HOSTING SERVIS

ta je to Host?
Host je bilo koji ureaj povezan u raunarsku mreu
(najee Internet) a koji moe korienjem standardnih
protokola ostvariti komunikaciju sa drugim slinim ureajima
(hostovima).Host je najee konkretni personalni raunar, ali
moe biti i posluitelj, usmeriva (router), odnosno bilo koji
ureaj koji ima mogunost komunikacije. U kontekstu IP
protokola, host moe biti bilo koji ureaj koji ima dodeljenu IP
adresu.
Pojam hostinga.


Da bi bilo koji sadraj izbacili na internet i omoguili da on bude
vidljiv za sve ostale korisnike, potencijlne partnere, kupce potrebno je
sadraj smestiti na neki od servera hosting kompanije koja bi uz
odreenu mesenu ili godinju nadoknadu omoguila ovakvu uslugu.
Prezentacija se smeta na hard disk servera ili racunara koji e 24h
dnevno biti povezan na internet i omoguavati vidljivost iste. Odabrani
provajder treba da osigura da ce korisnik u svakom trenutku moi da
pregleda sadraj sa sajta, da vlasniku obezbedi redovan update podataka
na sajt, promenu sadraja, uvid u statistiku, pracenje poseenosti, mail
servis, itd...Sve ovo provajderske kuce nude u svojim paketima hosting
servisa. Razlike koje se javljaju nisu samo u ceni ve i u kvalitetu,
sigurnosti, pouzdanosti, brzini, paketu programa ( najbitnije ). Naravno
ovo se sve moe raditi i zasebno na nekom linom raunaru ali je onda
razlika koja se javlja u pogledu obaveza i novca koji se treba uloiti
znatno veca.
Vrste hosting servisa.
Postoji etri tipa ovih usluga:

Besplatan hosting

Hosting baziran na prostoru kod internet service
provajdera ISP hosting

Virtual Domain hosting

Server Housing ili Dedicated server
Besplatan hosting.

Besplatan hosting u stvari nije
uopte besplatan. Reklame koje
se tamo pojavljuju, bez obzira na
njihovu frekvenciju I veoma nesta-
bilni uslovi prikazivanja besplatnih
prezentacija samo govore o neozb-
iljnosti ovakvih servisa.

o Posetioci prezentacija koje se nalaze na besplatnom hostingu ove
sajtove smatraju veoma neprofesionalnim
o Adresu vaeg sajta vezujete za ime kompanije koja nudi besplatan
hosting. Adrese tipa : members.tripod.com/imefirme/
o Sporo uitavanje stranica ili nemogunost uitavanja celih stranica
veoma je esta pojava kod besplatnih I jeftinih hosting servisa zbog
velikog broja sajtova koji optereuju servere na kojima se nalaze.

Kompanije koje su vlasnici besplatnog hostinga mogu zatvoriti va sajt
bez najave I bez mogunosti albe ( teta je postignuta samim
zatvaranjem ).
Oglaavanjem ovakvog sajta, praktino reklamirate firmu gde se nalazi
besplatan hosting, a sa druge strane esto se deavaju problemi pri
prijavljivanju ovakvih prezentacija na pretraivae ( veliki br pretraivaa
ne prihvata ove adrese ).
Na sajtu vam se nalaze reklame koje ne moete da kontroliete, jer
prostor nije va.
Posetioci veoma esto izbegavaju ovakve sajtove zbog velikog broja
neeljenih prozora ( pop-up prozora ) koji se neprestano pojavljuju, bez
obzira to ih posetioci iskljuuju.
Moe se ak desiti da ove kompanije prisvoje vas sadraj kao svoj ako
niste dobro proitali ugovor pri aktiviranju ovakvog servisa.
ISP Hosting.
Firma preko koje se prikljuujete na internet nudi besplatan hosting na
svojim serverima koji za razliku od prethodno opisane verijante besplatnog
hostinga ne poseduje reklame i veza do ovih sajtova je bra. Osnovni
problem kod ovakvih hosting servisa pretstavlja adresa sajta koja je obino
tipa www.provajder.net/~ imefirme, ili neka od prethodno navedenih varijanti
adresa.

