MATERIJAL II

19
3. Fizika svojstva (termofizika svojstva i difuzija vodene pare)
3.1. Uvod

Potreba utede energije koja se troi na zagrevanje prostorija je aktuelna poslednjih trideset
godina. Ekspanzija tehnologije graenja ne dozvoljava povrne pristupe izboru materijala i
konstrukcija najvanijih elemenata zgrada. Neadekvatan izbor vrste i jaine toplotne izolacije
uzrokuje pojavu graevinskih teta na objektu, neracionalno troenje energije za zagevanje,
nepotrbno zagaivanje okoline i neekonomino odravanje objekta.
Poslednjih godina borba za utedom energije dobija na intenzitetu najvie zbog potrebe da se
smanji emisija gasa CO
2
u atmosferu, usled globalnog otopljavanja. Osim toga postoje vrlo
znaajni higijenski i zdravstveni razlozi zbog kojih se ovoj pojavi posveuje velika panja. Na
primer, na mestima gde se toplota odvodi u veoj koliini, povrina zida postaje vlana
(uglovi prostorije) te dolazi do obrazovanje plesni. Plesni prouzrokuju alergijske efekte i
emituju toksine to nije samo kozmetiki problem ve ima tetan uticaj na zdravlje ljudi koji
borave u prostoriji.
Jedan od naina da se izbegnu ove pojave je da onemoguimo prisustvo vode u konstrukciji ili
bar da smanjimo njen tetan uticaj.
Sa stanovita utede energije i smanjenja mogunosti kondenzacije vodene pare u konstrukciji
najvanije je formulisati debljinu i poloaj termoizolacionog sloja. Zbog toga e se u okviru
vebi na ovom predmetu prouavati metode prorauna toplotne i difuzione provodljivosti
konstrukcija ali pre toga je potrebno upoznati osnovna svojstva materijala u odnosu na uticaj
toplote i vodene pare.

3.2. Termofizika svojstva


Pod termofizikim svojstvima materijala se podrazumeva odnos materijala prema dejstvu
toplote. Ona se procenjuju kroz sledee parametre:
1. toplotni kapacitet
2. koeficijent toplotne provodljivosti
3. koeficijent linearnog irenja

Toplotni kapacitet

To je koliina energije potrebna za poveanje temperature materijala za 1
o
C. Ova energija se
troi na:
Poveanje energije oscilovanja atoma u odnosu na ravnoteni poloaj
Poveanje energije nekih elektrona u atomskoj reetki
Promenu poloaja atoma (pri obrazovanju takastih defekata ili kod promene
agregatnog stanja pri topljenju /ovravanju)
Specifini toplotni kapacitet se definie putem sledee relacije:

(3.1.)


c-sprecifini toplotni kapacitet, J/kg K
T-temperatura, K
Q-koliina toplote, J
mdT
dQ
= c
20
m-masa tela, kg

Poznavanje ove vrednosti je potrebno za proraun akumulacione sposobnosti graevinskih
konstrukcija.
Hemijski sastav i toplotni kapacitet: Organske materije imaju znatno veu vrednost
specifinog toplotnog kapaciteta od neorganskih materija.
Zato se kod nekih materijala na zagrevanje potroi vea koliina energije, a kod drugih
manja?
Na neorganske materijale se koristi manja koliina toplote na zagrevanje, jer su neorganski
materijali provodnici toplote. Oni je prenose, ne zadravaju u svojoj strukturi, dok je organske
materije skupljaju u svojoj strukturi sve do momenta dok se ta struktura ne razrui. Stoga su
organski materijali dobri izolatori.
Iz gore izloenog sledi da je vrednost toplotnog kapaciteta, c, u korelaciji sa toplotnom
provodljivou materijala, .
Tabela 1. Vrednost specifinog toplotnog kapaciteta za razliite materije
Materijal c (J/kg
o
C)
elik 0.48
Granit 0.65
Beton 0.84
Staklo i gra. keramika 0.88
Penoplasti tipa PVC 1.26
Penopolistirol 1.34
Drvena vlakna 2.30
Koeficijent toplotne provodljivosti
Izmeu dva tela koja su u meusobnoj vezi, ili izmeu dve take istog tela sa razliitom
koliinom toplote, uspostavie se nakon odreenog vremena toplotna ravnotea. Prenos
toplote izmeu gore navednih povrina e da traje dok se toplota ne rasporedi ravnomerno po
celoj konstrukciji. Ovo osnovno svojstvo toplote obrazlae prvi postulat termodinamike koji
kae: ako su dva tela razliitih toplotnih stanja dovedena u meusobnu vezu, koliina toplote
koju imaju e se menjati sve dok se ne uspostavi toplotna ravnotea.
Temperatura, T (K) je osnovna veliina u fizici. Dva tela imaju istu temperaturu ako pri
uzajamnom dodiru nikakva toplotna energija ne prelazi sa jednog tela na drugo. Temperatura
nekog gasa ili materijala moe da se smatra merom kinetike energije njihovih atoma ili
molekula. Merna jedinica za temperaturu je kelvin (K), to je u fizici prikladnije, dok je na
podruju graevinarstva pogodnije izraavati temperaturu u stepenima celzijusa (
o
C).
Temperatura je jedna od potrebnih veliina za prorauna toplotne zatite objekta.
Druga vana veliina je koliina toplote,Q, [J]

Naini prenosa toplote kroz materiju su:
1. Provodjenje ili kondukcija
2. Prenoenje ili konvekcija
3. Zraenje ili radijacija
21

Zraenje ili radijacija se javlja izmeu dva tela koja nisu u neposrednom dodiru, putem
elektromagnetnih talasa. Svako telo ija temepratura je vea od apsolutne nule zrai toplotu.
Radijacija ima veliku ulogu kod toplotnih prorauna elemenata graevinskih konstrukcija
izloenih dejstvu sunca (fasade i krovovi). U zavisnosti od vrste materijala, strana sveta,
trajanja izloenosti suncu, lokalnim faktorima, a prvenstveno boji tih elemenata na njima e se
registrovati daleko vie temperature nego to je temperatura okolnog vazduha. Temperatura
povrine, izazvana prenosom toplote sa sunca putem radijacije, je merodavna za
dimenzionisanje spoljanjeg dela konstrukcije u pogledu toplotne stabilnosti i akumulacije
toplote, termike dilatacije i trajnosti materijala.
U zavisnoati od prirode i boje materijala, kao i od drugih faktora pojedina tela e toplotu
radijacije troiti na apsorbciju, refleksiju ili proputanje.

