Vous êtes sur la page 1sur 5

INFOTEH-JAHORINA Vol. 10, Ref. B-II-8, p. 163-167, March 2011.

163


DIGITALNA TELEVIZIJA DRUGE GENERACIJE DVB-T2 KODIRANJE KANALA I
MODULACIJA UZ PRIKAZ OSNOVNIH KARAKTERISTIKA STANDARDA
SECOND GENERATION DIGITAL TELEVISION - DVB-T2 CODING CHANNEL AND
MODULATION WITH THE REVIEW OF BASIC CHARACTERISTICS OF STANDARD


Vesna Milutinovi, Republika agencija za elektronske komunikacije
Bratislav Milovanovi, Elektronski fakultet u Niu


Sadraj - U radu je predstavljena druga generacija digitalne televizije, osnovne
karakteristike standarda i pregled sistema, sinhronizacija u DVB-T2 sistemu, ulazno
procesiranje, kodiranje i modulacija, formiranje rama i generisanje OFDM-a, kao i prikaz
teoretskog DVB-T2 spektra. Takoe je prikazana interoperabilnost i koegzistencija sa
celokupnom DVB arhitekturom sa osvrtom na metode za prelazak sa analognih tehnika za
emitovanje na digitalnu tehniku i implementaciju DVB-T2 sistema, iskustva drugih
zemalja u pomenutoj oblasti, kao i parametri signala koji se mere.
Abstract - In this paper, the second generation digital television is presented, then the
basic characteristics of standard and system overview, input processing, coding and
modulation, the formation of frames and generating of OFDM, as well as the review of
theoretical DVB-T2 spectrum. Besides, the interoperability and coexistence with the entire
DVB architecture with emphasis on methods for the transition from analog technology to
digital broadcasting technology and the implementation of DVB-T2 systemis shown, the
experience of other countries in this field and signal parameters being measured.


1. UVOD

Radiodifuzna video informacija u digitalnom formatu ima
odreene prednosti u poreenju sa analognim prenosom to
se ogleda kroz bolji kvalitet slike, smanjivanje irine kanala,
interaktivnost sa gledaocima, dobar prijem signala u
mobilnom reimu rada. Digitalna televizija druge generacije
predvia razliite modove rada, kao to su stacionarni,
portabl i mobilni prijem u zavisnosti od primenjene
modulacije i kodnog kolinika, koristei nove naine
modulacije i zatitu od greke strima. Korienjem ovog
standarda omoguie se bolja konvergencija izmeu
tradicionalnih radiodifuznih servisa i savremenih
telekomunikacionih servisa, ukljuujui mobilne i
radiodifuzne servise.

Razvoj digitalne zemaljske televizije je zapoet u Evropi
poetkom 90-ih godina. Formiran je DVB (Digital Video
Broadcasting) konzorcijum kome pristupaju radiodifuzeri,
proizvoai, operateri i regulatori sa ciljem uspostavljanja
standarda radi omoguavanja prenosa digitalnog TV signala.
Tokom poetne faze razvila su se tri standarda: DVB-S za
satelitski sistem, DVB-C za kablovski sistem i DVB-T za
zemaljski sistem. Originalni DVB-T standard je razvijen za
stacionarni prijem sa direkcionom zemaljskom antenom ili
portabl prijem sa neusmerenom antenom. Ukazala se potreba
za novim standardom radi poboljanja prijema TV signala
unutar zgrada ili u vozilima, to je vodilo ka stvaranju novog
digitalnog radiodifuznog video zemaljskog standarda verzije
2 (DVB-T2 Digital Video Broadcasting-Terrestrial version
2) poetkom 2007. godine. Pomenuti standard je idealno
reenje kada razliite servise treba podrati u jednom
multipleksu, npr. HDTV (High definition TV) velike brzine
preko krovne antene zajedno sa prenosom ka portabl TV
prijemnicima sa sobnim antenama [1].

