Teme, 2002, 3:371-382.

ABERANTNO PONAANJE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

PREDKOLSKE DECE


Gustav Bala
Fakultet fizike kulture u Novom Sadu
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja

Ankica Hoek i Konstantin Momirovi
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja



Na uzorku od 92 predkolska deteta primenjena je baterija od 7
motorikih testova i tri osnovne antropometrijske mere, a podaci o
aberantnom ponaanju dece prikupljeni su od roditelja. Relacije
motorikih sposobnosti i aberantnog ponaanja nakon parcijalizacije
efekata dobi, visine, teine i koliine masnog tkiva analizirane su
biparcijalnom metodom kanonike analize kovarijansi. Tri znaajne
kvazikanonike korelacije izmeu motorikih faktora i faktora aberantnog
ponaanja, sve tri reda veliine 0.50, mogle su se objasniti: 1) uticajem
poremeaja neuralne regulacije i kontrole na poremeaje motorikih
funkcija, 2) posledicom efekata kontrole ekscitativnih procesa u
centralnom nervnom sistemu i na modalitete ponaanja i na one motorike
funkcije koje zavise od regulacije tonusa, 3) negativnim uticajem
subkortikalne inhibicije na alternativno ukljuivanje i iskljuivanje
agonista i antagonista.

Kljune rei: aberantno ponaanje, motorike sposobnosti, predkolska deca









UVOD
2

U vie prethodnih istraivanja (Ismail, Gruber, 1971; Mrakovi, Gredelj, Metiko
i Orekovi, 1974; Ismail, 1976; adura, 1976; Kureli, Momirovi, Mrakovi i turm,
1979; Horga, 1976; Kule, 1977; Horga, 1979) naeno je da postoje znaajne, a ponekad
i supstancijalne korelacije izmeu osobina linosti, koje odreuju modalitet ponaanja,
procenjenih pod raznim modelima konativnog funkcionisanja, i motorikih sposobnosti
kod ispitanika koji su se nalazili u relativno stacionarnoj fazi konativnog i motorikog
razvoja. Iako su u tim istraivanjima dobijene znaajne negativne veze izmeu
anksioznosti i koordinacije, i takoe znaajne, ali jo vee negativne veze izmeu
disocijacije i koordinacije, pozitivne veze primarne agresivnosti i snage, ali negativne
veze izmeu snage i sekundarne agresivnosti, kao i vrlo sloene i teorijski neoekivane
veze izmeu ekstraverzije i brzine pokreta, izgleda da taj problem nije ozbiljnije
interesovao ni psihologe ni kineziologe, jer se u poslednjih 20 godina na ovim prostorima
nije moglo nai ozbiljnije objavljeno istraivanje o relacijama osobina linosti i
motorikih dimenzija.
Naalost, i pored velikih napora uloenih u tu svrhu, nije bilo mogue pronai
radove u kojima su analizirane relacije aberantnog ponaanja i motorikog funkcionisanja
ispitanika koji su jo u razvoju, a pogotovo predkolske dece.
Zbog toga je cilj ovog rada bio da se analizira povezanost aberantnog ponaanja i
motorikih sposobnosti predkoske dece.


METODE

Ispitanici su bili predkolska deca, oba pola, uzrasta od 4 do 7 godina, koja su
pohaala jednu sportsku kolu za malu decu u Novom Sadu. Efektiv uzorka dece iznosio
je 92, a uzrast svakod deteta odreen je u intervalima od po 6 meseci, a u tabelama se
javlja kao varijabla DOB.
Podaci su prikupljeni upitnikom
1
koga su, uz pomo psihologa, ispunjavali
roditelji. Spisak 36 simptoma, zajedno sa njihovim kodnim oznakama, prikazan je u
tabeli 1. Prethodna analiza binarno kodiranih odgovora (Bala, Hoek, Momirovi, 2001).
pokazala je da nije bilo isputenih odgovora, da oekivana vrednost ni u jednoj varijabli
nije bila jednaka nuli, da su razlike dece razliite dobi, u intervalima od po 6 meseci, u
gotovo svim varijablama bile statistiki beznaajne, a u onima u kojima su bile znaajne
(plaljivost i povuenost) numeriki veoma male, i da su razlike izmeu deaka i
devojica u najveem broju varijabli bile statistiki beznaajne, a numeriki neznatne u
onim varijablama u kojima su bile znaajne (manifestacije agresivnosti kod deaka, a
manifestacije plaljivosti kod devojica).


