ZATITA I OUVANJE BIODIVERZITETA

Zatita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugroene biljne i ivotinjske
vrste tite od negativnog ovekovog delovanja. Ona se sastoji od itavog niza metoda i radnji
koje zalaze u oblast nauke, prava i primenjenih biolokih disciplina (umarstvo, poljoprivreda,
hortikultura, farmacija i sl. i mogu se grupisati u tri osnovne celine!
Nauna osnova za zatitu ugroeni vrsta
!ravna zatita ugroeni vrsta
!ra"tine #ere zatite ugroeni vrsta
Nauna osnova za zatitu ugroeni vrsta
"edan od prvih i veoma vanih koraka, u zatiti ugroenih vrsta je odre#ivanje statusa ugroenosti
vrsta, to omogu$ava utvr#ivanje obima i uzroka ugroenosti kao i predvi#anje konkretnih mera
zatite. %pecijalizovane publikacije koje sadre sve neophodne podatke za reavanje problema
zatite vrsta i njihovih stanita, oznaene su kao $%rvene &iste' i $%rvene "n(ige')
%rvene &iste sadre u vidu tabela osnovne podatke o prisustvu i stepenu ugroenosti vrste na
odre#enoj teritoriji. &o su znaajne publikacije na kojima se baziraju mere zatite.
%rvene "n(ige sadre podatke o osobinama vrste, o stepenu njene ugroenosti, faktorima
ugroavanja, kao i predloge mera za njenu zatitu. 'rvene knjige su nauna osnova za pokretanje
konkretnih vidova zatite ugroenih vrsta. ( njima su ugroeni taksoni svrstani u kategorije
predloene od strane )edjunarodne unije za zatitu prirode (*nternational (nion of the
conservation of +ature , *('+.
-ategorije ugroenih taksona prema *('+ su!
*./0Z1* (02&*+'& , 02 3 takson je izumro kada nema sumnje da je poslednji
primerak mrtav.
*./0Z1* ( 45*5O6* (02&*+'& *+ &70 8*16 3 08 3 takson je iezao sa svojih
prirodnih stanita, opstaje jedino u kulturi.
-59"+"0 (:5O;0+* ('5*&*'911< 0+69+:0506 3 '5 3 takson je suoen sa
izgledom najve$e verovatno$e da u neposrednoj budu$nosti iezne u prirodi.
4rema ovoj kategorizaciji taksoni mogu biti i ugroeni, ranjivi i sa niskom verovatno$om
opasnosti.
$%rvena "n(iga *&ore +r,i(e' (* tom objavljena je =>>>. godine. ( njoj je sadrano obilje
podataka do kojih su botaniari nae zemlje doli istraivanjima flore %rbije. ( ovom tomu
prikazan je =?= takson iz kategorije iezlih i krajnje ugroenih, od ukupno @AA ugroenih
taksona na teritoriji %rbije. B'rvena knjiga flore %rbijeC predstavlja presek dosadanjih saznanja o
ugroenoj flori nae zemlje i ini osnovu za dalja istraivanja kao i putokaz za konkretne akcije
ouvanja diverziteta.
( flori %rbije, me#u globalno iezlim taksonima su, izme#u ostalih, vrste srodne sa belim
slezom (Althaea officinalis, a to su Althaea kragujevacensis (kragujevaki slez i Althaea
vranjensis (vranjanski slez.
A. kragujevacensis je vrsta koju je 4ani$ pronaao na u okolini -ragujevca, odakle je iezla
zbog irenja gradskog podruja.
A. vranjensis prona#ena u okolini Dranja. %a svog prirodnog stanita nestala je irenjem
obradivih povrina, ispaom i izgradnjoma naselja.
&aksoni n estali sa teritorije %rbije, ali koji se nalaze u drugim delovima Ealkana ili 0vrope su npr.
Aconitum toxicum subsp. toxicum (otrovni jedi$ i Orchis spitzelii (picelov ka$un.
Aconitum toxicum subsp. toFicum raste na -arpatima u 5umuniji. +a teritoriji %rbije ga je
pronaao 4ani$ na planini Eeljanici. )edjutim, novijim istraivanjima taj nalaz nije potvr#en,
a uzroci iezavanja su nepoznati.
