliitom socijalizacijom. ene su jo u detinjstvu nauene da budu
poslune, nene, da zavise i brinu o drugima i na taj nain razvijaju predispozi-
cije za religijske vrednosti (de Vaus and Mc Allister 1987, 472; Miller and Hof-
fmann 1995, 63).
Istraivai, De Vaus i Mekalister, doli su do zakljuka da se razlike u
religioznosti smanjuju prolaskom kroz razliite faze ivotnog ciklusa i da re-
produktivna funkcija i odgajanje dece ne utie bitno na stepen religioznosti
ena. Istraivanja su pokazala da je, meutim, najznaajniji faktor angao-
vanost ena kao radne snage o emu su dobili veoma zanimljive podatke.
Naime, ene koje su zaposlene puno radno vreme su manje religiozne od do-
Femi ni zaci ja hodoaa. . .

Antropologija 10, sv. 3 (2010)
42
maica, one istovremeno manje poseuju crkvu od zaposlenih mukaraca;
nezaposlene ene su religioznije i od nezaposlenih mukaraca i od zaposle-
nih ena, dok su nezaposleni mukarci najmanje religiozni od svih. Na pita-
nje zato zaposlenost ena utie na religijsku orijentaciju, autori nude dva
spekulativna odgovora: prvi, angaovanje na poslu obezbeuje zamenu za
sociopsiholoke koristi koje pojedinac nalazi u religiji, istovremeno, obezbe-
uje i odreene vrednosti, drutvene odnose i identitete. Naime, drutvo ko-
je visoko vrednuje ljude u skladu s tim da li su zaposleni, zaposlenost moe
biti vaan izvor identiteta, dok je religija manje znaajna i relevantna. Drugi,
potinjene grupe identifikuju se esto s dominantnom grupom i prihvataju
njihove vrednosti iz konformizma (Vaus de and McAllister 1987, 478)
Rodni aspekti religioznosti su svakako veoma kompleksni i svaka potre-
ba da se kvantifikuje istraivanje dovee nas do konstatacije da se ene e-
e mole, poste, odlaze u crkvu i da su "bolje" u nizu drugih indikatora reli-
gioznosti, ali to nam nita ne govori o njihovom religijskom iskustvu i moti-
vaciji do kojih je teko ali ne i nemogue doi, a neki odgovori ove velike
slagalice nisu tako lako merljivi.

