Renik antike filozofije

A
a posteriori (lat.) - kasnije, ono to potie iz iskustva
a priori (lat.) ranije, ono to postoji pre iskustva, ono to je nezavisno od iskustva
agora (gr. ) trg
ad infinitum(lat.) do beskonanosti
adekvacija (lat. adaequatio) podudaranje misli i predmeta miljenja
aksilogija (gr. vredan, nauka ) nauka o vrednostima
afekt - oseanje, uzbuenje, stanje due
aksiom (gr. cenim, zahtevam, traim) oigledna istina koju nije potrebno dokazivati;
osnovna pretpostavka istinitog zakljuivanja*;stav koji se u okviru jednog logikog sisitema ne
dokazuje, nego slui kao osnova za dokazivanje izvedenih stavova (teorema)
teorema - stav koji tek treba dokazati; izvedeni stav nekog logikog sistema, koji treba dokazati na
osnovu aksioma i prethodno dokazanih teorema
akcidentalno (lat. accidere desiti se) sporedna svojstva stvari; ono to se ne odnosi na sutinu
stvari
alijenacija (lat. alienatio) otuenje
analiza (gr. rastavljanje) metod naunog istraivanja koji se sastoji u razlaganju
celine na delove
animal rationale (lat.) racionalna ivotinja; ovek
anticipacija (lat. anticipare uzeti unapred, primiti unapred) predvianje, stvaranje predstave
(suda) o neemu unapred
antropologija (gr ovek, nauka) nauka o oveku
antropos (gr. anthropos) ovek
apatija (gr. ) ravnodunost prema afektima
apodiktiko (gr. ) ono to je nepobitno, ono to nuno vai; neminovno
apostol (gr. glasnik, izaslanik) propovednik i sledbenik hrianstva
apsolut (lat. absolutum - bezuslovno) - ono to nije niim uslovljeno; ono to je dovoljno samom
sebi; ono to je potpuno, savreno ; ono to ne zavisi ni od ega drugog, to nije relativno
apstraktno - opte, pojmovno, u saznajnom smislu udaljeno od pojedinanog
apstrahovati (lat. abstrahere - odvui) izdvojiti ono to je bitno od nebitnog
argument (lat. argumentum) dokaz, tvrdnja u prilog nekoj drugoj tvrdnji ; razlog, obrazloenje
aristokratija (gr. najbolji, mo, vlast) vladavina plemstva; vladavina odabranih
asocijacija (lat. associatio) spajanje, povezivanje
ateizam (gr. ne, Bog) odbacivanje religije, poricanje postojanja Boga
atom (gr. ne, deljiv, ) nedeljiva estica materije
atribut (lat. attributum - dodatak) bitna i stalna svojstva supstanciji, ono to pripada neemu kao
njegovo svojstvo
autarkija (gr. ) samostalnost i sloboda delovanja; dovoljnost samom sebi
autentian (gr. ) pravi, istinit, izvoran nain egzistiranja, koji podrazumeva da je
ovek preuzeo na sebe odgovornost u izboru istinske egzistencije
autonomija (gr. sam, zakon ) moralno zakonodavstvo koje poiva na
samostalnosti ljudske umne volje; samostalnost
B
bivstvujue, bie (lat. ens; nem. Seindes ) svaka stvar za koju se moe rei da na neki nain
postoji, pojedinana stvar, opta re za sve to postoji
bie, bivstvovanje (lat. esse; nem. das Sein) prisustvo bivstvujueg u celini, sve to jeste u celini
kao takvo; osnov svega to postoji (bivstvujue)
Bog (gr. theos; lat. deus) svemoni, sveznajui i savreni stvaralac sveta. U hrianstvu se veruje
da Bog postoji pre sveta, kojeg stvara iz niega (ex nixilo). Grci su imali antropomorfne
(ovekolike) predstave o bogovima. Bog moe biti shvaen i kao imanentni uzrok, tj. Tako da