Orchis spitzelii je vrsta ije je rasprostranjenje bilo ogranieno na podruje oko +ia i verovatan
razlog njenog iezavanja je krenje uma i pretvaranje u oranice. 9ko se ovome doda da su
populacije bile veoma razre#ene i retke onda je i mala promena na stanitima mogla dovesti do
njenog nestanka. 6anas, disjunktan areal ove vrste obuhvata podnoje jugoistonih 9lpa,
centralne delove 9peninskog, mediteranske i submediteranske delove Ealkanskog poluostrva,
izolovane lokalitete u zapadnom )editeranu i u junoj .vedskoj.
( B'rvenoj knjizi flore %rbijeC me#u krajnje ugroenim taksonima nalaze se i Achillea alexandri3
regis (hajduica kralja 9leksandra i Paeonia officinalis subsp. banatica (banatski
bour.
Achillea alexandri-regis je stenoendemit .ar3planine. ( poslednjih nekoliko godina poraslo je
interesovanje za farmakoloka svojstva ove biljke zbog ega je sakupljana za istraivanja, to je
dovelo do negativnog pritiska na populaciju.
Paeonia officinalis 1. subsp. banatica je osim u %rbiji rasprostranjena i u jugozapadnoj
)a#arskoj i istonoj 5umuniji. Ova podvrsta je jedino rasprostanjena u 6eliblatskoj peari na
lokalitetu Glamunda. 4opulacija je prostorno ograniena i mala. (zroci koji su doveli do
drastinog smanjenja populacije su prirodna obnova bunaste vegetacije, sea uma i sakupljanje
zbog dekorativnosti i lekovito sti.
1ekovite vrste koje bi trebalo ukljuiti u neki od slede$ih tomova B'rvene knjige flore %rbijeC su
izme#u ostalih i! retka stepska vrsta Adonis vernalis (gorocvet i orhideje Orchis militaris, O.
morio, O. usulata, O. purpurea... :lavni uzroci ugroenosti orhideja su va#enje krtola, razliite
promene stanita kao i sakupljanje zbog neobino gra#enih i veoma dekorativnih cvetova. Opstanak ovih vrsta
je jo vie ugroen time to je prirodna obnova populacija oteana zbog dugog perioda koji je
potreban za uspostavljanje odnosa mikorize izme#u semena orhideja i gljiva. Odnos mikorize je neophodan za
klijanje semena.
!ravna zatita ugroeni vrsta
+a osnovu naunih podataka o stepenu ugroenosti vrsta donose se pravna akta (zakoni, uredbe,
naredbe, deklaracije, kodeksi, konvencije, rezolucije, strategije na me#unarodnom ili
nacionalnom nivou, na osnovu kojih se razliitim vrstama, u zavisnosti od stepena i karaktera
ugroenosti dodeljuje odgovaraju$i nivo pravne zatite.
Vani(i #e-(unaro-ni -o"u#enti za zatitu i ouvan(e ,io-iverziteta
-ao najznaajniji me#unarodni dokumenti koji predstavljaju polazite za izradu nacionalnih
zakona i propisa se mogu izdvojiti!
De"&ara.i(a o ove"ovo( sre-ini je doneta na prvoj -onferenciji (jedinjenih +acija o
ovekovoj sredini u %tokholmu, =>?H. godine. ( njoj je istaknuta neophodnost o uvanja vode,
vazduha, zemljita, flore, faune i reprezentativnih ekosistema za dobrobit sadanjih i budu$ih
generacija.
De"&ara.i(a o ouvan(u *&ore/ *aune i n(iovi stanita je usvojena od strane 0konomske
komisije za 0vropu (+ (0'0, =>II. godine. Ova deklaracija regulie pravila pona anja prema
ugroenim vrstama flore i faune od me#unarodnog znaaja u cilju njihovog ouvanja. Drste od
me#unarodnog znaaja su vrste ukljuene u C0vropsku crvenu listuJ globalno ugroenih vrsta.
0onven.i(a o #e1unaro-no( trgovini ugroeni# vrsta#a -iv&(e *&ore i *aune 2 %ITE+ (tzv.
Daingtonska konvencija/ Daington, =>?K. je sporazum kojim se obezbe#uje me#unarodna
saradnja u zatiti odre#enih vrsta divlje faune i flore od prekomerne eksploatacije putem
me # unarodnog prometa.
0onven.i(a o svets"o( ,atini 3(+0%'O, 4ariz, =>?L. titi kulturno i prirodno nasle#e od
izuzetne svetske vrednosti. Zavod za zatitu prirode 5epublike %rbije je predloio za nominaciju
pet zati$enih dobara u %rbiji za upis u listu svetske prirodne batine!
