Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki Fakultet
Mihajlo Pupin
Zrenjanin





ODRAVANJE TROFAZNIH ASINHRONIH MAINA
- Seminarski rad -










Profesor: Student:
Ljiljana Radovanovi


Zrenjanin, 2014.

Sadraj

UVOD ......................................................................................................................................... 3
1. Odravanje trofaznih asinhronih maina ............................................................................. 4
2. Ispitivanja tokom proizvodnje (preventivno odravanje) ................................................... 6
2.1. Kontrola mehanikog rada ........................................................................................... 6
2.2. Odravanje namota ...................................................................................................... 7
3. Odravanje zavrene asinhrone maine............................................................................... 8
3.1. Program odravanja ..................................................................................................... 9
4. Organizacija i logistika odravanja ................................................................................... 11
5. Odravanje u ogledu praznog hoda ................................................................................... 13
6. Odravanja u ogledu kratkog spoja ................................................................................... 14
7. Metode optereenja ........................................................................................................... 14
7.1. Metoda direktnog optereenja ................................................................................... 15
7.2. Metode povratnog rada (rekuperacije) ....................................................................... 15
8. Odreivanje polaznih karakteristika.................................................................................. 17
9. Ogled zaletanja .................................................................................................................. 18
10. Zagrevanje ..................................................................................................................... 19
11. Dielektrina odravanja ................................................................................................. 19
ZAKLJUAK ........................................................................................................................... 20
LITERATURA ......................................................................................................................... 21












UVOD
Tehniki sistem je organizovani skup elemenata, objedinjen zajednikim funkcijom cilja.
Razliiti tehniki sistemi imaju razliite funkcije cilja.
Odravanje tehnikih sistema (maina i ureaja), odnosno sredstava za rad, kao funkcija i deo
procesa proizvodnje zauzima danas vano mesto u proizvodnom sistemu svake kompanije.
Odravanje se definie kao stalna kontrola nad svim sredstvima za rad, kao i vrenje
odreenih popravki i preventivnih radnji, iji je cilj, stalno, funkcionalno osposobljavanje i
uvanje proizvodne opreme, postrojenja i drugih maina i ureaja. Odravanje direktno utie
na postizanje pozitivnih poslovnih rezultata. Dobro sprovedeno odravanje direktno utie na
smanjenje trokova proizvodnje i poslovanja. Na razvoj odravanja uticao je brz industrijski
napredak, kao i stalni porast automatizacije i povezanosti sredstava za rad, zatim nagli porast
fiksnih trokova u odnosu na promenljive.
Proces odravanja je skup postupaka i aktivnosti koji se tokom vremena sprovode na
tehnikim sistemima u cilju spreavanja pojave otkaza ili radi njihovog otklanjanja. Proces
odravanja ima karakteristike izrazito sluajnog procesa, sluajnu veliinu predstavlja vreme
rada tehnikog sistemado trenutka u kome treba da se sprovede postupak odravanja
(odreeno osobinama pouzdanosti) ivreme potrebno da se postupak odravanja sprovede
(odreeno kvalitetom sistema odravanja), da bi se sistem iz stanja u otkazu, vratio u stanje u
radu.
Osnovni ciljevi koji treba da se postignu procesom odravanja su:

1. Minimiziranje trokova zbog zastoja u radu usled neplaniranih kvarova na sredstvima
za rad.
2. Spreavanje, odnosno usporavanje zastarevanja sredstava za rad, koje nastaje kao
posledica loeg kvaliteta proizvoda i karta.
3. Smanjivanje trokova rada i materijala u proizvodnji, koji nastaju usled poveanih
kvarova i zastoja u procesu rada.
4. Pruanje organizovane pomoi svuda gde je potrebno odravanje i upravljanje
sredstvima za rad.