Virtual Domain Hosting.
Veoma je zanimljiva pojava u vezi sa ISP hostingom, a tie se klasinog
hostinga kod internet service provajdera . U pitanju je predrasuda da time
sto pristupate internetu preko jedne firme, kod te firme uzimate hosting za tu
prezentaciju. To naravno nije tako, jer postoje veoma kvalitetne I
specijalizovane firme koje se bave iskljuivo web hosting servisom Web
Hosting Providers ili Web Space Providers.
Server Housing ili Dedicated Server
Postavljanje sopstvenog kompijutera na
Internet ( Server Housing ) ili iznajmljivanje
celog kompijutera ( npr. iznajmljivanje
servera na voritu u SAD ) kod velikih
hosting provajdera ili Internet servis
provajdera ( Dedicated Server ). U oba
sluaja potrebe vlasnika kompijutera
prevazilaze usluge virtual domain hostinga.
Ovo se obino deava u sluajevima veoma
sloenih i vanih web prezentacija, kod
prezentacija gde postoje podaci koji moraju
biti u iskljuivoj kontroli vlasnika , kod
sajtova koji moraju da imaju specijalizovane i
zahtevne programe, ili kod veoma poseenih
sajtova i veeg broja sajtova. Ovaj tip
hostinga omoguuje kreiranje samostalnog
web hostinga.
KAKO ODABRATI HOSTING?
- Kriterijumi za odreivanje kvaliteta i potreba za web hostingom
Koliko klijenata postoji na odreenom web hosting servisu . U vezi sa ovim je
I br servera na kojima se nalaze prezentacije ovih korisnika. to je vei br
klijenata to se usporava pristup pojedinanim sajtovima, a veliki broj web
hosting provajdera ne poveava br kompijutera adekvatno porastu broja
klijenata.

Brzina kompijutera na kojiem se nalazi web sajt. Nije isto ak se na jednom
kompijuteru nalazi 150 sajtova, a u pitanju je Pentijum 133 MHz , onosno
Pentijum IV na 1.8 GHz . Svaki posetilac prezentacije uzima deo resursa
kompijutera.

Operativni system servera. Ovaj kriterijum je uko povezan sa prethodna 2
kriterijuma ako uzmemo npr. sluaj windows NT hostinga I Linux hostinga (
najei sluajevi ) , na istom kompijuteru moe se nalaziti vie prezentacija
pod Linux hostingom u odnosu na isti kompijuter I Windows NT hosting, a da
ova dva kompijutera rade podjednakom brzinom. Windows NT hosting
zauzima vie resursa kompijutera u startu, ali zato ima neke druge prednosti (
administrativne prednosti, integracija razvojnih alata, upotreba ASP
komponenti, itd.)
Kako je server povezan na internet. Kvalitet veze servera sa Internetom
trebalo bi da pretstavlja osnovni factor pri izboru web hosting servisa. U
razvijenijim zemljama nije skupo postaviti sopstveni kompijuter na Internet
sa vezom od npr. 128 kb/s , to znai da ako imamo u isto vreme 10
korisnika na 10 sajtova, oni pristupaju tom kompijuteru sa maksimalnom
vezom od 12.8 kb/s. U ovom sluaju ne vredi ni kvalitetan kompijuter ni
kvalitetan operativan sistem, jer je veza izmeu kompijutera I Interneta losa.
Najbolje web hosting kompanije postavljaju svoje servere na kljunim
takama Interneta ( takozvane backbone- kima interneta ). ). Kod ozbiljnog
planiranja web prezentacija planira se I postavljanje razliitih delova
prezentacije na razliite servere, prema ciljnoj grupi korisnika sajtova