DVB-T2 je zasnovan na OFDM (Orthogonal Frequency
Division Multiplex) modulaciji sa vie nosilaca u kojoj se
serijski strim podataka velike brzine transformie u paralelne
strimove podataka male brzine na predajnoj strani. Takoe,
dostupni opseg kanala podeljen je na odreeni broj podkanala
gde je svaki podkanal ortogonalan u odnosu na druge.
Strimovi podataka male brzine su modulisani na ovim
podkanalima simultano na razliitim frekvencijama. Predajni
sistem ima mnogo paralelnih elemenata podataka u bilo kom
trenutku vremena, tako da e spektar posebnog elementa
podatka u OFDM sistemu zauzeti veoma mali deo dostupnog
opsega. Podnosioci su modulisani u frekvencijskom domenu,
a zatim se konvertuju u vremenski domen, nakon ega se
dodaje zatitni interval pre predaje. Radi potpunog
eliminisanja intersimbolske interferenicje, trajanje zatitnog
intervala mora biti vea od irine kanjenja kanala.

2. ARHITEKTURA DVB-T2 SISTEMA

Ulaz u sistem ini jedan ili vie transportnih strimova (TS
Transport Streams) i/ili opti strimovi (GS - Generic
Streams), koji predstavljaju jedan ili vie logikih strimova
podataka, a prenose se posebnim ulaznim strimovima (PLP -
Physical Layer Pipe) [2]. Na izlazu se pojavljuju OFDM
signali radi prenosa RF kanalom, a moe se opciono
generisati i drugi skup izlaznog signala koji e biti sproveden
drugom skupu antena u tzv. MISO (Multiple Input, Single
Output) predajnom modu. Blok dijagram sadri nekoliko
modula, a najvaniji su adaptacija moda i strima, kodiranje
bitskog interlivera i modulacija, formiranje rama i
generisanje OFDM-a. Na Slici 1. je prikazan blok dijagram

164
DVB-T2 sistema. Broj podmodula zavisi od broja ulaznih
strimova (PLP-ijeva).


Slika 1: Blok dijagram DVB-T2 sistema

Maksimalna ulazna brzina bilo kog transportnog strima
ukljuujui pakete sa nulama je 72 Mbit/s, dok je za kanal od
8 MHz, maksimalna brzina nakon brisanja paketa sa nulama
preko 50 Mbit/s [2]. Ako je primljeni signal iznad C/N+I
praga, usvojena korekcija (FEC - Forward Error Correction)
omoguie prijem bez greke (QEF - Quasi Error Free). QEF
predstavlja manje od jedne neispravljene greke po satu
prenosa na nivou od 5 Mbit/s jednim TV dekoderom servisa,
to odgovara odnosu greaka paketa (PER - Packet Error
Ratio) TS-a PER < 10
-7
pre demultipleksera.

3. ADAPTACIJA MODA I STRIMA

Jedan PLP nosi jedan strim logikih podataka, dok se na
ulazu u T2 sistem moe nai jedan ili vie strimova sa
podacima. Moduli za adaptaciju moda deluju zasebno na
sadraj svakog PLP-ija delei ulazni strim podataka na polja
podataka, koji e nakon adaptacije strima formirati ramove
opsega (BBFRAME - baseband frames). Na kraju modula za
adaptaciju moda se dolazei strim podataka deli na polja
podataka, pri emu se na poetku svakog polja podataka
umee zaglavlje opsega. Svaki PLP moe imati jedan ili vie
formata, tako da modul za adaptaciju moda moe obraivati
ulazne podatke u normalnom modu (NM normal mode) ili
u modu visoke efikasnosti (HEM high efficiency mode), a
tip ulaznog strima i mod obrade odreuje zaglavlje opsega
(BBHEADER).

Podsistem ulazni interfejs u modulu za adaptaciju moda
primenjuje se posebno na svaki PLP, mapira ulaz u
unutranji logiko-bitski format, a prvi primljeni bit bie
oznaen kao najvaniji bit (MSB - Most Significant Bit).
Podsistem za sinhronizaciju ulaznog strima je opcioni i on
omoguava odgovarajue uslove radi dobijanja konstantne
bitske brzine i konstantnog kanjenja predaje sa kraja na kraj
za bilo koji ulazni format, jer obrada podataka u DVB-T2
modulatoru moe proizvesti razliito kanjenje predaje.
Podsistem za nadoknadu kanjenja omoguava da podaci i
zajedniki PLP budu vremenski ogranieni. Podsistem za
brisanje paketa sa nulama je opcioni i on identifikuje i brie
pakete sa nulama radi nepotrebnog prekoraenja prilikom
predaje, a koji se nalaze u TS radi podeavanja razliite
bitske brzine servisa u konstantnu bitsku brzinu TS. Kasnije
se ovi paketi sa nulama mogu dodati tamo gde su bili
smeteni pre brisanja u prijemniku, radi dobijanja konstantne
bitske brzine. Podmodul CRC-8 koder je takoe opcioni i
koristi 8-o bitni koder radi detektovanja greke na nivou
korisnikog paketa (normalni mod i strimovi sa paketima).
Podmodul za ubacivanje zaglavlja opsega (BB header) u
zavisnosti od toga da li se radi o normalnom modu ili modu
visoke efikasnosti, bira 10 bita za formiranje zaglavlja i
dodaje ih ispred polja sa podacima radi dobijanja informacije
o formatu polja sa podacima.