1. Odraavanje trofaznih asinhronih maina
Asinhrona maina se u primeni najee susree kao motor, i to trofazni. Tipini je
predstavnik elektrine maine male snage koja se obino pravi u velikim serijama. Prednosti
asinhronih maina, u odnosu na ostale vrste elektrinih maina, su prvenstveno manja cena,
jednostavnost konstrukcije, manji momenat inercije, robusnost, pouzdanost i sigurnost u radu,
lako odravanje, dok su nedostaci vezani uglavnom za uslove pokretanja i mogunost
regulisanja brzine obrtanja u irokim granicama. Primena mikroprocesora i energetske
elektronike omoguila je ekonomino upravljanje motorima za naizmeninu struju i time
konkurentnost i u podruju pogona sa promenljivom brzinom.


Slika 1. a) niskonaponski motor b) visokonaponski motor

U odnosu na transformator, asinhrona maina se sastoji od jedinstvenog primara (statora) i
jedinstvenog sekundara (rotora), izmeu kojih, iz mehanikih razloga, postoji zazor.
Postojanje zazora je praeno znaajno veim relativnim strujama praznog hoda, 0,2 0,8 I n ,
gde su vrednosti date od veih ka manjim snagama. Relativni napon kratkog spoja, shvaen
kao kod transfomatora, se kree u granicama 10 25%, gde su vrednosti date od manjih, ka
veim snagama.
Opseg primenjenih ispitivanja zavisi od veliine snage, tj. cene maine. Maine veih snaga se
podvrgavaju detaljnim komadnim (serijskim) ispitivanjima, dok se kod maina manjih snaga i
obino velikih serija, detaljna ispitivanja, koja ukljuuju i snimanje karakteristika i merenje
zagrevanja, sprovode samo na uzorcima. Naime, popravak ili ak odbacivanje pojedinih
komada maina manjih snaga predstavlja jo uvek manji gubitak od trokova komadnog
(serijskog) ispitivanja.
Ispitivanja asinhronih maina zapoinju merenjem otpora namota u hladnom stanju i
kontrolom spojeva, nakon ega slede ogledi praznog hoda i kratkog spoja, ogled zagrevanja i,
na kraju, dielektrina ispitivanja, jer je u meuvremenu izolacija mogla da bude oteena.




Postupci odravanja se dele na:
Osnovno odravanje,
Nadzor,
Pregled stanja bez rasklapanja i sa potpunim ili deliminim rasklapanjem,
Popravke i
Inovacije poboljanje tehnikog sistema.

U tabeli 2. date su oznake prikljuaka trofaznog asinhronog motora.


Tabela 2. Oznake prikljuaka asinhronih maina











2. Ispitivanja tokom proizvodnje (preventivno odravanje)
Pre same proizvodnje vre se ulazna proveravanja deklarisanih karakteristika i kvaliteta
materijala (sirovina), poluproizvoda, delova i komponenti. Greke pri proizvodnji se najlake,
najefikasnije i najekonominije otklanjaju ako se svi elementi ispitaju pre dovrenog stanja.
Za vreme proizvodnje proverava se:
izolacija navojaka pojedinih delova namota,

kvalitet itancovanih limova, ispravnost i dimenzije magnetskog kola (jezgra),
(stegnutost, gubici u delu jezgra i lokalna zagrevanja),

tokom ugradnje se vie puta, zavisno od stepena gotovosti, proverava galvanska
povezanosti i dielektrina ispravnost namota. Na rotorskom namotu maina sa
kratkospojenim rotorom paljivo se pregledaju tvrdo zalemljena (ili zavarena) mesta, a
kod livenih se kontrolie i potpunost kaveza elektromagnetnim postupcima i