Posveeni vernici/ce rodni aspekti hodoaa

Na primeru posveene grupe vernika/ca ukazau na rodne aspekte hodoa-
snikog religijskog iskustva u kontekstu revitalizacije religije u Srbiji. Sami
ispitanici istiu da su ili "povratnici u veri" ili "novi u veri" jer su iveli u vre-
me kada se "na to drugaije gledalo" do devedesetih godina prolog veka.
Smatram vanijim pitanje kakvo iskustvo nudi enama hodoae, koja znae-
nja pridaju dogaajima u svom ivotu u odnosu na Boga, porodicu, zajednicu
u kojoj ive. Zato je za njih privlano hodoae, koji sistem vrednosti usva-
jaju i kakav benefit proizlazi iz posveenosti religiji i hodoau. U tom smi-
slu, insistiranje na enskom iskustvu ne proizlazi iz nekog feministikog bac-
kground-a po kojem je ensko iskustvo osnovni normativni model (O' Connor
2000). Subjektivne interpretacije religijskog iskustva nisu rodno konotirane,
mada bi ovakvi zakljuci bili preuranjeni budui da je re o malom broju ispi-
tanika kao i o nejednakom uzorku mukih i enskih vernika/ca. Da ene ee
doivljavaju religijska isksutva potvreno je u mnogim istraivanjima na veli-
kom uzorku ispitanika kvantitativnim metodama, meutim, njihova slabost je
upravo u nemogunosti da se doe do interpretativnih repertoara samih ispita-
nika, znaaja i znaenja koja im oni pridaju kao to to omoguavaju, kvalita-
tivna istraivanja, pre svega, inateraktivni intervju i biografski metod (Dejvi
2000; Marinovi Bobinac 2005, 362). Kavalitativna ispitivanja imaju svoje
prednosti, ali i nedostatke, pa ni ona ne mogu dopreti do adekvatnog opisa re-
ligijskog iskustva koje, kako sami ispitanici/ce obino kau, ne moe da se
opie i objasni, nego su nam dostupna samo interpretativna znaenja ovog do-
Li di ja Radul ovi
Antropologija 10, sv. 3 (2010)
43
ivljaja. Problem konceptualizacije i operacionalizacije religijskog iskustva je
problem na koji istraivai nailaze a kojeg je teko prevazii i u interaktivnom
intervjuu (Marinovi Bobinac 2005, 366). U tom smislu, panju sam posvetila
naracijama ispitanica/ka, nainu na koji su o tome govorili, njihovim razmi-
ljanjima i pokuajima da mi doaraju svoje impresije.
Crkvena zajednica posveenih vernika u Knjaevcu je neformalna grupa
vernika okupljenih na osnovu posebne odanosti veri i pobonosti, koja se po to-
me i izdvaja od ostalog stanovnitva. U mojim istraivanjima nazvala sam ih
posveenom grupom vernika u nastojanju da izbegnem negativnu konotaciju
termina koje obino ostali graani upotrebljavaju kao to su "bogomoljci, cr-
kvarke i crkvari". Osim intervjua koje sam vodila s lanovima u njihovim kua-
ma, nekoliko godina sam prisustvovala zajednikoj proslavi Sv. Jovana u crkvi
koja se nalazi nekoliko kilometara od sela Donje Zunie, kao i na proslavama u
drugim selima. Zajednicu ini manja grupa vernika, oko dvadesetak aktivnih i
desetak povremenih, veinom ena iz Knjaevca i okolnih sela bliih Knjaev-
cu i nekoliko mukarca (obino je na proslavama prisutno do 5 mukaraca koji
bi pripadali kategoriji posveenih vernika). Kolo srpskih sestara je inilo osno-
vu ove zajednice, s dvanaest ena koje su bile aktivne, a ukupno ih je bilo oko
30. Kako kae jedna ispitanica, obile su sve manastire u Srbiji, Hrvatskoj, Ru-
muniji a ile su i u Rusiju. Veina ena je srednjih godina ili starosti preko 60
godina, a u poetku su delovale kao veoma homogena zajednica.
Religijska iskustva u formi vizije, sna ili nekog posebnog natprirodnog doga-
aja imala je veina ispitanika.
4
Vizije se deavaju same od sebe, ili kad se mole i
dugo gledaju u ikone. Za deset detaljnih opisa vizija koje sam dobila od ena i San-
de Golubovia, zajedniko je da ih doivljavaju na stereotipan nain kao prikaza-
nja u kojima se pojavljuju sv. Petka i Bogorodica, poneki svetac ( na primer, Dra-
gici Ignjatovi se prikazao sv. Jovan u snu) ili nejasna figura oveka koji "sija". To
iskustvo svi tumae kao "poziv" ili kao da im je "neto nareeno". Obino se poziv
odnosi na hodoae u neke manastire i sveta mesta, podizanje (obnovu) krstova,
obnovu manastira i crkava. Ispitanik Sanda Golubovi je na primer, u 2001. godini
obiao dvanaest manastira. Grupa je organizovano obilazila manastire najpre u
okviru organizacije Kola srpskih sestara, a od kada ona ne deluje u Knjaevcu,
hodoaa organizuju sami po dogovoru. Iskustvo vizije doivljavaju i na hodoa-
ima i to tumae kao "boiji dar". Preobratiteljsko iskustvo veina je doivela
na prvom hodoau do kojeg je dolo po "pozivu" ili savetu svetenika ali sko-
ro po pravilu usred neke tee bolesti. Kako jedna ispitanica kae "postoji narod-
na izreka: bez nevolje nema bogomolje". Bolest shvataju kao boje iskuenje,
boju promisao jer bog alje bolest da iskua njihovu izdrljivost. udo iscelje-
nja i ozdravljenja su lino doiveli ali i prisustvovali brojnim udima u manasti-

