Dragia Milovanovi

ATLAS
LEKOVITOG BILJA
Beograd, 2005.
Biblioteka: Atlasi"
Knjiga 2.
ATLAS LEKOVITOG BILJA
Dragia Milovanovi
Izdava
IP Velarta"
Beograd, Deanska 14/VII sprat
Tel./faks: 011/3035-954; 011/3242-
Direktor
Mr Vela Kovaevi
Suizdava
Feniks Libris
Beograd-Zemun, Gajeva 14
Tel./faks: 011/307-6828
Direktor
Verica Jeremijevi
Glavni i odgovorni urednik
Marija Vaci-Petrovi
Idejno reenje korica
Zlatko Uroevi
ISBN 86-7138-138-2
ISBN 86-7844-008-2
Tira 2 000 primeraka
tampa Budunost", Novi Sad
U V O D
Od davnina je ovek koristio biljke za ishranu saznajui o njima
istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam.
Uoavao je da li su dobre za ishranu, nekada moda i kao lek. Naj-
zad mnoge od njih pokazale su svoje negativno dejstvo, pa su tako bile
svrstane u tetne, odnosno otrovne biljke. Meutim, njihova upotreba
time nije bila iskljuena. Naprotiv. Veina tih otrovnjaa dragocena su
sirovina za spravljanje vanih lekova.
Dakle, bilje koje nas na svakom koraku okruuje uslovljava u ve-
likoj meri na ivot i zdravlje svojim mnogostrukim dejstvom. Naravno,
bili su potrebni vekovi da bi se sa sigurnou izdvojile i klasificirale
razliite biljke. Jedan mali doprnos upoznavanju sa lekovitiou i upo-
trebom onih biljki koje najee sreemo bie i ovaj ATLAS LEKOVI-
TOG BILJA.
Namera naa bila je da saznate o svakoj biljci ono najvanije: njen
izgled, gde se moe nai, emu slui.
I dok je ova knjiga nastajala u svetu je svakako ve veliki broj
biljki svrstan u spisak onih koje e biti od velike koristi za medicinu,
odnosno za ovekovo zdravlje.
Priroda nudi neiscrpno bogatstvo i neprestano e biti novih saznanja
i doprinosa nauci koja brine o ouvanju i produenju ivota. Za sada,
zna se da se u farmaceutskoj industriji za oko 40"/o lekova koriste
sirovine biljnog porekla.
Naa zemlja poznata je u svetu po raznovrsnosti lekovitog bilja.
Nai travari cenjeni su i danas kada je medicina prihvatila mnoge
biljke za koje se dugo smatralo da nisu od izuzetne koristi, jer nisu
bile dovoljno ispitane.
Zelja nam je da upoznate bar jedan skroman deo blaga koji se
nalazi u biljkama i koji nam esto bude spasilac ivota ili povratnik
zdravlja, a da ga mi prethodno nismo ni upoznali.
Moda emo biti bogatiji za jedno saznanje, a to je ve dovoljno
da se knjiga nade i u vaem domu.
Prijatna mi je dunost da se na ovom mestu toplo zahvalim Mr.
ph. Dragoljubu J. Grananu koji mi je rukopis pregledao i ije su pri-
medbe doprinele da II izdanje atlas lekovitog bilja lake prilagodi po-
trebama onih kojima je namenjeno.
Autor
CIP - _
,
615.32:582(084.4)
,
Atlas lekovitog bilja : [priroda i zdravlje]
/ Dragia Milovanovi. - Beograd : Velarta :
Feniks libris, 2005 (Novi Sad : Budunost). -
184 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka: Atlasi"
;knj.2)
Tira 2.000. - Bibliografija: str. 184.
ISBN 86-7138-138-2 (Velarta)
ISBN 86-7844-008-2 (FL)
a) -
COBISS.SR-ID 125920524
Pretampavanje i fotokopiranje nije dozvoljeno.
Sva prava zadrava Izdava.
5
LEKOVITO BILJE U PRIRODI
Kada se naemo na livadi ve prvih prolenih dana biemo kao opijeni
mirisom poljskog cvea...
Krenemo li u etnju umskom stazom, putem pored reke ili kraj zidina
starog manastira sreemo mnogo novih biljki. Na svakom koraku priroda
nesebino nudi lepotu, ali i veliku korist od bilja kome se takorei ne moe
broj znati jer je priroda neiscrpni rudnik tog zelenog blaga.
Ono to nas posebno interesuje jeste da saznamo to vie o lekovitosti
pojedinih biljaka i tome kako ih treba najkorisnije upotrebiti.
Najee emo se sresti sa onim rastinjem koje nam je na dohvat ruke,
raste kraj kua, u blizini naselja. To su kamilica, nana, bokvica, hajduka
trava, krasuljak, jagorevina, mrazovac, srenjak, podbel, stea, kokotac, mas-
laak, zeji trn.. .
Na livadama i panjacima raste jo i tatula, iak, crni slez, kopriva,
pelen, detelina.. .
Na suvim, sunanim kamenitim mestima uspeva oajnica, divizma, jag-
lac, gorocvet...
Na ruevinama i kraj starih zidina sreemo rusomau, hajduicu, tatulu,
podubicu, vranilovku, troskok, vodopiju, oman, vrati, repuina, alfija. . .
Po barama, ritovima, kraj reka i na podvodnim mestima nalazimo vrbu,
maslaak, gavez, detelinu, beli slez, odoljen, kruinu...
U umi je urevak, matinjak, kupina, kiica, kantarion, jagorevina,
ljubiica, borovnica, umske jagode.. .
Na visokim planinama uspeva emerika, maslinica, mrazovac, ipak. . .
Gde emo koju biljku nai zavisi od podneblja, klime, zemljita na
kome uspeva. Uz to, mnoge biljke uspevaju samo u pojedinim krajevima
sveta, dok druge nalazimo svuda. Najvie lekovitog bilja nalazimo u prirodi,
ali s obzirom na lekovitost pojedine se sve vie gaje i na velikim plantaama.
BERBA, SUENJE I UVANJE BILJA
Da bi se sauvala lekovita svojstva biljke treba strogo voditi rauna
o njihovom branju, suenju i uvanju.
Osim toga potrebno je znati koji se deo biljke koristi pa ga tako i
sakupljati. Najbolji primerci ostavljaju se za seme.
Posebnu panju svakako treba obratiti pri grupisanju neotrovnog i
otrovnog bilja.
Branje se obavlja po lepom, suvom vremenu. U kine ili kada je bilje
pod rosom ne bere se. Pegavo, sparueno i ozleeno bilje nikako ne uzimati.
Takve biljke se brzo ukvare i nisu za upotrebu.
Bilje se uvek sui rastreseno u tankom sloju, u hladovini, na tamnom
mestu. Treba ga ee prevrtati i izdvajati na vreme one primerke koji se
upleshivi ili ne sue kako treba.
Najbolje se suenje obavlja na promaji da bi se brzo obavilo. U selu
su za to pogodni tavani, ardaci ili specijalne suare. Osueno bilje uvati na
suvorn mestu, nikada due nego do sledee berbe. Ako toliko preostane,
baciti ga i pripremati novo bilje za suenje.
Oprezno sa otrovnim biljkama!
Sakupljanje otrovnog bilja mora se vriti oprezno i struno. Ne dozvo-
ljava se da to rade trudnice, deca, starije osobe, dojilje. Dok se branje ne
zavri nikako ne treba jesti ni puiti, niti rukama dodirivati lice. Za poje-
dine biljke neophodno je staviti zatite naoari, pa ak i masku.
Po zavrenom poslu dobro oprati ruke, lice i sve otkrivene delove tela,
zatim naoari ili masku, moda maramicu koju ste takoe koristili.
Otrovno lekovito bilje obavezno se sui odvojeno od ostalog bilja, sa
upadljivom opomenom da se zabranjuje ulaz u tu prostoriju.
vitamina u biljnim proizvodima. Dakle, pitanje je podstaklo i naunika Ka-
zimira Funka, koji je 1912. godine izneo teoriju o tome da postoje 4 vitamina
i to: antiberi-vitamin, antiskorbutini vitamin, antipelagra vitamin i vero-
vatno i antirahitini vitamin. Funk je tada pokuao da izdvoji vitamin B.
Mislei da je u tome uspeo a poto je smatrao da supstancija koju je on
izolovao pripada grupi amina, on je nazvao antiberi-beri vitamin (vit znai
vitalan, ivahan). Ovo ime ostalo je kao zajedniko cele grupe vitamina. Na-
pomenuli smo da se skoro svi vitamini nalaze u biljnim proizvodima i mi
smo pokuali da ovde prikaemo u kojim se biljkama nalazi vitamini i u
kojoj koliini izraeno u internacionalnim jedinicama.
Izvori vitamina su ivotne namirnice, biljnog i ivotinjskog porekla.
Voe i povre posebno su bogati vitaminima. Sveza hrana je uglavnom bo-
gatija nego konzervisana ili kuvana, jer pri konzervisanju, odnosno kuvanju
hrane, jedan deo vitamina, osetljivih na temperaturu, biva uniten. Najzad,
svee voe sadri vie vitamina nego suvo.
Pored vitamina iz ivotnih namirnica, danas postoje i vitamini koji se
proizvode sintetski, te se po upustvu lekara nabavljaju u apoteci. Mada se
tehnoloki dobij a vitamin istog hemijskog sastava kao i onaj koji se nalazi
slobodan u prirodi, ipak uvek dajemo prvenstveno vitaminima iz ivotnih
namirnica.
Danas je poznato oko 30 vitamina, ali treba oekivati da e se taj broj
i dalje poveavati.
VITAMIN A
Sadrina vitamina A odnosno provitamina A ili karotina u pojedinim
biljnim proizvodima. Broj internacionalnih jedinica u 100. grama proizvoda:
Kaj si ja 3000. i. j.
Kupus 900. i. j.
Paprika zelena do 1000. i. j.
Paprika crvena 350035.000 i. j.
Paradajz pulpa 14.00035.000 i. j.
Paradajz sok 300 600 i. j.
Repa bela lie kuvano 6.000 i. j.
Salata loika 1.5003.000 i. j.
Spana 2.500 6.500 i. j.
argarepa (mrkva) 2.00010.000 i. j.
Od biljnih proizvoda naroito bogat izvor karotina predstavljaju ulja
dobijena od raznih vrsta palmi od kojih pojedina mogu da sadre i do
300.000 internacionalnih jedinica u 100 grama
VITAMIN B
Sadrine vitamina B u pojedinim biiljnim proizvodima, broj mikrograma
u 100 grama proizvoda.
CERE ALIJE: i proizvodi od cerealija: Jeam 500. Kukuruz 13518(1
Klice kukuruza 1380, Pirina 60270, Polirani pirina 30, Penica 5401022,
Belo brano 60 90, Mekinje 1080, Ra 300500, Heljda 450, Hleb kukuruzni
240, Hleb raani 240500, Hleb penini beli 4590, Hleb polubeli 150, crni
225 450
POVRE: Graak 450800, Karfiol 150190, Krompir 90180, Kupus-
-kuvan 180, Paradajz 240, Pasulj 150400, Pakanat kuvan 150, Peurke 110,
Soja 5201200, Soivo 120630, Spana 50100, Spargla 180.
VOE: Badem 240, Banana 50160, Jabuke 30120, Kesten 270, Kikiriki
300960, Lenik 400600, Orah 450, Suve ljive 125.
8
VITAMIN B2
Sadrina vitamina B-> u pojedinim biljnim proizvodima, broj mikrograma
u 100 grama proizvoda.
Cerealije i proizvodi od cerealija: Jeam 120250, Ovas 100, Penica
180250, Penica klice 4801500, Mekinje 600, Belo brano 85, Beli hleb 50.
Povre: Graak 150200, Karfiol 150130, Kelj 400, Pasulj. 110175,
Peurke 330, Repa-lie 350, Salata 100200, Soja 280750 Soivo osue-
no 315.
VOE: Badem 300, Kikiriki 500.
VITAMIN B6
Sadrina vitamina B u pojedinim biljnim proizvodima, broj mikro-
grama na 100 grama proizvoda: Graak sve 80190, Graak osuen 300,
Krompir 220320, Kupus 120. Pasulj 550, Penica belo brano 180, Penica
crno brano 310, Penine klice 6001750, Repa 110, argarepa 120.
Nikotinska kiselina. Sadrina nikotinske kiseline, odnosno amida niko-
tinske kiseline u pojedinim biljnm proizvodima, broj miligrama na 100 grama
proizvoda.
Cerealija: Pirina 4,46,6, Penica 2,88. Belo brano 0609, Penine
klice 3,47 Penine mekinje 3035, Beli hleb 0661, Graak 071,80,
Krompir 1,18.
VOE: Jabuka 0,0905, Banana 03061, Urma 0082,18, Smokve 063,
Groe 084.
BIOTIN: Sadrina biotina u biljnim proizvodima, broj mikrograma na
100 grama proizvoda: Graak-osuen 18, Karfiol 17, Kikiriki-peeni 34, Ku-
kuruz 5,8, Pasulj 9,8, Peurke 16, Penica 5,27, Belo penino brano 7.
PANTOTENSKA KISELINA: Sadrina pantotenske kiseline u poje-
dinim biljnim proizvodima, broj miligrama na 100 grama proizvoda: Graak
sve 0,38, Graak osuen 2,1, Jeam 1, Karfiol 0,92, Kikiriki-peeni 2,5, Krom-
pir 0,320,62, Ovas 1,1, Pasulj 0,83, Peurke 1,7, Penica 0,51, Penine klice
0,85, Soja 1,8.
VITAMIN C
Sadrina vitamina C u pojedinim biljnim proizvodima, broj miligrama
na 100 grama proizvoda.
VOE: Ananas 2560, Jagode 46234, Liimun-kora 100205, Limun-
-pulpa 1647, Limun-sok 3078, Orah-nazreo 4003000, Pomaranda-kora
75,8210, Pomoranda-pulpa 1647, Pomoranda sok 2289, Ribizle crne
108419, ipak 674800.
POVRE: Karfiol 87170, Keleraba 60117, Kelj 126, Krompir sve
1136, Krompir stari 510, Krompir peen 7,01, oljuten pa kuvan 5,3, Krom-
pir oljuten-iseen-kuvan 4, Krompir kuvan-neoljuten 7,3. Pire krompir 4,6,
Kupus 62105, Luk crni 119, Paprika zelena 125180, Paprika crvena 150,
Perun lie 154209, Repa liie 50, Rotkvice 105136, Soja osuena 1775,
Spana 5080, pargla 1271,5.
VITAMIN D
Sadrinia vitamina D u pojedinim biljnim proizvodima, broj interna-
cionalnih jedinica vtamina D, verovatno Ds, na 100 grama proizvoda: kakao-
-buter 30.000 u obliku vitamina Ds, Peurke 83125 u obliku vitamina Jh.
g
VITAMIN E
Sadrina vitamina E u pojedinim biljnim proizvodima, broj miligrama
na 100 grama proiizvoda: Kukuruz 10, Penica celo zrno 1,23,4, Penica
klice 27, Penica brano 1,72,7.
ULJA U MASTI: Ulje od kakao 12,5. Ulje od kikirikija 2636, Ulje od
kukuruza 250, Ulje od palme 110, Ulje od peniniih klica 150420, Ulje od
Soje 92120.
POVRE: Kelj 8, Graak 5,48, Perun 5,5, Beli pasulj 4.
Sadrina vitamina F u procentima u pojedinim uljima, odnosno mas-
tima biljnog porekla.
BILJNE MASTI: Ulje od kikirikija 1327, Ulje od klica jema 63,
Ulje od kukuruznih klica 42, Ulje od klica ovsa 31, Ulje od peninih klica
4452, Ulje od klice rai 48, Ulje od lanenog semena 7283, Ulje od se-
menke suncokreta 5264, Ulje od soje 5663.
Sadrina vitamina K u pojedinim biljnim proizvodima, broj Dam-ovih
jedinica na 100. grama proizvoda: Alge 13.00017.000, Graak 3.500, Jagode
2.250, Karfiol 40.000. Kesten divlji-lie 80.000. Kopriva lie 40.000, Krompir
1000, Kupus lie 40.000, Paradajz zelen 10.000, Paradajz zreo 5000, Spana
lie 55.000, argarepa 1000, ipurak 2800.
Sadrina vitamina P u pojedinim biljnim proizvodima, broj proizvodnih
jedinica na 100 grama proizvoda: Kupus 60100, Limun kora 500, Limun-sok
450, Orah 100, Oskorua 300, Perun-lie 130, Pomoranda 490, Ribizle crne
500, Salata zelena 80100, Spana 130, ipak 240680.
VONI SOKOVI
Voni sokovi sadre odreene kiseline kao: jabunu, limunsku, vinsku,
i dr. Ove kiseline su vrlo prijatnog ukusa, pa se zato sokovi rado upotreb-
ljavaju kao napici.
Biljni sokovi sadre izmeu ostalog i vitamin C, a koji se u kiseloj
sredini bre i due uva. Ovo je neophodno potrebno znati zbog pripreme
zimnice, konzerviranja hrane i dr. Da ne bi dolo do previranja soka doda se
obino 1 gram na 1000 grama soka konzervans (Natrium-benzoat).
SASTAV VANIJIH VRSTA VONIH SOKOVA U PROCENTIMA
VITAMIN F
VITAMIN K
VITAMIN P
Vrsta voa Ugljeni hidrati Belanevine Masti Voda
81
79
82
83
84
85
85
84
92
Kalorija
ljive
Groe
Trenje
Kruke
Jabuke
Kaj sije
Jagode
Maline
Dinje
17,0
18,0
16,0
14,0
12,0
12,0
9,0
8,0
6,5
08
07
08
04
04
04
01
1,0
08
05
05
05
04
04
07
07
06
05
73
76
69
58
59
53
48
38
35
10
KOZMETIKA
Kupanje
Kleka, rumarin, kamiliica, nana, limun, lipov cvet, sasa, pelen, trenja,
kesten, hrastova mahovina, sapunjaa, kantarion, orah, bosiljak, mandarina,
urevak, penine mekinje.
ajevi 1. Kamilica 25.00, lipov cvet 25.00, kantarion 25.00, pelen 25.00.
Skuvati aj i dodati pri kupanju u kadi. Obino jedno kupanje u kadi treba
da ima oko 20 litara vode. 2. list od kestena 25.00, nana 25.00, sapunjaa 25.00,
sok od jednog limuna.
Ova kupanja osveavaju telo, postajete ivahan, io i sve. Obiavajte
jednom nedeljno takvo kupanje. Penine mekinje su izvanredna za neistu
kou i upale. Posle kupanje u njima, ne smemo se tuirati. Samo ne zabora-
vite da mekinje prokuvate pre kupanja u vodi. Limun takoe slui lepoti
tela. Isecite ga na komade, podrite malo u vodi, a onda tu vodu saspite
u kadu za kupanje. Iznenadiete se za efekat ovog naina kupanja, bela
putena koa tela.
Saune
Sauna je finsko toplo kupatilo u kome se kupa svako ko eli da dugo
ostane zdrav i otporan prema bolestima. Zdravstvena vrednost saune sastoji
se pre svgea u pomoi kod reume, cirkulacije krvotoka, neiste koe tela,
a takoe potpomae u ovravanju organizma kod prehlade. Razume se da
nije preporuljivo sranim bolesnicima, kao i onim sa drugim tegobama.
Zbog toga je potrebno uvek da se obratite lekaru za savet. Ovde se prepo-
ruuju etarska ulja kao to je eukaliptisovo, od limuna, narande, lavandule
i druga poznata.
Nega lica
Parenje lica
Ako ste jednom parili liice u ivotu, nepotrebno je da vas ubeujemo
ta ovaj jednostavan nain znai za kou lica. Parenje lica se obino vri
ajem od kamilice, nane, lavande, alfije, majine duice i dr.
Bubuljice
Poremeen rad lojnih lezda doprinosi njihovoj nepopularnoj pojavi.
Smatra se da bubuljice nije mogue izleiti, ve jedino da ih uklonimo.
Napravite sami ovu tinkturu. Uzmite 10 grama kamilice i potopite u raz-
blaen alkohol i tako drite 8 dana u tamnom prostoru. Posle toga odvojite
kamilicu i bacite, a losionom nekoliko puta dnevno mazite lice. Dobre su
maske od kvasca, banane, meda, krompira, pasulja.
Miteseri
I miteseri su pojava masne koe. Pojavljuju se najee na elu, nosu,
bradi, vratu, leima. Uzmite losion od peruna, tako to ete potopiti 10 grama
suvog lista od peruna u 150 grama 60% alkohola i ovaj rastvor drite 6
dana na tamnom mestu, zatim procedite i dobiete zelenu tenost. Sa dobi-
jenim losionom, losinirajte lice ee u toku dana. Preporuuje se parenje
lica, mekinje od badema, pravilna ishrana, etnje, uredna probava t sport-
ske vebe.
Pege i fleke
Sitne pegice pojavljuju se kod male devojice u pubertetu kao pegice.
U nekih istonih naroda moderna je minka u vidu pega, dakle i vi sa
11
pegama moete da budete lepi i privlani. Ali evo i nekoliko saveta: vana
je ishrana bogata u vitaminu B, C, D. Kao dopunu upotrebite maske od
argarepe, tako to ete istrugati argarepu i drite je na lice 10 minuta,
zatim skinite losionom od peruna. Tu je i maska od peruna koja se pravi
tako to sitno iseckani perun pomeate sa jednom kafenom kaikom kiselog
mleka, pomeate i drite na licu 20 minuta. Skinite losionom od kamilice ili
toplim nekuvanim mlekom.
Bradavice i mladei
Mladei su mali bezopasni otoci koji nastaju nagomilavanjem pigmenata.
Njihova veliina i oblici su razliiti. Nekad su obrasle maljama, a to deluje
neprivlano. Lako bezopasni mladei mogu da se pretvore u opake ireve
koji krvare, golicaju i svrbe. Ne treba ih dirati prstima. Najbolje je da se
javite lekaru za savet.
Crvenilo nosa
U prohladne dane ova pojava mnoge osobe baca u oajanje. Rumen nos
je posledica slabe cirkulacije krvi prilikom promen temperature. Savet je
da uzmete naizmenine kupke-obloge aja od kamilice. Uzmite dva tanjira u
jedan da vam je hladna kamilica i drugi sud topla kamilica. I sada naizme-
nino topla pa hladna kupka po 5 minuta. Tako radite 2035 minuta, neko-
liko puta dnevno.
Bore na licu
To je pojava koja se mora oekivati kad-tad, ali to kasnije to bolje.
Njihovu preranu pojavu uslovljava neuredan ivot, alkohol, kure mravljenja,
nenegovana koa lica. ene najvie interesuje dali mogu bore ukloniti sa
lica, vrata, ela a na je odgovor-samo delimino. Zato upotrebite jedno i
to im su se bore pojavile na vratu, da spavate na okruglim jastucima,
zatim masaa uljem od ricinusa ili kikirikija. Svakodnevna masaa da bude
samo krunim pokretima. Od kremova uzimajte antirida na bazi lekovitih
bilja kao to su: hipericin, ricinusovo ulje i dr
Tetoviranje koe
Tetoviranje je naroiti nain stvaranja oiljaka na koi, mnogobrojnim
sitnim ubodima i utrljavanje boja u njih. Tetovirani crtei su u obliku
slova, slike, are, znakova i doivotnog su trajanja. Teko se briu, ali nekad
mogu da pomognu razne baze i kiseline kao to je limunska kiselina. Ali,
kao jedina mogunost potpunog uklanjanja tetoviranih znakova jeste
plastina operacija.
Negovanje grudi
Grci su o enskoj lepoti esto razmiljali, enska bedra, noge i grudi
nisu imali nita manju cenu od lepe kose, oiju i tena. Zato su brodovi
iz Egipta uvozili raznovrsna kozmetika sredstva od kojih su razna etarska
ulja, mirisne vodice, bila namenjena nezi grudi. Grke tunike sa puno slo-
bodnih nabora, zahtevale su vrste, visoke i oble grudi. Zato su im Grkinje
posvetile toliko panje.
Napravite alkoholni rastvor od brljena: Uzmite 10 grama brljena i
potopite u alkoholni rastvor, ostavite da stoji 10 dana, zatim procedite i
odvojite brljen od rastvora. Takvim rastvorom masirajte svakog dana grudi,
kako bi mogle da dobiju svoju vrstinu. Pored toga dobro e vam doi i
12
svakodnevna masaa sa hladnom vodom. Masirajte samo od srca ka vratu ili
prskajte grudi vodom, tako podstiete na bolju cirkulaciju krvnih sudova i
na osveenje tela.
Kosa
Na ovekovom telu su sledee zone obrasle dlakom: kosa na glavi, dlake
na bradi, brkovi, pod pazuhom, i u predelu polnih organa. Kratka dlaka
izrasta u vidu obrva, trepavica, u nosnim upljinama, usnoj koljci a kod
ena na naunicama, bradi i dojci. Celo telo osim tabana, dlanova, pokrivaju
takozvane laguno dlaice.
Opadanje kose
Uzrok opadanja kose i obolenja kose esto je u vezi sa oboljenjima
nervnog sistema. Dermatolozi smatraju da esta uzbuenja, sekiracije, osea-
nje nesigurnosti i neurastenine smetnje prouzrokuju opadanje kose. Posle
pretrpljenog straha nervnog oka, mogui su sluajevi pojaane seboreje.
Lekovito bilje: list i koren od koprive, kamilica, beli luk, breze, divlji
kesten, limun, lavandula, ulje od maslinki, ulje od ricinusa. Ako je suva
kosa uvek dodajte pri kupanje ulje od ricinusa ili namaite glavu sa ovim
uljem. Izbegavajte suenje pored nekog jakog toplotnog izvora kao to su
razne pei, grejalice ve upotrebite suv pekir i dobro osuite kosu na glavi.
LEKOVITO BILJE U KOZMETICI
Za upotrebu bilja u kozmetici znalo se jo u drevnim vremenima. Poz-
znato je da se ena cara Kaligule kupala u vodi u kojoj je bilo raznih trava,
jer je verovala da e uticajem ovih trava njena koa biti lepa i nena. Lice
je umivala vodom u koju je prethodno potopljeno velebilje. Jedan podatak
iz 1504. godine govori, da su se lepe ene iz okoline Venecije sluile koz-
metikim sredstvom pripravljenim od bobica velebilja. Otuda se velebilje
zove i Bella donna, to znai lepa gospa. Sve ovo nam govori da se
bilje i ranije upotrebljavalo kao kozmetiko sredstvo za odravanje lepote
enskog tela. Naa narodna medicina obiluje podacima i primerima koji
pokazuju da su biljke sredstva koja mnogo znae za odravanje lepote.
Kupanja u vodi sa biljem bilo da je u pitanju koren, list ili plod, dovoljno
deluju na kou enskog tela i kosu.
Ekstrakcijom lekovitih biljaka danas su dobijene materije bez kojih
se savremena kozmetika ne moe ni zamisliti. Mnoge biljke su danas priznate
u kozmetici kao sredstvo za odravanje lepote, osveenje, za kupanje tela,
sredstvo protiv znojenja, zadaha iz usta, raznih konih oboljenja nogu i raz-
nih zapaljivih procesa na koi. Naveemo neke od biljki koje rastu kod
nas, ili se mogu nabaviti u naim apotekama:
Pomenuemo najpre kamilicu, ije je delovanje danas poznato irom
sveta. Nalazimo je na livadi, gde se kao ogroman tepih prostire u nedogled.
Miris etarskog ulja se odmah oseti; zbog azulena, etarsko ulje je zatvoreno-
plave boje. Danas se obino upotrebljava kao dezinficijens i vrlo je prijatnog
mirisa. Mnogim pastama za zube dodaje se ekstrakt kamilice. Kamilicom
moemo prati kosu, umivati lice, a i pijemo je rado. Kao aj pre jela po-
voljno utie na varenje hrane a time i na ten lica. Koa vremenom dobij a
lep sjaj, postaje belja i sveija. Nae bake su rado pile kamilicu i zato su
imale lepu i zdravu kou na licu. Ako kamilicu potopimo u vodi pa njome
peremo glavu, kosa e nam biti svetlije boje crna kosa dobija kestenjastu
boju, a smea svetliju nijansu. Uz to, kamilica jaa koren kose, spreava
opadanje vlasi, perutanje i svrab na glavi, to jest, spreava elavost kod ena.
13
Kamilica slui i za ispiranje usta, jer vri dezinfekciju desni, za obloge
kao i dodatak mnogih kremova i losiona. Dakle, ona se moe smatrati za
univerzalno sredstvo u kozmetici, stoga smo prvenstveno govorili o njoj.
Druga biljka od znaaja u kozmetici jeste kantarion. Poznaje se po
lepom utom cvetu. Ekstrakcijom cveta kantariona dobij a se hipericin, danas
poznat kao nezamenljiva supstancija mnogih sredstava u kozmetici. Ako na
90 grama ulja od ricinusa dodamo 10 grama suve droge i ostavimo da postoji
osam dana, dobiemo vrelo dobro ulje za jaanje korena kose. Kantarion se
ne upotrebljava samo za jaanje kose ve i za negovanje lica, a u narodnoj
medicini i za vianje rana.
Pomenuemo i biljke iz porodice Euforbiacaeje koje se danas upotreb-
ljavaju za skidanje bradavica u manjem stepenu, na primer, mleika. Mleni
sok biljke rusa-trava koristi se za skidanje pega na licu. Naravno, to treba
initi samo po savetu strunjaka. U toku zimske sezone ne mogu se stavljati
maske od voa, pa ih moramo zameniti drugim maskama. Dobru zamenu za
vone maske dobiemo od peruna. Protiv otvorenih pora na licu stavlja
se maska od peruna sa kiselim mlekom. Ukoliko pore nisu rairene perun
emo umesto s kiselim mlekom pomeati s medom, mlekom, vonim sokom
ili umancetom, a zaas lice e biti svee, lepo i neno.
Mnoge biljke su danas priznate u kozmetici kao sredstvo za odravanje
lepote.
Islanska mahovina stavlja se u vodu za kupanje.
Protiv znojenja nogu upotrebljava se cerova kora, tj. od nje se spravlja
aj kojim se operu noge.
aj od orahovog lista je sredstvo za jaanje korena kose. Kosa koja se
pere ovim ajem dobija sjaj i lepu boju mahagonija.
Ulje od rumarina je sredstvo za pranje kose vrlo omiljeno na Istoku.
Laneno seme spreava crvenilo na nogama.
Majina duica se daje za ienje koe. U leenju nekih oboljenja koje
majinom duicom postignuti su dobri rezultati.
Nain upotrebe voa i povra
"Voe i povre treba koristiti uglavnom sirovo. U takvom obliku ono
sadri najvie vitamina i drugih potrebnih sirovina u aktivnom stanju, neop-
hodnih za ten koe. Ukoliko je potrebno pri spravljanju nekog jela da voe
i povre budu kuvani, onda treba nastojati da se minimalno kuva, da bi se
sauvali vitamini koji se kuvanjem gube. Treba obratiti panju da voe i
povre budu svezi i ne ostavljati ih za sutra ili neki drugi dan. Preduslov da
jedna maska za lice uspe i da prui onaj efekat koji se od nje trai jeste
da voe, odnosno povre, bude svee.
U kom obliku i kako se upotrebljava sirovo voe ili povre kao izvor
vitamina za negu koe lica? Voe i povre, kao to je poznato, moe da se
upotrebi u najrazliitijem obliku, ali je uvek potrebno, zavisno od namene
i efekta koji se eli postii, izabrati najprikladniji oblik. Obino su to razne
vrste maski, vone, zatim kombinovane, sa medom, kvascem, kiselim mlekom,
mlaim mesom, raznim hormonima (placentil), umancetom i dr. Sve su to
elementi neophodni za takozvane kombinovane maske za lice. Pored ovih
primenjuju se maske od sitno seckanog voa, tankih renjeva, gnjeenog,
pasiranog, pulpe i dr. Zajedniki cilj svih njih je da se na najbolji mogui
nain ouvaju hranljivi sastojci voa i povra da bi se postigao eljeni cilj.
Sargarepa se upotrebljava u kozmetici za osetljivu kou, jer ubla-
ava crvenilo koe, osim toga, bogata je provitaminom A. Upotrebljava se
kao maska, seena u tanke renjeve ili sitno iseckana. Dri se na licu do
15 min. Koa postaje barunasta i nena.
14
Kisele jabuke jako osveavaju masnu kou lica. Upotrebljavaju se
za masku sirove, peene ili kuvane. Kada se upotrebljavaju peene, potrebno
je dodati bademovo ulje za suvu kou, a za masnu kou jedno ulupano
belance. Maska od sirove jabuke upotrebljava se za normalnu kou, koja
nije masna ni suva.
Slatka trenja je veoma dobra za jaanje suve normalne koe. Ona
daje koi mekou i barunasti izgled. Od nje se moe koristiti sok i pulpa.
Moe se kombinovati sa parafinskim uljem, ali koristi se i kao maska za lice.
Kisela trenja daje koi elastinost, jaa tkivo i stee pore na licu.
Posebno se preporuuje za uvelu kou. Osobama sa otvorenim porama na
koi maska od kiselih trenja sa kiselim mlekom.
Kisele vinje upotrebljavaju se za mlitavu izboranu kou lica, ije
su pore proirene. Sok od vianja je odlian losion, dakle, sredstvo protiv
mlitave, uvele izborane koe lica.
Kajsija sadri provitamin A, uz to i dosta glikoze, eera, to je
vano za ishranu koe, kao i druge mineralne soli koje joj daju vlanost.
Sok od kajsija ublaava iritaciju koe izazvanu suncem. Kajsija je pogodna
i za normalnu i za masnu kou. Najbolje je stavljati svee komade kajsija
na povrinu koe.
Breskva je bogata ugljenim hidratima, i to je jedno od najblago-
tvornijih voa, jer daje koi barunast sjaj i ini je mekom. Pored toga,
breskva sadri kiseline koje steu otvorene pore na povrini lica. Najbolje
odgovara normalnoj koi kojoj nedostaje vlanost. Sok od breskve upotreb-
ljava se kao losion sa jednim delom konzervansa (natrium-benzoicum) koji
spreava hemijsku promenu soka Pulupa ili sveza breskva koristi se za pa-
kovanje lica. Breskve se mogu samleti na vodenici za meso i koristiti kao
maska za lice.
Dunja se upotrebljava kao sredstvo za skupljanje pora na koi lica,
i to samo u sirovom stanju. Prethodno se istrue i takva dri na licu do
10 min. Njena uloga u nezi koe lica sa otvorenim porama nepobitno je do-
kazana; pored toga, spreava i mlitavost koe.
Limun je voe sa univerzalnom primenom, a ima ga i kod nas tokom
cele godine, pa je potrebno da se i ee koristi za negovanje tena. Upotreb-
ljava se kao losion, krem, pasta, a slui i za uklanjanje crvenila, beljenje
koe, protiv gnojnica, bubuljica i mitesera. Strunjaci prvenstveno preporu-
uju sok od limuna za masnu kou i otvorene pore. Kao sredstvo za skidanje
dnevne minke upotrebljava se sok od limuna sa slatkim mlekom, a sa
dodatkom pavlake, kiselog mleka i drugih sredstava koristi se za negovanje
lica i kose. Limunov sok daje kosi vrstinu i jaa koren kose.
Maline i jagode najee se koriste u vidu sokova. Sokovi se meaju
sa raznim sredstvima, a upotrebljavaju se za normalnu i masnu kou. Losioni
ovih sokova osveavaju kou i ine je mekom i nenom. Kozmetiari ih
preporuuju za jutarnje asove, jer osveavaju kou.
Banana je veoma bogata vitaminima (B, H, C) i zbog sastava pred-
stavlja veoma dobru komponentu za podmlaivanje koe lica. Najefikasniji
je krem napravljen od pulpe banane, koji je pripremljen na bazi amonijum-
-stearata. Naravno, potrebno je dodati konzervans da bi se pulpa banane
zatitila od raznih bakterija.
Tikvica se upotrebljava u kozmetici u vidu soka za suvu kou lica.
Ona se sitno isee i tako dri na licu najmanje 20 min. Potom se skida
toplim nekuvanim mlekom, kamilicom ili toplom vodom.
Crveni paradajz skuplja pore na licu i maska od njega upotrebljava
se u vidu tankih renjeva stavljenih na lice. Ova maska odlino isti kou.
Sok od paradajza, kad se upotrebljava kao losion, uvek meati sa istom
koliinom vode.
15
Treba znati da sve neutroene kremove, losione ili maske od voa i
povra, treba uvati na hladnom mestu, kao to je friider, eventualno bunar
ili podrum. To je najbolji nain da se pripremljena maska ouva od kva-
renja. Potrebno je jo naglasiti da sve vrste maski od voa ili povra treba
skidati s lica toplim nekuvanim mlekom ili ajem od kamilice. Poznavanje
mesta i uloga voa i povra u kulturi svake ene predstavlja jedan od bitnih
preduslova za odravanje i negu lepote lica.
BILJARSKI KALENDAR
Lekovito bilje treba brati kada mu je vreme, jer svaka biljka ima svoje
vreme branja, kada je najlekovitija. U svakom sluaju to treba da znaju
biljari, ljudi koji beru bilje.
Ima biljaka koje razliito cvetaju u raznim krajevima zemlje, a to zavisi
od raznih klimatskih uslova. Nije svejedno da li je branje jedne odreene
biljke u Vojvodini i iste biljke u Makedoniji ili Bosni i Hercegovini. Imao
sam prilike da vidim voe i povre koje je zrelo u Dalmaciji a to isto voe
i povre nije ni poelo u umadiji da zri. U ovom sluaju se radi o tome da
razvoj biljaka moe negde poeti pre a negde kasnije, za mesec dana. Mi
emo pokuati da navemedemo poetak berbe, trajanje berbe i deo biljke
koji se bere tj. koji je lekovit, po Francuskim strunjacima Roleu i Bureu.
POETAK BERBE-TRAJANJE BERBE, NAZIV BILJKE I DEO
KOJI SE BERE:
Januar do aprila:
Februar april:
Do kraja marta-mart i
april:
Do maja:
Do kraja aprila:
Do kraja aprila:
Aprila:
Do juna:
U aprilu:
U aprilu do kraja maja:
April do kraja septem-
bra:
Do kraja maja:
Do kraja juna:
Do kraja juna:
April do kraja juna:
Do kraja jula:
Do kraja jula:
Do kraja maja:
Do kraja jula:
Do kraja maja:
Do kraja juna:
Maj do kraja maja:
Kukurek (Hellebokus niger) cvet, a koren preko cele
godine otrov,
Brest (Ulmus campestris) cvet,
Bor (Pinus silvestris) pupoljci,
Sasa (Anemona pulsatilla) biljka u cvetu,
Imela (Viscum album) cvet, lie
Breskva (Runus prsica) cvet, Topola (Populus nigra)
pupoljci pre nego to se razviju,
Kostrika (Ruscus aculeatus) list
Zimzelen (Vinca minor) list. Rumarin (Rosmarinus
officinalis) list, cvetni vrhovi
Bljut (Tamus communis) list, a koren preko cele
godine. Podbel (Tussilago frfara) cvet, a list u
maju-junu,
Ljubiica (Viola odorata) cvet, Gorocvet (Adonis ver-
nalis) cela biljka, sitna bela rada (Matricaria chamo-
milla) cvet,
Rusa (Chelidonium majus) cela biljka.
Zuti bagren (Cytisus laburnum) cvet.
Jagoda (Fragaria vesca) list, rod i koren.
Leptirica(Globularia vulgaris) cela biljka.
Tisa (Taxus baccata) plod, Borovnica (Vaccinium
murtollus) cvet i plod,
Mrtva kopriva (Lamium album) cvet, biljka u cvetu.
Bour(Paonia) listii cvetova.
Trn (Prunus spinosa) cvet.
Plunjak (Pulmonaria officinalis; list.
Crvena rua (Rosa serbica) cvet.
Pokosnica (Polygonatum officinale) koren.
Bela vrba (Salix alba) cvet.
16
Do oktobra:
Maj:
Do avgusta:
Do juna:
Do kraja juna:
Do septembra:
Maj do kraja juna:
Do kraja jula:
Do Septembra:
Do kraja juna:
Do kraja jula:
Do kraja juna:
Celo leto:
Do u oktobru:
Do u avgustu:
Do kraja juna:
Do u oktobru:
Do u julu:
Do u oktobru:
Do u novembru:
Celo leto:
Do u septembru:
Maj do u oktobru:
Do jeseni:
Do kraja juna:
Celo leto:
Do u zimu:
Do u junu:
Do kraja juna:
Jun do kraja avgusta:
Do kraja jula:
Do kraja juna:
Do kraja avgusta:
Do kraja jula:
Do kraja avgusta:
Do kraja jula:
Do kraja septembra:
Do kraja avgusta:
Jun do kraja ula:
Ljoskovac (Physalis alkekengi) rod, plod.
Glog (Crataegus oxyacantha) cvee nerascvetano u
grozdovima, rod u septembru-oktobru.
Srenjak (Polygonum bistorta) koren.
Meje groe (Arctostaphylos uva ursi) list.
Kesten (Castanea sativa) cvet, list. Mrazovac, krtola zrna,
rod. Otrov! Divlja tikvica (Ecballiumelaterium) seme.
Gavez (Symphytum officinale) cvet.
Ugas (Nasturtium officinale) cela biljka.
Miinac (Cynoglossum officinale) cvet. Simirika (Ber-
beris vulgaris) kora.
Vidac (Euphrasia officinalis) cela biljka.
Dimnjaa (Fumaria officinalis) biljka u cvetu, cvet.
uti zeiji trn (Sarothamnus scoparius) cvet. Zelenika
(Ilex aquifolium) cvet.
Bunika (Hyoscyamus niger) lie ubrano u momentu
cvetanja, najbolje u drugoj godini biljke. Otrov!
Dobriica (Glechome hederaceum) cela biljka.
Grica (Menyanthes trifoliata ) lie brano za vreme
cvetanja.
Prosinac (Mercurialis annua) biljka u cvetu.
Kantarion (Hypericumperforatum) cela biljka u cvetu.
urevak (Convallaria majalis) cela biljka, brana u
poetku cvetanja. Otrov!
Kopriva (Urtica) cela biljka. Danino (Viola tricolor)
cela biljka u cvetu.
Srcopuc (Antennaria dioica) cvet.
Maslaak (Taraxacumofficinale) cela biljka raunajui
tu i koren, pre cvetanja. Cvet se bere posebno.
