PRAVILNIK O

STRUNO-PEDAGOKOM
NADZORU

PREDMET PRAVILNIKA
Ureuje

se nain vrenja strunopedagokog nadzora i

merila

za vrednovanje kvaliteta rada

srednje kole

STRUNO-PEDAGOKI NADZOR
Struno pedagoki nadzor vri
Ministarstvo prosvete preko prosvetnih
savetnika koji postupa po
slubenoj dunosti u okviru svojih ovlaenja
- zapisniku prosvetnog inspektora ili
- prijavi
-

O rezultatima nadzora Ministarstvo

obavetava podnosioca prijave

VRSTE NADZORA

OPTI: uvidom u rad i vrednovanjem kvaliteta rada

ustanove u ostvarivanju ciljeva i zadataka nastavnog
plana i programa, razvojnog plana i godinjeg programa
rada ustanove najmanje jedanput u etiri godine
POSEBNI: po iskazanoj potrebi uvidom u rad i
vrednovanjem kvaliteta rada ustanove u odreenim
oblastima, u ostvarivanju odreenih ciljeva i zadataka tj.
rada nastavnika, strunog saradnika i direktora
POJEDINANI: uvidom u rad i vrednovanjem kvaliteta
rada pojedinih nastavnika, strunog saradnika i
direktora, a po iskazanoj potrebi prisustvovanjem
izvoenju nastave, tj. aktivnostima, ispitu i drugim
oblicima obrazovnog, vaspitnog i strunog rada.

NAIN VRENJA NADZORA

Ustanova je duna da prosvetnom savetniku

obezbedi nesmetano vrenje nadzora:
stavljanjem na uvid potrebne evidencije i
pedagoke dokumentacije,
stavljanjem na uvid programa obrazovanja,
godinjeg programa rada, razvojnog plana,
pruanjem druge traene pomoi
omoguavanjem prisustvovanja obrazovno
vaspitnom radu, sednicama strunih organa,
organa upravljanja i saveta roditelja.

NAIN VRENJA NADZORA

-

O izvrenom nadzoru sainjava se izvetaj koji sadri ocenu stanja,

predloge za preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje
nedostataka i unapreivanje obrazovno vaspitnog rada.

Prosvetni savetnik prati postupanje po predloenim merama.

Ako ustanova ne postupi po predloenim merama, prosvetni

savetnik odreuje novi rok za postupanje po predloenim merama
direktoru i o tome obavetava organ upravljanja, prosvetnu
inspekciju i ministra prosvete.

U vrenju nadzora prosvetni savetnik je duan da uva kao

slubenu tajnu podatke koji su linog karaktera i ije bi neovlaeno
objavljivanje moglo da teti ugledu i interesima lica na koje se ovi
podaci odnose.

PEDAGOKA DOKUMENTACIJA
Plan (globalni, meseni) i priprema nastavnika
Plan rada strunog saradnika
kolski pismeni zadatak
Domai zadatak
Maturski i zavrni rad
Test
Kontrolni zadatak
Radna sveska
Miljenje o radu i napredovanju uenika
Zapisnik strunog organa, saveta roditelja i organa
upravljanja

VREDNOVANJE KVALITETA
RADA USTANOVE

Vrednovanje kvaliteta rada ustanove je vrsta opteg nadzora i vri se

timskim radom prosvetnog savetnika u kljunim oblastima, podrujima
vrednovanja, pokazateljima i nivoima ostvarenosti kvaliteta rada ustanove.

O izvrenom vrednovanju kvaliteta rada ustanove sainjava se izvetaj koji

sadri:

1.

Analizu stanja u ustanovi

Ocenu kvaliteta rada ustanove, odnosno nivoa ostvarenosti za svaku
kljunu oblast i
Predlog ustanovi da saine akcioni plan za unapreivanje rada

2.
3.

Izvetaj se podnosi ministru prosvete, organu upravljanja i direktoru

ustanove. Ocena kvaliteta rada ustanove iskazuje se za svaku kljunu
oblast, brojano i opisno i objavljuje se na internet strani Ministarstva
prosvete.

KLJUNE OBLASTI, PODRUJA VREDNOVANJA,

POKAZATELJI I NIVOI OSTVARENOSTI
KVALITETA RADA USTANOVE

Kvalitet rada ustanove vrednuje se u kljunim

oblastima.
Kljune oblasti su glavni aspekti rada ustanove i
svaka je podeljena na podruja vrednovanja kao
ue tematske celine.
Nivoi ostvarenosti su opisi kvaliteta pojedinanih
pokazatelja. Vrednovanje se vri u okviru
etvorostepene skale od najvieg nivoa etiri
(4) do najnieg jedan (1).

