Aleksandar Fleming

ispod 5%. Ovo nije nevaan podatak jer je smrtnost od okokom i danas
u SAD jedan od deset najeih uzronika jesila i sa drugim
infektivnim bolestima. je tako sauvala na miiione ijudskih ivota.
Ovi lekovi
a uvodjenjem peni!ilina na
pneumonije izazvane pneum
smrtnosti. Siina se situa!ija
"rimene antibiotika
antibiotike shvataju kao svoj
danas kontroliu najvei braj infke!ija i postali su sastavni deo naih ivota. "a!ijenti
neotu#ivo pravo. $a pojavu i najmanjih znakova infek!ije
Antiinfektivni lekovi
Antiinfektivni lekovi su iekovi koji imaju sposobnost da spree rast i razvoj patogenih
mikroorganizama u organizmu oveka a da pri tome ne otete njegove elije. %a njih dakle
podrazumevamo da ispoljavaju selektivnu toksinost, samo na elije mikroorganizama a ne i na
feiije ijudskog organizma. $ema me#utim leka koji bi imao ovakav idealan profii. $ajve!i broj
njih u terapijskim kon!entra!ijama ubija ili spreava rast i razvoj patogenih izazivaa a na elije
ijudskog organizma deluje podnoljivo toksino.
Antinfektivni iekovi su uvedeni u svakodnevnu praksu samo pre &'()' godina i danas se
smatraju jednim od najznaajnijih dostignua savremene medi!ine. * antiinfektivne lekove
spadajii pre svega antibakterijski antigljivini i antivirusni iekovi. +ermin antibiotik_(anU bios(
protiv ivota, je negde posie drugog svetskog rata uveo Ser
-aksman inae izumitelj streptomi!ina i dobitnik nobelove
nagrade za medi!inu ./0&1,. On se u poetku odnosio samo
na supstan!ije dobijene iz prirodnih izvora .gljivi!a plesni
bakterija,. Ovaj termin je danas strogo ogranien na lekove
sa antibakterijiskim dejstvom i verovatno je jeziki u velikoj
meri nepre!izan ali je ostao potpuno odomaen i kod nas i u
svetu. Siri termini kao to su antimikrobni ili antiinfektivni
lekovi se koriste za sve supstan!ije koje se primenjuju protiv
patogenih mikroorganizama.
"re drugog svetskog rata nije bilo antibiotika koji
su se rutinski upotrebljavaii u ieenju infektivnih boiesti.
Otkriem peni!iiina ./012 3leming, suifonamida ./041
Domagk, streptomi!ina ./054
-aksman, hioramfenikoia i tetra!ikiina ./056 /052
Duggar, otvara se nova antibiotska era u leenju infektivnih boiesti. "rimena antibiotika je
doneia revolu!ionarni napredak u izleenju i smanjenju smrtnosti
od najopasnijih infek!ija. Smrtnost od pneutoonije izazvane pneumokokom je pre uvo#enja
antibiotika re!imo bila vea od 4'7. *vo#enjem sulfonamida u kliniku praksu pala je na oko
/17
Antiinfektivni lekovi
1)1
8r. bakterija
9reme
oni sami uzimaju ili od iekara trae da im propie neki od antibiotika. esto me#utin i
lekari i pa!ijenti od antibiotika oekuju ono to ovi :ekovi realno ne mogu da uine. %ato je od
nepro!enjive vanosti antibiotike propisivati ra!ionalno samo kada je to indikovano i opravdano.
* supotnom doiazi do opasnih posledi!a kakva je na primer ubrzani razvoj rezisten!ije
mikroorganizama na najee koriene antibiotike. ;azvoj rezisten!ije je inae direktna
posiedi!a nera!ionaine upotrebe i direktno je propor!ionaian upotrebi.
;anije je biio rei da bi ideaian antibiotik trebao da deluje samo na patogene bakterije u
organizmu oveka a da na njegove elije uopte ne deiuje. +akav lek naravno ne postoji. Svaki
antibiotik u manjoj ili veoj meri oteuje i funk!ije elija ljudskog organizma. :majui u vidu
ovakav kon!ept najmanje toksini bi bili prirodni peni!ilini i !efalosporini.
$e moe me#utim jedan lek da deluje na sve mogue patogene bakterije u :judskom
oprganizmu. * zavisnosti od razliitih svojstava pojedini antibiotik ima manje ili vie tano
odre#eni <spektar dejstva<. $eki lekovi iz ove grupe tako prevashodno deluju na =ram
negativne dok drugi #eluju efikasnije na =ram pozitivne bakterije. $eki od antibiotika mogu
imati i irok spektar antimikrobnog dejstva delujui / na jedne i na druge ali i na rike!ije
hlamidije i mikoplazme. "ostoje sa druge strane antibioti!i iji je antimikrobni spektar dejstva
veoma uzak .samo nekoliko tano odre#enih bakterija,.
Antibioti!i imaju sposobnost da ubiju bakterije ili da spree ili uspore njihov rast i
razvoj. "o tipu antibakterijskog dejstva moemo dakle razlikovati dve grupe antibiotika>
baktericidne, koji ubijaju osetljive bakterije i bakieriostatske, koji inhibiu njihovo
razmnoavanje rast i razvoj. %a veliki broj antibiotika tip dejstva zavisi od kon!entra!ije na
mestu infek!ije. "ravi bakteri!idni efekat se kiiniki postie retko i samo u toku kraeg
vremenskog perioda. $jega mogu u pravom smislu te rei postii netoksini prirodni peni!ilini
kada se primene u velikim dozama. 8akteri!idni efekat tada nastupa brzo.
Slika 4'. ?ematski prikaz uti!aja bakteriostatika i
bakteri!ida na broj bakterija u plazmi
8akteri!idni antibioti!i su efikasniji u :eenju tekih infek!ija. Oni me#utim mogu da
ubiju samo bakterijske eiije koje se intenzivno deie i koje su u perio#u najintenzivnijeg
metaboiizma. 8akterije u stanju mirovanja su neosetljive na bakteri!idne antibiotike. %bog toga se
mora istai da jedna jedina doza antibiotika ma koliko ona biia velika ne moe da ubije sve
bakterije ve samo one koje se dele. @ad kon!entra!ija leka opadne mali broj preivelih
bal!terija koje su bile u fazi mirovanja se oproravi i nastavi da.se deli i razmnoava. %bog toga je
neophodno due trajanje terapije.
Mehanizam ejstva antibiotika
$ajmanje je nekoliko naina kojima antibioti!i ispoijavaju svoje antibakterijsko dejstvo i
ubijaju bakterije ili im spreavaju rast i razvoj.