Modul za adaptaciju strima preuzima zaglavlje praeno
poljem sa podacima i formira ram opsega. Sastoji se od
podmodula za rasporeivanje, dopunjavanje i/ili signalizaciju
i kodiranje opsega. Podmodul za rasporeivanje broji FEC
blokove za svaki PLP i posebno broji poetak svakog od njih
i prosleuje proraunate vrednosti za ubacivanje kao
signalizacioni podatak u istom opsegu i takoe koristi pod-
deljenje i parametre pod-rama radi generisanja L1-
signalizacionog podatka. On ne menja podatke u PLP-ijevima
za vreme rada, ali odluuje koje e tano elije finalnog T2
signala nositi podatke koji pripadaju PLP-ijevima. Podmodul
kanjenje rama utie na kanjenje dolazeeg rama m tako da
je na izlazu podmodula ram m-1. Podmodul za umetanje i/ili
signalizaciju se koristi kada BB ram ima nedovoljno
korisnikih podataka potrebnih za prenos ili ima zahtev za
celi broj korisnikih paketa. Tada se umetanje koristi radi
dodavanja bita nula nakon polja sa podacima radi ispunjenja
BB rama koji e imati konstantnu duinu. Pored toga, polje
za umetanje nosi signalizacionu informaciju unutar opsega
kada postoje vie PLP-ijeva. Podmodul BB skremblovanje
osigurava da je ceo BB ram randomiziran, kao i da postoji
sinhronizacija izmeu randomizirane sekvence i BB rama.

4. KODIRANJE BITSKOG INTERLIVERA I
MODULACIJA

Kao ulaz u BICM modul (BICM - Bit-interleaved coding
and modulation) je BB ram. Podmodul za kodiranje FEC-a
najpre vri spoljanje kodiranje na svakom BB ramu koristei
BCH (Bose-Chaudhuri-Hocquenghem) kodiranje, pri emu
se formira skup bita pod nazivom BCHFEC (zatieni paket
greke) koji se dodaje na kraju BB rama. Zatim se vri
unutranje kodiranje (LDPC - Low Density Parity Check) na
ovom promenjenom BB ramu pri emu se dobija skup bita
koji se nazivaju LDPCFEC koji se pridodaju na kraju
promenjenog BB rama, kao na Slici 2.

Na izlazu LDPC kodera dobija se FEC ram (normalan
FEC ram od 64 800 bita ili krai FEC ram od 16 200 bita)
koji ulazi u podmodul za bitski interliving ija je uloga da
povea korekciju greke, kao i da sprei gubitak podataka i
prikazan je na Slici 3. Na poetku se bitski interliving vri
samo na uparenim bitima, a zatim se vri interliving po
kolonama (column twist interleaving). Poetna pozicija za
upisivanje u kolonama je pomerena za svaku kolonu. Strim
bita se serijski upisuje u matricu po kolonama i serijski ita iz
matrice po redovima. Struktura bitskog interlivera zavisi od
modulacije koja moe biti 16-QAM, 64-QAM ili 256-QAM i
tipa FEC rama. U sluaju QPSK modulacije ne izvodi se
bitski interliving.