NIVOI OSTVARENOSTI

Nivo 4 jeste najpoeljnija situacija gde preovlauju jake

strane, a sitni nedostaci ne utiu na kvalitet rada u koli
Nivo 3 ima vie jakih nego slabih strana. Postojee
slabosti umanjuju ukupan kvalitet rada kole i poeljno ih
je otkloniti.
Nivo 2 ima pojedine jake strane ali preovlauju slabe i
one znaajno umanjuju kvalitet rada. Ovakvo stanje
zahteva preduzimanje odreenih aktivnosti u cilju
otklanjanja uoenih slabosti i
Nivo 1 oznaava da izrazito preovlauju slabe strane
koje ugroavaju napredovanje i razvoj uenika i
neophodne su hitne aktivnosti i struna pomo za
otklanjanje nedostataka.

OPISI KLJUNIH OBLASTI,

PODRUJA VREDNOVANJA,
POKAZATELJA I NIVOA
OSTVARENOSTI KVALITETA
RADA USTANOVE

PROGRAM OBRAZOVANJA I VASPITANJA I

GODINJI PROGRAM RADA USTANOVE
kolski program je donet u skladu sa Zakonom i
obuhvata sve propisane sadraje. Svi elementi
su konkretizovani prema znaaju, vriocima,
vremenu i metodama.
Godinji program rada kole donet je u skladu s
programom obrazovanja i vaspitanja i razvojnim
planom. Na precizan i operativan nain su
utvreni vreme, mesto, nain i nosioci
ostvarivanja programa

NASTAVA I UENJE
Planiranje i pripremanje

Svaki nastavnik ima godinji i meseni plan rada za svoj

predmet. Nastavnici blagovremeno sainjavaju mesene
planove.
Meusobna saradnja se ogleda u zajednikom
usklaivanju tema i korelaciji meu predmetima.
Timskim radom je obezbeena mogunost zajednikog
tematskog planiranja, obrade povezanih tema i
usklaene periodine provere znanja.
Meseni plan sadri: naziv nastavne
oblasti/teme/aktivnosti, naziv nastavne jedinice, tip asa,
oblik rada, nastavne metode i nastavna sredstva, mesto i
vreme izvoenja nastave, aktivnosti, inovacije u nastavi,
korelacije unutar predmeta, ocenu ostvarenosti plana za
prethodni mesec i razloge odstupanja.

NASTAVA I UENJE

Pripremanje
Nastavnici

se redovno pripremaju za
nastavu vodei rauna o izboru sadraja,
metoda, oblika i sredstava za rad.
Pripremanje je zasnovano na uvaavanju
razliitosti kod uenika u pogledu njihovog
znanja, iskustva i sposobnosti. Za
pripremu nastavnik koristi metodiku,
pedagoku, psiholoku i strunu literaturu.

NASTAVA I UENJE
Nastavni-vaspitni proces

Komunikacija i saradnja: informacije i uputstva nastavnika su dobro

osmiljena, precizno formulisana i nedvosmislena. Uenici se
ohrabruju da iznose svoje miljenje. Povratna informacija nastavnika
uenicima je podsticajna za njihov dalji rad. Uenici ne dobijaju uvek
gotove informacije ve se upuuju na koriste prethodno iskustvo i
predznanje.
Racionalnost i organizacija: nastavnici se u organizaciji asa
rukovode planiranim ciljevima i zadacima. Nastavne metode/vrste
aktivnosti, oblici rada i nastavna sredstva usklaeni su sa ciljevima
asa. Rad se organizuje u skladu sa razliitim sposobnostima i
sklonostima uenika.
Podsticanje uenika: nastavnici podravaju postojea interesovanja
i podstiu razvijanje novih kroz korienje razliitih izvora znanja.
Korelacija i primena znanja: nastavnici ohrabruju uenike da koriste
prethodna znanja i iskustva i povezuju ih u smislenu celinu sa novim
znanjima. Nastavnici sa uenicima osmiljavaju nove programe,
sadraje i vannastavne aktivnosti.

NASTAVA I UENJE
Uenje

Odgovornost uenika: veina uenika ima razvijen

odgovoran odnos prema uenju i pokazuje visok stepen
samostalnosti u radu. U procesu uenja oslanjaju se na
sopstvene mogunosti pri emu aktiviraju ranije steena
znanja i iskustva. Imaju razvijenu linu odgovornost za
postizanje rezultata kao i spremnost da podele
odgovornost u odeljenju.
Nain uenja: u koli se primenjuju razliiti oblici uenja i
kontinuirano se radi na razvijanju uenikih kompetencija
za uenje putem otkria, reavanja problema i
kooperativnog uenja. U toku uenja umeju da rezimiraju
naueno, da prave krae beleke sa predavanja i
razdvajaju bitno od nebitnog. Uenici se osposobljavaju
da koriste i drugu literaturu za traenje odgovora.