1
Ovaj upitnik su sastavili Hoek, Momirovi i Bala ekstenzijom standardne liste simptoma aberantnih
poremeaja kod male dece koju su, u jednom ranijem istraivanju, primenili Hoek i Poduka (1990). Ova
ekstenzija uinjena je tako da omogui registraciju poremeaja pet dominantnih sistema za regulaciju i
kontrolu neuralnih funkcija, pretpostavljenih kibernetikim modelom konativnog funkcionisanja
(Momirovi, Horga i Bosnar, 1982; 1984; Momirovi, Wolf i Damonja, 1992; Momirovi, Wolf,
Damonja i Hoek, 1993).

3
Tabela 1. Simptomi aberantnog ponaanja

Broj Simptom Kod
01 Roditelji esto moraju da ga teraju da jede NEJEDE
02 Iz sna ga ponekad bude runi snovi SNOVI
03 Ponekad se ponaa previe agresivno AGRES
04 Previe je ivahno IVAH
05 Ima obiaj da grize nokte NOKTI
06 Dogodi mu se da se pomokri u krevet MOKRI
07 Prilino je neposluno NEPOSL
08 esto se svaa sa drugom decom SVAA
09 esto se dogaa da se potue s drugovima POTUE
10 Previe je plaljivo PLALJ
11 Prilino je plaljivo PLALJ
12 Previe je povueno u sebe POVU
13 Boji se mraka MRAK
14 Boji se pasa PSI
15 Ponekad mui ivotinje MUI
16 Prilino je nepoverljivo NEPOV
17 Lako se zbuni kad neto treba da uradi ZBUNI
18 Prilino je nespretno NESPRE
19 Prilino je svojeglavo SVOJEG
20 Voli da lae LAE
21 Ponekad otima igrake od druge dece OTIMA
22 Druga deca ga izbegavaju IZBEGA
23 Previe je razmaeno RAZMA
24 esto menja raspoloenje bez nekog vidljivog razloga RASPOL
25 Prilino je tvrdoglavo TVRDOG
26 Prilino je neuredno NEURED
27 Jako se ljuti ako ne dobije ono to eli LJUT
28 Dogodilo se da je neto uzelo bez dozvole KRADE
29 Ponekad zamuckuje ZAMUC
30 Previe je stidljivo STIDLJI
31 Kad je ljuto vie i baca stvari oko sebe BACA
32 Ponekad pokuava da plaem iznudi ono to eli PLAE
33 Desilo se da kae da ga niko ne voli NEVOLE
34 esto se dogaa da pokvari ili razbije svoje igrake RAZBI
35 Suvie je osetljivo OSETLJ
36 Dogaa se da u govoru pobrka redosled rei REDRE