Slika 2: Format DVB-T2 podataka pre bitskog interlivera

165
Slika 3: Prikaz bitskog interlivera za normalni FEC ram i 16-
QAM

Nakon bitskog interlivera sledi podmodul za
demultipleksiranje bita po elijama, koji demultipleksira sve
ulazne bite u paralelne elijske rei, tako da one mogu biti
mapirane u konstelacione take. U zavisnosti od broja ulaznih
bita, odnosno duine FEC rama i vrste modulacije, postoji
razliiti broj elija sa podacima na izlazu. Podmodul za
mapiranje mapira elijske rei u konstelacione take koje su
za svaku ulaznu elijsku re normalizovane radi dobijanja
ispravne kompleksne elijske vrednosti u zavisnosti od
koriene modulacije. Zatim sledi podmodul za rotaciju
konstelacionih taaka i ciklino Q kanjenje, koji rotira
konstelacione take svake elije u kompleksnoj ravni (ugao
rotacije zavisi od primenjene modulacije) i zatim imaginarni
deo ciklino kasni jednom elijom unutar FEC bloka.
Primenom rotacionih dijagrama u DVB-T2 sistemu nema
gubitka elija sa podacima. Npr. za 16-QAM nakon rotacije
bie 16 projekcija taaka na svakoj osi. Podmodul elijski
interliver, radi obezbeivanja nekorelisane distribucije
distorzija kanala i pojave interferencije du FEC kodnih rei
u prijemniku, uniformno iri elije u FEC kodnoj rei i
razliito rotira interliving sekvence u svim FEC blokovima
jednog vremenskog interliver bloka (Slika 4).

Slika 4: Prikaz elijskog interlivera

Podmodul vremenski interliver za svaki PLP moe imati
tri opcije. Prva je da se na T2 ram mapira svaki interliving
ram koji sadri jedan TI blok (Slika 5a). Druga opcija je da se
na vie od jednog T2 rama mapira svaki interliving ram koji
sadri jedan TI blok (Slika 5b), dok se u treoj opciji na T2
ram mapira svaki interliving ram koji sadri nekoliko TI
blokova (Slika 5c). Svaki interliving ram sadri razliiti broj
celih FEC blokova. Na Slici 5 je prikazan vremenski
interliver za razliite vrednosti broja T2 ramova u interliving
ramu (P
I
), interval rama (I
JUMP
) i broja TI blokova (N
TI
).

Slika 5: Prikaz vremenskog interlivinga za razliite parametre
P
I
, I
JUMP
, N
TI


Vremenski interliver iri elije svakog FEC bloka preko
vie simbola i preko vie razliitih T2 ramova. Dolazee
elije se upisuju po koloni, a itaju po redovima.


Slika 6: Prikaz vremenskog interlivera

5. FORMIRANJE RAMA I GENERISANJE OFDM-a

Prilikom formiranja rama sakupljaju se sve elije nakon
vremenskog interlivera za svaki PLP i elije modulisanog L1
signalizacionog podatka i formiraju nizove aktivnih OFDM
elija. T2 ram sastoji se od P1 simbola, P2 simbola koji nosi
L1 signalizacioni podatak i simbola podataka, dok je zadnji
signal u nekim kombinacijama FFT veliine, zatitnog
intervala i oblika pilota, specijalni simbol za zatvaranje rama
(Slika 7).

Slika 7: Struktura T2 rama

U T2 ramu, slajsovi i podslajsovi PLP-ijeva, pomoni
strimovi i dummy elije (OFDM elija koja nosi pseudo
sluajnu vrednost radi ispunjenja preostalog kapaciteta koji
nije iskorien za L1 signalizaciju, PLP-ijeve ili pomone
strimove) se mapiraju u simbole T2 rama. Frekvencijski
interliver se odnosi na elije podataka jednog OFDM simbola

166
i mapira elije podataka nakon formiranja rama u dostupne
nosioce podataka u svakom simbolu.