NASTAVA I UENJE
Praenje napredovanja uenika
Praenje i ocenjivanje: obavlja se redovno i u
kontinuitetu uz obrazlaganje ocena. Razlike u
kriterijumu ocenjivanja istog predmeta kod
razliitog nastavnika su neznatne. Nastavnici
primenjuju formativno i sumativno ocenjivanje i
uviaju vezu izmeu kvaliteta sopstvenog rada i
ocena svojih uenika.
Izvetavanje: obavetavanje roditelja o
postignuu uenika, redovno, jasno i lako
razumljivo uz smernice za dalje napredovanje

POSTIGNUA UENIKA
Kvalitet postignua

Ocene i uspeh: srednja ocena po predmetima,

odeljenjima i razredima je preko 3,75. Prosena
prolaznost uenika u klasifikacionim periodima je preko
90%, a na kraju kolske godine 98-100%.
Kvalitet znanja: upotrebljivost uenikovog znanja u
novim situacijama je velika.
Takmienja: kola belei konstantno visok uspeh
uenika na takmienjima (1% od ukupnog broja uenika
ima plasman na republikom nivou od 1. do 3. mesta)
Motivisanost uenika: preko 50% uenika uestvuje u
sekcijama, dodatnim i vannastavnim aktivnostima
Vrednost kod uenika: uenici imaju izgraene stavove
prema osnovnim, opteprihvaenim moralnim i estetskim
vrednostima drutva i vrednostima oveka kao pojedinca

PODRKA UENICIMA
Briga o uenicima

Bezbednost i sigurnost uenika: kola ima pravilnik o bezbednosti

uenika u kome postoje jasne procedure za zatitu uenika i sa ijim
sadrajem su upoznati svi zaposleni, uenici, roditelji i ima program
mere zatite i bezbednosti uenika. Zaduenja, obaveze i
odgovornosti svih uesnika pravilnikom su jasno i precizno
definisana. Ustanova blagovremeni i adekvatno reaguje na utvrene
propuste a uenici se oseaju bezbedno u ustanovi.

Praenje fizikog, zdravstvenog i emocionalnog stanja i socijalnih

potreba uenika: odeljenske stareine provode dovoljno vremena u
razgovorima sa uenicima i roditeljima, a kola ima stalnu saradnju
sa zdravstvenom slubom (posete zdravstvenih radnika, edukacija
nastavnika i uenika, edukativni posteri, sistematski pregledi i
vakcinisanje)

PODRKA UENICIMA
Podrka uenju
Kvalitet ponuenih programa za podrku uenicima u
procesu uenja: uvoenje u tehnike uenja, pomo u
prevazilaenju neuspeha, razvijanje motivacije,
organizovanje pomoi boljih uenika slabijima,
upuivanje u nain procene sopstvenog napredovanja i
podrka procesu uenja za talentovane uenike.
Napredovanje i uspeh uenika: sistematski se prate i na
osnovu toga se utvruju posebna interesovanja.
Planiraju se i pripremaju posebne aktivnost za pomo
uenicima koji zaostaju u radu, a svaki napredak se
pohvaljuje i/ili nagrauje
Struna pomo nastavnicima u pruanju podrke
uenicima u procesu uenja: struna sluba koja
pomae nastavnicima pri sastavljanju planova rada

PODRKA UENICIMA
Lini i socijalni razvoj uenika

Podsticanje pozitivnih stavova i razvoj socijalnih vetina:

kola planski kroz niz povezanih programa, postupaka i
akcija vodi rauna o linom i socijalnom razvoju uenika.
U koli se neguje i podstie socijalna klima: tolerancija,
uzajamno uvaavanje, potovanje, podrka, saradnja,
briga o drugima i sl.
Podsticanje i negovanje demokratskog duha i uenikih
inicijativa i aktivnosti: uenici su upoznati sa
Konvencijom o pravima deteta UN a u koli se neguje
demokratski duh, predlozi i sugestije uenika se
uvaavaju, a tu je i postojanje akih zadruga, kulturnih,
zabavnih i sportskih manifestacija, rad na akom listu i
posete raznim ustanovama.