Prenoenje ili konvekcija: To je prenos toplote putem nekog medija (kretanje gasova ili
tenosti pod dejstvom razlike temperatura). Za proces prenosa toplote iz zatvorenih prostorija
u spoljanju sredinu, konvekcija kroz vazduh ima znaajnu ulogu, zbog pojave lokalnog
strujanja vazduha u prostoriji. Posledica prenoenja toplote konvekcijom je da se topao
vazguh penje u gornje delove vazduha u prostoriji, a hladniji u donje. Zbog toga nije dobro
smestiti grejno telo nasuprot prozoru jer e se na taj nain uspostaviti nejednaka temperatura
po visini prostorije. Hladniji vazduh uz prozor se sputa u donje slojeve, uz pod, a na
suprotnoj strani (kod radijatora) e se topao vazduh dizati prema plafonu. Uspostavie se
lokalno kruno kretanje koje e biti uzrok neugodnog oseaja hladnoe u nogama i
neugodno pojaano grejanje u glavi za ljude koji borave u ovim prostorijama. Stoga grejna
tela treba uvek postavljati ispod prozora, na mestu gde u prostoriju ulazi hladan vazduh. Iz
istih razloga temperatura prostorije se meri na polovini visine prostorije, slika 3.1. .

a) b)
Slika 3.1. a) Neispravno postavljeno grejno telo, b) ispravno postavljeno grejno telo

Osim uz grejna tela do jaeg uticaja prenosa toplote konvekcijom dolazi kod delova zida
(uglovi, betonska greda iznad prozora, itd) ili delova tavanice koji treba da imaju poseban
termiki tretman.
Osim u prethodno navedenim sluajevima do prenosa toplote dolazi i na spoljanjim
povrinama obodnih konstrukcija koje se granie sa spoljnjim vazduhom.
Takav je sluaj i sa poznatom pojavom titranja vazduha iznad ugrejanih asfaltiranih
povrina ili ravnih krovova sa bitumenskom hidroizolacijom u letnjem periodu. Granini,
22
dd
dT
A
dt
dQ
=
donji slojevi vazduha zagrejani u kontaktu sa toplijom podlogom, uzdiu se, to zbog
razliitih gustina slojeva daje optiki efekat titranja.
Provoenje ili kondukcija: Do prenosa toplote dolazi bez primetnog kretanja estica tela (ili
dela tela) sa jednog na drugo, u pravcu kretanja toplotnog fluksa. Preduslov za ovaj nain
prenosa je da tela ili delovi tela budu u neposrednom dodiru. Relacije na osnovu kojih radimo
proraun koliine topote koji se provede kroz deo konstrukcije se zasnivaju na pretpostavci da
se toplota provodi u stacionarnim uslovima.
Stacionarno provoenje: Odvija se kada je preneta koliina toplote u jedinici vremena
stalna veliina. Tada vai sledea jednaina za prenos toplote na osnovu Furijeovog
zakona:


(3.2)


dQ/dt-brzina prenosa toplote (toplotni fluks),W
A-povrina preseka normalna na pravac
prenosa toplote, m
2

dT/dd- promena temperature u zavisnosti od
rastojanja na koje se prenosi (dT=T
2
-T
1
)
-koeficijent provoenja toplote, W/mK

(3.3)

Sposobnost prenosa topote kondukcijom je za toplotne proraune najzanimljivija fizika
karakteristika materijala, koja se iskazuje koeficijentom toplotne provodljivosti, [W/mK].
To je koliina toplote, izraena u dulima, koja proe kroz povrinu od 1m
2
odreenog
materijala, debljine sloja 1m, kada temperaturna razlika izmeu povrina iznosi 1 K (kelvin)
za vreme jedne sekunde. Kod ovako formulisane definicije pretpostavlja se da je stacionarni
tok topote usmeren normalno na povrine zida kroz koji se provodi toplota, slika 3.2. On
oznaava specifinu sposobnost nekog graevinskog materijala da provodi toplotu.



Stacionarno provoenje toplote kroz jednoslojan ravan zid

Izraz kojim se definie provoenje toplote kroz bilo koji graevinski element sa paralelnim
povrinama u stacionarnim uslovima je dat relacijom 3.4. Dakle kroz graevinske elemente se
ne rauna ukupna koliina toplote, Q, koja proe, niti toplotni fluks, dQ/dt, ve specifini
toplotni fluks,q. Kada se provoenje toplote odvija u stacionarnim uslovima koliina toplote
koja ue u element prikazan na slici je jednak sa koliinom toplote koja izae iz elementa.
Pravac provoenja toplote je upravan na povrinu kroz koju se provodi. Izraz predstavljen
relacijom 3.4. se moe prikazati na nain dat relacijom 3.5. Razlika temperatura izraenih u
stepenima kelvina (T (K)) je ista po vrednosti sa razlikom temperatura izraenom u
celzijusovim stepenima (t (
o
C)).
AdTdt
dd dQ
=
23

