EKOLOGIJA I ZATITA IVOTNE SREDINE

(za trogodinje strune kole koje rade po minimalnom planu)

Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije je da uenicima prui opta znanja koja se stiu usvajanjem obrazovnovaspitnih sadraja uz korienje metoda svojstvenih naunom pristupu ime se kod uenika
razvijaju odgovarajui kvaliteti: objektivnost, tenja za otkrivanjem i proverom, kritiko miljenje,
sposobnost inoviranja i kreativnost, a dovodi do razumevanja istorijske, drutvene i etike
dimenzije nauke i tehnologije.
Izuavanjem biologije, uenici formiraju pravilne stavove prema prirodnoj sredini, njenoj zatiti i
unapreivanju. Uporedo s razvojem miljenja, formiranjem pravilnih predstava i pojmova o
prirodi, poznavanjem zakona ive prirode, razvojem naunog pogleda na svet, uenici razvijaju
ljubav prema prirodi, estetske sklonosti i emocionalno-voljnu sferu.
Zadaci:
- proirivanje i produbljivanje znanja koja su uenici stekli u osnovnoj koli;
- osposobljavanje uenika za sticanje novih znanja i samoobrazovanje;
- usvajanje pojmova i razumevanje zakonitosti u ivom svetu;
- upoznavanje sa graom i funkcionisanjem elije;
- razumevanje ivotnih fenomena;
- upoznavanje sa fiziologijom rada;
- shvatanje principa nauke o nasleivanju;
- razvijanje potrebe za kulturnim i higijenskim ivotom;
- razumevanje potrebe za pravilnom populacionom politikom;
- razvijanje pravilnog, kulturnog i svesnog odnosa prema prirodi;
- izgraivanje etikih i estetskih stavova u odnosu na prirodu;
- sticanje saznanja o dunostima i obavezama ouvanja prirodnih bogatstava i radom stvorenih
vrednosti ivotne i kulturne sredine kao optedrutvenoj imovini;
- proirivanje osnovnih znanja o fiziko-hemijskim, geografskim i biolokim osobenostima
ivotne sredine, o neophodnim higijensko-tehnikim merama i drutveno-ekonomskim i pravnim
problemima u oblasti zatite i unapreivanja ivotne sredine;

- sticanje znanja o racionalnom i razumnom korienju prirodnih dobara, o promenama koje

ljudskom delatnou nastupaju u prirodi i znaaju nauke i znanja za spreavanje takvih
promena;
- razvijanje ekoloke svesti i ekoloke kulture;
- shvatanje znaaja izuavanja strukture biolokih sistema i njihove primene u tehnici;
- formiranje radnih navika i odgovornog odnosa prema radu.

I razred
(jedan as nedeljno, 35 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
I OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI EKOLOGIJE
Definicija, predmet ispitivanja i znaaj ekologije.
Uslovi ivota i pojam ekolokih faktora. Odnos organizma i ivotne sredine. Dejstvo i znaaj
ekolokih faktora.
Klasifikacija ekolokih faktora. Klimatski faktori (toplota, svetlost, voda i vlanost, vazduni
pokreti), edafski faktori, hemizam sredine, biotiki faktori.
Adaptacije na razliite uslove ivota. ivotna forma - pojam, primeri i klasifikacija.
Ekoloka nia - pojam, primeri i savremena shvatanja.
ivotno stanite i pojam biotopa.
Pojam populacije i njene osnovne odlike. Gustina populacije. Prostorni odnosi. Raanje i
smrtnost. Uzrasna i polna struktura populacije. Rastenje i promena brojnosti populacije.
ivotna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Struktura i klasifikacija ivotnih zajednica.
Suvozemne i vodene zajednice. Fotosinteza i odnosi ishrane. Tipovi i specijalizacija ishrane.
Lanci i mree lanaca ishrane. Ekoloke piramide.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruenje materije i proticanje energije kroz
ekosistem. Organski produktivitet ekosistema. Preobraaji ekosistema. Grupisanje i klasifikacija
ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekoloki sistem Zemlje. Procesi kruenja vode (hidroloki ciklus),
ugljenika, azota, fosfora i sumpora. Biotiki sistemi biosfere. Ekoloki sistemi.
ivotne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast ivota.