Zelovlak (Plantago major) list cela biljka.
Momi (Polygala vulgaris) koren.
Slatka paprat (Polypodium vulgare) koren ile.
Rastavia Quisetum arvense) cela biljka.
Ren (Cochleria armoracia) list, koren.
Somina, gluva smreka (Juniperus sabina) mlade grane
Otrov!
Jelenak (Scolopendrium vulgare) list.
Zabija trava (Senecio vulgaris) cela biljka.
Smrdijikovina (Sorbus aucuparia) cvet.
Podbel (Tussilago farfara) list. Odoljen (Valeriana
officinalis) list.
Jedi (Acontium napellus) list bran pre cvetanja
Otrov! Oman ( Inula helenium) koren.
Vuja jabuka (Aristolochia clematitis) delovi nad zem-
ljom. Opasno!
Komonika (Artemisia vulgaris) cela biljka i list.
iak (Arctium lappa) list, grane cvet. Paje gnezdo
(Anchusa officinalis) cela rascvetana biljka.
Zeiji trn (Ononis spinosa) koren. Ivanjsko cvee
(Galium verum) cela biljka u doba cvetanja.
Bela Rada (Anthemis nobilis) samo cvet. Crna ribizla
(Ribes nigrum) list. Potplotua (Nepeta cataria)
cvetne grane.
Ocat (Cnicus benedictus) list i cvetne grane.
Vodopija (Cichoriumintybus) list, koren.
Kukuta (Coniummaculatum) list i plod. Otrov!
Bulka (Papaver rhoeas) listii cveta.
17
Do kraja avgusta:
Do septembra:
Do septembra:
Do kraja jula:
Do u avgustu:
Do u julu:
Do u avgustu:
Do u julu:
Do u julu:
Do u avgustu:
Do u oktobru:
Do u septembru:
Do u avgustu:
Do u septembru:
Do u julu:
Do u avgustu:
Do u oktobru:
Do u septembru:
Do septembra:
Do u julu:
Do u oktobru:
Do kraja jula:
Do u avgustu:
Do kraja jula:
Do kraja juna:
Do kraja jula:
Do u septembru:
Jun do kraja jula:
Do u septembru:
Do u avgustu:
Do kraja jula:
Do u oktobru:
Jul do kraja avgusta:
Vilina kosa (Custa epithymum) rascvetana biljka, na
detelini, na konoplji.
Naprstak (Digitalis purpurea) brati list sa divlje biljke
koja ima ve dve godine. Otrov! Divlja paprika (Vince-
toxicumofficinale) cela biljka, koren je.
Razvodnik (Solanum dulcamara) grane oiene od
lia.
Vuje mleko, mleac (Euphorbia helioscopia) cela
biljka. Ivanjsko cvee (Galium verum) cela biljka.
Kanadski aj, labradorski aj, zimzeleno lie (Gault-
heria procumbens) cela biljka, gajena.
Trava od utice (Genista tinctoria) cvet.
Gavranov kuk (Teucrium scordium) biljka u cvetu.
Proljevak (Gratiola officinalis) cela biljka.
Beli slez (Althaea officinalis) list pre cvetanja. eme-
rika (Veratrum album) podzemni delovi-koren i ile.
Otrov!
Apta (Sambucus ebulus) cvet.
Jakobljeva trava (Senecio jacobaea slina abljoj travi)
cela biljka u cvetu.
Ladole (Convolvulus sepium) cvet.
Sitna bela rada (Matricaria chamomilla) cvet.
Crne slez (Malva silvestris) list, cvet. Matinjak (Me-
lissa officinalis) list pre cvetanja. Hajduka trava (Achi-
llea millefolium) biljka u cvetu.
Pomonica (Solanum nigrum) cela biljka u poetku
cvetanja. Otrov!
Slaica bela (Sinapis alba) zrna.
Slaica crna (Sinapis nigra) seme. Mak (Papaver
somniferum) list. Caure brane neto pre nego to sasvim
uzru. Otrov!
Vijonica (Parietaria officinalis) cela biljka.
Perun (Petroselinum sativum) seme, koren jo prve
godine u jesen.
Dubac (Teucrium chamaedrys) cela biljka.
Zimsko zelje (Pirla umbellata, umiflora, secunda i me-
dia) cela biljka, list. Slatko drvce (Glycyrrhiza glabra)
cvet.
Kupina (Rubus frutisosus) list.
Sedef (Ruta graveolens) stabljika i list pre razvia
Milogled (Sanicula europaea) list, cela biljka.
alfija (Salvia officinalis) list. Trava od apa (Scrop-
hularia aquatica) cela biljka. Trava od apa (Scrop-
hularia nodosa) list, koren.
Zova (Sambucus nigra) cvet.
Majkina duica (Thymus serpyllum) biljka u cvetu.
Trava od srdobolje (Potentilla tormentilla) koren.
Medunika (Filipndula ulmaria) cvet, grane rascve-
tane.
Striua (Chamaeplium officinale) list, biljka u cve-
tanju.
elebi grana (Solidago virga aurea) biljka u cvetu.
Trava od ui jame (Veronica officinalis) cela biljka, list.
Divlja vrbena (Verbena officinalis) list.
Petrovac (Agrimonia eupatoria) u buketima, u kitama
(cvet, list i koren). Veprina (Arnica montana) cvet,
list.
18
Do u septembru:
Do kraja avgusta:
Do septembra:
Do u avgustu:
Do kraja septembra:
Do kraja avgusta:
Jul do u oktobru:
Do kraja avgusta:
Do kraja avgusta:
Celog leta:
Do u oktobru:
Do u septembru:
Do u avgustu:
Do septembra:
Do u avgustu:
Do u septembru:
Do u oktobru:
Do septembra:
Jul Do u avgustu:
Do septembra:
Do kraja avgusta:
Avgust do septembra:
Do u oktobru:
Do septembra:
Do novembra:
Stea (Potentina anserina) cela biljka.
Pelen (Artemisia absinthium) list, cvetni vrhovi grana.
Stea (Potentina anserina) biljka u cvetu, rod.
Despik (Lavandula vera) cvet, cvetni vrhovi.
Bosiljak (Ocimum basilicum) list.
afranjika (Carthamus tinctorius) cvet.
Kiica (Erythaea centaurium) biljka u cvetu.
Okoloep (Centaurea calcitrapa).
Kotrljan (Eryngiumcampestre) koren.
Mrazovac (Colchicum autumnale) glavica ispod zem-
lje, pre cvetanja. Otrov!
Kukuta (Conium maculatum) list. Otrov!
Tikva, bundeva (Cocurbita pepo) seme.
Rosulja (Drosera rotundifolia) cela biljka.
Mirodija (Anethumgraveolens) plod.
Crni jasen (Fraxinus ornus) list.
dravljevina (Galega officinalis) biljka u cvetu.
Lincura (Gentiana lutae) cvet.
Beli slez (Althaea officinalis) cvet.
Blagovanj (Hyssopus officinalis) cvet, cvetni vrhovi.
uvarkua (Sempervivum tectorum) list, cela biljka.
Zelenie (Prunus laurocerasus) list.
Selen (Levisticumofficinale) rod.
Preica (Lycopodium clavatum) organi ploenja, a-
ure sa prakom.
Kukuruz (Zea mays) svila.
Oajnica (Marrubium vulgare) bilja u cvetu.
Vranilova trava (Origanum vulgare) vrhovi, cvetnih
grana, rascvetana biljka.
Kokotac (Melilotus officinalis) biljka u cvetu.
Nana (Mentha piperita) biljka u cvetu.
Divizma (Verbascum thapsiforme) cvet, list.
Crni dud (Morus nigra) dudinje rod.
Karanfil (Carcophylus aromaticus) cvet.
Engleski spana (Rumex patientia) list.
Lisac (Polygonumpersicaria) list.
Vodena paprika (Polygonum hydropiper) biljka u
cvetu.
Potonjak (Lythrum salicaria) grana u doba cvetanja
biljke.
Belonoga (Saponaria officinalis) list, koren sve do
jeseni.
Majkina duica (Thymus serpulium) rascvetalo granje
Povrati (Tanacetumvulgare).
Lipa (Tilia) cvet sa priperkom.
Odoljen (Valeriana officinalis) seme.
Borovnica (Vaccinium myrtillus) rod, bobice.
Stea (Potentina anserina) cela biljka.
Velebilje (Atropa belladonna) bobice. Otrov!
Kruina (Rhamnus frangula) kora.
Hrast (Quearcus) kora, rod, ir
Mrazovac (Colchicum autumnale) cvet. Otrov!
Imela (Viscumalbum) rod.
19
Do septembra:
Do u oktobru:
Avgust do u Oktobru:
Do u septembru:
Septembar do kraja
septembra:
Jesen:
Do u oktobru:
U jesen i zimi:
Do novembra:
Zi mi :
Do u oktobru:
Jesen:
Okt obra:
Jesen:
Oktobar:
Jesen:
Oktobar jesen i zima:
Do u decembru:
Jesen:
Do u decembru:
Hmelj (Humulus lupulus) iarke.
Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) rod.
Nana (Mentha), druge vrste nane, ako nema ljute nane
list, biljka u cvetu, u poetku cvetanja.
Prava nana, ljuta nana (Mentha piperita) list, cela
biljka. Gaji se.
Beli lokvanj (Nymphaea alba) koren.
uti lokvanj (Nymphaea lutea) koren.
Domai rabarb (Rheumrhaponticum) koren, ile ispod
zemlje.
Piskavac (Succisa pratensis) cela biljka, koren.
Primorski luk (Scilla maritima) delovi koji se nalaze
pod zemljom, glavica. Otrov!
Neven (Calendula officinalis) cvet.
Tatula (Datura stramonium) list. Otrov!
Uopte uzev upravo od septembra poinje berba onog
korenja koje se upotrebljava za leenje, i za mnoge od
njih ta berba traje u toku cele jeseni pa ak i zimi.
Velebilje (Atropa belladonna) koren. Otrov!
Idirot (Acorus calamus) koren.
Gavez (Symphytumofficinale) koren.
Divlja rua (Rosa canina) rod, ipak.
Navala, paprat (Aspidium filix mas) delovi pod zem-
ljom.
Kleka (Juniperus communis) rod.
Kozlac (Arummaculatum) koren.
Beli slez (Althaea officinalis) korren.
Brljan (Hedera helix) cvet.
Felandrijum (Phellandrium aquaticum) plod.
Bour (Paenia officinalis) koren.
Jedi (Aconitumnapellus) koren. Otrov!
Otrovnica (Actaea spicata) koren, delovi ispod zemlje.
Primorski pelen (Artemisia maritima) cela biljka.
iak (Arctiumlappa) koren.
Dunja (Cydonia oblonga) rod.
Miinac (Cynoglossumofficinale) koren.
Mora (Foeniculumvulgare) koren.
Trud (Polyporus fomentarius).
Beli agarik, beli trud (Polyporus officinalis) gliva sa
drveta (Agaricus albus) arievina.
Odoljen (Valeriana officinalis) koren.
Celer (Apiumgraveolens) koren.
Angelika (Angelica archangelica) koren.
Vuja jabuka (Aristolochia clematitis) koren. Otrov!
Jagoda (Fragaria vesca) koren.
Ren (Cochlearia armoracia) koren.
22
SMREKA Picea excelsa link. Abietaceae)
Narodna imena: am, omara, omorika, smra, smreka.
Opis biljke: raste u visinu do 6 metara, stablo moe biti preko 1 metra
u preniku. Stablo je pravo, a kronja u obliku piramida. Grane su horizontalne
ili vise. S obzirom da se koren protee u irinu smreka raste i na plitkoj zemlji.
Iglice su 1 milimetar iroke sa picastimvrhom.
enski cvetovi su purpurno crveni, iz njih se razvijaju iarke. Muki
cvetovi su crveno ute boje. Izrastu koso nadle pa se uspravljaju.
Droga: koriste se mladi izdanci i iglice (Gemmae Piceae, Turiones Piceae).
Hemiski sastav: smola, etarsko ulje, gorka materija, tanin...
Upotreba: u narodu, za leenje reume i gihta, a kuvane iglice sa eerom
kao aj protiv kalja. Upotrebljava se i za leenje: mokranih organa, reumatizma
(kupke) katara organa za disanje, za jaanje eluca...
HRAST (Quercus robur L. Fagaceae)
Narodna imena: rast, beljik, dub, gorun, lunjak.
Opis biljke: spada meu najvie drvee. Zivi i preko hiljadu godina. Listovi
su sa kratkim drkama, suavaju se prema osnovi, po obodu su useeni.
Cvetovi su kao rese (muki) i do pet na jednoj drki (enski).
Iz enskog cveta razvija se plod, u narodu zvan ir.
Droga: koristi se kora sa mladih stabljika i semenke (Crtex et Semen Quercus)
Kora se skida u prolee.
Hemijski sastav: tanin, elegna i galna kiselina, floroglucinol, taninsko crve-
nilo, guma, smola, pektinske, slatke i gorke materije.
Upotreba: u narodu slui za leenje proliva i krvarenja. Hrastova kora
je adstringens. Slui kao antiseptik i kao antidot pri trovanju alkaloidima i tekim
metalima.
CESTOSLAVICA (Veronika officinalis L. Scrophulariaceae)
Narodna imena: ranilist, verunika, razgon.
Opis biljke: trajna, zeljasta, dlakava biljka. Visoka 10 do 20 santimetara.
Raste poleglo a grane i cvetovi su uspravni. Listovi su elipsasti, naspramni, pepe-
ljavo zeleni, po obodu nazubljeni. Cvetovi grozdasti, ljubiasti. Plod je aura. Raste
na visini do 1000 metara, na vlanimmestima.
Droga: koristi se biljka u cvetu. (Veronicae Herba)
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, vosak, eer, smola, gorka materija.
Upotreba: narodni lek za iskal javan je sluzi, protiv zatvora. Koristi se i
protiv bolesti plua, protiv katara i drugo.
KUKUTA (otrovna) Conium maculatum L. Ummbelliferae)
Narodna imena: beleglav, bucuni, mije zelje, trbulja.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka sa otunim mirisom. Stabljika je
visoka do 2,5 metara, snana, razgranata, zelena, uzdu prugasta, pegava.
Lie iscrpano i zupasto, dugo je 12 santimetara.
Cvetovi su u titastoj kruni beli, sitni. Cveta preko celog leta. Raste na
svakommestu, zemljitu, podneblju.
Droga: koriste se zeljasti delovi (Herba Conii) i zeleni plodovi (Fructus Conii)
Svezu biljku treba odmah preraditi. Cela biljka je veoma otrovna.
Hemijski sastav: otrovni alkaloid konin, konhidrin, pseudokonhidrin, metil -
konin, i izuzetno je otrovan koniccin.
Upotreba u medicini: konin deluje sedativno i analgetino. Zbog otrovnosti
se malo koristi. On je prvi sintetski biljni alkaloid. U novije vreme koristi se kao
lek protiv dermatoza.
DOBRlClCA (Glechoma heeraceum L. Labiatea).
Narodna imena: brtan trava, groi, dobriavica, samobajka, mesenjak.
Opis biljke: trajna biljka, prijatnog mirisa, stablo je visoko do 40 santimetara.
U poetku se penje, pa se pue po zemlji. Listovi naspramni, bubreastog oblika.
Cvetovi su pazuhu lista, plavo-ljubiaste boje sa purpurnim takama, nalik
na sitne zevalice.
23
Raste oko drvea, iblja, ograde.
Droga: sabira se cela biljka u cvetu (Herba Hederae terrestris i Herba Gle-
chomae) ili pojedinano listovi i cvetovi. Sui u tankom sloju na promaji.
Hemijski sastav: etersko ulje, tanin, guma, kauuk, organske kiseline smola,
eer, vitamin C. Ima mnogo kalij umovih soli.
Upotreba u medicini: leenje katara, oboljenja sluznice disajnih puteva,
protiv neurastenije. U novije vreme koristi se za leenje hipoaciditeta.
BREZA (Betula verrucosa Ehrh. Betulaceae)
Narodna imena: bela breza, metlika, jadika, crepua.
Opis biljke: stablo do visine 18 metara. Bele kore, vitkih granica. Listovi
na dugim drkama, srcasti, jasno zeleni. Cvetovi razdvojenih polova, ali na istoj
biljci. Sakupljeni u rese. Plod oraica, sa krilima koje vetar lako raznese.
Droga: listovi (FoliumBetulae) pupoljci (Gemmae Betulae) sok i kora (Succus
Cortex Betulae)
Hemijski sastav: listovi breze sadre saponin, etarsko ulje, tanin, vitamin C,
smole. Pupoljci sadre visoko-vredno eterino ulje. Kora sadri ulje, betulinsku ki-
selinu. Iz drveta breza dobija se katran. (OleumRusci)
Upotreba u medicini: diuretik i antiseptik urogenitalnih puteva. Ne nanose
tetu bubrezima. Sok od breze koristi se i za leenje i negu kose.
KRUKA (Pirus communis L. Rosaceae
Narodna imena: s obziromda je poznato preko 1500 vrsta kruaka isto toliko
ima i imena.
Opis: biljke: raste kao drvo, listovi su sa drkom naizmenino rasporeeni.
Cvetovi su u pazuhu lista. Plod sa takama.
Droga: koristi se plod, mladi pupoljci i listovi. Najee se koristi plod, zreo
sve ili peen.
Hemijski sastav: najvaniji je sastojak pored eera kalcijum i kalij um.
Upotreba u medicini: za leenje probavnog trakta, poremeaja krvotoka, kao
dijetalna hrana, kod bolesti bubrega. Kao kompot kod pojave nadutosti stomaka.
NANA (Mentha piperita L. Labiatae)
Narodna imnea: ljuta nana, pitoma nana, metvica, metva.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka sa uspravno razgranatim stabljikom.
Listovi naspramnl s peteljkom, elipsasti, goli ili sa malo dlaica. Dugi su 3 do 9
santimetara. Cvetovi su sakupljeni u klas; ljubiasto-crvene boje.
Droga: koriste se listovi, a u narodu i cvetni izdanci. Listovi (FoliumMenthae
piperitae) sadre etarsko ulje. Osueni listovi se koriste za leenje stomanih sme-
tnji. Ulje za paste za zube.
Mentol deluje za nervne zavretke.
Hemijski sastav: mentol, tanin, gorki sastojci.
Upotreba u medicini: kao aj za smirenje, smanjuje stomane tegobe (bo-
love, greve). Kao ulje koristi se protiv gaenja i povraanja. Rastvor ulja u
alkoholu koristi se kod leenja nazeba.
PA VIT (otrovan) (Clematis vitalba L. Ranunculaceae)
Narodna imena: bela loza, viljuga, krobut, kristueva brdaa.
Opis biljke: dugovena biljka, snanog stabla debelog i do 5 santimetara,
dugako, razgranato. Penje se po drveu. Lie perasto, neparno, elipsasto.
Cvetovi sitni, beli, pokriveni dlakama. Plodovi kao beliaste, dlakave izrasline.
Raste svuda, naroito pored vode
v
Droga: koristi se kora, pupoljak i list (Laricis cortea, Gemmacet folium) a
Hemijski sastav: sadri otrovan sastojak protoanemonin.
Upotreba u medicini: protoanemanin ima veliku antibakterijsku mo i anti-
mikrobski spektar ali naalost izaziva plikove i rane.
KRASTAVAC (Cucumis sativus L. Cucuobitaxeae)
Narodna imena: Krastavica, kukumar, ugorak, kumor.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka sa dugim, poleglim stablom. Listovi
su sa drkom, petorenjasti, po obodu zupasti i dlakavi. Muki cvetovi su gru-
pisani, zlatno uti. enski su u pazuhu listova iste boje.
NANA
PAVI T
KLEKA
25
SLATKA PAPRAT
^4i k,> // l i
26
Plod je valjkast, zelen a kasnije ut. Miris prijatan, ukus takoe.
Droga: plodovi, seme i sok. Plod (Fructus Cucumis) se ubira kad je ut.
Hemijski sastav: belanevine, eer, voda, celuloza, vitamin A, B i C, mi-
neralne soli.
Upotreba u medicini: sok deluje protiv grozniavog stanja i za izluivanje
otrovnih sastojaka iz mokrae. Sok ili salata smanjuje koliinu eera, korisno za
dijabetiare. Kone bolesti leci: rane, pege, opekotine...
ARI (Larix decidua Mili. Abietaceae)
Narodna imena: listvenica, tis, macesen, ari.
Opis biljke: stablo visoko do 50 metara. Uspravno sa mrkom korom. Vesnik
je prolea, tei da se probije izmeu ostalog drvea. Gubi svake godine iglice,
iako je etinar. Iglice su bledo zelene, nene. Grupisane kao sveanj, duge 2 do
3 santimetara.
enski cvetovi su epasti i razvijaju se u male iarke.
Muki cvetovi su ute boje. Ari raste mnogo u Alpima.
Droga: koristi se kora, pupoljak i list (Laricis cortea,' Gemmacet folium) a
najee iz smole preraen terpentin ( Terebinthina veneta) to jest venecijanski
terpentin.
Hemijski sastav: u terpentinu ima etarskog ulja, a ostatak ini smola, bojene
i gorke materije i tragovi mravlje i ilibarske kiseline. Glavni sastojak etarskog
ulja je pinen i borneol. U kori ima tanina.
Upotreba u medicini: terpentin se najee koristi za spravljanje sloenih
flastera. Etarsko ulje za osveavanje, kao aerosol. Dobro je za inhalaciju.
S A S A (Anemone Pulsatilla L. Rannuculaceae)
Narodna imena: ukunded, dremnidedo, zaspanka, kuika.
Opis biljke: trajna biljka visoka do 40 santimetara, sa vrstom stabljikom.
Listovi su rozetasti i razviju se posle cvetanja. Stablo nosi jedan cvet. Cvetna aica
je razbijena u biaste latice obrasle belim dlaicama i udaljena je od cveta 12
santimetara.
Cvet je zvonast, svetio ljubiaste boje. Raste na sunanim mestima.
Droga: koristi se sveza biljka (Herba Pulsatillae) dok je u cvetu. Suenjem
bi izgubila lekovitost.
Hemijski sastav: sadri ranunkulin koji se raspada na protoanemonin i gli-
kozu. Ima saponina, tanina i smole.
Upotreba u medicini: u narodu protiv kalja, ospi i nervoze. Anemonol moe
da izazove trovanje, pa se o tome strogo vodi rauna. Jai lekovi od ove biljke
prave se samo pod nadzorom lekara. Praak od suve sase stavlja se na rane, a
takoe razara divlje meso i ubrzava ozdravljenje.
KLEKA (Juniperus communis L. Oupsessaceae)
Narodna imena: venja, borovica, smreka, smrekina.
Opis biljke: zimzeleni uspravan grm. Ima igliaste listove, po tri u prljenu.
Dugi su 8 do 10 milimetara. U pazuhu listova javi se u prolee sitni cvetovi
koji se pretvaraju u plod bobice, tamno modre boje, skoro crne Plod sazri tek
sledee godine i tek tada potamni.
Droga: zreo osuen plod (Juniperi fructus) Plod je mesnat, veliine graka.
Od tri kilograma sveih bobica dobije se 1 kilogram suenih. Svaka bobica ima
3 semenke. Miris prijatan, ukus sladunjav, a zatimgori.
Hemijski sastav: najvie etarskog ulja, eera, smole, tanina.
Upotreba u medicini: mnogostrano; za leenje reume, gihta i mokranih or-
gana. Deluje i antiseptino. Zatim, koristi se za leenje plunih bolesti, katara
creva i eluca.
SLATKA PAPRAT (Polypodiumvulgare L. Polj/poiaceae)
Narodna imena: sladi, oslad, lezibaba.
Opis biljke: raste na osenenim obroncima, stenama. Stabljika je poloena
ispod povrine zemlje, pokrivena mrkim ljuspama. Na gornjoj strani se obrazuju
listovi, duboko perasto useeni, mesnati. Dugi su 20 do 40 santimetara.
Droga: koristi se rizom (Rhizoma Polypodii). Dolazi u promet u komadima
dugim 412 santimetara, debljine 38 milimetara. Koristi se sve ili sitno seen,
osuen. Treba ga drati u tamno staklenim posudama, dobro zatvorenim.
Hemijski sastav: sadri tanin, glikorizin, smole, eera, mast krob, belan-
veine, sluzi.
Upotreba u medicini: u narodu kao lek obolelih organa za disanje. aj se
koristi za ienje rana.
2?
BO R (Pinus silvestris L. Pinaceae)
Narodna imena: beli bor, am, luevina.
Opis biljke: raste u visinu do 45 metara. Kruna je najee loptasta.
Listovi su igliasti, obino po dve iglice polaze sa istog mesta. Plaviaste su
pa je i celo drvo svetio. Iglice su duge 45 santimetara. Cvetovi su jednopolni.
Iz enskog cveta se oblikuju male iarke, prvo crvenkaste, a kasnije smee i
drvenaste.
Droga: koriste se mladi izdanci ( Turones Pini) to jest pupoljci smolasto
slepljeni. Droga je aromatinog, smolastog i balsaminog mirisa. Gorkog ukusa.
Sui se do 2 meseca na obinoj temperaturi.
Hemijski sastav: sadri smole, gorke materije, etarsko ulje, krob, u iglicama
i vitamin C. Takoe ima mineralnih soli.
Upotreba u medicini: u narodu kao lek protiv gihta, reume, protiv plunog
katara. U medicini priznat kao narodni lek i koristi se u razne svrhe, naroito,
protiv konih bolesti.
DESPIK (Lavandula vera DC Labiatae)
Narodna imena: lavanda, marijanac, enski epik, trma.
Opis biljke: raste kao bun, visok 60 santimetara, razgranat. Listovi su sivi,
dlakavi, na uspravnim izdancima. Cvetovi su sitni, plaviasti u klasju. Raste
divlje na suvim toplim padinama Mediterana. Kod nas najvie na Hvaru.
Droga: koriste se cvetovi (Flos Lavandulae). Prijatnog aromatinog mirisa,
nagorkog ukusa. Hemijski sastav: etarsko ulje i tanin, zatim linaloe, linalieacetat,
gorki sastojci.
Upotreba u medicin: uglavnom se upotrebljava u parfimeriji. Zatim, kao lek
protiv migrene, nesvestice. Smiruje stomak i muninu. Koristi se za ispiranje rana.
ROSOPAS OBINI (otrovan) (Chelidonium majus L. Papaveraceae)
Narodna imena: zmijsko mleko, rusa, trava od utice, cindola.
Opis biljke: dugovena zeljasta biljka visoka do 80 santimetara. Stabljika
tanka, listovi su na donjem delu stabljike s dugom drkom, a na gornjem sedei.
Cvetovi su uti, na vrhu granica. Plod je slian mahuni. im se biljka oz-
lei iz nje curi uti sok, ljut, gorak i neprijatnog, mirisa. Raste na zaputenim
mestima.
Droga: koristi se zeljasti delovi u cvetu (Herba Chelidoni) i koren (Radix
Chelidonii).
Brzo se sui u hladu, nanizan i obeen.
Hemijski sastav: u mlenomsoku ima mnogo alkaloida.
Upotreba u medicini: nekada u narodu leen giht, reumatizam, bubrene bo-
lesti, hemoroidi i protiv bradavica. Iskljuivo narodni lek.
I Z O P (Hyssopus officinalis L. Labitae)
Narodna imena: miloduh, blagovan, osipant.
Opis biljke: viegodinja biljka, grm as ta, sa uspravnim granicama do 60
santimetara visine. Listovi goli, duguljasti, sa obe strane pokriveni sitnim lezdama
s etarskim uljem.
Cvetovi su u klasastoj cvasti, ivo plave, ljubiaste ili ruiaste boje. Ponekad
sasvim beli.
Raste na suvimi toplimmestima, na krenjaku.
Droga: koriste se cvetovi i listovi (Foliumet Flos Hyssopi ili Herba Hyssopi).
Oprezno se sui u hladu i ne dodiruje.
Hemijski sastav: etarsko ulje, guma, smola, eer, tanin.
Upotreba u medicini: u narodu sa njim je leen katar i astma a upotreb-
ljava se protiv svih bolesti plua i nonog znojenja. Ulje (Oleum Hyssopi) slui
kao lek protiv katara i astme.
CRNA GORUICA (Brassica nigra (L.) Koch (Sinapis nigra) Cruciferae
Narodna imena: crna slaica, gorica, senf, mutarda.
Opis biljke: jednogodinja biljka. Stablo visoko do 1 metra. Listovi na drci
pri vrhu elipsasti. Cvetovi na vrhu stabla i grana. uti su i grozdasti. Plod je
ljuska, uspravno stoji. Semenke tamno crvene, biljka raste na vlanom zemljitu
i na peskovitom terenu.
Droga: koristi se seme (Semen sinapis). Sui se u tankom sloju i prevre.
Seme je okruglo, sitno, prenika do 1,6 milimetra.
Hemijski sastav: u semenu ima sinigrozida, masnog ulja, belanevina, sluzi,
enzima, mirozina i tragova sinalbozida.
Upotreba u medicini: poveava apetit, a koristi se i protiv poremeaja varenja.
Pospeuje izluivanje mokrae, utie na pravilan rad krvotoka.
28
PASOPAS OBI NI (RUSA) IZOP CRNA GORUICA
I AK
30
MILOGLED (Sanicula europaea L. Umbelliferae)
Narodna imena: milie, liarka, zdravica, omilen.
Opis biljke: zeljasta biljka, viegodinja, visoka do 50 santimetara lie
testerasto, sjajno, izdeljeno duboko, boje tamnozelene. Cvetovi beliasti ili crveni
skupljeni u male titove na vrhu biljke. Raste u hladovini, po umama.
Droga: koristi se cela biljka, list i koren (Saniculae folium, herba et radix)
Hemijski sastav: nije dovoljno ispitan. Osnovni sastojak saponozid.
Upotreba u medicini: u narodu kao lek za zaustavljanje krvarenja i leenje
rana.
U medicini kao tinktura, za ispiranje rana, ali se prethodno mora razblaiti.
MATINJAK (Melissa officinalis L. Labiatae)
Narodna imena: pelina trava, medenka, eljna ljubica, limunka.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka sa mirisom nalik na limun.
Stablo uspravno do 80 santimetara visine. Lie elipsasto, po obodu teste-
rasto. Cvetovi se javljaju u pazuhu lista. Krunica plaviaste boje, ljubiasta ili
uta, levkasta. Medonosna. Slui i kao zain. Raste u podruju Mediterana.
Droga: list (Folium Melissae) ili cvet (Herba Melissae). Suenje se mora
obaviti u hladu, ne dirati biljku. Ne sme se uvati u limenoj posudi. Ima miriS
limuna. Ukus gorak.
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, mineralne soli, gorke sastojke.
Upotreba u medicini: koristi se kao blago umirujue sredstvo, smiruje tegobe
pri varenju. Poboljava apetit.
ClCAK (Arctium Lappa L. Compositae)
Narodna imena: repuh, komodiljka.
Opis biljke: raste u visinu od 1,5 metra. Viegodinja zeljasta biljka. Stab-
ljika uspravna i snana. Listovi krupni, elipsasti, srcasto urezani, delimino zup-
asti, maljavi a sa gornje strane zeleni.
Cvetne glavice su ruiaste, kao grozdovi na vrhovima grana. Obavijeni su
listovima koji se zavravaju kukicama, pa se lako uhvate za predmete i odeu.
Koren je debeo.
iak raste uz naselja i po ivicama uma.
Droga: koristi se koren (Bardanae radix) dvogodinje biljke. Oien koren
se rasee i sui. Suv je kada se lako lomi. Od 4 kilograma sveeg dobije se 1 kilo-
gramsuvog korena. Boje je sivoluke, opornog ukusa.
Hemijska sastav: inulin, masne kiseline, fosforne kiseline, tanin i etarsko ulje.
Upotreba u medicini: kao aj za dijabetiare i kod poremeaja mokrenja. U
narodu lece rane i ireve.
CUVARKUCA (Sempervivum tectorum L. Cassulaceae)
Narodna imena: pazikua, vazdaiva, divlje smilje, ednjak.
Opis biljke: viegodinja biljka, visoka do 60 santimetara. Listovi su rozetasti,
u redu, crepasti, pri vrhu crveni, soni, debeli, mesnati.
Na vrhu stabljike su crveni cvetovi zvezdastog oblika. Raste na stenama,
krovovima, na zidovima.
Droga: upotrebljava se sok isceen iz cele svee biljke (Sempervivi tectori
succus) ili samo list (Sempervivi tectori folium).
Hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i
jabuka kiselina.
Upotreba u medicini: u narodu kod ireva eluca, herpesa, hemoroida i glista.
Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme koristi se sok od svee biljke
kao tinktura ili kao homeopatski preparat protiv gnojnih zapaljenja zuba i
upala grla.
31
TRNJINA
(Prunus spinosa L. Rosaceae)
Narodna imena: crni trn, dra, divlja ljiva, oparnica.
Opis biljke: nizak, razgranat grm. Grane su sa trnovima. Listovi elipsasti, po
obodu testerasti. Cvetovi isto beli sa pet latica. Plod kotunica.
Trnjina raste na sunanim mestima, u retkoj umi, na breuljcima.
Droga: koristi se cvet, zreo plod, rede kora. (Pruni spinosae flos, fructus et
cortex). Cvet se sui na promaji, a uva na hladnommestu.
Plod treba brati dok je vrst. Kora se skida u jesen.
Hemijski sastav: u cvetu semenkama ima cijanogenetskih heterozida, a u pulpi
ploda vitamina C, pektin i organske kiseline.
Upotreba u medicini: kao laksans i diuretik. Kora i plod deluju povoljno za
leenje organa za varenje. Plod trnjine dobar je u obliku kompota, pekmeza.
BULKA
(Papaver rhoeas L. Papaueraceae)
Narodna imena: divlji mak, boliglava, itni mak, turinak.
Opis biljke: jednogodinja biljka, visoka do 1 metra. Raste svuda kao korov,
uspravnog stabla, obraslog dugimdlakama.
Lie je veliko, perasto, sedee. Cvetovi su usamljeni na vrhu stabla, jarko
crvene boje, sa 4 krunina listia. Ako se biljka zasee, potei e mleko. Plod
je aura.
Droga: koriste se cvetovi (Flores) koji su neni, kadifasti, dok su svezi veoma
su oporog mirisa. Sue se na toplom suncu. Beru po suvom vremenu, sue brzo u
to tanjemsloju. uvaju na tamnommestu gde nema vlage.
Hemijski sastav: alkaloid readin, readinska kiselina, masno ulje, smola, sluz,
guma, eer.
Upotreba u medicini: u narodu koristi se kao lek protiv kalja jer sadri
dosta sluzi. To je jedan od priznatih ajeva protiv kalja i prehlade.
2UTI BAGREM (otrovan)
(Colutea arborescens L. Papilionaceae)
Narodna imena: zveak, pucalina, uta bagra, uti bagrem.
Opis biljke: umsko drvo, visoko do 8 metara.
Lie jajasto, naspramno, zeleno. Cvetovi jarko uti nalik na zevalicu, groz-
dasti. Plod je mahuna.
Droga: koristi se list i cvet (Foliumet flos Coluteae)
Hemijski sastav: etarsko ulje, koluteinska kiselina.
Upotreba u medicini: u narodu lek protiv zatvora. Pije se kao aj.
MASLINA
(Olea europeaea L. Oleaceae)
Narodna imena: oljika, maslica, uljenika, maslinka.
Opis biljke: drvo visoko do 10 metara, a nekad izraste i vie. Listovi nas-
pramno rasporeeni, eliptini, sa kratkim drkama. Sa gornje strane tamnozeleni,
sa donje svetlije boje.
Cvetovi su dvopolni, u grozdastoj cvasti, smeteni u pazuhu listova.
< Plod je kotunica, loptastog oblika. Mesnati deo ploda prvo je zelen, zatim
lagano crveni, da na kraju postane tamno plav, skoro crn. Raste u Mediteranskoj
oblasti.
Droga: koristi se list, plod i ulje. (Olivea folium, fructus et oleum).
Najbolje ulje je od zelenih maslina. Listovi se beru u prolee.
Hemijski sastav: u listu ima heterozida, saponizida, pirogalnog tanina, eera,
smole. Ulje (Oleum Olivarum) iz plodova sadri enzim oleazu, emulzin, oleuropein,
vosak, vitamin A i E, ima hlorofila i ksantofila.
Upotreba u medicini: ulje, koje inae omekava i blai, upotrebljava se kod
bolesti eluca i creva, protiv hemoroida, bolesti ui, kod nefritinih kolika. Naj-
vie korieno ulje za pravljenje lekovitih masti u farmaciji. Od lista se spravlja
aj protiv visokog pritiska.
33
BORAC
BUNIKA
(otrovno)
34
PAPRENA METVICA
Mentha pulegium L. Labiate
Metvica raste u velikim koliinama po vodoplavnom zemljitu, pored
reka i potoka. Cveta od druge polovine leta do duboke jeseni. Metvica ima
etarskog ulja, tanina, koje je ini lekovitim, Droga se poznaje po tome to
ima ljubiaste cvetove i prijatan miris. Upotrebljava se za destilaciju sapuna
i u kozmetike svrhe. U narodnoj medicini je jako omiljeno za leenje organa
za disanje, varenje pa se daje i u ajevima kod gripoznih oboljenja.
JOVA CRNA
(Alnus glutinosa, Gaertn. Betulaceae)
Narodna imena: jahovina, jeja, jova, jaha, jaika.
Opis biljke: raste kao drvo ili ib, na vlanimmestima, najee na obalama
reka. Lie joj je zatupasto, po ivici testerasto. Opadne jo u jesen dok je zeleno.
Pupoljci su na kratkim drkama. Do jeseni se na drvetu razvija enske i muke
rese.
Droga: koriste se listovi i kora (Folium et Cortex Alni).
Hemijski sastav: tanin, emodin, masno ulje, ima i galne kiseline.
Uoptreba u medicini: u narodu se lece irevi, eludane bolesti, kolike. Zbog
velike koliine tanina kora deluje kao jak adstrnigens.
Zna se da deluje i protiv groznice, to je mnogo korieno za vreme rata.
BORAC
(Borago officinalis L. Boraginaceae)
Narodna imena: baraina, lisiina, pore, volovski jezik, kozmelj.
Opis biljke: jednogodinja biljka ije je stablo visoko do 60 santimetara,
sono i obraslo dlakama. Listovi naizmenino rasporeeni, donji sakupljeni u
rozetu. Po obliku jajasti, talasasto nabrani. Cvet plav ili beo. Raste divlje, na
ubritima, livadama, obalama jezera.
Droga: list, cvet i cela biljka. (Boraginis folium, flos et herba).
Hemijski sastav: tanin, saponin, etarsko ulje, masne i smolne kiseline, kal-
cijum-malat i kalijum-nitrat. U mladoj biljci ima alantoina.
Upotreba u medicini: u narodu kao aj protiv otvrdnute jetre, a toplim
oblozima lece zapaljenja oiju. Kalijum-nitrat izaziva pojaano znojenje i mokrenje.
Cvetni aj olakava iskaljavanje. Sve sok utie na brzo izbacivanje hlorida.
BUNIKA (otrovna)
(Hyoscyamus niger L. Solanaceae)
Narodna imena: trava od bunila, zubljaa, zubna trava, balam, bun.
Opis biljke: dvogodinja biljka. Prve godine izrastu listovi koji su sivo-zelene
boje, lepljivi, perasto razdeljeni. U drugoj godini izraste stabljika do 50 santimetara
visine, prljavozelena, dlakava. Lie grubo nabrano, cvetovi sedei, uti sa ljubi-
astimprugama.
Plod je aura. Raste na zaputenimmestima.
Droga: upotrebljava se nadzemni izdanak (Folium s. Herba Hyoscyami) i
semenke (Seme Hyoscyami). Svi delovi biljke su otrovni, ali i lekoviti.
Hemijski sastav: otrovni alkaloidi, hiosciamin i skopolamin, etarsko ulje,
kalij ev-nitrat.
Upotreba u medicini: u narodu za smirenje kalja. S obzirom na veliku
otrovnost, ali i veliku lekovitost u medecini se mnogo koristi. Leci astmu, bron-
hijalne smetnje, reumatizam, a daje se i kao sedativ.
35
PETROVAC
(Agrimonia eupatoria L. Rosaceae)
Narodna imena: turica, repnik, mali iak, ranjenik.
Opis biljke: viegodinja biljka sa rizomom, sa dugom cvetnom drkom, raste
do 1 metra visine. Listovi su perasto deljeni, po obodu zupasti. Dlake sa obe
strane lista, sa gornje strane su tamnije zelene boje.
Cvetovi mali, sedei, uti, na gornjem delu stabljike. Raste na sunanim li-
vadama, na obodima uma.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke u cvetu (Agrimoniae herba) i listovi
(FoliumAgrimoniae). Sue se za aj ili isitne u prah.
Hemijski sastav: tanin, gorki sastojci, etarsko ulje, kremenska kiselina.
Upotreba u medicini: uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Veoma po-
voljno deluje na bolesti bubrega, jetre, slezine, ui. Pomae kod leenja katara
eluca i creva, i nekih konih bolesti.
LAVANDA
(Lavandula vera DC Labiatae)
Narodna imena: lavanda, marijanac, enski depik, trma.
Opis biljke: raste kao bun, visok 60 santimetara, razgranat. Listovi su sivi,
dlakavi, na uspravnim izdancima. Cvetovi su sitni, plaviasti u klasju. Raste
divlje na suvim toplim padinama Mediterana. Kod nas najvie na Hvaru.
Droga: koriste se cvetovi (Flos Lavandulae). Prijatnog aromatinog mirisa,
nagorkog ukusa. Hemijski sastav: etarsko ulje i tanin, zatim linaloe, linalieacetat,
gorki sastojci.
Upotreba u medicini: uglavnomse upotrebljava u parfimeriji. Zatim, kao lek
protiv migrene, nesvestioe. Smiruje stomak i muninu. Koristi se za ispiranje rana.
ZLATICA
(Ranunculus ficaria L. Ranunculaceae)
Narodna imena: peniica, zlatausta, ledinjak, maslanica.
Opis biljke: viegodinja biljka, do 20 santimetra visine. Rizom je sa bonim
krtolastimkorenima. Listovi rasta iz rizoma, imaju duge drke. Po ivici su nepra-
vilno nabrani. Cvetovi su usamljeni, na vrhu, zlatno ute boje. Plod je oraica sa
jednom semenkom.