Inhibicija sinteze elijskog zida
%a razlil!u od elija ivotinja bakterije oko !itoplazmatske membrane imaju rigidni
omota elijski zid koji jAe bitan za odranje njihovog oblika i adekvatnog osmotskog pritiska
unutar elije. @od =ram negativnih bakterija spoijani deo elijskog zida je dvoslojni :ipid i nije
tako vrst. Sa druge strane kod =ram pozitivnih bakterija elijski zid je mnogo vri i drugaije
gra#e. Belijski zid je u stvari jedan kompleksni poiimer sastavljen od peptidoglikana .mureina,
vezanih me#usobno polisaharidima u neku vrstu vrste mrei!e. ;igiditet bakterijskog zida zavisi
od koliine peptidoglikana. @ako je njih puno vie kod =ram pozitivnih bakterija zid im je vri.
"eni!ilini !efaiosporini ba!itra!in !ikioserin i vankomi!in su antibioti!i koji selektivno
inhibiraju sintezu elijskog zida. "osie vezivanja za re!eptore na povrini elijske membrane
."8"(peni!ilin vezujui proteini, ovi lekovi inaktiviu transpeptida!iju i sintezu peptidoglikana.
baktericidni antibiotici bakteriostatski antibiotici
peni!ilini tetra!iklini
!efalosporini hloramfenikol
aminoglikozidi iinkozamini
ba!itra!in fuzidinska kiselina
kotrimoksazoi makrolidi
rifampi!in etambutol
izonijazid sulfonamidi
Antiinfektivni lekovi
* poslednjoj fazi ovi lekovi inaktiviraju jedan inhibitorni faktor koji inhibira autolitike enzime u
zidu bakterijske elije. "osledi!a ovog dejstva antibiotika je njihova aktiva!ija i liza bakterijske
eiije. Belijski zid vie nije rigidan slabiji je i usled veeg intraelijskog osmotsl!og pritiska
pu!a.
Belije sisara nemaju peptidoglikanski zid pa na njih navedeni antibioti!i i ne deluju.
=ram negativne bakterije imaju neuporedivo slabiji elijski zid od =ram pozitivnih pa je i
dejstvo antibiotika ovakvog mehanizma dejstva na njih neuporedivo siabije. "eni!ilini tako na
primer efikasno deluju na veinu =ram pozitivnih i na veoma mali broj =ram negativnih
bakterija. "ostoji dakle selektivna toksinost samo na bakterijske elije kao i razlika u dejstvu
na =ram pozitivne i =ram negativne bakterije.
Cora se naglasiti da neke bakterije stiu rezisten!iju na peni!iiine ili !efaiosporine
upravo tako to se menja struktura "8" proteina na njihovoj eliiskoj Amembrani pa se antibioti!i i
ne vezuju adekvatno. Ovako na primer pneumokok stie rezisten!iju na prirodne peni!iline. Sa
druge strane neke druge bakterije kao to je stafilokok rezisten!iju mogu da steknu tako to
poinju da iue enzim p(:aktamazu koja !epa .4(laktamski prsten koji ini osnovu hemijske
strukture peni!ilina ili !efalosporina. Stvaranje ovih enzima je pod kontrolom gena koji se
prenose preko nosio!a gena( plazmida. Cehanizmi nastanka rezisten!ije mogu dakle biti razliiti
ali se u osnovi smatra da nastaju kao posledi!a lekom uzrokovane selek!ije. +o praktino znai da
usied primene Deka a razvoj rezisten!ije je direktno propor!ionalan primeni nekog antibiotika
dolazi do muta!ija u malom broju bakterija. Antibiotik ubija veliki broj bakterija ali one u kojima
se desila muta!ije .re!imo u jednoj na /'
2
(/'
/1
, ipak preive. Od njih r.astaje sasvim nova
kolonija bakterija otpornih na primenjivani antibiotik. Ovo je osnova rezisten!ije koja nastaje
usled iekom uzrokovane selek!ije.
Euenje p(laktamaza se moe preduprediti ukoliko se antibiotiku doda lek koji inaktivira
ove enzime kakvi su na primer klavulanska kiselina sulbaktam iii tazobaktam. * irokoj je
primeni danas re!imo kombina!ija amoksi!iiina i kiavulanske kiseiine koja ima iri spektar od
samog amoksi!ilina jer deluje i na rezistetntne staftiokoke koji iue .4(iaktamazu.
Poremeaj permeabilnosti elijske membrane
$eki antigijivini lekovi .amfoteri!in 8 nistatin, polienski antibioti!i i poiimiksini
menjaju funk!iju eiijske membrane seiektivno u elijama mikroorganizama ali ne / u elijama
sisara. Ona postaje propustljivija za mnoge makromolekule i jone koji izlaze iz elije zbog ega
nastaju elijska oeenja i smrt.
"olienski antibioti!i deluju samo na one elijske membrane koje sadre ergosteroi koji
izgleda da predstavlja neku vrstu re!eptora za njih. @ako je ergosterol sastavni deo uglavnom
eiijskih membrana gljivi!a polieni su pre antimikoti!i nego antibakterijski lekovi. Ovo bi mogao
da bude dobar primer selektivne toksinosti koju
u ivotnom !iklusu bakteri
bakterija i retko su bakteri!i
tetra!iklini se vezuju za rib
pokazuje je#an antiinfektivni lek samo na jednu vrstu mikroorganizama .gijivi!e, ali ne i
na druge .bakterije,.
Inhibicija sinteze jproteina
9eliki broj antibiotika svoje dejstvo ispoljava inhibi!ijom sinteze proteina vanih
ske elije. Ovi lekovi uglavnom spreavajau rast i razvoj :ni.
Floramfenikol aminogiikozidi makroiidi linl!ozamini i ozome
u bakterijama i spreavaju sintezu proteina. Sastav ribozaoma se
razlikuje kod bakterijkih elija i elija ljudi to predstavija
osnovu selektivne toksinosti ovih iekova samo na infektivne agense a ne \ na eiije domaina.
"osle vezivanja leka za tano odre#enu jedini!u ribozoma .4'S ili &'S, pogrena se
informa!ija prenosi na m;$A a kao posledi!a toga se i pogrena aminokiselina uitava u
poiipeptidni iana! koji se sintetie. ;ezultat toga je inhibi!ija sinteze vanih proteina.
8akterijske elije mogu da steknu rezisten!iju na aminoglikozide na primer tako to
dolazi do muta!ije iji je rezultat nedostatak re!eptora za vezivanje leka na tano odredenu
subjedini!u ribozoma.
Da bi ovi lekovi uopte mogli da #eluju oni dakle moraju da u#u u unutranjost elije.
$ekada je to iz razliitih razloga onemogueno. Aminoglikozidi re!imo teko prolaze kroz
rigidin elijski id =ram pozitivnih bakterija pa na njih i ne deluju. * nekim se situa!ijama oni
kombihuju sa prirodnim peni!ilinima koji razore elijski zid omoguivi im tako prolaG>ak u
unutranjost elije. "ostoji mogunost da bakterije. razvijaju rezisten!iju tako td im elijska
membrana postaje nepropustljiva za ove lekove.