Modul za generisanje OFDM-a preuzima elije nakon
formiranja rama kao koeficijente u frekvencijskom domenu,
ubacuje pilote kao relevantne referentne informacije, nakon
ega stvara osnovu za predaju signala u vremenskom
domenu. Nakon toga ubacuje zatitne intervale i primenjuje
PARP redukciju. Opcioni podmodul MISO obrada
omoguuje da T2 signal bude podeljen izmeu dve grupe
predajnika na istoj frekvenciji na takav nain da ne smetaju
jedno drugom, koristei Alamouti kodiranje radi dobijanja
dve grupe elija podataka, ali se ono nikada ne primenjuje na
zaglavlje simbola P1. Alamouti kodiranje dozvoljava da
risiver primi u SFN mrei signal sa vie predajnika
istovremeno. Postoje razliite vrste pilota ija je vrednost
izvedena iz referentne sekvence za svaki preneseni nosilac na
bilo kom datom simbolu, a kojom su modulisane razliite
elije unutar OFDM rama. Piloti se pojavljuju u zavisnosti od
tipa simbola i slue za sinhronizaciju rama, frekvencije i
vremena, procenu kanala, identifikaciju moda predaje, kao i
za procenu faznog uma. Referentna informacija iz referentne
sekvence se prenosi u elijama rasejanih pilota u svakom
simbolu, osim P1, P2 simbola i simbola za zatvaranje rama.
Postoji osam oblika rasejanih pilota u zavisnosti od razmaka
poloaja nosilaca pilota i broja simbola koji formiraju jednu
rasejanu pilot sekvencu. Odreeni broj kontinualnih pilota se
ubacuje u svaki simbol rama osim P1, P2 simbola i simbola
za zatvaranje rama, iji broj i lokacija zavisi od oblika
rasejanih pilota i FFT veliine (1k, 2k, 4k, 8k, 16k, 32k). Za
svaki pojedinani servis u transportnom strimu koji se nalazi
na odreenom kanalu, moe se odrediti razliiti nivo zatite.
To znai da svaki servis ima jedinstvenu vrstu modulacije
koja zavisi od zahtevane robusnosti signala kroz korienje
ulaznih strimova (PLP - Physical Layer Pipes).

Neke OFDM elije mogu biti rezervisane za smanjenje
vrne snage (PAPR - Peak to Average Power Ratio),
podmodulom Dummy tone reservation koji obezbeuje da
odreeni broj dummy nosilaca nije modulisano. Signal koji se
prenosi je organizovan u ramove koji se sastoji od simbola, a
svaki simbol je izgraen od nosioca sa korisnim delom i
zatitnim intervalom. Postoje dve tehnike koje se koriste radi
smanjenja PARP-a: tehnika proirenja aktivne konstelacije
(ne primenjuje se u sluaju rotacije konstelacija, kao i na pilot
nosioce i na rezervisane intervale) i tehnika rezervacije
intervala. Ubacivanje zatitnog intervala se vri nakon
primene PARP redukcije, ako se ona koristi i postoji sedam
razliitih delova zatitnog intervala (1/128, 1/32, 1/16,
19/256, 1/8, 19/128 i 1/4). Insertovanje P1 simbola, koji je
1K OFDM simbol sa dva zatitna intervala, vri se nakon
ubacivanja zatitnog intervala pomou koga se detektuje T2
signal, frekvencijski ofset, FFT veliina. P1 simbol
omoguava prijemniku da detektuje i ispravi frekvencijsku i
vremensku sinhronizaciju. Zatim se vri digitalno analogna
konverzija (DAC - Digital to Analogue Conversion).

U OFDM sistemu, disperzovani piloti su OFDM elije
poznate amplitude i faze koje prijemnik koristi radi
kompenzacije u sluaju pogoranja kanala, zato to se kanal
menja u frekvenciji i vremenu. Na Slici 8 je prikazano
grupisanje OFDM simbola u ramove i zatim dodeljivanje
razliitih servisa razliitim slajsovima unutar svakog rama.
Time se postiu razliiti nivoi robustnosti u smislu moda
modulacije i FEC kodiranja.
Slika 8: Razliiti PLP-ijevi na razliitim slajsovima sa
posebnim modulacijama, brzinama kodiranja i vremenskim
interliverom

OFDM elija je takav deo OFDM signala koji odgovara
jednom nosiocu u jednom OFDM simbolu i moe biti
modulisan jednom konstelacionom takom ili pilotom.
OFDM simboli se sastoje od podjednako razmaknutih
ortogonalnih nosilaca. Celokupna spektralna gustina snage
modulisanih nosilaca elije podataka je prikazana na Slici 9
[2]. Ako se koristi vie nosilaca nagibi e biti potisnutiji.
Slika 9: Teoretski DVB-T2 spektar za zatitni interval 1/8 za
kanal od 8 MHz