Droga: koristi se koren (Ficariae radix), zeljasti deo biljke, cvetovi i plodovi.
Hemijski sastav: fenolski heterozid, etarsko ulje i saponin.
Upotreba u medicini: u narodu poznat kao lek protiv hemoroida, kao i za
leenje plua. Otrovni sastojak anemonom iz cveta i ploda pri suenju biljke se
raspada i postaje neotrovan. Kao takav se i koristi za leenje.
HAJDUKA TRAVA
(Achilea millefolium L. Cgmpositae)
Narodna imena: hajduica, stolist, ajduica, petrovsko cvee spori.
Opis biljke: viegodinja biljka, do 80 santimetara visoka, aromatina. Rizom
je vodoravan. Stablo uspravno obraslo dlakama. Lie je perasto, cepano, cvetovi
u titu, beli. Miris prijatan, ukus gorak.
Raste svuda, na livadama, sunanim obroncima, kraj puteva, veoma otporna
biljka.
Droga: koriste se cvetovi i cela biljka (Flos Millefolii et Herba Millefolii).
Biljka se sui.
Hemijski sastav: osnovni sastojak je gorka materija ahilein, zatimima etarsko
ulje, smole, gume, inulina i dr.
Upotreba u medicini: poznata od davnina kao lek za dobar apetit (aj) kod
bolesti jetre i bubrega kao i raznih krvarenja. Takoe se koristi za leenje svih
stomanih poremeaja, oboljenja jetre i ui. Ubrzava krvotok, pomae kod nekih
poremeaja rada srca.
ZLATI CA
HAJDUKA TRAVA
38
VINOVA LOZA (Vitis Vinifera L. Vitaceae)
Narodna imena: okot, loza, vinika, trs.
Opis biljke: viegodinji grm, dostie visinu i do 15 metara.
Obrezivanjem se dri na eljenoj visini. Ima duge i kratke izdanke.
Listovi izrastu na dugoj drci, rasporeeni su i nazubljeni. Cvetovi su groz-
dasti, ute boje, prijatnog mirisa. Najee se samooprauju.
Plod je bobica sa nekoliko semenki. Soan je, kiselo-sladak, zelene ili crveno
plaviast do crnog. Gaji se u elomsvetu.
Droga: najvie se koristi plod, ali i cvetovi, lie i vitice.
List (FoliumVitis viniferae cvet (Flos Vitis viniferae) i plod (Fructur Vitis
viniferae).
Hemijski sastav: mnogo eera, kiseline, tanin, voda, ulje, belanevine, kali-
jumove soli.
Upotreba u medicini: groe je lako svarljivo i blagotvorno deluje na regu-
lisanje mokrenja i rad creva. Preporuuje se rekovalenscentima za brz oporavak
s obzirom na visok procenat eera i brzog prelaska u krv. Kad se loza zasee,
sok koji potee dobar je protiv peska i kamena u bubregu. Caj od listova i cvetova
koristi se kao lek protiv povraanja.
GLADI ZEIJI TRN (Ononis spinosa L. Papilionaceae)
Narodna imena: bode, grmotrn, rabu, lipnica.
Opis biljke: viegodinja biljka, trnovita, raste kao grm do 50 santimetara
visine. Stablo uspravno, razgranato. Donji listovi su od 3 mala lista, a gornji samo
po jedan. U pazuhu lista su ruiasti cvetovi nalik na leptire. Koren ide duboko
u zemlju. Plod mahuna. Raste svuda, po panjacima, livadama, njivama.
Droga: koristi se koren (Ononidis radix). Opran koren se sasee i sui u
tankom sloju na suncu. Osuen se lako lomi.
Hemijski sastav: glikozid, saponin, etarsko ulje, masno ulje, belanevine,
smola, kiseline.
Upotreba u medicini: koren se upotrebljava za leenje mokranih puteva kod
zapaljenja bubrega i kod smetnji organa za varenje. Dobro se pokazao u leenju
suvih i vlanih ekcema i to naroito onih koji izazivaju svrab. Pomae da se
smanje otoci kada se nakupi voda u nekom delu tela. Upotrebljava se i protiv
gihta i reumatizma zglobova.
OBINA PAPRAT (Aspidium filix mas Swartz Polypodiaceae)
Narodna imena: bujatka, glistovnica, divlja preprut, navala.
Opis biljke: raste poloeno po zemlji, u hladu, a listovi se uzdiu do 140
santimetara na dugim stabljikama, pokrivenim mrkim ljuskama.
Na rizomu su gusti ostaci drki mrke boje, nalik na ljuspe. Listovi su pre-
rasti i svaki listi je opet perast, useen po obodu. Miris biljke neprijatan, ukus
sladunjavo gorak. Paprat raste u umama, u kamenjarima, na planinama.
Droga: upotrebljava se dobro osuen rizom (Rhizoma Filicis maris).
Sui se dok ne dobije utu boju i lako se lomi.
Hemijski sastav: filicin, filmaron, aspidinol, florastin, albaspidin. Ima i mas-
nog i eterskog ulja, gorkih materija i kroba.
Upotreba u medicini: u narodu protiv pantljiare. Za leenje zarazne meti-
ljavosti, reumatizma i kod proirenih vena.
PELEN (Artemisia absinthium L. Compositae)
Narodna imena: pelin, akmenec, gorika, vermut.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, do 1 metra visoka. Raste kao manji
grm. Stabljika uspravna, dlakava. Listovi perasti, celi obrasli dlakama. Cvetovi
zelenouti ili boje starog zlata. Skupljeni su u metliastu cvast. Raste na zapu-
tenom zemljitu, ali se sadi i u batama.
Najvie ga ima na sunanimmestima.
Droga: koristi se list (Absinthii folium) i nadzemni deo (Absinthii herba).
List se sui u tankom sloju na promaji, a uva se na suvom mestu.
Nadzemni deo se isto uva kao i list.
Hemijski sastav: gorke materije, etarsko ulje. U veimkoliinama je otrovan.
Upotreba u medicini: najee kao aj za poboljanje apetita i bolje varenje.
Utie na luenje ui, na smanjeno luenje kiseline u elucu.
Povoljno deluje i leci poremeaje kod mokrenja, ali treba piti u umerenoj
koliini, inae postaje kodljiv: obustavlja izluivanje mokrae.
3S
TRAVA OD SRDOBOLJE
(Pantentilla torrnentilla Neck. Rosaceae)
Narodna imena: trava od srca, stea, srenjak, petoprtnik.
Opis biljke: viegodinja biljka sa jakim rizomom od 13 santimetra deb-
ljine. Stablo skoro uvek uspravno. Listovi uglavnom trolani, sedei sa kratkom
dlakom. Cvetovi su ute boje, sa tri do est latica. Biljka raste svuda, naroito na
vlanim mestima.
Droga: upotrebljava se rizom(Rhizoma Tormentillae), sakupljaju se oni stariji,
u vreme cvetanja. Opere se, sui na suncu. uva se na suvommestu.
Hemijski sastav: glavni sastojak je tanin, glikozid, tarmentilin, smola, guma.
Upotreba u medicini: u narodu, davno, kada je harala kuga i kolera sma-
tralo se da je izuzetno lekovita biljka. Kao izrazito taninska droga koristi se za
leenje svih bolesti stomaka (katara, paratiiusa, utice, tuberkuloze creva). Za
ienje krvi, protiv reumatizma, za leenje ireva, liajeva i escema. Kod dijareja
i hroninog kolitisa.
PODUBICA
(Teucrium chamaedrys L. Laaeatea)
Narodna imena: dubac, dubaac, uljevka, vrdnica, mravak.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka. Nalik na omanji grm, do 30 san-
timetara visine. Stablo razgranate Listovi ovalni, zupasti. Cvetovi ruiasti, na
vrhu granica. Plod oraica. Raste uglavnom na sunanim mestima, svuda.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Chamaedryos herba). Odsee se noem,
sui u hladu. Karakteristinog mirisa, gorkog ukusa.
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin i gorke materije.
Upotreba u medicini: kod poremeaja u varenju, kao tonikum, kao protiv otrov
kod ujeda zmije, za leenje jetre, gihta, kod konjuktivitisa, protiv ireva.
PISKAVAC
(Succisa pratensis Moench L. Dipsacaceae)
Narodna imena: zakusak, vraji ugriz, trava od vrata.
Opis biljke: viegodinja biljka, visoka do 20 santimetara. Rizom snaan, sa
dugim korenima. Stablo uspravno. Listovi debeli, sjajni.
Cvetovi u glavicama na vrhu. Cvet plave, ljubiaste ili bele boje.
Raste na vlanimmestima.
Droga: koristi se koren (Radix Morsus Diaboli), a ponekad i izdanak (Herba
Succisae)
Hemijski sastav: tanin, gorke materije, glikozid, skablozid, saponin soli.
Upotreba u medicini: u narodu se koristi kao lek protiv kalja i raznih
katara.
RIBIZLA CRNA
(Ribes nigrum L. Saxifrajaceae)
Narodna imena: svib, samorodina, grozdi, ribiz crni.
Opis biljke: ib koja raste i do 2 metra visine. Listovi su tanki, sa renje-
vima, testerasti po obodu. Sa donje strane su dlakavi i uti. Cvetovi su sakupljeni
u grozdove, zeleni su na donjoj strani, crvenkasti. Plod je crna bobica. Raste
samoniklo, ali se i gaji.
Droga: koriste se listovi (Folium Ribis nigri) i plod (Fructus Ribis nigri).
Paljivo birati listove koje nije napala ra (Cronartium ribicola Fisch) to je
esta pojava, a takav list je bezvredan.
Hemijski sastav: u plodu ima vitamina C, tanina, eera, jabune i limunske
kiseline.
Upotreba u medicini: aj od lia upotrebljava se za znojenje i regulisanje
mokrenja. Koristan je za poboljanje varenja i rada eluca. Sok iz ploda pomae
iskalja van ju i izluenju zapaljenja plua.
MIINAC BOROVI CA
TURI CA
42
ABLJAK (otrovan)
(Ranunculus sceleratus L . Ranunculaceae)
Narodna imena :ljuti, samoj ed, abljak otrovni, slanovrat.
Opis biljke: raste na vlanoj podlozi do visine 1 metra. Najvie ga nalazimo
kraj muljevitih obala i na vlanim livadama. Stabljika je veoma razgranata, sa
mnogo cvetova jarko ute boje. Biljka je veoma otrovna kad je sveza, dok je u
osuenom stanju manje kodljiva.
Upotreba u medicini: vie se ne koristi kao lek iako sadri i neke korisne
sastojke.
TURICA Agrimonie eupotorija L.
Narodna imena: turica, repnik, mali iak, ranjenik.
Opis biljke: viegodinja biljka sa rizomom, sa dugomcvetnomdrkom, raste
do 1 metra visine. Listovi su perasto deljeni, po obodu zupasti. Dlake sa obe
strane lista, sa gornje strane su tamnije zelene boje.
Cvetovi mali, sedei, uti, na gornjem delu stabljike. Raste na sunanim li-
vadama na obodima uma.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke u cvetu (Agrimoniae herba) i listovi
(FoliumAgrimoniae). Sue se za aj ili isitne u prah.
Hemijski sastav: tanin, gorki sastojci, etarsko ulje, kremenska kiselina.
Upotreba u medicini: uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Veoma po-
voljno deluje na bolesti bubrega, jetre, slezine, ui. Pomae kod leenja katara
eluca i creva, i nekih konih bolesti.
MIINAC
(Cynoglossum officinale L. Boraginaceae)
Narodna imena: mijak, pasji jezik, trpunjac, mali gavez.
Opis biljke: dvogodinja biljka visoka do 80 santimetara sa korenom dugim
30 santimetara. Stablo je dlakavo, na njemu su gusto rasporeeni listovi, izdueni i
elipsasti. Cvetovi su sakupljeni u metliaste cvasti, tamno crvene boje.
Biljka raste na suvimi sunanimmestima.
Droga: koristi se koren (Radix Cynoglossi) a rede i list (Folium Cynoglossi)
Hemijski sastav: tanin, alkanin, cinoglosin, smola, mast, inulin, etarsko ulje.
Upotreba u medicini: koren se upotrebljava kao adstringens protiv hemoroida.
Ugnjeeno lie stavlja se na rane. Zbog neprijatnog mirisa lie rastureno po
kui tera mieve i pacove, pa je biljka po tome dobila ime.
BOROVNICA
(Vaccinium mytillus L. Ericaceae)
Narodna imena: borovnjak, crna jagoda, brusnica, divlja mra.
Opis biljke: nizak, razgranat grm, visok i preko 30 santimetara. Lstii su
jajasti, sitno nazubljeni. Cvetovi su smeteni u pazuhu listova, zvonasti su svetlo-
ruiaste boje. Plod je modro-crna okrugla, sona bobica sa vie semenki. Bobice
su prijatnog mirisa, oporog ukusa. Sok je skoro crn. Biljka raste po planinama
i brdima.
Droga: koriste se plodovi (Fructus Myrtilli) i listovi (Folium Myrtilli).
Listovi se sakupljaju pre nego to sazri plod, najbolje dok biljka cveta.
Plod se sui i uva na suvommestu.
Hemijski sastav: borovnica je izrazito bogata taninom, ima eera, organskih
kiselina, vitamina C, pektina i arbutina.
Upotreba u medicini: aj od lia dobro deluje protiv kalja i eerne bolesti.
List i plod su dobri u leenju diaree i zapaljenja sluzokoe usta. Sve plod je
koristan kao hrana a sok za poboljanje krvi i leenje zapaljenja grla i protiv
crevnih parazita.
43
KUPINA
(Rubus fruticosus L. Rosaceae)
Narodna imena: jeina, kupinja, ostruga, crna kupina, robidnica.
Opis biljke: viegodinji grm, razgranat, obrastao trnjem. Listovi su perasto
deljeni, do 5 listia u grupi, po obodu testerasti. Na veliinu lista mnogo utie pod-
neblje. Cvetovi su sakupljeni u grozdaste cvasti, beli, a ponekad ruiasti. Plod je
sloen. Kad sazri potpuno pocrni. Raste kao iva ograda, samonikla je i ima je
svuda.
Droga: upotrebljava se list (Folium Rubi fruticosi) i plod (fructus Rubi
fruticosi).
Hemijski sastav: mnogo tanina, vitamina C, jabuna i oksalna kiselina kao
i inozita.
Upotreba u medicini: list je dobar kao aj protiv diareje, hemoroida, za ispi-
ranje usta, protiv nazeba. Sve plod i sok su od davnina poznati kao izvanredno
dobri za jaanje organizma i poboljanje krvi. Daje se naroito deci.
KRASULJAK TRATINICA
(Bellis perennis L. Compositae)
Narodna imena: bela rada, gusja ruica, belka, margetica, petrovi.
Opis biljke: viegodinja niska biljka, sa kratkim stablom. Lie skoro polo-
eno po zemlji. Cvetovi sakupljeni u cvasti na dugim drkama, u sredini uti, a
okolo su bele boje. Raste svuda, po livadama i panjacima.
Droga: sakupljaju se cvetovi (Flos Bellidis) i lie (Folium Bellidis).
Hemijski sastav: saponin, smola, etarsko ulje, eer, belanevine. sluz, gorke
materije.
Upotreba u medicini: u narodu se upotrebljava kao sredstvo protiv kalja i
groznice. Smiruje bolove i greve, isti krv. Sok iz biljke blagotvoran je za te-
enje rana.
VODOPIJA
(Cichorium intybus L. Compositae)
Narodna imena: cikorija, sunevo cvee, cigura, vodoplav.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka do 1,5 metara visine. Sadri mleni
sok. Stabljika uspravna, razgranata, pokrivena dlakama. Donji listovi su u obliku
rozete, gornji su krai, manje zeleni. Cvetovi su plavi, sastavljeni do jeziastih
latica, smeteni u pazuhu listova ili na vrhu.
Vodopija raste svuda, kraj puteva, na livadama, u umama.
Droga: koristi se koren (Radice Cichorii) a ponekad i biljka, dok cveta
(Herba Cichorii). Koren se rasee, sui i uva na hladnom mestu.
Hemijski sastav: cikorietol, inulin, voni eer, pektin, azotne materije, masti,
gorke materije.
Upotreba u medicini: u narodu se oduvek smatralo da jaa stomak, leci
katar eluca i skorbut. To je izvrsna biljka za teenje jetre i slezine, isti krv
i ubrzava izluivanje mokrae.
POLJSKA PRESLICA
(EqMisetumarvense L. Equisetaceae)
Narodna imena: obian rastavi, konjorep, veoma rasprostranjen korov. Rizom
je postavljen bono, sa njega polaze dvojaki izdanci. Podsea na mali bor, ima
igliaste listove, naikane oko stabla. Listovi su gore okrenuti. Stabljika je uplja.
Raste naroito na vlanimmestima.
Droga: koriste se nadzemni izdanci (Herba Equiseti) i to samo oni zelene
boje. Biljku treba dobro osuiti da se ne ubua. I potpuno osuena, poljska preslica
je zelene boje.
Hemijski sastav: kremena kiselina, saponin, akonitna, oksalna i jabuna
kiselina. Smola, tanin, pektin, vitamin C.
Upotreba u medicini: u narodu se upotrebljava kao diuretik u obliku ajeva.
Tako je priznat i u medicini. Lekovita biljka i kod plunih i kod vodenih bolesti.
Nije jo dovoljno ispitano kakva jo korisna svojstva ima.
44
POLJSKA PRESLI CA
45
KADULJA - ALFI JA
BRLJAN
TUT
AMERI KI KLEK
(otrovno)
46
AMERIKI KLEK (otrovan)
(Thuja occidentalis L. Cupressaceae)
Narodna imena: ameriki klek, grbava tuja, vita jela, erav, tuja.
Opis biljke: zimzeleno drvo visoko od 15 metara. Grane su poloene pod
pravimuglomprema stablu. Iglice su pravilno poredane, imaju uljne ljezde. Biljka
je poreklom. iz Amerike, a kod nas se sadi kao ukrasno drvo u parkovima i
vrtovima.
Droga: koriste se mladi izdanci (Sumitates Thujae, Herba Thujae) iji je
miris vrlo prijatan.
Hemijski sastav: otrovni glikozid, etarsko ulje, taninska kiselina.
Upotreba u medicini: od izdanaka nekad su Indijanci pravili mast protiv
bolova od reume. S obzirom da je tuja jako otrovna biljka ne preporuuje se
upotreba kao leka.
ALFIJA KADULJA
(Salvia officinalis L. Labiatae)
Narodna imena: kadulja, kaloper, pitomi pelin, lekovita kadulja.
Opis biljke: mali viegodinji grm, sivo zelene boje. Listovi elipsasto pokri-
veni gustom dlakom. Cvetovi ljubiaste, ponekad bele boje, okupljeni u klas. al-
fija raste du naeg primorja i poznato je da je to najbolja vrsta na svetu. Gaji
se i po vrtovima i batama. Sadi se zbog lekovitosti.
Droga: koriste se listovi (Folium Salviae) koji se beru dok biljka cveta.
Lie se sui i uva na hladnom, suvommestu.
Hemijski sastav: tanin, smola, etarsko ulje, gorke materije.
Upotreba u medicini: alfija je od davnina poznata po lekovitosti. U narodu
je to mnogo cenjen lek protiv zapaljenja grla, deluje antiseptino i jaa sluzokou.
Jaa i organizam, jer sadri gorke materije koje povoljno utiu na apetit.
BRLJAN (otrovan)
(Hedera Helix L. Araliaceae)
Narodna imena: zelengora, zimzelen, bestran, barsijan.
Opis biljke: raste kao lijana, penje se uz drvee i kue, zimzelena biljka.
Moe imati stabljiku i do 50 metara dugu. Lie je zeleno i koasto najee
zrcasto oblika. Cvetovi su u poluloptastom titu, a gornji su u grozdastoj cvasti.
Plod je bobica, plave boje.
Droga: koriste se listovi (FoliumHederae helicis)
Hemijski sastav: sadri glikozid hederin, mast, holesterin, mravlju i jabunu
kiselinu, pektin i otrovne saponozidne materije.
Upotreba u medicini: povoljno deluje kod izleenja hroninog katara. Izaziva
jako znojenje, leci rane i opekotine.
TUST
(Portulaca oleracea L. Partulacaceae)
Narodna imena: portulak.
Opis biljke: jednogodinja biljka, raste do 30 santimetara u visinu.
Veoma je sona. Stablo je poloeno, razgranato, crvene boje. Lie naizme-
nino rasporeeno, sono, jajasto. Cvetovi su uti, usamljeni ili po 23 zajedno.
Raste svuda.
Droga: upotrebljava se zeljasti deo biljke (Herba Portulacae)
Upotreba u medicini: sve zeljasti deo biljke koristi se kao salata. Nekad
se koristio za leenje zapaljenja beike, bubrega i protiv krvarenja.
47
KORUANDAR
(Coriandrum sativum L. Umbelliferae)
Narodna imena: korion, ivica, paprica, koriandula.
Opis biljke: raste divlje kao korov, ali se i gaji zbog lekovitosti.
To je jednogodinja zeljasta biljka, visine do 70 santimetara. Stablo ima
golo, tek gore razgranato. Donji listovi su krupni, a prema vrhu su sve sitniji.
Cvetovi su beli. Plod loptast, ukaste boje.
Droga: koristi se plod (Fructus Coriandri).
Hemijski sastav: azotne materije, etarsko ulje, eer, krob, mast, belanevine.
Hemijska upotreba: u narodu se koristi kao lek za jaanje stomaka. Koristi
se i u prehrambenoj industriji kao zamena za biber.
KONOPLJA
(Cannabis sativa L. Cannabinaceae)
Narodna imena: konop, kudelja, poskon, alja.
Opis biljke: jednogodinja biljka, moe da dostigne 3 metra visine, stablo
uspravno i razgranato. Muka biljka manja sa redim listovima, elipsastim, teste-
rastim po obodu. Muki cvetovi su na vrhu u cvasti metlice, dok su enski cve-
tovi neugledni i iz njih rastu dva dugaka dlakava iga. Plod je oraia.
Droga: koriste se plodovi i cvetovi (Fructus Cannabis i Folium Cannabis).
Hemijski sastav: belanevine, smola, glikoze.
Upotreba u medicini: isitnjeni plodovi lece organe za varenje, zatimmokrane
puteve.
LIKOVAC (otrovan)
(Daphne mezereum L. Thymeleaceae)
Narodna imena: vuija lika, ajduka oputa, maslinica, zmijska trava.
Opis biljke: viegodinji grm, visok 1 metra, sa granama kao prue. Raste
na vlanim mestima. Listovi uski, obli, a cvetovi na vrhovima granica ruiasti
i prijatnog mirisa. Plod bobica kad sazri postane jarko crvene boje.
Droga: koristi se koren (Cortex Mezerei). Oguljenu koru treba svezu isitniti.
Hemijski sastav: glavni sastojak je ljuta i gorka smola mezerein, ima i neot-
rovnog glikozida dafnina, kao i izomer eskuletina.
Upotreba u medicini: u narodu poznat kao lek protiv reumatizma i konih
bolesti. S obzirom da je biljka veoma otrovna, sve manje se koristi.
L A N
(Linum usitatissimum L. Linaceae)
Narodna imena: kuina, prediva ivica, pitomi lan.
Opis biljke: jednogodinja gajena biljka sa uspravnom glatkom stabljikom,
visoka do 70 santimetara. Listovi uski, naizmenino rasporeeni. Cvetovi plavi.
Seme duguljasto, spljoteno i sjajno.
Droga: koristi se seme (Lini semen) iz koga se dobij a lanena sluz (Mucilago
seminis lini), laneno ulje (Oleum Lini) i laneno brano (Farina seminis lini). Seme
uvati na tamnomi hladnommestu.
Hemijski sastav: ulje, sluz, belanevina, linolna kiselina, enzimi, lecitin i dr.
Upotreba u medicini: lanena sluz upotrebljava se kao blago sredstvo za
ienje i regulisanje varenja, uopte, za leenje zapaljenja koe i sluzokoe. La-
neno ulje je izuzetno cenjeno u leenju opekotina.
ULJANA REPICA
(Brassica napus L. Ci'uciferae)
Veoma korisna biljka koja se gaji za dobijanje visokokvalitetnog ulja koje se
48
KONOPLJA LAN ULJANA REPICA
50
PLAVI PATLIDAN
((Solanum melangena L. Solanaceae)
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka, koren raste u dubinu i do jednog
metra. Stablo uspravno, razgranalo, visoko do 1,5 metra, ljubiaste boje. Listovi
izdueni, takoe u ljubiastoj nijansi. Cvetovi dvopolni belo-ljubiasti. Plod bobica,
duguljast, teka do 2 kilograma. Seme sitno i mrke boje. Gaji se u vrtovima.
Koristi se plod biljke. Nema izuzetnu hranljivu vrednost.
ROTKVICA
{Raphanus sativus L. Cruciferae)
Narodna imena: povrtnica, trup, rodakva, vrtna rotkva.
Opis biljke: smatra se da je rotkva postala od divlje rotkve koja je rasla
kao korov. Koren joj je mesnat, razliitog oblika. Boja korena je bela, siva ili
crvena. Stabljika je uplja. Listovi su razliiti kod svake vrste. Cvetovi beli Ili
bledo ljubiasti. Sada se uzgaja, ne raste vie divlje.
Droga: koristi se koren (Radin Raphani recens).
Hemijski sastav: sumporno ulje, mineralni sastojci, vitamini, magnezijum.
Upotreba u medicini: u narodu cenjena kao lek kod oboljenja ui (kod
kamenca, peska i dr.). Ne treba je unositi u organizamkod katara eluca i creva.
PREICA CRVOTOCINA
(Lycopodium clavatum L. Lvcopodiaceae)
Narodna imena: crvotoina, zmijina mahovina, vuja noga, lisiji rep.
Opis biljke: viegodinja biljka. Stablo dugo do 1 metra, razgranato, poloeno
po zemlji. Sa stabla se granaju uspravno ravaste grane. Listovi su igliasti, spo-
rofilni. Biljka nema cvet. Oplodi se pomou utog praha u sporama koji se nalazi
u sporangijama.
Droga: korisne su upravo spore ove biljke (Sporae Lvcopodii) od kojih se
dobija tenost (Emulsio Lvcopodii).
Hemijski sastav: razne kiseline, protein, eer, masno ulje.
Upotreba u medicini: kao puder za rane i za nadraenu kou, protiv greva
u mokranim putevima kao i za leenje reumatizma.
MEDVEE GROE
(Arcotostaphylos uva ursi L. Ericaceae)
Narodna imena; medvee uvo, planika, vuja jabuka.
Opis biljke: viegodinja biljka, raste kao bun do 1 metra visine.
Listovi koasti, debeli, goli, sitni, nalik na lopatice. Cvetovi su zvonasti, ru-
iasti ili beli, u grozdastoj cvasti. Plod je loptasta crvena bobica. Raste na sun-
animobroncima krenjakih planina.
Droga: koristi se list (Uvae ursi folium). Listovi se sue na granicama u
hladu.
Hemijski sastav: tanin, fenolni glikozid, arbutin, urson, galna kiselina.
Upotreba u medicini: koristi se kao sredstvo protiv diereje i krvarenja, olak-
ava izluivanje mokrae i dezinfikuje mokrane organe. Primena u medinicini
vrlo iroka.
5.'
RESNIK
(Eupatorium cannabium L. Compositae)
Narodna imena: konjska griva, divljika, konopljua, grozninica.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka do 1,5 metra visoka, rizom valjkast
stablo uspravno, pokriveno kratkim dlakama. Listovi naspramni, grubo testerasti.
Cvetovi su na krajevima izdanaka, sakupljeni u glavice, grozdasti. Crvene ili
bele boje.
Droga: koristi se cela biljka sa korenom(Radix et herba Eupatorii Cannabin)
Hemijski sastav: vaan sastojak je glikozid eupatorin.
Upotreba u medicini: u malimkoliinama biljka deluje kao dobar lek za zno-
jenje, mokrenje i ienje. Ne upotrebljava se mnogo.
POKOSNICA
(Polugonatum officinale Ali. Liliaceae)
Narodna imena: Solomonov peat, divlji urevak, zaliz, zglobaa.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, do 50 santimetra visoka.
Stablo je golo, uspravno, a listovi izdueni, jajasti. Du stabljike su bledo
uti, neni cvetovi. Plod je mrka bobica. Raste na breuljcima, obroncima, kraj
puteva u svetlim umama.
Droga: koristi se rizom(Rhizoma Polvgonati).
Hemijski sastav: eer, sluz, asparagin, organske kiseline, krob, alkaloid,
vitamin C.
Upotreba u medicini: za leenje zapaljenja zglobova. Kao melem za rane i
ireve. isti i regulie protok mokrae. Smatrea se da je dobar lek protiv uge.
TRENJA
(Prunus avinum L. Rosaceae)
Narodna imena: crenja, ptiarica, sitnica, kria.
Opis biljke: raste kao samoniklo drvo ali se i sadi. Visoka obino do 15
metara. Kora glatka. Grane u kronji, listovi po obodu nazubljeni. Cvetovi beli,
plod loptast, crvene boje, sa jednom semenkom. Raste svuda.
Droga: koristi se plod biljke (Fnzctus) i peteljke (Stipites cerasorum) a po-
nekad i smola iz kore.
Hemijski sastav: voda, eer, jabuna i limunova kiselina, pektin, enzimi. U
kori ima floricina, a u semenkama amagdalina.
Upotreba u medicini: preporuuje se kao dijeta, naroito kod oboljenja srca
i bubrega. Povoljno deluje pri leenju reumatizma i poremeaja korvotoka. Daje
se kao hrana za eerae jer u malimkoliinama ne deluje tetno. Smola iz kore
u meavini pije se kao aj protiv kalja. Kotica istucana daje se protiv stva-
ranja kamenca.
PENICA
(Triticum vulgare (Voli.) Host Gramineae)
Narodna imena: ito, enica, meka penica, peno.
Opis biljke: jednogodinja biljka, dragocena itarica. Pripada porodici trava.
Iz zrna razvije biljka do 1,5 metara visoka. To je vlat na ijem se vrhu nalazi
klas. Klas se sastoji od zrna u pljevici.
Zrno u ljusci sa dlakavim vrhom kad sazri opadne. Tada je klas zlatnoute
boje. Penica raste kao ozima ili jara.
Droga: kao droga koristi se krob (AmvlumTritici), praak za posipanje koe.
Inae zrno je osnovna hrana oveka.
Hemijski sastav: krob i belanevina.
Upotreba u medicini: penini krob u obliku brana leci nadraenu kou, a
sluz od krobi lece diareu. Penine klice sadri vrlo korisne bioloke sastojke
eer, belanevine, mineralne materije, vitamine A i B, kao i C i D vitamin. Time
poseduju izuzetnu vrednost u normalnom funkcionisanju organizma. Penina kaa
korisna u leenju poremeaja varenja, jaanju eluca, kao i kod nervne napetosti.
53
JAVOR
VI DAC
SRCANI K
SRENJAK
54
JAVOR
(Acer pseudoplatanus L. )
Drvo koje se esto sree i u naim umama. Koristi se iskljuivo u industriji
za preradu drveta.
S R C A N I K
(Gentiana lutea L. Gentianaceae)
Narodna imena: Lincura, sranik, lecijan, koutina brada.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka. Prvih godina raste sasvim pri
zemlji, dok bi se tek pete-este godine uspravila i razgraiala. Naraste do 7 metra
visine. Listove ima sedee, naspramno. uti cvetovi se nalaze u pazuhu listova.
Lincura ima dugaak ravast rizom iz koga se grana korenje. Raste svuda, po
brdskim i planinskim panjacima i livadama.
Droga: koristi se koren starije biljke (Gentianae radix). Opere se, rasee,
sui i uva na suvom mestu.
Hemijski sastav: gorke materije koje su veoma lekovite.
Upotreba u medicini: priznata i poznata kao narodni lek u naunoj medicini.
Cenjena kao sredstvo za jaanje, za poboljanje apetita, protiv groznice, za dobar
rad organa za varenje, i esto se koristi kao sastojak za spremanje raznih tonika.
SRENJAK
(Polygonum Blstorta L. Polygonaceae)
Narodna imena: eludnjak, sranica, voljusko zelje, trava od srca.
Opis biljke: dugovena zeljasta biljka. Ima debeo kosi rizom iz koga izbija
kopljasto lie i stabljika do 90 santimetara visoka. Ima malo sitnih listova, a
na vrhu je klas od ruiastih cvetova. Raste svuda naroito gde je vlano zem-
ljite.
Droga: rizom se koristi kao lekoviti deo biljke (Rhizoma Bistortae).
Hemijski sastav: tanin, krob, glikoza, galna kiselina, vitamin C, oksalat.
Upotreba u medicini: kao adstringens spolja i iznutra. Za ispiranje grla i
usta, za ovrenje desni. Protiv diarea i nevoljnog mokrenja. Takoe se koristi
i za leenje rana, hemoroida i konih bolesti.
VIDAC
(Euphrasia officinalis Hagne Scrophulariaceae)
Narodna imena: vidova trava, smetlika, zobnica, videvac.
Opis biljke: jednogodinja biljka visoka do 40 santimetara. Stablo uspravno,
listovi na dugoj drci. List ine po tri liske pokrivene dlaicama po ivici grubo
testeraste. Na vrhu su cvetovi beli u pravilnoj cvasti. Plod je aura crvene boje.
Soan je i mek. Raste svuda, po livada i umama.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Euphrasiae herba).
Hemijski sastav: tanin, gorke materije, smola, etarsko i masno ulje, vosak.
Upotreba u medicini: za leenje utice, eluca, kalja, bolesti oiju. U novije
vreme ispitivanja su pokazala da vidac povoljno utie i na rad srca.
55
VroOVClCA
(AnalgaUis arvensis L. Primulaceae)
Narodna imena: vidova travica, vidac, zelenika, esnica.
Opis biljke: jednogodinja biljka do 30 santimetara visoka, stablo poloeno.
Mlada biljka pokrivena gustim dlaicama. Listovi naspramni, unazad rasporeeni,
elipsasti, sedei. Cvetovi su smeteni u pazuhu listova na donjoj drci, crvene boje.
Plod okrugla aura. Kad sazri poklopac aure otpadne. Raste svuda.
Droga: nadzemni deo biljke u cvatu (Anagallidis herba).
Hemijski sastav: enzimi, saponini, tanini, gorke materije.
Upotreba u medicini: nije dovoljno prouena. U narodu koriena za leenje
ula vida.
URMA
(Phoenix actUifera L. Palmae)
Urma je vrsta palme koja raste u pustinjskim oazama. Plod se koristi za
ishranu. Veoma je bogat eerom.
M R K V A
(Daucus earota L. Vmbelliferae)
Narodna imena: argarepa, uta repa, mrkvica, stidak.
Opis biljke: jednogodinja ili dvogodinja biljka. Koren vretenast, crveno-
-ute boje. Stablo uspravno, razgranato. Listovi su naizmenino rasporeeni, sitno
perastl Na vrhu stabla su titovi, plod lako puca.
Droga: upotrebljava se koren biljke (Radix Dauci).
Hemijski sastav: izuzetno bogata karotinom iz koga nastaje vitamin A eer,
vitamini iz grupe B, vitamin H, i vitamin E, pantotenska kiselina, etarsko ulje,
pektin, glutalin, lecitin, asparagin, celuloza, sluz i krob.
Upotreba u medicini: sok iz korena osim hranljivosti koristi se za olakavanje
mokrenja. Leci ireve i rane. Dobar je kod katara organa za disanje. Takoe se
preporuuju kod malokrvnosti. Karoten se veoma mnogo vadi iz mrkve i koristi
u farmaceutskoj industriji.
LADOLE
(Convolvulus sepium L. Convolvulaceae)
Narodna imena: poponac, hladole, atore, slatkovina.
Opis biljke: viegodinja visoka biljka do 5 metara. Listovi krupni, do 6
santimetara dugaki, goli i sjajni. Stablo je poloeno ili raste uz ogradu. Cvetovi
su levkasti, beli i ruiaste boje, u pazuhu listova usamljeni. Plod je sitna aura
sa mnogo semena.
Droga: koristi se koren i list (Radix et Folium Convolvuli).
Hemijski sastav: smola, tanin, flavonoidi. Smola deluje kao laksans.
L I PA
(Tilia europaea L. Tiliaceae)
Opis biljke: drvo visoko do 20 metara, sa lepom razgranatom kronjom.
Listovi nepravilnog oblika, nazubljeni. Cvetovi su u cvasti zvanoj gronja. Cvetil
su bledo-ute boje. Prijatnog je mirisa. Plod je oraica.
Droga: koriste se cevtovi (Flores Tiliae).
Hemijski sastav: glikozid, etarsko ulje, tanin, sluz, guma, vosak, manitol.
Upotreba u medicini: cvet kao aj deluje povoljno protiv kalja, regulie
znojenje i mokrenje. Ugljen lipovog cveta (Carbo ligni Tiliae) slui kao praak za
ienje zuba.
56
L ADOL E LIPA
57
BRANKA VEPRt NA
58
DRAGUAC
(Nasturtium officinale R. Br. Crucijerae)
Narodna imena: vodeni kres, dragui, bobavnjak, drezga.
Opis biljke: viegodinja vodena biljka visoka do 90 santimetara.
Stablo poleglo pri osnovi, inae raste uspravno. Listovi perasti, soni.
Cvetovi beli, grozdasti. Plod je komuka. Raste na vlanom zemljitu, pored
reka, izvora i potoka.
Droga: koristi se svezi nadzemni izdanci (Herba Nasturtii aquatici).
Hemijski sastav: glikozid goruinog ulja, azotne materije, drvena vlakna,
vitamine A, C i D. kalijum nitrat, gvoe, tanin, eer.
Upotreba u medicini: kao dodatak povru ili salati. Korisna naroito kod
avitaminoze. Ubrzava telesne funkcije, leci pluna zapaljenja i poboljava izlu-
ivanje mokrae. Nije poeljna dugotrajna upotreba kao ni upotreba u velikim
koliinama.
T R OS K OT
(Polygonum aviculare L. Polygonaceae)
Narodna imena: troska, niska ptija trava. Neugledna, jednogodinja biljka,
laste kao korov svuda. Stabljika je puzava, grane pokrivene liem raznih oblika.
Cvetovi beli ili ruiasti, smeteni u pazuhu listova.
Droga: upotrebljava se nadzemni izdanak (Herba Polygoni).
Hemijski sastav: etarsko ulje, sluz, tanin, silicijumova kiselina.
Upotreba u medicini: koristi se za leenje beike i bubrega. U narodu se
veruje da pomae izbacivanje kamena. Lekovita je kod eernih bolesti, diareje,
ira u elucu i na dudenumu.
VANILA
{Vanilla planifolia Andrews Orchidaceae)
Meksikanska biljka koja se kao penjaica gaji po etinarskim umama, uspeva
i u slinom podneblju ostalih delova sveta. Gaji se radi mirisnog ploda koji se
upotrebljava kao zain, miris potie od vanilina.
BRANKA VEPRINA
(Arnica montana L. Compositae)
Narodna imena: arnika, morkva, veprina, vuji zub.
Opis biljke: dugovena, aromatina biljka, visoka do 60 santimetara.
Stablo uspravno, malo razgranato, sa jednom cvetnom glavicom. Listovi slo-
eni u rozetu pri dnu stabla. Sitni su, naspramni i malo nazubljeni.
Cvetovi su tamno uti sa dlaicama. Raste na humusu i peanoj zemlji.
Droga: koristi se cvet (Flos Arnicae) koren, odnosno rizom (Radix s Rhizoma
Arnicae), kao i listovi (Folium Arnicae).
Hemijski sastav: cvetovi sadre etarsko ulje, gorku materiju arnicin, tanin.
Upotreba u medicin: za rane, za ubrzan rad krvotoka, protiv neurotinih
bolova, kod bubrenih i bronhitinih krvarenja. Uzima se samo po preporuci
lekara.
59
CRNI BOR
(Pinus nigra L. Piriaceae)
Nema veliku primenu kako u narodnoj tako i u humanoj medicini. Upotreb-
ljava se list u raznim ajevima kod bronhitisa, gripa, ali bez saveta lekara ne treba
da ga upotrebljavate.
D I N J A
(Cucumis Melo L. Cucurbitaceae)
Narodna imena: vrea, melon, pupun, dumlek.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka. Stablo dugo i poleglo.
Raste u vrei, kako se to kae. Lie veliko, deljeno u renjeve, srcasto,
dlakavo. Cvetovi su jednopolni. Plod je bobica, ali velika. U sredini mnogo sitnog
semena. Dinja se gaji zbog ukusnog ploda.
Droga: koristi se plod, seme i koren (Fructus, semen et radix Cucumeris).
Hemijski sastav: voda, belanevine, eer, masti, mineralne materije, soli
bakra, groa i cinka, karoten, vitamin C.
Upotreba u medicin: zdrava, letnja poslastica. Osveava i povoljno deluje na
zapaljenu sluzokou organa za varenje. Sitno tucano seme stavlja se na opekotine.
RANILIST
(Betonica officinalis L. Labiatae)
Narodna imena: betonika, bukvica, ranjenik, istac, crna bokvica.
Opis biljke: iz kosog viegodinjeg rizoma izraste do 60 santimetara duga
gruba i dlakava stabljika. Listovi naspramni sa dugom drkom. Ivica zupasta.
Cvetovi su sakupljeni u klas na vrhu stabljike, crvene su boje.
Biljka raste svuda, po umama, brdima, livadama.
Droga: koriste se listovi (Folium Betonicae) i biljka u cvetu (Herba Betonicae).
Hemijski sastav: tanin, etarsko ulje, gorke materije, holin. Sadri vrlo malo
alkaloida.
Upotreba u medicini: biljka se ne koristi vie kao nekada. Inae, smatralo
se da pomae popravljanju organizma kada uzrok mravosti nije bolest. Korien
i kao lekovit sastojak za kupanje.
K E L J
(Brassica oleraceae var. sabanda L. Cruciferae)
Biljka slina kupusu, razlikuje se po nabranom liu i mekoj glavici. Koristi
se sveza biljka za kuvanje, kao povre. Po sadraju vitamina i azotnih materija
kelj je bogatiji od glaviastog kupusa.
KARFIOL
(Brassica oleracea var. botytis L. Cruciferae)
Dvogodinja biljka. Ima krupnu, vrsto zbijenu belu glavicu koju ini mnogo
malih rua. Hranijivo i ukusno povre koje treba ee unositi u organizam.