Inhibieija sinteze iiukleinskih kiselina
Sulfonamidi hinoloni rifampi!in i trimetoprim inhibiu sintezu D$A i m;$A i tako
inhibiraju prenoenje gHnetskih informa!ija. Ovi lekovi to rade inhibiui razliite enzime koji su
vani u pro!esima njihove sinteze.
Sulfonamidi inhibiu enzim dihidropteroat sintetazu jer su strukturni analozi "A8A(e
.para(aminobenzoje>ve kiseline, i ulaze u reak!Iu umesto nje. %bog ovoga se sintetiu analozi
folne kiseiine umesto nje same. Ovim je inhibisana dalja sinteza nukieinskih kiselina. @ako
ivotinjske i elije :judi ne sintetiu folnu kiselinu nego je unose hranom ovi iekovi najnjih ne
mogu delovati.
Antimikrobni spektar antibiotika
Antibioti!i se osim po tipu .bakteri!idiJbakteriostati!i, i mehanizmu dejstva me#usobno
razlikuju i po spektru bakte#ja na koje uspeno deluju. "oznavanje antimikrobnog spektra
pojedinog antibiotika je od kijune vanosti za lekara praktiara jer upravo to garantuje njihovu
adekvatnu upotrebu.
9e se ranije moglo videti da od mehanizma dejstva u velikoj meri zavisi i na koje e
bakterije odre#eni antibiotik delovati. @ako beta(latamski antibioti!i .peni!ilini !efalosporini,
deiuju inhibi!ijom sinteze vrstog eliskog zida koji imaju samo =ram pozitivne bakterija oni su
uglavno i efikasni prevashodno protiv njih a mnogo manje prema =ram negativnim bakterijama.
Sa druge strane oni antibioti!i koji deluju vezujui se za ribozome aminoglikozidi na primer
teko prolaze kroz vrst elijski zid =ram pozitivnih bakterija pa na njih deluju manje efikasno
nego na =ram negativne bakterije.
Coglo bi se zakljuiti da su i prirodni peni!ilini i aminoglikozidi spadaju u antibiotike sa
relativno uskim spektrom dejstva jer su efikasni protiv relativno malog broja razliitih bakterija.
+etra!iklini sa druge strane predstavljaju antibiotike irokog spektra dejstva. Oni su osim to
deluju efikasno protiv =ram pozitivnih .kao peni!ilini, i =ram negativnih .kao aminoglikozidi,
bakterija delotvorni i u terapiji infek!ija izazvanih hlamidijama mikoplazmama rike!ijama i
spirohetama.
Principi racionalne upotreba antibiotika
Antibioti!i su jedni od najpropisivanijiii :ekova u svetu. Smatra se da na njih otpada
4'7 svih propisanih tekova a da sa 1&7 uestvuju u trokovima primarne zdravstvene zatite. *
veiikom broju sluajeva se ovi iekovi propisuju potpuno nepotrebno kada nema strune
opravdanosti. =reke se javljaju i prilikom izbora leka kada se ve donese odluka da se on
propie primenjene doze naina doziranja doznog reima i duine trajanja terapije. Sve ovo
generalno doprinosi nera!ionalnoj upotrebi ovih iekova.
Direktne posledi!e nera!ionalne upotrebe antibiotika su> razvoj rezisten!ije bakterija
koje su izazivai najeih infek!ija na najee koriene antibiotike poveana in!iden!a
neeijenih efekata mogunost nastanka superinfek!ije i poveanje !ene primenjene terapije.
$ajvei problem je verovatno u sve veem broju rezistentnih bakterijskih sojeva na primenjene
antibiotike. $eki od izazivaa su postaii rezistentni na nekoliko antibiotika a ak postoje i neke
bakterije koje su rezistentne na sve poznate antibiotike. ;azvoj rezisten!ije prema nekom ieku je
direktno propor!ionalna njegovoj upotrebi.
* !ilju smanjenja opasnosti od posledi!a nera!ionalne upotrebe antibiotika uvedeni su
prin!ipi kojih se trebamo drati prilikom njihovog propisivanja. "rimena tano utvr#enih prin!ipa
predstavlja neku vrstu algoritma ponaania iekara kada pred sobom ima pa!ijenta sa infektivnom
boleu u toku pro!esa odluke o terapijskom postupku. ?to se vie budemo drali prin!ipa
ra!ionaine upotrebe to e mogunost da se razviju opasne posiedi!e njihove nera!ionalne
primene biti manje.
"rvi prin!ip ra!ionalnosti se odnosi na pravilnu inikaciju. Antibiotici se trebaju
propisati samo kada se radi o bakterijskoj infekciji. 9rio esto mi nismo sigurni o kakvom se tipu
infek!ije radi. :dealno bi bilo da antibiotsku terapiju preporuimo na osnovu tane mikrobioloke
dijagnoze. @linika slika me#utim moe biti teka tako da zahteva hitan poetak terapije. $a
tanu mikrobioloku dijagnozu nekada trebamo da ekamo i vie dana pa je profesionalno
nedozvljeno pa!ijenta u tom periodu ostaviti bez terapije. "ostoji me#utim itav niz parametara i
klinikih znakova koji nas mogu sa veiikom sigurnou dovesti do zakljuka da :i se radi o
bakterijskoj infek!iji ili ne. Opte stanje pa!ijenta laboratorijske pretrage iokalni nalaz
lokaliza!ija infek!ije uzrast teina simptoma znanja o trenutnoj epidemiolokoj situa!iji i
mnogo drugog moe na biti od velike pomoi pri empirijskom utvr#ivanju mogue dijagnoze.
$eke bakterijske infek!ije imaju toliko karakteristinu kliniku sliku da je teko pogreiti arlah
na primer. Sa druge strane neke bakterije su sklone da dovode do infek!ije uvek tano odre#enog
dela tela organa ili telesne tenosti. :nfek!ije urinarnog tral!ta su re!imo skoru uvek bakterijske
etiologije to bi se moglo rei i za neke infek!ije gornjeg respirotarnog trakta kakva je na primer
otitis media .upala srednjeg uha,. Suprotno njim najvei broj infek!ija nosa dreia / grla su
upravo izazvane virusima pa antibiotik nije ni potreban.
"rvo pitanje koje lekar treba sebi da postavi kad pregleda pa!ijenta jeste> Da li uopte
primeniti antibiotik? I ovo je kljuno pitanje. $e sme da bude straha od mogue sekundarne
bakterijske infek!ije i u situa!ijama kada smo sigurni da se radi o virusnoj etiologiji. Eekar se
mora drati svog znanja i iskustva a ne da podlee pritis!ima od strane pa!ijenata ili njihovih
roditelja. An#bioti!t su efikasni i jeftini :ekovi pa njihovu primenu pa!ijenti smatraju svojim
neotu#ivim pravom. $a najmanju pojavu znakova infek!ije sami uzimaju antibiotike ili trae od
iekara da im ga daju.