Slika 3.2. Stacionarni tok toplote kroz ravan
jednoslojan zid






(3.4)




q-specifian toplotni fluks,W/m2
T-razlika tempeartura izmeu
toplijeg i hladnijeg tela, (T
2
-T
1
) [K]
d-debljina tela kroz koje se
provodi toplota, m

(3.5)




q- specifian toplotni fluks,W/m2
t-razlika tempeartura izmeu
toplijeg i hladnijeg tela, (t
2
-t
1
), [
o
C]
d-debljina tela kroz koje se provodi
toplota, m
Pri provoenju toplote kroz jednoslojan zid debljine d, nainjenog od homogenog materijala,
ogranienog izotermskim povrinama t
1
i t
2
, u stacionarnom toku, ako je t
1
>t
2
toplota e ii od
povrine 1do povrine 2. U ovom sluaju razlika temperatura je pogonska sila za
provoenje toplote, a izraz d/ =R se naziva otpor provoenju toplote. Kod provoenja
toplote kao i kod provoenja elektrine energije postoji analogija izmeu izraza za q=t/R i
izraza za jainu struje, I=U/R.
Ukoliko je sloj graevinskog elementa (d) deblji, utoliko je pod istim uslovima specifini
toplotni fluks, q, manji. To proizilazi iz obrasca 3.5. Isto nastaje kada se koeficijent toplotne
provodljivosti, , smanjuje. Ako u obrascu 3.5 sve ostale veliine ostanu konstantne (razlika
temperatura, debljina graevinskog elementa) onda je q obrnuto srazmerno d/ . Sposobnost
izolacije toplote odreuje kolinik d/. Ukoliko je ova vrednost vea, utoliko su osobine
izolacije toplote nekog sloja graevinskog elementa bolje. Kolinik d/ se koristi za
odreivanje otpora toplotnom protoku, R.


Stacionarno provoenje toplote kroz vieslojan ravan zid

Kada se graevinski element sastoji od vie slojeva, (slika 3.3, predstavljeno tri sloja
razliitog materijala sa koef. topl.prov.
1
,
2
,
3
, razliite debljine d
1
,d
2
,d
3
,) u stacionarnim
uslovima vrednost specifinog toplotnog fluksa, q, koja proe kroz sloj sa debljinom d
1
je ista
sa vrednosu specifinog toplotnog fluksa koja proe kroz sloj debljine d
2
i d
3
. Ako su
temperature t
2
i t
3
temperature na graninim povrinama izmeu sloja 1 i 2, kao i 2 i 3, a
temperature t
1
i t
4
temperature na unutranjoj i spoljanjoj povrini graevinskog elementa
onda se moe postaviti izraz 3.6. Ako se iz relacije 3.6 izraze razlike temperatura dobijaju se
relacije 3.7. Sabiranje tih izraza za razlike temperatura dobija se izraz 3.8.
q
At
Q
Adt
dQ
= =
d
T
q
At
Q
q
=
=
otpor
a potencijal razlika
R
t t

d
t t
q
2 1 2 1

=

=
24

Slika 3.3. Vieslojan zid

(3.6)


(3.7)

Specifini toplotni tok kroz vieslojan homogen zid glasi:


(3.8)


Ukupni otpor (
j
3
1
R ) je suma pojedinanih otpora. Izmeu otpora provoenju toplote i
elektrine struje moe se uspostaviti analogija, slika 3.4. Kao i kod redno vezanih otpora
prolasku struji i kod toplote se ukupni otpor rauna kao suma pojedinanih, ukoliko se slojevi
reaju jedan za drugim (kao na slici 3.3) u odnosu na pravac provoenja toplote, q.

Slika 3.4. Analogija sa redno vezanim elektri;nim otporima

.

Stacionarno provoenje toplote sa unutranjeg vazduha na vieslojan ravan zid i sa zida
na spoljanji vazduh-Kombinovi mehanizam prenosa toplote: prolaenje-provoenje


Vieslojan ravan zid bi imao ukupan toplotni otpor (
j
n
1
j
d

) kada bi do prenosa toplote kroz

zid dolazilo samo zbog razlike temperatura t
1
-t
4
. Ali, to nije sluaj. Vazduh unutar prostorije
temperature t
i
(i-interijer, unutranja sredina) ali i vazduh spoljne temperature t
e
(e-eksterijer,
spoljanja sredina), nalaze se usled termike konvekcije, odnosno vetra, u stalnom kretanju.
Povrine graevinskih elemenata neprekidno koe ova vazduna strujanja. Vazduh koji slabije
struji ima veu sposobnost toplotne izolacije nego kada se vazduh bre kree. Zato zone
sporijeg kretanja vazduha dejstvuju neposredno ispred povrine graevinskih elemenata kao
dodatni toplotno-izolacioni jastuci. Radi obeleavanja ovih "toplotno-izolacionih" slojeva
3
3
4 3
2
2
3 2
1
1
2 1
3
3
4 3
2
2
3 2
1
1
2 1

d
q t t

d
q t t

d
q t t

d
t t

d
t t

d
t t
q
=
=
=

=
j
3
1
4 1
3
3
2
2
1
1
4 1
R
t t

d
t t
q

=
+ +

=
25
uveden je pojam koeficijent prolaza toplote, , ili koeficijent otpora prelazu toplote, 1/
[m
2
K/W] .

a) b)
Slika 3.4. Kombinovan prenos toplote kroz a)jednoslojan i b)vieslojan ravan zid