Najbolje je svee kuvano. Odlina hrana za dijetaloe, bolesnike i decu.
60
82
PISKAVICA
(Trigonella Foenum graecum L. Papilionaceae)
Narodna imena: koziji rog, boja travica, grko sijeno, triplat.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka, visoka do 50 santimetara.
Ima dug, vretenast koren. Stablo jako, uspravno, razgranate. Listovi su tro-
lani, ispod pazuha su smeteni cvetovi ute ili ljubiaste boje.
Plod mahuna sa spljotenim, smeim semenkama. Raste divlje, ali se gaji i
u batama.
Droga: koristi se seme (Semen Foenugraeci).
Hemijski sastav: sluz, masno ulje, belanevine, saponin, etarsko ulje, protein-
ska materija, nikotinske kiselina, fosfor, gvoe.
Upotreba u medicini: aj od semena pomae kod izbacivanja sluzi iz plua,
kod grozniavog stanja i bolova jetre. Spolja se koristi za leenje rana, ireva i
za ispiranje grla.
LUBENICA
(Citrullus vulgaris Schrad L. Oucurbitaceae)
Jednogodinja zeljasta biljka, gaji se u batama ili na njivama. Stablo dugo,
puzavo, razgranato, poleglo po zemlji. To je takozvana vrea.
Cvetovi krupni, uto-zelene boje. Plod je bobica, nekad i do 20 kilograma.
Seme spljoteno, crne boje.
Lubenica zauzima veoma znaajno mesto u ishrani. Za jelo se koristi zreo
plod, koji je veoma sladak, osveavajui. Odlian je diuretik. Plod sadri mnogo
eera.
BOKVICA
(Plantago major L. Plantaginaccae)
Narodna imena: ilovlak, vuac, trputac, potnjak.
Opis biljke: ima preko dvadeset vrsta bokvice, koje rastu svuda. Nisu otrovne.
To je viegodinja zeljasta biljka, listovi su joj u rozeti, po obodu celi. Cvetne
drke nose na vrhu klas ruiastih cvetova. Bokvice se meu sobom razlikuju po
obliku listova. Postoji velika bokvica (Plantago major) sa irokim listovima na
duoj drci. Zatim srednja bokvica (Plantago media L.) ima sitnije lie. Bokvica
sa najuim liem (Plantago laucedata L.) je najrasprostranjenija.
Droga: koristi se list (Plantaginis folium) i nadzemni deo (Plantaginis herba).
Hemijski sastav: tanin, glikozid, gorke materije i vitamin C.
Upotreba u medicini: narod koristi list za leenje rana. aj se preporuuje
protiv krvarenja. Sirup od lia dobar je protiv kalja.
MASLAAK
( officinale Web. Compositae)
Narodna imena: mle, mlekaa, gorko zelje, radi, popina pogaica, uanik.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka sa rizomom dugim samo 1 santimetar.
Od njega se prua koren i ulazi duboko u zemlju. Listovi su u rozeti, polegli po
zemlji, po obodu perasti. Na dugoj stabljici je jedan cvet u glavici, jarko ute boje.
Cvet je sastavljen od sitnih jeziaka, a pri osnovi cveta su bele dlaice. Kada
maslaak procveta ostaje glavica od belih dlaica, nalik na pahuljicu. Biljka raste
svuda, kraj puteva, na livadama, proplancima, travnjacima.
Droga: koristi se koren (Radix Taraxaci).
Hemijski sastav: belanevine, gorke materije, smola, inulin, taraksacerin.
Upotreba u medicini: pokazao je dobre rezultate kod leenja jetre i ui kao
i za poboljavanje apetita i luenja mokrae. Svezi listovi se upotrebljavaju za
salatu. Cenjen je i kao lek protiv dispersije.
63
A P T A
(Sambucus abulus L. Caprifoliaceae)
Narodna imena: burjan, aftika, bazdika, zovina.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, visoka do 2 metra. Listovi su pe-
rasti, po ivici testerasti. Cvetovi skupljeni u ravice, nalik na tit. Krunica bela
ili crvena. Plod bobica. Biljka raste na njivama, kraj puteva, u umi.
Droga: koristi se koren, list i. plod. (Ebuli radix, folium fructus).
Hemijski sastav: tanin, etarsko ulje, jabuna, vinska i valerijanska kiselina,
gorke materije, pektin.
Uoptreba u medicin: koren leci reumatizam, a svi delovi biljke deluju pur-
gativno i diuretino, a uz to izaziva znojenje. Plod je veoma dobar za znojenje i
ienje. Neuka upotreba je opasna, prvi znak ravog delovanja je glavobolja.
V O D E N A T K B U L J A (otrovna)
(Oenanthe aquatica L. Vmbelliferae)
Narodna imena: konjski mora, bedreniak, konjski kumen, kropilo.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka visoko do 1,5 metra. Stablo razgra-
nato, uplje, golo. Lie sitno izdeljeno. Listovi pod vodom su nalik na konce.
Cvetovi su sakupljeni u tit, sitni i beli. Biljka raste u movarama, barama,,
stajaoj vodi.
Droga: koristi se zreo plod (Phellandrii fructus).
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, masno ulje, vosak, krob, smola.
Upotreba u medicini: za leenje zapaljenja na bronhijima, pomae kod bron-
hijalne astme, protiv nadimanja stomaka. S obzirom da je otrovna biljka treba
biti izuzetno obazriv.
A F R A N
(Crocus sativus L. Iridaceae)
Narodna imena: caforan, crveni ufran, krok, brndua.
Opis biljke: viegodinja biljka do 30 santimetara visine. Iz krtole izbija
prvo nekoliko listova a zatim nekoliko ljubiastih cvetova.
Listovi uspravni uz stabljiku, uski i trepljasti. Ima otar miris.
Raste na Orijentu i u nekoliko zemalja Evrope, gde se i gaji.
Droga: koristi se igovi (Croci stigmata) koje treba brzo osuiti.
Hemijski sastav: glikozidna bojena materija (pikrokrocin), smola, etarsko
ulje, glikoza.
Upotreba u medicini: povoljno utie na rad eluca, umiruje san. U novije
vreme ne koristi se mnogo u medicini. U veoj koliini je otrovan. Koristi se i
kao zain.
J E E V I C A
(Dactilis glomerata L. Gramineae)
Krhka biljka sa dugoj stabljici i do 80 santimetara visoka, raste svuda: po-
livadama, poljima, kraj naselja. Na vrhu granica su sitni uti cvetovi, u cvasti
metlice. Stona hrana.
L U C E R K A
(Medicago sativa L. )
Narodna imena: detelina, usevna vija, pitoma detelina, plava detelina.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, velike hranljive vrednosti.
Droga: koristi se list (Folium Medicago).
Hemijski sastav: kalcium, gvoe, enzimi, saponozid, limunska i jabuna kise-
lina, amino kiseline, belanevine, hlorofif, ksantofil, provitamin A i D, vitamin
B, C i K.
Upotreba u medicini: sok iz mladog lia dobar je protiv reumatizma i
skorbuta.
SS
^ , , MOMI
OMAN
66
MI R O D I J A K O P A R
(Anethum graveolens L. UmbelUferae)
Narodna imena: anita, kopar, slatki jane.
Opis biljke: jednogodinja biljka, visoka do 1 metra. Stabljika je dugaka,
glatka, nena i plaviasta. Lie zeleno, dvostruko perasto, tanko, kao konii.
Cvetni tit je zeleno-ukast.
Plodovi su sitni, jajoliki. Raste divlje, a kod nas se gaji.
Droga: koristi se zreo plod (Fructus Anethi) i manje cvet i zeljasti deo (Flores
et Herba Anethi).
Hemijski sastav: belanevine, etarsko ulje, azotna jedinjenja, masno ulje.
Upotreba u medicini: aj od semenki upotrebljava se protiv bolova, koristi
se kod regulisanja stolice i izluivanja mokrae. Deluje na izluivanje mleka kod
dojilja. Podstie znojenje. Dobar je za apetit.
J A R I C
(Sedum arce L. Crassulaceae)
Narodna imena: ednjak, zebrica, kopnie, kukurui.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, visoka od 15 santimetara.
Stabljika polegla i vrlo razgranata. Listovi soni, kratki, bez drke, sitni,
naizmenini. Cvetovi su na vrhu stabljike, zlatno ute boje. Raste na sunanim
mestima.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Sedi acris herba).
Hemijski sastav: alkaloid sedamin, eer, rutm, sluz, guma, smola, tanin,
flavonski heterozoidi.
Upotreba u medicini: ne treba upotrebljavati biljku bez saveta lekara. Inae,
ima antibakterijsku mo, daje se protiv hemoroida, leci ireve, dizinteriju, ope-
kotine.
O M A N
(Inula Helenium L. Compositae)
Narodna imena: aman, devesilj, kravski koren, smanika.
Opis biljke: viegodinja biljka do 2 metra visoka. Rizom granat i krtolast.
Stablo uspravno, gore razgranalo. Lie je srcasto, sa dlaicama, po ivici testerasto.
Cvetovi u cvasti glavica ute boje. Cveta druge godine. Raste svuda u nizini, kao
korov kraj puteva, na livadama, po ivici uma.
Droga: koristi se rizom i koren (Rhizoma odnosno Radix Inulae).
Hemijski sastav: inulin, etarsko ulje, pektinske matrije, alantolna kiselina,
kamfor, azulen, vosak, smole.
Upotreba u medicini: koren se upotrebljava za ienje i jaanje, daje se kod
zapaljenja bronhija, protiv nadimanja, pospeuje izluivanje mokrae. Poznat je
kod raznih naroda od davnina. .
MO M I
(Polygala vulgaris L. Polygalaceae)
Narodna imena: krestuac.
Opis biljke: viegodinja biljka kratkog korena. Stablo pri dnu drvenasto, raz-
granato.
Lie elipsasto-duguljasto. Cvetovi svetloplavi ili crvene boje, u grozdastoj
cvasti. Raste svuda gde je suvo i sunano.
Droga: zeljasti deo biljke u cvetu (Herba Polygalae).
Hemijski sastav: saponini, gorke materije.
Upotreba u medicini: smatra se da je dobar lek za iskaljavanje i kod malo-
krvnosti.
67
ZEIJA STOPA
(Geum Vrbanum L. Rosaceae)
Narodna imena: blaenak, zeja noga, benediica, mitrovica.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka visoka do 90 santimetra. Rizom kratak,
obrastao snanim korenovima. Stablo grubo i dlakavo. Donji listovi su rozetasti,
perasto podeljeni. Gornji su trolani. Svi su po ivici testerasti. Raste svuda, najvie
kraj ograda i uma. Droga: rizom i koren (Rhizom Gei urbani)
Hemijski sastav: tanin, flavonski heterozid, guma, krob, etarsko ulje, eugenol,
glikozidi.
Upotreba u medicini: kod crevnih poremeaja, zapaljenja desni, bronhitisa,
malarije, hemoroida.
ZVEZAN
(Lotus comiculatus L. Papilonaceae)
Ova biljka je slina detelini. Ima duge, tanke, stabljike na ijem vrhu su
lepi jarkouti cvetovi. Deluje povoljno protiv neuroze i nesanice.
TATULA (otrovna)
(Datula stramonium L. Solanaceae)
Narodna imena: kravljaa, smrdljik, bikov list, bunjak, koujak.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka visoka do 1 metra. Stablo je snano,
golo, razgranato. Lie je tamnozelene boje na dugoj drci, krupno, po obodu
duboko urezano. Cvetovi su trubasti, krupni, bele boje. Plod je bodljikava zelena
aura, kad sazri pouti. Unutra je crno seme. Uspeva na ubritu, raste kao
dosadni korov.
Droga: koristi se list i seme tatule (Stramonii folium et Stramonii semen).
Hemijski sastav: otrovnost a i lekovitost potie od alkaloida koji se nalaze
u celoj biljci. List se upotrebljava kod astme. S obzirom na opasnost od trovanja
treba i prilikom skupljanja strogo voditi rauna.
4
ODOLJEN
(Valeriana officinalis L. Valerianaceae)
Narodna imena: macina trava, valerijana.
Opis biljke: viegodinja biljka, visoka do 1 metra. Rizom kratak, stablo us-
pravno, brazdasto. Lie neparno, testerasto. Donji listovi su sa drkom, a oni pri
vrhu sedei. Cvetovi su sakupljeni u titastoj cvasti, sastavljeni od sitnih cvetia,
ruiaste boje. Plod je na vrhu perjast, rasejava ga vetar. Raste po livadama,
pokraj reka i na sunanim obroncima.
Droga: listovi (Folium Fraxmi), kora (Cortex Fraxini i seme (Semen Fraxini).
Hemijski sastav: etarsko ulje, alkaloid valerin i hatinin, razne kiseline,
krob, eer, smola, guma i razne soli.
Upotreba u medicini: protiv nervnih smetnji i iscrpljenosti. Protiv glavo-
bolje i migrene, za umirenje srca, astme, greva u stomaku.
TATULA
ODOLJEN
70
J A S E N
(Fraxinus exelsior L. Oleaceae)
Narodna imena: beli jasen, poljski jasen, obini jasen, liski jasen.
Opis biljke: drvo koje dostie visine i do 40 metara, razgranate kronje,
listovi su naspramni, perasti. Cvetovi sakupljeni u metlice crvene boje, dvopolni
su. Plod je oraica, leptirasta, visi kao grozd. Raste u umama, sadi se u parkovima
i pored puteva.
Droga: listovi (Folium Fraxini), kora (Cortex Fraxini) i seme (Semen Fraxini).
Hemijski sastav: inozit, manit, dekstorza, jabuna kiselina, guma, etarsko
ulje, tanin.
Upotreba u medicini: samo u narodnoj medicini. Daje se kod reumatizma, po-
remeaja mokrenja i za leenje gihta.
OGROZD
(Ribes grossularia L. Scurifragaceae)
Narodna imena: agras, bodoak, gre, kosmaa, morsko groze.
Opis biljke: samonikli grm, ali se i gaji. Visina biljke zavisi od podneblja i
zemljita. Listovi su najee petolani, grubo testerasti.
Cvetovi su u grozdastoj cvasti, ute boje. Plod je bobica. U mesu ploda su
duguljaste semenke. Raste svuda.
Droga: koristi se zreo plod. (Fructus Ribis grossulasiae)
Hemijski sastav: kalium, vitamin C, organske kiseline, pektin, heksoze, in-
vertin.
Upotreba u medicini: protiv skorbutnih oboljenja, ubrzava izluivanje mo-
krae.
KESTEN
(Castanea sativa . Fagaceae)
Narodna imena: kotan, maron, kesten pitomi, gora.
Opis biljke: pitomi kesten je visoko drvo do 20 metara, a nekad i vie. Kora
mu je maslinaste boje sa mnogo kvrica. Listovi su naizmenino rasporeeni, elip-
sasti, dugi do 30 santimetara. Po ivici su nazubljeni i zavravaju se mekom bodljom.
Koasti su, tamno zelene boje, pri osnovi imaju zaliske. Cvetovi su odvojenih
polova. Muki cvetovi su kao loptice na dugom vretenu, a enski pri osnovi vre-
tena u upavoj cvasti (zvana maca). Plod je lopta obrastao bodljama. Raste na
blagoj klimi.
Droga: koristi se list, kora i seme (Folium, Cortex et semen Castaneae).
Hemijski sastav: krob, sluz, ulje, eer, soli.
Upotreba u medicini: protiv kalja, za leenje diareje, seme pitomog kestena
odnosno plod slui kao hrana.
LJOSKAVAC
(Physalis Alkekengi L. Solanaceae)
Narodna imena: zmijino groe, bebinjak, vuja jagoda, divlja paprika.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, do 60 santimetara visoka.
Rizom je vodoravan, razgranat. Stablo uspravno, razgranato. Lie jajasto, na
dugakim drkama. Cvetovi su pojedinani beli. Plod je narandasta bobica umo-
tana u papirnatu mreastu okruglu aicu, vrlo lepo izgleda Raste po svetlim
umama, uz ograde.
Droga: zreo plod (Alekekendi fructus et herba) i ponekad cela biljka.
Hemijski sastav: karotenoid, organska kiselina, eer, malo alkaloida, vitamin
C. Iskljuivo narodni lek kao diuretik (za luenje mokrae i kod oboljenja
bubrega).
71
CRNI DUD
(Mori nigra L. i M. alba L. Moraceae)
Narodna imena: murgav dud, crnica, andud, amdud.
Opis biljke: drvo visoko do 15 metara sa gustom kronjom. Listovi su ne-
pravilnog oblika po ivici testerasti, obrasli dlakama. Cvetovi su sa odvojenim plo-
dovima, sakupljeni u cvasti zvanoj maca. Plod postaje od cele cvasti, tako da ga
ine sitne, sone loptice mrko-crvene ili crne boje.
Droga: koristi se plod i list (Fructus et folium Mori).
Hemijski sastav: invertni eer, jabuna i limunska kiselina, pektini, vitamin
C, sluz.
Upotreba u medicini: u narodu list se daje za leenje eerne bolesti i or-
gana za mokrenje. Plod je, zbog eera i vitamina C veoma hranljiv.
POVRATIC (otrovan)
(Tanacetum vulgare L. Compositae)
Narodna imena: brati, vratielja, grliek, konopljika.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka do 1 metra visoka. Stabljika prava,
malo razgranata, ponekad crvene boje. Lie krupno, prosto ili kitnjasto deljeno.
Cvetovi su na vrhu stabljike, sakupljeni u titove, ute boje, cevastog oblika. Raste
na vlanim mestima.
Droga: cvast bez drke (Tanaceti flos) a ponekad vrhovi stabljike sa cveto-
vima (Tanaceti herba).
Hemijski sastav: tanacetin, smole, etarsko ulje.
Upotreba u medicini: protiv crevnih parazita, kao i za poboljanje apetita.
Opasno je upotrebiti ga u veoj dozi, jer je otrovan. Sve manje se koristi.
BELA CEMERIKA (otrovna)
(Veratrum album L. Liliaceae)
Narodna imena: beli kukurek, boinjak, planinska emerika, kihavac.
Opis biljke: viegodinja biljka sa razvijenom podzemnom stabljikom ri-
zomom. Listovi su elipsasti, mekano dlakavi, naizmenini, obavijeni oko stabljike.
Gornji deo razgranat, nakien belim sitnim cvetovima, bele ili zelenkaste boje.
Plod aura.
Droga: koristi se osueni rizom (Rhizoma Veratri albi).
Hemijski sastav: sadri alkaloide (jervin, pseudojervin, veratralbin) krob,
smola, eer.
Upotreba u medicini, tinktura protiv liajeva i konih oboljenja. Meutim,
zbog otrovnosti nije dozvoljena upotreba bez lekarskog saveta.
BOZUR (otrovan)
(Paeoma officinalis L. Gonan Ranungulaceae)
Narodna imena bourak, arapce, turkarica.
Opis biljke: raste divlje, ali se gaji i kao ukrasna biljka, viegodinja, ze-
ljasta, visoka do 60 santimetara. Listovi krupni, razdeljeni u renjeve. Cvetovi sas-
tavljeni od mnogo crvenih latica. Ponekad je bour ute ili bledo ruiaste boje.
Raste na stenovitim obroncima.
Droga: koristi se koren (Radix Paeoniae) i cvet (Flos Paeoniae), nekad i seme.
Hemijski sastav: saharoza, organske kiseline, krob, glikoza, kalcijum oksalat,
alkaloid peregrinin, sluz.
Upotreba u medicini: narodni lek protiv gihta, migrene i greva. Protiv utice
i bolesti bubrega.
VUJ A STOPA
(otrovno)
CRNA SLAI CA
BELI JASEN
EMPRES
74
E M P R E S
(Cupressus sempervirens L. Cupressaceae)
Narodna imena: selvija, kiparis, cipres drvo, kupres.
Opis biljke: zimzeleno drvo sa primorija, visoko do 20 metara.
Stablo uspravno, kronja elipsasta, prema vrhu se suava. Ovo mediteransko
drvo pravi je ukras i radi toga se sadi u parkovima. Plod iarka.
Droga: cela biljka (Herba Cupressi).
Hemijski sastav: tanin, etarski ulja.
Upotreba u medicini: u medicini za leenje proirenih vena i hemoroida.
B E L I J A S E N
Fraxinus excelsior L. Oleaceae
Drvo je visoko do 40 m. Cvetovi su skupljeni u metlici a plod je krilata
oraica. Raste svuda i to najvie po vlanim mestima.
Sastav: U listu ima glikoze, tanina, jabune kiseline i dr. Na zapadu
se upotrebljava za leenje reumatizma, iijasa i dr. Deluje i kao sredstvo
za ienje. Upotrebljava se u raznim ajevima. Narodna imena: veliki jasen,
poljski jasen i dr.
V U J A S T OP A (otrovna)
(Aristolochia clomatitis L. Aristolochiacaea)
Narodna imena: vuja jabuka, kokotinja, zeeva lubenica, vuja stopa.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka visoka do 1 metra. Stabljika us-
pravna, uto zelene boje. Lie jajasto, a pri dnu srcoliko savijeno. Cvetovi su
smeteni u pazuhu listova jarko ute boje. Raste na neobraenim sunanim obron-
cima, mnogo u vinogradima kao korov.
Droga: koristi se rizom (Rhizom Aristolochiae).
Hemijski sastav: alkaloid aristolohin, etarsko ulje, jabuna i taninska kise-
lina, gorke materije, smola.
Upotreba u medicini: ranije je korien za leenje ireva i rana. Zbog otrov-
jiosti ne srne se upotrebljavati, i ako je narod zove narodni jod.
C R N A S L A C I C A
(Brassica nigra (L.) Koch Cruciferae)
Naraodna imena: goruica, mutarda, senf, slaica.
Opis biljke: jednogodinja biljka visoka do 1 metra. Stablo okruglo, pri dnu
obraslo dlakom. Gore golo i jako razgranate. Listovi izdeljeni u renjeve, perastL
Ivice testeraste. Cvetovi su u cvastima na vrhu grane, jarko ute boje. Plod ljuska,
semenke tamno crvene boje.
Raste na vlanim mestima, a mnogo ga ima gde raste detelina.
Droga: upotrebljava se semenka (Semen sinapis). Seme se u tankom sloju sui.
Hemijski sastav: goruiino ulje (Oleum Sinapis), etarsko ulje, glikozid i
sinapin.
Upotreba u medicini: smatra se da povoljno deluje kod oboljenja plua, bron-
hialne astme, reumatizma, nervnih poremeaja, ima antiseptino dejstvo, pomae
kod oboljenja bubrega.
75
HRASTOVA MAHOVINA
(Evernia prunastri L. Usneaceae)
Narodna imena: hrastov liaj.
Opis biljke: ova biljka je vrsta liaja, a pogreno nazvana mahovina. Raste
na kori hrasta i drugog drvea. Nalik je na grmi, visok nekoliko santimetara.
Gore je sivo zelen, a sa donje strane ruiaste boje.
Droga: liaj ili mahovina. Mora biti dobro oien (Lichen Quercus).
Hemijski sastav: etarsko ulje.
Upotreba u medicini: iskljuivo se koristi u parfimerijskoj industriji.
DIVLJA VRBENA
(Verbena officinalis L. Verbenaceae)
Narodna imena: Ijutovnica, brstica, vrstac.
Opis biljke: jednogodinja ili viegodinja biljka visoka 80 santimetara. Stablo
vrsto, uspravno, gore razgranate Listovi naspramni, grubo dlakavi, okrenutim na
dole, zailjeni. Cvetovi su u dugim klasovima na vrhu granica, ljubiasta. Raste
svuda, na livadama, kraj puteva.
Droga: koristi se gornji deo biljke u cvetu (Herba Verbenae).
Hemijski sastav: verbenozid, tanin, sluz, emulzin, etarsko ulje, gorke materije.
Upotreba u medicini: narodni lek za jetru i u, rane i otoke, nesanicu i ne-
uroze. Protiv groznice, kalja, greva, migrene.
RAZLIAK
(Centaurea cyanus L. Compositae)
Narodna imena: plavica, plavka, modar cvet, metlica.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka, razgranata stabljika visoka do 70
santimetara. Gornji listovi su linearno lancetasti a donji perasto deljeni. Na vrho-
vima su pojedinane ljubiaste cvasti. Raste kao itni korov, ima ga mnogo na
naputenim mestima.
Droga: koristi se cvet sa aicom (Cyaniflos cum calycibus) ili bez aice
(Cyani flos sine calycibus). Skupljaju se tek procvetale cvasti i vodi rauna da na
promaji suenjem sauvaju boju.
Hemijski sastav: modra boja, tanin, pektin, vosak.
Upotreba u medicini: u narodu kao sredstvo koje pospeuje mokrenje, kod
zapaljen ja i katara oiju.
GOROVEZ
(Usnea barbata Ft. Vsneaceae)
Jedna vrsta liaja. ini je jedna gljiva i jedna alga u zajednici zvanoj sim-
bioza. Alga spravlja hranu, a gljiva snabdeva vodom i mineralnim solima. Ponegde
se koristi za lake iskalja van je, za obloge kod ireva.
K O M O N I K A
78
PAMUK
(Gossypium herbaceum L. Malvaeeae)
Narodna imena: bolebaevac, buba, bumbak, pambuk.
Opis biljke: stablo uspravno sa naspramnim listovima, grubo useenim. Na
gornjem delu stabljika bela perjasta cvast. Kora biljke je ilava tanka, 1 milimetar
debela.
Droga: koristi se kora (Cortex Gossypii) koja je opora i l j uta
Hemijski sastav: smola, tanin, etarsko ulje, trimetilamin, amini.
Upotreba u medicini: smatra se da je lekovita biljka, ali se kod nas retko
upotrebljava.
Kl J A
(Polygala L. Polygalaceae)
Narodna imena: gomoljica, gorka, modra, gorski krstuac.
Opis biljke: viegodinja biljka sa vretenastim korenom ute boje. Stablo
visoko do 20 santimetara, nerazgranato. Listovi pri dnu rozetasti, jajasti. Oni na
stablu su duguljasti. Cvetovi su grozdastoj cvasti, plave boje, nekada crveni ili
beli. Raste svuda, na livadama i panjacima.
Droga: koristi se cela biljka sa korenom (Herba Poygalae cum radice) a
skuplja se u vreme cvetanja.
Hemijski sastav: etarsko ulje, neutralni saponizid, poligalska kiselina, gorke
materije, senegin, eer, sluz, guma
Upotreba u medicini: protiv bolesti organa za disanje, astme, bolova u elucu,
protiv diareje i za poboljanje varenja.
KOMONIKA
(Artemisia vulgaris L. Compositae)
Narodna imena: crni pelin, trlomet, divlji pelin, komotljika.
Opis biljke: viegodinja biljka sa glaviastim rizomom cvene boje. Stablo
uspravno, visoko do 2 metra. Donji listovi rozetasti, gornji perasti, reljevasti. Cve-
tovi u glavicama u cvasti metlica, ute ili crvene mrke boje. Raste na peanoj,
glinovitoj i vlanoj podlozi.
Droga: koristi se granica u cvetu (Artemisae Herba). Sui se brzo, na promaji
Hemijski sastav: etarsko ulje, cineol, sluz, smola, masno ulje, tujon.
Upotreba u medicini: u narodu se daje protiv nazeba, reumatizma i epilepsije
DUVAN (otrovan)
(Nicitiana Tabacum L. Solanaceae)
Narodna imena: tobak, amerikanski duvan, tutun, virdinija duvan.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka, stablo uspravno, malo razgranate.
Listovi naizmenini, izdueni, po obodu celi. Cvetovi sakupljeni u cvasti metlica
Plod je aura. Cvet je crvene boje. a postoji i duvan sa uto zelenim cvetom. Kod
nas se gaji u Hercegovini, Makedoniji.
Droga: koriste se listovi duvana (Folium Nicotianae).
Hemijski sastav: alkaloid nikotin, smola, etarsko ulje, soli fosfata, mast, vosak,
nitrat, kalcij um i kalij um.
Upotreba u medicini: u narodu se daje kod opstipacije, tekog mokrenja,
vodene bolesti. Jo se veruje da isti stomak od glista, to jest da je antiparazitikum.
79
POLJSKA GRAHORICA
(Lathyrs sativus L. UmbelUferae)
Raste kao korovska vrsta na obradivim povrinama. Gaji se kao krmno bilje
u sastavu leptirnjaa nema znaenja u medicini.
IRVASOV LIAJ Carragen
Karagen je meavina talusa dveju mladih crvenih alga koje se skupljaju
po stenovitim obalama Severnog Atlantika a naroito u Irskoj, Bretanji po
mnogim ostrvima po Atlantiku kao to je grupa kanarskih ostrva i druga.
Ima oko 80% membranske sluzi (karagin), a koji dalje hidrolizom daje ga-
laktozu, glikozu, i soli sumporne kiseline. Ima i tragova joda. Membrana jako
nabubri u vodi a stari stanovnici Irske upotrebljavali su karagen kao lek
i to u dijetalnoj ishrani. Danas je skoro izbaen iz nardne i humane medicine
ve se samo upotrebljava kao sredstvo za emulgiranje. U Norvekoj se danas
karagen upotrebljava u industrijske svrhe kao za pravljenje enskih dugmadi,
pravljene razne vrste hartije i dr.
Narodni naziv: Irvasov liaj, irski liaj, karagen i dr.
MEDUNIKA
(Filipendula ulmaria Maxim Rosaceae)
Narodna imena: suruica, svinjurak, blaga jabuka, oslad, medunika.
Opis biljke: viegodinja biljka, visoka do 1,5 metra. Stabljika u gornjem delu
razgranata, sa perastim, dlakavim, liem. Cvetovi su skupljeni u cvasti uto bele
boje. Raste na vlanim mestima, uz reke i potoke.
Droga: koriste se cvetovi (Flos Spireae) i biljka u cvetu (Herba Spireae). Upo-
trebljava se i koren (Radix Spireae).
Hemijski sastav: etarsko ulje sa salicilnom kiselinom. U etarskom ulju su
heliotropin i vanilin. Biljka sadri i organska kiselina, glikozid, gaulterin.
Upotreba u medicini: za leenje gihta i reumatizma, za ienje krvi, protiv
vode u stomaku, groznice, poviene temperature.
PIRINAC
(Oryza sativa L. Gramineae)
Narodna imena: oriz, ria, pilav.
Opis biljke: jednogodinja biljka sa uspravnim i razgranatim stablom. Listovi
su dugaki, kao tanka pera. Cvetovi su sakupljeni u cvasti metlica plevica obrasla
sitnim dlakama. Plod je zatvoren plevicama. Gaji se na vlanim mestima u Aziji.
Gaji se i kod nas u Makedoniji.
Droga: zrno pirina koristi se za jelo, vrlo omiljeno irom sveta. Uz to,
pirinasto brano (Amylum Oryzae) upotrebljava se kao praak. Pirinana voda se
takoe koristi.
Hemijski sastav: krob je glavni sastojak.
Upotreba u medicini: kao hrana, kao lek, pirinana voda protiv stomanih
poremeaja, u kozmetici kao puder.
81
82
KISELJAK
( acetosa L. Polygonaceae)
Narodna imena: kiselica, kiseljaa, kiselj.
Opis biljke: viegodinja biljka visoka do 1 metra, Rizom veoma razgranat.
Stablo uspravno. Listovi pri osnovi srcasti, a gore kopljassti. Na vrhu biljke je
granata cvast crvene ili ute boje. Rasste na vlanoj zemlji, kraj potoka i na
livadama.
Droga: koristi se cela biljka (Herba Rumicis acetosae).
Hemijski sastav: kalcijum oksalat, vitamin C, oksalna kiselina mast, eer.
Upotreba u medicini: smatra se da isti krv, poboljava varenje, obogauje or-
ganizam neophodnim vitaminom C, leci srdobolju i skorbut.
IMELA
Viscum album L. Loranthaceae)
Narodna imena: mela, bela imela, omelje, lijepak.
Opis biljke: imela je mali okrugli, zimzeleni grm. Kao poluparazit raste na
vokama i drugom drveu. Grane su razdeljene na lankove, sa naspramnim, sede-
im listovima. Lie je koasto, duguljasto i golo. Cvetovi su dvopolni, zeleni, neu-
gledni. Plod je bela bobica, kao graak, puna lepljivog soka.
Droga: koristi se granica sa liem (Visci albi herba), kao i sam list (Visci
albi folium).
Hemijski sastav: alkaloid, sluz, tanin, smola.
Upotreba u medicini: za snienje krvnog pritiska, protiv zakreavanja krvnih
sudova, leci vrtoglavicu, greve.
N A R
(Punica granatum L. Punicaceae)
Narodna imena: pitomi ipak, kalinka, zrnasta jabuka, sladun mogranj.
Opis biljke: raste kao nizak grm, ili malo drvo. Grane su uglaste i trnovite.
Lie naspramno, na kratkim drkama, vrsto na vrhu zailjeno. Cvetovi su lev-
kasti, crvene boje sa malo pranika. Plod je veliine jabuke sa mnogo semenki,
purpurne boje. Semenke sone nakisele, prijatnog ukusa. Kod nas raste u Primorju.
Droga: koristi se kora (Cortex Granati), kora ploda (Cortex Granati fructum)
i cvetovi (Flos Granati).
Hemijski sastav: alkaloidi, tanin.
Upotreba u medicini: veoma cenjen lek protiv pantljiare, diareje, greve u
stomaku.
83
LOVOR
(Laurus nobilis L. Louraceae)
Narodna imena: lorber, lovorika, zelenika, javorika.
Opis biljke: zimzeleni grm ili nisko drvo, do nekoliko metara visine. Ima
crnu koru. Listovi naizmenino rasporeeni, elipsasti, malo nabrani, koasti. U pa-
zuhu listova smeteni su cvetovi svetio zelene boje. Plod je kotunica. Raste u
primorju.
Droga: koristi se list (Lauri folium) i plod lovora (Lauri fructus).
Hemijsski sastav: etarsko ulje, masne materije.
Upotreba u medicini: kao omiljen zain koristi se osuen list (lorber). U
industriji parfema takoe veoma cenjen. Rede se daje kao lek za jaanje eluca 1
pojaavanje mokrenja, protiv hemoroida i dr.,
SAPUNJACA
(Saponaria officinalis L. Ctryoplyllaceae)
Narodna imena: sapun trava, milnica, sapunika, penavac.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka sa dugakim podzemnim vreama.
Ukrasno je, kitnjasta, visoka do 80 santimetara. Listovi su naspramni i goli.
Cvetovi su ruiasto bele boje, na gornjem delu stabljike. Plod je aura. Raste na
vlanim mestima, pored reka u ikarama, kraj potoka. Droga: koristi se koren
biljke (Saponariae rubrae radix), a ponekada nadzemni deo biljke (Saponariae
herba).
Hemijski sastav: saponizid, smola, guma.
Upotreba u medicini: sa vodom prokuvan koren peni i upotrebljava se u
narodu za pranje rublja. Kao lek daje se protiv prehlade za iskaljavanje, kao i za
bre izluivanje mokrae. Za bolji rad eluca, izaziva znojenje.
S A P U N J A A
85
88
MAJINA DUICA
(Thymus serpyllum L. Labiatae)
Narodna imena: bakina duica, materinka, duika, divlji bosiljak.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka visoka do 20 santimetara.
Stabljina tanka, razgranata, kao mali grm. Lie je sitno, naspramno, sme-
teno na stabljici i granicama. Cvetovi su ljubiasti, sakupljeni u cvasti, vrlo
prijatnog mirisa. Raste svuda, na livadama, u kamenjaru, u umi.
Droga: koristi se gorenji deo biljke u cvetu (Serpylli herba). Osuena biljka
mora sauvati prirodnu boju.
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, timol, karvakol.
Upotreba u medicini: mnogo koriena biljka i u narodnoj i u naunoj
medicini. Omiljena je kao aj u svakom domainstvu zbog lekovitosti i prijatnog
mirisa. Deluje povoljno na organe za varenje i disanje. Spravlja se lek protiv
velikog kalja, a biljka se koristi i kao izvrstan konzervans. Ima antiseptino dej-
stvo, spreava razvoj patogenih klica. Etarsko ulje je dobra zatita od zaraznih
bolesti.
SlMIRnCA
(Berheris vulgaris L. Berberidaceae)
Narodna imena: uti ipak, uto trn, kiseli trn, utokora.
Opis biljke: raste kao ib, do 3 metra visoko. Kora je crvenkaste boje. Lis-
tovi su obini ili se delimino pretvaraju u trnje. Cvetovi su u grozdastoj cvasti,
ute boje. Plod je bobica, crvene boje. Raste kao divlji grm, ali se esto
sadi kao iva ograda.
Droga: koristi se plod (Fructus Berberidis), kora (Cortex Berberidls radicis).
Ponekad se upotrebljava i koren (Radix Berberidis).
Hemijski sastav: vona kiselina, pektoza, guma, berberamin, eer, i jo neki
alkaloidi.
Upotreba u medicini: za zaustavljanje krvarenja, protiv diareje i povraanja.
U narodu se daje kod bolesti bubrega i jetre.
IIROT
(Acorus calamus L. Araceae)
Narodna imena: voena sabljica, kolme, mirisava trska, temivarska aa.
Opis biljke: viegodinja biljka sa razgranatim rizomom obraslim iliastim
korenjem. Na gore izbijaju listovi na stabljikama crvenkaste boje. Listovi su
rasporeeni u dva reda. Na vrhu stabljike je cvet u cvasti nalik na klip. Cvetovi
su dvopolni. Plod je crvena, duguljasta bobica. Raste na vlanim mestima, kraj
bara, jezera, potoka.
Droga: koristi se rizom (Rhizom Galami) koji je mek kao suner, dug oko
20 santimetara, a debeo oko 4 santimetara, valjkastog oblika civkaste boje.
Hemijski sastav: etarsko ulje, smola, akorin, krob, tanin.
Upotreba u medicini: jedno od najboljih sredstava za keludano-crevne
poremeaje. Daje se kao aj i kod poremeaja mokrenja, ali i za bolje varenje.
Dejstvo mnogostruko kako u narodnoj tako i u naunoj medicini.
LANILIST
(Linaria vulgaris Miller Scrophulariaceae)
Narodna imena: uta zevalica, divlji lan, mala maia, abor.
Opis biljke: viegodinja biljka do 50 santimetara visoka. Stabljika pri dnu
razgranata. Listovi uski, kao perca, sabljasti, sedei. Na vrhu su cvetovi u groz-
dastoj cvasti. Cvet ima po dve na drelu, poznat kao cvet zevalica, boje ute do
narandasste. Plod je aura. Raste na peskovitom i ljunkovitom zemljitu, kraj
puteva, uz zidove.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke. (Herba Linariae)
Hemijski sastav: tanin, uta bojena materija, linarin, sluz belanevine, eer,
soli.
87
Upotreba u medicini: za leenje utice, kamena u beici, kao diuretik za
bre izluivanje mokrae, za leenje hemoroida. Osnovna namena je izbacivanje
toksina iz organizma.
SUNCOKRET
(Helianthus annuus L. Compositae)
Narodna imena: sunanik, dirasol, sonogled, sunani cvet.
Opis biljke: jednogodinja biljka visoka do 2,5 metara. Stablo snano, uplje,
obraslodlakom. Uspravno je, a na vrhu ima jednu ili vie grupnih glavica cve-
tova. Listovi krupni, naizmenino rasporeeni. Cvetovi dvopolni, mrke boje. Spoljni
deo cvasti ine krupne jeziaste latice, jarko ute boje. Cvast se okree prema suncu
Semenke duguljaste i mrke. Gaji se na njivama i u batama.
Droga: koristi se plod iz koga se vadi masno jestivo ulje (Oleum HeUanthi).
Hemijski sastav: ulje se sastoji glicerida, nezasienih masnih kiselina.
Upotreba u medicini: za spravljanje dijetalne hrane, naroito vane za obolele
od eerne bolesti. U narodu se tucane semenke upotrebljavaju za leenje reu-
matizma.
PACIJE GNEZDO
(Anchusa officinalis L. Boraginaceae)
Narodna imena: runjava trava, volujski jezik, volu jak, volnjak.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, visoka do 80 santimetara.
Listovi dugi, perasti, obrasli dlaicama, naizmenino rasporeeni. Cvetovi
smeteni na gornjem delu biljke, sitni, plavi ili ruiasto-crvene boje.
Droga: koristi se list i cvet (Folium et flos Anchusae).
Hemijski sastav: alkaloid, kalijum nitrat, tanin.
Upotreba u medicini: kao aj daje se za bre izluivanje mokrae, za zno-
jenje i lake iskaljavanje kod nazeba.
VLASACA
(Bromus inermis L. Gramineae)
Narodna imena: klasaa, iulja, bezosac, vlasen bezosni.
Opis biljke: Trava visoke 30140 cm. Stabljika uspravna, glatka ili u gor-
njem delu malo rapave, obrasla liem. Raste na renim obalama, na suvim bre-
uljcima, uz obode uma i na livadama. Nema medicinskih znaenja.
KLEKA SA PLODOM
(Juniperus comminis L. Oupressineae)
Droga: zrele bobice juniperi fructus su velike kao zrno graka, okru-
gle i jako mesnate. Imaju tri ava i tri kvrice a pri dnu po dva prljena
od kojih svaki ima tri trouglasta priperka mrke boje. Sastav najvie se
upotrebljava za dobijanje etarskog ulja, kao i za pripremanje rakije tako-
zvane klekovae a koja se najvie proizvodi u okolini Uzica, Bajine bate,
Kremne.
U narodno medicini se upotrebljava najvie kod kalja, nazeba, kao i
u obliku spiritusa za leenje reume i slinih bolesti.
Narodna imena: borovac, brinje, klekovina, venja, kleka, borovica.
88
PAJE GNEZDO
KLEKA SA PLODOM
89.
MUMULA
MAURANA
TRUBELJI KA OTROVNA
(otrovno) JAGORI KA
90
MUMULA
(Mespilus germanica L. Rosaceae)
Narodna imena: nevestica, bestula, mumula, upca.
Opis biljke: omanje drvo, nalik na ib, visoko do 4 metara. Divlja mumula
ima trnje, pitoma nema. Listovi, su izdueni, na kratkim drkama, gore tamno
zeleni, a sa donje strane obrasli dlaicama. Cvetovi su usamljeni, beli na vrhu
Plod, kad sazri bude mrke boje.