mehanika izvedba - posebna panja se posveuje izradi i kontroli mera zazora, a
rotoru i ventilatoru se posebno kontrolie uravnoteenost (izbalansiranost) i po po
potrebi se dodatno uravnoteuje dodavanjem ili oduzimanjem masa na unapred
predvienim mestima.
Posle zavrene proizvodnje kompletnog statora i rotora sprovode se odreena ispitivanja, i to
pre i posle impregnacije namota. Pre impregnacije (ili termike dorade) na svakom statorskom
i izolovanom rotorskom namotu meri se orijentaciono otpor izolacije namotaja, a za namote
koji nisu kratkospojeni i otpornost provodnika u hladnom stanju, te se proverava pravilna
povezanost paralelnih grana, ispravnost oznaka na krajevima namota (poeci i svreci) i
dielektrina izdrljivost sa snienim naponima. Takoe se mogu meriti i impedanse statorskog
i rotorskog namota. Posle impregnacije, a pre montae, ispituje se otpornost izolacije pri
odreenoj temperaturi i dielektina izdrljivost povienim ispitnim naponima, ali u kraem
trajanju, eventualno samo nekoliko sekundi umesto 60 s .
2.1. Kontrola mehanikog rada
Svaki motor, ak i kod velike serijske produkcije, treba prikljuiti na naznaeni napon i pustiti
da se vrti u praznom hodu odreeno vreme. Za to vreme posmatra se ispravnost mehanikog
rada - ne strue li rotor u statoru, jesu li leajevi u redu, da li su vibracije i umovi u
granicama uobiajnim za taj tip i slino. Ovaj ogled mehanikog rada ujedno predstavlja i
naponski ogled, jer se grube greke u izolaciji pokazuju i pri naznaenom naponu. Poto
ovakvu kontrolu prolazi veliki broj motora, treba u ispitnoj stanici omoguiti istovremeno
ispitivanje veeg broja maina.




2.2. Odravanje namota
Proveravanje statorskih namota i rotorskih namota maina sa namotanim rotorom sprovodi se
uobiajenom metodom merenja otpora namota. Kod maina sa kratkospojenim rotorom,
merenje otpora rotorskog namota nije izvodljivo bez unitenja samog namota.
Meutim, zbog moguih greaka u izradi - loih lemova i varnih mesta, kao i neispravnog
livenja pod pritiskom, potrebno je paljivo prekontrolisati ispravnost ovih namota.
U sluaju pojedinanih ispitivanja ove neispravnosti se mogu otkriti na tokom ogleda
zagrevanja.U serijskoj proizvodnji proveravanje se moe sprovesti relativno jednostavno, tako
da se rotor zavrti u kontrolnom statoru, koji nosi oko jednog zuba pobudni navojak, PN, i
merni navojak, MN. Izvode mernog navojka prikljuimo na oscilograf, a pobudni navojak
pobudimo jednosmernom strujom (slika 2.).
Jednosmerno magnetno polje zuba bie pri prolazu svakog tapa rotora prvo pojaano, pa
onda opet oslabljeno, usled indukovane struje u tapu i njenog proticanja. Ovo delovanje e
biti utoliko jae ukoliko je otpor tapa manji. Prema amplitudama snimljenim oscilogramu, a
koje se odnose na pojedine tapove, lako je videti jesu li otpori tapova ujednaeni, odnosno
da li ima, i koliko defektnih tapova.


Slika 2. Ispitivanje ispravnosti namota kratkospojenog rotora metodom indukcije







3. Odravanje zavrene asinhrone maine
Stator asinhrone maine se izrauje od feromagnetnog materijala u obliku limova, koji se
slau u pakete potrebne duine, pri emu se izmeu limova postavlja izolacija. Ovakvo
lameliranje se vri kako bi se smanjili gubici usled histerezisa i vrtlonih struja. Magnetni
limovi od kojih se pravi jezgro su legirani silicijumom radi suzbijanja gubitaka zbog
histerezisa, poto dodatak silicijuma suava histerezisnu petlju, a legiranjem se poveava
elektrina otpornost limova zbog ega se smanjuju vrtlone struje i gubici usled njih. lebovi
u koje se smetaju namotaji statora mogu biti poluzatvoreni za snage do 200 kW, a iznad 200
kW se koriste otvoreni. Otvoreni lebovi se koriste i u niskonaponskim, a naroito u
visokonaponskim asinhronim mainama. Podela na oblik leba (utora) u zavisnosti od
zatvorenosti nije striktno vezana za snagu maine, ve se vie vezuje za veliinu maine i za
napon na koji se prikljuuje maina.