Za procenu biolokog rasta, kao i za dobijanje bolje i istije slike o motorici male
dece, koristile su se najosnovnije antropometrijske mere za procenu longitudinalne
dimenzionalnosti skeleta, volumena i mase tela i potkonog masnog tkiva. To su sledee
mere, izvedene prema Internacionalnom biolokom programu: 1) telesna visina (VISI), 2)
telesna teina (TEI) i 3) koni nabor nadlaktice (NABN).
4
Na osnovu modela motorikih sposobnosti odrasle dece i omladine, (Kureli i
sar., 1975; Gredelj, Metiko, A. Hoek i Momirovi, 1975) odabran je uzorak sledeih
motorikih testova: 1) test Poligon natrake, 2) test Taping rukom, 3) test Duboki
pretklon, 4) test Skok udalj iz mesta, 5) test Podizanje trupa, 6) test Izdraj u
zgibu i 7) test Tranje 20 m.
Opis mernih instrumenata (motorikih testova) dat je sasvim saeto, a detaljnije,
sa celokupnom standardizacijom testova, moe se nai u priruniku Sportska kolica
razvoj motorikog ponaanja dece (Bala, 1996). Detaljnije o manjim modifikacijama,
odnosno prilagoavanju ovom uzrastu dece, kao i o pouzdanosti navedenih motorikih
testova, moe se nai kod Bale (1999). U tom istraivanju konstatovano je da su svi
analiziranih motoriki testovi imali dobru pouzdanost.
1. POLI - Poligon natrake. Dete je trebalo da etvoronoke unatrag pree udaljenost od
10 m i da je savlada penjanjem unazad preko poklopca vedskog sanduka i provlaenjem
kroz okvir sanduka. Merilo se vreme u desetinkama sekunde.
2. TAPI - Taping rukom. U roku od 15 sekundi dete je trebalo da dominantnom rukom
naizmenino udara dve ploe na dasci za taping, a drugu ruku da dri izmeu ploa.
Rezultat je bio broj naizmeninih dvostrukih udaraca.
3. PRET - Duboki pretklon. Dete je izvodilo to dublji pretklon na klupici sa vertikalnim
lenjirom, koji je bio sa nultim krajem gore a 40. cm je bio u ravni stopala deteta, dok se
ostalih 40 cm nalazilo ispod te ravni. Rezultat je bio dubina dohvata u centimetrima.
4. SKOK - Skok udalj iz mesta. Dete je sunono skakalo sa neelastinog kraja reuter
odskone daske na tepih na kojem su bili obeleeni centimetri. Rezultat je bio duina
skoka u centimetrima.
5. PODT - Podizanje trupa. Iz leanja na leima, savijenim kolenima i ukrtenih ruku na
suprotnim ramenima, dete se podizalo u sed i odmah vraalo u leei poloaj. Pomonik
ispitivaa je pridravao stopala detetu. Rezultat je bio broj pravilnih podizanja u sed (ne
due od 60 sekundi).
6. IZDR - Izdraj u zgibu. Dete se postavilo u zgib u visu pothvatom i trebalo je da to
due izdri taj poloaj (brada iznad ipke). Rezultat je bilo vreme izdraja u desetinkama
sekunde.
7. T-20 - Tranje 20 m. Od linije starta do linije cilja, koje su meusobno udaljene 20 m,
dete je tralo u paru sa drugim detetom maksimalnom brzinom. Rezultat je bilo vreme
tranja u desetinkama sekunde.
Svi motoriki testovi su primenjeni tako to su deca u svakom testu pre formalnog
merenja imala probni pokuaj izvoenja odgovarajueg motorikog zadatka. Takav
postupak je primenjen na osnovu rezultata istraivanja u kome su analizirani postupci za
najbolje i najekonominije tretiranje rezulta motorikog testiranja pomou kompozitnih
testova (Bala, 1999).
Zbog toga to, u ovom uzrastu, postoji visoka veza dobi i morfolokih
karakteristika sa uinkom u motorikim testovima, i slaba, ali u nekim sluajevima
znaajna veza i sa simptomima aberantnog ponaanja, iz rezultata su parcijalizovani
efekti dobi, visine, teine i koliine masnog tkiva, procenjene naborom nadlaktice.
Naravno, uzorak ispitanika je bio i suvie mali za primenu kanonike korelacijske
analize, pa je primenjena biparcijalna metoda kanonike analize kovarijansi (Momirovi,
Dobri i Karaman, 1983). U tu je svrhu primenjen program QCRYP (Momirovi, 2001).