6. KOEGZISTENCIJA I INTEROPERABILNOST

U skladu sa [3] preporuuje se da tehnike karakteristike
DVB-T2 sistema omoguuju korienje postojeih
radiodifuznih predajnika, stubova, zatim nie cene predajnika
od onih koje su trenutno za DVB-T predajnike, kao i prijem
signala sa postojeim kunim antenama. Pomenute
karakteristike trebaju biti tako koncipirane da, koliko god je
mogue, omogue celokupno projektovanje mree za fiksni i
mobilni prijem. Prilikom projektovanja treba uzeti u obzir da
DVB-T2 modulaciona ema omoguava implementaciju
malih elija predajnika i primopredajnika, verovatno na istoj
frekvenciji ili primopredaju sa druge mree (npr. satelita) radi
postojanja (jeftinih) gustih mrea. Takoe e biti od pomoi
ako DVB-T2 sistem moe ukljuiti neke identifikacione
mehanizme za predajnike radi odravanja mree i
monitoringa na terenu identifikacijom svakog udela
predajnika unutar jednofrekvencijske mree. U zajedniku
DVB-SI (service information) specifikaciju [4] bie umetnuta
bilo koja promena u isporuci servisnih informacija
korienjem tehnikih karakteristika DVB-T2 sistema.

U zemljama gde su uspostavljeni DVB-T servisi,
regulatori su spremni da postignu kompletno gaenje
analognog signala (ASO - Analog Switch-Off), ime e se
osloboditi znaajan deo UHF i VHF spektra za druge svrhe.
Tranzicija sa DVB-T na DVB-T2 standard se treba izvriti
veoma paljivo uz koegzistiranje servisa oba standarda
odreeno vreme. Aktivnosti koje se preduzimaju na

167
implementaciji DVB-T2 standarda u Republici Srbiji jesu
sprovoenje Strategije za prelazak sa analognog na digitalno
emitovanje [5] i u tom cilju je Republika Agencija za
elektronske komunikacije sprovela postupak javne nabavke
usluga izrada studije izvodljivosti sa idejnim projektom
radio-pokrivanja digitalnim TV signalom [6].

7. ISKUSTVA DRUGIH ZEMALJA I PARAMETRI
DVB-T2 SIGNALA KOJI SE MERE

Velika Britanija je bila prva zemlja u Evropi koja je uvela
DVB-T2 servise marta 2010.godine. vedska je predstavila
DVB-T2 servise poetkom novembra 2010. godine, a Finska
planira da poetkom 2011. godine zapone sa pruanjem HD
servisa. U vedskoj jedan od operatera poseduje licence za
dva VHF multipleksa, dok drugi operater poseduje licence za
dva UHF multipleksa, od kojih e jedan biti za HDTV
usluge. U Nemakoj je HDTV ve uveden preko satelita
(DVB-S2) i kablovske (DVB-C, DVB-C2), tako da uvoenje
HDTV preko DVB-T2 nije toliko oigledan cilj, kao u
drugim zemljama. Pored toga, nekoliko miliona prenosnih
DVB-T prijemnika i oko milion i po mobilnih DVB-T
prijemnika u kolima se ve koristi, tako da se DVB-T smatra
savrenim prenosnim medijumom za TV ureaje druge
generacije [7]. U Francuskoj je emitovanje DVB-T signala
zapoeto 2005. godine, a planira se prelazak na DVB-T2
standard i potpuni ASO u toku ove godine. U Italiji je DVB-
T emitovanje zapoeto 2004. god., sredinom ove zapoee se
sa emitovanjem HD servisa koristei DVB-T2 standard i do
kraja godine izvie se kompletni ASO [1]. U Danskoj
(Kopenhagen) je na 67. kanalu UHF-a probno puten u rad
digitalni signal koristei DVB-T2 standard dajui mogunost
da se TV kompanije i druge institucije pripreme za digitalno
HD podeavanje, kao i radi neophodnog dograivanja
opreme [7]. Austrija i eka su takoe zapoele probno
digitalno emitovanje.