PODRKA UENICIMA
Profesionalna orijentacija uenika

Pomo pri izboru dalje obrazovanja obuke ili

zaposlenja: kola ima program profesionalne
orijentacije a njegovi nosioci pruaju
kontinuiranu pomo uenicima pri
samoprocenjivanju sopstvenih sposobnosti i
interesovanja. Vodi se rauna o potrebama svih
uenika i u koli se organizuju razne akcije: dani
otvorenih vrata, informativni sastanci i posete
drugim ustanovama, susreti s predstavnicima iz
raznih oblasti rada ...

ETOS
Ugled i promocija ustanove

Ugled i obeleje kole: tabla sa nazivom, lina karta sa

informacijama o zaposlenima, slubama i prostornom rasporedu
istaknuti na vidnom mestu. kola ima posebna obeleja (amblem,
monografiju, kolski list, letopis i internet prezentaciju). U koli se
odvijaju tradicionalne manifestacije (priredbe, takmienja, sportske
aktivnosti, tribine, izlobe i sl...)
Oekivanja i promocija uspenosti: kola ima bogatu ponudu
vannastavnih aktivnosti ime prua mogunost da svaki uenik
ispuni svoja interesovanja i potrebe i da bude uspean. Postoji
pravilnik u kojem su ureeni naini nagraivanja i pohvaljivanja
uenika i zaposlenih koji se dosledno primenjuje.
Kultura ponaanja: u koli postoji kuni red i pravila ponaanja koji
je prihvaen od svih.

ETOS
Atmosfera i meuljudski odnosi

Ponaanje linosti: neguje se sloboda izraavanja i

uvaava se pravo svih uesnika u ivotu i radu kole da
trae, primaju i daju informacije. Razvija se kritiko
miljenje.
Jednakost i pravinost: ravnopravni uslovi za sve
uenike, zaposleni se odnose bez predrasuda, nema
povlaenih pojedinaca ili grupa, a program rada kole
sadri elemente potovanja deijih prava, humanitarne
akcije i aktivnosti vezane za upoznavanje tradicija
naroda i nacionalnih manjina koji zajedno ive
Estetski i funkcionalno ureenje prostora kole: objekti i
prostor kole su oplemenjeni i u funkciji vaspitnog
delovanja i uenja. Na vidnim mestima su i radovi
uenika

ETOS
Saradnja sa roditeljima
Komunikacija

sa roditeljima:
blagovremena, potpuna i sistematina o
svim segmentima rada njihove dece
(telefonom, potom, putem roditeljskih
sastanaka, otvorenih vrata ili poseta
roditelja)
Ukljuivanje roditelja u ivot i rad
ustanove: planirano godinjim planom i
programom rada kole

RESURSI
Ljudski resursi
Nastavnik,

vaspita i struni saradnik:

imaju odgovarajui stepen i vrstu
obrazovanja
Nenastavno osoblje: doprinosi kvalitetnom
funkcionisanju kole, a broj i struktra su
usklaeni zakonom

RESURSI
Materijalno tehniki resursi

Prostor i oprema ustanove: odgovaraju normativima i

adekvatno se odravaju. kola raspolae prostorijom za
korienje savremene informacione tehnologije, kao i
prostorijom za okupljanje i druenje uenika
Nastavna sredstva: kola raspolae potrebnim i
savremenim didaktikim i nastavnim sredstvima koja su
ouvana i u funkciji, a mnoge od njih su izradili
nastavnici, struni saradnici i uenici.
Korienje raspoloivih materijalno-tehnikih resursa: svi
materialno-tehniki resursi su dostupni nastavnicima,
strunim saradnicima i uenicima i u funkciji su vaspitnih,
nastavnih i vannastavnih aktivnosti.

RESURSI
Finansijski resursi
Struktura i namena raspoloivih finansijskih
sredstava: kola ima raznovrsne izvore
sredstava (donacije, uee u projektima ...).
kola uestvuje na konkursima za dodeljivanje
sredstava na osnovu dobro osmiljenih
projekata.
Korienja raspoloivih finansijskih resursa:
sredstva su planirana i raspodeljena prema
prioritetima sa ime su upoznati svi
zainteresovani

RUKOVOENJE KOLE I OBEZBEENJE

KVALITETA KOLE
Rukovoenje:
- Profesionalne kompetencije direktora
- Sposobnosti za rukovoenje
Organizacija rada ustanove:
- Podela obaveza i zaduenja zaposlenih u koli
- Organizacija i koordinacija rada u koli
Razvojni plan ustanove:
- Struktura i sadraj razvojnog plana kole
- Ostvarivanje razvojnog plana
Obezbeivanje kvaliteta ustanove:
Samovrednovanje rada kole
Efikasnost i efektivnost rada kole

HVALA NA PANJI