Droga: koristi se plod i list (Fructus et folium Mespili).
Hemijski sastav: plod sadri vodu, celulozu, jabunu kiselinu, bornu kiselinu,
tanin, pektin, vitamin C, saharozu i glikozu, smolu.
Upotreba u medicini: veoma povoljno deluje na rad eluca i jetre, smanjuje
krvarenje, koristan je protiv diareje. Ima tonino i adstringentno dejstvo.
MAURANA
(Majorana hortensis Moench Labiatae)
Narodna imena: majoran, babina dua, miriljavak, majuran.
Opis biljke: jednogodinja ili dvogodinja biljka. Stablo je pri osnovi poleglo
a onda se uspravi i razgrana.
Listovi su maljavi, na kratkim drkama. Cvetovi su sedei, bele, ruiaste
ili ljubiaste boje. Raste divlje, ali se i gaji.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Herba Majoranae) i cvetovi (Flos
Majoranae).
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, gorke materije, soli, kamfor.
Upotreba u medicini: kao zain i lek, daje se protiv glavobolje, neuralgije,
zapaljenja oiju, kod tekog disanja, kod oboljenja eluca. Spolja se upotrebljava
u mastima protiv zapaljenja koe, a stavlja se i na rane.
TRUBELJIKA (otrovna)
(Cicuta virosa L. Vmbelliferae)
Narodna imena: glavobolja zelje, kukuta otrovna, guguta, trobelika.
Opis biljke: viegodinja biljka sa uspravnim stablom do 1,5 metra visine.
Lie veliko, dva do tri puta perasto, useeno. Po ivici testerasto. Cvetovi su na
vrhu biljke skupljeni u titastu cvast bele boje. Raste na vlanim mestima.
Droga: koristi se cela biljka u cvetu (Herba Cicutae).
Hemijski sastav: cikutoksin je jak otrov u biljci, zatim, cikutin, etarsko
ulje, smola, eer.
Upotreba u medicini: samo po lekarskom savetu se koristi. Pomae samo u
malim koliinama u raznim lekovima, protiv reumatizma i nateenih ljezda, a u
narodu upotreba se strogo zabranjuje. esti su sluajevi trovanja.
JAGORCBSA
(Primula officinalis L. Primulaceae)
Narodna imena: jagorevina jaglika, jaglac, jagli.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, vesnik prolea. Ve pri zemlji obra-
zuje grmi od lia i istera nekoliko cvetnih drki. Cvetovi su sakupljeni u cvast,
bledo ute boje. Listovi su dugi, gusto zbijeni, esto su povijeni, nabrani. Rizom
biljke gusto obrastao ilama bele boje. Raste na livadama, panjacima, sunanim
obroncima.
Droga: koristi se cvet sa aicom (Primulae flos cum calycibus) cvet bez
aice (Primulae flos sine calycibus) i koren biljke (Radix Primulae).
Hemijski sastav: lekovitost biljke ine saponizidi.
Upotreba u medicini: koristi se kao aj ili sirup protiv nazeba, za lake iska-
Ijavanje, kod jakih zapaljenja disajnih organa.
91
MALINA
(Rubus idaeus L. Rosaceae)
Narodna Imena: crvena kupina, planinska malina, jagodnjak, sunica.
Opis biljke: viegodinja biljka visoka do 2 metra. Raste kao grm, grana
se i nosi sitne bodlje. Lie je neparno perasto, srcoliko, dvostruko testerasto. Na
vrhu granice su beli cvetovi. Plod je crvena, sloena kotunica. Raste po umama,
gaji se i u batama.
Droga: koristi se list (Rubi idaei folium) i plod biljke (Rubi idaei fructus).
Upotreba u medicini: sve plod je zdrava hrana. List se sui i upotrebljava
kao aj. Dobar je protiv diareje. Od ploda se spravljaju sirupi, sokovi i demovi.
Koristi se u ishrani tokom cele godine.
MRTVA KOPRIVA
(Lamium album L. Labiatae)
Narodna imena: bela kopriva, ibrat.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, istraste do 50 santimetara visine.
Stablo uspravno, listovi naspramni, jajasti, po ivici testerasti. Cvetovi su sakup-
ljeni u prljenove bele boje. Raste svuda, najvie na naputenim mestima.
Droga: upotrebljava se cvet (Lamii albi flos).
Hemijski sastav: saponidid, tanin, etarsko ulje, sluz.
Upotreba u medicini: za leenje poremeaja luenja mokrae i protiv konih
bolesti.
KUKOLJ (otrovan)
(Agrostemma Githago L. Caryophyllaceae)
Narodna imena: grahor, urek, crnim kulim, gopa, urodica.
Opis biljke: jedngodinja biljka, izraste do 1 metra visine. Stablo uspravno,
ravasto. Listovi linearni, dlakavi. Cvetovi dvopolni, zvonastog oblika, purpurne
boje. Plod aura. Raste u itnim poljima.
Droga: seme kukolja i koren (Semen Agrostemmae, Radix Agrostemmae).
Hemijski sastav: otrovni saponin.
Upotreba u medicini: u narodu se koren daje protiv hemoroida i konih
bolesti. Semenke su otrovne i ito treba dobro istiti od kukolja. S obzirom da
izaziva trovanje kukolj se u naunoj medicini ne upotrebljava kao lek.
ZEJI TRN SA KORENOM
(Ononis spinosa L. )
Narodna imena: bode, grmotrn, rabu, lipnica.
Opis biljke: viegodinja biljka, trnovita, raste kao grm do 50 santimetara
visine. Stablo uspravno, razgranate. Donji listovi su od 3 mala lista, a gornji samo
po jedan. U pazuhu lista su ruiasti cvetovi nalik na leptire. Koren ide duboko
u zemlju. Plod mahua. Raste svuda, po panjacima, livadama, njivama.
Droga; koristi se koren (Ononidis radix). Opran koren se sasee i sui u
tankom sloju na suncu. Osuen se lako lomi.
Hemijski sastav: glikozid, saponin, etarsko ulje, masno ulje, belanevine,
smola kiseline.
Upotreba u medicini: koren se upotrebljava za leenje mokranih puteva kod
zapaljenja bubrega i kod smetnji organa za varenje. Dobro se pokazao u leenju
suvih i vlanih ekcema i to naroito onih koji izazivaju svrab. Pomae da se
smanje otoci kada se nakupi voda u nekom delu tela. Upotrebljava se i protiv
gihta i reumatizma zglobova.
92
KUKOLJ
ZEJI TRN SA KORENOM
33
DI VLJA TI KV/ s
(otrovno)
94
BREST
(Vlmus campestris L. Ulmaceae)
Narodna imena: poljski brest, crni brest, bezovina, brist.
Opis biljke: snano drvo. Nekad raste kao ib. Kora mladog drveta je glatka,
a kasnije prska i postaje rapava. Lie elipsasto, dvojno testerasto. Cvetovi su
skupljeni u loptice, a plod je oraica. Raste u umama, retko usamljeno.
Droga: koristi se kora (Cortex Ulmi).
Hemijski sastav: tanin, sluz, smola, razne soli.
Upotreba u medicini: poznato sredstvo protiv katara sluzokoe, krvarenja i
reumatizma. Dobro sredstvo koje pojaava znojenje i luenje mokrae. U narodu
se daje protiv opekotina kao obloga.
K A F A
(Coffea orobica L. Rubiaceae)
Opis biljke: raste divlje kao zimzeleno drvo visoko oko 5 metara. Prvu berbu,
daje tek posle 34 godine. Plod se na drvetu osui u ljusci. Biljka poreklom iz
Arabije, ali se danas gaji u mnogim krajevima sveta. Sada najvie u Brazilu.
Droga: zrelo seme biljke (Coffese semen).
Hemijski sastav: kofein, mast, celuloza, eer, tanin.
Upotreba u medicini: to je poznata kofeinska droga. Deluje na centralni
nervni sistem, protiv diareje, kao srani analeptik. Dobar napitak protiv zamora,
migrene, izvrstan stimulans kod slabog srca.
ANI S
(Pimpinella Anisum L. Umbelliferoe)
Narodna imena: anis, jane, slatki kopar, anason.
Opis biljke: jednogodinja biljka visoka do 50 santimetara. Stabljika uspravna
sa listovima krpasto razdeljenim. Cvetovi su beli, sastavljeni u titastoj cvasti.
Plod iz sitnog loptastog semena. Raste na peskovitom zemljitu, gde je toplo 1
vlano. Ne podnosi jaku hladnou.
Droga: koristi se zreo plod (Fructus Anisi).
Hemijski sastav: etarsko ulje, belanevine, eer, mast, celuloza.
Upotreba u medicini: dobro sredstvo protiv greva u stomaku, jaa eludac,
poboljava varenje. Pospeuje izluivanje mokrae.
DIVLJA TIKVA (otrovna)
(Bryonia alba L. Ctieurbitaceae)
Narodna imena: bljutac, lua tikva, kukovina, divlji rep.
Opis biljke: viegodinja biljka, raste do 3 metara visine. Ima debeo koren,
nalik na repu, ute boje, sa otrovnim mlenim sokom. Stablo je razgranato, puza
pomou raljika, obraslo je grubim dlakama. Lie slino vinovoj lozi, duboko
useeno, na kratkim drkama. Cvetovi su jednopolni. Muki su sakupljeni u
grozdastoj cvasti, zelenkaste boje. enski cvetovi su nalik na tit. Plod je bobica,
crna. Raste u ipraiju i uz ograde.
Droga: koristi se koren biljke (Radix Bryoniae).
Hemijski sastav: glikozid brionin, smola, mravlja kiselina, invertni eer,
tanin.
Upotreba u medicini: davno su ovom biljkom leili ireve. Ne preporuuje
se upotreba, jer je divlja tikva veoma otrovna. U sluaju trovanja odmah se
obratiti lekaru.
95
R E N
(Cochlearia armoracia L. Cruciferae)
Narodna imena: hren, ljuti ren, torman, hrelj.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka sa debelim korenom ukaste boje.
Stablo uspravno, gore razgranato. Listovi su veliki, elipsasti, na dugim drkama.
Cvast je metlica od grozdastih belih cvetova. Raste u vrtovima ili kao divlja biljka
kraj potoka, na vlanoj podlozi.
Droga: sve koren (Radix Cochleariae) i sveza biljka sa cvetovima (Herba
Cochleariae)
Hemijski sastav: sumporni glikozid, enzimi, mineralne soli.
Upotreba u medicni: daje se za poboljanje varenja, za iskal javan je, kod
skorbuta, reumatizma, ubrzava cirkulaciju krvi i mokrenja, izaziva znojenje. Koren
se rado koristi u ishrani kao salata koja izaziva apetit. Nije dobro jesti ren u
veim koliinama.
POTPLOTUSA
(Nepeta cataria L. Lablatae)
Narodna imena: macina metvica, maje zelje.
Opis biljke: stablo biljke visoko do 1,5 metra. Lie snaaiko, cvetovi u pazuhu
listova, u cvasti bele ili crvene boje. Raste svuda po poljima. Sadri etarsko ulje.
Make je rado jedu (otuda ime) zbog lekovitog dejstva. Smiruje bolove u stomaku,
smiruje nerve.
KANTARION
(Hypericum perforatum L. Guttiferae)
Narodna imena: marina ruica, tantur, gospina trava, zvonac.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka visoka do 1 metra. Stablo uspravno,
razgranato. Listovi naspramni, duguljasti, sitni. Na vrhu stabla cvast od cvetova
zlatno ute boje. Plod aura. Rasute svuda, po livadama, na kamenjaru, kraj
puteva.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Hyperici herba).
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, gorke materije, ugljeni hidrati. belan-
evine, smola, kiseline.
Upotreba u medicini: kantarionov zejtin se koristi u narodu za leenje rana.
Tim uljem se leci i stomak, ir, diareja. Kantarion deluje antiseptino, a koristi
se i u kozmetikoj industriji.
ANANAS
(Ananas sativa)
Gaji se i uspeva samo utropskom pojasu. Veoma hranijivo voe iji soan
i veliki plod sadri mnogo vitamina. Najcenjeniji meu vonim sokovima je upravo-
sok od ananasa. Izuzetno deluje osveavajue.
96
KRUI NA SA PLODOM
BANANA
88
LOKVANJ
(Nymphaea alba L. Nymphaeaceae)
Narodna imena: beli lokvanj, plutnjak, lopa, bijeli lopuh.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka koju nalazimo u barama, na jeze-
rima. Srcasti, dlakavi, veliki listovi plivaju po povrini vode. Na glatkoj drci
su lepi, ukrasni, beli cvetovi. Rizom je zavuen u mulj.
Droga: lekovit je rizom, list i cvet (Radix, folium et flos Nymphaeae albae.
Hemijski sastav: tanin, smola, krob, vitamin C, alkaloid, heterozid.
Upotreba u medicini: aj od cveta uzima se protiv neuroze i nesanice, a zbog
prisustva tanina upotrebljava se i protiv diareje.
KRUINA
(Rhamnus Frangula L. Rhamnaceae)
Narodna imena: pasja leska, estika, krhlika, pasjakovina, krkovina.
Opis biljke: raste kao grm ili drvo visoko do 5 metara. Lie je tanko pri
vrhu zailjeno, naizmenino rasporeeno. Cvetovi su smeteni u pazuhu listova,
bele su boje. Plod je kotunica, kad sazri bude mrkoljubiaste boje. Raste na
vlanim mestima, pored reka i potoka.
Droga: koristi se kora biljke (Frangulae cortex).
Hemijski sastav: krob, emodin, izoemodin, mineralne soli frangulin.
Upotreba u medicini: dobra lek protiv opstipacije, glista, hemoroida, za leenje
ui i jetre.
KUPUS
(Brassca oleracea capitata L. Cruciferae)
Narodna imena: zelje, zelka, kapusta.
Opis biljke: dvogodinja ili viegodinja biljka. Prve godine obrazuje se gla-
vica koja je ustvari lisni pupoljak, iz koga e se sledee godine razviti stablo i
cvetovi. Stablo naraste skoro do 1 metra. Donji listovi su iroki i plaviasti, gornji
su duguljasti i nabrani. Cvetovi su uti Plod je ljuska.
Droga: upotrebljava se biljka iz prve godine.
Hemijski sastav: kupus je bogat eerima, azotnim materijama, mineralnim
solima i vitaminima.
Upotreba u medicini: biljka se jede u sirovom stanju ili se kiseli. Narod
listove previja na rane i ireve. Za kiseo kupus smatra se da je dobar lek za
stomak, da stvara krv i daje zdravu boju.
KAJSIJA
(Prunus armeniaca L. Rosaceae)
Raste kao drvo, veoma razgranato, bogato plodom. Plod soan, sladak, sadri
mnogo hranijivih materija i vitamina. Voe velike vrednosti u naoj ishrani, u
sveem stanju ili preraena u sok ili marmeladu. Treba je koristi preko cele
godine.
BANANA
(Musa sapienttum L. Musaceae)
Uspeva u tropskom pojasu. Plod ima prijatan ukus i miris. Sadri mnogo
ugljenih lidrata. Plodovi se beru zeleni. Brzo sazru i postaju uti. Plod veoma
hranljiv, uz to preporuuje se za regulisanje pravilnog rada organa za varenje.
B E L I L U K
(Allium sativum L. Liliaceae)
Narodna imena: enjak, lukac, esan-luk, saraisak.
Opis biljke: poznata gajena zeljasta biljka sa lukovicom koja se sastoji iz
desetak ili vie ena. Listovi perasti. Cvetovi u dvogodinje biljke na vrhu su
sakupljeni i obmotani listom. Kad se razviju bele su boje, a mogu biti i crvenkasti.
Droga: koristi se sveza lukovica i mlad beli luk (Bulbus Allii sativi).
Hemijski sastav: najvaniji sastojak je etarsko ulje sa sumporom.
Upotreba u medicini: i u narodnoj i u naunoj medicini mnogo cenjena i ko-
riena biljka. Dobar zatitnik organizma od raznih zaraznih bolesti, leci hronine
crevne poremeaje, smanjuje krvni pritisak. Stavlja se na ireve, leci kone bolesti.
U kozmetici izuzetno cenjen za leenje bolesti kose i koe na glavi.
B E L A D E T E L I N A
(Trifolium repens L. Papilionaceae)
Narodna imena: bijela djetelina, puzaa, bela detelina, puzea detelina.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka. Raste uglavnom u niziji. Na korenu
je razvijen sistem za sakupljanje azota koji se zatim pretvara u nitrat.
Upotreba u medicini: u narodu se daje protiv gihta i reumatizma. aj se
upotrebljava za ienje krvi.
STRI2USA
(Sisymbrium officinale L. Cruciferae)
Narodna imena: ognica, striica, oranj.
Opis biljke jednogodinja zeljasta biljka, obrasla dlakom. Stablo razgranato,
visoko do 80 santimetara. Listovi perasto useeni. Cvetovi sakupljeni u utu cvast
na vrhu granice. Raste svuda, na naputenim mestima, kraj puteva i nasipa.
Droga: koristi se sve list i sveza biljka u cvetu.
Hemijski sastav: sumporni heterozid, vitamin C.
Upotreba u medicini: protiv zapaljenja grla, izaziva luenje eludanog soka
tako da se apetit poboljava Olakava iskaljavanje, ublaava bolove kod napada
kamena u ui ili bubrezima.
S A L E P
(Orchis Morio L. Orchidaceae)
Narodna imena: kaun, vrani luk, kukovec, gorocvet.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, visoka do 35 santimetara.
Stablo uspravno. Listovi soni, sabljasti. Cvetovi sakupljeni u cvast klast,
beli ili ruiasti. Ima dve krtole. Raste na vlanim mestima, kraj potoka, u pla-
ninama, na vodoplavnim livadama.
Droga: koristi se krtola biljke (Tuber Salep).
Hemijski sastav: mnogo sluzi, kroba, belanevina, eera, masne materije,
celuloza.
Upotreba u medicini: od davnina se salep smatrao afrodizijakom (za polnu
nemo). Postoji itav ritual pripremanja i uzimanja napitka od ove biljke u tu
svrhu. Cenjen je kao lek protiv katara i dejih proliva. Koristi se za spra vi janje
mnogih slatkia koji su veoma hranljivi.
STRI UA
SALEP
102
ABLJA TRAVA
(Senectio vulgaris L. Compositae)
Jednogodinja biljka visine do 60 cm. Stabljika je uspravna i obrasla
duguljastimlistovima. Plod je jako sitan a raste kao korov po zaputenim
mestima, starimmanastirskimzidinama, i slinimmestima. Upotrebljava se
list kao i cela biljka u cvetu. Ima voska, tanina i sluzi. Kao narodni lek se
preporuuje kod neuredne menstruacije i to u obliku aja. UEngleskoj kao
i u drugimzapadnimzemljama daje se domaimivotinjama kod crevnih pa-
razita.
Narodni nazivi: ablja trava, draguica, draguac, goludravka.
TRAVA OD USLJAME
(Veronika officinalis L. Scr.ophulariaceae)
Narodna imena: ranilist, verunika, razgon).
Opis biljke: trajna, zeljasta, dlakava biljka. Visoka 10 do 20 santimetara.
Raste poleglo a grane i cvetovi su uspravni. Listovi su elipsasti, naspramni, pepe-
ljavo zeleni, po obodu nazubljeni. Cvetovi grozdasti, ljubiasti. Plod je aura. Raste
na visini do 1000 metara, na vlanim mestima.
Droga: koristi se biljka u cvetu. (Veronicae Herba)
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, vosak, eer, smola, gorka materija.
Upotreba: narodni lek za iskaljavanje sluzi, protiv zatvora. Koristi se i
protiv bolesti plua, protiv katara i drugo.
BESNIK (otrovan)
(Digitalis lanata Ehrh Scrophulariaceae)
Narodna imena: maljava zubaica, ponjavica, pustikara, digitalis vunasti.
Opis biljke visoka do 1 metra. Stabljika prava, na gornjem delu vunasta,
pokrivena gustim, sitnim dlaicama. Lie duguljasto, golo. Cvetovi su u klasu,
sakupljeni svuda oko biljke. Plod je aura sa sitnim semenom. Raste svuda, naj-
vie na krenjaku.
Droga: koristi se list ove biljke (folium Digitalis lanatae).
Hemijski sastav: kardiotonini heterozidi i saponizidi.
Upotreba u medicini: jedan je od najpoznatijih lekova za srce. Jaa rad sr-
anih miia, regulie ritam otkucaja. Upotrebljava se samo po savetu lekara, jer
je veoma otrovan.
EERNA REPA
(Beta vulgaris L. var. saccharijera-Chenopodiaceae)
Opis biljke: dvogodinja zeljasta biljka. Prve godine razvije se debeo koren
i lie. Druge godine izraste stablo. Prve godine repa je ve zrela za branje. Tada
se koristi za preradu. Od nje se dobija eer neophodan u ljudskoj ishrani.
LIVADSKA VLASULJA
(Festuca sp. Gramineae)
Livadska vlasulja ima vijuk. Raste kao trava svuda, na livadama gradi prave
zelene busene. Biljka je korisna za spreavanje erozija.
103
GRICA
(Menyanthes trifoliata L. Gentianaceae)
Narodna imena: gorki trolist, gorka detelina, vodena bokvica, grenka de-
teljica.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka visoka do 30 santimetara. Ima dug
i jak rizom. Listovi su na dugim drkama sastavljeni od tri liske koje su sedee,
gole, dugake, elipsastog oblika. Cvetovi su ruiasti, sakupljeni u grozdastu cvast.
Biljka raste na visokim planninama, na tresavama.
Droga: koristi se list (Folium Trifolii fibrini).
Hemijski sastav: gorki heterozid, jo nedovoljno ispitan.
Upotreba u medicini: koristi se kao gorak tonik, protiv raznih vrsta groznice.
Jaa eludac, smiruje greve, lel u.
ZOVA
(Sambucus nigra L. Caprifoliaceae)
Narodna imena: pazgovina, crni bazag, zoha, zovika, bazga.
Opis biljke: raste kao grm do 8 metara, viegodinja biljka. Kora na donjem
delu smea, gore sivo bela, izrazdana. Grane ispunjene belom sri. Listovi nas-
pramni, nepravilno perasti, tamnozeleni, po vici testerasti. Cvetovi su u cvasti tita,
ukasto-beli. Plod je tamno ljubiasta bobica. Mnogo bobica je u titu. Raste na
sunanim mestima.
Droga: koristi se cvet (Sambuci flos), listovi (Follium Sambuci), kora (Cortex
Sambuci) i plod (Fructus Sambuci).
Hemijski sastav: gorke materije, tanin, jabuna, vinska i sietna kiselina,
etarsko ulje, smola, saponin, vitamin A, B, Bi, Ba i C.
Upotreba u medicini: aj od cveta dobar je lek kod jakih prehlada, gripa
bronhitisa, zapaljenja plua, kod reumatizma gde se znojenje poboljava stanje.
DIVLJA SALATA (Otrovna)
(Lactuca virosa L. Compositae)
Narodna imena: loika.
Opis biljke: dvogodinja zeljasta biljka do 1 metra visine. Stablo uspravno
gore razgranalo. Listovi su pri osnovi rozetasti, na donjoj strani imaju bodlju.
Cvast slina maslaku, sakuplnjena u metlicu. Kad se zasee kora izlazi mleni sok
laktukarijum.
Droga: mleni sok se koristi kao narkotik (Lactucarium).
Hemijski sastav: laktukon, laktucerin, gorki laktucin, laktopikrin, smola, be-
lanevine, oksalna kiselina, guma, vitamin C.
Upotreba u medicini: danas se retko upotrebljava.
104
G R I C A
D I V L J A S A L A T A
(otrovno)
Z O V A
105
O R A H
P O M O N I C A
(otrovno)
T A V E L J
106
ORAH
{Juglans regia L. Juglandaceae)
Narodna imena: ora, laki orah, orak, bijeli orah.
Opis biljke: drvo visoko do 35 metra, veoma razgranate kronje. Kora je
mrke boje. Listovi su neparni, perasti, naizmenino rasporeeni. Cvetovi su sa
odvo;enim polovima. Muki cvetovi su u cvasti rese, a enski su u peharima. Plod
je kotunica u ljusci koja kod oraha kad sazri prsne.
Droga: listovi (Folium Juglandis), zeleni omota ploda (Cortex Juglandis
fructus) i zreo plod, mladi orai (Juglandis immaturi fructus).
Hemijski sastav: belanevine, masti, ugljeni hidrati, mineralne soli, gorke
materije.
Upotreba u medicini: u narodnoj medicini daje se za ienje krvi, protiv
gihta, glista, protiv opstipacije. U kozmetikoj industriji koristi se za spravljanje
ulja za kosu (Oleum Juglandis).
POMONICA (otrovna)
{Solanum nigrum L. Solanaceae)
Narodna imena: crna pomonica, pasje zelje, kokoije groe, torica.
Opis biljke: jednogodinja biljka sa uspravnim stablom visokim do 50 santi-
metara. Listovi su trouglasti, po ivici testerasti. Cvetovi su sakupljeni u grozdastoj
cvasti, nalik, na veni. Plod bobica, crne boje.
Droga: cela biljka (Herba solani nigri).
Hemijski sastav: alkaloid, solanin.
Upotreba u medicini: protiv greva u stomaku, za leenje reume, hemoroida.
S obzirom na otrovnost biljke nije dobro da se upotrebljava u narodnoj medicini.
TAVELJ
(Rumex obtusijolius L. Polygonaceae)
Narodna imena: kiseljak, konjsko zelje, konjtak, tavalj.
Opis biljke: zeljasta biljka, krupnog lia.
Droga: koristi se koren, seme i list (Radix, semen et folium Rumicis).
Hemijski sastav: antrahinonski derivati, tanin, tavske materije, gorke ma-
terije.
Upotreba u medicini: kao laksans, za leenje malokrvnosti, regulisanje pra-
vilnog rada organa za varenje.
107
BUKVA
(Fagus silvatica L. Fagaceae)
Narodna imena: buk, buka.
Opis biljke: drvo visoko do 30 metara, sa velikom, razgranatom kronjom.
Kora glatka, sive boje. Listovi jajasti, po ivici testerasti, obrasli dlakama. Cvetovi
su sa odvojenim polovima. Muki cvetovi su u cvasti glavica, enski cvetovi iznad
mukih na kratkim drkama. Plod je oraica.
Droga: seme bukve i masno ulje koji se dobija iz semena.
Hemijski sastav: plod sadri krob, eer, i ulje. Ugljen dobijen od drveta
(Carbo ligni pulveratus) mnogo se koristi za leenje poremeaja rad carevnog trakta,
kod dizenterije i protiv trovanja fosfatima.
BOSILJAK
(Ocimum basilicum L. Labiatae)
Narodna imena: buulek, misloin, faslidan, murtela.
Opis biljke: jednogodinja biljka, raste kao grm do 50 santimetara. Lie ja-
jasto, sa dugim drkama. Cvetovi beli ili ruiasti, na gornjem delu stabljike ili
grma. Cvetni venac je mirisan. Raste na sunanom plodnom zemljitu.
Droga: koristi se biljka u cvatu (Herba Ocimi basilici).
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, saponin, gorke materije. U etarskom
ulju ima antiseptinih sastojaka.
Upotreba u medicini: uzima se kod katara eluca i creva, za jaanje istih,
zatim kod greva, trovanja, povraanja, nadusti, opstipacije.
PERSUN
(Petroselimum hortense Hoffm. UmbeUiferae)
Narodna imena: ak, majdonos, petrosimul, prun.
Opis biljke: dvogodinja biljka prijatnog mirisa. Koren vretenast, stablo iz-
raste tek druge godine. Na njemu su naspramno rasporeene grane. Na vrhu je
titasta cvast, zeleno ute boje. Cvetovi su dvopolni. Raste divlje, a gaji se mnogo
u batama.
Droga: koren (Radix Petroselini), biljka u cvatu (Herba Petroselini) seme
(Semen Petroselini) i listovi (Folium Petroselini).
Hemijski sastav: voda, azotne materije, eer, mast, celuloza, glikozid apih-
genik, sluz, apnin, etarsko ulje u kome ima apiola (Oleum Petroselini).
Upotreba u medicini: koren i plodovi su dobar diuretik. List peruna pojaava
apetit, poboljava varenje. Ulje otklanja smetnje kao to su grevi groznica. Kod
mokrenja krvi moe se upotrebiti samo pod nazorom lekara.
PATLIDAN
(Solanum Lycopersicum L.. Solanaceae)
Narodna imena: crvena jabuica, paradajz, toleat, rajica.
Opis biljke Jednogodinja, povrtarska biljka. Obrasla dlakama. Visoka do
1,5 metara. Listovi su rascepljeni, duguljasti, sa donje strane sivozelene boje. Cve-
tovi su sakupljeni u grozdove, ute boje. Plod je veliine jabuke, jarko crvene boje.
Droga: plod se koristi kad sazri (Fructus).
Hemijski sastav: voda, azotne materije, ugljeni hidrati, limunska kiselina,
masti, nerastvorljive organske materije, vitamina A, C i E.
Upotreba u medicini: Zreli plodovi su vrlo zdrava hrana, a sok treba koristiti
preko cele godine zbog visoke hranljivosti.
108
109
V E L E B I L J E
( ot r ovno) P E R U N I K A B O G I A
G R A A K
P A S U U
A F R A N
110
GRAAK
(Pisum sativum L. Leguminosae)
Opis biljke: jednogodinja, mahunaste biljka, sa korenom do 1 metra u
zemlji. Stablo je tanko, slabo razgranato. Biljka moe biti polegla. List parno perast
sa nekoliko liski i raljom na vrhu. Cvetovi su beli leptirasti, smeteni u pazuhu
listova. Plod mahuna, sa 410 zrna. Gaji se u batama kao povre za ishranu.
Hemijski sastav: belanevine, ugljeni hidrati, galaktan, fruktoze, krob, mast,
lecitin. Vitamin C se javlja u proklijalom plodu. Plod u suvom stanju bogat je
vitaminom Bi.
AFRAN
(Crocus sativus L. Iridaceae)
Narodna imena: caforan, crevni ufran, krok, brndua.
Opis biljke; viegodinja biljka do 30 santimetara visine. Iz krtole izbija
prvo nekoliko listova a zatim nekoliko ljubiastih cvetova.
Listovi uspravni uz stabljiku, uski i trepljasti. Ima otar miris.
Raste na Orijentu i u nekoliko zemalja Evrope, gde se igaji.
Droga: koristi se igovi (Croci stigmata) koje treba brzo osuiti.
Hemijski sastav: glikozidna bojena materija (pikrokrocin), smola, etarsko
ulje, glikoza.
Upotreba u medicini: povoljno utie na rad eluca, umiruje san. U novije
vreme ne koristi se mnogo u medicini. U veoj koliini je otrovan. Koristi se i
kao zain.
PASULJ
(Phaseolus vulgaris L. Papillionaceae)
Narodna imena: faol, taka, pletenac, grah rogai.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka, duina stabla zavisi od vrste (ima
ih oko 500). Listovi sastavljeni od 3 jajasta listia. Cvast zvonasta, uta, bela ili
ljubiasta. Plod mahuna, sa 3 do 8 semenkL
Upotrebljava se sveza mahuna (boranija) i seme iz zrele mahune (pasulj).
Hemijski sastav: belanevina, celuloza, mast, krob.
Upotreba u medicini: suva mahuna dobro je sredstvo protiv eerne bolesti
(Fructus Phaseoli sine semene).
VELEBILJE (otrovno)
(Atropa belladonna L. Solanaeeae)
Narodna imena: devesinje, luda trava, kozjak, volovek, bun.
Opis biljke: viegodinja biljka, raste kao grm sa jako razvijenim belim,
debelim korenom i razgranatim korenjem. Stablo je snano, visoko do 1,5 metra,
ravasto. Lie je krupno, u parovima, lepljivo. Iz svakog para po jedan list je
upola manji. Cvetovi su zvonasti, smee boje, smeteni u pazuhu listova. Plod
je bobica, crne boje, nalik na trenju, u zelenoj aici. Plod je pun soka ljubiaste
boje. Raste na proplancima, planinskim obroncima.
Droga: koristi se list (Folium Belladonnae), i stabljika sa listovima (Herba
Belladonnae), posebno je vredan koren (Radix Belladonnae).
Hemijski sastav: otrovni alkaloidi (atropin i hioscijamin).
Upotreba u medicini: atropin iri enice, protiv astme, neurologije, elu-
danih greva, protiv bolova zbog kamena u ui i bubrezima. Ne sme se upotreb-
ljavati bez saveta lekara, jer je veoma otrovna.
PERUNIKA
(Iris germanica L. Iridaceae)
Narodna imena: batenska perunika, modri ljiljan, nebeski cvet, perunika
bogia.
Opis biljke: viegodinja biljka sa razgranatim rizomom po kome se odreuju
godine starosti. Listovi sabljasti, dugi, uspravni. Iz pazuha listova izlaze stabljike
sa lepim, krupnim cvetom, ljubiaste ili ute boje. Plod perunike je aura. Raste na
sunanim mestima, sadi se i kao ukrasna biljka.
Droga: koristi se rizom (Rhizoma iridis).
Hemijski sastav: etarsko ulje, smola, sastojci nalik na tanin, glikozid iridin.
Upotreba u medicini: rizom u obliku praha koristi se u kozmetici. Smatra
se da isti krv i rastvara sluz.
111
IVANJSKO CVEE
(Galium vernum L. Rubiaceae)
Narodna imena: broac, divlji lan, ivanova trava, sirite.
Opis biljke: viegodinja biljka visoka do 1 metra. Stablo je najee pri
osnovi poloeno, pokriveno sitnim maljama. Listovi su prstenasto rasporeeni, pi-
asti. Cvetovi su sakupljeni u cvast metlica, ute boje i jakog mirisa. Raste na
livadama, kraj puteva, na suvim mestima.
Droga: koristi se cela biljka u cvatu (Herba Galii veri).
Hemijski sastav: glikozid, organske kiseline, mineralni sastojci.
Upotreba u medicini: smatra se da je lek za bubrene bolesti, protiv epi-
lepsije, neuroza i bolova u elucu.
LJIVA
(Prunus domestica L. Rosaceae)
Narodna imena: madarka, poegaa, bistrica, cepika.
Opis biljke: drvo do 10 metara, razgranato u grane i granice sa ovalnim,
testerastim listovima i belim, sitnim cvetovima. Cvetovi su na kratkim drkama,
obino po dva zajedno. Plod je soan, dugulast, ute, crvene ili tamno plave boje
to zavisi od vrste. U plodu je iljasta kotica. Raste u vonjacima, ima mnogo
sorti.
Hemijski sastav: plod je veoma hranljiv jer sadri belanevine, ugljene hi-
drate, mineralne sastojke.
Upotreba u medicini: ljive su veoma znaajne u ishrani, a lekovite kod
oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluju na
organe za varenje, reguliu rad creva.
BUKVICA
(Betonica officinalis L. Labiotae)
Narodna imena: betonika, bukvica, ranjenih, istac, crna bokvica.
Opis biljke: iz kosog viegodinjeg rizoma izraste do 60 santimetara duga
gruba i dlakava stabljika. Listovi naspramni sa dugom drkom. Ivica zupasta.
Cvetovi su sakupljeni u klas na vrhu stabljike, crvene su boje.
Biljka raste svuda, po umama, brdima, livadama.
DAN I NO
(Viola tricolor L. Violaceae)
Narodna imena: dikino oko, milovanka, mauhica.
Opis biljke: zeljasta biljka visoka do 25 santimetara. Stablo krhko, razgra-
nato. Listovi raznih oblika. Donji su krupniji, a gornji su sa kraom drkom i
sitni. Cvetovi su ljubiasti, uti i modre boje. Trobojni cvetovi smeteni su u pazuhu
listova. Pojedinani su. Plod je sa vie semenki.
Droga: koristi se cvet (Violae tricoloris flos) i nadzemni deo biljke (Herba
Violae tricoloris).
Hemijski sastav: saponizid, sluz, vitamin C, etarsko ulje, guma, silicijumova
kiselina.
Upotreba u medicini: dobar je aj za iskaljavanje. Leci neke kone bolesti.
Dobar je diuretik. isti krv. Pomae protiv groznice, isti bubrege.
LJULJ (otrovan)
(Lolium temulentum L. Gramineae)
Narodna imena: ljuta trava, misiji kukolj, vrtoglavica, luda trava.
Opis biljke: jednogodinja biljka, trava visoka do 1 metra. Stablo kruto i
uspravno. Listovi su tanki, uvijeni du stabljike. Cvetovi u klasu, obavijeni plevom
i otrim osjem. Seme sitno, jajasto, veoma otrovno. Raste u itu kao najotrovniji
korov.
Droga: seme biljke se sakuplja (Semen Lolii temulenti).
Hemijski sastav: velika otrovnost potie od alkaloida temulina. Na semenu
ivi i jedna otrovna gljiva, zatim sadri tanin, mast, gorki glikozid, vosak.
Upotreba u medicini: biljku treba odbaciti zbog otrovnosti. U narodu mnogo
koriena ranije, a sada samo u naunoj medicini za spravljanje lekova. Smatra se
da leci kone bolesti, liajeve i ireve.
112
I V A N J S K O C V E E
L J I V A
B U K V I C A
U U L J
(otrovno)
M A U H I C A - D A N I N O
113
P R A Z I L U K
R U MA R I N
K O Z L A C
114
KOZLAC (otrovan)
(Arum maculatum L. Araceae)
Narodna imena: bula, zmijin ealj, lisinjak, kalendar.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka. Ima snane krtole, krupno lie i
uspravne stabljike. Plod je crvena bobica u klipu.
Droga: upotrebljava se krtola biljke (Tuber Ari).
Hemijski sastav: nije jo dokazano odakle potie otrovnost kozlaca. Biljka
sadri mnogo kroba.
Upotreba u medicini: koristi se samo kao narodni lek, ali se time treba
prestati, jer su esti sluajevi trovanja.
PRAZILUK
(Allium porrum L. Liliaceae)
Narodna imena: porjak, perasti luk, puri. praz.
Opis biljke: dvogodinja biljka, visoka do 80 santimetara listovi dugi, sivo
zelene boje Cvetovi u titastoj cvasti, beliasti.
Droga: koristi se lukovice, nadzemni zeljasti izdanci i semenke.
Hemijski sastav: vitamini A, B i C, etarsko ulje sa sumporom.
Upotreba u medicini: koristi se u ishrani, deluje povoljno na varenje i izlu-
ivanje mokrae. Pojaava apetit. Zgnjeene listove narod stavlja na mesto ubode
pela ili osa. Njime lece ireve, kostobolju, koriste ga za specijalne dijete kod obo-
ljenja bubrega.
U velikim koliinama praziluk postaje kodljiv.
RUMARIN
(Rosmarinus offi&nalis L. Labiatae)
Narodna imena: rozmarija, zimorad, sahor, ruzman.
Opis biljke: raste kao zelen, razgranat grm do 2 metra visok Iglice-listovi
su veoma prijatnog mirisa, a preko cele godine cvetaju siuni plavi cvetiL Naj-
vie se gaji u Primorju. Ima je i u batama, kao ukrasna biljka.
Droga: koristi se (Rosmarini folium). To su iglice duge do 4 santimetara,
iroke 2 milimitera.
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, holin, heteroid, gorke materije, sapo-
nizid, cineol i kamfor.
Upotreba u medicini: kao aj daje se za rast kose, draen je koe. Ulje se
koristi u pravljenju kozmetikih preparata. U veoj dozi rumarin postaje otrovan.
115
PANCICEVA OMORIKA
(Picea omorika Purk, Willk. Abietaceae)
Raste samo u naoj zemlji, pored reke Drine. Zimzeleno drvo sa plodom i-
arke. Stablo je usko, nalik na piramidu. Ime je dobila po naem poznatom bota-
niaru Josipa Pania.
PALAMIDA
(Cirsium arvense Scop. Cornpositae)
Dosadan korov, vrlo est na livadama. I kada se istrebljuje najmanji deo
biljke ponovo buja. Takorei neunitiv busen.
STIR
(Amarathus retroflexus L. Amaranthaceae)
Biljka je obian korov. Raste oko naselja, kraj ograda. Dobar je za ishranu
stoke. Koristi se stablo i listovi pre cvetanja biljke.
SRCOPUC
(Antennaria dioica Gaertner Cornpositae)
Narodna imena: smilje, bubka, zeja noica, maje tace.
Opis biljke: viegodinja zeljasta biljka, visoka svega do 20 santimetara
sva obrasla sivim dlaicama. Iz razgranatog rizoma izbijaju ruiasti listovi. Na
vrhu su cvetovi crvenkaste boje skupljeni u glavice. Cvetovi su dvopolni. Raste
po panjacima i livadama.
Droga: koristi se cvet (Antennariae flos) i nadzemni deo biljke u cvetu
(Antennariae herba).
Hemijski sastav: alkaloidi, tanin, karoten, etarsko ulje, vitamin C, smola.
Upotreba u medicini: poznat lek u narodu za leenje svih bolesti ui. Kao
aj pije se za iskaljavanje.
S R C O P U C
T I R
P A N I E V A O M O R I K A
P A L A M I D A
116
Z E J A S O C A
D I M N J A A
117
O A J N I C A
M E J A A P A
118
OAJNI CA
(Marrubium vulgare L. Labiatae)
Narodna imena: pepeljuga, gorika, crna meta, sumrak.
Opis biljke: viegodinja, zeljasta biljka. Stablo vrsto, visoko do 50 cm.
Riazgranato je, ima iroke, testeraste listove obrasle dlakama. Cvetovi su beli, u
prljenastoj cvasti.
Raste na vlanim mestima, ima je mnogo i u umama.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Marrubii albi herba).
Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, gorke materije.
Upotreba u medicini: leenje hemoroida, za lake iskaljavanje i u industriji
aromatinih napitaka.
ZEJA SOCA
(Oxalis acetosella L. Oxolidaceae)
Narodno ime: kisela detelina
Opis biljke: viegodinja polegla biljka, visoka do 20 cm. Listovi su trolani,
sa dugim drkama. Cvetovi beli sa ljubiastim prugama, usamljeni. Plod aura.
Raste na vlanim mestima, a ima je mnogo i u umama.
Droga: korsti se nadzemni izdanak (Herba Acetosellae)
Hemijski sastav: oksalna kiselina, kalcijum.
Upotreba: koristi se za stomak, protiv arterioskleroze, kao antiskorbutikum,
i kao osveavajui aapitak. U veim koliinama biljka je kodljiva.