Prethodni podatci se jednostavno proveravaju korienjem programa
kao to je NeoTrace, ili prostom komandom iz operativnog sistema DOS
tracert www.imedomena.com . Na ovaj nain dobijaju se vremena I put
pristupa u mili sekundama. to je krai put I manja vremena - to bolje, ali je
za pravu sliku potrebno meriti iz razliitih zemalja sveta. Takoe, sajtovi tipa
budgetweb.com vam mogu pomoi u izboru hostinga sa aspekta kvaliteta
Pratei hosting servisi.
Pratei hosting servisi su servisi koji prate hosting obino daju prevagu
koji ete hosting izabrati. Broj I kvalitet prateih servisa web hosting
provajdera govori o njegovom kvalitetu. a to su :

Email servis. U ponudi web hosting providera obino se javlja nekoliko
vrsta ponuda, a od njihovih kvaliteta zavisi i cena. Npr. koliko besplatnih
email naloga se nalazi u ponudi, kolika je veliina mailbox naloga ( obino
10 i vie MG ), postoji li mogunost web servisa, itd.
Otvaranje poddomena. Odreeni broj hosting prvidera omoguuje
besplatno otvaranje odreenog brja poddomena, ime poboljava svoju
uslugu. Drugi servisi na veoma jednostavan nain omoguuju otvaranje
novog domena uz razumnu novanu nadoknadu.
Statistika poseenosti. Ovaj segment pretstavlja posebnu vanosta za
vlasnika sajta I web hosting provideri koriste razliite manje ili vise
kvalitetne programe za obradu statistike poseenosti.
Razliiti modeli. ( programski dodaci koji se mogu upotrebiti na stranicama
sajta , kao to su klasini formulari koji se salju na email, brojai
poseenosti, pretraivanje sajta, mapa sajta, chat moduli, ankete I slino. ).
to je vei broj ovakvih korisnih modula I to su oni sami kvalitetniji, web
hosting servis je kvalitetniji.
Mailing liste I auto responderi.
Backup diska. Svi podaci na disku posebno se uvaju za sluaj nepravilnosti
u radu servera. Jedna od standardnih kvalitetnih web hosting usluga.
Mogunost programiranja
Web master hosting. U nekim sluajevima web hosting provajder daje
mogunost drugim firmama da uzmu vei prostor koje one izdaju u pod
zakup.
IZBOR WEB SERVERA KAO APLIKACIJE
Najkritiniji korak je ba izbor web servera. To je najkakljivije i najbolnije
mesto u elektronskom poslovanju. Web server je raunar sa svojim potrebnim
softverom koji su prikaeni na internet 24asa, svaki dan u nedelji. Ovaj softver
radi non-stop konstantno nadgledajui mreni saobraaj i potranju web stranica.
Sam izbor web servera diktiraju mnogi kriterijumi i injenice kao to su: ternutni
softver koji se koristi, mogunoti lokalne mree, kompanije, sposobnost osoblja
koje se bavi razvojem, kao i sami internet trendovi.Za svaki web server se
nejee procenjuje celokupna performansa, kompatibilnost i meusobna
povezanost i saradnja sa drugim komponentama u sistemu.