=. +acionalni park Merdap
H. +acionalni park .ar planina
K. +acionalni park &ara
N. %pecijalni rezervat prirode 6eliblatska peara
L. %pomenik prirode Mavolja varo
0onven.i(a o zatiti evro4s"og 35-iv&(eg56 ivog sveta i 4riro-ni stanita (tzv. Eernska
konvencija, Eern, =>?>. je sporazum o ouvanju vrsta flore i faune u prirodi i njihovih prirodnih
stani ta , naroito onih ija zatita zahteva me#unarodnu saradnju. *z Eernske konvencije
proizala je 7a,itat -ire"tiva (Erussels, =>>H koja u zatiti biodoiverziteta izdvaja stanite
kao centralnu jedinicu zatite.
%tanite ili habitat je zajednica biljaka i ivotinja (i drugih lanova biocenoze u odredjenoj
sredini , koja zajedno sa abiotikim faktorima (zemljite, klima, koliina i kvalitet vode i dr.
predstavlja jedinstvenu funkcionalnu celinu.
0onven.i(a o ouvan(u ,io-iverziteta doneta u 5io de ;eneiru =>>H. godine, naglaava znaaj
ouvanja bioloke raznovrsnosti u planetarnim razmerama.
8e1unaro-ni 4rogra#i za ouvan(e i zatitu ,io-iverziteta
5adi globalnog ouvanja ekosistema, kroz razliite programe, formiraju se ekoloke mree
zati$enih podruja.
Natura 9::: je program uspostavljanja mree posebno zati$enih podruja od znaaja za
0vropsku uniju.
E#era&- #rea je program uspostavljanja mree posebno zati$enih podruja u zemaljama koje
nisu lanice 0vropske unije.
ove" i ,ios*era ((+0%'O, 4ariz, =>?A. razvija osnovu za racionalno kori$enje i ouvanje
resursa biosfere kroz stvaranje svetske m ree rezervata biosfere.
( %rbiji je za 5ezervat biosfere (HAA= proglaeno podruje planine :olije, dok su za isto
predloeni!
+acionalni park Merdap
+acionalni park .ar planina
+acionalni park &ara
4ark prirode %tara planina
%pecijalni rezervat prirode Obedska bara
%pecijalni rezervat prirode 6eliblatska peara
4rokletije
-uajske planine
:ornje 4odunavlje
8rea 4ogranini 4o-ru(a je mrea prostorno bliskih ekolokih podruja susednih zemalja.
Za prekograninu medjunarodnu zatitu planirana su slede$a podruja!
nacionalni park BMerdapC sa svojim prirodnim celinama u 5umuniji
nacionalni park B.ar3planinaC u %rbiji i )akedoniji
nacionalni park B&araC i odgovaraju$e podruje na levoj obali 6rine u Eosni
%tara planina u %rbiji i u Eugarskoj
%ubotika peara sa odgovaraju$im podrujem u )a#arskoj
Vani(i na.iona&ni -o"u#enti za zatitu i ouvan(e ,io-iverziteta
Za"on o zatiti 4riro-e (%lubeni glasnik 5% K@OA>.je osnovni pravni dokument koji regulie
pitanje zatite ivotne sredine i biodiverziteta u %rbiji. 4rema ovom zakonu definisane su
kategorije zati$enih prirodnih dobara, uskla#ene sa kategorijama koje propisuje )e#unarodna
(nija za Zatitu 4rirode (*('+. 4rema ovom zakonu u zati$ena prirodna dobra spadaju
zati$ena podruja i zati$ene vrste.
Zati$ena podruja su! nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, strogi
rezervati prirode, specijalni rezervati prirode, zati$ena stanita i spomenici prirode
Zati$ene vrste su vrste koje imaju poseban znaaj sa genetikog, ekolokog, ekosistemskog,
naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, a koje su ugroene ili mogu postati
ugroene.
!ravi&ni" o 4rog&aen(u i zatiti strogo zati;eni i zati;eni -iv&(i vrsta ,i&(a"a/ ivotin(a
i g&(iva (%lubeni glasnik 5% ALO=A je pravni akt kojim se tite najugroenije vrste. Ovim aktom
je @KA najugroenijih biljnih taksona, me#u njima LA lekovitih vrsta (Pinus mugo , bor krivulj,
Nmphaea alba, beli lokvanj, !uta graveolens, sedef stavljeno pod najstrou zatitu, koja
podrazumeva zabranu sakupljanja, unitavanja, branja, upanja, kao i unitavanje njihovih
stanita.