U Srbiji je javni servis RTS, preko svoja dva DVB-T
predajnika koji pokrivaju podruje Beograda i Novog Sada
(Avala - 27. UHF kanal i Iriki venac - 31. UHF kanal),
poeo sa eksperimentalnim emitovanjem digitalnog TV
signala 26. novembra 2008. godine (u Srbiji predvieno je da
se 04.04.2012. godine obustavi emitovanje analognog TV
programa). Vrena su i druga eksperimentalna emitovanja na
nauno strunim konferencijama, kao to su TELSIKS 2009
[8] gde je realizovan testni DVB-T multipleks i TELFOR
2009 [9] na kome je izvrena demonstracija DVB-T2 signala.
Takoe, obavljena su merenja kvaliteta DVB-T signala u
stacionarnom prijemnom reimu usmerenom prijemnom
antenom [10] i mobilnom reimu rada [11]. Parametri signala
koji se mere u skladu sa smernicama za merenje DVB
sistema [12] jesu: frekvencija i opseg, snaga i jaina polja,
odreivanje tipa servisa i identifikacije predajnika, kvalitet
slike i zvuka, pokrivenost, RF karakteristike kanala. Kvalitet
signala koji se prenosi se odreuje merenjem slabljenja ivica
(karakteristika linearnosti OFDM signala), analizom
konstelacionog dijagrama i transportnog strima. Meutim,
provera nivoa signala i modulacione greke (MER
Modulation error ratio) nisu dovoljne radi procene kvaliteta
kompleksnih DVB-T2 signala. Potrebno je izvriti
demodulaciju jednog ili vie PLP-jeva radi pregleda L1 pre-
signalizacije koja daje informacije o izabranim parametrima
prenosnog sistema, npr. trajanju zatitnog intervala, sekvenci
pilot signala i L1 post-signalizacionoj modulaciji. Na ovaj
nain dobija se pregled kvaliteta DVB-T2 signala.

8. ZAKLJUAK

DVB-T2 predstavlja standard koji u poreenju sa DVB-T
donosi efikasnost u iskorienju spektra od 30% do 50% u
istim uslovima prijema koristei postojee prijemne antene,
fleksibilnu robusnost za svaki preneseni servis i poveanje
bitske brzine. Koristei poboljane eme za zatitu od greke
dobija se na kapacitetu i odlinim performansama prijema
signala. Pored servisa kao to su HDTV, pay-on-demand,
mogu je i prijem 3D TV. U kombinaciji sa MPEG-4
H.264/AVC DVB-T2 standard rezultirae u porastu
efektivnosti sadraja i kvaliteta.

LITERATURA

[1] DVB Project, http://www.dvb.org

[2] ETSI EN 302 755 v1.2.1 (2010-10) Digital Video
Broadcasting (DVB); Frame structure channel coding and
modulation for a second generation digital terrestrial
television broadcasting system (DVB-T2).

[3] DVB Document A133, Digital Video Broadcasting
(DVB); Implementation guidelines for a second generation
digital terrestrial television broadcasting system (DVB-T2).

[4] ETSI EN 300 468 V1.9.1 (2009-03) Digital Video
Broadcasting (DVB); Specification for Service Information
(SI) in DVB systems.

[5] Strategija za prelazak sa analognog na digitalno
emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji
(Slubeni glasnik RS 55/05,71/05- ispravka 101/07).

[6] Studija izvodljivosti i idejni projekat radio-pokrivanja
digitalnim TV signalom na teritoriji Republike Srbije
http://www.ratel.rs/upload/documents/Novosti/Prezentacija_
RATEL_15.12.pdf.

[7] Digital Video Broadcasting Issue No. 35 September 2010,
DVB Scene, The Technology Quarterly from the DVB
Project.

[8] http://www.telsiks.org.rs/TELSIKS2009-report.pdf.

[9] http://www.teamcast.fr/en/maj-e/c2a9i18844/teamcast-
news/news/dvb-t2-live-demonstration-at-telfor-2009.htm.

[10] Bratislav Milovanovi, Jugoslav Jokovi, Vesna
Milutinovi: Eksperimentalno emitovanje digitalnog
programa zemaljske televizije ( Zbornik radova PosTel
2009: str. 235-244 ).

[11] Vesna Milutinovi, Bratislav Milovanovi, Duan
Jokanovi: Merenje kvaliteta DVB-T signala u
stacionarnom i mobilnom prijemnom reimu (Infoteh -
Jahorina Vol.9, Ref.B-III-10, p. 289-293, March 2010).

[12] Recommendation ITU-R SM.1682 Methods for
measurements on digital broadcasting signals (2004).