5

REZULTATI I DISKUSIJA

Kroskorelacije instrumentalnih varijabli i varijabli koje su bile predmet analize
prikazane su u tabelama 2 i 3. U tabeli 4 su kroskorelacije motorikih varijabli i varijabli
za procenu aberantnog ponaanja nakon parcijalizacije instrumentalnih varijabli, odnosno
dobi i varijabli za procenu osnovnih morfolokih karakteristika dece. Za ovaj efektiv
uzorka dece svi koeficijenti korelacije koji su vei od .205 znaajni su sa moguom
grekom od 5%, a vei od .267 uz 1% greke prilikom zakljuivanja o stvarnoj korelaciji.

Table 2. Kroskorelacije dobi i antropometrijskih varijabli sa motorikim varijablama

DOB VISI TEI NAB
POLI -.646 -.486 -.311 .189
TAPI .680 .534 .376 -.075
PRET -.093 -.055 -.147 -.327
SKOK .643 .580 .278 -.354
PODT .662 .571 .504 -.008
IZDR .264 .176 .013 -.353
T-20 -.766 -.666 -.465 .141

Tabela 3. Kroskorelacije dobi i antropometrijskih varijabli i
varijabli za procenu aberantnog ponaanja

DOB VISI TEI NAB
NEJEDE -.203 -.197 -.303 -.237
SNOVI .197 .083 .104 .211
AGRES -.136 -.113 -.004 .077
IVAH -.096 -.045 .013 .054
NOKTI -.136 -.119 .003 .187
MOKRI -.105 -.020 -.025 -.039
NEPOSL -.147 -.178 -.091 .046
SVAA .155 .149 .197 .201
POTUE -.058 .003 .084 .127
PLALJ -.004 -.118 -.120 -.223
PLALJ .119 .125 .122 .007
POVU .108 .114 -.048 -.116
MRAK .105 .088 .053 .033
PSI .093 .143 .065 .097
MUI -.006 .051 .128 .170
NEPOV -.122 -.044 -.091 -.010
ZBUNI -.070 -.089 -.186 -.061
NESPRE -.063 .052 .028 .010
SVOJEG -.177 -.164 -.167 -.006
LAE -.115 -.188 -.159 -.061
OTIMA -.160 -.229 -.259 -.178
IZBEGA .136 .127 .160 .287
RAZMA -.137 -.215 -.135 -.057
6
RASPOL -.122 -.243 -.207 -.164
TVRDOG -.098 -.125 -.033 .115
NEURED -.093 -.096 .033 .054
LJUT -.271 -.246 -.148 -.121
KRADE -.218 -.216 -.141 .043
ZAMUC .105 .069 -.055 -.121
STIDLJI .098 .135 .061 -.068
BACA -.167 -.175 -.138 -.193
PLAE -.230 -.286 -.257 -.103
NEVOLE -.151 -.126 -.089 .049
RAZBI -.262 -.236 -.200 -.127
OSETLJ .142 .099 .113 .100
REDRE -.120 -.202 -.175 -.067

Tabela 4. Kroskorelacije motorikih varijabli sa varijablama za procenu aberantnog
ponaanja nakon parcijalizacije dobi i morfolokih karakteristika