4
Sandi Goluboviu se, na primer, u vizijama najee pojavljuje sv. Petka a zatim i
Bogorodica.
Femi ni zaci ja hodoaa. . .

Antropologija 10, sv. 3 (2010)
44
rima (najee se kao mesta uda navode Ostrog i unis). Sanda Golubovi je
po savetu vidovnjaka i crkvara Dragoslava Nikolia iz Gornje Sokolovice, zbog
vrtoglavice i problema s vidom, otiao u manastir unis gde je imao specifino
iskustvo vizije nakon kojeg ga je "neto vodilo" i od tada redovno ide u crkvu,
posti, obnovio je krst u svom rodnom selu, organizovao i finansijski pomogao
obnovu crkve Sv. Jovana nedaleko od sela. Nakon ozdravljenja ispatanici/e
tvrde da su postali "poetnici u veri", mnogo itaju "crkvene knjige", putuju na
hodoaa, potuju praznike, redovno poste, odlaze na liturgije, neki pevaju u
"pevnici" u crkvi. Prvo iskustvo hodoaa i ozdravljenja mogli bismo da oka-
krakteriemo kao preobratiteljsko iskustvo ili iskustvo koje je iniciralo pobo-
nost, sva ostala su potvrde boijeg postojanja i iskustva koja su produbila veru.
Svoje "poetnitvo u veri" obino pravdaju vaspitanjem i ivotom u komunisti-
kom reimu, kada nije bilo "normalno" da neko ide u crkvu. Dugo su metani
Knjaevca gledali na njih s podozrenjem i nazivali ih "bogomoljcima", ali kako
kau, sada je malo drugaije i sve se vie ljudi vraa bar okupljanju za crkvene
praznike. Komunikaciju s Bogom, Bogorodicom, sv. Petkom i ponekim svecem
opisuju kao direktnu i konstantnu ali na izvestan nain pasivnu. "Bog je uvek
prisutan, zamiljam ga kao ivog gospoda koji svaku misao, sve to poelim se-
bi i drugima, uje i vidi, i ja sam se uverila u to", kae Dragica Ignjatovi.
Mesto hodoaa se bira po uvenju ili na osnovu nekog znaka, znamenja
i poruke koju im je Bog uputio. Posebno istiu iskustva koja su tumaili kao
poruke da ispune neki zavet, obnove neko svetilite kao to su krstovi, veoma
esta pojava u ovom regionu, ili obnove manastire i crkve. U velikom broju
sela Knjaevake optine obnovljene su seoske crkve a inicijatori obnove ve-
ine crkava su bili upravo ovi posveeni vernici. Prikupljanje sredstava, lino
angaovanje u obnovi, doivljavaju kao "poziv" koji za njih znai ne samo
povratak veri ve i potvrdu da su ba oni izabrani za tu svetu dunost. Meu-
tim, niko od njih se ne hvali svojim zaslugama i ne istie ih u prvi plan, treba-
la mi je ira mrea ispitanika kako bih dola do takvih informacija.
Preporueni obim ovog rada ne dozvoljava mi detaljniju analizu hodoaa,
na primeru navedene grupe vernika/ca, kao obreda prelaza ali bih ukratko izlo-
ila mogunosti koje prua koncept Viktora Tarnera koji je koristio i razradio
Van Genepov model obreda prelaza (Tarner 1978, prema Bowie 2000, 167,
Van Genep 2005). Ritual hodoaa je dobar primer da sve faze obreda prelaza:
separacija, liminalna (marginalna) i agregacija (inkorporacija), ne moraju biti
podjednako razvijene (Van Genep 2005, 23, Bowie 2000, 163). Liminalna faza
ili faza tranzicije produava se u beskonanost ili, kao u sluaju ove grupe ver-
nika postaje trajno stanje na osnovu kojeg su oni izdvojeni i marginalizovani od
strane drutva time to ih ostalo stanovnitvo smatra "ludim", "bogomljcima" i
"crkvarima" na socijalnom nivou. Na individualnom nivou hodoae predsta-
vlja kvazi-liminalno stanje koje se sporadino obnavlja novim hodaima i u
kojem, po pravilu, izostaje trea faza agregacije ili inkorporacije. Simbolini
Li di ja Radul ovi
Antropologija 10, sv. 3 (2010)
45
marker faze separacije predstavlja vizija ili neko drugo iskustvo u kojem inici-
jant dobija poruku koju tumai kao nalog da krene na hodoae. Samo putova-
nje takodje znai separaciju, prostorni prelaz koji vodi do odredita, svetog me-
sta na kojem moe da se ponovi trodelna struktura ali sada u jednom mikroko-
smosu, odnosno, samom svetilitu (Tarner 1989, 47). U idealnom sluaju to je
ponovna vizija (separacija), emocionalna uznemirenost zbog doivljaja nepo-
sredne komunikacije, ritual celivanja udotvornih ikona, relikvija, inkubacija u
manastiru (liminalna faza), ozdravljenje (agregacija).
5