@ada smo odluili da propiemo antibiotik postavlja se pitanje izbora leka. Drugo
pitanje koje sebi moramo postaviti je dakle> oji antibiotik da propiem? Da :i postoji
antibiotik izbora i ako postoji ime je on odre#enK
*koliko imamo tanu mikrobioioku dijagnozu antibiotik odre#ujemo na osnovu
antibiograma. * najveem broju sluajeva moramo izabrati lek sami na osnovu naih znanja i
iskustva. $a osnovu same lokaliza!ije infek!ije mogue je esto pretpostaviti o kojim se
bakterijskim izazivaiima radi a na osnovu naeg znanja o antibakterijskom spektru pojedinih
antibiotika moemo dalje odluiti koji lek da izaberemo. "rilikom ove odluke moramo uzeti u
obzir i osobine samog leka od toga da li uopte prodire u infi!irano tkivo .mozak na primer, do
njegovih moguih neeljenih efekata i toksinosti. $eophodno je znanje o antibakterijskom
dejstvu tipu dejstva .bakteri!i#noJ bakteriostatsko, farmakokineti!i .proiazak u raziiite organe
ili tenosti, metabolizmu i izluivanju. Stanje pa!ijenta funk!ije jetre i bubrega koji su vani u
metabolizmu i izluivanju uzrast trudnoa iakta!ija kao i eventuaino postojanje prethodnih
aiergijskih reak!ija se moraju uzeti u obzir. "otrebno bi bilo da imamo makar najosnovnije
informa!ije o rezisten!iji pretpostavljenog uzronika na najee koriene infek!ije.
$a osnovu #akle iokaliza!ije infek!ije osobina samog leka i parametara vezanih za
pa!ijenta znanja o moguoj rezisten!iji moemo empirijski bez prethodne tane dijagnoze da
izaberemo iek. Ovo je osnova empirijske primene antibiotika.
+o bi na primeru izgledalo ovako> pa!ijent ima karakteristine znake infek!ije srednjeg
uha. $a osnovu lokaliza!ije moemo pretpostaviti da je infek!ija verovatno bakterijska i da su
mogui izazivai najverovatnije hemofilus pneumokok ili streptokok. Ovo nam daje za pravo da
je upotreba antibiotika ra!ionalna. $a osnovu pretpostavljenih izazivaa empirijski
pretpostavljamo da bi primena prirodnih peni!ilina bila sasvim opravdana. $ajvei broj
navedenih bakterija je me#utim vremenom postao rezistentan na ove antibiotike. %bog toga nam
se kao antibiotik prvog reda izbora namee amoksi!ilin u kombina!iji sa klavulanskom kiselinom
.koamoksiklav, ili !efalosporin :: genera!ije !efuroksim. @ako ova infek!ija uglavnom ima
blagu do umereno izraenu simptomatoiogiju oralna primena leka je sasvim opravdana.
Sledee pitanje u naem modelu razmiljanja je> oju dozu izabranog leka primeniti?
Doza pojedinog antibiotika je uglavnom ve unapred pre!izno odre#ena za odredene tipove
infek!ija. "otrebno je dozu prilagoditi kod male de!e kod bubrenih pa!ijenata kod kojih se lek
slabije izluuje kod poremeene funk!ije jetre kada se lek slabije metabolie i u jo nekim
karakteristinim klinikim situa!ijama.
* tekim infek!ijama je potrebno primeniti maksimalno dozvoljene doze. Coramo
me#utim uzeti u obzir da primena veiikih doza esto sa sobom nosi opasnost od vee in!iden!e
neeljenih efekata i pojave toksunosti. "rimena isuvie malih doza antibiotika sa druge strane
ne iei pa!ijenta a pogoduje razvoju superinfek!ije rezisten!ije i alergije.
Odre#ivanje tanog intervala izme#u pojedinanih doza dozni re!im" zavisi od
farmakokinetskih osobina samog leka i vano je da bi se lek u organizmu nalazio stalno u
kon!entra!iji koja je iznad minimalne inhibitorne kon!entra!ije. $eki lekovi su i toksini
.aminoglikozidi, pa bi ea aptika!ija ubrzala ispoljavanje njihovih neeljenih efekata.
oliko dugo treba da traje terapija? Antibiotik treba da zaustavi infek!iju dovede do
klinikog poboljanja eradi!ira uzronike i sprei re!idiv. +erapija treba dakle da traje dovoljno
dugo da bi se sve ovo postiglo. "redugo trajanje terapije dovodi do poveane in!iden!e
rezisten!ije bakterija ispoijavanja neeljenih efekata i alergijskih reak!ija a suvie kratko do
rizika da se infek!ija ne zaustavi i da ne do#e do adekvatnog klinikog izieenja. %a mnoge je
infek!ije duina trajanja terapije tano odre#ena. +ako se re!imo infek!ija kostiju osteomijeiitis
iei antibioti!ima vie nedelja .1(5,.
* !ilju potpune ra!ionaliza!ije antibiotske terapije a pre svega sa aspekta vee koristi i
smanjenog rizika za samog pa!ijenta u novije vreme se pribegava kreiranju pre!iznih terapijakih
protokola. $a ovaj nain se a na osnovu lokaiiza!ije i drugih znakova pretpostavljaju mogui
izazivai uzima se u obzir stepen rezisten!ije prema nekim antibioti!ima i oare#uje lek prvog
reda izbora ali i mogua altemativna terapija. "rotokolima se osim ovoga regulie i doza dozni
reim i duina trajanja terapije.
da istovremena upotreba bakt
deluju samo na one bakterije
upravo ogranien delovanjem
Antibiotike je dozvdljeno kombinovati samo
situa!ijama a to su>
'
@ada postoji definisaha meovita infek!ija .= pozitivne i = negativne bakterije anaerobi,. "rimer
za pvo su infek!ije u ginekologiji sepsa i flegmona u predelu
u
esto se i u sitau!ijama kada smo uvereni da se ne radi o bakterijskoj infek!iji antibioti!i
primenjuju profiiaktiki da bi se "spreilci mou!a sekimdarna bakterijska infekcija". Ovo je
tipian primer nera!ionalne i pogrene primene antibiotika. 9rlo malo virusnih infek!ija pre
svegal zaista sekundarno preraste u bakterijske .svega nekoliko pro!enata,. a drugo ne moemo
preventivno koristiti antibiotik protiv svih moguih bakterija koje pa!ijenta mL4gu sekundarno da
infi!iraju. Pro#ilakti$ka upotreba antibiotika" dakle" nije racionaina.
Smatra se da se danaiH &'7 ili ak i vie antibiotika propie u preventivne svrhe znali
potpuno nepotrebno "iAofilaktika upotreba antibiotika je najei uzrok njihove nera!ionaine
primene.