Ovim pravilnikom pod kategorijom zati$enih taksona obuhva$eno je i LKA biljnih taksona me#u
kojima je i >L lekovitih vrsta ije je kori$enje ogranieno. )e#u njima su i! "entiana lutea
(lincura, Arctostaphlos uva- ursi (medve#e gro#e, Acorus calamus (i#irot, #olchicum
autumnale (mrazovac.
Znaajan pravni dokument je i $Ure-,a o stav&(an(u 4o- "ontro&u "ori;en(a i 4ro#eta
-iv&(ie *&ore i *aune' (%lubeni glasnik 5% K=OHAAL, doneta zbog prekomerne i nekontrolisane
eksploatacije biljaka iz prirode. ( njoj su sadrane zakonske mere sakupljanja , kori $ enja i
prometa =II samoniklih biljnih vrsta ($%uisetum arvense , poljski rastavi$, Asarum europaeum ,
kopitnjak, Potentilla erecta , srenjak, &eucrium chamaedrs, dubaac, 'iola odorata ,
ljubiica, 'accinium mrtillus, borovnica, (pericum perforatum 3 kantarion, !ubus idaeus ,
malina. (redbom su, tako#e, odre#ene dozvoljene koliine, vreme i podruja sakupljanja.
!ra"tine #ere zatite ugroeni vrsta
B)n * situB zatita
B$x * situB zatita
5eintrodukcija
*ntrodukcija
0dukacija i prezentacije
B)n * situ+ zatita
)n-situ zatita podrazumeva ouvanje, odravanje i oporavak populacija i vrsta na njihovim
prirodnim stanitima. (groene vrste se mogu titi samo ako se tite i njihova prirodna stanita za
koje su neraskidivo vezane.
Na.iona&ni 4ar" je podruje sa ve$im brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema (ume,
livade, reke, bare... od nacionalnog znaaja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog nasle#a u
kome ovek ivi uskla#eno sa prirodom.
( nacionalnom parku su dozvoljene radnje kojima se ne ugroava izvornost prirode, kao i
obavljanje delatnosti u funkciji obrazovanja, zdravstveno3rekreativnih potreba ili nastavka
tradicionalnog naina ivota.
+a teritoriji %rbije do sada je proglaeno L nacionalnih parkova! 6jerdap, .arplanina, Gruka
:ora, &ara i -opaonik.
!ar" 4riro-e je podruje sa preteno ouvanim prirodnim ekosistemima namenjeno
ouvanju ukupne geoloke, bioloke i predeone raznovrsnosti.
+a teritoriji %rbije je proglaeno =@ parkova prirode od kojih su najpoznatiji! :olija, .argan3
)okra :ora, %tara planina, %i$evaka klisura, 4ali$...
!re-eo izuzetni o-&i"a je podruje sa znaajnim prirodnim, bioloko3ekolokim,
estetskim i kulturno3istorijskim vrednostima, gde tradicionalan nain ivota lokalnog
stanovnitva nije bitnije naruio prirodu i prirodne ekosisteme.
6o sada je na teritoriji %rbije proglaeno =? predela izuzetnih odlika. )edju njima su i!
Ovarsko3kablarska klisura, klisura reke :radac, 5esava, 5ajac, -osmaj, 6olina 4inje, Dlasina,
Deliko 5atno ostrvo, 9vala, %ubotika peara, Drake planine...
Rezervat 4riro-e je izvorni ili neznatno izmenjeni deo prirode, osobitog sastava i odlika
biljnih i ivotinjskih zajednica kao delova ekosistema, namenjen odravanju genetskog fonda,
ekoloke ravnotee, za pra$enje prirodnih pojava i procesa, nauna istraivanja kojima se ne
naruavaju prirodna obeleja.
( rezervatima prirode je zabranjeno branje i unitavanje biljaka, uvo#enje novih biolokih vrsta,
melioracioni radovi, razni oblici privrednog i drugog kori$enja.
( %rbiji je do sada proglaeno @I rezervata prirode, npr. 6eliblatska peara, :ornje 4odunavlje,
-lisura reke &renjice, "elanika klisura, Obedska bara, Zasavica...