POLI TAPI PRET SKOK PODT IZDR T-20
NEJEDE .245 -.121 .015 -.118 -.122 -.128 .106
SNOVI .116 .020 .005 .084 -.002 .169 .025
AGRES .038 -.098 -.011 -.036 -.013 -.007 .044
IVAH .003 -.060 -.112 .016 .024 -.091 -.136
NOKTI -.016 .007 .024 .015 .115 -.062 -.007
MOKRI -.048 .035 -.041 .184 .233 .296 -.133
NEPOSL .083 -.190 -.093 -.069 .068 .006 -.092
SVAA .045 -.014 -.175 -.142 -.074 -.125 .101
POTUE -.097 -.131 -.089 -.147 -.133 -.069 .008
PLALJ .062 -.144 .017 .027 -.049 .080 .038
PLALJ .040 -.056 -.237 .002 -.102 -.066 .039
POVU .070 -.168 -.057 -.046 -.249 .183 .071
MRAK -.096 .175 .041 .217 .152 .149 -.152
PSI .033 .173 .116 .072 .083 .009 -.009
MUI -.097 .008 -.074 .052 -.034 -.031 -.031
NEPOV .023 -.108 -.024 .065 .053 -.011 -.006
ZBUNI .096 -.131 -.035 -.124 -.081 -.086 .292
NESPRE .005 .156 .072 -.012 -.119 -.136 .197
SVOJEG .215 -.157 -.134 -.135 .028 -.140 -.015
LAE .023 -.100 -.111 -.177 -.044 .038 -.064
OTIMA -.108 -.146 .050 -.075 .018 -.017 -.078
IZBEGA .039 -.078 -.088 -.143 -.036 .003 .011
RAZMA .117 -.139 -.117 -.005 .068 .070 -.021
RASPOL .060 -.124 .142 -.049 -.103 -.001 .192
TVRDOG .104 -.220 -.063 -.210 -.097 -.224 .058
NEURED -.144 .125 -.122 .051 .010 .081 -.178
LJUT .053 -.165 -.089 .038 -.019 -.093 .096
KRADE .000 .038 -.027 .023 .195 .185 -.109
ZAMUC -.102 -.136 .013 -.007 .057 -.170 -.043
STIDLJI -.001 -.131 .122 .050 -.107 .049 .178
BACA -.093 -.077 -.122 .065 .214 .153 -.084
7
PLAE -.063 .097 -.153 .083 .021 .139 -.056
NEVOLE -.091 -.148 -.148 -.045 .058 -.098 .072
RAZBI -.090 .015 .041 -.072 .020 -.073 .128
OSETLJ -.058 -.093 -.292 -.082 -.056 -.097 -.024
REDRE -.025 -.108 .040 -.120 .015 -.152 .104

U tabeli 5 nalaze se informacije o sklopovima i strukturi kvazikanonikih faktora
aberantnog ponaanja ispitane predkolske dece. Prvi kvazikanoniki faktor u prostoru
aberantnih simptoma ima znaajne veze sa simptomima: treba ga terati da jede, ne mokri
u krevet, prilino je neposluno, esto se svaa sa drugom decom, esto se potue sa
drugom decom, previe je plaljivo, prilino je plaljivo, ne boji se mraka, ne boji se
pasa, lako je zbunjivo, prilino je svojeglovo, druga ga deca izbegavaju, menja
raspoloenja, prilino je tvrdoglavo, previe je stidljivo, suvie je osetljivo i pobrka
redosled rei. U osnovi svih ovih simptoma je faktor koji se moe definisati kao
agresivno i disocijativno modulirani poremeaj neuralne regulacije i kontrole.
Drugi kvazikanoniki faktor je u znaajnoj vezi sa veinom simptoma koji su
negativno orijentisani u odnosu na ponuenu skalu odgovora, pa se moe zakljuiti da se
radi o faktoru koji bi se mogao definisati kao odsustvo aberantne simptomatologije.
Trei kvazikanoniki faktor u osnovi ima anksioznost, poto ga znaajno definiu
sledei simptomi: iz sna ga ponekad bude runi snovi, plaljivo je, plaljivo je, povueno
je u sebe, zbuni se kad neto treba da uradi, previe je razmaeno, esto menja
raspoloenje, previe je stidljivo.
Korelacije ovih faktora pokazuju da su oni relativno nezavisni (tabela 6).