"ostoje me#utim tGino odredene indika!ije u kojima bi se ona smatrala opravdanom.
"rofiiaktika primena prirodnih peni!ilina u kombina#ji sa nekim aminoglikozidom ili
!efalosporina ::: genera!ije u jednoj dozi neposredno pre i jednoj posle stomatolokih
interveri!ija kod pa!ijenata sa valvularnim sranim manama ili vetakim zalis!ima smatra se
potpuno opravdanom. $a ovaj nain se prevenira infekdja endokarda koja bi mogla da bude
opasna po ivot. $eki autori smatraju da je ovakvu antibiotsku profilaksu potrebpo primeniti i kod
pa!ijenata sa smanjenim odbrambenim mehanizmima uzrokovanim riekim bolestima primenom
!itostatika imunosupresiva iii kortikosteroida.
Opravdanom bi se srriatraia i upotreba peni!ilina sa dugim dejstvom u preven!iji remisije
reumatske grozni!e primena azitromi!ina ili !efalosporina ::: genera!ije neposredno posle
seksuainog kontakta kada pastoji sumnja na gonoreju ili sifilis i profilaksa rekurentnih urinarhih
infek!ija. "reoperativna primaena antibiotika u jednoj dozi pre interven!ija u hiriiirgiji smatra se
uobiajnom i opravaanom pro!edurom. $era!ionalna bi bila duga profiiaktika upotreba
antibiotika posle opera!ije.
9eliki problem koji pArati upotrebu antibiotika je i njihovo nepotrebano i struno
neosnovano kombinovanje. ombinovana" istovremena" primena dva ili vie antibiotika
generalno se snjiatra neracionalnom. @ombinovona upotreba antibiotika nam stvara laan
oseaj sigumosti ali je mogunost neeljenih efekata rezisten!ije i !ene terapije mnogo vei.
Osim toga dva antibiotika mogu hemijski inaktivirati jedan drugog naroito ako se primenjuju u
ijstoj bo!i za infuziju ili u istoj brizgali!i. "otpuno je logino
eri!ida i bakteriostatika nema nikakvog smisla. 8akteri!idi koje se intenzivno dele a
njihova je deoba rast i razvoj bakteriostatika.
tano odre#enim klinikim
glave i vrata.
@ada elimo da kom
sluaj prilikom upjtrebe kombina!ija
.kotrimoksazol,.
Dina!ijom postignemo sinergistiko dejstvo kao to je to
sulfometoksazola i trimetoprima
M @ada kombina!ijom eiimo da izbegnemo brzi nastanak rezisten!ije u toku leenja
tuberkuloze .terapija se zapoinje sa 4(5 leka istovremeno,.
M @ada kombina!ijom elimo da spreimo raziaganje ieka pod uti!ajem enzima koji
lui rezistentna bakterija .primena amoksi!ilina u kombina!iji sa kfavuianskom
kiselinom koja je inhibitor beta(laktamaza koje lue pojedine bakterije,.
M @ada se primenom antimikotika flu!itozina u kombinba!iji sa drugim
antimikotikom amfoteri!inom 8 smanjuje njegova toksinost .amfoteri!in 8 se u
kombina!iji primenjuje u znatno manjoj dozi,.
N @ada se kombina!ijom peni!ilina i gentami!ina omoguava gentami!inu ulazak u
bakterijsku eliju .peni!ilin razlae elijski zid, i intra!elularno dejstvo.
*z samo maio napora mogli bi smo se u najveem delu stalno drati optih prin!ipa
ra!ionalne primene antibiotika. *koliko se rukovodimo predlonim modelom algoritmnom
ponaanja i ove prin!ipe uvek imamo na umu u velikoj meri emo naim pa!ijentima pruiti
kvalitetnu antibiotsku terapiju a razvoj rezisten!ije in#den!u alergijskih i neeljenih rek!ija kao
i !enu leenja svesti na minimum. "red lekarima praktiarima je teak zadatak> da lee trenutnog
pa!ijenta a da pri tome moraju da misle i na sve budue.
oncept rezervnih antibiotika
Stalno se na tritu lekova pojavljuju novi sntibioti!i iji je spektar dejstva iri od ve
postojeih. Oni deluju na rezistentne sojeve na izazivae opasnih intrahospitalnih infek!ija na
koje do sada postojei antibioti!i nisu delovali ili su u meduvremenu bakterije na njih postale
rezistentne.
Eekari praktiari imaju sklonost da se iako odluuju da ponu terapiju ovakvim novim
antibioti!ima eiei pre svega to bolji rezultat leenja. Ovaj kon!ept nije pogrean ali se po
prin!ipima ra!ionalne upotrebe smatra nera!ionalnim. Ako po#emo od injeni!e da je razvoj
rezisten!ije direktno propor!ionalan upotrebi nekog antibiotika sasvim je logino da e se i na te
nove antibiotike rezisten!ija brzo razviti ukoliko ih mnogo propisujemo. %bog toga preti opasnost
da lako potroimo veoma mone lekove koji e onda biti neefikasni u situa!ijama kada su nam
zaista potrebni.
:majui sve ovo u vidu kao i poten!ijalnu opasnost od brzog razvoja muitirezisten!ije
eksperti svetske zdravstvene organiza!ije su postavili koncept re"ervni# antibiotika. Ovaj kon!ept
polazi od toga da je najvei broj infek!ija u svakodnevnoj praksi mogue leiti starim
<klasinim< antibioti!ima a da nove antibiotike irokog spektra efikasne i na rezistentne sojeve
.stafilokok enterokok pseudomonas, treba uvati samo za one sluajeve kada su nam oni
neophodni i kada infek!iju nije mogue reiti drugim lekovima. $a ovaj nain bi se izbegla
mogunost #a se i na novije mone antibiotike brzo razvije rezisten!ija.
$ajee su tano navedeni antibioti!i koji se naiaze na iistama rezervnih. "ropisivinja
ovakvih lekova se odvija na tano odre#eni nain i dozvolu za upotrebu nekog od njih moe da da
samo ovlaeno ii!e.
Eiste rezervnih antibiotika se raziikuju u pojedinim zemljama u svetu a u zavisnosti od
stepena rezisten!ije pojedinanih izazivaa. $ajee se na tim listama nalaze> !efalosporini tree
i etvrte genera!ije ureidopeni!iiini teikoplanin i vankomi!in karbapenemi i monobaktami kao
i noviji fluorohinoloni.
"otujui kon!ept rezervnih antibiotika smanjujemo mogunost nastanka rezisten!ije
najeih izazivaa i na novije lekove. * praksi to me#utim izgleda sasvim drugaije. 9eliki broj
lekara u !iiju to efikasnije terapije pribegava upotrebi upravo ovih antibiotika sa liste rezervnih
i time stvara uslove za sve dalje tetne posledi!e. Eoe obaveteni lekari su u praksi najvei
protivni!i ovakvog kon!epta. Stalnom eduka!ijom i odre#enim propisima u zdravstvu mogue je
sprovesti kon!ept rezervnih antibiotika i tako mogunost od posledi!a njihove nera!ionalne
primene svesti na mininum.