postoji u svetu kao unutranji princip njegovog ureenja, koji ga u potpunosti proima (npr. u
stoicizmu; videti: panteizam)
V
verifikacija (lat. verificere - obistiniti) provera neke tvrdnje, utvrivanje njene istinitosti na
osnovu iskustvenih injenica, ili na osnovu logike analize
voluntarizam (lat. voluntas - volja) filozofsko shvatanje prema kome volja ini osnovu celokupne
stvarnosti i unutranju sutinu svih pojava u svetu
vrlina ispravan nain delovanja radi postizanja moralnog dobra; ispunjenje moralne dunosti
G
generiko (lat. genus - rod) ono to pripada nekom rodu, na primer ljudskom
getalt (nem. Gelstalt oblik, izgled, sklop, struktura) pojam iz moderne psihologije koji upuuje
na to da je predstava o celini neke stvari vie od zbira njenih delova
gnostici (gr. znanje) pripadnici hrianske sekte koja je hrianske dogme tumaila
pomou razuma, odnosno filozofskih doktrina
govor ili iva re (fr. parole) neposredna upotreba nekog jezika; upotreba nekog jezika kao ive
rei u govornoj praksi
D
dedukcija (lat. deducere izvesti, zakljuivati) logiki postupak izvoenja jedne tvrdnje ili
zakljuka iz jedne ili vie premisa tako da je zakljuak nuno istinit ako su istinite premise (videti:
premisa). Pod pojmom dedukcije podrazumeva se, takoe, postupak zakljuivanja iz opteg o
posebnom, koji je razvio Aristotel kao silogistiko zakljuivanje (videti: silogizam)
definicija (lat. definito ogranienje, odreenje) odreenje sadraja pojma, objanjenje pojma
dekadencija (fr. decadence - opadanje) kulturno i bioloko propadanje
demokratija (gr. narod; mo, vlast) vladavina naroda; oblik drutvenog
ureenja u kome narod, na posredan predstavnike (reprezentativne) ili neposredan nain, vri
vlast.
demon (gr. ) natprirodno bie, duh: "Sokratov demon" oznaava "unutranji glas" koji ga
upozorava ta je dobro da ini, a ta nije.
demos (gr. ) narod kao zajednica slobodnih graana
dispozicija - nastrojenost, sposobnost
determinacija (lat. determinatio - odreivanje) blie odrediti neku stvar na osnovu podrobnijeg
sadraja njenog pojma; uslovljenost pojava nekim pravilom
dijalektika (gr. - razgovarati, raspravljati) vetina raspravljanja, vetina dokazivanja;
kod Fihtea dedukcija pojmova teza, antiteza, sinteza;
kod Hegela opta metoda razvoja saznanja i stvarnosti kroz prevladavanje supronosti
diskurs (lat. discursus) razlono izlaganje, razuman govor, vrsta govora
dogaaj (nem. Ereignis) kod Hajdegera, jedna od oznaka za smisao bivstvovanja
dogma (gr. ) miljenje koje se smatra istinitim; pravoverni (istinski) smisao hrianskog
uenja
dogmatici (gr. - miljenje) filozofi koji, za razliku od skeptika, postavljaju pozitivna
tvrenja ili uenja o svetu, odnosno veruju u mogunost pouzdanog znanja o stvarnosti
dunost (gr. deonta) ono to je individua obavezna da uini, ili to treba da uini
duh (gr. nous; lat. spiritus; nem. Geist) miljenje, um; kod Hegela, apsolut koji prepoznaje
samog sebe u realnom postojanju oveka
E
evidentno (lat. evidens) oigledno, jasno
evidencija (lat. evidentia - oiglednost) neposredni doivljaj slaganja uma i stvarnosti, miljenja i