Na slici 3.4a. je dat primer provoenja toplote od fliuda I ka flidu II koje e ii kroz zid.U
ovom sluaju toplota se prenosi kombinacijom dva mehanizma:kovekcija-kondukcija-
konvekcija. Konvekcija je nain prenosa toplote kroz fluid a kondukcija kroz zid. U ovom
sluaju toplota prelazi sa fluida temperature t
I
i koeficijentom prolaza toplote
I
(na primer
vazduh) na povrinu zida sa temperaturom t
1
i koeficijentom toplotne provodljivosti
1
. Na
suprotnoj strani se toplota prenosi sa povrine zida temperature t
2
na fluid tempearture t
II
i sa
koeficijentom prolaza toplote
II
.
Koeficijenti:

I -
koeficijent prelaza toplote sa fluida I na graninu povrinu zida okrenutu prema fluidu I,
W/m
2
K

II-
koeficijent prelaza toplote sa granine povrine zida okrenute prema fluidu II, W/m
2
K

Toplotni otpor graevinskog elementa se u tom sluaju odreuje preko relacije 3.9.

Prolaenje-provoenje toplote kroz jednoslojan homogen zid-slika 3.4 a















(3.9.)


( )
R
t t

1
t t
q
sabiranjem

1
q t t

d
q t t

1
q t t

1
t t

d
t t

1
t t
q
t t k q
II I
II I
II I
II
II 2
2 1
I
1 I
II
II 2 2 1
I
1 I
II I

=
+ +

=
=
=
=

=
=
26

a za vieslojan homogen zid sastavljen od n slojeva, (slika 3.4.b iako je predstavljen zid od
tri sloja)





e
n j
1 j
j i uk
e
n i
1 i
i
i
i
uk
R R R R

1
R
+ + =
+ + =
=
=
=
=
(3.10)

gde i- predstavlja prvo slovo rei interijer-unutranja sredina
e- predstavlja prvo slovo rei eksterijer-spoljanja sredina
d
j
- debljina j-tog sloja zida

j
- koeficijent provoenja toplote j-tog sloja, W/mK
uk
R
1
U = (3.11)
U-koeficijent prolaza toplote, W/m
2
K


D Dv vo od di im me en nz zi io on na al ln ni i p pr re en no os s t to op pl lo ot te e- -I Iz zr ra a u un na av va an nj je e t to op pl lo ot tn ne e o ot tp po or rn no os st ti i g gr ra a e ev vi in ns sk ke e
k ko om mp po on ne en nt te e k ko oj ja a s se e s sa as st to oj ji i o od d h ho om mo og ge en ni ih h i i n ne eh ho om mo og ge en ni ih h s sl lo oj je ev va a


Veina graevinskih elemenata nije homogena u pogledu sastava i svojstava po celoj povrini
kroz koju se prenosi toplota. Kao primer moe da poslui meuspratna konstrukcija u kojoj
jedan od slojeva (sloj 2) ine drvene gredice (irine a) postavljene na istom rastojanju, slika
3.5. Izmeu njih je postavljena termika izolacija (irine b), slika 3.5. Toplota se pri prolasku
kroz tako nainjen sloj bre prenosi kroz drvene gredice nego kroz termoizolacioni sloj.
i
e
q
q
T
i
T
e
T
1
T
2
T
3
T
4
a b
d
1
d
2
d
3

Slika 3.5. Popreni presek meuspratne konstrukcije

Moe se smatrati da se prenos toplote kroz ovaj sloj deli na dva toka. Jedan ide kroz drvene
gredice (2a), a drugi kroz termoizolacioni sloj (2b), slika 3.6. Toplota se bre prenosi kroz
drvene gredice, pa je temperatura T
2a
vea od temperatura T
2b
tako da postoji i povrinski
prenos toplote, provoenje toplote u horizontalnom pravcu, u cilju izjednaavanja temperatura
na datoj meu povrini.
U ovom sluaju se toplotni tok kroz ovaj element moe raunati na dva naina:
uk
II I
3
1 i
II i
i
I
II I
R
t t

1
t t
q

=
+ +

=
=
27













Slika 3.6. Popreni presek meuspratne konstrukcije

Nain 1: Pri ovom proraunu se polazi od pretpostavke da se topplotni tok pri ulasku u sloj 2
deli na dva dela. Jedan prolazi kroz drvene gredice (2a), a drugi kroz termoizolacioni sloj
(2b). Na ulasku u sloj 3 ova dva toka se ponovo spajaju, slika 3.6.
Specifini toplotni fluks koji se prenese kroz sloj 2 je suma protoka 2a i protoka 2b. Pri
izraunavanju ove vrednosti treba uzeti u obzir povrinu kroz koju se prenosi toplota i koja je
razliita za protok 2a (F
2a
) i 2b (F
2b
). Otuda toplotni protok za sloj 2 izraavamo preko kao
sumu specifinog toplotnog fluksa 2a i 2b.
Dakle toplotni otpor sloja 2 se izraunava na sledei nain:
2b
2b
2a
2a
2
R
F
R
F
1
R
+
= (3.12)
a ukupni otpor meuspratne konstrukcije je:
e 3
3
2
1
1
i
T
1

d
R

d 1
R

+ + + + =

(3.13)

T
R -gornja granina vrednost toplotnog otpora, m
2
K/W
Otpori koji se u ovom sluaju javljaju se mogu predstaviti preko elektrinih otpora na nain
dat na slici 3.7.. Otpori R
2a
i R
2b
su paralelno vezani.
R
i R
1
R
2a
R
2b
R
3
R
e
T
i T
1
T
2
T
3
T
4

3.7. Analogija toplotnih i elektrinih otpora

Izraunavanje udela povrina F
2a
i F
2b
kroz koje se provodi specifini toplotni fluks-q: Za
meuspratnu konstrukciju prikazanu na slici 3.6. izabere se deo koji se ponavlja u
konstrukciji. U ovom sluaju to je drvena greda i termoizolacija izmeu dve drvene grede.
Udeo povrine drvene grede- F
2a
:
( )l b a
l a
F
a
+