%e!eljena dejstva antibiotika
Antibioti!i generalno spadaju u relativno sigurne lekove. Ovo se pre svega odnosi na
prirodne peni!iline i !efalosporine iju upotrebu prati pojava maio relatlvno blagih neeljenih
efekata. $eki od antibiotika me#utim mogu da izazovu pojavu ni malo bezazlenih neeljenih
efekata.
$ajei neeljeni efekti koji prate primenu antibiotika jesu alergijske reak!ije. One
mogu biti veoma blage praene konim osipom umerene ali i veoma teke po tipu anafdaktike
reak!ije koje su opasne po ivot. "rave anafilaktike reak!ije se ipak u praksi ne deavaju tako
esto kako to izgleda ieka#ma praktiarima. Oesto se neka blaga alergijska reak!ija ili psihogena
reak!ija kod predisponiranih pa!ijenata nepotrebno oznai kao anafiiaktika. * svakom siuaju
ovo moramo imati stalno u vidu. :zgieda da su alergijske reak!ije na peni!iiine ee nego na
druge antibiotike.
Antibioti!i mogu da dovedu do itavog niza drugih neeljenih efekata. "osle peroralne
primene najee se javlja poremeaj funk!ije gastrointestinalnog trakta u smislu munine
povraanja ili proiiva. 8lagi poremeeji funk!ije jetre iii bubrega tako#e mogu da prate primenu
nekih antibiotika. "osie intramuskurne primene nekih antibiotika javlja se bol na mestu uboda
koji moe da bude praen lokalizovaniim edemom !rveniiom pa i hematomom. "osle dugotrajne
intravenske primene nekih antibiotika moe da do#e do nastanka tromboflebitisa.
$eki se antibioti!i smatraju izuzetno toksinim +ako prilikom upotrebe aminoglikozida
treba biti dosta oprezan. $jihovu primenu moe da prati teko oteenje sluha ili bubrene
funk!ije. Sa druge strane hloramfenikol re!imo izaziva opasna oteenja hematopoeznog
sistema.
*koliko se due vremena peroralno primenjuju antibioti!i naroito irokog spektra
postoji realna opasnost da do#e do poremeaja normalne saprofitne !revne flore i eventualne
superinfek!ije. Oesto je veoma teko tretirati ove superinfek!ije pre svega zato to su one
ugiavnom izazvane rezistentni sojevima bakterija. @ao rezultat poremeeja normalne !revne flore
esto dolazi do kotoniza!ije gljivi!ama iz roda $andida. "onekada upotrebu antibiotika irokog
spektra moe da prati pojava orofaringealne kandidoze o emu stomatotog mora da vodi rauna i
da je adekvatno tretira. $ije retka ni pojava vulvovaginalne kandidoze.
Interakcije antibiotika sa drugim lekovima
"romena farmakolokog dejstva jednog leka pod uti!ajem drugog primenjenog
istovremeno oznaava se farmakolokim terminom interakcija, a sposobnost jednog leka da do
nje dovede potencijalom interakcije. Eekar praktiar tako ima jedan ne mali problem da od
spe!ifine kombina!ije lekova iskoristi mogue povoijne efekte a da istovremeno izbegne
neeljene tetne posledi!e. Ovo je mogue samo uz dobro poznavanje farmakolokih osobina
primenjenih lekova i posedovanje osnovnih prin!ipijelnih znanja o interak!ijama lekova.
Antibioti!i su pre svega lekovi male toksinosti i velike terapijske irine koji se ne
metabotiu u velikoj meri i u najveem broju sluajeva ne menjaju direktno fizioloke funk!ije
naeg organizma pa je njihov potencijai interakcija relativno mali u primarnoj u primarnoj
zdravstvenoj zatiti. Oni me#utim postaju poten!ijalni problem za interak!ije sa drugim
lekovima u bolnikim uslovima kada se kod pa!ijenata sa ozbiljnim oboljenjima primenjuje vie
tekova odjednom uz upotrebu Ptoksinijih antibiotikaQ.
@ao i drugi lekovi i antibioti!i mogu da daju interak!ije u in vitro uslovima .in vitro
interak!ije, u toku puta leka kroz organizam .farmakokinetske interak!ije, i na mestu njihovog
dejstva .farmakodinamske interak!ija,.
"ritikom istovremene primene nekih antibiotika meanjem u istoj brizgali!i iii bo!i za
infuziju moe pre njihovog aplikovanja doi do pojave takozvane hemijske inkopatibilije
umanjenja farmakolokog efekta jednog od njih ili smanjenja njegove hemijske stabilnosti.
@liniki dokazane interak!ije ovog tipa su ipak relativno retke i svode se na svega nekoliko
PklasinihQ primera. "otrebno je pre svega izbegavati zajdeniku primenu u istom pri!u ili
infuzionoj bo!i gentami!ina .ati i nekih drugih aminoglikozida, sa beta(:aktamskim
antibioti!ima kao i primenu eritromi!ina i gentami!ina u infuzionim rastvorima koji sadre
heparin ili amino kisetine.
:stovremena primena supstan!ija ili lekova koji sadre dvovalntne ili trovalentne katjone
.Al Ra 3e Cg, moe da umanji pro!enat resorp!ije nekih antibiotika u znaajnoj meri i tako
smanji njihovu aktivnu kon!entra!iju u krvi. :stovremena primena anta!ida preparata gvo#a ali
i hrane .mleni proizvodi, tako moe da #ovede do helatnog vezivanja katjona za neke
antibiotike .tetra!iklini fluorohinoloni neki peni!ilini, i smanjenja njihove resorp!ije iz !reva.
:majui u vidu da se ova interak!ija javlja kod svih pa!ijenata neki autori je po frekven!iji
javljanja svrstavaju u grupu PDako predvidljivihQ. Slino ovom pro!esu primena laksativnin
sredstava tako#e u odre#enoj meri moe smanjiti resorp!ijulantibiotika.
@liniki najznaajnije interak!ije antibiotika sa drugim lekovima se ipak izgieda
najee deavaju u toku njijiovog metabolizma u jetri. Antibioti!i kao i drugi lekovi imaju
sposobnost da dovedu ili #o inhibi!ije enzima vanih u biotransforma!iji lekova iDi do njihove
indul!!ije. $a taj nain oni mogu da dovedu do privremenog usporenja ili ubrzanja metabolizma
drugijh iekova odnosno do poveanja ili smanjenja njihove kon!entra!ije u krvi. "ro!es
>
naravno moe da se odvija i u suprotnom smeru pa da primena nekih drugih Dekova jiovede do
smanjenja iii poveanja kon!entra!ije antibiotika u toku istovremenog korienja.