predmeta; evidencija, odnosno intuicija predstavlja osnovu istinitosti kao osnovne odlike uma
egzistencija (lat. existentia - postojanje) - postojanje, ostvarenje neke stvari koja iz mogunosti prelazi u
aktuelnost; u filozofiji egzistencije oznaava specifian nain ljudskog postojanja, za razliku od postojanja
predmeta
ekstaza - (gr. - biti izvan sebe) mistiko sjedinjavanje sa Bogom neposrednim uvianjem njegovog
prisustva
elen vital (fr.) - ivotni polet
emanacija (lat. emanatio - izviranje, isijavanje) - proizlaenje stvari iz njihovog tvorca, isijavanje boje
svetlosti ili milosti
emancipacija (lat. emancipatio) - osloboenje od stanja zavisnosti ili ogranienja
empirija (gr. ) - iskustvo
energija (gr. ) - sposobnost delovanja, sila
entelehija (gr. ) - ono to ima unutranju svrhu; kod Aristotela ispunjenje svrhe koju je neka stvar
prethodno imala kao mogunost
enciklopedija (gr. - zaokruno obrazovanje) - zbirka znanja jedne ili vie nauka
eristika (gr. - svaa, prepirka, razdor) - vetina prepiranja, raspravljanja, polemisanja
esencija (lat. essentia) - sutina, priroda neega
esse est percipi (lat.) - biti (postojati) znai biti opaen u nekoj svesti (duhu)
estetika (gr. - ulno, opaajno) - nauka o lepom u umetnosti
etika (gr. - obiaj) - nauka o moralu
etos (gr. )- obiaj, navika, sadraj ukupnog ovekovog moralnog delovanja; oznaka moralnog
karaktera; skup (moralnih) osobina koje jedan ovek poseduje
ex nihilo nihil fit (lat.) - nita ne moe nastati iz niega
Ekstaza - stanje ushienja u kome se otvaraju nove mogunosti saznanja
Esencija - sutina
Empirija - iskustvo; empirizam - pravac koji naglaava zavisnost znanja od iskustva
Hipoteza - nauna pretpostavka, nauna teorija posmatrana kroz aspekt njene mogue opovrgljivosti
I
ideja (gr. , - oblik) - kod Platona, ideje su uzori stvari, vene nepromenljive sutine; ono to je
zajedniko srodnim stvarima, opte odreenje na osnovu koga se za mnotvo pojedinanih ulnih stvari
moe rei da ine jednu vrstu; u sholastici, uzor stvari u bojem miljenju; kod Loka, oznaka za svaki sadraj
svesti, oset, predstavu i pojam; kod Kanta, ideje su pojmovi istog uma (dua, Bog, svet) iji sadraj nije dat
u iskustvu, ali koji unose jedinstvo u razumsko saznanje koje se odnosti na iskustvo, principi uma; kod
Hegela, apsolut koji se razvija; apsolutno jedinstvo pojma i objektivne stvarnosti
identitet (lat. idem - isto) - istovetnost; odnos prema kojem je svaka stvar jednaka samoj sebi u
razliitim okolnostima; ideja koja u stvarnosti ogleda samu sebe
ideologija (gr. - ideja, - nauka) - kod Marksa ima vie znaenja; celokupan misaoni rad
jedne epohe; duhovna nadgradnja; lana svest koja u prikrivenom obliku izraava interese vladajue
klase
imaginacija (lat. imaginatio) - predstave mate
imoralizam (lat. in - ne, moralis - moralan) - filozofsko stanovite koje odbacuje postojei moral;
kod Niea, zahtev da se prevrednuju moralne vrednosti
impresija (lat. impressio) - utisak, osecaj, ulni doivljaj,iskustvo spoljanjeg sveta
individualizam (lat. individuum - jedinka) - stanovite koje naglaava vrednost line osobenosti
nasuprot pripadanju nekoj optosti