Razlika u interpretacijama religijskog iskustva hodoaa ne postoji izmeu
ispitanica ena i mukarca, pre svega, nema razlika u formi, sadraju, doivljaju
vizija i ozdravljenja. Jedina razlika je u nainu na koji je iskustvo vizije kasnije
korieno. Sanda Golubovi je, na primer, ee imao razliite vizije i na osno-
vu njih predviao neke nesrene dogaaje u svojoj porodici i familiji. Da su e-
ne najvernije hodoasnice potvruje i ovaj primer u Knjaevcu. Veliki broj po-
klonikih putovanja i potreba da se nekoliko puta godinje hodoasti, motivisa-
no je posebnim religijskim iskustvom koje jeste subjektivno i izraz individual-
nih interpretacija, meutim, zajedniki imenitelj je snaga neposrednog doivlja-
ja koji je toliko jak da esto izaziva izlive plaa, veoma jakih emocija, sree, tu-
ge, ushienja..... teko je opisati, kako sami ispitanici kau. Rodne razlike po-
smatrane u kontekstu patrijarhalne kulture i poloaja u drutvenoj strukturi, pre
svega rodne razlike u podeli uloga u porodici bitno utiu i na veu religioznost
ena i njihovo vee uee u praksi hodoaa. Ono je i posledica podele posla
u porodici u kojoj se obino smatra da je za religijsku praksu zaduena ena. Je-
dan ispitanik, koji inae ne pripada istraivanoj grupi vernika, kae da se on ne
moli "Ona (supruga) se moli za mene, pa kako mi bude na kraju krajeva". ene
umesto lanova svojih porodica ili "u njihovo ime" se mole, poste, odlaze u cr-
kvu na liturgije i na hodoaa. Ponedeljkom na primer, poste za decu. Tako je
jedna ispitanica dobila blagoslov u manastiru na Kosovu da moe da posti po-
nedeljkom, jer se ponedeljak smatra postom za monahe, kako je ona objasnila.
"Kad bi svaka majka znala ta znai ponedeljak, svaka bi trebalo da posti za
svoju decu", kae ispitanica. Veoma est motiv u priama ispitanica, koje su u-
le ili lino znaju za takve primere, jesu izleenja neplodnosti u manastirima, ili
groem s udotovorne loze iz Hilandara. Dakle, ovo potvruje neke od istrai-

5
Iskustvo ispitanice Dragice Ignjatovi: nakon sna u kojem je videla oveka, le-
pog , visokog, crnomanjastog u kouhu (sv. Jovan) koji joj je poruio da e biti sre-
na, odlazi u Matejevac i tamo ispred udotvorne ikone doivljava udo isceljenja.
Otac Ilija joj je ispriao da je neposredno pre rata ikona proplakala, plakala tri dana,
dok je kandilo "ilo gore dole", tri dana su se molili i sakupljali suze. Kad je Dragica
poljubila posudu u kojoj su bile suze, "momentalno" joj se nos otvorio i vie od sinusa
nije bolovala. Svetenik joj je objasnio da je san bio poziv da dodje i da se pokloni sv.
Jovanu koji je od tada njen zatitnik.
Femi ni zaci ja hodoaa. . .

