ZATITA I OUVANJE BIODIVERZITETA

Redukcijom diverziteta smanjuje se otpornost vrsta, zbog ega ne mogu

da preive i najmanje promene uslova ivotne sredine. Time se
ugroava ravnotea planete zemlje, ali potencijalno se onemoguava i
napredak ljudskog roda. Smanjenjem raznovrsnosti gube se bioloki
prirodni resursi koji ine ekonomsku osnovu ljudskog napretka i
opstanka.

Iz toga proistie, da ljudski rod ima samo jednu mogunost da
pravilno shvati i uva biodiverzitet. Jer samo ouvana bioloka
raznovrsnost omoguava zatitu prirode na planeti i opstanak civilizacije
uopte.

Ouvanje bioloke raznovrsnosti je jedan od najvanijih
zadataka u globalnoj zatiti ivotne sredine.
Metode zatite biodiverziteta
Nauna osnova za zatitu ugroenih vrsta

Pravna zatita ugroenih vrsta

Praktine mere zatite ugroenih vrsta
Zatita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se
ugroene biljne i ivotinjske vrste tite od negativnog ovekovog
delovanja.
Nauna osnova za zatitu ugroenih biljnih vrsta
Crvene liste predstavljaju spisak ugroenih vrsta biljaka na
odreenoj teritoriji.

Crvene knjige sadre podatke o osobinama vrste, o stepenu njene
ugroenosti, faktorima ugroavanja, kao i predloge mera za njenu
zatitu.
Crvene knjige su nauna osnova za pokretanje konkretnih vidova
zatite ugroenih vrsta.
Kategorije ugroenih taksona prema IUCN (International
Union of the conservation of Nature)*
IEZLI (EXTINCT EX) - takson je izumro kada nema osnovane
sumnje da je poslednji primerak mrtav.

IEZLI U PRIRODI (EXTINCT IN THE WILD - EW ) - takson je
iezao sa svojih prirodnih stanita opstaje jedino u kulturi

KRAJNJE UGROENI (CRITICALLY ENDANGERED - CR) - takson je
suoen sa izgledom najvee verovatnoe da u neposrednoj budunosti
iezne u prirodi.

UGROENI (ENDANGERED EN) - takson koji se suoava sa vrlo
visokom verovatnoom da e ieznuti u prirodnim uslovima u bliskoj
budunosti.
* IUNC Species Survival Commission (1994): IUCN red List Categories 40th Meeting of the
IUCN Council, Gland.

RANJIVI (VULNERABLE VU) - takson koji se suoava sa visokom
verovatnoom da iezne u prirodnim uslovima u srednje bliskoj
budunosti.

NISKA VEROVATNOA OPASNOSTI (LOWER RISK - LR) - takson ne
zadovoljava kriterijume za bilo koju od ugroenih kategorija.


Crvena knjiga flore Srbije
(I tom) objavljena je 1999.
godine.

Obraen 171 takson (oko
5% ukupne flore Srbije) od
600 ugroenih na teritoriji
Srbije.
4 vrste nepovratno
izgubljene iz svetskog
genofonda
46 taksona iezlo sa
teritorije Srbije
121 takson krajnje
ugroen (oko 3,5% flore
Srbije)
Iezli taksoni (EX)
Althaea kragujevacensis Pani
Lokalni endemt centralnog dela Srbije
Rasprostranjenje u Srbiji: Kragujevac,
Metino brdo, od Vraevnice prema
Ljuljacima.
Taksoni iezli u prirodi (EW)- nestali sa teritorije Srbije, ali se
nalaze u drugim delovima Balkana ili Evrope.
Aconitum toxicum Reichenb.
subsp. toxicum
Rasprostranjenje u Srbiji: Beljanica
(Homoljske planine)
Krajnje ugroeni taksoni (CR) - takson je suoen sa izgledom
najvee verovatnoe da u neposrednoj budunosti iezne u prirodi.
Achillea alexandri-regis
Bornm. & Rudski
Stenoendemit severnog ogranka ar-planine,
Virova
Paeonia officinalis L. subsp.
banatica (Rochel) So
Rasprostranjenje u Srbiji:
Deliblatska peara, Flamunda
Fruka gora, erevi

Ugroeni taksoni (EN)
Orchis morio L.
Dactylorhiza incarnata (L.) So
Ranjivi taksoni (VU)
Orchis usulata L.
O. mascula (L.) L.
Adonis vernalis L.
O. purpurea Huds.
Pravna zatita ugroenih vrsta
Vaniji medjunarodni dokumenti za zatitu i ouvanje
biodiverziteta
Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore i
faune - CITES (tzv. Vaingtonska konvencija, Vaington, 1973.) -
sporazum kojim se obezbeuje meunarodna saradnja u zatiti odreenih vrsta
divlje faune i flore od prekomerne eksploatacije putem meunarodnog
prometa.