indukcija (lat. inducere - uvoditi) - vrsta logikog zakljuivanja koje se sastoji u tome da se celoj klasi
nekih elemenata pripisuje svojstvo koje imaju samo neki ispitani elementi te klase; ponekad se definie i kao
zakljuivanje od pojedinanog ka optom
instinkt (lat. instingnere - podsticati) - nagon; nasleena sposobnost izvoenja automatskih radnji
radi odranja u ivotu; kod Bergsona, zarobljena ivotna energija u biolokoj sferi koja se troi na
odravanje ivota
intencionalnost (lat. intentio - namera) - svojstvo svesti da je uvek usmerena na neki predmet
interpretacija (lat. interpretatio) - tumaenje, objanjenje, izlaganje
intuicija (lat. intuor - gledam u) - neposredno opaanje, neposredno shvatanje sutine neke stvari,
neposredan doivljaj stvarnosti
iracionalizam (lat. irrationalis - nerazuman) - filozofsko stanovite prema kome se stvarnost ne
moe racionalno objasniti jer njeno osnovno naelo prevazilazi logike zakone
ironija (gr. - pretvaranje u govoru) - kod Sokrata, pokazivanje da je neto u ta verujemo
da je znanje, u stvari, neznanje; dovoenje postojeih znanja u sumnju; podrugljivost; poseban
problem kod Kjerkegora
Intuicija - saznanje koje jo nije pokrepljeno razlozima ili saznanje kome ta potkrepa i nije potrebna
(npr. u sluaju ulnih utisaka)
Iracionalno - ono to nije u vezi sa razumom, nerazumno
K
kapital (lat. capitalis - glavni) - kod Marksa, drutveni odnos koji omoguuje da neka vrednost
donosi svom vlasniku viak vrednosti, odnosno da se oplouje
katarza (gr. - proienje) - oslobaanje due od afektivnih stanja
kategorija (gr. -izrei) - najoptija odreenja stvari na osnovu kojih je mogue
saznanje; kod Kanta, oblici miljenja pomou kojih shvatamo predmete ulnog iskustva; oblici
miljenja koji se zasnivaju na razliitim pravilima logikog suenja, odnosno vrstama sudova (kod
Kanta ih ima dvanaest)
kauzalitet (lat. causalitas) - uzronost, nuan odnos uzroka i posledice
koegzistencija (lat. coexistentia) - zakonite veze izmeu pojava koje istovremeno postoje
konani uzrok (lat. causa finalis) - kod Aristotela svrha kao jedan od etiri uzroka
koncept - pojam
konzervativizam (lat. conservare - sauvati, odrati) - pogled na svet ili politika teorija koja zagovara
izbegavanje radikalnih drutvenih promena i ouvanje postojeih drutvenih institucija, odnosa i tradicije
konsekvencija (lat. consequentia) - posledica, rezultat zakljuak
konsenzus (lat. consensus) - saglasnost; postizanje saglanosti putem slobodne upotrebe uma
kontekstualnost (lat. contextus od contextere - uzajamno povezivati pri tkanju) - povezanost nekog
teksta (tvrdnje ili teorije), kako sa drugim tekstovima (tvrdnjama ili teorijama)
kontemplacija (lat. contemplatio - posmatranje) - teorija, misaono udubljivanje, neposredan
doivljaj prisustva Boga
kontradikcija (lat. contradictio) - protivrenost, logika suprotnost
konceptualizam (lat. conceptus - pojam) - stanovite prema kome opti pojmovi ne postoje realno,
ali nisu ni puka imena, ve postoje u miljenju
kosmopolitizam (gr. - svet, - graanin) - stanovite po kome su svi ljudi jednaki jer
pripadaju jedinstvenom svetskom umnom poretku (jer su graani sveta)
kosmos (gr. ) - svet kao ureena celina, vasiona, ukras