Prvi od kriterijuma je performansa sajta koji se najee prvi i primeti ako
neto nije u redu.Kompatibilnost i meusobna povezanost (interoperability) se
mora uzeti u obzir prilikom dizajna sajta zbog raznovrsnosti platforma koje se
koriste. Potrebno je da se obezbedi podrka za vie tipova procesora, hardvera, i
operativnih sistema. I na kraju sama stabilnost web servera je jedna od kritinih
karakteristika svakog servera, jer ugled i reputacija samog servera e se ogledati
u njegovom stabilnom i pouzdanom radu
Uporedna analiza web servera
Poetkom 21. veka tri web servera su posedovali skoro 90% svih sajtova, i to su
Apache(60%), Microsoft Internet Information Server (19%) i iPlanet Enterprised
Server (6%).
Apache
Apache je ime jednog od najpoznatijih web servera. Ime nije dobio po poznatom
indijanskom plemenu ve je ono skraenica od "A PAtCHy server" (u
slobodnom prevodu: "zakrpljeni server"), jer su se njegovi autori prvobitno
bavili zakrpama (patch) za NSCA server, koji je nekada bio vrlo popularan, a
danas skoro zaboravljen.
Apache je Open Source projekat, zasnovan na NCSA httpd izvornom kodu.
Apache web server je jedan od najpopularnijih i najcece koricenih web
servera na Internetu. razloge zbog kojih je Apache u prednosti nad
konkurentskim web serverima su:
mogucnost izvravanja na UNIX/ Linux sistemima,
stabilnost,
solidne performanse.
Ove karakteristike Apache web servera su pre svega posledica modularne
arhitekture. Apache se sastoji od manjeg operativnog jezgra preko koga je
moguce ucitati razlicite module i skriptove. Time je omoguceno povezivanje
sa mnogim drugim softverskim elementima na samom serveru i u njegovom
operativnom sistemu. I na kraju sto je potpuno besplatan.
Apache postoji u verzijama za
prakino sve plaforme i operativne
sisteme koji postoje na svetu,
navedimo samo neke: BeOS,
FreeBSD, HPUX, IRIX, Linux, MacOSx,
NetBSD, NetWare, OpenBSD, OS/2,
QNX, Sinix, Solaris i Microsoft
Windows. irom sveta, na svim ovim
platformama postoje korisnici ovog
servera, ime se otkrivanje i
ispravljanje greaka i sigurnosnih
propusta pretvara u jedan vrlo
dinamian proces, to dodatno
uverava u pouzdanost ovog softvera.

Apache trenutno dri veinu trita
web servera. Rezultati ispitivanja
firme "NetCraft" (www.netcraft.com/
survey) pokazuju da Apache pokree
vie od 60 odsto internet servera u
svetu.

IIS - Internet Information Server
Je Microsoftovo reenje to, znai da radi samo pod Windows
operativnim sistemima. Ovo je veoma snaan i fleksibilan program ija je
najvea prednost to se nalazi kao standardni modul operativnih sistema
Windws XP Professional i Windows NT, 2000 i 2003 server. To paktino
znai da ako imate licencu za neke od ovih operativnih sistema imate
mogunost korienja IIS-a. Sa IIS-om moete razviti server aplikacije
koricenjem Visual Basic sistema programiranja, VBScripta, Jscripta i
Java komponenti, kao i CGI aplikacije i ISAPI proirenja i filtere IIS je
sastavni deo Windows NT 4.0 Option Packa, koji sadri jo:
Microsoft Transaction Server (MTS)
Microsoft Management Console (MMC)
Microsoft Index Server
Microsoft Certificate Server i
Microsoft Site Server Express
IIS podrava Internet standarde protokole i servise, tj. HyperText Transfer
Protocol (HTTP), World Wide Web (WWW), File Transfer Protocol (FTP),
Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) i Network News Transfer Protocol
(NNTP)
Poeljne karakteristike web servera
Web serveri odgovaraju na svaki zahtev klijentovog programa, najee brauzera.
Podrku za elektronsko poslovanje, pozadinski programi i baza podataka se
nalaze na serveru i njima rukuje server. Ovi pozadinski programi i baza podataka
odgovaraju na zahtev servera i vraaju mu formatiranu stranu, koju dalje server
prosleuje korisniku.