=
2

l-duina meuspratne konstrukcije, m (dimenzija upravna na ravan crtea)
( )l b a + -povrina dela koji se ponavlja (drvena greda +termoizolacija)
28
Udeo povrine drvene grede- F
2b
:
( )l b a
l b
F
a
+

=
2


Nain 2: Izraunavanje otpora prema relaciji 3.13. je mogue kada su boni otpori mali po
vrednosti. Ako su boni otpori veoma veliki bolje je smatrati da se toplota prenosi u dva
paralelna pravca, dva nezavisna toplotna protoka: (1) kroz drvene gredice i (2) kroz termiku
izolaciju, slika 3.8.
1
2b
3
q
2b
q
2b
1
2a
3
q
2a
q
2a


3.8.
Specifini toplotni protok kroz drvene gredice, q
2a
- pravac 2a, slika 3.8., se izraunava na
osnovu relacije:

e a
a
i
a
d d d
R

1 1
3
3
2
2
1
1
2
+ + + + =
a specifini toplotni protok kroz drvene gredice, q
2b
- pravac 2b, slika 3.8., se izraunava na
osnovu relacije:

e b
b
i
b
d d d
R

1 1
3
3
2
2
1
1
2
+ + + + =
b
b
a
a
T
R
F
R
F
R
2
2
2
2
1
+
=

R
T

-donja granina vrednost toplotne otpornosti

Po analogiji sa elektrinim otporima ovi otpori se mogu prikazati prema emi na slici 3.9.


R
1
R
2a
R
3
R
1
R
i
R
e
R
2b
R
3
R
e
R
i
F
2a
F
2b

3.9.


Ukupan otpor se izraunava na osnovu relacije
29
2
R R
R
T T
T

=
R
T

-gornja granina vrednost toplotne otpornosti

R
T

-donja granina vrednost toplotne otpornosti

Koeficijent prolaza toplote, U, se izraunava na osnovu relacije 3.11
T
R
1
U = (3.11)
U standardima su date maksimalne vrednosti za koeficijent prolaza toplote, U. Izraunata
vrednost za U mora da bude manja od vrednosti date u standardu.



3.1.2. Toplotno naprezanje materijala

Toplotno irenje: To je sposobnost materijala da pod dejstvom promene temperature menja
dimenzije (da se defomie), bilo da se poveavaju (irenje) ili smanjuju (skupljanje).
Karakterie ga koeficijent irenja.
(3.12)

t
- koef. topl. irenja za temperaturu t, 1/
o
C

o
- koef. topl. irenja na 0
o
C, 1/
o
C
- faktor koji zavisi od karakteristika mater.
t - temperatura
(3.13)

Lo-poetna duina,m


Slika 3.10. ematski prikaz toplotne dilatacije tapa uvrenog na jednom kraju.


Jedna od posledica zagrevanja i hlaenja vrstih tela je toplotno irenje odnosno skupljanje.
Kada se toplotno irenje materijala spreava onda u takvom materijalu dolazi do naprezanja,
koje se naziva topotno naprezanje.
Kada imamo dva tapa spojena i nainjena od materijala iji koeficijenti toplotnog irenja ()
imaju razliite vrednosti i ravnomerno ih zagrevamo doi e do deformacije oba tapa. tap
AB ima vei koeficijent linearnog irenja pri zagrevanju od tapa AB. Tada e kod ovako
spregnutih tapova doi do pojave naprezanja na pritisak u tapu AB, a kod tapa AB na
) ( t 1
o t
+ =
o t o
tL L L + =
30
istezanje. U sluaju kada je veza dovoljno vrsta doi e do deformacije kao to je prikazano
na slici 3.11b. Do potpuno obrnute situacije e doi pri hlaenju ovog tapa.
Do slinog naprezanja kod materijala dolazi kad se toplotno irenje tapa AB sprei, slika
3.11.c, nekim zidom MN u konstrukciji. U materijalu se osea napon koji je ekvivalentan
dejstvu sile P na tap zbog spreenog irenja.

c)
Slika 3.11. Deformacije do kojih dolazi pri zagrevanju a)dva spojena tapa gde veza nije
naroito vrsta b) dva vrsto spojena tapa sa razliitim koeficijentom toplotnog irenja
c)kada je spreeno irenje

tap AB ima vee irenje od tapa AB pri zagrevanju
tap AB-pritisak
tap AB-zatezanje
Ako umesto zagrevanja-irenja dolazi do hlaenja-skupljanja tapa AB. Tada je tap
napregnut na zatezanje, slika 3.12.

Slika 3.12.Toplotno skupljanje pri
hlaenju kod tapa uvrenog na oba
kraja





4. Difuzija vodene pare

Pritisak pare

Sve supstance u tenom agregatnom stanju stalno isparavaju pri zagrevanju. Do isparavanja
dolazi jer molekuli sa povrine vode imaju dovoljno veliku vrednost kinetike energije tako
da mogu raskinuti postojee veze sa drugim molekulima vode iz tenosti, napustiti povrinu i
prei u gasovito agregatno stanje-postaju sastavna komponenta vazduha, slika 4.1.a.
31

a) b)
Slika 4.1.a) Isparavanje vode u otvorenom sudu b) isparavanje vode u zatvorenom sudu