DI MNJAA
(Furnaria officinalis L. Papaveraceae)
Narodna imena: rosopast, dimica, rusnica, rosno zelje.
Opis biljke: jednogodinja zeljasta biljka. Stablo poleglo, razranato, visoko
do 50 cm. Listovi perasto deljeni, cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti ljubi-
aste boje.
Raste svuda.
Droga: koristi se nadzemni deo biljke u cvatu (Fumariae herba).
Hemijski sastav: alkaloid fumarin, tanin, smola, gorke materije, eer.
Upotreba: dimnjaa je diuretik, ubrzava izluivanje mokrae, poboljava va-
renje, izaziva apetit.
MEI JA SAPA
(Heracleum Sphondylium L. Umbelliferae)
Narodna imena: medvei dlan, paonjak, apica, blatarica.
Opis biljke: dvogodinja ili viegodinja snana biljka, neprijatnog mirisa.
Podzemno stablo debelo i vretenasto, u njemu je uti sok. Stablo visoko do 1,5
metra, uspravno, sa otrim dlakama. Listovi njednaki, razliitog oblika. Na vrhu
stabla i grana nalaze se titati cvasti bele ili ute boje. Raste svuda, u umama
i u ravnicama.
Droga: koristi se cela biljka (Herba Brancae ursinae)
Hemijski sastav: etarsko ulje, heterozid, sterol, holin i dr.
Upotreba u medicini: koren vai kao lek protiv dizenterije. U narodu se
veruje da leci katar creva i poboljava apetit.
119
SUMARICA OBINA (otrovna)
(Anemone pratensls L. Ranunculaceae)
Narodna mena: ukunded, sasa, zaspanka, mali lesjak.
Opis biljke: viegodinja, niska biljka iz ijeg korena izrastu po dve do tri
cvetne stabljike. Cvetovi su ljubiaste boje nalik na zvonie. Listovi izrastu posle
cvetanja, perasti su i dvostruko deljeni. Plod je oraica.
Raste na sunanim mestima, po livadama i panjacima.
Droga: sakuplja se biljka u cvetu (Herba Pulsatillae).
Hemijski sastav: anemonal, belanevine srednje otrovnosti i jo nedovoljno
ispitan sastojak koji ubija klice.
Upotreba: od davnina korien kao lek protiv bolesti oiju, smatra se i da
je dobar antidepresivni lek.
Treba biti obazriv prilikom branja biljke jer moe da izazove ospice na koi.
1 JEZIK
(Scomopendrium vulgare Sm. Polypodiaceae)
Narodna imena: jelenak, jeziac, jelenjak, jelenski jezik.
Opis biljke: to je veoma rasprostranjena paprat. Listovi su grupisani, us-
pravni i veoma dugaki, ak do 60 cm.
Raste u vlanim, mranim umama.
Droga: koristi se list biljke (Folium Scolopendrii).
Hemijski sastav: vitamin C, tanin, holin.
Upotreba: kao aj za bre izluivanje mokrae, dobar je adstringens, leci rane.
TRESETNICA
(Sphagnum Sphagnaceae)
Svi predstavnici ove familije ive na vlanim, nakvaenim mestima, i od
njih postaje treset. Iz godine u godinu raste biljka nad biljkom. Donje izumiru
i taloe se, tako redom dok se ne stvore naslage. Biljke se u narodu koristi za
leenje gnojnih rana, ima antiseptino dejstvo.
POLJSKI RASTA VIC
(Equisetum arvense L. Equisetaceae)
Narodna imena: barska metlica, konjski rep, rastavi, njivska preslica.
Opis biljke: veoma rasprostranjen korov. Rizom je u bonom poloaju. Iz
njega polaze nerazgranate stabljike sa prljenastim listovima. Na vrhu je klas sa
sporama. Zatim se pojavljuju neplodne stabljike visoke do 25 cm. iji prljenasti
listovi podseaju na malu jelu. Raste svuda, naroito na vlanoj podlozi.
Droga: koriste se neplodne stabljike (Herba Equiseti).
Hemijski sastav: kremena kiselina, saponin, jabuna i oksalna kiselina,
hloridi.
Upotreba: smanjuje krvarenja, umiruje kaalj, koristi se kod svih plunih
bolesti, poboljava krvnu sliku, jaa eludac, leci ireve i rane, dobar je diuretik.
BUJ AD
(Pteridium aquiUnum Kuhn Polypodiaceae)
Narodna imena: paprat, poprat, stelja.
Opis biljke: razgranata paprat visoka i preko 1 m. Lie je dvostruko ili
trostruko perasto deljeno sa dugakim ukastim drkama. Pokriva esto velike
povrine i gusto raste po suvim kamenitim proplancima, u svetlim umama, na-
roito na peskovitom zemljitu. Na takvim mestima ima dugaak horizontalan
rizom, koji se ponegde vadi i upotrebljava kao dodatak stonoj hrani, naroito
svinjama.
Droga: koristi se rizom (Rhizoma Pteridii aquilini)
Hemijski sastav: krob, tanin, sluz, gorki sastojci, masno i etarsko ulje,
mineralne materije.
Upotreba u medicini: ponekad kod katara eluca i creva. Ne moe da zameni
pravu paprat kao sredstvo protiv crevnih parazita.
U M A R I C A O B I N A
(otrovno)
T R E S E T N I C A
V L A S A K
P O L J S K I R A S T A V I
B U J A D
K O P I T N J A K
(otrovno)
K I I C A
M A L I N A
C E L E R
122
CELER
{Apium graveolens L. Umbelliferae)
Nar odna i mena erviz, elin, erevi z.
Opi s bi l j ke: dvogodi nj a bilj ka, por as t e do 1 met r a vi si ne. I ma vr et enast ,
g r a na t kor en, j akog mi ri sa. St abl o us pr avno, upl j e, r azgr anat o. Li st ovi s u na du-
gi m dr kama, nas pr amni , useeni u t r i renj a. Cvet ovi sakupl j eni u t i t ast oj cvasti,
bel e boj e. Ras t e divlj e, ali se gaj i mnogo i u ba t ama kao kor i s no povr e za
i s hr anu.
Dr oga: kori st i se kor en, zel j asti i zdanak i pl od (Radi x, Her ba, Fr uct us Apii).
Hemi j ski s as t av: eer, bel anevi ne, mi ner al ne soli i mal o et ar s kog ul j a
<01eum Apii).
Upot r eba u medi ci ni : dobar di uret i k, ubr zava i zl ui vanj e mokr ae, leci gi ht
i r eumat i zam, zapal j enj e pl ua.
KOPITNJAK (otrovan)
(Asarum europaeum L. Aristolochiaceae)
Nar odna i mena: kopi t ni k, veri h, kopi t ni ca, vi rh.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a zel j asta bil j ka. Ri zom se pr ua vodoravno, i z nj ega
izbij a t a nka stabl j i ka, sa t r i do eti ri lista. Li stovi su srcasti , koast i i sj aj ni.
Cvet ovi su smet eni i zmeu dva lista, lj uisti. Pl od j e kapsul a. Ras t e u umama, na
vl ani m mes t i ma, kr aj pot oka.
Dr oga: nadzemni deo bi l j ke sa r i zomom (Asari her ba cum rhi zoma) i s am
ri zom (Asari rhi zoma).
Hemi j ski s as t av: et ar s ko ulj e, t ani n, sluz, krob, smol a, azaron, gor ke ma -
teri j e.
Upot r eba u medi ci ni : r ani j e se davao za povraanj e, znoj enj e i ur e dno
mokr enj e. Zbog t et nog dej st va azorona bi l j ka j e ot rovna, pa s e ne pr epor uuj e
upot r eba u nar odnoj medi ci ni .
MALINA
(Rubus idaeus L. Rosaceae)
Nar odna i mena: cr vena kupi na, mal i nj ak, hi mper , mal i na pl ani ns ka.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bil j ka, raste, kao gr m. U prvoj godi ni razvi j e dve
vi s oke ml adi ce. Dr uge godi ne se r azgr ana, cvet a i dones e pl od.
Obr asl a j e eki nj ast i m bodl j ama. Li stovi s u ne pa r no perast i , na dugi m pet -
l j ama. Po ivici su t est erast i , odozdo obrasl i dl akama. Cvet ovi su bel e boj e, sl o-
i e ni . Pl od j e soan, sloen, sl i an kupi ni . Ras t e po umama, na s unani m obr on-
ci ma. Sve se vi e gaji.
Dr oga: kori st e se pl odovi ( Fr uct us Rubi i daei ) i l i stovi (Fol i um Rubi idaei).
Hemi j ski sast av: sok, eer, t ani n, pekt i n, vi t ami n A i C.
Upot r eba u medci ni : aj od lia dobar j e pr ot i v kal j a, leci kone ospe.
Uzi ma se pr ot i v skor but a. Pl od j e i zvrsna hr a na u sveem st anj u, a mnogo se i
pr er auj e, t ako da mal i nu t r eba kori st i t i pr eko cele godi ne zbog vi t ami ns ke vr ed-
nost i i hranl j i vost i .
KICICA
(Erythracea centaurium Per s . Gentianaceae)
Nar odna i mena: grozni ava t r ava, kant ar i on, zl at na u, zl at ni gr mek.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a ili dvogodi nj a zel j asta bi l j ka. St abl i ka us pr avna,
vi s oka do 60 s ant i met ar a. Pr i zemni l i stovi rozet ast i , a gorni nas pr amni , dugul j ast i
cvet ovi . Ras t e po br di ma i pl ani nama, , na s unani m mes t i ma.
Dr oga: kori st i se nadzemni deo bi l j ke ( Cent aur u her ba).
Hemi j ski s as t av: gorki glikozid, sluz, et ar s ko ul j e, eer, guma, vosak.
Upot r eba u medi ci ni : poznat a i cenj ena kao l ek za el udac. Regul i e pr avi l an
r a d or gana za varenj e, ot kl anj a s met nj e kod obol el e ui, popr avl j a apet i t , kr v nu
sl i ku. I kod nas u nar odu, a i mnogi dr ugi nar odi zovu j e bi l j kom hi l j adu
zl at ni ka, zbog vel i ke l ekovi tosti .
123
TISA (otrovna)
(Taxus baccata L. )
Na r o d n a me n a : t i s ov i na , t i s , t i s e nj .
Opi s bi l j ke : ze l e ni ib, a nekada r as t e kao dr vo do 15 me t ar a vi si ne. Kor a
j e vr l o crvena, a kasni j e pos t ane mr ka. Kr o nj a j e kao pi r ami da. Gr a ne su pol o-
ene ili vise. Igl i ce su zel ene boj e, zai l j ene. Bi l j ka j e dvopol na. Mu ki cvetovi su
kao glavice, a enski su kao lisni, pupol j ci . Semenka j e sona i crvena, nal i k na
mal u i arku.
Dr oga: cel a bi l j ka j e ot r ovna.
Hemi j ski sast av: ot rovnost pot i e od j ednog al kal oi da koj i se zove t aksi n.
Upot r eba u medi ci ni : bi l j ka se ne upot r ebl j ava i t r eba se dobr o uvat i t r o-
vanj a. Kod znakova t r ovanj a hi t no t r ai t e l ekar s ku pomo.
NEVEN
(Calendula officinalis L. Compositae)
Nar odna i mena: ognj ac, zi morad, utel j , bile.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a r azgr anat a bilj ka, st abl o us pr avno, vi soko oko 50
s ant i met ar a. Cel a bi l j ka obrasl a si t ni m dl ai cama. Li stovi su nas pr amni , sedei.
Cvet na gl avi ca nar andas t e boj e sast avl j ena od j ezi ka. Gaj i se kao ukr as na bil j ka,
ali i zbog l ekovi tosti .
Dr oga: kori st i se cvet na gl avi ca (Flos Cal endul ae) i l i stovi (Fol i um Cal en-
dul ae).
Hemi j ski s as t av: bi l j ka ni j e dovol j no i spi t ana. Sadri et ar s ko ulj e, t ani n,
saponi ne, gumu, sluz, gor ke mat eri j e, bel anevi ne.
Upot r eba u medi ci ni : dobr o del uj e na ci rkul aci j u krvi , leci r ane i i reve.
Dobr a j e kod kol i t i sa i di arej e. Kori st i se kao di uret i k. Jaa oni vid, ski da
bradavi ce.
TRPUTAC
(Plantago lancealata L. Plantaginaceae)
Nar odna i mena: konj sko r ebr o, mal a bokvi ca, t r put ac, enska bokvi ca.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka sa pr i zemni m l i st ovi ma od koj i h se neki
uspr ave. St abl j i ka nosi s amo cvet u cvasti kl as. Ras t e na l i vadama, kr aj put eva, u
detel i ni .
Dr oga: listovi i cel a bi l j ka (Pl ant agi ni s fol i um, her ba et radi x).
Hemi j ski sast av: glikozid, et ar s ko ulj e, gor ke mat eri j e, eer, hlorofil, sluz,
vi t ami n A, C i K, gvoe, kal ci j um, si ri ni enzi m.
Upot r eba u medi ci ni : dobar l ek kod pl uni h bolesti, kal j a, zapal j enj a pl ua,
za l eenj e el udani h obol j enj a, i enj a krvi , koni h obolj enj a. Obl ogama se leci
gl avobol j a.
PLUCNJAK
( Pul monar i a officinalis L. )
Na r o d n a i mn e a : me d un i ca , vel i kdane, lisac, medunj ak.
Opi s bi l j ke: viegodinj a zelj asta bilj ka, grubo dl akava, vi soka do 30 sant i -
met ar a. Stabl o uspravno, obrasl o ot ri m zvezdasti m dl akama. Pr i dnu listovi j aj asti,
gornj i su manj i , sedei. Cvetovi l evkasti , na vr hu stabl j i ka pl avol j ubi aste boj e.
Rast e po umama, kraj potoka, u grml j u.
Droga: list Pul monar i ae folium) i nadzemni deo bil j ke (Pul monari ae herba).
Hemi j ski sast av: sluz, t ani n, saponi n, guma, smola, silikati.
Upot r eba u medi ci ni : nar odni l ek za i zl ui vanj e mokrae, leenj e prehl ade,
kalj a i pl uni h obolj enj a.
124
NEVEN
TISA
(otrovno)
TRPUTAC
PLUNJAK
125
HMELJ
\" TIMIJAN
KOMORA - MORA SRDAI CA
126
HMELJ
(Humulus Lupulus L. )
Na r o d n a i me n a : bl us t , kuke , me l i ka , h me l j e v i n a .
Opi s bi l j ke : viegodinj a bi l j ka vi soka do 6 met r a. St abl o se povija, pokr i -
veno j e ot ri m dl akama koj e se savij aj u i obmot avaj u uz drvo, ogradu, plot. Lis-
tovi krupni , po obodu grubo testerasti . Cvetovi su sa razdvoj eni m pol ovi ma. Mu ka
bi l j ka i ma cvast met l i ce na vr hu stabl a, oenska bi l j ka j e u zbij enoj cvasti kao
iarica.
Rroga: kori sti se enske pl odove cvasti (Strobili Lupul i ) i hmel j no br a no
(Gl andul ae Lupul i ).
Hemi j ski sast av: et arsko ulje, gorke mat eri j e, smol a, t ani n, holin, al kal oi d
hopei n.
Upot r eba u medi ci ni : gorka mat eri j a, hmel j a kori st i se u pi varskoj i ndustri j i .
Hmel j ni pr ah dobar j e l ek prot i v bol ova u s t omaku i beici, kao i sredstvo za
smi renj e nerava.
TIMIJAN
(Thymus vulgaris L. Labiate)
Nar odna i mena: bosiljak, maj i na duica, maur ana, t amas .
Opi s bi l j ke: viegodinj a bilj ka, manj i grm, sl ian maj i noj duici, visok do
505 sant i met ar a. Stabl j i ka uspravna, etvorougl asta, obrasl a kr at ki m dl akama.
Li stovi nas pr amni , dugul j ast o j aj asti, na kr at koj drci . Cvetovi su smet eni u
pazuhu listova, sveti o crvene boj e. Rast e kao divlj a bilj ka, aU se i gaji u vrt ovi ma.
Dr oga: cela bi l j ka u cvat u (Herba Thymi ).
Hemi j ski sast av: et arsko ul j e sa ti mol om, barneol , ment en, saponi n, t ani n,
smola, glikozidi.
Upot r eba u medi ci ni : ul azi u sast avu pr epar at a prot i v vel i kog kalj a, zat i m
u i ndustri j i kozmeti ke, dobar j e l ek prot i v st omani h poremeaj a, za i spi ranj e
r ana.
KOMORA
(Foeniculum vulgare Umbelliferae)
Na r o d n a i me n a : di v l j a mi r odi j a , k r u p n a mor aa, sl at ki j ane, anason, mor a.
Opi s bi l j ke: dvogodi nj a bi l j ka vi soka do 2 met r a. St abl j i ka r azgr anat a,
si t no pr ugast a. Li stovi pl avi asti , vi est r uko per ast i . Li sti i pl oasti , t anki kao
konac. Cvetovi ukast i , sakupl j eni u t i t as t u cvast. Pl odovi dugul j ast i , spl j oteni .
Ras t e u Sredozeml j u, gaj i se kao povre i ukr as na bi l j ka.
Dr oga: kor en i zel j asti deo bi l j ke (Radi x et Her ba Foeni cul i ) i pl odovi
( Fr uct us Foeni cul i ).
Hemi j ski s as t av: voda, azot ne mat eri j e, mast , eer, celuloza, et ar s ko ul j e.
Uopt r eba u medi ci ni : za bol esti bubrega, pomae kod t ekog mokr enj a, del uj e
povol j no na r ad or gana za varenj e.
SRDAICA
(Leonurus cardaca L. Labiatae)
Nar odna i mena: kopr i va od srca, srani k, t r ava od kr akni ca, srani ca.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka sa ijeg kor ena i zrast e nekol i ko upl j i h st ab-
lj ika, cr venkas t e boj e. Li stovi srcol i ki kr pas t o nazubl j eni . Cvetovi rui asti , sitni,
u pazuhu l istova. Ras t e svuda, na neobr aenom zeml j i t u.
Rr oga: skupl j a se bi l j ka u cvet u (Herba Leonuri ).
Hemi j ski s as t av: j abuna, vi ns ka i l i muns ka ki sel i na, gor ka mat eri j a, l eonuri n,
kal i j um, smol a, t ani n.
Upot r eba u medi ci ni : dobar l ek kod sl abosti srca, l upanj a srca, por emeaj a
u el ucu, kod t ekog di sanj a. Kod t eki h neur oza mnogo pomae, pr ot i v st r aha, ne-
mi r a, nesani ce.
127
SMOKVA
(Ficws carica L. Moraceae)
Nar odna i mena: smokveni ca, smokovni ca, figovnik, smoka.
Opi s bi l j ke: oni sko drvo, sa r azgr anat om kronj om. Gr ane su mr ko zel ene
boj e. Li stovi nai zmeni ni , veliki, i zdel j eni nepr avi l no. Na ml adi m gr anama pr i
dnu list su zalisci. Cvet ovi su zat vor eni u omot a kr u kas t og obl i ka. Takav j e
kasni j e i pl od. Opl oenj e vr i i ns ekt u unut r a nj os t i ovog omot aa u kome su
cvetovi . Smokva r as t e u Sredozeml j u.
Dr oga: kori st i se pl od (Fr uct us Cari cae).
Hemi j ski sast av: eer, or gans ka ki sel i na, pekt i n, mas na ulj a, prot ei n.
Upot r eba u medi ci ni : regul i e varenj e, a kao aj kori st i se kod j aki h nazeba.
DIVIZMA
(Verbascum thapisforme Schrader Scropulariaceae)
Nar odna i mena: bel operka, vunavka, divlj i t abak, utocvi j et.
Opi s bi l j ke: dvogodi nj a bi l j ka vi soka do 2 met r a, st abl j i ka us pr avna pokr i -
vena vunas t i m dl akama. Pr ve godi ne razvi j a pr i zemne listove, a dr uge i stabl j i ku.
Li stovi dugul j ast i , debel i kr upni . Pr e ma v r hu le se smanj uj e. Cvetovi su na
gor nj em del u bi l j ke ut e boj e. Ras t e na suvom i kameni t om t er enu, kr aj r e ka
i pot oka. Pl od aur a.
Dr oga: sakupl j aj u se cvet ovi bez ai ca (Flos verbasci ) i l i stovi (Fol i um Ver -
basci ).
Hemi j ski s as t av: eer, sluz, saponi n, et ar s ko ulj e, gor ke mat eri j e, mi ner al ni
sastoj ci.
Upot r eba u medi ci ni : svezi l i stovi za l eenj e r ana. Del uj e kao l ek pr ot i v
hemor oi da, dobar j e pr ot i v di erej e. Leci mnoge kone bol esti .
ZELENIKA
( aquifolium L. Aquifoliaceae)
Opi s bi l j ke : r a s t e ka o ip, nekad kao drvo do 10 met ar a visine. Li stovi i
gr ane goli. Lie koaste, sjajno, grubo testerasto. Cvetovi pol aze iz pazuha listova,
beli ili crvenkast e boje. Pl od j e crvena kotuni ca. Rast e u umama.
Dr oga: kori ste se listovi, pl od i kor a kor ena (Folium, f ruct us co r t e x Ili ci s)
He mi j s ki s a s t a v : go r ka ma t e r i j a , i li ci n, v os ka , guma , i l e ks ov a ki s e l i na
Ne upo t r e bl j a v a s e u n a r o d n o j me di ci ni , bo bi ce s u o t r o v n e .
POMORANDA
(Citrus aurantium L. Rutaceae)
Opi s bi l j ke: dr vo koj e r as t e u t opl om podnebl j u. Li stovi su j aj asti , r a i r eni
kao kri l a. Cvet ovi su bel i, dvopol ni . Pl od j e ut e boj e, vel i i ne j abuke, razvi j a se
kao bobi ca.
Dr oga: kor a pl oda (Crt ex f ruct us Aurant i i ) et ar s ko ul j e i z kore, nezrel i pl o-
dovi, cvet ovi (Flos Aurant i i ), et ar s ko ul j e i z cvetova.
Hemi j ski sast av: et ar s ko ulj e, hesperi di n, kal i j um, gorki glikozid, kr i s t al ni
glikozid, vi t ami n C, gor ka ki sel i na, t ani n, l i muns ka i j abuna ki sel i na.
Upot r eba u medi ci ni : osi m to j e veoma kor i s na u i shrani , zna se da j e obn>
sredst vo za popr avl j anj e krvi , r azmene mat er i j e i za regul i sanj e varenj e.
128
DiVIZMA ZELENIKA
NARANDA SMOKVA
129
KUKURUZ
OSKORUA
DIVLJI KESTEN
BRUSNICA
130
KUKURUZ
(Zea mays L. Gramineae)
Nar odna i mena: kur uza, pr emant ur , carevka, enka.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a bi l j ka vi soka do 2,5 met r a. St abl j i ka snana, sa
i roki m l i stovi ma. Mu k cvet ovi kao metl i ca, na v r hu st abl j i ke a enski su u
pazuhu donj i h l i stova. Iz l i sni h omot aa za vr eme cvet anj a izbij aj u enski cvetovi
u par ovi ma i zovu se kukur uzna svila. Pl od j e kl i p, sa zbi j eni m s emenkama-
-zrni ma.
Dr oga: kukur uzna svi l a (St i gmat a Maydi i s) pl od i kukur uzne klice.
Hemi j ski s as t av: mas no et ar s ko ulj e, smol a, guma, mi ner al ni sastoj ci, l i -
nol na ki sel i na, fi tosteri n, vi t ami n E.
Upot r eba u medi ci ni : svi l a se daj e kao di ur et i k i sredst vo za mravl j enj e. Kod
edema i s t var anj a kamenca, cistitisa, s r ani h bol esti i gi ht a i r e ume dobar lek.
OSKORUA
(Sorbus domestica L. Rosaceae)
Nar odna me na : kudi j a, oskorunj ak, br ekani ca, kudi j a.
Opi s bi l j ke: dr vo vi soko do 15 met ar a. Li stovi perast i , sloeni par no na
dugoj drci . Cvet ovi sakupl j eni u grozdast oj cvasti, bel i ili rui ast i . Pl od ut e
boje. Ras t e u umama, na zeml j i t u sa dost a vl age i krea.
Dr oga: kori st i se pl od oskorue (Fr uct us Sorbi ).
Hemi j ski s as t av: eer, sorbit, sarboza, dekst roza, t ani n, et ar s ko ulj e, vosak,
j abuna ki sel i na, sorbi nska i par as or bi ns ka ki sel i na.
Upot r eba u medi ci ni : sasuen pl odovi u nar odnoj medi ci ni kor i s t e se pr ot i v
di arej e, za i enj e mokr ani h organa, regul i sanj e r ada s t omaka. Bi l j ka j e dobr a i
za l eenj e kal j a, skorbut a, kamenca, ienj e krvi .
DIVLJI KESTEN
(Aesculus Hippocastanum L. Hi ppocas t anaceae)
Nar odna i mena: gorki kest en, divlj i kost anj , bel i kest en, konj ski kost anj .
Opi s bi l j ke: dr vo vi soko do 20 met ar a, r azgr anat e kronj e. Li stovi sakupl j eni
u gr upu od 7 l i sti a el i psast o zai l j eni h. Cvet ovi grozdasti , bel e boj e. Pl od aur a
sa bodl j ama. Ras t e divlj e, sadi se i u par kovi ma. Doivi duboku s t ar os t i pr eko
200 godi na.
Dr oga: i cvet ovi bi l j ke (Flos Hi ppocast ani ), kor a (Cort ex Hi ppocast ani ) kao i
zrel o seme.
Hemi j ski s as t av: glikozid eskul i n, t ani n, saponi n, krob, mast , smol a, gor ke
mat eri j e.
Upot r eba u medi ci ni : pr ot i v neural gi j e, cr evni h obol j enj a, liaj eva, pr o i r eni h
vena, r eumat i zma, hemoroi da, kat ar a di saj ni h or gana.
BRUSNICA
(Vaccinium Vitis idaea L. Ericaceae)
Nar odna i mena: bor ovka, branj aa, medvee groe, rdea, borovni ca.
Opi s bi l j ke: mal i zi mzel eni bun, vi sok svega 30 s ant i met ar a. Iz pazu ni h
pupol j aka pri zeml j i izlaze l i snat i i cvet ni i zdanci . Li stovi u dva r eda, nai zmeni ni .
Cvetovi sakupl j eni u grozdast e cvasti bel e ili cr vene boj e. Pl od j e cr vena bobi ca,
gorkog ukusa. Ras t e u uma ma i na peanoj podlozi.
Dr oga: kori st e se listovi (Fol i um Vitis i daeae).
Hemi j ski s as t av: ar but i n, t ani n, f l avonol , hi dr oht non.
Upot r eba u medi ci ni : u nar odu se uzi ma pr ot i v grozni ce, kamenca u bubr egu,
bol esti eluca, r e ume i gi ht a. Bobi ce se j edu svee ili se od nj i h pr avi kompot .
131
OPUTINA
(Polygonum aviculare L. Polbgonaceae)
Nar odna i mena: troska, ni ska ptij a t rava, oput i na neugl edna, j ednogodi nj a
biljka, r ast e kao korovo svuda. Stabl j i ka j e puzava, gr ane pokri vene liem razni h
oblika.
Cvetovi beli ili ruiasti, smet eni u pazuhu listova.
Dr oga: upot rebl j ava se nadzemni i zdanak (Herba Polygoni).
Hemi j ski sast av: et arsko ulje, sluz, t ani n, silicij umova kiselina.
Upot r eba u medi ci ni : kori sti se za l eenj e bei ke i bubrega. U nar odu se
veru j e da pomae i zbaci vanj e kamena. Lekovi ta j e kod eerni h bolesti, diarej e,
ira u el ucu i na duodennumu.
B A D E M
(Prunus Amygdalus Stockes Rosoceoe)
Nar odna i mena: amendul a, pi t omi badem, baj an, mendal j .
Opi s bi l j ke: drvo visoko do 5 met r a. Listovi dugulj asti, po ivici testerasti .
Cvetovi bl edorui asti . Pl od kotuni ca. Rast e u Pri morj u, u topl i j i m kraj evi ma.
Dr oga: seme gorkog badema (Amygdal ae amar ae semen), seme sl atkog
badema (Semen Amygdal ae dulcis).
Hemi j ski sast av: mas no ulje, gorke materi j e, guma, cij anogenetski heterozid,
bel anevi ne, sluz.
Upot r eba u medi ci ni : upot rebl j ava se mnogo u kozmetikoj industrij i. Sl atki
badem veoma j e kori sta u i shrani . Gorki badem j e sedati vum, proti v bolova i
greva kod zapal j en j a organa za di sanj e i dr.
MANDARINA
(Cirtus nobi t e L. Rutaceae)
J uno voe sa l opt ast i m pl odom bobice. Veoma pri j atnog ukusa i mi ri sa, sa
mnogo vi t ami na C i eera.
LINCURA
(Gentiana lutea L. Gentianaceae)
Nar odna i mena: raven, kouti na, br ada, svi, srani k.
Opi s bi l j ke: viegodinj a zel j asta bilj ka, vi soka do 1,5 met r a. Kor en snaan,
debeo. St abl o uspravno, i zraste posl e nekol i ko godina. Listovi sedei, elipsasti, pl a-
viasti. U pazuhu l istova smeteni uti cvetovi na dugi m drkama. Pl od aura.
Rast e na pl ani nama, obronci ma.
Droga: koristi se koren bil j ke (Radi x Gent i anae).
Hemi j ski sast av: gori na potie od t ri glikozida, sadri j o eer, pekti n.
Upot reba u medi ci ni : odl i an l ek za j aanj e st omaka. Ul azi u sastav mnogi h
aj eva za apeti t. Troi se mnogo u i ndustri j i gorki h pia.
BOROVICA OBINA
(Juniperus communis L. Cupsessaceae)
Nar odna i mena: venj a, borovni ca, smreka, smreki na.
Opi s bi l j ke: zimzeleni us pr avan grm. igliaste listove, po t ri u prl j enu.
Dugi su 8 do 10 mi l i met ara. Pazuhu listova j avi se u prol ee si tni cvetovi
koji se pret varaj u u pl od bobice, t amno modr e boje, skoro crne. Pl od sazri t ek
sledee godine, i t ek t ada pot amni .
Dr oga: zreo osuen pl od (Juni peri fructus) Pl od j e mesnat , veliine graka.
Od t r i ki l ograma sveih bobica dobij e se 1 ki l ogram sueni h. Svaka bobica i ma
3 semenke. Miris pri j atan, ukus sl adunj av, a zat i m gori.
Hemi j ski sast av: naj vie et arskog ulja, eera, smole, t ani na.
Upot r eba u medi ci ni : mnogost rano; za leenj e reume, gi hta i mokr ani h or-
gana. Del uj e i anti septi no. Zat i m, kori sti se za l eenj e pl uni h bolesti, kat ar a
creva i eluca.
132
MANDARINA
LINCURA
BOROVICA
OBINA
BADEM
OPUTTNA
133
PEPELJUGA SOJA
M LAA PODBIJEL
134
PEPELJUGA
(Chenopodium ambrosioides L. Chenopodiaceae)
Nar odna i mena: divlji spana, rvenka, pepel j uga mi ri l j ava, sami rao.
Opis bi l j ke: j ednogodi nj a, sivozelena bi l j ka nepri j at nog mi ri sa. St abl o us -
pravno, r azgr anat e. Listovi na dugi m dr kama, mal i . Cvetovi sakupl j eni u metl i cu
na vr hu grani ce. Rast e svuda, naroi t o na zaput eni m mest i ma.
Droga: i z bilj ke se proi zvodi ul j e koj e j e veoma ot rovno (Ol eum Chenopodi i ).
Hemi j ski sast av: trimetil a' min, et arsko ulje, kamfor, askari dol .
Upot reba u medi ci ni : prot i v greva, histerij e, reumat i zma, glista, ameba
dezi nteri j e.
S OJ A
(Glycine hispida Moench. Leguminosae)
Nar odna i mena: j apanski bob.
Opis bi l j ke: omal ena, j ednogodi nj a bi l j ka si tnog semena. I ma r azgr anat u
stablj iku, vel i ke listove i l j ubi aste cvetove. Seme j e bubreast o. Rast e svuda, gaji
se i kao l ekovi ta bilj ka. Kori sti se seme. Sadri bel anevi ne i mas na ulja, r azne
kisel ine i vi t ami ne Be i K. Dobr a j e paa za pele. Iz semena se proi zvodi mas no
ulje, soj i no br ano i sir.
Upot reba u medi ci ni : daj e se kao hr ana za dij etal ce. Povol j no del uj e na
el udac.
MLADA
(Corydalis cava Schw. Papaueroceae)
Nar odna i mena: golubi j a gua, petlii, kokoica, pi j evac.
Opi s bi l j ke: viegodinj a zel j asta bi l j ka sa krt ol ast i m kor enom stabl o us-
pravno, neno. Listovi dvoj no i t roj no useeni . Cvetovi u grozdastoj cvasti, crven-
kast e boj e. Rast e naj ee u bukovi m umama.
Droga: kori sti se koren (Radi x Cavae).
Hemi j ski sast av: alkaloid, kori dal i n, protopi n, bul bokapi n.
Upot r eba u medi ci ni : zbog vel i ke otrovnosti bi l j ke ni j e dobro da se kori sti u
narodnoj medi ci ni . Zna se da del uj e na smi renj e cent ral nog nervnog si stema, prot i v
krvarenj a zuba i za i zbaci vanj e glista.
PODBEL
(Tussilago farfara L. Compositae)
Nar odna i mena: konj ski kopi tac, repui na.
Opis bi l j ke: mal a viegodinj a zelj asta bi l j ka sa pol oeni m ri zomom. Li stovi
debeli, okrugli, perast o dl ej eni . Cvetovi j ar ko uti, j eziasti, sakupl j eni u glavice.
Rast e na vl ani m mest i ma.
Droga: sakupl j aj u se listovi (Fol i um Far f ar ae) i cvetovi (Flos Farf arae).
Hemi j ski sast av: gorki glikozid, tusi l agi n, sluz, i nul i n, gal na ki sel i na.
Upot reba u medi ci ni : dobar j e kao aj za ubl aavanj e, za i spi ranj e grla, za
smi ri vanj e napada ast me. Preporuuj e se uvek kada su oboleli organi za di sanj e.
To j e poznat a sl uzna droga.
135
TIKVICA
(Cucurbita moschata Cucurbitaceae)
Bil j ka koj a se sadi u ba t ama i mnogo kori sti u i shrani . Upot rebl j avaj u se
ml adi pl odovi za kuvanj e. Povr t ar s ka ti kvi ca rast e poleglo kao ni za bun. Cvetovi
uti, kr upni kao i listovi. Pl od dugul j ast, bl edozel ene boj e.
RAZVODMK
Salamum dulcamara L. Solanaceae)
Nar odna i mena: paskvi ca, ugaslica, gorkoslad, ti mbol j a.
Opi s bi l j ke: r ast e kao grmi , Viegodinj a bi l j ka sa povi j eni m stabl om. Lis-
tovi razliitog oblika, obi no srcasti . Cvetovi u cvasti grozdastoj rui aste boje.
Pl od crvena bobica. Rast e svuda, naroi t o na vl anoj podlozi.
Dr oga: osuene stabl j i ke (Dul camarae stipes).
Hemi j ski sast av: gorki glikozid, sl atki dul kari n, al kal oi d solanin, t ani n, mi -
ner al ne soli.
Upot r eba u medi ci ni : dobar di ureti k, pospeuj e mokrenj e. Leci reumat i zam,
kone bolesti, kat ar organa za disanj e, zapal j enj e zglobova.
TRBULJA (otrovna)
(Oenanthe fistulosa L. Vmbelliferae)
Nar odna i mena: vodeni mora, konj ski mora, kropil o, morak.
Opi s bi l j ke: viegodinj a zelj asta bilj ka, vi soka do 1,5 met ra. Stabl j i ka raz-
granat a. Li stovi si tno delj eni, podvodni listovi konasti . Cvetovi beli, u ti tatoj
cvasti. Rast e kraj bar a i movara.
Dr oga: kori ste se zreli plodovi (Phel l andri i fructus).
Hemi j ski sast av: et arsko ulje, mas no ulje, smol a.
Upot r eba u medi ci ni : u nar odu se daj e prot i v as t me i nadi manj a. S obzi rom
da j e bi l j ka veoma ot rovna, bolje i zbegavati upot r ebu kao nar odnog l eka.
socivo
(Lens esculenta L. Papilionaceae)
Opis bi l j ke: j ednogodi nj a zelj asta bilj ka. St abl o uspravno, pri osnovi r az-
granat o. Listovi perasti , izdueni. Pr i dnu lisne drke j e ral j i ka koj a se obavij e
oko ograde drveta. . Cvast i ne nekol i ko cvetia pl ave boje, ponekad su beli. Pl od
mahuna sa po dve semenke.
Droga: kori sti se seme bilj ke (Semen Lenti s).
Hemi j ski sast av: bel anevi ne, celuloza, masti , eer, fosfati, krob, ekst r ak-
t i vne mat eri j e bez azota.
Upot reba u medi ci ni : veoma hranl j i vo i l ako svarl j i vo seme. Dobar j e lek
proti v crevni h kat ar a.
136
TRBULJA
(otrovnol
TI KVI CA
SOIVO
RAZVODNI K
CRNI SLEZ
PITOMI LAN
137
ZOB
POTONJAK
JEAM
138
POTOCNJAK
(Lythrum salicaria L. Lythraceae)
Nar odna i mena: vrbi ca, vrbi i ca, dr enak, ibrij a.
Opi s bi l j ke: i zrast e do 2 met r a vi si ne. St abl j i ka r azgr anat a, l i stovi dugul j ast i .
Cvetovi sakupl j eni u cvast, crvene boj e. Kor i s t e se vr bovi sa cvet ovi ma. Sadr i
t ani n, pekt i n i dr uge mat er i j e koj e lece zapal j enj e sl uzni ce.
Z O B
(Avena sativa L. Gramineae)
Nar odna i mena: ovas, kr upa, ovaz, pi t oma zob.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a bi l j ka. St abl o us pr avno, vi soko do 1,5 met ar a. Li s-
t ovi dugi, obrasl i dl akama. Cvast met l i ca. Pl od s r as t ao sa pl evi com.
Dr oga: sakupl j a se seme (Semen Avenae).
Hemi j ski s as t av: gl avni sast oj ak j e krob, mas no ulj e, l ecitin, fosfat, kal ci j um,
vi t ami n C, jod, eer, pr ovi t ami n D, vosak, eer.
Upot r eba u medi ci ni : Od zr na se pr avi aj pr ot i v kal j a i ka t a r a creva.
Ovs ena ka a stavl j a se na i reve, leci i r eumat i zam. Ovsene pahul j i ce u s avr emenoj
i ndust ri j i proi zvode se kao kor i s t an sast oj ak u dej oj i shrani .
JECAM
{Hordeum vulgare L. Gramineae)
Nar odna i mena: bij elo ito, j eam, vi eredac, ozi mac, j emak.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a zel j asta bi l j ka vi soka do 1 met r a. Pr e ma vr et enu
kl as a razl i kuj e se dvor edni od vi er edni h vr s t a j ema. Sa kl asa pol azi dugako
csj e. Br zo sazreva.
Dr oga: kori st i se zr no (Hordei fructus) i prokl i j al a bi l j ka.
Hemi j ski s as t av: al kal oi d hor deni n se nal azi u prokl i j al om j emu. Zr no sadri
kr ob i sluz, vi t ami na A, B, D i E.
Upot r eba: od j emenog br a na mesi se hl eb. Kao aj dobar j ej pr ot i v groznice,
skor but a, di arej e. Kori st i se mnogo u i ndust ri j i pi va. U f ar maceut s koj i ndust ri j i
spravl j a se br a no i z prokl i j al og i osuenog j ema. Ono i ma vi soku hr anl j i vu
vr ednos t .
CRNI SLEZ
{Malva silvestris L. Malvaceae)
Nar odna i mena: guj a t r ava, ur ea t r ava, cr ni slez, sl ezenovac.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a zel j asta bi l j ka, i zrast e do 1 met r a vi si ne. Li stovi na
dugoj petelj ci, okrugl i , bubreast i , dl akavi . U pazuhu l i stova s me t ena po dva do
t ri rui ast a cvet a. Bi l j ka i ma veoma razvi j en kor en. Ras t e svuda, na nj i vama,
zapu t eni m mes t i ma, kr aj put eva, na ubr i t i ma.
Dr oga: kori st i se cvet i list bi l j ke (Flos et Fol i um Mal vae)
Upot r eba: i cvet i list se upot r ebl j avaj u u obl i ku aj eva pr ot i v kal j a. To
j e j edna od naj cenj eni j i h bi l j ki za l eenj e j aki h nazeba i za ubl aavanj e kal j a.
PITOMI LAN
(Linum usitatissimum L. Li naceae)
Nar odna i mena: eten, presl ej , ket en, l en.
Opi s bi l j ke j ednogodi nj a zel j asta bil j ka, i zrast e do 80 s ant i met ar a. St abl j i ka
t anka, obrasl a si t ni m l i sti i ma. Gor e r azgr anat a, na vr hu grani ca po j edan nean
pl avi cvet. Pl od j e aur a.
Dr oga: kori st i se s eme (Lini semen).
Hemi j ski s as t av: sluz, mas no ulj e, vi t ami n F, pr ot ei n i bel anevi na.
Upot r eba: sl uz j e dr agoceno sredst vo za ol akavanj e varenj a, omek avanj e
sapal j enj a koe i sluzokoe. Laneno br a no se daj e kao obl og pr ot i v t eki h bol ova
kod poj ave i ra. Laneno ul j e dobar j e l ek pr ot i v opekot i na.
139
R A
(Secale L. Gramineae)
Opi s bi l j ke : j ednogodi nj a bi l j ka. Ras t e u vi si nu do 2 met r a. St abl j i ka t anka,
us pr avna, na v r hu dl akava. Li stovi s u sabl j asti pl avi ast e boj e. Kl as na vr hu st abl a
vr l o j e dugaak. Pl evi ca i ma kr at ko osje. Od svi h i t ari ca naj bol j e podnosi hl ad-
nou, pa us peva i na s ever u Evr ope.
Dr oga: kori st i se pl od, odnos no zr na bi l j ke.