Slika 3. Asinhrona maina

Rotor maine takoe se pravi od feromagnetnog materijala poto u namotaju rotora protie
naizmenina struja. Namotaji se smetaju na rotor na dva naina, zbog ega se razlikuju dve
podgrupe asinhronih maina. U zavisnosti od naina smetanja namotaja postoje maine sa
namotanim rotorom (maine sa kliznim prstenovima) i kavezni asinhroni motori (motori sa
kratkospojenim rotorom).

Slika 4. Rotor asinhrone maine sa poluzatvorenim ljebovima
3.1. Program odravanja
Materijal



Feromagnetni materijal u obliku limova, namotaji,
bakar, aluminijum, kalaj.
Sredstva (oprema) za rad







Maine za uklanjanje namotaja, motalice za
poluautomatsko namotavanje, maine za oblikovanje
namotaja statora rotora, prese za termiku obradu VN
izolacije, lemilica, yatitna prostirka, rukavice, odelo,
naoare.

Radna snaga


Fizika lica sa adekvatnom opremom za rad, odline
organizacione sposobnosti, sprmnost na timski rad.

Struka III i IV stepen strune spreme, mainski i elektro
tehniari, diplomirani inenjer elektrotehnike,
elektroinenjer, inenjer zatite na redu.

Rezervna oprema Namotaji od bakra i aluminujuma.

Nacionalnim i internacionalnim standardima su propisana komadna, tipska i specijalna
primopredajna odravanja maina jednosmerne struje.
Prema jugoslovenskom standardu (JUS) za predviena su sledea odravanja:
Komadna odravanja:
1. merenje otpornosti namota u toplom stanju,
2. merenje otpornosti izolacije u hladnom stanju,
3. merenje odnosa preobraaja maina sa namotanim rotorom,
4. merenje gubitaka i struje praznog hoda,
5. merenje napona kratkog spoja, impedanse kratkog spoja i gubitaka pri optereenju i
6. dielektrina ispitivanja dovedenim i indukovanim naponom

Tipska odravanja:
1. ispitivanje povienja temperature,
2. ispitivanja pri povienoj brzini obrtanja, tzv. ogled vitlanja
3. provera garantovanig vrednosti (, cos, s )
4. ispitivanje kratkotrajnog preoptereenja po struji,
5. odreivanje maksimalnog momenta,
6. odreivanje minimalnog momenta (maine sa kratkospojenim rotorom),
7. merenje polaznih karakteristika,
8. ogled zaletanja,
9. ogled zaustavljanja,
10. merenje ugla gubitaka izolacije, tg i njegove promene, tg , zavisno od napona
11. merenje kapacitivnosti namota prema masi i meusobno,
12. merenje vibracija,
13. akustina provera buke,
14. masa ukupna, transportna, rotora.

Tolerancije
Smatra se da asinhrona maina zadovoljava uslove ako veliine koje podleu tolerancijama ne
prekorae dozvoljena odstupanja.
Kod asinhronih maina esto se daju garancije za stepen korisnog dejstva, faktor snage i
preopteretivost, akod kaveznih motora jo i za zaletnu struju, potezni moment i minimalni
zaletni moment. Propisima su predviene dozvoljene tolerancije za sledee veliine:
stepen iskorienja - ,
sainilac snage - cos,
klizanje - s ,
polazni momenat - M
pol
,
polazna struja - I
pol
,
maksimalni momenat - M max ,
momenat inercije - J.
Prema propisima minimalni polazni momenat, koji motor razvija za vreme polaska iznosi 0,3
nominalnog, a normalna vrednost prevalnog momenta iznosi 1,6 nominalnog momenta.