II ZATITA I UNAPREIVANJE IVOTNE SREDINE

ovek i njegov odnos prema ostaloj neivoj i ivoj prirodi.
Ekoloke promene u prirodi pod dejstvom oveka. Promene fizikih uslova sredine. Promene u
pogledu sastava ivog sveta. Unoenje organizama u krajeve u kojima ih ranije nije bilo i
ekoloke promene kao posledica unoenja novih vrsta. Proces domestifikacije: Domestifikacija
zemljita, biljaka i ivotinja. Podizanje naselja i uslovi ivota u gradovima. Genetike posledice
naruavanja ekolokih sistema i zagaivanja ivotne sredine. Zdravstveni efekti naruavanja i
zagaivanja ivotne sredine.
Zagaivanje i zatita ivotne sredine
Pojam, izvori i vrste zagaivanja ivotne sredine. Efekti zagaivanja.
Osnovni pojmovi ekotoksikologije. Klasifikacija toksikanata. Vrste i naini trovanja. Toksini
efekti. Bioloke osobenosti organizama i mogunosti neutralizacije tetnog delovanja toksinih
materija.
Zagaivanje i zatita vazduha
Izvori i klasifikacija zagaivaa vazduha. Najznaajniji zagaivai vazduha (sumpor dioksid,
vodonik sulfid, ugljen monoksid, oksidi azota, ozon, ugljovodonici, fluoridi). Uticaj vremena i
klime na proces aerozagaenja. Efekti zagaivanja vazduha na biljni, ivotinjski svet i oveka.
Efekti na materijalna i kulturna dobra.
Mere zatite vazduha od zagaivanja.
Zagaivanje i zatita voda
Vrste i izvori zagaivanja voda. Fiziko i hemijsko zagaivanje voda. Bioloko zagaivanje
voda. Zagaivanje mora i okeana. Sanitarna kontrola voda.
Zatita voda od zagaivanja. Sistem zatvorenih ciklusa vode. Preiavanje otpadnih voda.
Prirodno preiavanje otpadnih voda. Zatita voda od termalnog zagaivanja.
Zagaivanje i zatita zemljita
Izvori zagaivanja zemljita. Zagaivanje zemljita vrstim otpacima. Zagaivanje zemljita
taloenjem zagaivaa iz vazduha. Zagaivanje zemljita posredstvom zagaene vode.
Zagaivanje zemljita pri poljoprivrednoj proizvodnji.
Zatita zemljita od zagaivanja. Obrada otpadaka iz industrije. Obrada i deponovanje vrstih
otpadaka iz naselja. Proizvodnja sa manjom koliinom otpadaka. Proizvodni sistemi bez
otpadaka.
Zagaivanje i zatita hrane
Izvori zagaivanja hrane. Aditivi hrane. Kontaminanti hrane. Pesticidi.

Zatita hrane od zagaivanja.

Radioaktivno zagaivanje i zatita
Izvori i vrste radijacije. Prirodna i vetaka zraenja. Jedinice merenja radijacije. Radioaktivno
zagaivanje vode i zemljita. Bioloki efekti zraenja. Doze. Radioaktivni otpaci i problem
njihovog deponovanja.
Kontrola i zatita.
Buka i zatita od buke
Izvori buke. Delovanje buke na organizam oveka i ivotinja. Vibracije.
Mere zatite od buke i vibracija.
Sistem praenja zagaivanja ivotne sredine
(monitoring sistem)
Pojam i klasifikacija sistema monitoringa. Bioloki monitoring i organizmi indikatori. Bioloka
indikacija zagaenosti. Biohemijska indikacija zagaenosti. Morfofizioloke i ekoloke indikacije
zagaenosti.
Ureivanje sredine i izgradnja prostora
Principi i metode planiranja i ureivanja prostora. Ekoloke osnove prostornog planiranja i
ureenja prostora. Ekologija predela.
III ZATITA PRIRODE
Problemi ugroenosti i zatita ive i neive prirode. Savremeni pristup i mogunosti zatite
ugroene flore, faune i ivotnih zajednica. Mogunosti rekultivacije i revitalizacije ekosistema i
predela.
Nacionalni parkovi i prirodni rezervati.

BIOLOGIJA
(za etvorogodinje strune kole koje rade po minimalnom planu)
Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije je da uenicima prui opta znanja koja se stiu usvajanjem obrazovnovaspitnih sadraja uz korienje metoda svojstvenih naunom pristupu ime se kod uenika
razvijaju odgovarajui kvaliteti: objektivnost, tenja za otkrivanjem i proverom, kritiko miljenje,
sposobnost inoviranja i kreativnost, a dovodi do razumevanja istorijske, drutvene i etike
dimenzije nauke i tehnologije.