Tabela 5. Sklop (a) i struktura (f) kvazikanonikih faktora aberantnog ponaanja

a1 a2 a3 f1 f2 f3
NEJEDE .375 .067 .191 .378 -.031 .209
SNOVI -.104 -.129 .455 -.046 -.185 .468
AGRES .121 -.295 .092 .181 -.332 .149
IVAH .087 -.405 -.249 .140 -.380 -.176
NOKTI -.134 -.076 -.131 -.130 -.031 -.129
MOKRI -.372 -.326 .214 -.298 -.295 .239
NEPOSL .175 -.554 -.011 .272 -.583 .092
SVAA .333 -.132 -.252 .337 -.150 -.206
POTUE .312 -.192 -.125 .337 -.227 -.070
PLALJ .157 -.109 .363 .204 -.196 .393
PLALJ .254 -.133 .261 .298 -.221 .302
POVU .184 .202 .563 .191 .078 .544
MRAK -.409 -.305 .085 -.349 -.246 .104
PSI -.206 .020 -.155 -.221 .081 -.173
MUI .052 -.074 .029 .067 -.088 .045
NEPOV .103 -.247 .093 .154 -.280 .141
ZBUNI .484 .098 .253 .486 -.029 .274
NESPRE .282 .327 -.168 .211 .304 -.199
SVOJEG .318 -.518 -.041 .407 -.568 .068
LAE .015 -.446 -.072 .088 -.437 .002
8
OTIMA -.035 -.215 .046 .007 -.216 .078
IZBEGA .237 -.063 -.011 .248 -.103 .017
RAZMA .086 -.388 .319 .179 -.456 .389
RASPOL .230 .115 .273 .231 .029 .272
TVRDOG .387 -.446 -.114 .458 -.496 -.012
NEURED -.121 -.361 -.061 -.061 -.329 -.011
LJUT .147 -.404 .134 .229 -.452 .211
KRADE -.216 -.432 -.044 -.143 -.387 .010
ZAMUC .175 -.037 -.216 .165 -.033 -.197
STIDLJI .281 .352 .457 .253 .227 .421
BACA -.175 -.591 .188 -.055 -.591 .271
PLAE -.198 -.341 .022 -.136 -.309 .062
NEVOLE .097 -.382 -.266 .144 -.356 -.196
RAZBI .215 -.255 -.303 .237 -.244 -.245
OSETLJ .199 -.360 .010 .263 -.397 .083
REDRE .427 -.011 -.289 .407 -.040 -.254

Tabela 6. Korelacije kvazikanonikih faktora aberantnog ponaanja

f1 f2 f3
f1 1.000 -.178 .076
f2 -.178 1.000 -.163
f3 .076 -.163 1.000

Prvi kvazikanoniki motoriki faktor (tabela 7) praktino je generalnog tipa, sem
gipkosti, ali je negativno orijentisan. Zbog toga se moe definisati kao poremeaj
motorikih funkcija.

Tabela 7. Sklop (a) i struktura (f) kvazikanonikih faktora motorike

a1 a2 a3 f1 f2 f3
POLI .520 .046 .458 .608 .193 .561
TAPI -.608 .372 -.434 -.649 .220 -.469
PRET -.267 .782 .195 -.150 .794 .306
SKOK -.775 .043 .060 -.760 -.026 -.072
PODT -.544 -.256 .007 -.569 -.311 -.144
IZDR -.720 -.098 .719 -.599 -.026 .568
T-20 .619 .364 .190 .692 .468 .377

Drugi kvazikanoniki motoriki faktor je dominantno definisan varijablom za
procenu gipkosti, a u manjoj meri i varijablom za procenu repetitivne snage, koja je
negativno orijentisana. Moe se zakljuiti da se radi o kontroli miinog tonusa i
izvesnim potekoama u mobilizaciji energije.
Trei kvazikanoniki motoriki faktor je odgovoran za duu mobilizaciju energije
(statika, izometrijska snaga) i alternativno ukljuivanje agonista i antagonista u
realizaciju onih motorikih zadataka ije izvoenje za malu decu zahteva neto due
9
vremena. Izgleda da se ovaj faktor moe definisati kao poremeaj u alternativnom
ukljuivanju miia agonista i antagonista.
Korelacije kvazikanonikih motorikih faktora (tabela 8) praktino su statistiki
beznaajne, pa su i ti faktori relativno nezavisni.

Tabela 8. Korelacije kvazikanonikih faktora motorike

f1 f2 f3
f1 1.000 .104 .182
f2 .104 1.000 .204
f3 .182 .204 1.000

Sva tri para kvazikanonikih faktora imaju veoma sline i statistiki znaajne
korelacije (tabela 9). Prema tome, potrebno je definisati sve tri relacije izmeu
odgovarajuih parova kvazikanonikih faktora.