Kada molekuli vode preu u vazduh (gasovito agregatno stanje) zovu se molekuli vodene
pare. Ako je sud zatvoren, u jednom momentu se uspostavlja ravnotea u pogledu broja
molekula koji napuste povrinu vode u tenom agregatnom stanju i molekula vodene pare koji
se iz vazduha vraju u vodu, slika 4.1.b. Koncentracija molekula vodene pare iznad vode koja
kljua je u tom momentu maksimalna, tj koncentracija vodene pare se preko te vrednosti ne
moe poveati. Kada se ova granica dostigne govorimo o zasienoj vodenoj pari. Pritisak koji
vre molekuli vodene pare u momentu kada se uspostavlja ravnotea se zove pritisak
zasienja (p). Sve dok nije dostignuta maksimalno mogua koncentracija vodene pare,
govorimo o nezasienoj vodenoj pari. Pritisak koji vri ova koliina vodene pare (nezasiena
vodena para), a nalazi se ispod granice zasienja je parcijalni pritisak vodene pare (p).
Koliina vodene pare koja odgovara pritisku zasienja je maksimalna koliina vodene pare
koju vazduh moe da primi za datu temperaturu i zove se apsolutna koliina vodene pare
(W
a
). Vrednost apsolutne koliine vodene pare raste sa porastom temperature, slika 4.2.

Slika 4.2. Promena apsolutne koliine vodene pare (W
a
) u f-ji temperature
Koje su posledice toga to pritisak zasienja (p) zavisi od temperature pokazuju sledea
razmatranja:
U spoljanjem vazduhu na temperature t, postoji ba toliko vodene pare da vlada
pritisak zasienja (p).
32
Ako poetna temperatura t poraste na temperaturu t
1
koliina vodene pare ostaje ista
kao I na temperature t, ali to nije vie zasiena vodena para jer na temperaturi t
1
vlada
pritisak zasienja

(p
1
, p
1>
p).
Ako poetna temperatura t opadne na temperaturu t
2
koliina vodene pare ostaje ista
kao i na temperaturi t, ali ona postaje prezasiena vodena para jer na temperaturi t
2
vlada pritisak zasienja

(p
2
,a p
2
< p). Zato to je prezasiena vodenom parom dolazi
do kondenzacije (pretvaranje vodene pare u vodu). Pretvaranje nezasiene vodene pare
ili zasiene vodene pare u tenost zbog pada temperature nazivamokondenzacijom ili
stvaranjem rose.
Stvaranje rose moe da nastane svuda kada se relativno toplija vodena para, odnosnovodena
para iz toplijih slojeva, naglo ohladi. Tipian primer za to je stvaranje kapljica vode na
unutranjoj strain povrine prozora zimi; ista pojava moe da se zapazi na unutranjoj strani
loe toplotno izolovanih preseka graevinskih elemenata. U ovom sluaju govorimo o
stvaranju rose na unutranjim povrinama. Pad temperature na jednom mestu preseka
graevinskog elementa moe da izazove stvaranje rose u preseku graevinskog elementa.
Za proraune difuzije vodene pare i mogunosti kondenzacije vodene pare pored poznavanja
temperature na svim graninim povrinama potrebno je znati i relativnu vlanost vazduha u
prostoriji i u spoljanjoj sredini.

Relativna vlanost vazduha ( ) i taka rose (t
r
)

Stvarna koliina vodene pare (W) je manja ili jednaka po vrednosti od apsolutne vlanosti
(W
a
). Relativna vlanost () je odnos stvarne koliine vodene pare i apsolutne vrednosti za
datu temperaturu vazduha, relacija 1:
[ ] % 100
W
W
a
= (4.1)
Ako se temperatura vazduha smanjuje, jedinica zapremine vazduha e moi da preuzme
manju koliinu vodene pare nego to je mogla za viu temperaturu (apsolutna vrednost za
niu temperaturu je manja), slika 4.2. Viak vodene pare u vazduhu e se kondenzovati u
kapljice vode. Ovu pojavu nazivamo kondenzacija, a temperaturu na kojoj poinje
kondenzacija, taka rose, tabela2.
Tabela 2. Taka rose za razliitetemperature i razliite relativne vlanosti vazduha
Temp.
vazduha
(
o
C)
Temperatura take rose (
o
C) za razliite relativne vlanosti vazduha (%)
50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100
-10
-17.6 -16.6 -15.7 -14.7 -13.9 -13.2 -12.5 -11.8 -11.2 -10.5 -10
-5
-12.9 -11.8 -10.8 -9.9 -9.1 -8.3 -7.6 -6.9 -6.2 -5.6 -5
0
-8.1 -6.6 -5.6 -4.7 -3.8 -3.1 -2.3 -1.6 -0.9 -0.3 0
4
-4.8 -3.7 -2.7 -1.8 -0.9 -0.1 0.8 1.6 2.4 3.2 4
8
-1.6 -0.4 0.7 1.8 2.9 3.9 4.8 5.6 6.4 7.2 8
12
1.9 3.2 4.3 5.5 6.6 7.6 8.5 9.5 10.3 11.2 12
16
5.6 7 8.2 9.4 10.5 11.5 12.5 13.4 14.3 15.2 16
20
9.3 10.7 12 13.2 14.3 15.4 16.5 17.4 18.3 19.2 20
25
13.8 15.3 16.7 17.9 19.1 20.2 21.3 22.3 23.2 24.1 25
30
18.5 19.9 21.2 22.8 24.2 25.3 26.4 27.5 28.5 29.2 30
35
23 24.5 26 27.4 28.7 29.9 31 32.6 33.1 34.1 35
40
27.6 29.2 30.7 32.1 33.5 34.7 35.9 37 38 39 40
33
U graevinskim objektima nailazimo na pojavu da zagrejan vazduh, koji u sebi sadri
odreenu koliinu vodene pare, iz unutranjosti prostorije dolazi u dodir sa hladnijim
povrinama konstrukcije (zidovi, plafoni i dr). Ako je temperatura hladnih povrina nia od
temperature rose, na njima e se pojaviti sloj kondenzovane vode-rosa. Da bi se ova pojava
izbegla svi graevinski elementi moraju biti toplotno zatieni (izolovani) tako da temperature
povrina zida budu vie od temperature rose.
Pojava kondenzovane vode na unutranjim povrinama uzrokuje direktne graevinske tete,
pogorava klimu prostorije. U toku eksploatacije objekta voda i vlaga razaraju materijale,
smanjuju nosivost konstrukcije i uzorkuju pojavu plesni i drugih mikroorganizama. U daljem
tekstu e biti dati principi prorauna difuzije vodene pare kroz elemente graevinske
konstrukcije iji jecilja da se vidi da li se u datoj konstrukciji moe desiti kondenzacija
vodene pare-pojava vlage u zidu.