Konvencija o svetskoj batini (1975, UNESCO, Pariz) - titi kulturno i
prirodno naslee od izuzetne svetske vrednosti kroz, izmeu ostalog,
popisivanje mesta svetske batine (World Heritage Sites).
Zavod za zatitu prirode Republike Srbije je predloio za nominaciju pet
zatienih podruja u Srbiji za upis u listu svetske prirodne batine:
1. Nacionalni park erdap
2. Nacionalni park ar planina
3. Nacionalni park Tara
4. Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara
5. Spomenik prirode avolja varo
Konvencija o zatiti evropskog ("divljeg") ivog sveta i
prirodnih stanita ili tzv. Bernska konvencija (The Council of the
European Communities ,Bern, 1979.), meunarodni je sporazum o
ouvanju vrsta flore i faune u prirodi i njihovih prirodnih
stanita, naroito onih ija zatita zahteva meunarodnu saradnju.

Habitat direktiva (The Council of the European Communities,
Brussels, 1992) u zatiti biodoiverziteta izdvaja STANITE kao
centralnu jedinicu zatite. STANITE ili HABITAT - zajednica biljaka i
ivotinja (i drugih lanova biocenoze) u odredjenoj sredini, koja
zajedno sa abiotikim faktorima (zemljite, klima, koliina i kvalitet vode
i dr.) predstavlja jedinstvenu funkcionalnu celinu.

Konvencija o ouvanju biodiverziteta doneta u Rio de eneiru
1992. godine, naglaava znaaj ouvanja bioloke raznovrsnosti u
planetarnim razmerama.
2001. godine Park prirode Golija upisan u listu
rezervata biosfere kao "GOLIJA - STUDENICA".
ovek i biosfera
(UNESCO's Man and
Biosphere Programme),
skr. MAB, UNESCO,
(Pariz, 1970.), razvija
osnovu za racionalno
korienje i ouvanje
resursa biosfere, kroz
posebne mere, kao to
je stvaranje svetske
Mree rezervata
biosfere.
Medjunarodni programi za ouvanje i zatitu
biodiverziteta
EKOLOKE MREE (mree zatienih podruja)
U okviru MAB programa za rezervate biosfere predloeni su:

Nacionalni park erdap Specijalni rezervat prirode Obedska bara
Nacionalni park Tara Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara
Nacionalni park ar planina Kuajske planine
Park prirode Stara planina Gornje Podunavlje
Prokletije
NATURA 2000
Program uspostavljanja evropske ekoloke mree, posebno
zatienih podruja od znaaja za Evropsku uniju.

EMERALD mrea
Program uspostavljanja ekoloke mree posebno zatienih
podruja u zemaljama koje nisu lanice Evropske Unije.

MREA POGRANINIH PODRUJA - prostorno bliska ekoloka
podruja susednih zemalja


Nacionalni park erdap sa svojim prirodnim celinama u Rumuniji

Nacionalni park arplanina u Srbiji i Makedoniji

Prokletije (Srbija, Crna Gora, Albanija)

Nacionalni park Tara i odgovarajue podruje na levoj obali Drine u
Bosni

Stara planina u Srbiji i Bugarskoj

Subotika peara sa odgovarajuim podrujem u Maarskoj

Vaniji nacionalni propisi za zatitu i ouvanje
biodiverziteta
ZAKON O ZATITI PRIRODE (Slubeni glasnik RS 36/09) definie
kategorije zatienih prirodnih dobara.

Zatiena prirodna dobra su:

Zatiena podruja - podruja koja imaju izraenu geoloku,
bioloku, ekosistemsku i predeonu raznovrsnost :
nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika,
rezervati prirode, zatiena stanita, spomenici prirode

Zatiene vrste - divlje vrste koje su ugroene ili mogu postati
ugroene, koje imaju poseban znaaj sa genetikog, ekolokog,
ekosistemskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog
aspekta: strogo zatiene divlje vrste, zatiene divlje vrste

Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih
divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva (Slubeni glasnik RS 05/10)

625 NAJUGROENIJIH biljnih taksona (50 lekovitih vrsta) stavljeno
pod najstrou zatitu, koja podrazumeva zabranu sakupljanja, unitavanja,
branja, upanja, kao i unitavanje njihovih stanita.
Ilex aquifolium L. Pinus mugo Turra
Nymphaea alba L.
Ruta graveolens L.
533 ZATIENIH biljnih taksona (95 lekovitih vrsta) sa ogranienim
korienjem
Gentiana lutea L.
Arctostaphylos uva- ursi (L.) Sprengel
Acorus calamus L.
Colchicum autumnale L.
Uredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje
flore i faune (Slubeni glasnik RS 09/2010).