Hemi j ski s as t av: mnogo kr oba i bel anevi ne.
Upot r eba: od r aanog br a na veoma j e zdr av hl eb i dr uga peci va. Spol j a
se br a no st avl j a kao obl oga na r a ne i i reve.
PROLJEVAK (otrovan)
(Grot i ol a officincUis L. Schrophulariceae)
Nar odna i mena: mi l i ca, vodeni dubaac, gorski t roskot ac, abl j ak.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka sa t a nki m ri zomom. St abl j i ka vi soka do 50
s ant i met ar a. Li stovi nas pr amni , sedei, si t no t es t er as t i po ivici. Cvet ovi kr upni , na
dugi m dr ka ma u pazuhu l istova, svet l e boj e sa cr veni m ili ut i m pr ugama. Pl od
j e aur a. Ras t e na vl ani m mes t i ma.
Dr oga: kori st i se nadzemni deo bi l j ke pr e cvet anj a (Herba Grat i ol ae).
Hemi j ski s as t av: graci ol i n, t ani n, guma, smol a, soli, mas no ulj e.
Upot r eba: ri zom j e dobr o sredst vo za ienj e, pr ot i v napada ui i bol ova
u j et ri . Spol j a leci i reve. est i su sl uaj evi t r ovanj a pa se ne dozvol j ava upot r eba
u nar odnoj medi ci ni . U naunoj medi ci ni bi l j ka se upot r ebl j ava za spravl j anj e
t i nkt ur e.
UREVAK (otrovan)
(Convallaria majalis L. Li i i aceae)
Nar odna i mena: baber, carevo cvee, bij eli dragol j ub (uri ca).
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a zel j asta bi l j ka. Svake godi ne i z istog r i zoma
izbij e nova bi l j ka sa dva duga, t a nka zai l j ena lista. Cvet ovi su zvonii bel e
boj e, u gr upi na vr hu bi l j ke, veoma pr i j at nog mi ri sa. Ras t e po umama, kr aj
pot oka, u vr t ovi ma.
Dr oga: kori st i se l i st (Conval l ari ae fol i um), nadzemni deo bi l j ke (Conval l ari ae
her ba) i cvet (Conval l ari ae flos).
Hemi j ski sast av: het erozi di , et ar s ko ulj e, glikozid, convol amar i n.
Upot r eba: veoma cenj en l ek za l eenj e s r ani h obol j enj a. S obzi rom da j e
bi l j ka ot r ovna ne t r eba j e kori st i t i u nar odnoj medi ci ni . Li stovi u vi ns kom si ret u
stavl j aj u se pr ot i v gl avobol j e, zat i m, pr ot i v bol ova kod r eumat i zma.
ROTKVA
(Raphanus sativus L. Cruciferae)
Nar odna i mena: vr t na r ot kva, cr na rot kva, t r upka, povrt ni ca, r odakva.
Opi s bi l j ke: zel j asta bi l j ka sa r epas t i m kor enom ija vel i i na zavisi od pod-
loge na koj oj uspeva. St abl o us pr avno, r azgr anat e, dl akavo. Li stovi su kr upni , du-
boko useeni . Gaj i se odavno u ba t ama za i s hr anu i kao lek.
Dr oga: naj vi e se upot r ebl j ava kor en bi l j ke (Radi x Raphani ) .
Hemi j ski sast av: s umpor na j edi nj enj a, eer, mast , celuloza, azot ne mat eri j e,
fosforne ki sel i ne, kr ob. Ka da r ot kva sadri veu kol i i nu s umpor nog het er ozi da
ona j e l j ua.
Upot r eba: kori st i se kao hr ana, zai n i l ek. Sok r ot kve dobar j e prot i v kal j a.
Daj e se za pobol j anj e apet i t a, i za br e i zl ui vanj e mokr ae. Seme bi l j ke del uj e
pr ot i v gl j i vi ni h obol j enj a. Kor en se kori st i u i s hr ani gde uj edno del uj e i l ekovi to.
PROLJEVAK - MI LI CA
(otrovno)
URI CA
(otrovno)
ROTKVA
RA
140
141
LI SI JI REP
SOMINA
(otrovno)
IPAK
142
LI SI CJ I R E P
(Echium vulgare L. Boraginaceae)
Nar odna i mena: vuiji rep, lisiina.
Opi s bi l j ke: viegodinj a zelj asta bi l j ka vi soka oko 2,5 met r a. Rast e svuda,
veoma j e rasprost ranj ena. Kao l ek cenj ena prot i v sr ani h oboljenja, kao di uret i k
(pospeuj e mokrenj e).
S OMI NA (otrovna)
Juniperus sabina L. Cupressiaceae)
Nar odna i mena: gl uva smreka, gluac, smrdl j i ka, savi na.
Opi s bi l j ke: zi mzel eni gr m visok do 4,5 met r a. I ma dve vrst e l i stova: j edni
su mal i , polegli, drugi dui i iljasti. Iz enski h cvet ova druge godi ne sazru cr ne
bobice. Rast e u kameni t om kru, pored mora, sadi se u par kovi ma.
Dr oga: upot rebl j ava se grani ca bil j ke u cvat u (Herba Sabi nae).
Hemi j ski sast av: j ak ot rov sabinol, si ret na i mravl j a kiselina, et arsko ulje,
smol a, gorke mat eri j e.
Upot r eba: zbog vel i ke otrovnosti ne t r eba j e upot rebl j avat i . Kori ena kao
sredstvo za izazivanj e pobaaj a, spolj a u mast i ma, za j aanj e kose. U naunoj
medi ci ni bi l j ka se kori sti za spravl j anj e l ekova.
S I P A K
(Rosa canina L. Rosaceae)
Nar odna i mena: epurak, divlj a rua, pasj a rua, ipek.
Opi s bi l j ke: r as t e kao gr m ili omanj e dr vo do 2 met r a visine. Stabl j i ke su
t anke i vitke, savi j ene i obrasl e t rnj em. Li stovi nepar no perast i , po ivici si tno t es-
terasti . Cvetovi su svetl oruiasti, lepi, po dva do t r i zaj edno. Pl od crven, j aj astog
oblika, sa mnogo semenki i dlaica. Rast e po umama, kamenj ar u, kr aj put eva.
Dr oga: kori sti se pl od (Cynosbati fructus).
Hemdi j ski sast av: eer, mnogo vi t ami na C, t ani n, organske kiseline,
avanj e. S obzi rom na vel i ku vrednost vi t ami na C preporuuj e se kori enj e i pka
preko cele godi ne sok, mar mel ada, si rup i nar avno kao aj naroi t o u t oku
zi mski h meseci kao prevent i va prot i v nazeba.
143
L I MUN
(Citrus medica L. Rutaceae)
Opi s bi l j ke: r as t e kao ib ili dr vo vi soko do 10 met ar a. Cvetovi usaml j eni u
grozdast oj cvast i smet eni u pazuhu koasti h, sj aj ni h l istova. Cvet ovi beli, spol j a
rui asti , l ako opadaj u. Pl od j e bobi ca, vl ei i ne j abuke, ut e boj e, ponekad zel ene.
Unut r a pl od podel j en na kr u ke. Ima. mnogo s emenki . Iz pl oda se cedi sok. Ras t e
u topl i j i m pr edel i ma.
Dr oga: pl odova kor a (Cort ex f ruct us Citri), et ar s ko ul j e (Ol eum Ci tri ) i sok
(Succus Li moni s).
Hemi j ski s as t av: et ar s ko ulj e, hespi ri di n, kal i j umova, kal ci j umova i fosforna
ki sel i na, vi t ami n C.
Upot r eba: dobr o del uj e na srce i bubr ege, pr ot i v gi ht a i r eumat i zma, pr ot i v
neuroze, skorbut a, hemor oi da.
UTILICA
(Genista tinetoria L. Papilionaceae)
Nar odna i mena: util ica, ut i l ova t r ava, zanovest , dr enk.
Opi s bi l j ke: r azgr anat gr m do 2 met r a vi si ne. Gr a ne us pr avne, obrasl e nai z-
meni ni m dugul j ast i m l i em. Na vr hovi ma uti cvetovi sakupl j eni u grozdast e
cvasti . Ras t e u uma ma i na s uvi m l i vadama.
Dr oga: cvet (Geni st ae flos), s eme bi l j ke (Geni st ae Semen).
Hemi j ski s as t av: geni stei n, l uteol i n, gor ke mat eri j e, al kal oi e, vosak, et ar s ko
ulj e, vi t ami n C, sluz.
Upot r eba: za i zl ui vanj e mokr ae, za pobol j anj e r ada or gana za var enj e,
pr ot i v gi hta, bol ova ui.
VRANILOVA TRAVA
(Origanum vulgare L. Labiatae)
Nar odna i mena: babi na dubi ca, gor ka met a, dobrovol j ka, mr avi nj ac.
Opi s bi l j ke: st abl o pr i dnu pol egl o a zat i m se uspravl j a, listovi j aj asti , cve-
t ovi sakupl j eni u kl as as t u cvast, crvene, ponekad pl avi ast e boj e. Ras t e na s uvi m i
svet l i m mes t i ma.
Dr oga: sakupl j a se bi l j ka u cvat u (Herba Ori gani ).
Hemi j ski sast av: et ar s ko ul j e sa 50/o t i mol a, smol a.
Upot r eba: kao ant i sept i k, pr ot i v greva, za j aanj e s t omaka, pr ot i v prol i va.
Spol j a pr ot i v zapal j enj a koe i sl uzni ce. St avl j aj u se i obl oge na grl o kod z apa-
lj enj a. Sl ui kao zain, a kori st i se i u i ndust ri j i kozmet i ki h pr epar at a.
PAPRIKA
(Capsicum annuum L. Solanaceae)
Nar odna i mena: cr veni papar , papar at a, pi t er, pasj i dumbi r .
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a bi l j ka, vi soka do 50 s ant i met ar a. St abl o gol o
us pr avno, sl abo r azgr anat o. Li stovi el i psasti , cvet ovi pognut i , ut e ili l j ubi aste
boj e. Pl od mnogos emena bobi ca, okr ugl a ili dugul j ast a, mes nat a, koast a. Boj a
zel ena ili j akocr vena. Ras t e u ba t ama, sl ui za i s hr anu.
Dr oga: mes nat i deo pl oda ( Fr uct us Capsici).
Hemi j ski s as t av: vi t ami n C, pr ovi t ami n A (karot i n), ci t ri n, ksantofi l , ka p-
sant i n, al kal oi d kapsai ci n.
Upot r eba: u i s hr ani dobra, ka da ni j e l j ut a. Kor i st i se za l eenj e al kohol i zma
i nar komani j e, ali u naunoj medi ci ni .
144
VRANI LOVA TRAVA
PAPRIKA
LIMUN
UTI LI CA
KANDILICA
LESKA
145
KRKAVI NA - KRUINA
UMSKA JAGODA
146
KRUSINA KRKA VINA
(Rhamnus frangula L. Rhamnacea)
Nar odna i mena: pasj a l eska, kr kovi na, smrdl j i ka, trl j i ka.
Opi s bi l j ke: r as t e kao gr m do 3 me t ar a vi si ne, ili kao dr vo do 8 m. Kor a
ml ade bi l j ke zel ena, kasni j e s mee boj e. Li stovi zail j eni i t est erast i . Cvet ovi ne u-
gl edni , smet eni u pazuhu lista, zel ene boj e. Pl od j e kot uni ca, crnol j ubi ast e boj e.
Ras t e u umama, i na obal ama r eka.
Dr oga: kori st i se kor a (Cort ex Fr angul ae) koj a se ski da u prol ee, a upot r eb-
l j ava se t ek dr uge godi ne.
Hemi j ski s as t av: oks i met i l ant r ahi noni , frangul a-ki sel i na, j abuna ki sel i na,
kal ci j ev oksal at, vel i ka kol i i na vi t ami na C.
Upot r eba: regul i e r ad or gana za varenj e, pomae kod zastoj a i zl ui vanj a
ui, pr ot i v unog kamenca, odst ranj uj e t oksi ne, isti krv.
UMSKA JAGODA
(Fragaria vesca L. Kosaceae)
Nar odna i mena: r dea j agoda, fragul a, suni ca, j agodnj ak.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a pol egl a bi l j ka vi soka svega 15 cm. Li stovi na dugoj
drci, dl akavi i t est erast i . Na v r hu su bel i cvetovi . Pl od j e mek, soan, cr vene
boj e. Ras t e u umama, napr opl anci ma, na l i vadama i panj aci ma.
Dr oga: kori st e se listovi (Fol i um Fr agar i ae), nadzemni deo bi l j ke bez cvet ova
(Herba Fr agar i ae), a u nar odnoj medi ci ni i ri zom (Rhi zoma Fr agar i ae) .
Hemi j ski s as t av: t ani n, sluz, or gans ke ki sel i ne, mnogo vi t ami na C, eer,
vone ki sel i ne.
Upot r eba: u nar odu se daj e pr ot i v bol esti j et r e i pr ot i v proUva. Pl od se
mnogo kori sti u i shr ani .
KANDILICA (otrovna)
(Aquilegia vulgaris L. Ranunculaceae)
Nar odna i mena: grl i ek zvonce, lulica, popi na kapi ca.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a zel j asta bi l j ka vi soka do 80 cm. St abl o us pr avno,
golo, r azgr anat o, obrasl o dl ai cama. Donj i l i stovi vi est r uko del j eni . Cvet ovi su
vrl o l epi kao zvonii bele, rui ast e ili l j ubi aste boj e. Ras t e po uma ma i l i -
vadama.
Dr oga: kori st i se s eme (Aqui l egi ae Semen), sveza i osuena bi l j ka (Aqui l egi ae
Herba), kao i sok bi l j ke (Succus Aqui l egi ae).
Hemi j sski sast av: u celoj biljci i ma ci j anogenet skog het erozi da koj i j e l ekovi t,
ali i ot rovan, zat i m nal azi se vi t ami n C i mas no ulj e.
Upot r eba sada se kori st i s amo u nar odnoj medi ci ni za l eenj e skorbut a, za
i zl ui vanj e mokr ae i poj aano znoj enj e.
L ES KA
(Corylus avellana L. Betulaceae)
Nar odna i mena: lesj ak, liska, ol enik, j egra.
Opi s bi l j ke: ib vi sok do 5 m. listovi srcasti , po obodu t est erast i . Cvet ovi
su sa odvoj eni m pol ovi ma. Mu ki cvetovi su u cvasti resa, a enski lie na pupo-
lj ak. Pl od j e orai ca s me t ena u kupukoj aj e ponekad sva u dl ai cama. Ras t e oko
nasel j a samoni kl o.
Dr oga: kori st e se rese i pl odovi (Flos Coryl i avel l anae)
Hemi j ski sast av: mas no ulj e, bel anevi ne.
Upot r eba: pr ot i v nazeba, zapal j enj a pl ua, za znoj enj e, pr ot i v mal okr vnos t i ,
l upanj a srca, kr var enj a.
Ako se mnogo upot r ebl j ava poveava kr vni pri t i sak.
147
JEDIC (otrovan)
(Aconitum napellus L. Ranunculaceae)
Nar odna i mena: kl obui , modr i nal ep, vuj i emer, prebj eda.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka, vi soka do 1,5 m. I ma dve kr t ol e obl i ka repe,
na gornj oj s t r ani povezane dr kom. J e dna a nosi stabl j i ku, a dr uga pupol j ak i z koga
e t ek dr uge godi ne ni i nova st abl j i ka koj a j e gola i us pr avna. Li stovi sa pe-
tel j kom, razdel j eni , dl akavi . Cvet ovi su sakupl j eni u grozd, l j ubi aste, bel e ili crvene
boj e. Ras t e po panj aci ma, po vl ani m mes t i ma, na pl ani nama.
Dr oga: kori st e se l i stovi (Fol i um Aconiti), bi l j ka u cvet u (Herba Aconi ti ), a
naj vi e kr t ol e (Tuber a Aconi ti ).
Hemi j ski sast av: al kal oi di (akoni t i n i napel i n).
Upot r eba: l eenj e neural gi j e, upal e zglobova, iijasa, kod gi hta, r eumat i zma,
i vane grozni ce i di fteri j e.
Zbog vel i ke ot rovnost i ne upot r ebl j avat i u nar odnoj medi ci ni !
VILINO SITO
(Carlina acaulis L. Compositae)
Nar odna i mena: bel i t r n, bodi, kr avi nac, vraj i stri c.
Opi s bi l j ke: ni ska, pol egl a vi egodi nj a bil j ka, sa kr at ki m st abl om. Li stovi
bodlj ikavi, rascepl j eni . Cvet j e vel i ka, sj aj na, bel a zvezdast a gl avica. Pr e d nevr eme
cvet bi l j ke se zatvori . Kad sazri, ostaj e sito koj e vet ar raznese. Ras t e na s uvi m
mest i ma, pa nj aci ma i u umama.
Dr oga: kori st i se kor en (Radi x Carl i nae).
Hemi j ski sast av: et ar s ko ulj e, smol a, t ani n, vosak, i nul i n, r azni t er peni .
Upot r eba: kao ant i bakt er i j s ko sredst vo u nar odnoj medi ci ni . isti creva, pos -
peuj e mokr enj e. Kao ka a leci r a ne i i reve.
BRESKVA
(Prunus persica Rosaceae)
Opi s bi l j ke: veoma l epo drvo, iji se pl od kori st i mnogo u i shrani .
Upot rebl j ava se j o i cvet i list.
Upot r eba: dobar j e za regul i sanj e stolice, smi r uj e nerve, spravl j a se i si r up
pr ot i v glista.
Br eskvi n pl od dobar j e u sveem stanj u, ili se pr er auj e u sok i mar mel adu.
Tr eba ga kori st i t i u i s hr ani pr eko cele godi ne.
148
VI LI NO SITO
JEDI
(otrovno)
BRESKVA
149
GAVEZ
PUZAVA PIRIKA
KUKUREK
(otrovno)
JELA
150
J E L A
(Abies alba L. Pinaceae)
Nar odna i mena: bor i ka, am, j al a, j el ovi na
Opi s bi l j ke: kao vi t ko drvo, kr o nj a nal i k na pi r ami du.
St abl o pokr i veno l j uskavom, cr venkas t om kor om. Igl i ce gust o nai kane oko
gr ana. Jel a i zrast e i do 50 me t ar a vi si ne, oenski cvet ovi su visei, mu ki su slini
maci , ut e boj e. Pl od j e i arka. Ras t e u et i nar s ki m uma ma i po vl ani m
dol i nama.
Dr oga: kor i st i se ml adi i zdanci , j o dok su u s mei m l j uski cama.
Hemi j ski s as t av: abi eti n, t er pent i n, et ar s ko ulj e, borni l acet at , pi nen i l i -
monen.
Upot r eba: dobar j e l ek za i nhal i r anj e kod br onhi j al ni h smet nj i , kao si rup za
j aanj e i regul i e kr vot ok.
KUKUREK (otrovan)
(Helleborus viridis L. Ranunculaceae)
Nar odna i mena: zdravac, kuri ca, mal i spre, pas t or ka.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka sa s nani m c r mm ri zomom. St abl o us pr avno,
mal o r azgr anat o. Li stovi renj evi ti , dvoj no perast i .
Cvet ovi zel ene boj e, sa pet l ati ca. Pl od me ak. Ras t e na l i vadama, u svet l i m
uma ma i vonj aci ma.
Dr oga: kori st i se r i zom bi l j ke (Rhi zoma Hel l ebori vi ri di s).
GAVEZ
(Symphytum officinale L. Boraginaceae)
Nar odna i mena: cr ni gavez, ki l nj ak, svatovci , vel i ka sadul a.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka sa debel i m i r azgr anat i m kor enom, koj i j e
spol j a sme, a i znut r a ut. St abl j i ka r azgr anat a, gr ubo dl akava vi soka do 1 m.
Donj i listovi kr upni , j eziasti, eki nj asti . Cvet ovi su kao si t ni zvonii, bel e ili
rui ast e boj e, smet eni u pazuhu gornj i h l i stova. Ras t e na vl ani m mest i ma.
Dr oga: kori st i se kor en bi l j ke: (Radi x Symphyt i ).
Hemi j ski s as t av: veoma l ekovi t i al ant on, hol i n, t ani n, sluz, smol a, eer,
guma, as par agi n i al kal oi d si nl i to-ci nogl osi n.
Upot r eba: al ant on leci r ane i s pr eava t r ovanj e krvi . Bi l j ka j e dobr a za
l eenj e pl uni h obol enj a, j aki h nazeba, i s t omaka.
PUZAVA PERIKA
(Agropyrum repens L. Gramineae)
Nar odna i mena: borni ca, per i ka, pi rak, pi revi na.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka, r as t e kao dos adan korov. Puzava j e, vi soka
do 1 m. Li stovi dugi , pl osnati , rapavi , pl avi asti , obrasl i dl ai cama. Cvet ovi su u
t a nki m kl asovi ma dugi m do 10 cm. Ras t e na l i vadama, pol j i ma i itu.
Dr oga: kori st i se ri zom bi l j ke (Rhi zoma Gr ami ni s)
Hemi j ski s as t av: ugl j eni hi dr at i , saponi ni , sluz, kal i j eve soli, gvoe, vi t ami ni
A i B, or gans ke ki sel i ne.
Upot r eba: za i enj e krvi , kod nedos t at ka vi t ami na i mi ner al ni h soli. Re -
gul i e met abol i zam, l eci ekceme, r eumat i zam, gi ht, ubr zava mokr enj e.
151
KIBIZLA CRVENA
(Ribes rubnim L. Saxifragaceae)
Nar odna i mena: pet r ovs ko groe, grozdi , i vanovo groe, bori ak.
Opi s bi l j ke: ib vi sok do 1 m. Li stovi renj evi to del j eni, dvoj no t est erast i .
Cvet ovi dvopol ni , u grozdast oj cvasti , ut e boj e. Pl od bobi ca naki sel og ukusa,
cr vene boj e.
Ras t e na vl ani m mes t i ma.
Dr oga: kori st i se pl od bi l j ke ( Fr uct us Ribis).
Hemi j s ki s as t av: eer, sl obodne ki sel i ne, pekt i n, pent ozan, bel anevi ne, ma s -
no ul j e.
Upot r eba: sok j e dobar pr ot i v grozni ce, s kor but a i s r ani h obol enj a.
TI KV A
(Cueurbita Pepo h. Cucurbitaceae)
Nar odna i mena: dul ek, bundeva, l udaj a, mi si raa.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a puzava bi l j ka sa st abl j i kom dugom do 10 m. Li s-
t ovi su vel i ki , srcasti , pl i t ko pet odel ni , t est erast i . Cvet ovi su u pazuhu l i stova
zl at no ut e boj e. Odvoj eni h su pol ova. Pl od l opt as t a mal o spl j ot ena boba bel i -
ast o ut e boj e, i znut r a nar andas t a i mes nat a. U sr edi ni j e mnogo s emenki .
Gaj i se po ba t ama i nj i vama.
Dr oga: kori st i se zreo pl od i s eme (Semen et Fr uct us Cucurbi t ae)
Hemi j s ki s as t av: mas no ulj e, fi tosteri n, bel anevi ne, gl obul i n, eer, l ecitin,
smol a, nat r i j um.
Upot r eba: za l eenj e psori j aze, zapal j enj a t ankog creva, t ekoa or gana za
mokr enj e, kod hr oni nog nefri ta, kod s r ani h bol esni ka, pr ot i v gi ht a i r eumat i zma.
SPANAC
(Spinacia oleracea L. Chenopodi aceae)
Nar odna i mena: : pi nat , pi nat , zelj e obi no.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a ili dvogodi nj a bi l j ka. St abl o us pr avno, r azgr anat o,
golo. Li stovi su na dugi m dr kama, j aj ast i meki su, zel ene boj e.
Ras t e i sadi se mnogo zbog vel i ke hranl j i vost i .
Dr oga: upot r ebl j avaj u se l i stovi (Fol i um Spi naci ae).
Hemi j s ki s as t av: bel anevi ne, mast i , eer, mat er i j e bez azota, celuloza, mi -
ner al ne soli, mnogo gvoa.
Upot r eba: veoma kor i s t an za mal okr vne. Lako se vari , pa se pr epor uuj e kao
di j et al na hr ana. Dobr a j e hr a na pr ot i v s kor but a i kod obol j enj a bubrega, j er iza-
zi va mokr enj e.
STEA petoprsta
(Potentilla anserina L. Rosaceae)
Nar odna i mena: bezani ca, gusj a t r ava, srcepuc.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka sa s nani m ri zomom. Li st ovi per as t o del j eni,
dugul j ast i i t est erast i . Cvet ovi sitni, ut e boj e. Ras t e s vuda nar oi t o na podl ogama
bogat i m sol i ma.
Dr oga: kori st i se nadzemni i zdanak (Herba Anseri nae) i kor en (Radi x Ans e-
rinae).
Hemi j ski s as t av: t ani n, soli, gor ke mat eri j e.
Upot r eba: dobar l ek pr ot i v srdobol j e, kr var enj a, greva, di arej a.
SPANA
STEA - PETOPRSTA
152
RI BI Z CRVENI
TI KVA
153


GOROCVET BELI GRAB
154
KOKOTAC
(Melilotus officinalis L. Papilionaceae)
Nar odna i mena: divlj a detel i na, dral j evi na, medna detelj a.
Opis bi l j ke: dvogodinj a zelj asta bilj ka. St abl o uspravno, r azgr anat o pri dnu,
visoko do 1 m. Li stovi u grupi , po t r i na j ednoj drci . Listii dugi, testerasti , na
nal i j u dl akavi . Cvetovi ute ili bel e boje, si tni u grozdastoj cvasti na vr hu
stabl j i ke. Rast e svuda, po l i vadama i umama.
Droga: kori st e se vrhovi grani ca kada j e bi l j ka u cvet u (Meliloti herba).
Hemi j ski sast av: tani n, kumar i n, heterozi di .
Upot r eba: kori sti se ugl avnom u nar odnoj medi ci ni . Daj e se kod mi grene,
bol esti oiju, prot i v greva, ubl auj e bolove.
B O B
(Vicia faba L. Papi l i onaceae)
Nar odna i mena: bobac, konj ski bob, vel i ki bob, beb.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a zelj asta bilj ka, vi soka do 1,5 m. Lie sitno,
okruglasto, cvetovi beli, pl od mahuna. Rast e u bat ama, gaji se za i shranu.
Droga kori sti se cvet i mahuna (Flos et f ructus viciae fabae).
Hemi j ski sast av: asparagi n, tirozin, leucin.
Upot r eba: cvet ubl aava bol ove i pomae kod i zbaci vanj a kamenca. Dobar j e
l ek kod upal e bei ke.
BELI GRAB
(Carpinus betulus L. Betulaceae)
Rast e na vl ani m mest i ma. Naj ee j e u dr u t vu sa bukvom i j avorom.
List mu j e si tno testerast, po t ome se razl i kuj e od sitnog graba.
GOROCVET (otrovan)
{Adonis vernalis L. Rannunculaceae)
Nar odna i mena: gorac, gorocvijet, ut a sasa, zeji mak.
Opi s bi l j ke: bilj ka i ma snaan, t amni ri zom obr as t ao il iastim korenj em.
Iz ilica r as t u upave stabl j i ke vi soke do 30 cm. Ne neki m od nj i h su cvetovi,
kr upni , ut e boj e. Rast e po st epama, kod nas u s ever nom del u zemlj e.
Droga: kori sti se cela bilj ka, koj a sadri zel enu boj u i kad j e suva.
Hemi j ski sast av: kardi ot oni na heterozi da, saponizid, akoni t na kiselina, ado-
nitol, smola, mast i .
Upot r eba: dobar j e l ek za srana oboljenja, j aa r ad sranog miia. Ne
t r eba ga upot rebl j avat i bez saveta l ekara.
155
SMRAK
(Morchela esculenta L. Helvellaceae)
Opi s: vr s t a peur ke sa ei ri em razl i i tog obl i ka. Nekad j e i zduen, zaob-
lj en, uvek j e nabor an i suava se pr e ma vr hu. Mr ke j e boj e, a s por e su bel i ast e.
Dr ka ci l i ndri na, u sredi ni upl j a. U sveem st anj u s mr ak j e s mee boj e, ponekad
cr venkas t . Kad se osui r et ko pout i . Pr i j at nog j e mi r i sa i ukus a: i veoma dobr a
za j el o.
VRGANJ
(Boletus edulis Buli. Polyporaceae)
Opi s : peur ka s a l opt as t i m ei rom koj i obodom nal ee na dr ku. Izr as t e do
20 cm. vi si ne. Mr ke j e boj e, ili cr venkas t a. Odozdo i ma mnogo cevi ca bel e i
ut e boj e. Dr ka krt ol ast a, bel a ili mr ka. Pr i j at nog mi r i sa i ukus a.
BU MUKOR
(Mucor mucedo L. Mucoraceae)
Bua, pl esan, konas t a gljiva.
Brzo s e mnoi , kvar i nami r ni ce. St var a paui nas t u bel u ili cr nu pr evl aku na hl ebu,
pekmezu, vou i dr.
BLAGVA
(Amanita caesarea Scop. Agaricaceae).
Gl j i va bez hl orofil a, kao i ostal e. Sat kana od si t ni h konaca. Izvr s na za j el o.
PASJI KUPUS (otrovan)
(Vincetoxicum officinale Moench)
Nar odna i mena: di vl j a papr i ka, pasj a riga, kr vni k, l i st avi na.
Opi s bi l j ke: i z j akog ri zoma i zrast e stabl j i ka, r azgr anat a, upl j a, dl akava,
vi soka do 1,5 m. Li st ovi nas pr amni pr i dnu stabl j i ke, el i psasti . Gor e su l ancet ast i .
Cvet ovi bel i ast i ut i u ti tastoj cvasti. Rast e na sunani m, suvi m mest i ma.
Dr oga: kori sti se bi l j ka u cvet u (Herba Vincetoxici).
Hemi j ski sast av: glikozidi, saponi n.
Upot r eba: da j e za znoj enj e, mokrenj e, ali pot o j e bi l j ka j ako ot rovna t r eba
j e izbaciti i z upot r ebe.
156
MUKOR
SMRAK
VRGANJ
PASJI KUPUS
(otrovno)
BLAGVA
157
BELI SLEZ
BIBER
DIVLJI PERUN
(otrovno)
158
BISER
Biber nigrum L. Piperaceae)
Nar odna i mena: crni papar, karabi ber.
Opi s bi l j ke: viegodinj a bi l j ka povij ua, iz Azije. Pr i j at nog mi ri sa i ukusa,
l j uta.
Dr oga: kori sti se pl od bi l j ke (Fruct us Pi peri s nigri).
Upot r eba: dobar zain, a kao l ek daj e se za pobol j anj e apet i t a.
DIVLJI PERSUN (otrovan)
(Aethus L. Vmbelliferae)
Na r o d n a i me n a : d r o bn a t r ube l i ka , kukut a , pa s j i perun, si tna t rubel i ka.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a bi l j ka sa vr et enas t i m korenom, bel e boj e. Stabl o
uspravno, visoko do 1 m. Li stovi perast o useeni, lie na domai perun. Cvetovi
bel i u ti tastoj cvasti. Rast e divlj e kao korov.
Dr oga: kori st e se listovi (Fol i um Cynapii) i cela bi l j ka (Herba Cynapi i ).
Hemi j ski sast av: et ar sko ulje, alkaloid, gorke i smol aste mat eri j e, glikozid.
Upot r eba: ne t r eba j e ni kako' kori sti ti u nar odnoj medi ci ni , veoma j e ot -
rovna. U naunoj medi ci ni kori sat i se za pravl j enj e l ekova.
BELI SLEZ
(Althaea officinalis L. Malvaceae)
Nar odna i mena: bel odun, slez, slezovina, trandofi L
Opi s bi l j ke: viegodinj a zelj asta bilj ka, vi soka do 2 m. I ma j ak mesnat ,
beo, r azgr anat koren. Stabl j i ka prava, pr i dnu odrvenj ena. Cela bi l j ka j e obrasl a
dl akama, pa i ma sr ebr nast u boj u. Lie t rokrpast o, dl akavo.
dl akama, pa i ma s r ebr nas t u boj u. Lie t rokrpast o, dl akavo. Cvetovi ruiasti,
Rast e po ri tovi ma, na vl anoj podlozi.
Droga: kori sti se kor en bil j ke (Radi x Al thaeae), listovi, (Fol i um Al thaeae)
i cvet (Flos Al thaeae).
Hemi j ski sast av: sluz, krob, pekti n, t ani n, eer, asparagi n, mas no ulje, mi -
ner al ne soli, fosfor i organske kisel ine.
Upot r eba: odl i an l ek za ubl aavanj e kal j a kori sti se kod svi h vrst a nazeba
bronhi j al ni h zapal j enj a i zapal j enj a pl ua, kod zapal j enog debelog creva i mat e-
rice, kao i spolj a za l eenj e opekoti na.
159
JETRENJACA
(Marchantia polymorpha L. Marchantiaceae)
Opi s bi l j ke: r as t e na vl anoj zemlj i, pol egl o. Naj ee j e nal azi mo na s t e-
nama. Us pr avl j aj u se pl odonosni pehar i i u nj i ma pl odonosna tel aca. Bi l j ka se
veget at i vno r azmnoava. U poj edi ni m kr aj evi ma kori st i se za l eenj e obol el e j etre-
(ot uda i me). Uz to, dokazano j e da j e dobar di uret i k.
MRAZOVAC (otrovan)
(Colchicum autumnale L. Liliaceae)
Nar odna i mena: j esenj i kaun, bal uak, mr azova sestri ca, divlj i kukur uz,
voak.
Opi s bi l j ke: i z vi egodi nj e kr t ol e sa s mei m l j us kama razvi j aj u se duge
pet el j ke na i j em se v r hu razvi j a cvet sa est l j ubi ast i h l ati ca. Pl od j e aur a.
Ras t e na pa nj aci ma i l i vadama.
Dr oga: kori st i se s eme i l ukovi ca bi l j ke (Semen et t uber Colchici).
Hemi j ski sast av: kol hi ci n, veoma ot r ovan al kal oi d.
Upot r eba: i skl j ui vo u naunoj medi ci ni s obzi rom na vel i ku ot rovnost .
MAJI REPAK
(Phleum pratense L. Gramineae)
Bi l j ka pr i pada porodi ci t r ava. Ras t e po panj aci ma, l i vadama, umama.
Cvet j e u kl asast oj cvast i koj a mnogo podsea na maj i r e p (otuda i me).
VRTNI MAK (otrovan)
(Papaver comniferum L. Papaveraceae)
Nar odna i mena: dri j emak, afion, aa, pi t omi mak.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a l et nj a bi l j ka. St abl o us pr avno, mal o r azgr anat o,
pl avi ast e boj e. Cvet ovi usaml j eni , na vr hu, bel i, l j ubi asti , crveni . Pl od aur a
sa mnogo si t nog semena.
U celoj biljci nal azi se ml eni sok gor ko j e).
Dr oga: kori st i se s eme bi l j ke (Semen Papaveri s) i opi um, sok i z nezr el i h
aur a (Succus Papaver i s i mmat ur i ) .
Hemi j ski as as t av: u soku se nal azi mor f i n i pr eko 20 al kal oi da.
Upot r eba: opi j um i z nezrel e aur e dobar j e sedati v, hi pnot i kum, za s mi r a-
vanj e kal j a, i dr. Duga upot r eba dovodi do navi ke o emu t r eba vodi ti r auna.
Vee doze i duga upot r eba r azar aj u ner vni si stem. Ne sme se upot r ebi t i bez
savet a l ekar a.
KOPRIVA
(Urti co dioica L. Urticaceae)
Nar odna i mena: ara, vel i ka pekaa, pi t oma kopri va, vel i ka kopri va.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a zel j asta bi l j ka vi soka do 1 m. St abl o us pr avno, l i s -
tovi srcast i i nas pr amni , t est erast i . Bi l j ka j e pokr i vena ot ri m dl ai cama koj e pr i
dodi r u l ue sok koj i ari kou. Cvetovi su zel ene boj e, u viseoj cvasti . Ras t e ka o
dos adan korov, svuda.
Dr oga: kori st i l i st i kor en bi l j ke (Fol i um et r adi x Urt i cae).
Hemi j ski s as t av: hlorofil, t ani n, vi t ami ni , or gans ke ki sel i ne.
Upot r eba: aj od lia daj e se pr ot i v hemor oi da i kod di arej e. Kor en bi l j ke
dobr o j e sredst vo za l eenj e kor ena kose. Ml ada kopr i vt kori st i se za i s hr anu, j e r
j e bogat a vi t ami ni ma.
160
JETRENJAA
MAJI REPAK
VRTNI MAK
(otrovno)
MRAZOVAC
(otrovno)
KOPRIVA
161
DOBRI I CA - SA KORENOM
KAMI LI CA
DUNJA
LJUBI I CA
162
D U N J A
(Cydonia obloga Mili. Rosaceae)
Nar odna i mena: gunj a, dunj ac, t urunda, funja.
Opis bi l j ke: drvo visoko do 7 m. Gr ane i lie obrasl i dl akama. Cvet ovi
krupni , ruiasti. Pl od u obl i ku j abuke, nepr avi l no grbav, ut, pokri ven dl akama.
Rast e svuda gde uspeva i vi nova loza.
Droga: kori sti se seme i pl od bilj ke (Semen et Fr uct us Cydoni ae).
Hemi j ski sast av: eer, pekt i n, mas no ulje, j abuna i vi nska kiselina, ami -
gdalin, t ani n, sluz.
Upot r eba: kao voe veoma j e zdravo u i shrani . Daj e se kao l ek kod zapa-
lj enj a grl a i st omaka, prot i v prol iva, a spolj a kao dobar l ek prot i v r ana i br a-
davica.
KAMILICA
(Mutricaria chamomilla L. Compositae)
Nar odna i mena: bel a rada, ablj a t rava, l epa kat a, lipica, ti trica.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a bilj ka koj a i zraste do 40 cm. Li stovi si t no r as -
ceplj eni, stabl j i ka brazdast a, cvetovi na vr hovi ma grani ca. U sredi ni cvast j e
uta, oiviena bel i m j ezi asti m cveti i ma. Rast e kraj put eva i na polj ima.
Dr oga: kori st e se cvetovi bil j ke (Flos Chamomi l l ae)
Hemi j ski sast av: et ar sko ulje, smola, guma, gorke mat eri j e, vosak, soli,
mas t i poznat o ul j e kami l i ce u kome j e pl avi asti azul un.
Upot r eba: prot i v svi h zapal j enj a sluzokoe. Ve u pr vi m dani ma ivota daj e
se odoj ad! za smi renj e greva u st omaku. Dobar j e l ek prot i v neuroza, nesani ce,
premorenost i , iijasa, kod r eumat i zma.
Daj e se kod svih st omani h smetnj i , bolesti bubrega, j et r e i ui.
LJUBIICA
(Viola odorata L. L. )
Na r o d n a i me n a : l j ubi ca, mi r i s n a ljubiica, fijola, babj i stolek.
Opi s bi l j ke: viegodinj a zelj asta biljka, pri j at nog mi ri sa, vesni k prol ea.
I ma kr at ak ri zom i koren. Iz ri zoma izbij aj u srcasti listovi na dugi m dr kama.
Cvetovi su sitni, lj ubiasti, poj edi nani . Ras t e svuda.
Droga: kori sti se cvet i ri zom bil j ke (Flos et Radi x Violae odoratae)
Hemi j ski sast av: lj ubiica sadri al kal oi de, gumu, sluz, saponi n.
Upot r eba: daj e se za iskal j avanj e, za spravl j anj e l ekova prot i v ast me, br on-
hi j al nog kat ar a. Ti nkt ur a se daj e prot i v promukl ost i . Mnogo se kori sti u i ndustri j i
kozmeti ke, za spravl j anj e par f ema i dr.
DOBRICICA
(Glechoma hederacea L. Labi at ae)
Nar odna i mena: br t an t rava, kot ur, baj ka, dobri avka.
Opi s bi l j ke: mal a, viegodinj a bilj ka, vi soka do 30 cm. Donj i deo st abl a
r ast e poleglo. Us pr avni deo j e razgranat , sa bubr east i m l istovima, srcast i m i
nas pr amni m. Cvetovi su u pazuhu listova, pl ave boj e sa pur pur ni m t akama. Ras t e
na vl anoj podlozi.
Droga: kori sti se cel a bi l j ka u cvet u (Gl echomae ili Heder ae t errest ri s
summi t as, folium, her ba et succus).
Hemi j ski sast av: t ani n, et ar s ko ulj e, smola, vosak, holin, kalij umove soli,
organske kisel ine, eer i vi t ami n C.
Upot r eba: dobro ut i e na l eenj e di saj ni h put eva i ast me. Pobol j ava met a-
bol izam, del uj e povol j no prot i v neuroza, histerij e, ol akava varenj e, dobar j e l ek
kod smanj ene ki sel i ne (hipoaciditeta).
163
BELA RADA krupna
(Anthemis nobilis L. Compositae)
Nar odna i mena: r i mska kami l i ca, j ar men, kamomi l a, r omani ka.
Opis bi l j ke: viegodinj a bi l j ka visoka do 30 cm. Listovi dvost r uko perastL
Cvetovi krupni , l optasti, poj edi nani . U sredi ni su ute boje, a okol o su l ati ce
s r ebr nas t o bel e boje.
Droga: kori ste se cvet ne glavice (Flos Chamomi l l ae Romanae).
Hemi j ski sast av: et ar sko ulje, gorke mat eri j e, hol in.
Upor t eba: umi r uj e greve, del uj e slino kami l i ci . Dobro j e sredstvo za negu
kose.
PIREVINA
(Tricitum repens L. Gramineae)
Nar odna i mena: pi ri ka, zubaca, galac, bored.
Opi s bi l j ke: dosadan korov sa j aki m ri zomom. Nanosi vel i ke tete polj o-
pri vredi . Stabl o visoko do 1,5 m. Li stovi uski i grubi . Cvetovi u kl asu.
Dr oga: kori sti se ri zom bilj lke (Rhizoma Grami ni s).
Hemi j ski sast av: saponi n, sluz, kr emena kiselina, et arsko ulje.
Upot r eba: deluj e kao slab di ureti k.
P R OS O
(Panicum L. Gramineae)
Na r o d n a i me n a : muh a r , pr o j a , pr os a , j a gl e .