Tabela 9. Kvazikanonike korelacije i testovi znaajnosti

rho ro2 ftest sig
f1 .528 .279 34.795 .000
f2 .507 .257 31.079 .000
f3 .505 .256 30.891 .000

Prva generalna veza izmeu motorikog faktora i faktora aberantnog ponaanja je,
gotovo sigurno, uticaj poremeaja neuralne regulacije i kontrole na poremeaje
motorikih funkcija.
Veza izmeu drugog para kvazikanonikih faktora je nastala, verovatno, kao
posledica efekata kontrole ekscitativnih procesa u centralnom nervnom sistemu i na
modalitete ponaanja, i na one motorike funkcije koje zavise od regulacije tonusa.
Iz korelacije treeg para kvazikanonikih faktora vidi se da anksioznost ima, kao i
kod odraslih ispitanika, negativan uticaj na motoriku efikasnost male dece, to se
manifestuje sporijim pokretima, naroito alternativnog tipa, ali i slabijom koordinacijom.
To je, verovatno, posledica negativnog uticaja subkortikalne inhibicije na alternativno
ukljuivanje i iskljuivanje agonista i antagonista.

ZAKLJUAK

Aberantno ponaanje male dece je znaajno povezano sa njihovim motorikim
funkcionisanjem. Meutim, nije u potpunosti reeno pitanje: da li takvo ponaanje
definie motoriko funkcionisanje, ili motoriko funkcionisanje, pored ostalog, odreuje
normalno ili aberantno ponaanje, ili su ta dva, veoma vana, dinamika stanja samo u
korelaciji u predkolskom uzrastu. Na osnovu dobijenih rezultata ovog istraivanja moe
se zakljuiti:
- veza izmeu agresivnog i disocijativno moduliranog poremeaja neuralne
regulacije i kontrole i poremeaja motorikih funkcija moe se objasniti uticajem
poremeaja neuralne regulacije i kontrole na poremeaje motorikih funkcija;
10
- veza izmeu faktora koji je definisan kao odsustvo aberantne simptomatologije i
kontrole miinog tonusa i izvesnim potekoama u mobilizaciji energije, moe se
objasniti, verovatno, kao posledica efekata kontrole ekscitativnih procesa u centralnom
nervnom sistemu i na modalitete ponaanja, i na one motorike funkcije koje zavise od
regulacije tonusa;
- veza izmeu anksioznosti male dece i poremeaja u alternativnom ukljuivanju
miia agonista i antagonista ukazuje da je to, verovatno, posledica negativnog uticaja
subkortikalne inhibicije na alternativno ukljuivanje i iskljuivanje agonista i
antagonista.