9ezivanjem nekih lekova .probene!id, za prenosio! kojim se tubularnom sekre!ijom
eliminiu blage organske kiseline .peni!ilini, mogue je u velikom pro!entu spreiti njihovu
elimina!iju
>
i tako zadrati njihovu visoi!u kon!entra!iju u :!rvi to ponekad pomae
ispoljavanju povoljnijeg terapijskog efekta. Slino ovom pro!esu neki drugi iekovi .trimetoprim,
mogu usporiti tubulamu sekre!iju biagih organskih baza .prokainamid, i dovesti do paveanja
njihove kon!entra!ije u krvi.
:nterak!ije antibiotikii sa drugima lekovima mogu dakie biti najrazliitije ali su
generalno gledajui retko opasne i mala je mogunost da zbog njih #o#e do ozbiljnih oteenja
pa!ijentovog zdravlja.
&eta'laktamski antibiotici
* ovu grupu antibioiika spada veliki broj Dekova koji u svojoj strukturi imaju .4(
laktamski prsten. Osnovni predstavni!i su peni!ilini !efalosporini monobaktami i karbapenemi.
Penicilini
Dedno od najveih otkria u medi!ini desilo se /012(e godine. +ada je Aleksandar
3ieming patoiog u St CarIAs bolni!i u Eondonu primetio da u prisustvu jedne gljivi!e koja je
sluajno zasejana na kulturu stafilokoka dolazi do intenzivne bakterijske lize. @asnije je
pokazano da u prisustvu ove gljivi!e doiazi do inhibi!ije rasta ili iize itavog niza
mikroorganizama. @ako je ova gljivi!a pripadala rodu %enicilliam (%enicillium notatum&,
antibakterijska supstan!ija dobijena iz nje je dobila ime peni!ilin.
Femijska struktura peni!iiina
Oitavih deset godina kasnije druga dva naunika 3ioreI i
Rhain su nakon niza eksperimenata na ivotinjama
novootkriveni lek primenili na nekoliko pa!ijenta. Ovo je
potvrdilo njegovu antibakterijsku efikasnost i malu toksinost.
"oetkom etrdesetih godina SS veka peni!ilin se sve vie koristi
u klinikoj praksi emu u mnogome doprinosi i veiiki broj
povre#enih sa infi!iranim ranama u drugom svetskom ratu. %a
otkrie peni!ilina i njegovo uvo#enje u kliniku praksu ova tri
naunika .3leming 3:oreI i Rhain, /05&(e godine dobijaju
nobelovu nagradu za medi!inu.
'ord (lore)
$a ovaj nain je otvorena nova antibiotska era u istoriji
medi!ine. "osle otkria peni!ilina i vie drugih antibiotika se
uvodi u kliniku praksu ime se revolu!ionarno menja situa!ija u terapiji infektivnih bolesti.
9eiiki broj ranije smrtonosnih infek!ija moglo se sada sa uspehom leiti. Smrtnost od
pneumonije uzrokovane pneumokokom koja je u preantibiotskoj eri bila izuzetno visoka .4'(
5'7, se tako znaajno smanjuje. *vo#enjem sulfonamida pada na manje od /17 a uvo#enjem
peni!ilina na manje od &7 od ukupnog broja obolelih.
"rirodni peni!ilini .benzilpeni!ilin i fenoksimetilpeni!ilin, se i danas dobijaju iz kulture
gljivi!a roda %eniciUium. Osim prirodnih u praksu je uveden i veliki broj poiusintetskih
peni!iiina sa poboljanim farmakokinetskim svojstvima i proirenim antimikrobnim spektrom.
+ako da danas raspolaemo i sa peni!ilinima koji su efikasni protiv stafilokoka ili pseudomonasa
bakterja koje su u me#uvremenu postale rezistentne na prirodne peni!iline.
Osnovu hemijske strukture svih peni!ilina ini )(amino(peni!i:anska kiselina koja se
sastoji iz beta(laktamskog i tiazolidinskog prstena. 8eta(laktamski prsten je odgovoran za
antibakterijsku aktivnost a u zavisnosti od razliitih hemijskih lana!a koji se za njega vezuju
razliit je i natibakterijski spektar raziiitih polusintetskih peni!ilina.
Antibakterijska aktivnost prirodnih peni!ilina se izraava u interna!ionainim jedini!ama
.ij,. Dedna ij ima aktivnost peni!iina koji se nalazi u '.) \* standardnog preparata odnosno : mg
natrijumove soli benzilpeni!ilina ima /))6 ij. Aktivnost ostalih peni!iiina se izraava u teinskim
jedini!ama.
8eta(laktamski antibioti!i deluju tako to spreavaju sintc"u elijsko "ida. Oni
se prvo veu za re!eptore koji su pretstavljeni u obliku "8" .peni!ilin vezujui proteini, proteina
na membrani osetljivih bakterija. *sied toga doiazi do
inhibi!ije finalnog strukturisanja peptidoglikana
.transpeptida!ija, i aktiva!ije autoiitikih enzima to
rezultira iizom bakterijske elije. 8eta(laktamski
antibioti!i su dakle po tipu dejstva baktericidi. Ovi
antibioti!i mogu da deiuju bakteri!idno samo na bakterije
koje se intenzivno deie jer se tada sintetie pepidogiikan.
$a mirne neaktivne bakterije oni ne mogu da deluju.
8akterije najee stiu re"istenciju prema beta(iaktamima
na dva naina. $eke od njih .+tap#)lococcus aureus,
,s#eric#ia colli, sintetiu enztm beta(iaktamazu koji
razara beta(:aktamski prsten ovih antibiotika. "ostoji vei
broj raziiith beta(laktamaza sa spe!ifinim dejstvom na razliite antibiotike iz ove grupe. +ako
se rezisten!ija stie prema jednoj vrsti antibiotika peni!iiina re!imo a ne i prema drugima
antibioti!ima iz ove grupe .!efaiosporini,. $eke bakterije -%sedomonas aeroinosa, sintetiu
enzim koji razara i peni#line i !efalosporine pa su rezistentni i prema jednima i prema drugima.
Drugi mogui nain sti!anja rezisten!ije prema beta(laktamskim antibioti!ima
jeste promena strukure !iljanog j j JRF4
re!eptorskog proteina ."8", pa se iek ne
TRT$FTRF(RF R moe vezati za membranu bakterija i
I B I A j G4 zapoeti pro!es inhibi!ije sinteze
'URTT $(((((((RFTROOF eiijskog zida. $a ovakav nain re!imo
VVVV
r
W(
+
frrz.> rrDfGr.(WnrGrnrGiGG pneumokok stie rezisten!iju prema
H "(:aktamskiprsten peni!iiinima i !efaiosporinima.