Zakonske mere sakupljanja, korienja i prometa 78 samoniklih biljnih
vrsta, 3 vrste liajeva i 14 vrsta gljiva koje su ugroene ili mogu postati
ugroene nekontrolisanim korienjem.
Equisetum arvense L. Asarum europaeum L.
Potentilla erecta (L.) Ruschel
Teucrium chamaedrys L.
Viola odorata L.
Vaccinium myrtillus L.
Rubus idaeus L.
Hypericum perforatum
Naredba o zabrani sakupljanja pojedinih zatienih vrsta divlje
flore i faune u 2011. godini (Ministarstvo ivotne sredine, rudarsatva
i prostornog planiranja)
Hypericum barbatum Jacq.
Hypericum maculatum Crantz
Na celoj teritoriji Srbije
Iris pseudoacorus L.
Veratrum nigrum L.
Ruscus aculeatus L.
Ruscus hypoglossum L.
Zabrana sakupljanja u
Bakom, Banatskom i Sremskom
okrugu
Praktine mere zatite ugroenih vrsta
1. In situ zatita

2. Ex situ zatita

3. Reintrodukcija

4. Introdukcija

5. Edukacija i prezentacije

1. In situ zatita ugroenih biljnih vrsta

-OUVANJE IZVORNOG EKOSISTEMA, ouvanje, odravanje i oporavak
vrsta na njihovim prirodnim stanitima.
NACIONALNI PARK je podruje sa veim brojem raznovrsnih
prirodnih ekosistema od nacionalnog znaaja, istaknutih predeonih
odlika i kulturnog naslea u kome ovek ivi usklaeno sa prirodom.
U nacionalnom parku dozvoljene su radnje kojima se ne ugroava
izvornost prirode, kao i obavljanje delatnosti koje su u funkciji
obrazovanja, zdravstveno-rekreativnih i turistikih potreba, nastavka
tradicionalnog naina ivota lokalnih zajednica, na nain kojim se
neugroava opstanak vrsta i prirodnih ekosistema.


Na teritoriji Srbije do sada je proglaeno 5 Nacionalnih parkova:
ERDAP, AR PLANINA, FRUKA GORA TARA, KOPAONIK,
(Prokletije pokrenut postupak za donoenje akta o zatiti).

ar planina
Kopaonik
Djerdap
Fruka gora
Tara
PARK PRIRODE je podruje sa preteno ouvanim prirodnim
ekosistemima namenjeno ouvanju ukupne geoloke, bioloke i
predeone raznovrsnosti.
U parku prirode nisu dozvoljene privredne i druge delatnosti i radnje
kojima se ugroavaju njegova bitna obeleja i vrednosti.


Na teritoriji Srbije do sada je proglaeno 16 parkova prirode.
Stara planina
Sievaka klisura
GOLIJA, ARGAN-MOKRA
GORA, PALI...
PREDEO IZUZETNIH ODLIKA je relativno manje podruje sa
znaajnim prirodnim, bioloko-ekolokim, estetskim i kulturno-istorijskim
vrednostima, gde tradicionalan nain ivota lokalnog stanovnitva nije
bitnije naruio prirodu i prirodne ekosisteme.

Do sada je na teritoriji Srbije proglaeno 16 predela izuzetnih odlika.
Medju njima su i: klisura reke Gradac, Resava, Rajac, Kosmaj, Dolina
Pinje, Veliko Ratno ostrvo, Avala, Subotika peara, Vrake
planine...
Ovarsko-kablarska klisura Vlasina
REZERVAT PRIRODE je podruje neizmenjenih prirodnih odlika sa
reprezentativnim prirodnim ekosistemima, namenjeno iskljuivo za
ouvanje izvorne prirode, genskog fonda, ekoloke ravnotee, praenje
prirodnih pojava i procesa, nauna istraivanja kojima se ne naruavaju
prirodna obeleja, vrednosti, pojave i procesi.
SPECIJALNI REZARVAT PRIRODE moe biti floristiki,
mikoloki, umske i druge vegetacije, zooloki (ornitoloki,
ihtioloki i drugi), geoloki, paleontoloki, hidrogeoloki,
hidroloki i drugi.
U rezervatu prirode zabranjeno je branje i unitavanje biljaka,
uvoenje novih biolokih vrsta, melioracijski radovi, razni oblici
privrednog i drugog korienja.
U Srbiji je do sada proglaeno 67 rezervata prirode.
Jelanika klisura
Zasavica
Deliblatska peara
Obedska bara
GORNJE PODUNAVLJE,
KLISURA REKE TRENJICE,
CARSKA BARA
ZATIENO STANITE je podruje koje obuhvata jedan ili vie tipova
prirodnih stanita znaajnih za ouvanje jedne ili vie populacija divljih
vrsta i njihovih zajednica.