4. Organizacija i logistika odravanja
to se tie organizacije odravanja, ona se kao funkcija poslovnog sistema u praksi sprovodi
kao :
1. Centralizovano organizovano odravanje
2. Decentralizovano organizovano odravanje

Ova dva oblika organizovanja se primenjuju u zavisnosti od oblika organizovanjasvih
funkcija u okvitu preduzea, strukture objekata odravanja, obima i tipa tehnolokog procesa.

1. Centralizovani nain karakterie :
Razvijen informacioni sistem
Motivacija za rezultate odravanja
Korienje kapaciteta radne snage svih struktura
Mogunost uvoenja savremenih modela rada
Optimizacija u odravanju
Lake upravljanje i unifikacija rezervnih delova

2. Decentralizovani nain odravanja karakterie :
Nerazvijen informacioni sistem
Kratkorona motivacija sa rezultatima proizvodnje
Prostorna razauenost preduzea
Razliitost sredstava rada
Lake praenje trokova odravanja
Bolje korienje raspoloivih kapaciteta opreme i radne snage.

U okviru odravanja asinhronih maina, istie se centralizovani nain odravanja i on je
praktian upravo zbog obuke fizikog osoblja, koje uestvuje u procesu odravanja,
pronalaenju i eliminisanju slabih mesta na maini, kao i zbog nabavke rezervnih delova.





Logistika odravanja
Osnovni elementi logistike podrke asinhronih maina su:
Nabavka rezervnih delova koji su najpotrebniji,
Izrada i pioravka tih delova,
Nabavka uredjaja i pribora za odravanje, manipuulaciju i transport,
Nabavka instruzmenata za ispitivanje i tehniku dijagnostiku,
Mainska i elektro radionica,
Izvrioci i njihovo obuavanje i prepoznavanje subjektivne dijagnostike,
Mere zatite na radu,
Tehnika kontrola...

Parametri logistikog sistema odravanja daju: pouzdanost, gotovost, opravljivost,
pouzdanost, trokovi ivotnog ciklusa, pogodnost za odravanje.


Slika 5 . Uporedni prikaz osnovnih metodologija odravanja tehnikih sistema

5. Odravanje u ogledu praznog hoda
Pod praznim hodom asinhrone maine podrazumevamo stanje u kojem je statorski namot
prikljuen na napajanje, a rotor nije mehaniki optereen, pri emu se podrazumeva da je:
klizanje priblino jednako nuli ( s 0 ),
Dulovi gubici u rotoru jednaki nuli P
Cu2
= 0 i
struja magneenja priblino jednaka struji praznog hoda I
m
I o
.
Dakle, podrazumeva se da Dulovi gubici u rotoru ne uestvuju u gubicima praznog hoda, te
da zavisnost napona napajanja od struje praznog hoda moemo smatrati karakteristikom
magneenja.
Pre ogleda praznog hoda potrebno je izmeriti otpore namotaja statora.
Tokom ogleda mere se:
napon napajanja U ,
struja napajanja I
o
;
snaga napajanja P
o
(snaga praznog hoda) i
klizanje s ,
i vre sledee aktivnosti:
proverava se dielektrine izdrljivost indukovanim naponom pri 1,3U
n
, u trajanju od
3min ,
proverava se funkcionisanje ventilacije i leita,
mere se vibracije i buka,
odreuju se karakteristike struje praznog hoda, I
o
, gubitaka praznog hoda P
o
i
sainioca snage praznog hoda, cos
0
, u zavisnosti od napona napajanja, U , koji se
kree u granicama od 0,7 do 1,3 naznaenog napona, U
n
. Iz ovih karakteristika se, za
naznaeni napon U
n
, odreuje naznaena struja praznog hoda, I
on
i naznaeni gubici
praznog hoda P
on
;
odreuje se karakteristika magneenja U = f ( I
o
) itd. [1]