Pritisak zasienja (p

) i parcijalni pritisak vodene pare (p) u vazduhu

Vazduh koji posmatramo je uvek u izvesnoj meri vlaan zato bi bilo tanije da ga nazovemo
vlaan vazduh i da ga tretiramo kao smeu suvog vazduha i vodene pare. Kako koliina
molekula nekog gasa direktno odreuje njegov pritisak, onda i koliina molekula vodene pare
definie neku vrednost pritiska. Prema Daltonovom zakonu pritisak smee gasova u nekom
zatvorenom prostoru je jednak sumi pritisaka pojedinih komponenti te smee na svakom
mestu pa i u zidu konstrukcije koja ograniava neki prostor (zapreminu prostorije).
Vodena para kao komponenta vlanog vazduha, e se nezavisno od ostalih komponenata
vazduha (azot, kiseonik, ugljendioksid.....) pravilno rasporediti po itavoj zapremini prostorije
i na svakom mestu jednako vriti pritisak na unutranje zidove koji omeuju prostoriju.
Najvei pritisak vodene pare pri odreenoj, stalnoj temepraturi e se javiti pri zasienju
vlanog vazduha, tj pri relativnoj vlazi od 100 posto, kada e i apsolutna koliina vodene pare
u jedinici zapremine biti najvea. Ovaj pritisak se naziva pritisak zasienja za datu
temperaturu. Uobiajena oznaka za pritisak zasienja je p

a jedinica je kPa.
Najee e u datoj prostoriji vladati neka druga vrednost relativne vlanosti, manja od
apsolutne vrednosti. Ovaj pritisak se zove parcijalnim pritiskom i oznaava sa p. U tom
sluaju izraz za relativnu vlanost glasi:
[ ] % 100
p
p

= (4.2)
Difuzioni tok () i gustina difuzionog toka (g)vodene pare

U unutranjim prostorijama je relativna vlanost vazduha obino vea nego u spoljanjem
vazduhu. Zbog razlike u pritiscima vodena para e iz unutranje prostorije nastojati da prodre
u spoljanji vazduh, odnosno parcijalni pritisci sa suprotnih strana konstrukcije imaju
tendenciju izjednaavanja. Ovakav prolaz vodene pare kroz pore u strukturi slojeva materijala
obodne konstrukcije nazivamo difuzijskim tokom.
Difuzijski tok je koliina vodene pare koja u jedinici vremena proe kroz neku konstrukciju
zbog razlike u parcijalnim pritiscima vodene pare u vazduhu na suprotnim stranama
konstrukcije.
Postoji analogija sa toplotnim tokom. Difuzioni tok najee po smeru sledi toplotni tok i
kree se od toplije ka hladnijoj strani konstrukcije, tanije je rei sa podruja veeg
parcijalnog pritiska ka podruju s manjim parcijalnim pritiskom.
Uobiajena oznaka za difuzioni tok je
m
, [kg/h] ili [g/h].
34
Analogno toplotnom toku, gustina difuzionog toka je definisana kao koliina vodene pare
koja proe u jedinici vremena upravno kroz jedinicu povrine neke konstrukcije. Uobiajena
je oznaka g,

+ +

= =

h m
g
h m
kg
1
6 0
d
1
p p
A
g
2 2
e
j
j
n
1
i
e i m




.
(4.3.)
gde su: p
i
i p
e
-

parcijalni

pritisci vodene pare na obe strane graevinskog elementa, kPa

i
i
e
- koeficijent prelaza vodene pare, kg/m
2
hkPa
d
j
- debljine slojeva materijala,m

j
- koeficijent otpora difuziji

Iz ovog izraza se vidi da postoji velika analogija sa izrazom za specifini toplotni fluks.
Koeficijent prelaza vodene pare ()
Vrednost ovog koeficijenta je veoma velika. Ona zavisi od temperature vazduha i zidova u
prostorijama kao i od mogunosti kretanja vazduha. Otuda vrednost izraza 1/ ima veoma
malu vrednost te se u relaciji za g moe zanemariti

=
=
n
1
j j
e i
n
1 j
j
j
e i
d
p p
62 0
62 0
d
p p
g


.
.
(4.4)
Difuzioni tok moe biti stacionarni i nestacinarni. Difuzioni tok je stacionaran kada u
posmatranom vremenu ista koliina vodene pare koja ue u konstrukciju, pri konstantnoj
razlici parcijalnih pritisaka (p
i
-p
e
), pri emu je p
i
parcijalni pritisak vodene pare vazduha u
prostorijama, a p
e
parcijalni pritisak vodene pare vazduha u spoljanjoj sredini. Drugim
reima stacinarni difuzioni tok karakterie konstantna vrednost gustine u toku nekog vremena.
Kod nestacionarnog difuzionog toka gornji uslovi nisu zadovoljeni. Jedan deo vodene pare
koji je uao u konstrukciju u posmatranom vremenu nee iz nje izai, ve e se u njoj
kondenzovati i zadrati. To znai da e doi do neeljene situacije, odnosno do kondenzacije
vodene pare u zidu. Do kondenzacije najee dolazi u zimskom periodu u konstrukcijama sa
neodgovarajuim redosledom slojeva s obzirom na njihovu debljinu i propustnost vodene
pare.
Prema standardima je dozvoljeno delimino vlaenje materijala unutar konstrukcije u
zimskom periodu, ukoliko se moe dokazati da e procesu suenja u odreenom vremenu u
toku letnjeg perioda, ispariti sva kondenzovana vodena para, kao i da nema opasnosti za
trajnost materijala u slojevima zida.

