Osoji se puse.

Dan usareno trepti.

Cvrcak ljuto pisti.
Vrela zemlja zgara.
Samo cokot brekti pun zlatnoga grozda.
Cuj!
Dolinom p'jano ozvanja bukara.

U hladu jasena Pan razvaljen sjedi,
Vreo dah mu pali gola, muska prsa.
Njegov pogled plamti od nabrekle zelje -
Beracice vode redove od trsa.

I od muske zedi on grozdove cijedi
I bukarom pije uzezeno zlato.
U njem snaga brekti.
Pjesma vazduh para:
"Grozdan momce ljubi zlato neharato."

Pan jednako pije -
Da svisne od b'jesa.
A kad jablan pruzi svoju dugu sjenku,
Prosu mu se vriska do plavih nebesa.

Demetra (gr. ), je bila boginja plodnosti, majka zatitnica polja, koja je titila sve obraene povrine, a
pogotovo itna polja. Pored toga smatra se i boginjom koja je uestvovala u stvaranju sveta, pa sve to na zemlji
ivi, cveta i donosi plod, svoje postojanje duguje Demetri i njenoj briljivosti.
Demetra je bila veoma privrena svojoj erki Persefoni, koju je dobila sa Zevsom, i za koju je bila veoma
vezana. Persefona je sreno rasla pored majke i ostalih boginja, sve dok se u nju nije zaljubio Had, koji ju je
oteo. Demetra je, im je saznala za nestanak voljene keri, krenula u potragu za njom. Kada joj je Helios otkrio
istinu, boginja se toliko naljutila da je napustila Olimp, zapostavila sve svoje dunosti, i preruivi se u staricu,
otila u slubu kod Keleje. Za to vreme, zemlja je ostala neobraena, poljoprivreda unazaena, nita iz zemlje
nije izniklo, niti donosilo plodove.Videvi sve to, Zevs je naredio Hadu da Demetri vrati Persefonu.
Had je pristao da svoju enu dovede u Gornji svet, i vrati je majci, ali je pre toga lukavstvom naterao da pojede
zrno nara. To jedno zrno, bilo je dovoljno, da Persefonu vee za Podzemni svet. Tada je sklopljen sporazum sa
Hadom da Persefona est meseci godinje provodi sa majkom, a est sa Hadom.






PAUN PASE...
Paun pase, trava raste, gora zeleni; i gora se s listom sasta, a ja nemam s kim. Imam dragog na daleko u tudjoj
zemlji, pa mu jadna porucujem: "Dodji, dragane! U basti mi zumbul cvati, ja ga ne berem; na zumbulu bulbul
pjeva, ja ga ne cujem."
"Ne mogu ti, draga, doci, jos za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije, Skender-beg ih zatvorio, hoce da
robi! Tuga mori, pasa robi -tuga golema!"

110. KISA PADA, TRAVA RASTE
[ovo je jedna od najranije zabiljezenih sevdalinki]


Kisa pada, trava raste,
Gora zeleni;
I gora se s listom sasta,
A ja nejmam s kim.

Imam dragog na daleko,
U tudjoj zemlji,
Pa mu sitnu knjigu pisem:
Dodji mi dragi moj!

Ne mogu ti, draga, doci,
ni za godinu;
Ja sam ti se razbolio,
Hocu umrijet!

Ako Bog da, pa ozdravim,
Onda cu ti doc,
Samo ce nas kabur zemlja,
Rastaviti moc!

PUCE PUSKA, PUCE DRUGA

Puce puska, puce druga iz Carigrada,
da ubiju Husrev-bega na sred Saraj'va.
Govorio Husrev-beze: "Sta sam skrivio?
Dusmani me opanjkase kod sultana mog!
Ja nacinih medreseta i imareta,
ja nacinih sahat-kulu, do nje dzamiju,
Ja nacinih Taslihana i bezistana,
Ja nacinih tri cuprije na sred Saraj'va,
Ja nacinih od kasabe Seher Saraj'vo,
i opet me ti dusmani gledat' ne mogu!
I gora ce prestat' listat' i voda teci,
a dusmana u Saraj'vu nece ostati!"