6. Odravanja u ogledu kratkog spoja
Pod kratkim spojem asinhrone maine podrazumevamo stanje u kojem je namot statora
prikljuen na napajanje, a rotor je mehaniki ukoen. Ogled kratkog spoja se vri ili pri
naznaenoj struji, sa ciljem odreivanja elemenata ekvivalentne eme, ili pri naznaenom ili
snienom naponu, sa ciljem merenja polaznih karakteristika: polazne struje i polaznog
momenta.
Prilikom ogleda kratkog spoja pri naznaenoj struji, napon se postepeno poveava dok se ne
postigne struja neto vea od naznaene. Tokom ogleda mere se i belee, za nekoliko
vrednosti napona, a u cilju da se postigne vrednost struje to blia naznaenoj, sledee
veliine:
napon napajanja, U , i struja statora, I
k
, u sve tri faze
ulazna snaga (snaga kratkog spoja), P
i
.

Naponi u razliitim fazama treba da budu jednak.
Potrebno je meriti i temperature statorskog namota.
Nakon ogleda crtaju se krive (karakteristike) struje kratkog spoja, I
k
, gubitaka kratkog spoja
P
k
i sainioca snage praznog hoda , cos
k
, u zavisnosti od napona napajanja, U .
Iz ovih karakteristika se, za naznaenu struju I
n
, odreuje naznaeni napon kratkog spoja, U
k

i gubici kratkog spoja P
k
.
Relativni napon kratkog spoja je u
k
=10 25%

7. Metode optereenja
Za optereenje asinhronih maina primenjuju se sledee metode:
neposredna (direktna) kod koje se asinhrona maina tereti punim optereenjem
pomou konice bilo koje vrste. Ova metoda se koristi za maine manjih i srednjih
snaga i zahteva znaajnu potronju energije.
posredna (indirektna) metoda povratnog rada (rekuperacije), koja se upotrebljava za
maine veih snaga.
Osim odreivanja stepena iskorienja, pomou ovih metoda moe se sprovesti i ogled
zagrevanja.



7.1. Metoda direktnog optereenja
Asinhroni motor se optereti pomou konice koja moe biti bilo koje vrste. Bitno je samo da
motor radi pri normalnim uslovima napona i uestanosti i da optereenje motora moe da se
regulie. Momenat i korisna, mehanika, snaga se mogu meriti, ili se odreuju, ako se kao
konica koristi generator jednosmerne struje sa poznatim gubicima (slika 6 ).


Slika 6. Metoda direktnog optereenja

Kao optereenje obino slui generator jednosmerne struje sa prijemnim otpornikom ( R ).
Optereenje se regulie promenom otpora R , od preoptereenja ( bar 10%) pa do praznog
hoda generatora. Ispitivanje se po pravilu vri na zagrejanoj maini, u toku ili posle ogleda
zagrevanja. Utroena snaga P1 meri se vatmetrom. Napon na krajevima motora odrava se u
toku rada na nominalnoj vrednosti (U ).

7.2. Metode povratnog rada (rekuperacije)
Postoji vie metoda povratnog rada (rekuperacije) koje se koriste kod ogleda optereenja
asinhrone maine. Obino se kao konica koristi generator jednosmerne struje sa poznatim
gubicima. Energija moe da se vrati u sistem preko preko grupe motor jednosmerne struje
sinhroni generator (slika 7 ) ili invertora (slika 8). Nedostatak grupe od etiri maine je u
veim gubicima i broju potrebnih maina, koje jo moraju da budu usklaene sa ispitivanom
mainom, dok je prednost rastereenje mree reaktivnom energijom, Q , za magneenje
asinhronog motora, jer je proizvodi sinhroni generator.

Slika 7. Metoda povratnog rada primenom grupe od etiri maine


Slika 8. Metoda povratnog rada primenom invertora

Radne karakteristike AM u zavisnosti od struje ( I ) prikazane su na slici 9.