kritika (gr. od - sudim, procenjujem) - vetina procenjivanja, preispitivanja,
prosuivanja i razlikovanja onoga to je vredno ili bitno od onoga to nije
L
laiko (gr. - narodni) - nestruno
language (fr.) - jezik kao drutveno ureen sistem vetakih znakova,sposobnost upotrebe verbalnih
znakova
langue (fr.) - jezik kao sistem znakova jedne drutvene zajednice, naroda; neki odreen jezik, kao to je
francuski ili srpski jezik
legalitet (lat. legalis - zakonski) - podudaranje neke radnje sa zakonom bez obzira na motiv
legitimacija (novolat. legitimatio) - ozakonjenje, opravdanje, utemeljenje Legitimitet - opravdanost
liberalizam - (lat. liberalis - slobodouman) politika teorija u kojoj je osnovna vrednost individualna
sloboda oveka
logos (gr. ) - re, misao, nauka,zakon
M
maksima (lat. maxima, tj. regula) - pravilo; kod Kanta pravilo kojim se neki pojedinac rukovodi
prilikom donoenja neke praktine odluke koja treba da bude u skladu sa optim moralnim zakonom
metafizika (gr. - iza, iznad, izvan, - priroda) - uenje o prvim uzrocima svega
bivstvujeeg; nauka o osnovnim principima (naelima) stvarnosti
metod (gr. - nain, put) - nain, put, postupak naunog istraivanja, dolazak do istinitog znanja
metodologija (gr. - put, nain -nauka) nauka o naunim metodima;
mistika (gr. -skriveni, tajni) -sagledavanje i sjedinjenje sa tajanstvenom prirodom sveta
bojeg postojanja, za razliku od racionalnog odnosa prema svetu;
mit (gr. )- re, simbolina pria o nastanku sveta.
modusi (lat. modus - nain) - nestalna, promenljiva svojstva supstancije
Modus - oblik u kome neto postoji, stanje supstancije (lekcija 21)
moral (lat. mos- obiaj) - skup pravila tj. normi koje ovek treba da potuje da bi se njegovo delovanje
moglo oceniti kao dobro; autonomni moral se zasniva samo na umu i miljenju, dok heteronomni svoje
principe temelji izvan oveka (tradicija, Boja objava i sl.)
moralitet (lat. moralitas-moralnost)- podudaranj neke radnje sa moralnim zakonom na osnovu
samog potovanja moralnog zakona, dunosti
Metodologija - filozofska disciplina koja se bavi normama postupanja u naunom istraivanju (vie
u lekcijama 3. i 35)
Mit - narodna pria koja uz pomo mate govori o prolosti i bogovima (vie u lekciji 2)
Mistifikacija - zaodevanje velom tajne, misterije
Moral - skup pravila ije je potovanje predmet dunosti; ire: pravila koja prate vrednosti koje
cenimo u ivotu
N
naricizam (gr. -narcis) - zaljubljenost u samog sebe
naelo - videti: princip
nirvana (sanskr. nirwana-ugasnue)- ieznue individualnosti sa osnovom sveta;
stanje potpunog duevnog mira
noeza (gr. - miljenje)- kod Huserla predstavlja jedinstveni tok svesti
noein (gr.)- miljenje
noema (gr. )- jednostavni predmet svesti, odnosno smisao koji nastaje u internacionalnom
toku svesti
noezis (gr.) um kao sposobnost misaonog sagledavanja, sposobnost saznanavanja prvih naela,
odnosno najvie ideje
norma (lat.)- pravilo, propis, merilo koje treba slediti
nus (gr. )-um, duh

O
okazionalizam (lat.ocassio-zgodna prilika) - uenje o sluajnim uzrocima
omnis determitantio est negatio (lat.)-ovako odreenje je negacija
osecaj -ulni doivljaj neke stvari