Penicitini otporni premci penicilinazi
* ovu grupu peniX ilina spadaju polusintetski lekovi koji su otporni na peni!ilinazu
.beta(laktamazu,ikoju sintetiu neke bakterije a pre svih stafilokok. :z tog se razloga ovi
antibioti!i esto nitzivaju antistafiiokoknim peni!ilinima.
Osnovni predstavni!i ove grupe su oksa!ilini .oksa!ilin kloksa!ilin dikloksa!ilin
flukloksa!ilin, .koji se mogu primenjuivati oralno i parenteralno i meti!ilin koji se primenjuje
samo parenteralno. *potreba meti!ilina je zbog izrazite nefrotoksinosti u veini zemalja u svetu
potpuno obustavljena.
+erapijska primena ovih lekova je vezana samo na infek!ije stafilokokima koji su
rezistentni na prirodne peni!ijine. Oksa!oilini se koriste kod blagih i umerenih infek!ija.
*potreba meti!iiina se uglavnom odnosi na intrahospitalne infek!ije izazvane rezistentnim
bakterijama. $eki stafilokoki su postali rezistentni i prema ovim antibioti!ima i nazivaju se
<meti!ilin(rezistentni stafilokoki .C;SA,<. ;ezisten!ija je najverovatnije ukrtena izme#u svih
lanova grupe.
Penicilini proirenog spektra dejstva
* peni!iline proirenog spektra dejstva .iroko(spektralne, spadaju> aminopeni!ilini
karboksipeniilini i ureidopeni!ilini.
Ampi!ilin jedinjenja koja ga osioba#aju> metampi!ilin. pivampi!ilin bekampi!ilin i
njegov strukturalni analog amoksi!ilin predstavljaju grupu aminopenicilina.
Ovi su antibioti!i efiFasni prema veini gram(pozitivnih bakterija .kao i prirodni
peni!ilini, ali i prema mnogima gram(negativnim bakterijama .,s#eri#ia coli, .lebsiella,
+#iella, +almonella, %roteus/ /rucella, 0aemop#)lus influen"ae, 1ora*ella cat#aralis i dr.&,
zbog ega se i zovu penidilini proirenog spektra dejstva.
Ampi!ilin se moe primenjivati peroralno ali i parenteralno. ;esorbuje se iz digestivnog
trakta i raspore#uje dobro po svim tkivima i teiesnim tenostima sem !erebrospinalne tenosti.
$ajvee se kon!entra!ije leka dostiu u jetri i bubrezima. :zluuje se nepromenjen mokraom ali i
preko ui. @on!entra!ija ampi!ilina u ui moe nekada da bude i vie desetina puta vea od
kon!entra!ije u krvi. @ada se putem ui eliminie u lumen !reva vee koliine leka se ponovo
resorbuju reapsorbuju u sistemsku !irkula!iju. Ova pojava se naziva entero(hepatinom
!irkula!ijom i od vanosti je za upotrebu ampi!ilina u leenju infek!ija une kese.
Amoksi!ilin je hemijski veoma slian ampi!ilinu. : on se moe primeniti peroralno ali
se najveim delom ipak izluuje mokraom u kojoj dostie nekada i /'' puta veu kon!entra!iju
nego u krvi. Ova injeni!a je vana prilikom leenja urinarnih infek!ija.
Amoksi!ilin ima skoro identian antimikrobni spektar kao i ampi!ilin sline
farmakokinetske osobine isti :mehanizam dejstva ;azlikuje se od njega samo po neto manjoj
in!iden!i digestivnih tegoba i po nainu doziranja. Amoksi!ilin se primenjuje peroralno 4 puta a
ampi!ilin 5 puta dnevno.
:majui u vidu zaista irok spektar bakterija na koje deluju aminopeni!ilini jasno je da
su indika!ije za njihovu primenu mnogobrojne. "re svega se radi o infek!ijama gornjeg i donjeg
dela respiratornog trakta infek!ijama mokranih puteva upali srednieg uha ili sinusa.
$ekada osetljive bakterije .0aemop#)lus influen"ae, ,s#eric#ia coli, pneumokok
stafilokok streptokok i dr., su vremenom postale rezistentne i na ove antibiotike. Cnoge od njih
su rezisten!iiu stekle tako to su poele da lue beta( laktamazu enzim koji razara beta(
laktamske antibiotike.
$eki od aminopeni!ilina amoksi!ilin na primer se zbog toga danas u prometu esto
nalazi sa klavulanskom kiselinom koja je i sama blag antibiotik ali je i inhibitor beta'
laktamaza. Ova kombinba!ija esto nazivana koamoksikiav je efikasna i prema izazivaima
koji su rezisten!iju stekli zahvaljuiui luenju beta(laktamaza. Osim klavulanske kiseline u
inhibitore beta(laktamaza spadaju i sulbaktam i tazobaktam.
"ojedinana doza ampi!ilina i amoksi!ilina je 1&'(&''mg. Ampi!ilin se primenjuje 5 aa
moksi!ilin 4 puta dnevno do maksimalnih dnevnih doza od 4()g.
: ovi antibioti!i kao i drugi peni!ilini mogu da dovedu do reak!ija preosetljivosti mada
su one re#e i blae nego posle primene prirodnih peni!ilina. $ajea neeijena dejstva koja prate
njihovu upotrebu ipak potiu od gastrointestinalnog trakta> oa muke ga#enja bolova do
povraanja i proliva. $e treba prekinuti terapiju prilikom pojave digestivnih tegoba. @ao i drugi
iroko(spektralni antibioti!i i aminopeni!ilini mogu suprimirati normainu !revnu floru i dovesti
do superinfek!ije. "ojava makulo(papulozne ospe esto prati primenu ampi!ilina.
* grupu karboksipenicilina spadaju> karbeni!ilin karfe!ilin karboksipeni!ilin i
tikar!ilin. Ovi antibioti!i imaju antimikrobni spektar dejstva slian aminopeni!iiinima samo to
je on dodatno proiren na %seudomonas aaeroinosa, indoi(pozitivne sojeve proteusa i neke
sojeve enterobaktera. Ovi se antibioti!i stoga primenjuju skoro iskljuivo u terapiji infek!ija
izazvanih pseudomonasom.
"ipera!ilin azlo!ilin i mezlo!ilin pripadaju ureidopenicilinima" Oni su
antibakterijskom spektru slini prethodnoj grupi ali deluju dodatno i na .lebsiella2u
pneumoniae. :majui u vidu da je razvoj rezisten!ije direktno propor!ionaian upotrebi nekog
antibiotika ureidopeni!iline treba uvati tek za one infek!ije gde je izaziva postao rezistentan na
druge antibiotike. Oni su zbog toga svrstani u grupu rezervnih antibiotika.
@arboksipeni!ilini i ureidopeni!ilini se esto nazivaju jednim imenom
antipseudomonasni peni!ilini.