Zati;eno stanite je podruje koje obuhvata jedan ili vie tipova prirodnih stanita
znaajnih za ouvanje jedne ili vie populacija divljih vrsta i njihovih zajednica.
+4o#eni" 4riro-e je manja neizmenjena ili delimino izmenjena prirodna ili prostorna
celina, objekat ili pojava, prepoznatljiv po reprezentativnim geomorfolokim,geolokim,
hidrografskim, botanikim ili drugim obelejima, kao i ljudskim radom formirana vrednost od
naunog, estetskog, kulturnog ili obrazovnog znaaja.
%pomenika prirode botanikog karaktera u %rbiji ima HHL ! Eotanika bata B"evremovacC,
Eanjika uma, 4ionirski park, 7rast na 'vetnom trgu, 4latan kod B)iloevog konakaC, Draki
park...
( %rbiji je zati$eno ukupno H.>>N prirodnih dobara i @,LP teritorije. +a osnovu predloga
Zavoda za zatitu prirode %rbije do kraja HA=A. godine je planirano da se ==P teritorije %rbije
stavi pod zatitu.
Ex situ zatita ugroeni ,i&(ni vrsta
$x-situ zatita podrazumeva uvanje, gajenje i razmnoavanje biljaka izvan njihovih prirodnih
stanita.
-ada brojnost populacije neke ugroene biljne vrste, na njenom prirodnom stanitu padne na
kritinu granicu iezavanja, pristupa se, primeni metoda Bex-situC zatite, kao to su!
=. :ajenje ugroenih biljaka u botanikim batama,
H. Gormiranje privatnih kolekcija ivih biljaka,
K. Gormiranje banaka gena (semena, plodova i vegetativnih delova
N. )n vitro razmnoavanje biljaka u laboratorijama
Botani"e ,ate su najpogodnija i najsigurnija mesta ex-situ zatite ugroenih biljnih
vrsta. Eotanike bate sve vie preuzimaju ulogu BazilaC, odnosno vetakog refugijuma i
eksperimentalnog poligona za ouvanje i razmnoavanje kritino ugroenih biljnih vrsta, tako#e,
imaju vanu ulogu i u edukaciji, promociji i popularizaciji zatite.
( Eotanikoj bati B"evremovacC u Eeogradu poslednjih nekoliko godina posve$uje se posebna
panja oboga$ivanju biljnog fonda i formiranju kolekcije najugro enijih biljaka %rbije . % tim
ciljem napravljene su posebne manje parcele u kojima su posa#ene neke od najugroenijih i
najredjih biljaka sa naih prostora. &e su vrste, istovremeno i od me#unarodnog, odnosno,
globalnog znaaja. Od =?= taksona vaskularne flore %rbije koji imaju status me#unarodno
znaajnih, i koji su oznaeni kao kritino ugroeni ili iezli, u Eotanikoj bati B"evremovacC
ve$ se nalazi, ili se planira za uvo#enje u program ex-situ zatite preko HAP. )e#u njima se
izdvajaju! !amonda nathaliae 4ani$ Q 4etrovi$ (ramonda kraljice +atalije, !amonda serbica
4ani$ (srpska ramonda, ,orsthia europaea 6egen Q Eald (balkanska forzicija, ( kolekciji
najugroenijih biljaka koje se gaje u Eati, a pripadaju lekovitim i aromatinim su! Adonis
vernalis, Nepeta rtanjensis, Paeonia officinalis.
$x-situ zatita lekovitih i aromatinih biljaka se primenjuje i u Eotanikoj bati Garmaceutskog
fakulteta u Eeogradu.
!rivatne "o&e".i(e ivi ,i&(a"a su male, alternativne botanike bate. ( okviru male
privatne bate, mogu$e je gajiti i razmnoavati ak i one biljke koje zahtevaju krajnje specifine
ekoloke uslove. Ovakve bate su posebno znaajne ako se u njima gaje endemine i ugroene
vrste.
Ban"e gena predstavljaju kolekcije ivog biljnog materijala (semena, plodovi,
vegetativni delovi koji se sakuplja, odrava i razmnoava pod strogo kontrolisanim i specifinim
uslovima. &akve uslove je mogu$e obezbediti samo u dobro organizovanim botanikim batama
ili slinim naunim institucijama. 4ored ugroenih samoniklih biljnih vrsta, ovaj nain ex-situ
zatite odnosi se i na kultivisane biljke kao i njihove divlje srodnike. Ovakve metode
omogu$avaju da se sauva izvorni genetiki materijal kao potencijal za kori$enje u budu$nosti.