P
pagani (lat. paganus-seljak)- neznaboci, nehriani
paradigma (gr. -uzor)-kod Platona, ideje su uzroci stvarima, a stvari su odrazi ideja;
obrazac
paradoks (gr. o - protiv miljenja, neoekivan, neverovatan)- prividno besmislena
tvrdnja; tvrdnja koja je protiv rena; logika tekoa Paradoks - stanje stvari koje vodi
protivrenim zakljucima
paralogizam (gr. o )- pogrean zakljuak
percepcija (lat. percipere-opaziti) - opaaj
pozitivan (lat. positivus) -potvrdan, stvarno postojei, koji se nemoe pronai u iskustvu
pojava ili fenomen (gr. ) - predstava stvari u svesti, stvar za nas; ono to je prisutno,
pojavno, vidljivo
polis (gr.)- antiki grad-drava
postulat (lat. postulatum- zahtev)-stav koji se nuno mora pretpostaviti iako se ne moe dokazati;
kod Kanta, to su nune pretpostavke moralnog delovanja (postojanje Boga, slobodna volja i
besmrtnost due) jer u protivnom moralno delovanje se ne bi moglo opravdati
pragmatizam (gr. -delo, delovanje, in)-filozofsko shvatanje prema kome praktina korist i
delovanje predstavljaju osnovni kriterijum za procenjivanje da li su saznajni iskazi smisleni i istiniti
praksa (gr. - delovanje)-ovekova svesna i svrsishodna delatnost promene stvarnosti kroz
istoriju
praktino (gr. ) - ono to se odnosi na ponaanje ili delovanje u drutvu
premisa (lat. premissa)-jedan od dva suda od kojih se polaziu silogistikom zakljuivanju
princip ili naelo (lat. principium-poetak)- ono od ega neto potie, prauzrok, opta istina iz koje
se izvode pojedinane istine
proverljivost -videti: verifikacija
propozicija (lat. propositio)-u logikom smislu rei sud, tj.reenica koja neto tvrdi ili porie
Preskripcija - propis, pravilo
Poelo - naelo ili princip prirode, ono to rukovodi prirodom(gr. - arhe )
Preskripcija - propis, pravilo
Protenost - zauzimanje prostora, prostiranje
R
razum (nem. Verstand)-kod Kanta, sposbnost stvaranja pojmova o stvarima, podvoenja ulnih
opaaja pod kategorije, mo pravila
ratio (lat.) - razum
realizam (lat. res-stvar, realis-stvaran)- stanovite prema kome opti pojmovi (univerzalije) postoje
realno (stvarno)
revolucija (novolat. revolutio-pokret)-temeljna i nagla, uglavnom nasilna promena drutvenog
pokreta
redukcija (lat. reductio-vraanje natrag) - smanjivanje, skraivanje nieg na neto
rezon d'etr (fr. raison d'etre)-razlog koji opravdava postojanje neke stvari
represija (lat. repressio)- prinuda
republika (lat. res publica-stvar naroda, javna stvar)-oblik dravnog ureenja u kome vlast pripada
narodu (videti demokratija)
resantiman (fr.ressentiment)- zavisnost, ozlojeenost
res extensa (lat.)-kod Dekarta, protena stvar, odnosno telesna, materijalna priroda
res cogitans (lat.)-kod Dekarta, mislea stvar, duhovna supstancija
retorika (gr. ) - vetina govornitva
refleksija (lat. reflecto- okrenuti u nazad) - razmiljanje, upravljanje panje na sadraje svesto,
misaono posmatranje svesne aktivnosti, samoposmatranje svesne delatnosti subjekta
S
semiotika (gr. - znak)- opta nauka o zakonima
senzacije (lat. sensus-oseanje)-oseti, ono to oseamo pomou ula
senzualizam (lat. sensualis-ulni)- saznajno-teorijsko stanovite prema kome je saznanje mogue