SPOMENIK PRIRODE je manja neizmenjena ili delimino izmenjena
prirodna ili prostorna celina, objekat ili pojava, prepoznatljiv po
reprezentativnim geomorfolokim, geolokim, hidrografskim, botanikim
ili drugim obelejima, kao i ljudskim radom formirana vrednost od
naunog, estetskog, kulturnog ili obrazovnog znaaja.

U Srbiji je proglaeno 225 spomenika prirode botanikog karaktera:
BOTANIKA BATA JEVREMOVAC, HRAST NA CVETNOM TRGU,
VRAKI PARK...
Pionirski park
Platan kod Miloevog konaka
Zatiena prirodna dobra na nacionalnom nivou*
NACIONALNI PARK 5
PARK PRIRODE 16
PREDEO IZUZETNIH ODLIKA 16
REZERVAT PRIRODE 67
SPOMENIK PRIRODE (dendo-botaniki i objekti geonasledja) 295
PODRUJA OD KULTURNOG I ISTORIJSKOG ZNAAJA 38
STROGO ZATIENE BILJNE, IVOTINJSKE VRSTE I GLJIVE 1760
ZATIENE BILJNE, IVOTINJSKE VRSTE I GLJIVE 868
UKUPNO ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA U SRBIJI 3065
UKUPAN PROCENAT ZATIENE TERITORIJE 6,6%
UKUPAN PROCENAT ZATIENE TERITORIJE U SVETU 12,0%
*Ostoji, D. & Vukan, M. (2007): Zatiena prirodna dobra Srbije. umarstvo, 1-2, 117-142
2. Ex situ zatita ugroenih biljnih vrsta
- uvanje, gajenje i razmnoavanje biljaka izvan njihovih prirodnih stanita.
Botanike bate

Privatne kolekcije ivih biljaka

Banke gena, odnosno banke semena i plodova

In vitro tehnike razmnoavanja
Botanika bata Jevremovac
BOTANIKE BATE obrazovne i naune institucije, vetaki
refugijumi i eksperimentalni poligon za ouvanje i razmnoavanje
kritino ugroenih biljnih vrsta.
Ramonda nathaliae
Pani & Petrovi
Ramonda serbica Pani
Forsythia europaea Degen & Bald
Aquilegia grata
F. Maly ex Zimmeter
Botanika bata lekovitih i aromatinih biljaka,
Farmaceutski fakultet, Beograd
PRIVATNE KOLEKCIJE IVIH BILJAKA (male bate, alpinetumi)
male, alternativne botanike bate
Privatna bata na Zvezdari
BANKE GENA predstavljaju kolekcije ivog biljnog materijala (semena,
plodovi, vegetativni delovi) koji se sakuplja, magacionira, odrava i
razmnoava pod strogo kontrolisanim i specifinim uslovima. Na ovaj
nain se uva izvorni genetiki materijal kao potencijal za korienje u
budunosti.
Na norvekom
ostrvu Svalbard,
najsevernijem
naseljenom
podruju na Zemlji,
osnovana je 2008.
godine globalna
banka semena za
spas oveanstva
u sluaju
katastrofe.
Svalbard banka je projektovana tako da izdri globalno zagrevanje, zemljotrese
pa ak i nuklearne udare.
IN VITRO TEHNIKE RAZMNOAVANJA - nain proizvodnje novih individua
u laboratorijskim uslovima iz biljnogi materijala sakupljenog na prirodnim
stanitima. Iz jednog primerka, donetog sa prirodnog stanita, mogue je iz
vegetativnih delova (lista, stabla, korena) proizvesti stotine novih jedinki i posle
toga ih vratiti na prirodna stanita.
Nepeta rtanjensis
Dikli & Milojevi
Gentiana pneumonanthe L.
Centaurium umbellatum Gilib
Dioscoraea balcanica Ko.
Krajnji cilj primene razliitih
metoda ex-situ zatite je
sauvati po svaku cenu
genom ugroene biljne vrste

3. Pored osnovnog cilja smisao
ex-situ metoda zatite je vraanje-
REINTRODUKCIJA ugroenih
biljnih vrsta na njihova prirodna
stanita sa kojeg su iezle, ili im
preti velika opasnost da nestanu.
4. INTRODUKCIJA - pokuaj da se u cilju ouvanja, ugroena vrsta
vetaki naseli na prostor na kojem ranije nije ivela.
Primula veris L . Scopolia carniolica Jacq.
Helichrysum arenarium
(L.) Moench
Satureja montana L.
Plantae Gentiana lutea L. na Tari
5. EDUKACIJA I PREZENTACIJE dosadanjih saznanja i rezultata u
oblasti zatite bioloke raznovrsnosti, objavljivanje prigodnih publikacija i
postera, snimanje TV emisija, CD-a, organizacija popularnih
predavanja i izlobi, koje predstavljaju specifian vid aktivnosti na polju
zatite ugroenog biljnog sveta.