+a norvekom ostrvu %valbard najsevernijem naseljenom podruju na Zemlji
osnovana je HAAI. godine globalna banka semena za spas oveanstva u sluaju
katastrofe. %valbard banka je projektovana da izdri globalno zagrevanje, zemljotrese
pa ak i nuklearne udare.
In vitro raz#noavan(e je postupak umnoavanja biljaka iz kulture $elija, tkiva i organa,
kojim se proizvode nove individue u laboratorijskim uslovima, iz biljnogi materijala sakupljenog
na prirodnim stanitima. *z jednog primerka, donetog sa prirodnog stanita, mogu$e je iz
vegetativnih delova (lista, stabla, korena proizvesti stotine novih jedinki i posle toga ih vratiti na
prirodna stanita. +a ovaj nain se bitno smanjuje pritisak na samonikle populacije biljaka, titi
se i obnavlja genofond retkih i ugroenih biljaka, ali se istovremeno ovom biotehnologijom
otvaraju velike mogu$nosti u farmaciji, umarstvu i hortikulturi.
"edan od primera za ovaj oblik ex-situ zatite je zatita endemoreliktne vrste -ioscorea
balcanica (balkanska dioskorea. -ao retka i ugroena vrsta, koja se karakterie velikom
koliinom diosogenina (veoma traene supstance u farmaceutskoj industriji jer se koristi u
proizvodnji kortikosteroida postojala je velika opasnost da ova vrsta bude zauvek unitena
sakupljanjem sa njenog prirodnog stanita. 5azmnoavanjem ove vrste u in vitro uslovima
dobijena je znaajna koliina diosgenina, a sa druge strane sauvane su prirodne populacije.
+a podruju nae zemlje je u kulturu tkiva BuvedenC jo itav niz retkih, endeminih i ugroenih
biljaka kao to su! vrste roda "entiana i #entaurium, Nepeta rtanjensis 6ikli$ Q )ilojevi$
(rtanjska metvica, Prunus tenella (stepski badem i dr...
(speh preduzetih mera ex-situ zatite zavisi od dobrog poznavanja biolokih karakteristika
konkretne biljne vrste, a posebno njenih ekolokih zahteva na prirodnim stanitima kako bi to
vernije BsimuliraliC prirodne uslove na vetakom ex-situ stanitu.
%misao i krajnji cilj primene razliitih metoda ex-situ zatite je sauvati genom ugroene biljne
vrste, koji ako se jednom izgubi, nije mogu$e vratiti u svetski genofond. ( sluaju gubitka bilo
koje biljne vrste, koja je evolucijom nastajala milionima godina, gubi se i mogu$nost njene,
eventualne, primene. -rajnji cilj ex-situ metoda zatite je i reintrodukcija.
Reintro-u".i(a
5eintrodukcija je vra$anje ugroenih vrsta na njihova prirodna stanita sa kojeg su iezle, ili im
preti velika opasnost da nestanu. Ona podrazumeva i istovremeno sprovo#enje strogih mera in-
situ zatite reintrodukovanih vrsta na njihovim prirodnim stanitima.
Deliki uspeh naih strunjaka koji rade na reintrodukciji ugroenih biljnih vrsta predstavlja
projekat ponovnog vra$anja u prirodu vrste Nepeta rtanjensis. Ova vrsta je poreklom sa junih
padina planine 5tanj (=L@A m n.v. i uvretana je u B'rvenu knjigu flore %rbijeC, u kategoriju
krajnje ugroenih taksona. %aradnici na ovom projektu su iz svega tri biljke iz prirode, in vitro
tehnikama, u laboratoriji dobili deset hiljada jedinki. 7iljadu jedinki su vratili na prirodno
stanite i od njih se primilo ak >IP.
( baru Zasavicu, na severu )ave, HAAN. godine, je vra$en njen nekadanji stanovnik, evropski
dabar, istrebljen jo u 2*2 veku.
Intro-u".i(a
*ntrodukcija je pokuaj da se ugroena vrsta vetaki naseli na prostor na kojem ranije nije
ivela.
"edna od mera koja doprinosi zatiti ugroenih lekovitih i aromatinih biljnih vrsta u prirodi je
njihovo plantano gajenje.