Programi koji se nalaze kao podrka web servera se mogu svrstati u opsegu od
osnovnih do vrlo skupih. Programi web servera obezbeuju sr funkcionisanja
web servera, tj. funkcije kao to su: menadment sajta, izradu i razvoj sajta,
konstrukciju aplikacije, i dinamikih stranica. Pregled poeljnih karakteristika web
servera:
. Obavezne mogunosti
Indeksiranje i pretraivanje
Analiza podataka
Alatke za rukovanje sajtom
Provera linkova
Daljinska administracija servera
Dinamiki sadraj
Nadgledanje performansi web servera
Analiza performanci se najee koncentrie na u dva pravca: analiza ukupnog
mrenog saobraaja i analizu performansi softvera web servera i platformi.
Serveri koji ne odgovaraju brzo kada za obimne zahteve mogu usporiti mrenu
konekciju. da bi se ovo nekako poboljalo napravljen je test program
(benchmark) koji sadri tri osnovne celine: generator optereenja (to bi u stvari
predstavljalo klijente), radno optereenje i merenje i umeravanje.
Razvijen je i poseban alat koji ima zadatak da planira performansu i da
monitorie. Planiranje performansi i monitorisanje su esencijalne da bi se
procenili potrebni uslovi i kapaciteti web sajta.

ARHITEKTURA WEB SERVERA

Kompanije koje poseduju vie od jednog web servera moraju odluiti na koji
nain e konfigurisati svoje servere da bi obezbedili posetiocima to je mogue
bolje usluge. Sam nain povezivanja servera preko rutera i switch-eva
predstavlja arhitekturu servera. Postoji nekoliko dobrih reenja kako povezati
servere. Poveanje performansi web servera i efikasnosti omoguuju Load -
Balancing System, mehanizam pretraivanja i inteligentni softverski agenti.

Veliki sajtovi namenjeni elektronskom poslovanju svakodnevno isporue milione
web stranica. Takoe procesiraju hiljade transakcija izmeu kupaca i prodavaca.
Weliki sajtovi moraju paljivo konfigurisati raunare na kojima se nalaze serveri,
koji esto broje hiljade, da bi poboljali svakodnevnu efikasnost. Veliki broj
servera na jednom mestu se esto naziva farma servera jer podseaju na
zasaene useve. Dva pristupa problemu poveanja efikasnosti: centralizovani
pristup i distribuirani pristup. Kod centralizovanog pristupa koristi se manji broj
velikih i jakih raunara, dok se kod decentralizovanog pristupa koristi vei broj
manjih raunara koji meusobno dele radno optereenje.
.
Svaki pristup ima svoje prednosti i mane. Centralizovani serveri su jako skupi i
vrlo osetljivi na otkaz jednog raunara jer onda veliki posao ostaje da se podeli
izmeu preostalih raunara, zato se u ovoj arhitekturi mora paljivo projektovati
plan u sluaju nude. Svaki problem na serveru moe ugroziti ceo sajt.
Decentralizovani serveri su ovaj rizik rairili na veliki broj raunara. Ako jedan
raunar postane neoperativa ostali e preuzeti lako njegovu funkciju. Manji
serveri kotaju manje, otprilike 100 manjih servera koji imaju istu procesorsku
snagu kao jedan veliki server kotaju i dalje manje. Ali nisu tu samo mali serveri,
postoje tu i dodatni habovi, svievi i ostala oprema koja takoe kota. Kod
decentralizovanih servera koristi se sistem raspodele optereenja koji takoe
kotaju, da bi povealie fikasnost.


Sistem raspodele optereenja (Load Balancing
Switch) je deo mrenog hardvera koji monitorie
radna optereenja svih servera koji su na njega
prikljueni i dodeljuje novopristiglo optereenje serveru koji je najslobodniji
tog trenutka. U nekoj prostoj konfiguraciji saobraaj pristie sa interneta
preko nekog od rutera do Load Balancing Svitch-a koji dalje usmerava
saobraaj ka najslobodnijem od servera. Na slici 7. prikazan je osnovni Load
Balancing System
Kod sloenijih sistema sa raspodelom optereenja dolazni web saobraaj, koji
mee pristii od vie rutera, se usmerava ka specijalizovanim grupama web
servera, koji su posveeni odreenim zadacima.Ovakav sistem nije preterano
jeftin i kota izmeu $10000 i $50000.
SOFTVER ZA UPRAVLJANJE SADRAJEM
NA WEB SERVERU

Neki provajderi u cenu hostinga daju set komercijalnih programa za upravljanje
sadrajem web lokacije, poznat pod nazivom C-panel. Radi se o pedesetak vrlo
korisnih programa, od kojih je jedan File Mannager.