Antropologija 10, sv. 3 (2010)
46
vanih hipoteza da uloga ena u odgajanju dece i briga za porodicu utiu na veu
religioznost ena (Ani 2008, 892; Miller and Hoffman 1995, 64). Ritual hodo-
aa daje neki vii smisao ivotu i na posredan nain legitimie patrijarhalne
konstrukte uloge ene kao brine majke i supruge, uvarice nacije i religijske
tradicije. Kao to sam naglasila i mukarac se brino odnosi prema sudbini svo-
je dece i lanova porodice, meutim, njegova briga o drugima ne proizlazi iz
drutvenih konstrukata ve joj legitimitet daje religijski konstrukt vizije i komu-
nikacije s boanskim entitetima.
Dakle, u ovom radu sam na primeru posveenih vernica/ka ukazala samo
na neke rodne aspekte hodoaa. Istraivanja hodoaa na veem uzorku bi
mogla da se poslue skalom polnih uloga Sandre Bem
6
i ispitaju kojoj od eti-
ri kategorije, na osnovu samoidentifikacije, pripadaju mukarci i ene: masku-
linoj (visoka maskulinost niska femininost), femininoj (niska maskulinost
visoka femininost), androginoj (visoka maskulinost visoka femininost) i ne-
diferenciranoj (niska maskulinost niska femininost), (Ani 2008, 896; Mer-
cer and Durham 1999, 176).
7
Koristei rezultate nekih istraivanja moja pret-
postavka je da bi hodoasnici na osnovu doivljaja mistikog iskustva vie
odgovarali femininoj i androginoj rodnoj kategoriji (Mercer and Durham,
1999, 178). Druga hipoteza koju predlaem u istraivanju hodoaa je hipo-
teza o razliitim konstruktima roda kao promenljivoj kategoriji u zavisnosti od
istorijskih, drutvenih i kulturnih okolnosti. U tom smislu, u kontekstu revita-
lizacije religije i epidemijske razmere hodoaa, poev od sredine devedese-
tih, mogla bi da se ispita hipoteza o znaenjima koja se pridaju hodoau
ukljuivanjem analitike kategorije rod. Naime, moja hipoteza je da se poev
od devedesetih godina u Srbiji konstruie hegemona maskulinost koja podra-
zumeva visoko vrednovanje mukarca kao ratnika, patriote koji je pritom i re-
ligiozan jer izjednaava nacionalni idenitet s religijskim, njegovo "poslanje"
je ratovanje, da titi dravu, otadbinu, naciju, dom i porodicu, to je njegovo
hodoae. Diskurs hegemone femininosti je tip ene, majke, verne supruge,
njeno "poslanje" je da raa, kako bi sauvala naciju time to je odgovorna za
reprodukuciju
8
, da uva dom i porodicu, brine o zdravlju njenih lanova. Na-
in da u vreme krize, neizvesnosti, ratova to i ostvari je kroz hodoaa koja
legitimiu njenu ulogu kao bogom danu i prirodnu.


6
Skala je dostupna na web strani: http://www.mindgarden.com/products/bemss.htm
7
U kasnijim istraivanjima Sandra Bem se udlajila od isticanja androginog
modela jer smatra da on reprodukuje veliku polarizaciju rodova koju bi trebalo
iskoreniti ( King 2000)
8
Na razliite naine Srpska pravoslavna crkva podstie ovakve konstrukte,
izmeu ostalog, diskursom o abortusu kao ubistvu i zalaganjem za njegovu zakonsku
zabranu. Vidi: Radulovi 2009.
Li di ja Radul ovi
Antropologija 10, sv. 3 (2010)
47
Literatura:

Ani, Rebeka Jadranka. 2003. Vie od zadanoga. ene u crkvi u Hrvatskoj u 20.
stoleu. Split: Franjevaki institut za kulturu mira.
Ani, Rebeka Jadranka. 2008. Spolne razlike u religioznosti pod vidom obrazo-
vanja. Bogoslovska smotra, 78 (4) : 873-903.
Bowie, Fiona. 2000. The Anthropology of Religion. Oxford: Blackwell Publis-
hers.
Davie, Grace. 2000. Religion in Moder Europe: A Memory Mutates, Oxford:
Oxford University Press.
Flere, Sergej. 2002. Rod i religioznost. Sociologija 44 (3) : 255-269.
Francis, Leslie. 1997. The psychilogy of gender differences in religion: a revi-
ew of empirical research. Religion 27(1): 81-96.
Gurevi, Jakovlevi Arona. 1987. Problemi narodne kulture u srednjem veku,
Beograd: Grafos.
King, Ursula. 2000. Introduction: Gender and the Study of Religion, In: Religion
and Gender, Ursula King (ed., Blackwell, Oxford UK and Cambridge USA.
Kuburi, Zorica (2006), Verske zajednice u Srbiji i verska distanca, U: Religija
i tolerancija 5, asopis centra za empirijska istraivanja religije, Novi Sad,
53-70.
Marinovi Bobinac Ankica, Dimenzija religijskog iskustva u Hrvatskoj: "a-
pat anela" iz sociologijske perspektive, Sociologija sela, 43, 2005, 168
(2) 339-370
Miller S. Alan and John P. Hoffmann (1995), Risk and Religion: An Explanati-
on of Gender Differences in Religiosity, Journal of the Scientific Study of
Religion 34(1), 63-75.
OConnor, June. 2000. The Epistemological Significance of Feminist Research
in Religion, In: Religion and Gender, ed. Ursula King, 45-64. Oxford: Blac-
kwell.
Radulovi, Lidija. 2009. Pol/rod i religija: konstrukcija roda u narodnoj reli-
giji Srba. Beograd: Srpski genealoki centar Odeljenje za etnologiju i an-
tropologiju Filozofskog fakulteta.
Tarner, Viktor. 1989. Od rituala do teatra: ozbiljnost ljudske igre. Zagreb:
August Cesarec.
Vaus de David and Ian McAllister. 1987. Gender Differences in Religion: A
Test of the Structural Location Theory, American Sociological Review 52
(4) : 472-481.
Walter, Tony and Grace Davie. 1998. The religiosity of women in the moder
West, British Journal of Sociology 49(4): 640-659
Van Genep, Arnold. 2005. Obredi prelaza: sistematsko izuavanje rituala. Beo-
grad: Srpska knjievna zadruga.

Femi ni zaci ja hodoaa. . .

Antropologija 10, sv. 3 (2010)
48
Primljeno: 30.09.2010.
Prihvaeno: 01.11.2010.


Lidija Radulovi

FEMINIZATION OF PILGRIMAGES IN THE CONTEXT OF
REVITALIZATION OF RELIGION IN SERBIA

Higher religiosity of women, which is often taken as an anthropological and
sociological universality in Christianity, in spite of numerous examinations
doesnt seem to deliver some universal explanation. In the context of evident
revitalization of religion in Serbia in past twenty years, a need for reexami-
ning a problem emerges: why, if so, are the "frontrunners" of the religious co-
meback women? Research of the group of believers in Knjaevac (Serbia) re-
veals that women are more often believers than men, that they are more eager
when it comes to religious activities, that they have taken part in many pilgri-
mage trips, and that the majority of them experienced visions and apparitions.
I see and analyze pilgrimages in the light of the rite-of-passage theory - I will
examine their communicational aspect, meanings of spiritual conversion, me-
anings of messages as interpreted by believers, as well as their latent substan-
ce. Gender aspects of the experience of pilgrimage will be analyzed in detail
based on results of interactive interviews carried out with the group mostly
comprising of women. I will also discuss how a group of believers, mostly fe-
male, take active part in the life of local church community, and the phenome-
non of the vision and the call as a turning point for conversion and activism in
renovation of a shrine.

Key words: gender, pilgrimages, religious experience.