Slika 9. Radne karakteristike asinhrone maine



8. Odreivanje polaznih karakteristika
Polazne karakteristike su od velikog znaaja za korisnike asinhronih motora. Vrednost
polaznog momenta i struje su osnovna pitanja pri putanju asinhrone maine u rad. U trenutku
kada se motor prikljuuje na mreu, njegov rotor je mehaniki nepokretan, a elektriki je u
kratkom spoju (bez obzira na tip asinhrone maine), a uz maksimalnu indukovanu
elektromotornu silu u namotaju rotora (obrtno polje preseca provodnike sinhronom brzinom),
to stanje je praeno pojavom velikih struja.
Ove struje mogu izazvati visoka zagrevanja namotaja samog motora kao i velike padove
napona , to moe negativno da utie na druge prijemnike u mrei. Da bi rotor motora pri
putanju u rad mogao prei u obrtno kretanje, polazni momenat kojeg razvija motor mora biti
vei od otpornog momenta koji na vratilu proizvodi radna maina koju treba pokrenuti.
Za odreivanje polaznih karakteristika, tj. vrednosti polazne struje i polaznog momenta pri
naznaenom naponu, vre se sledei ogledi kratkog spoja:
ogled kratkog spoja pri naznaenom naponu za motore manjih snaga,

ogled kratkog spoja pri snienom naponu za motore srednjih i veih snaga, pri emu se
dobijene vrednosti preraunavaju na naznaeni napon,

snimanjem pri putanju u rad (zaletanju), obino pomou osciloskopa ili
odgovarajuom mernom opremom i akvizicijom podataka na raunaru.
Kada god je mogue, polaznu struju treba meriti pri naznaenom naponu i uestanosti, budui
da struja nije direktno srazmerna naponu, zbog promene reaktanse usled zasienja. Za polazni
momenat se uzima minimalni momenat koji maina ostvari pri polasku iz mornnog stanja, pri
svim pozicijama rotora.
Ogledima kratkog spoja dobijaju se statike karakteristike, dok se snimanjem dobijaju
dinamike karakteristike.
Radi velikog strujnog optereenja mree i preteranog zagrevanja namota, ogled kratkog spoja
je potrebno obaviti brzo, efikasno i precizno, od strane dobro obuenog osoblja.








9. Ogled zaletanja
Zaletanje je proces promene brzine od mirovanja do dostizanja pune brzine. Ogled zaletanja
slui za odreivanje mehanike karakteristike pri putanju u rad nekog motora, asinhronog ili
sinhonog sa asinhronim pokretanjem pomou prignog kaveza. Zaletanje ima dinamiku
prirodu jer proces traje veoma kratko (od nekoliko desetih delova sekunde do nekoliko
sekundi).
Zavisno od toga kako se odreuje momenat u procesu zaletanja razlikuje se vie metoda
dobijanja mehanikih karakteristika.
Na dobijenoj mehanikoj karakteristici (slika 10) moemo da se uoi polazni momenat (1),
eventualno minimalni momenat (2) i maksimalni momenat (3).


Slika 10. Dinamika i statika karakteristika momenta

Najbolje je vriti ovaj ogled, naroito u sluaju motora velikih snaga, na licu mesta, tj. kod
korisnika motora. Tada e nam dobijena karakteristika dati vernu sliku pri putanju u rad
dotinog motora, s obzirom na naponske prilike, snagu mree, pad napona pri ukljuenju itd.
Statika mehanika karakteristika se moe dobiti po metodi optereenja motora, snimanjem
taku po taku, od praznog hoda do maksimalnog momenta. Dinamika mehanika
karakteristika, asinhronih motora i sinhronih motora sa asinhronim pokretanjem, se dobija iz
ogleda zaletanja. Mogla bi snimanjem u procesu zaletanja dobiti i statika karakteristika
momenta ako bi se vreme zaletanja toliko produilo da pojave izgube dinamiki karakter.
Statika karakteristika do maksimalnog momenta ide iznad, a potom ispod dinamike i
praktino linearnim pravcem do sinhrone brzine n
s
(slika 10) .
Dinamika mehanika karakteristika se savremeno snima primenom odgovarajue digitalne
merne opreme i akvizicijom podataka na raunaru.