Faktor otpora difuziji vodene pare (
j
)
Pojedini materijali zbog svoje strukture (broj, veliina i raspored pora u materijalu) se
razliito suprotstavljaju kretanju vodene pare. Da bi se mogle uporeivati karakteristike
materijala s obzirom na suprotstavljanje difuzionom toku uveden je pojam paropropusnosti.
Definisan je kao vrednost koja pokazuje koliko je puta vei otpor nekog materijala difuznom
prolazu vodene pare, od otpora sloja vazduha iste debljine, kod iste temperature.oznaka za
paropropusnost je i pedstavlja neimenovan broj.
35

Izraunavanje relativnog otpora difuziji vodene pare(r
j
)

Kod toplote se otpor prenosu toplote izraava preko vrednosti R a kod difuzije vodene pare
preko vrednosti r. Ova vrednost se naziva relativan difuzioni otpor. Da bi se dobio relativan
difuzioni otpor, r, sloja nekog materijala odreene debljine, koristi se formula:
= d r (4.5)
Dobijena vrednost se esto zove parcijalni difuzioni otpor jer se radi o otporu samo jednog
sloja vieslojne konstrukcije
U sluaju vieslojnog zida ukupna otpor difuziji je jednak sumi pojedinanih relativnih
otpora.
j
n
1 j
j j
d r =

=
(4.6)
Gde je:
d
j
-debljina j-tog sloja graevinske konstrukcije u m

j
- faktor otpora difuziji vodene pare materijala j-tog sloja

.Odreivanje pritiska zasienja vodene pare (p')

U slojevima materijala i na njihovim granicama vladaju razliite temperature. U zavisnosti od
temperature u svakom od slojeva e postojati razliiti pritisci zasienja vodene pare (p')
Ukoliko stvarni, parcijalni pritisci vodene pare (p) budu na svim mestima manji od pritisaka
zasienja (p )

Slika 4.3. ematski prikaz vieslojnog zida sastavljenog od n slojeva

u konstrukciji, se nee moi pojaviti kondenzacija vodene pare, tj difuzioni tok e biti
stacionaran. Kondenzat e se pojaviti u sluaju kad je stvarni parcijalni pritisak vodene pare u
nekom sloju, odnosno na granici dva sloja, vei od pritiska zasienja na tom mestu, jer se tada
viak koliine vodene pare pretvara u vodu.
Vrednost pritiska zasienja je funkcija temperature u slojevima konstrukcije. Ona se oitava
iz Tabele 3. za datu temperaturu.

Odreivanje vrednosti parcijalnog pritiska vodene pare (p)

Sa unutranje strane konstrukcije parcijalni pritisak vodene pare (p
i
) je proizvod relativne
vlanosti vazduha u zatvorenoj prostoriji (
i
) i pritiska zasienja (p') zatvorene prostorije koji
se za temperaturu vazduha (t
i
) zatvorene prostorije oitava iz tabele 3.
=
i i i
p p [kPa] (4.7)
36
Na slian nain se dobija vrednost parcijalnog pritiska (p
e
) spoljanjeg vazduha.
,
e e e
p p = [kPa] (4.8)
Parcijalni pritisak vodene pare na granici izmeu j-tog i (j+1)-sloja, slika 4.3, se moe odrediti
na osnovu analitikog izraza
e
n
j
j
n
j
e i
j
p r
r
p p
p +

+1
1
(4.9) ili

=
n
j
j
n
j
e i
i j
r
r
p p
p p
1
1
(4.10)



Slika 4.5. Grafiki prikaz dijagrama difuzije vodene pare a)bez kondenzacije b)kondenzacija
u ravni c)kondenzacija u zoni
37
Tabela 3. Pritisci zasienja, p [kPa]

38



Princip kontole difuzionog toka je vidljiv iz dijagrama na slici 4.5.a Linija pritiska zasienja
odgovara vrednostima pritisaka zasienja koji se oitavaju iz tabele 3 i koji odgovaraju
temperaturama u spoljanjoj sredini i zatvorenoj prostoriji kao i temperaturama na granicama
slojeva. Debljina slojeva na dijagramu odgovara vrednostima relativnih otpora difuziji vodene
pare. U ovako definisanom dijagramu linija parcijalnih pritisaka (p) je u obliku prave linije,
to proizilazi iz definicije stacionarnog difuzionog toka. Da bi se izbegla pojava kondenzata u
konstrukciji, tj da bi se ostvario stacionaran difuzioni tok, duina koja spaja vrednosti p
i
i p
e

ne sme sei liniju pritisaka zasienja izmeu p
i
'
i p
e
'
. To znai da nigde u konstrukciji ne moe
doi do toga da parcijalni pritsak bude vei od pritiska zasienja, pri emu bi se stvorio
kondenzat.
Slike 4.5. b i c pokazuju situaciju kada imamo nestacionaran difuzioni tok, tj kada dolazi do
kondenzacije vodene pare u ravni, slika 4.5.b i zoni, slika 4.5.c. Kada dolazi do kondenzacije
vodene pare parcijalni pritisak postaje jednak pritisku zasienja vodene pare.