:ajenje lekovitog bilja u naim krajevima vezuje se za poetak 22 veka. *ntenzivnije
plantairanje datira od LA3tih, a od ?A3ih godina prolog veka neke lekovite i aromatine vrste se
u potpunosti uvode u kulturu kao npr. 'aleriana officinalis 1. (odoljen, .atureja montana 1.
(ubar, (elichrsum arenarium (1. )oench (pearsko smilje, .copolia carniolica "acR. (beli
bun, /orago officinalis (bora.
Drste koje bi trebalo gajiti sa aspekta zatite prirode su! Achillea sp., Aconitum sp, Acorus
calamus (i#irot, Adonis vernalis (gorocvet, Allium victorialis (laneuva, Arctostaphlos uva ursi
(medve#e gro#e, #entaurium umbellatum (kiica, #nicus benedictus 0kalj, #olchicum
autumnale (mrazovac, #orlus colurna (maja leska, #rocus sp., "entiana lutea (lincura,
"entiana punctata (pegava lincura, "psophila paniculata (lajer trava, (elichrsum
arenarium (pearsko smilje, 1enanthes trifoliata (gorka detelina, 1icromeria sp., Orchis sp,
Pinus mugo (bor krivulj, Primula sp, (erniaria sp., )nula helenium (oman>, !uta graveolens
(sedef, .atureja sp., .ideritis scardica (arplaninski aj, 'eratrum sp, 'accinium vitis-idaea
(brusnica i druge.
E-u"a.i(a i 4rezenta.i(e
%pecifian vid aktivnosti na polju zatite ugroenog biljnog sveta je i prezentacija dosadanjih
saznanja i rezultata u oblasti zatite bioloke raznovrsnosti, odnosno, objavljivanje prigodnih
publikacija i postera, snimanje &D emisija, '63a, organizacija popularnih predavanja i izlobi.
'ilj ovakvih aktivnosti je da se javnost upozna kako sa znaajem biodiverziteta tako i sa
nainima zatite koje svaki pojedinac moe da preduzme u njegovom ouvanju.
<iteratura=
=. "ovanovi$, %.S 1akui$, 6. (eds. (HAA@! (groene biljke %rbije. 4rirunik o zatiti retkih i
ugroenih biljaka %rbije u ex-situ uslovima Eotanike bate B"evremovacC. *nstitut za
Eotaniku i Eotanoka Eata B"evremovacC, Eioloki fakultet, (niverzitet u Eeogradu,
Eeograd.
H. "ovanovi$, %. (HAAI. -ategorije i pregled zati$enih objekata prirode u %rbiji. *n! %inopsisi
predavanja seminara +acionalni parkovi %rbije, K3L. Eioloki fakultet (niverziteta u
Eeogradu, Eeograd.
K. 1akui$, 6. (ed. (=>>>! Eiljke koje nestaju. $x-situ zatita me#unarodno znaajnih biljaka
"ugoslavije. 6rutvo ekologa %rbije, Zavod za zatiti prirode %rbije, Eeograd.
N. )ili$evi$, :. (=>>L! (stavno3pravni i zakonodavni aspekti zatite i ouvanja biodiverziteta u
%aveznoj 5epublici "ugoslavije. *n! %tevanovi$, D., Dasi$, D. (eds. Eiodiverzitet "ugoslavije
sa pregledom vrsta od me#unarodnog znaaja, L?3?N. Eioloki fakultet (niverziteta u
Eeogradu, Eeograd.
L. Ostoji$, 6., Dukan, ). (HAA?! Zati$ena prirodna dobra %rbije. .umarstvo, =3H, ==?3=NH
@. %tevanovi$, D. (ed. (=>>>! 'rvena knjiga Glore %rbije, * tom. )inistarstvo za ivotnu
sredinu 5epublike %rbije, Eioloki fakultet (niverziteta u Eeogradu, Zavod za zatitu prirode
5epublike %rbije, Eeograd.
?. Dasi$, D. (=>>L! )e#unarodni sporazumi, standardi, kriterijumi i programi od znaaja za
ouvanje, odravanje i trajno odrivo kori$enje biodiverziteta. *n! %tevanovi$, D., Dasi$, D.
(eds. Eiodiverzitet "ugoslavije sa pregledom vrsta od me#unarodnog znaaja, NK3L@.
Eioloki fakultet (niverziteta u Eeogradu, Eeograd.
I. http!OOTTT.parlament.gov.rsOcontentOlatOaktaOzakoni.asp
>. http!OOTTT.natureprotection.org.rs