LITERATURA

1. Bala, G. (1996). Sportska kolica - Razvoj motorikog ponaanja dece. Novi Sad:
Kinesis.
2. Bala, G. (1999): Motor behaviour evaluation of pre-school children on the basis of
diferent result registration procedures of motor test performance. Proceedings of the
6
th
International Scientific Conference of the International Association of Sport
Kinetics in cooperation with the Faculty of Sport-University of Ljubljana, "Sport
Kinetics '99", Ljubljana, 62-65.
3. Bala, G. (1999): Some problems and suggestions in measuring motor behaviour of
pre-school children. Kinesiologia Slovenica, 5 (1-2), 5-10.
4. Bala, G., Hoek, Momirovi, K. (2001). Uestalost nekih simptoma aberantnog
ponaanja dece od 4 do 7 godina. Tehniki izvetaj. Beograd: Inistitut za
kriminoloka i socioloka istraivanja.
5. Gredelj, M., Metiko, D., Hoek, A., Momirovi, K. (1975). Model hijerarhijske
strukture motorikih sposobnosti. 1. Rezultati dobijeni primjenom jednog
neoklasinog postupka za procjenu latentnih dimenzija. Kineziologija, 5: 7-81.
6. Horga, S. (1976). O nekim relacijama izmeu anksioznosti i koordinacije. Disertacija.
Zagreb: Fakultet za fiziku kulturu.
7. Horga, S. (1979). Relacije konativnih karakteristika i motorikih sposobnosti.
Kineziologija, 9 (1-2.), 91-105.
8. Hoek, A., Poduka, S. (1990). Socijalni status i poremeaji u ponaanju dece
predkolske dobi. Pedagoki rad, 45, 4:392-398.
9. Hoek, A., Momirovi, K., Bala, G. (2001). Latentna struktura nekih simptoma
aberantnog ponaanja dece od 4 do 7 godina. Tehniki izvetaj. Beograd: Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja.
10. Ismail, A.H., Gruber, J.J. (1971). Integrated development - Motor aptitude and
intellectual performance. Columbus: Charles E. Merrill Books, INC.
11. Ismail, A.H. (1976). Povezanost izmeu kognitivnih, motorikih i konativnih
karakteristika. Kineziologija, 6 (1-2), 47-57.
12. Kule, B. (1977). Neke relacije izmeu agresivnosti i snage. Disertacija. Zagreb:
Fakultet fizike kulture.
13. Kureli, N., Momirovi, K., Stojanovi, M., turm, J., Radojevi, . Viski-talec,
N. (1975). Struktura i razvoj morfolokih i motorikih dimenzija omladine. Beograd:
Institut za nauna istraivanja Fakulteta za fiziko vaspitanje.
11
14. Momirovi, K., Dobri, V., Karaman, . (1983). Canonical covariance analysis.
Proceedings of 5. International symposium 'Computer at the Uniuversity', 463-473.
15. Momirovi, K. (2001). QCRYP: An algorithm and a program for bipartial
quasicanonical correlation analysis. Technical report. Belgrade: Institute of
criminological and sociological research.
16. Momirovi, K., Horga, S., Bosnar, K. (1982). Prilog formiranju jednog kibernetikog
modela strukture konativnih faktora. Kineziologija, 14, 5: 83-108.
17. Momirovi, K., Horga, S., Bosnar, K. (1984). O mogunosti sinteze nekih teorija
linosti na osnovu jednog kibernetikog modela konativnih faktora. ovek i
zanimanje, 4: 3-6.
18. Momirovi, K., Wolf, B., Damonja, Z. (1992). KON 6. Kibernetika baterija
konativnih testova. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
19. Momirovi, K., Wolf, B., Damonja, Z., Hoek, A. (1993). Generalni neurotizam:
Teorija i merenje. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
20. Mrakovi, M., Gredelj, M., Metiko, D., Orekovi, I. (1974). Relacije izmeu nekih
motorikih sposobnosti i konativnih faktora. Kineziologija, 4 (1), 30-41.
21. adura, T. (1976). Kanonike korelacije izmeu patolokih faktora linosti i nekih
testova motorikih sposobnosti. Magistarski rad. Zagreb: Fakultet fizike kulture.


ABERRANT BEHAVIOUR AND MOTOR ABILITIES
OF PRE-SCHOOL CHILDREN

Gustav Bala, Ankica Hoek and Konstantin Momirovi

SUMMARY

Data on 7 motor tests, 3 basically anthropometric measures and 36
aberrant behaviour symptoms were gathered of a sample of 92 pre-school
children. In order to analyse the relation between aberrant behaviour and
motor abilities, the effect, the bipartial method of canonical covariance
analysis with partialisation of age, body height, body weight and
subcutaneous fat tissue was applied. Three significance quasicanonical
correlations, all of order of magnitude of 0.50 could be explained by: 1)
influence of the neural regulation disorder on the disorder of motor
functions, 2) effects of the control of ectitation process on the motor functions
which depend on tonus regulation, 3) negative influence of subcortical
inhibition on alternative inervation of the agonist and antagonist muscles.

Key words: aberrant behaviour, motor abilitiesi, pre-school children