Izuavanjem biologije uenici formiraju pravilne stavove prema prirodnoj sredini, njenoj zatiti i
unapreivanju. Uporedo sa razvojem miljenja, formiranjem pravilnih predstava i pojmova o
prirodi, poznavanjem zakona ive prirode, razvojem naunog pogleda na svet, uenici razvijaju
ljubav prema prirodi, estetske sklonosti i emocionalno-voljnu sferu.
Zadaci:
- proirivanje i produbljivanje znanja koja su uenici stekli u osnovnoj koli;
- osposobljavanje uenika za sticanje novih znanja i samoobrazovanje;
- usvajanje pojmova i razumevanje zakonitosti u ivom svetu;
- upoznavanje sa graom i funkcionisanjem elije;
- razumevanje ivotnih fenomena;
- upoznavanje s fiziologijom rada;
- shvatanje principa nauke o nasleivanju;
- razvijanje potrebe za kulturnim i higijenskim ivotom;
- razumevanje potrebe za pravilnom populacionom politikom;
- razvijanje pravilnog, kulturnog i svesnog odnosa prama prirodi;
- izgraivanje etikih i estetikih stavova u odnosu na prirodu;
- sticanje saznanja o dunostima i obavezama ouvanja prirodnih bogatstava i radom stvorenih
vrednosti ivotne i kulturne sredine kao optedrutvenoj imovini;
- proirivanje osnovnih znanja o fizikohemijskim, geografskim i biolokim osobenostima ivotne
sredine, o neophodnim higijensko-tehnikim merama i drutveno-ekonomskim i pravnim
problemima u oblasti zatite i unapreivanja ivotne sredine;
- sticanje znanja o racionalnom i razumnom korienju prirodnih dobara, o promenama koje
ljudskom delatnou nastupaju u prirodi i znaaju nauke i znanja za spreavanje takvih
promena;
- razvijanje ekoloke svesti i ekoloke kulture;
- shvatanje znaaja izuavanja strukture biolokih sistema i njihove primene u tehnici;
- formiranje radnih navika i odgovornog odnosa prema radu.

I razred

(2 asa nedeljno, 70 asova godinje)

SADRAJ PROGRAMA
Karakteristike ivota (1)
Bioloki sistemi i upravljanje biolokim sistemima (elija, tkiva, sistem organa, organizam).
Virusi (1)
Graa virusa. Razmnoavanje virusa. Virusi kao izazivai razliitih oboljenja.
Bakterije (2)
Opte odlike. Razmnoavanje bakterija. Bakterije kao izazivai bolesti. Znaaj bakterija u
industriji, poljoprivredi i genetikom inenjeringu.
BIOLOGIJA ELIJE (8)
Hemijski sastav elije. Organska i neogranska jedinjenja koja uestvuju u izgradnji elija.
Graa elije i funkcija elijskih organela.
Deoba elije, znaaj elijske deobe, regulacija deobe i posledice nekontrolisane regulacije tumori
Veba: Metode izuavanja elije pomou svetlosnog i elektronskog mikroskopa.
Metabolizam (4)
Definicija metabolizma i znaaj za ivi svet.
Tipovi ishrane ivih bia. Fotosinteza - njeni produkti i znaaj za ivot na Zemlji.
IVOTNI FENOMENI KOJI PROISTIU IZ METABOLIKIH PROCESA (2)
Energetika oveijeg organizma.
Uloga nervnog i miinog sistema u procesu rada.
Uloga kardiovaskularnog i respiratornog sistema u procesu rada.
OSNOVNI PRINCIPI NAUKE O NASLEIVANJU (17)
Molekulske osnove nasleivanja.
Nukleinske kiseline i njihova osnovna struktura. Replikacija DNK. Vrste i funkcije RNK.
Biosinteza belanevina.

Geni. Definicija gena.

Osnovna pravila nasleivanja.
Izvori genetike varijabilnosti.
Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena.
GENETIKA OVEKA
Hromozomi oveka. Determinacija pola oveka. Promene u broju polnih hromozoma i
genetikom materijalu.
Bolesti koje nastaju kao posledica promene genetikog materijala.
Posledice ukrtanja u bliskom srodstvu.
Genetiko savetovanje - rano otkrivanje naslednih bolesti kao bitan socijalni faktor.
Genetika uslovljenost ponaanja ljudi (inteligencija, mentalni poremeaji).
Genetiki inenjering i znaaj za oveka (sinteza prirodnog insulina, interferon i dr).
Planiranje porodice. Znaaj planiranja porodice.
EKOLOGIJA I ZATITA IVOTNE SREDINE (35)
I OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI EKOLOGIJE
Definicija, predmet ispitivanja i znaaj ekologije.
Uslovi ivota i pojam ekolokih faktora. Odnos organizma i ivotne sredine. Dejstvo i znaaj
ekolokih faktora.
Klasifikacija ekolokih faktora. Klimatski faktori (toplota, svetlost, voda i vlanost, vazduni
pokreti), edafski faktori, hemizam sredine, biotiki faktori.
Adaptacija na razliite uslove ivota. ivotna forma - pojam, primeri i klasifikacija.
Ekoloka nia - pojam, primeri i savremena shvatanja.
ivotno stanite i pojam biotopa.
Pojam populacije i njene osnovne odlike. Gustina populacije. Prostorni odnosi. Raanje i
smrtnost. Uzrasna i polna struktura populacije. Rastenje i promena brojnosti populacije.