Kroz Cpanel sami otvarate nove email adrese, podeavate autorespondere,
moete pratiti statistiku poseta, slobodan prostor na disku, "parkirati" nove
domene, postaviti redirekciju, napraviti svoju 404 stranu, kontrolisati FTP,
kontrola baze podataka mySQL, izviti backup sajta, podeavati front page
ekstenzije, postaviti broja, knjigu utisaka (guestbook), namestiti chat room,
napraviti mali forum, postaviti shopping cart za prodaju preko interneta, postaviti
cron (aplikaciju koja se izvrava automatski periodino), podesiti hotlink
protekciju, pogledati mail preko web-a, zabraniti pristup sa neke ip adrese..

cPanel je ubedljivo najbolji, najlaki i najpoznatiji administrativni panel za web
hosting ma svetu

Izgled radne platforme cPanela se kao to se vidi sa slike
veoma potsea na Control Panel XP Windows operativnog
sistema.


1. Main domain: glavni domen na vaem hostingu
koji se koristi kao primarni.
2. Home directory: /home/imenaloga
3. Zadnji prilaz cpanelu ip (ovo moe biti korisna
opcija jer moete videti ako je neko drugi prilazio
cpanelu bez vaeg znanja.
4. Koliko imate prostora na nalogu, koliko Vam je
ostalo, koliko ste potroili...
5. Meseni protok koliko ste potroili i koliko
imate protoka na nalogu do kraja meseca. Prvog u
mesecu statistika o protoku se vraa na 0 i rauna
ponovo. Protok je ustvari sve to radite na vaem
sajtu, sve to rade vai posetioci, download, upload i
on se rauna na mesenom nivou.
6. E mail nalozi, koliko imate kreiranih i koliko
moete imati npr. dejan@mojdomen.com ,
xxx@mojdomen.com....
7. Subdomains (poddomeni) npr.
forum.mojdomen.com je poddomen kojeg
moete kreirati u posebnom meniju posebno
odreenom za to.

8. Parked domains parkirani domeni su, ustvari, vie domena usmjereno ka
istom hosting nalogu. Primjer: Va primarni domen je www.mojdomen.com
Parking domen, ako ste kupili, moe biti bilo koji drugi
www.mojdrugidomen.com, www.mojtrecidomen.info ... sa tim da e se na svatri
domena prikazivati identian sadraj kao na primarnom.
9. Addon domain je vrlo korisna funkcija. Ona ustvari znai da na vaem
hostingu moete imati vie dodatnih domena. Za razliku od parking domains koji
prikazuje isti sadraj, addon domain je potpuno odvojen nalog na istom
hostingu. Ipak, ova funkcija ima i negativnih posledica pa ako imate preko 2
poseena sajta nije preporuljiva.
10. FTP accounts ftp nalozi, koliko ih imate i koliko je ostalo.
11. SQL databases Baze na sajtu, koliko ih imate i koliko ih je ostalo.
12. Mailing lists mail liste (vie informacija u meniju Mailing lists).


Ispod prozora STATS se nalaze jo neki podatci, ime paketa koji koristite, ime
servera, ip adresa, operativni sistem, verzija apache-a, php-a, kernel-a, mysql-a...