Opi s bi l j ke : v i s o ka j ednogodi nj a bi l j ka sa st abl om do 1 m. Li stovi su dugi
i iroki. Cvetovi su u kl asu sa t ri zat i t ne plevice. Rast e svuda, ne podnosi vel iku
hl adnou.
Dr oga: kori sti se seme bilj ke (Semen Pani ci miliacei).
Hemi j ski sast av: fosfor, kal i j um, magnezi j um, kr emena kiselina, krob.
Upot r eba: od davni na poznat a kao hr ana i lek. Dobar j e di ureti k, podsti e
znoj enj e, leci groznicu, isti krv. Obnavl j a crevnu floru dobar j e za dij etu. Kori sti
se i u i ndust ri j i kozmeti ki h pr epar at a.
BELONOGA
(Saponaria officinalis L. Caryophyllaceae)
Nar odna i mena: s apun j aa, crvena saponari j a, sapun-t rava, sapun-koren.
Opi s bi l j ke: viegodinj a, ukr as na zelj asta bilj ka, i zraste do 1 m. stabl j ika
ravasta, lie usko i dugako, cvetovi rui aste boj e. Rast e na vl ani m mes t i ma
Dr oga: kori st i se kor en bilj ke (Saponari ae r ubr ae radi x)
Hemi j ski sast av: saponizidi,
Upot r eba: s mat r a se da j e dobar ekspekt orans.
164
PIREVINA
BELA RADA KRUPNA
PROSO
BELONOGA
165
ZEJA LOBODA BOJE DRVCE
UTA OVSENICA
BLAGOVANJ
OSAT
166
OS AT
(Cnicus benedictus L. Compositae)
Nar odna i mena: bl aeni kal j , bi bi no zelje, bi skupova brada, meki t r n.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a ili dvogodi nj a zelj asta bilj ka, bodl j i kava i veoma
razgranat a. Visoka do 50 cm, listovi dugi i zailjeni, per as t o delj eni. Po obodu
su otro testerasti . Cela bi l j ka j e ukast a i dl akava. Cvet ne gl avice su na vr hu
grani ca, ut e boj e. Ovoj ni listovi i maj u duge bodlj e. Ras t e u pri morj u, divlje.
Dr oga: kori sti se bi l j ka u cvet u (Cardui benedi ct i herba).
Upot r eba: vrl o mal o se kori sti . Mnogo vie upot rebl j ava se u i ndust ri j i
gorki h napi t aka.
BLAGOVANJ
(Hyssopus officinalis L. Labi at oe)
Nar odna i mena: izop, mi l oduh, i pant, pr avi vr i sak
Opi s bi l j ke: r ast e kao omanj i bun, sa pol oeni m gr anama. Na us pr avni m
gr anama i stablj ici su sedei, debel i listovi. Cvetovi su sakupl j eni u kl as l j ubi aste
boj e. Rast e na suvi m, topl i m mest i ma.
Droga: kori st e se cvetni i zdanci (Herba Hyssopi)
Hemi j ski sast av: et ar sko ulje, t ani n.
Upot r eba: prot i v bolesti pl ua, zubobol j e i nonog znoj enj a, za l eenj e kat ar a
i ast me, regul i e r ad or gana za varenj e, kori sti se i kao zain.
ZEJA LOBODA
^Hieracium pilosella L. Compositae)
Nar odna i mena: runj i ka, ovj a brada, lije uho, zl atni k.
Opis bi l j ke: viegodinj a zel j asta bilj ka, i zraste do 35 cm. Obrasl a j e dl akama,
i ma poleglo j aj asto lie, us pr avnu stabl j i ku. Na vr hunj e gl avi asta cvast o svetl o-
ut e boje. Ras t e na suvom zeml j itu.
Dr oga: kori sti se cela bi l j ka sa kor enom (Hieracii herba)
Hi mi j ski sast av: t ani n, sluz, smol a, gorke mat eri j e, fl avonski deri vat i .
Upot r eba: nar odni l ek prot i v poremeaj a mokrenj a, zapal j enj a bei ke i za
l eenj e liaj eva.
BOJE DRVCE
(Artemisia abrotanum L. Compositae)
Nar odna i mena: ciper, t ur s ki neven, aborat , br odan.
Opi s bi l j ke: r as t e kao pol ubun vi sok do 1 m. Viegodinj a bilj ka, perast i
listovi, cvetovi u ut i m gl avi cama. Rast e divlje, ali se i gaji.
Droga: kori st e se vrhovi gr ana u cvet u (Herba Abrotani ).
Hemi j sski sast av: et arsko ulje, t ani n, gorke mat eri j e.
Upot r eba: prot i v bronhi ti sa, za iskal j avanj e, za bolji apetit.
UTA OVSENICA
(Avena flavescens L. Gramineae)
Nar odna i mena: ut a zob, ut i ovsik, zobika, ovsika, ovsulja.
Opis bi l j ke: Trava, vi soka 3080 cm, uspr avna, r ast e na l i vadama.
Ubraj a se u bolj e t r ave za i s hr anu stoke. Nema medi ci nski znaaj .
167
CVEKLA
(Beta vulgans sp. esculenta Chenopodiaceae)
Gaj i se kao povre u ba t ama i na nj i vama. Dvogodi nj a bi l j ka iji se
kuvan koren kori sti kao sal ata. Kor en j e zadeblj ao, l optast, mal o splj oten, mr ko-
Ij ubi aste boj e. Bilj ka i ma veoma r azgr anat o cvetno stabl o.
SMRDLJIVA KOPRIVA
(Galeopsis dubi a Leers-Labi at ae)
Nar odna i mena: mr t va kopri va, ranj eni ca, zebrat, konopl j enka.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a bilj ka vi soka do 50 cm. St abl o uspravno, razgra-
nat o, dl akavo. Li stovi j aj asti, obrasl i sivim dl ai cama, na dugi m pet el j kama. Cve-
tovi su usnat i , svetlou/te boj e. Rast e na peskovi t om zemlj itu, st enama, kraj
put eva.
Dr oga: kori sti se cela bilj ka u cvet u (Herba Galeopsidis).
Hemi j ski sast av: kr emena ki sel i na, eer, mast , t ani n, gorki fruktozid, pekt i n,
et arsko ulje, hol i n.
Upot r eba: prot i v zapal j enj a pl ua, za iskal j avanj e, kod astme, isti krv.
Spolj a leci ireve.
SALATA
(Lactuca sativa L. Compositae)
Nar odna i mena: vr t na sal ata, moral j a, pi t oma loika, sal ata.
Opi s bi l j ke: dvogodi nj a bi l j ka vi soka do 1 m. Kor en vret enast , stabl o
uspravno, razgranat o. Li stovi pr i osnovi obrazuj u rozetu, a gornj i su krupni ,
okrugl i , sedei, savij eni oko stabl a. Gl avi ce su sredj ne veliine, cvetovi sakupl j eni
u metl i cu, si tni i uti. Gaj i se kao povre.
Dr oga: kori st e se listovi (Fol i um Lactucae).
Hemi j ski sast av: bel anevi ne, kal i j um, nat ri j um, magnezi j um, kal ci j um,
s umpor na i salicij umova kiselina, vi t ami n C i E.
Upot r eba: kori sna bi l j ka u svakodnevnoj i shranL Uz to, del uj e umi ruj ue.
CRVENA DETELINA
(Trifolium pratense L. )
Na r o d n a i me n a : de t e l a , kravl j aa, trolist.
Opi s bi l j ke: viegodinj a bilj ka, sa snani m korenom. St abl o uspravno, mal o
razgranat o, obrasl o dl akom. Donj i listovi su polegli, na dugi m dr kama. Gornj i su
sa kr at ki m dr kama i uspravni . Cvetovi su u glavici rui ast e boj e. Pl od j e
j aj ast a mahuna sa j ednom semenkom. Rasst e na l i vadama, nj i vama, panj aci ma.
Dr oga: kori st e se cvetovi (Flos Trifolii).
Hemi j ski sast av: trifolin, et ar sko ulje, vi t ami n C.
Upot r eba: dobar j e aj za iskal j avanj e, kod as t me i nazeba. Spolja leci rane,
i reve i opekoti ne.
2AVORNJAK (otrovan)
(Delphinium consolida L. Ranunculaceae)
Nar odna i mena: samorot ka, vid, grani ca, kokoti .
Opis bi l j ke; j ednogodi nj a zelj asta biljka, razgranat a, vi soka do 60 cm.
Li stovi si tno izdelj eni. Cvetovi su u grozdastoj cvasti, pal ave boj e. Semenj e crne
boj e. Rast e u itu, naroi t o posle etve.
Droga: kori sti se cela bi l j ka i seme (Consolidae her ba et semen).
Hemi j ski sast av: alkaloid, mas no ulje, heterozi d.
Upot r eba: cela bi l j ka j e otrovna, ne t r eba j e ni kako kori sti ti u narodnoj
medi ci ni . U naunoj medi ci ni kori sti se za spravl j anj e l ekova.
168
CVEKLA
SMRDLJIVA KOPRIVA
SALATA
CRVENA DETELINA
ZAVORNJAK
169
KIM
KALINA
KELERABA
BELA RADA - SITNA
170
BELA RADA SITNA
(Mutricaria chamomila L. Compositae)
Nar odna i mena: bel a r ada, abl j a t rava, l epa kat a, lipica, ti tri ca.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a bi l j ka koj a i zraste do 40 cm. Li stovi si tno r as -
ceplj eni, stabl j i ka brazdast a, cvetovi na vr hovi ma grani ca. U sredi ni cvast j e
uta, oiviena bel i m j ezi asti m cveti i ma. Rast e kraj put eva i na pol j i ma.
Dr oga: kori st e se cvetovi bil j ke (Flos Chamomi l l ae)
Hemi j ski sast av: et arsko ulje, smola, guma, gor ke mat eri j e, vosak, soli,
mas t i poznat o ul j e kami l i ce u kome j e pl avi asti azul un.
Upot r eba prot i v svi h zapal j enj a sluzokoe. Ve u pr vi m dani ma i vota daj e
se odoj adi za smi renj e greva u st omaku. Dobar j e l ek prot i v neuroza, nesani ce,
premorenost i , iijasa, kod r eumat i zma.
Daj e se kod svi h st omani h smetnj i , bolesti bubrega, j et r e i ui.
KELERABA
(Brassica oleracea var. gongylodes L. Cruciferae)
Povr t ar s ka bi l j ka koj a se kori sti u i shrani , j er j e bogat a ugl j eni m hi dr at i ma
i vi t ami nom C.
Dvogodi nj a bi l j ka koj a ve pr ve godi ne f ormi ra zadebl j al o stabl o kao j abuka.
Osnovna podel a kod kel erabe j e na si t nu i kr upnu sortu. Sitnij a j e ukusni j a i
mek a. Kr upne j abui ce su grube, manj e ukusne, t vrde.
K I M
( carvi L. Umbelliferae)
Na r o d n a i me n a : kumi n a , ki mi n , kumi ak, ki mel j .
Opi s bi l j ke: dvogodi nj a bi l j ka sa vr et enas t i m kor enom. St abl j i ka razgra-
nat a, vi soka do 1 m. Li stovi dvoj no i t roj zno perast i , t anki . Cvetovi u ti tastoj
cvast i bel e boj e. Ponekad su crvenkast i . Pl od dugul j ast, si tan. Ras t e na l i vadama
RI STI C N 703 M 10 pet i t na pet i t 28 cic.
i panj aci ma.
Dr oga: kori sti se pl od (Fruct us carvi).
Hemi j ski sast av: azot ne mat eri j e, krob, eer, celuloza, et arsko ulj e, mast,
vosak, smola, t ani n.
Upot r eba: ki m j e poznat o sredst vo za j aanj e st omaka, umi r enj e greva.
aj j e dobar prot i v kol i ka. Del uj e ant i sept i no. Kori st i se kao zain.
KALINA
(Ligustrum vulgare L. Oleaceae)
Nar odna i mena: bel i j orgovan, bi serovo drvo, zimzel en, cr na boba.
Opi s bi l j ke: r ast e kao ib vi sok do 4 m. Li stovi uski, elipsasti, sa kr at ki m
dr kama. Cvetovi sakupl j eni u cvasti metl i ca, bel e ili zel enkast e boj e. Pl od j e
c r na sj aj na bobica. Rast e na svetl i m mest i ma, gde i ma mnogo sunca.
Dr oga: kori sti se kor a i listovi (Cortex et folium Li gustri ).
Hemi j ski sast av: glikozid, gorke mat eri j e, t ani n, smola, saharoza, ligustroL
Upot r eba: daj e se za i spi ranj e ust a i grla, prot i v prol i va i za l eenj e koni h
bol esti.
171
BELI BOB
(Pinus silvestris L. Pinaceae)
Nar odna i mena: bel obor, divlji bor, umski bor, altica.
Opis bi l j ke: drvo visoko do 40 m. sa kronj om nepravi l nog oblika. Li stovi
igliasti, po dve iglice pol aze sa istog mest a.
Dr oga: kori st e se ml adi i zdanci (Turi ones pini).
Hemi j ski sast av: smola, vi t ami n C, gorke materi j e, eer, et arsko ulj e.
Upot r eba: naj ee se daj e kao si rup za iskal j avanj e. Leci gi ht i reumat i zam,
dobar j e za i nhal i ranj e.
PRIMORSKI BOR
(Pinus maritima L. Pinaceae)
Rast e u medi t er anskoj obl asti. Slui i za dobi j anj e t erpent i na.
CRNI LUK
( epa L. Liliaceae)
Nar odna i mena: papul a, crveni l uk, l ukac, kromi d.
Opi s bi l j ke; zel ast a bi l j ka sa r azvi j enom l ukovi com. Podzemno st abl o j e
spl j oteno. Sa nj ega pol aze debel i , uplj i, soni listovi. Lukovi cu t i t e cr venkas t e
l j uske. Cvet ovi su na vr hu u t i t u bel e boj e.
Dr oga: kori st i se l ukovi ca bi l j ke (Bul l us Allii cepae)
Hemi j ski s as t av: et ar s ko ulj e, sluz, s umpor ni het er ozi d (ot uda l j ut i na), fos-
f or na ki sel i na, eer, kverci t i n.
Upot r eba: veoma j e kor i s t an u i shr ani . Pobol j ava r ad s t omaka, srca, iri
kr vne sudove, ol akava i skal j avanj e, pospeuj e mokr enj e. Spol j a l eci r ane, i reve,
pr omr zl i ne, otok.
VRAB SEME
(Lithospermum officinale L. Boraginaceae)
Nar odna i mena: vr apj e proso, bi serka, di vl j a proj a,
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka sa r azgr anat i m vr et enas t i m kor enom, sa koga
pol aze nadzemni i zdanci . St abl o vi soko do 1 m. Veoma r azgr anat o. Li e kopl j asto,
cvet ovi zel enkast i , pl od orai ca.
Dr oga: kori st e se si t ni pl odovi bi l j ke (Semen Milii soli)
Hemi j ski s as t av: t ani n saponi zi di sil ikati, ulja, gume.
Upot r eba: pr ot i v kamenca, a dobar j e di ur et i k (za bre i zl ui vanj e mokr ae).
KROMPIR
(Solanum tuberosum L. Solanaceae)
Opi s bi l j ke: zel j asta bil j ka, kor en ili ast, st abl o us pr avno, pr i vr hu kr i vu-
davo. Lie veliko, po i vi ci useeno. Ras por eeni su po dva vea i dva manj a l ista
zaj edno. Podzemno st abl o j e veoma r azgr anat o: t o j e kr t ol a razl i i tog obl i ka i vel i -
i ne. Cvetovi su bel i ili l j ubi asti . Pl od j e bobi ca ut e boj e.
Nezrel i pl odovi sadre ot r ovni al kal oi d sol ani n.
Dr oga: kr t ol a u sveem st anj u (Tuber Sol ani recens).
Hemi j ski sast av krob, azot ne mat eri j e, mas t i ds.
Upot r eba: veoma vano povr e u naoj i s hr ani pr eko cel e godi ne. Pr i pr ema
se na razl i i t e nai ne. U medi ci ni se kori st i kr ompi r ov kr ob (Amyl um Sol ani) kao
pr a h za posi pan j e.
172
PRIMORSKI BOR
BELI BOR
CRNI LUK
KROMPIR
VRAB SEME
173
ELEBI GRANA
LAZARKI NJA MIRISNA
I VA TRAVA
MAK
174
LAZARKINJA MIRISNA
(Asperula odorata L. Rubiaceae)
Nar odna i mena: l azari ca, pr venac, roj ba, j ar i bro.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka vi soka do 60 cm. Ri zom t anak i val j kast .
St abl o us pr avno, l i stovi prl j enast o r as por eeni . Cvet ovi u t i t u bel e boj e Ras t e
u umama.
Dr oga: kori st i se bi l j ka u cvet u (Herba As per ul ae odor at a)
Hemi j ski s as t av: kumar i n, ulj e, glikozid, gor ke mat eri j e, smol a, et ar s ko ulj e.
Upot r eba: daj e se kao l ek kod obol j enj a ui, zapal j en j a di saj ni h put eva,
isti krv, pospeuj e mokr enj e. Spol j a leci r ane i i reve.
CELEBI-GRANA
(Solidago virga aurea L. Compositae)
Nar odna i mena: zl atica, t api ka, zl ata iba, krki ca.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a bi l j ka vsi oka do 1 m. St abl j i ka us pr avna, gola,
gore r azgr anat a. Li stovi dugi i dl akavi , po ivici t est erast i . Cvet ovi zl at no uti,
sitni, u gl avi astoj cvasti . Ras t e na svet l i m mes t i ma.
Dr oga: kori st e se vr hovi gr ani ca u cvetu. (Herba Sol i dagi ni s).
Hemi j ski sast av: et ar s ko ulj e, t ani n, saponi zi d, fl avonoi di
Upot r eba: u nar odu poznat a kao l ek kod obol j enj a ui, bubrega, bei ke, za-
pal j enj a koe.
IVA TRAVA
(Erodium cicutarium L. Geraniaceae)
Nar odna i mena: iglica, maak, cvene noice, apl j i na.
Opi s bi l j ke: vi egodi nj a zel j asta bil j ka, vi soka do 50 cm. I ma dugaak
koren, r azgr anat o stabl o, per as t e l i stove u rozeti . Cvet ovi su na kr at ki m dr kama
sakupl j eni u t i t u cr vene boj e. Pl od j e nal i k na kl j uni .
Dr oga: kori st i se cel a bi l j ka u cvet u (Erodi i cucut ar i i her ba).
Hemi j ski s as t av: bi l j ka ni j e dovol j no i spi t ana. Sadri ami ne pi r okahet ol .
Upot r eba: i zuzet no dobar hemos t at i k (zaustavl j a krvarenj e).
MAK
(Papaver cornniferum L. Papaveraceae)
Nar odna i mena: dri j emak, afion, aa, pi t omi mak.
Opi s bi l j ke: j ednogodi nj a l et nj a bi l j ka. St abl o us pr avno, mal o r azgr anat o,
pl avi ast e boj e. Cvet ovi usaml j eni , na vr hu, bel i l j ubi ast i crveni . Pl od aur a
sa mnogo si tnog s emena.
U celoj biljci nal azi se ml eni sok.
Dr oga: kori st i se s eme bi l j ke (Semen Papaveri s) i opi um, sok i z nezrel i h
aur a (Succus Papaver i s i mmat ur i ) .
Hemi j ski s as t av: u soku se nal azi morfi n i pr eko 20 al kal oi da.
Upot r eba: opi j um i z nezr el e aur e dobar j e sedati v, hi pnot i kum, za s mi r a-
r avanj e kal j a, i dr. Duga upot r eba dovodi do navi ke o emu t r eba vodi t i r auna.
Vee doze i duga upot r eba r azar aj u ner vni si stem. Ne srne se upot r ebi t i bez
savet a l ekar a.
175
PAS TRNAK
(Pastinaca sativa L. Umbelliferae)
Nar odna i mena: pa kanat , pas t r nak, sl at ka t r ava.
Opi s bi l j ke: dvogodi nj a bi l j ka vi soka do 1 m. Kor en vr et enas t , debeo bel i -
ast. St abl o us pr avno, l i stovi perast i , cvetovi ti tasti . Sadi se u ba t ama, ali r as t e
i divlj e.
Dr oga: kori st i se kor en i pl od (Radi x et Fr uct us Pas t i naceae sati vae)
Hemi j ski s as t av: et ar s ko ulj e.
Upot r eba: dobar j e di uret i k, umi r uj e bolove, leci grozni cu. Kor en j e dobar
za j aanj e el uca.
I S LANDS KI LI SAJ
(Cetraria islandica Ach. Parmeliaceae)
Nar odna i mena: gorj anski mah, i sl andska mahovi na, pl uni k, pl ani ns ka ma -
hovi na.
Opi s bi l j ke: r as t e u hl adni m kr aj evi ma na severu Evr ope i Amer i ke, na
vi soki m pl ani nama gde j e pr eko cel e godi ne hl adno. Nal i k j e na mal i gr m koj i
i zrast e do 10 cm Na s t r ani pr e ma svetl osti j e mas l i nas t e boj e, a na drugoj s t r ani
j e bel i ast. Sveza bi l j ka j e kr past a, kad se osui pot puno pobel i .
Dr oga: kori st i se cela bi l j ka (Li chen i sl andi cus).
Hemi j ski s as t av: l i heni n, ugl j eni hi dr at i , r azne ki sel i ne, sluz.
Upot r eba: u s ever ni m zeml j ama nar od upot r ebl j ava ovu bi l j ku za i s hr anu.
U medi ci ni se spravl j aj u l ekovi pr ot i v kal j a, povraanj a, prol i va i za j aanj e
el uca.
NAPRS TAK (otrovan)
(Digitalis purpurea L. Scropi ul ari aceae)
Nar odna i mena: di gi t al i s pur pur ni , pus t i kar a crvena, babi n napr s t ak.
Opi s bi l j ke: dvogodi nj a bi l j ka. St abl o vi soko do 2 m. Pr ve godi ne razvi j e se
pr ozemna rozet a sa vel i ki m l i st ovi ma. Dr euge godi ne i zrast e stabl j i ka i pur pur ni
zvoni i u grozdast oj cvasti . Pl od j e aur a. Ras t e s amoni kl o ali se sadi na ve-
l i ki m povr i nama zbog l ekovi tosti . I ma j e i u vr t ovi ma.
Dr oga: Kori st e se l i stovi bi l j ke (Fol i um Di gi tal i s pur pur eae)
Hemi j ski s as t av: glikozidi, saponi n, r azne ki sel i ne.
Upot r eba: vaan l ek za srce, regul i e pri t i sak, upot r ebl j ava se kod zapa-
l j enj a pl ua.
Zbog vel i ke ot rovnost i bi l j ku ne t r eba kori st i t i u nar odnoj medi ci ni !
VI LI NA KOS A
(Cuscuta europeae L. Convolvulaceae)
Nar odna i mena: pr edence, samovi l a, strica, vraj i tri k, el e-t rava.
Opi s bi l j ke: Jednogodi nj a par azi t na bi l j ka. I ma t anku, konas t u r azgr anat u,
ut o-zel enu stabl j i ku, bez lia. Cvet ovi su j oj sitni, bez dr ke skupl j eni u okr ugl e
gl avice. Cvet a pr eko l eta. Pl od j e aur a sa s i t ni m semenj em. Par azi t i r a na kopri vi ,
hmel j u, konopl j i i dr ugi m bi l j kama.
Dr oga: upot r ebl j ava se nadzemni deo bi l j ke u cvet u (Herba Cuscut ae)
Hemi j ski s as t av: t ani n, gl ikozidi i dr.
Upot r eba u medi ci ni : Rani j e se upot r ebl j aval a za l eenj e gri pa i neki h en-
ski h bol esti . U novi j e vr eme se pr epor uuj e u vi du aj a kao sr edst vo za proi a-
vanj e; meut i m, pot o se s mat r a da j e ot rovna, t r eba bi t i veoma obazri v pr i l i kom
upot r ebe.
NAPRSTAK
(otrovno)
176
PATRNAK
ISLANDSKI LIAJ
VI LI NA KOSA
S A D R A J
Str.
UVOD
LEKOVITO BILJE U PRIRODI _ _ _ _ _ _ _ _ 5
PRAVILNA ISHRANA I VITAMINI U LEKOVITOM BILJU 6
KOZMETIKA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 1 0
LEKOVITO BILJE U KOZMETICI _ _ _ _ _ _ _ 1 2
BILJARSKI KALENDAR 15
ATLAS LEKOVITOG BILJA ILUSTROVANI DEO 21
LITERATURA 177
178
Strana 2122 Strana 3334
SMREKA (Picea excelsa link.)
HRAST (Quercus robur)
ESTOSLAVICA (Veronica offi-
cinalis)
KUKUTA (Conium maculatum)
DOBRIICA (Glechoma Inedera-
ceum)
Strana 2324
BREZA (Betula alba)
KRUKA (Pirus communis)
NAN (Mentha piperita)
PA VIT (Clematis vitalba)
Strana 2526
KRASTAVAC (Cucumis sativus)
ARIS (Larix europaea d. c.)
SASA (Anemone pulsatilla)
KLEKA (Juniperus communis)
SLATKA PAPRAT (Polypodium
vulgare)
Strana 2728
BOR (Pinus silvestris)
DESPIK (Lavandula vera)
ROSOPAS OBINI RUSA
(Chelidoium majus)
IZOP (Hyssopus officinalis)
CRNA GORUICA (Brassica ui-
gra l. koch)
Strana 2930
MILOGLED (Sanicula europaea)
MATINJAK (Melissa officinalis)
ClAK (Arctium cappa)
CUVARKUCA (Sempervivum te-
ctorum)
Strana 3132
TRNJINA (Prunus spinosa)
BULKA (Papaver rhoeas)
UTI BAGREM (Colutea arbo-
rescens)
MASLINA (Olea europaea)
JOVA CRNA (Alnus glutinosa)
PAPRENA METVICA (Mentha pi-
perita)
BORAC (Borago officinalis)
BUNIKA (Hyoscyamus niger)
Strana 3536
LAVANDA (Lavandula officina-
lis)
PETROVAC (Agrimonia eupato-
ria)
ZLATICA (Ranunculus ficaria)
HAJDUKA TRAVA (Achillea
millefolium)
Strana 3738
VINOVA LOZA Vitis vinifera)
OBINA PAPRAT (Aspidium fi-
lix mari)
GLADI ZEJI TRN (Ononis
spinosa)
PELIN (Artemisia absinthium)
Strana 3940
TRAVA OD SRDOBOLJE (Poten-
tilla tormentilla)
PODUBICA (Teucrium chama-
edrys)
PISKAVAC (Succisa pratensis)
Strana 4142
RIBIZ CRNI (Ribes nigrum)
2ABLJAK (Ranunculus scelera-
tus)
TURICA (Agrimonia eupatoria)
MlSlNAC (Cinoglossum officina-
le)
BOROVNICA (Vaccinium murti-
llus)
Strana 4344
KUPINA (Rubus fruticosus)
TARATINCICA KRASULJAK
(Bellis perennis)
VODOPIJA (Cichorium intybus)
POLJSKA PRESLICA (Equise-
tum arvense)
179
Strana 4546
Strana 4950
PLAVI PATLIDAN (Solanum
melongena)
ROTKVICA (Raphanus sativus)
PREICA CRVOTOCINA (Ly-
copadium clavatum)
MEDVEDE GROZDE (Arctostap-
hylos uva ursi)
Strana 5152
RESNIK (Eupatorium connabi-
num)
POKOSNICA (Polygonatum offi-
cinale)
TRENJA (Prunus avium)
PENICA (Triticum vulgare)
Strana 5354
V I D AC (Euphrasia officinalis)
J AVOR (Acer pseudoplatanus)
S RCANI K (Gentiana lutea)
S RCE NJ AK (Polygonum bistorta)
Strana 5556
URMA (Phoenix dactilifera)
VIDOVClCA (Anagallis arvensis)
MRKVA (Daucus carota)
LADOLE (Convolvulus sepium)
LIPA (Tilia europaea)
Strana 5758
AMERI KI KL E K (Thuja occi-
dentalis)
KA DUL J A ALFI J A (Salvia
officinalis)
B RS L J A N (Hedera helix)
(Portulaca oleracea)
Strana 4748
K OR U A N D AR (Coriandrum sati-
vum)
L I KOV A C (Daphne mezereum)
KONOP L J A (Cannabis sativa)
L A N (Linum usitatissimum)
UL J A NA RE PI CA (Brasica na-
pus-oleifera)
VANILA (Vanilla planifolia)
DRAGUAC (Nasturtium offici-
nale)
TROSKOT SA KORENOM (Poly-
gonum aviculare)
BRANKA VEPRINA (Arnica
montana)
Strana 5960
DINJA (Cucumis melo)
CRNI BOR (Punus nigra)
KELJ (Brasica oleracea var. Saba-
uda)
RANILIST (Betonica officinalis)
KARFIOL (Brasica oleracea var.
botritis)
Strana 6162
LUBENICA (Citrulus vulgaris)
PISKAVICA (Trigonella foenum
graecum)
ZILOVLAK BOKVICA (Plan-
tago major)
MASLAAK (Taraxacum offici-
nale)
Strana 6364
APTA (Sambucus ebulus)
VODENA TRBULJA (Oenanthe
aquatica)
AFRAN (Crocus sativus)
JEZEVICA (Dactilis glomerata)
LUCERKA (Medicago sativa)
Strana 6566
KOPARMIRODIJA (Anethum
graveolens)
JARI (Sedum arce)
OMAN (Inula helenium)
MOMClC (Polygala vulgaris)
Strana 6768
ZEC JA STOPA (Geum urbanum)
ZVEZDAN (Lotus corniculatus)
TATULA (Datura stramonium)
ODOLJEN (Valeriana officinalis)
180
Strana 6970
Strana 7172
CRNI DUD (Morus nigra)
POVRATIC (Tanacetum vulgare)
BELA CEMERIKA (Veratrum al-
bum)
BOZUR (Paeonia officinalis)
Strana 7374
EMPRES (Cupresus sempervi-
rens)
BELI JASEN (Fraxinus excelsior)
VUJA STOPA (Aristolochia cle-
matitis)
CRNA SLACICA (Brassica nigra)
Strana 7576
GOROVEZ (Usnea barbata)
HRASTOVA MAHOVINA (Ever-
nia prunastri)
DIVLJA VRBENA (Verbena offi-
cinalis)
RAZLlCAK (Centaurea cyanus)
Strana 7778
DUVAN (Nicotiana tabacum)
PAMUK (Gossypium herbaceum)
Kl JA (Polygala amara)
KOMONIKA (Artemisia vulgaris)
Strana 7980
PIRINAC (Oryza sativa)
POLJSKA GRAHORICA (Lat-
hyrs sativuss)
IRVASOV LlSAJ (Carraqen)
MEDUNIKA (Filipendula ulma-
ria)
Strana 8182
LJOSKAVAC (Physalis alkekengi)
JASEN (Fraxinus excelsior)
OGROZD (Ribes grossularia)
KESTEN (Castanea sativa)
NAR (Punica granatum)
KISELJAK (Rumex acetosa)
IMELA Viscum album)
Strana 8384
LOVORLORBER (Laurus no-
bilis)
SAPUNJACA (Saponaria offici-
nalis)
Strana 8586
MAJKINA DUICA (Thymus ser-
pyllum)
SIMSIRIKA (Berberis vulgaris)
IDIROT (Acorus calamus)
LANILIST (Linaria vulgaris mili)
Strana 8788
SUNCOKRET (Helianthus annuus)
VLASACA (Bromus inermis)
PAJE GNEZDO (Anchusa offi-
cinalis)
KLEKA SA PLODOM (Juniperi
communis)
Strana 8990
MUMULA (Mespilus germanica)
MAURANA (Majorana horten-
sis moench)
TRUBELJIKA OTROVNA (Cicu-
ta vir osa)
JAGORClNKA (Primula officina-
lis hill)
Strana 9192
PLOD MALINE (Rubi idaei)
MRTVA KOPRIVA (Lamium al-
bum)
KUKOLJ (Agrostemna githago)
ZEJI TRN SA KORENOM (Ono-
nis spinosa)
Strana 9394
BREST (Ulmus campestris)
KAFA (Coffea arabica)
ANlS (Pimpinella anisum)
DIVLJA TIKVA (Bryonia alba)
181
Strana 9596
Strana 9798
LOKVANJ (Nymphaea alba)
KUPUS (Brassica oleracea)
KRUINA SA PLODOM (Rham-
nus frangula)
BANANA (Musa sapientium)
KAJSIJA (Prunus armeniaca)
Strana 99100
BELI LUK (Allium sativum)
BELA DETELINA (Trifolium re-
pens)
STRlZUSA (Chamaeplium offici-
nale)
SALEP (Orchis mascula)
Strana 101102
TRAVA OD USLJAME (Veronica
officinalis)
ABLJA TRAVA (Senetio vulga-
ris)
BESNIK (Digitalis ferruginea)
EERNA REPA (Beta vulgaris)
LIVADSKA VLASULJA (Festuca
pratensis)
Strana 103104
GRICA (Manyanthes trifoliata)
DIVLJA SALATA (Lastuca viro-
sa)
ZOVA (Sambucus nigra)
Strana 105106
ORAH (Juglans regia)
POMONICA (Solanum nigrum)
STAVELJ (Rumex obtusifolius)
Strana 107108
Strana 109110
GRA A K (Pisum sativum)
P A S U L J (Phaseolus vulgaris)
A FRA N (Crocus sativus)
VEL EBI L J E (Atropa Belladonna)
P E RUNI KA - B OGI S A (Iris Ger-
manica)
Strana 111112
IVANJSKO CVECE (Galium ve-
rum)
LJIVA (Prunus domestica)
MAUHICA DAN I NOC (Viola
tricolor)
BUKVICA (Betonica officinalis)
LJULJ (Lolium temulentum)
Strana 113114
KOZLAC (Arum maculatum)
PRAZILUK (Allium porrum)
RUMARIN (Rosmarinus offici-
nalis)
Strana 115116
PANClCEVA OMORIKA (Picea
omorika)
PALAMIDA (Cirsium arvense)
SRCOPUC (Antennaria dioica)
STIR (Amaranthus retroflexus)
Strana 117118
ME CJ A A P A (Neracleum sphon-
dulium)
OAJ NI CA (Marrubium vulgare)
ZEJ A S OC A (Oxalis acetosella)
DI MNJ A C A (Fumaria officinalis)
P A T L I D A N (Solanum lycoper-
sicum)
B U KV A (Fagus silvatica)
BOS I L J AK (Ocimum basillicum)
P E R U N (Petroselinum sativum)
ANANAS (Ananas sativa)
REN (Cochlearia) aromatica)
POTPLOTUA (Nepeta cataria)
KANTARION (Hypericum perfo-
ratum)
182
Strana 119120
Strana 123124
TISA (Taxus baccata)
NEVEN (Calendula officinalis)
TRPUTAC (Plantago lanceolata)
PLUNJAK (Pulmonaria offici-
nalis)
Strana 125126
HMELJ (Humulus lupulus)
TIMIJAN (Thymus vulgaris)
KOMORAC-MORAC (Foeniculum
vulgare)
SRDACICA (Leonurus cardiaca)
Strana 127128
NARAND2A (Citrus aurantium)
SMOKVA (Ficus carica)
DIVIZMA (Verbascum thapis-
forme)
ZELENIKA (Ilex aquifolium)
Strana 129130
KUKURUZ (Zea mays)
OSKORUA (Fordum domastica)
DIVLJI KESTEN (Aesculus hip-
pocas tanum)
BRUSNICA (Vaccinium vitis
idaea)
Strana 131132
Strana 133134
PEPELJUGA (Chenopodium al-
bum)
SOJA (Glycine hispida)
MLAA (Corydalis cava)
PODBIJEL (Tussilago farfara)
Strana 135136
SOClVO (Lens esculenta)
TIKVICA (Cucurbita moschata)
RAZVODNIK (Solanum dulcama-
ra)
TRBULJA (Oenanthe fistulosa)
Strana 137138
POTOCNJAK (Lythrum salicaria)
ZOB (Avena sativa)
JECAM (Hordeum vulgare)
CRNI SLEZ (Malva silvestris)
PITOMI LAN (Linum usitatissi-
mum)
Strana 139140
ROTKVA (Raphanus sativus)
RA (Secale cereale)
PROLJEVAK MILICA (Grati-
ola officinalis)
URICA (Convallaria majalis)
Strana 141142
SOMINA (Juniperus sabina)
LISICJI REP (Echium vulgare)
IPAK (Rosa canina)
BOROVICA OBINA (Juniperus
communis)
BADEM (Prunus amygdalus)
OPUTINATROSKOT (Polygo-
num aviculare)
MANDARINA (Citrus aurantium)
LINCURA (Gentiana lutea)
UMARICA OBINA (Anemone
pratensis)
MECJI JEZIK (Scolopendrium
vulgare)
TRESETNICA (Sphagnum)
POLJSKI RASTA VIC (Eguisetum
arvense)
BUJAD (Pteridium agulinum)
Strana 121124
MALINA (Rubus idaeus)
CELER (Apium graveolens)
KOPITNJAK (Asarum euro-
paeum)
KlClCA (Erythraea centaurium)
183
Strana 143144 Strana 157158
Strana 161162
DUNJA (Cydonia oblonga)
KAMILICA (Matricaria chamo-
milla)
LJUBIICA (Viola odorata)
DOBRICICA SA KORENOM (Gle-
choma hederaceum)
Strana 163164
BELA RADA KRUPNA (Ant-
hemis nobilis)
PIREVINA (Triticum repens)
PROSO (Panicum miliaceum)
BELONOGA (Saponaria officina-
lis)
Strana 165166
OSAT (Cnicus benedictus)
BLAGOVANJ (Hyssopus officina-
lis)
ZEJA LOBODA (Nieracium pi-
losella)
BOJE DRVCE (Artemisia abro-
tanum)
UTA OVSENICA (Avena flaven-
scens)
LIMUN (Citrus medica)
UTILICA (Genista tinctoria)
VRANILOVA TRAVA (Origanum
vulgare)
PAPRIKA (Capsicum annuum)
Strana 145146
KRKA VINA KRUINA (Rha-
mnus frangula)
UMSKA JAGODA (Fragaria ve-
seo)
KANDILICA (Aguilegia vulgaris)
LESKA (Corylus avellana)
Strana 147148
VILINO SITO (Carlina acaulis)
JEDI (Aconitum napellus)
BRESKVA (Prunus Persica)
Strana 149150
JELA (Abies alba)
KUKUREK (Helleborus viridis)
GA VEZ (Symphytum officinale)
PUZAVA-PIRIKA (Agropurum
repens)
Strana 151152
RIBIZ CRVENI Ribes rubrum)
TIKVA (Cucurbita pepo)
SPANA (Spinacia oleracea)
STEA-PETOPRSTA (Potentilla
anserina)
Strana 153154
KOKOTAC (Melilotus officinalis)
BOB (Vicia faba)
BELI GRAB (Carpinus betulus)
GOROCVET (Adonis vernalis)
Strana 155156
SMRCAK (Morchela esculenta)
MUKOR (Mukor mucedo)
VRGANJ (Boletus edulus)
BLAG VA (Amanita caesarea)
PASJI KUPUS (Vince toxicum
officinale moench)
B I B E R (Piper nigrum)
DI VLJ I P E R U N (Aethusa Syna-
pium)
BEL I S L E Z (Althaea officinalis)
Strana 159160
J E TRE NJ ACA (Marchanita polu-
morpha)
MRAZOV AC (Colchicum autum-
nale)
MAJ I RE P A K (Phleurn praten-
se)
VRTNI MA K (Papaver somnife-
rum)
KOP RI V A (Vrtia dioica)
184
Strana 173174
ELEBI GRANA (Solidago virga
LAZARKINJA MIRISNA (Aspe-
rula odorata)
ZlVA TRAVA (Erodium cicuta-
rium
MAK (Papaver somniferum)
Strana 175176
PASTRNAK (Pastinacia sativa)
ISLANDSKI LISAJ (Cetraria is-
landica)
VILINA KOSA (Cuscuta euro-
paea)
NAPRSTAK (Digitalis purpurea)
LITERATURA
Lekovi t o bilje na podruj u Ti moka-prof, J ovan Tucakov, Zaj ear 1960
Voarstvo-kol ekti v s t r unj aka i nst i t ut a za voarstvo, Caak-Beograd
Povrt arst vo-Vasi i Stefanovi, Beograd
Hi gi j ena i shrane Dr. Boi dar Simi, Beograd 1960
Medi ci nska enci kl opedi j a Zagreb 1963
Lekovi t o bilj e prof. J ovan Tucakov, Novi Sad 1960
Farmakognozi j a Dr. J ovan Tucakov, Beograd 1964
Negovana ena Mr. Ph. Dragol j ub Granan, Beograd 1973
Kozmet i ka s avr emene ene Mr. Ph. Dragol j ub Granan, Beograd 1975
Jugosl ovenska f armakopej a 1951, Beograd
Lekovi t o bilj e Dr. Ri sta Gostuki , Beograd 1970
Si st emat i ka l ekovi tog bilj a Dr. St evan Jakovl j evi , Beograd 1948
Or ganska hernij a Dr. Milo Ml adenovi , Beograd 1963
Cookbook for di abeti cs-Toronto 1972
Di e fabri ge Kraut erf i bel -Ingri d Gabri el , Wi esbaden 1970
Kosmet i k heut e Hei nz Weyhbr eht nud L. Enderl i n 1974
Fl ora hilf der Kosmet i k-Mi edner 1961
Bot ani ki reni k Dr agut i n Si monovi Beograd 1959 god.
Pr akt i no povrt arst vo i ng Mi rosl av Popovi Beograd 1973 god.
Strana 167168
Strana 169170
BELA RADA SITNA (Matrica-
ria chamomilla)
KELERABA (Brasica oleracea)
KIM (Carum carvi)
KALINA (Ligustrum vulgare)
Strana 171172
BELI BOR (Pinus silvestris)
PRIMORSKI BOR (Pinus mari-
t'nna)
CVEKLA (Beta vulgaris var. cru-
enta)
SMRDLJIVA KOPRIVA (Galeo-
psi dubia)
SALATA (Latica sativa)
CRVENA DETELINA (Trifolium
pratense)
ZAVORNJAK (Delphinium conso-
lida)
CRNI LUK (Allium epa)
VRAB SEME (Lithospermum offi-
cinale)
KROMPIR (Solanum tuberosum)