samo na osnovu oseta i ulnog opaanja
senzualistiko (lat. sensus-ulo)-ono to se odnosi na osete i ulno opaanje
sentiment (lat. sentire-oseati, mens-um) - prirodna oseajnost
signifikant (lat.)-oznaka (oznaitelj, oznaavajue);
signifikat (lat.)- ono to je oznaeno, pojam, ideja na koju se znak odnosi
silogizam (gr. )-posredno, kod Arisotela deduktivno zakljuicanje koje poseduje dve
premise i jedan zakljuak
singularan (lat. singularis)- pojedinaan, poseban
sintaksa (gr. ) - nauka koja se bavi utvrivanjem ispravne strukture jezika
sinteza (gr. -sastavljanje) - metod naunog istraivanja koji se sastoji u spajanju
elemenata u jedinstvenu celinu
sintastiki sudovi a posteriori - sudovi koji povezuju nezavisne pojave u iskustvu
sintetiki sudovi a priori - sudovi koji nezavisno od iskustva povezuju subjekt i objekt, pri emu su
oni logijki nezavisni; kod Kanta, uslov nunosti i optosti naunog znanja
sistem (gr. - celina, sistem)- mnotvo elemenata povezanih u jednu celinu
skeptik (gr. ) - onaj ko sumnja u mogunost saznanja istine; za razliku od dogmatika
(videti dogmatici) ne izrie pozitivne sudove o svetu
skepticizam (gr. -sumnja)-filozofsko stanovite prema kome nema sigurnog kriterijuma u
odreivanju istine; sumnja u mogunost znanja
struktura ( lat. Structura - sklop, sastav, sistem ili ustrojstvo) - sistem jezikih znakova; samostalan
poredak u nekoj celini pojava, koji odreuje njihovu meusobnu zavisnost
subjekt ( lat. Subiectum) - podmet ( ono to je podmetnuto pod neto ); nosilac stanja, svojstava i
delovanja; posle Dekarta odnosi se, pre svega, na svesno delovanje Ja ( oveka kao svesnog i
delatnog bia )
sukcesija ( lat. Succesio - sled ) - kod Konta, pravilan redosled pojava u vremenu
supstancija ( lat. Substantia ) - ono to se nalazi u osnovi stvari; trajna i nepromenljiva osnova
stvari; ono to je samostalno, nezavisno u svom postojanju, bivstvo
sutina, bit ( lat. Essential ; nem. Wessen ) - ono to ini postojanu prirodu neke stvari i to se
izraava definicijom
sholastika ( lat. Schola - kola ) - crkvena kolska nauka na hrianskom zapadu
scijentizam ( lat. Scientia - nauka, znanje ) - nauno-filozofsko stanovite zasnovano na nekritikom
poverenju u iskustveno- nauno tumaenje sveta
Simbol - znak, pojava koja upuuje na neto drugo

Sinteza - sastavljanje, saimanje raznorodnih stvari
Struktura - raspored glavnih elemenata neke stvari (lekcija 34)
Subjekt - ovek, ono to je izvor neke delatnosti; subjektivno - ono to je u vezi sa ovekom
T
telos ( gr. , lat. Finalis ) - svrha, krajnji cilj kao uzrok nekog delovanja
teorija ( gr. ) - gledanje, uvid, misaono pronicanje u sutinu stvari
teorija uzroka - Aristotelovo uenje o etiri vrste uzroka ( forma, materija, delatni uzrok i svrha )
tehne ( gr. ) - umee ( vetina ) proizvoenja
tolerancija ( lat. Tolerantia ) - trpeljivost, doputenost razliitih shvatanja u drutvu; podnoljivost
razlika
totalitet ( lat. Totum ) - Celina, sveukupnost, potpunost univerzuma, apsolut
tradicija ( lat. Tradition - predanje ) - prenoenje znanja, miljenja, verovanja, obiaja i naina
ivota sa pokolenja na pokolenje