Meni Preferences





Getting Started Wizard i Video Tutorials vam pruaju
osnovne informacije i pomo za cPanel na Engleskom jeziku u
video reimu. U Change password moete promeniti
postojeu lozinku u bilo koju (ali ne sme da sadri korisniko
ime).Change password menja lozinku ftp pristupu i cpanel
pristupu.
Update Contact Info slui za promjenu email-a. Promenu
skina tj. maske i izgleda cPanela moete izvriti koristei opciju
Change Style, a Change Language za promenu jezika (nema
ni Srpski niti Hrvatski).
Shortcuts- preice.
Mail meni

Doli smo do jedne od znaajnijih menija, to je meni MAIL gdje izmeu ostalog
moete kreirati, brisati, menjati email naloge pomocu sledecih alatki :
Email Authentication
Import E-mail Accounts/Forwarders
Email Delivery Route
Account Level Filtering
User level filtering
Mailing Lists
Auto Responders
Forwarders
SpamAssassin
BoxTrapper
Webmail
Email Accounts


Files meni
Takoe znaajan meni, u kome moete izvriti BACKUP-ovanje sajta,
manipulisati fajlovima FILE MANAGER, pogledati prostor na disku ili podesiti
FTP.

U File manageru se vrsi : kreiranje novih fajlova, kreiranje novih direktorijuma,
kopiranje, premjetanje fajlova, uploadovanje, preuzimanje fajlova , brisanje,
preimenovanje foldera ili fajlova, editovanje, editovanje php, js fajlova,
editovanje html, htm fajlova, otpakivanje zip fajlova, compressovanje, pregraga.
FILE MANAGER.

BACKUP iako bi trebalo da vas hosting servis redovno backup vaseg sajta I vi
bi trebalo sa vremena na vreme da imate kopiju celokupnog sajta ili barem baze
sajtova ili foruma. Da bi napravili potpuni backup ili selektivni (mysql, files ili
mail) otvorite opcij ACKUP WIZARD.

FULL BACKUP koristite kada elite potpuni backup sajta u zip formatu
Rad sa bazama
Kao najkompleksniji meni u cPanelu predstavljamo meni
DATABASES- Baze i rad sa mysql.

1. MySQL Databases je funkcija sa kojom kreirate, briete, dodajete
dozvole, korisnike baza.
2. MySql Database Wizard je arobnjak koji e Vas provesti kroz korake
do kreiranja baze, korisnika i davanje privilegija tom korisniku (user-
u).
3. PHP MyAdmin je zapravo ulazak u sam sr baze i phpMySql aplikacije
i MySql servera.

phpMyAdmin je panel u kome manipuliemo bazama, mijenjajui ih,
spajajui, vriti export i import
Statistike
U ovom meniju moete saznati odakle dolaze vai posetioci (drava, ip, browser),
tu je i kontrolor protoka, statistike o ftp prilazima i protoku, statistike o grekama
(Error log).

Advanced meni

Ovom meniju pripadaju
sledeci alati:

Apache Handlers
Image Manager
Index Manager
Error pages
Frontpage ekstenzije
Mime types

Meni domains
Upravlja svim mogunostima koje su povezane sa domenima

Software meni






Software meni na serveru je vrlo bogat, imate nekoliko skripti za olakano
korienje hostinga.

Site software je baza php skripti, integrala, sting-a kao i nekih sitnih
samoinstalacionih paketa. PHP i RUBY su programski jezici.






Ovo je sigurno najkorisnija eksterna skripta koju moete imati na cpanel-u.
Fantastico slui za brzo instaliranje poznatih CMS sistema (Joomla!, nuke,
mambo, fusion...), foruma (SMF, Invision board...), chat skripti, raznih drugih
skripti bez ikakvog znanja o hostingu, instalacija je toliko pojednostavljena da je
skoro ne treba ni spomenuti, ali ipak rei emo par riei. Fantastico je skup od
preko 50 PHP skripti koji je integrisan u cPanel. U sluaju da elite da koristite
neku od ovih skripti instalacija se izvrava "jednim klikom". Ovo moe biti jako
korisno u pojedinim sluajevima.


FANTASTICO