10. Zagrevanje
Svrha ogleda zagrevanja je da se proveri da li porast temperature pojedinih delova asinhronog
motora ne prelazi doputene granice. Uslovi pod kojima se ogled vri predvieni su
propisima. Ako nije posebno naglaeno, nadmorska visina na kojoj e motor redovno raditi ne
treba da prelazi 1000m. Temperatura okolnog vazduha mora biti ispod 40
o
C.
Ogled se vri tako to se asinhrona maina prikljui na mreu nominalnog napona i nominalne
uestanosti i pomou neke konice optereti do nominalnog optereenja, pa se prati porast
temperature pojedinih delova.
Temperatura okolnog vazduha se meri pomou vie termometara rasporeenih oko maine na
daljini od 1m i postavljenih na polovini visine same maine. Kao temperatura vazduha uzima
se srednja vrednost pokazivanja svih termometara.
Temperatura oklopa meri se uglavnom pomou termometara. Za tano merenje treba
obezbediti dobar termiki kontakt pri prislanjanju termometra.
Temperatura namota odreuje se najee metodom porasta otpora.
Kod asinhronih maina veih snaga, temperatura namota meri se pomou ugraenih
pokazivaa temperature otpornikih termometara ili termoelemenata. Oni se polau u
lebove, i to na mestima gde se predviaju najvea zagrevanja. Granice porasta temperature
pojedinih delova asonhronih maina date su propisima. Ove granice zavise od vrste (klase)
izolacije ugraene u maini.


11. Dielektrina odravanja
U cilju proveravanja izdrljivost izolacije, asinhronih maina se isputuje dovedenim i
indukovanim naponom. Ogledi se sprovode na zavrenoj, potpuno opremljenoj, maini,
odmah posle ogleda zagrevanja.
U ogledima treba upotrebiti naizmenian napon naznaenene uestanosti i sinusnog oblika.
Ispitivanje dovedenim naponom se vri naponima veliine U
isp
[kV]= 2U
n
+1 u trajanju od
60s , dok se ispitivanje indukovanim naponom vri naponima veliine U
isp
= 1,3U
n
u trajanju
od 3min .







ZAKLJUAK
Ovakva uslovljenost donosi sasvim novu dimenziju funkciji odravanja, pre svega sloenih
tehnikih sistema, u uslovima koje namee savremena industrijska proizvodnja, nivo
tehnikog razvoja i sve stroiji zahtevi za podizanjem nivoa kvaliteta poslovanja. U tom
smislu, definisana i implementirana strategija odravanja postaje jedan do kljunih faktora u
procesu uvoenja integrisanog sistema upravljanja kvalitetom obzirom na jasno izdiferenciran
uticaj na sve vitalne segmente poslovanja, ukljuujui i bezbednost i zatitu zdravlja radnika i
zatitu ivotne sredine. Polazei od iskustava razvijenih zemalja, kao set najefikasnijih
preventivnih i proaktivnih mere usmerenih ka ranom uoavanju simptoma otkaza, odnosno
eliminisanju njihovih uzronika, nameu se razliite metode tehnike dijagnostike i primena
savremenih dijagnostikih instrumenata i procedura u svakodnevnoj industrijskoj praksi.
Osim direktnog uticaja na podizanje efektivnosti, raspoloivosti i gotovosti tehnikih sistema
i smanjivanju trokova odravanja, njihova primena dovodi i do znaajnog smanjenja velikog
broja faktora rizika po bezbednost i zdravlje zaposlenih, odnosno do podizanja nivoa kvaliteta
na radnom mestu i u radnoj okolini.



















LITERATURA

[1] Jankovic arko: Odravanje tehnikih sistema,
Univerzitet u Niu, Fakultet zatite na radu, Ni 2011.
[2] Mitrakovi Branko: Odravanje elektrinih maina, Nauna knjiga,
Beograd 1991.
[3] Petrovi Milo: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd
1988.
[4] Internet http://sh.wikipedia.org/wiki/Asinhroni_motor