trajanje ( fr. Duree ) - neprekidni tok nastajanja novog
transcendencija ( novolat. Transcedentia ) - prekoraenje granice nekog podruja; kod Jaspersa, ono
to nadilazi ovekovu ogranienost i to obuhvata njegovu egzistenciju, obuhvatno
transcendentalno ( lat. Transcendere - prelaziti ) - kod Kanta, ono to ne proizilazi iz iskustva, vec
postoji pre iskustva, uslovljava i omoguuje svako saznanje; struktura svesti koja predhodi svakom
konkretnom iskustvu
transcendentno ( lat. Transcedens - prelazei, prekoraujui ) - ono to prevazilazi granice iskustva;
stvarnost nezavisna od ljudske svesti, stvar po sebi
transcendirati ( lat. Transcedere - prelaziti ) - prevazilaziti iskustvo
Tvar - materija, ono od ega se neto sastoji (vie u lekciji 4)
Teza - postavka ili tvrdnja, stav o neemu
Teorema - stav koji tek treba dokazati; izvedeni stav nekog logikog sistema, koji treba dokazati na
osnovu aksioma i prethodno dokazanih teorema
U
ukus ( lat. Gustus ) - kod Kanta, sposobnost prosuivanja, procenjivanja onoga sto je za svakoga
vredno, nezavisno od koristi i poude
um ( nem. Vernunf ) - saznajna sposobnost koja obuhvata ulnost i razum i koja na osnovu ideja
unosi jedinstvo u razumski ureene pojmove; mo principa
univerzalno - ono to se odnosi na sve sluajeve, poznate i nepoznate
univerzalan ( lat. Universalis ) - opti, sveobuhvatan
univerzalije ( lat. Universalis - opti, sveobuhvatan) - opti pojmovi, ideje
univerzalni sud - sud iji se predikat odnosi na sve lanove neke klase stvari
uroene ideje ( lat. Ideae inatae ) - pojmovi i principi koji su potencijalno sadrani u ljudskom duhu
pre iskustva
utopija ( gr. - ne, - mesto ) - nepostojee mesto, idealna zamisao drutvenog ureenja
F
falsifikacija ( novolat. Falsification - krivotvorenje ) - opovrgljivost, mogunost dokazivanja da je
neka tvrdnja lana
fizis ( gr. ) - priroda
filodokos ( gr. - prijatelj, ili - volim, teim za neim ; doha - mnjenje ) - ljubitelj
mnjenja, sveznalica, ljubitelj slave
filozofija ( gr. ; - prijatelj, ili - volim, teim za neim: - mudrost ) -
ljubav prema mudrosti, tenja za istinskim znanjem
finalni uzrok ( lat. Causa finalis, gr. Telos ) - svrha
forma ( lat. ) - oblik, vid, ideja
formalni uzrok ( lat. Causa formalis ) - ideja, forma kao jedan od etiri uzroka stvari po Aristotelu
forenzis ( gr. ) - praktina mudrost ili razboritost; sposobnost delovanja u drutvenoj
zajednici na osnovu racionalnog izbora onoga to je za oveka dobro
H
harmonija ( gr. ) - sklad
hedonizam ( gr. - zadovoljstvo ) - etiki stav po kome zadovoljstvo ( telesno i duhovno )
predstavlja najviu vrednost
hipoteza ( gr. ) - predpostavka
hipotetiki imperativ ( gr. - osnovna, glavna misao, naelo;
holistiko ( gr. Holos - ceo, potpun ) - ono to se odnosi na celinu, to se tie celine
humanizam ( lat. Humanus - ovean, ljudski ) - kulturno-istorijska epoha u Evropi od XIV do XVI
veka
C
causa efficiens ( lat. ) - delatni uzrok
causa finalis ( lat. ) - konani uzrok; svrha
causa formalis ( lat. ) - formalni uzrok; ideja
causa materialis ( lat. ) - materijalni uzrok
conditio sine qua non ( lat. ) - nuan uslov; uslov bez koga se neto ne moe zamisliti ili izvriti