ivotna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Struktura i klasifikacija ivotnih zajednica.
Suvozemne i vodene zajednice. Fotosinteza i odnosi ishrane. Tipovi i specijalizacija ishrane.
Lanci i mrea lanaca ishrane. Ekoloke piramide.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruenje materije i proticanje energije kroz
ekosistem. Organski produktivitet ekosistema. Preobraaji ekosistema. Grupisanje i klasifikacija
ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekoloki sistem Zemlje. Procesi kruenja vode (hidroloki ciklus),
ugljenika, azota, fosfora i sumpora. Biotiki sistemi biosfere. Ekoloki sistemi.
ivotne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast ivota.
II ZATITA I UNAPREIVANJE IVOTNE SREDINE
ovek i njegov odnos prema ostaloj neivoj i ivoj prirodi.
Ekoloke promene u prirodi pod dejstvom oveka. Promene fizikih uslova sredine. Promene u
pogledu sastava ivog sveta. Unoenje organizama u krajeve u kojima ih ranije nije bilo i
ekoloke promene kao posledica unoenja novih vrsta. Proces domestifikacije: domestifikacija
zemljita, biljaka i ivotinja. Podizanje naselja i uslovi ivota u gradovima. Genetike posledice
naruavanja ekolokih sistema i zagaivanja ivotne sredine. Zdravstveni efekti naruavanja i
zagaivanja ivotne sredine.
Zagaivanje i zatita ivotne sredine
Pojam, izvori i vrste zagaivanja ivotne sredine. Efekti zagaivanja.
Osnovni pojmovi ekotoksikologije. Klasifikacija toksikanata. Vrste i naini trovanja. Toksiki
efekti. Bioloke osobenosti organizama i mogunost neutralizacije tetnog delovanja toksinih
materija.
Zagaivanje i zatita vazduha
Izvori i klasifikacija zagaivaa vazduha. Najznaajniji zagaivai vazduha (sumpor-dioksid,
vodonik-sulfid, ugljen-monoksid, oksidi azota, ozon, ugljovodonici, fluoridi). Uticaj vremena i
klime na proces aerozagaenja. Efekti zagaivanja vazduha na biljni, ivotinjski svet i oveka.
Efekti na materijalna i kulturna dobra.
Mere zatite vazduha od zagaivanja.
Zagaivanje i zatita vode
Vrste i izvori zagaivanja voda. Fiziko i hemijsko zagaivanje voda. Bioloko zagaivanje
voda. Zagaivanje mora i okeana. Sanitarna kontrola voda.
Zatita voda od zagaivanja. Sistem zatvorenih ciklusa vode. Preiavanje otpadnih voda.
Prirodno preiavanje otpadnih voda. Zatita voda od termalnog zagaivanja.

Zagaivanje i zatita zemljita

Izvori zagaivanja zemljita. Zagaivanje zemljita vrstim otpacima. Zagaivanje zemljita
taloenjem zagaivaa iz vazduha. Zagaivanje zemljita posredstvom zagaene vode.
Zagaivanje zemljita pri poljoprivrednoj proizvodnji.
Zatita zemljita od zagaivanja. Obrada otpadaka iz industrije. Obrada i deponovanje vrstih
otpadaka iz naselja. Proizvodnja sa manjom koliinom otpadaka. Proizvodni sistemi bez
otpadaka.
Zagaivanje i zatita hrane
Izvori zagaivanja hrane. Aditivi hrane. Kontaminanti hrane. Pesticidi.
Zatita hrane od zagaivanja.
Radioaktivno zagaivanje i zatita
Izvori i vrste radijacije. Prirodna i vetaka zraenja. Jedinice merenja radijacije. Radioaktivno
zagaivanje vode i zemljita. Bioloki efekti zraenja. Doze. Radioaktivni otpaci i problem
njihovog deponovanja.
Kontrola i zatita.
Buka i zatita od buke
Izvori buke. Delovanje buke na organizam oveka i ivotinja. Vibracije.
Mere zatite od buke i vibracija.
Sistem praenja zagaivanja ivotne sredine
(monitoring sistem)
Pojam i klasifikacija sistema monitoringa. Bioloki monitoring i organizmi indikatori. Bioloka
indikacija zagaenosti. Biohemijska indikacija zagaenosti. Morfofizioloke i ekoloke indikacije
zagaenosti.
Ureivanje sredine i izgradnja prostora
Principi i metode planiranja i ureivanja prostora. Ekoloke osnove prostornog planiranja i
ureenja prostora. Ekologija predela.
III ZATITA PRIRODE
Problemi ugroenosti i zatite ive i neive prirode. Savremeni pristup i mogunost zatite
ugroene flore, faune i ivotnih zajednica. Mogunost rekultivacije i revitalizacije ekosistema i
predela.
Nacionalni parkovi i prirodni rezervati.