Bogdan Jankovi 1

Nada Jankovi 2
UDK: 616.89/008.44:343.61

Pravni fakultet, Univerzitet

u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija

Klinika za psihijatriju, Kliniki centar

Srbije, Beograd, Srbija

UVOD
ovek ne ubija bioloki racionalno, ni
funkcionalno. Jedino on svoju vrstu ubija
iz metabiolokih i metafizikih razloga.
Ubistvo je najmlai, i relativan tabu, a objanjenje za to treba traiti u psihikoj konstituciji oveka. Volja za mo i strah od
smrti, velikim delom su izvor nasilja i generatori ubistva. Ipak, ne moe se tvrditi da
je ovek po svojoj biolokoj prirodi predodreen za agresiju i nasilje. Naravno, ne radi se o tome da se ovekovo bioloko naslee zanemari, ve da se istakne verodostojnija i merodavnija slika ljudskog bia,
koje mnogo ta ini pod imperativom razloga, kako personalne, tako i vanpersonalne prirode. Naime, nasilno ponaanje je
sloeno socijalno ponaanje, koje je teko
meriti jer obuhvata stavove, navike, miljenje, kao i manifestno ponaanje. Radnja iz-

Kratak sadraj
Pravna definicija homicidiuma glasi: Ubistvo
je svako protivpravno nasilno unitenje tueg ivota. Po sudskomedicinskoj definiciji
ubistvo je svako namerno lienje tueg ivota. U psihologiji se ubistvo definie kao najmalignija psiholoka transakcija na interpersonalnom kontinuumu, sa specifinom spoljanjom i unutranjom motivacijom. U psiholokoj ravni, navedeno bi se moglo tumaiti kao da je nasilje ne samo najrasprostranjeniji, nego i osnovni modus ljudske, bilo
individaulne bilo drutvene egzistencije.
Ipak, teini cilj ovog rada nije u tome da se
ispita individulana motivacija nasilnih tendencija, ve da se poveu religijski koreni sa
modernim shvatanjima i pozitivno-pravnim
reenjima krivinih dela protiv nasilja. U
konkretnom sluaju ne radi se o nasilju u
optem smislu te rei, nego po mnogo emu
specifinoj vrsti nasilja kakvo je homicidalnost.
Kljune rei: homicidium, krivini zakonik

vrenja krivinog dela ubistva sastoji se u

liavanju ivota drugog lica. Izmeu radnje
izvrenja i posledice, za postojanje krivinog dela ubistva, mora postojati uzrona
veza. Kako nastupanje posledice nastaje
delovanjem vie faktora, znaajnu pomo
u njihovoj analizi pruaju i vanpravne discipline. U psiholoko-psihijatrijskom smislu, u jednu radnju ukljueni su kako unutranji tako i spoljanji podsticaji, ijim se
prouavanjem daje miljenje o motivaciji i
uraunljivosti poinioca.
U savremenoj psiholokoj-medicinskoj
literaturi , zajedniki imenitelj veine ispitanih uinilaca ove vrste krivinih dela je
da se iza egocentrinosti, nezrelosti, socijalne neprilagoenosti, kompromitovane racionalne kontrole i eksplozivnosti, kao predisponirajui faktori navode i oseanje
ugroenosti i bespomonosti, ali i subkultura nasilja. Drutvo je zainteresovano,

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

HOMICIDIUM

79

kao i svaki pojedinac, da se istina o homicidu utvrdi na pouzdan i nedvosmislen nain, a krivino pravo predstavlja instrument, u postizanju tog cilja.

UBISTVO, NAJMLAI
I NAJNESTABILNIJI TABU

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

Kada bi ljudima bilo

dozvoljeno da rade ta hoe,
ni jedno se drutvo ne bi
odralo ni pet minuta
Sent-Bev

80

Tabu je re polinezijskog porekla i njegovo znaenje je ono to je u isto vreme

sveto i zabranjeno, posveeno i opasno.
Tabu je najstariji nepisani zakon oveanstva. Predmet tabua je uvek prestup, neto
to dovodi u opasnost socijalni ivot i njegovoj ravnotei preti haosom.
Istorijski gledano, tabu nije tako razliit
od religijskih i moralnih zabrana, ali je od
njih svakako stariji, jer im prethodi. Ove
druge su na njemu utemeljene, tabu je njihov psihiki postament. U tehnikom smislu, tabu je sigurno manje precizan, ali to
ne dovodi u pitanje njegovu funkciju jasnog kategorikog imperativa. Tabu nije
dovoljno precizan kao zakon. Zabrane vezane za tabu, razlikuju se od moralnih zabrana zbog nedostatka svrstavanja u sistem, kojim bi se opte uzdravanje proglasilo neophodnim i ujedno obrazloilo. Tabuom se zabranjuje ono to ovek moe da
uini, a ime se ne kre prirodne zakonitosti. Primera radi, nijedan zakon ne nareuje da se jede, jer se radi o potrebi koja mora biti zadovoljena, zbog biolokog opstanka. Ali ne bez razloga, zabranjena je izvesna hrana, ili pak konvencije predviaju
nain kad i kako da se ona upotrebi.
U istoriji oveanstva neprikosnoveno
se izdvajaju i zapaaju tri tabua koji su od

naroite vanosti za istorijski hod nae vrste i njen socijalni ivot. Po miljenju mnogih paleoantropologa najstariji tabu je tabu rodoskrvnua. Drugi je tabu kanibalizma. Ubistvo je trei. Tabu ubistva je najmlai i najnestabilniji, odnosno, najee
kren. Razlono je rei, s obzirom na rasprostranjenost prestupa, da je relativan tabu. Razlog to je ubistvo najmlai i najnestabilniji tabu, treba traiti u objanjenju
psihike konstitucije oveka, a dokaze u
dalekim eonima prolosti nae vrste [1].

BIBLIJSKI ANTROPOLOKI
MANUSKRIPT
U starozavetnoj antropogenezi prvom
ljudskom paru (Adamu i Evi), posle krenja zabrane, stavljena je u izgled prirodna
smrt, kao kazna za greh. Izgonom iz raja,
ovek postaje smrtan i tu injenicu bog Jahve gromoglasno oglaava. Ali pre nego
to je biloki sat otkucao zadnji as prvom
ljudskom ivotu dogodila se neprirodna
smrt, odnosno zloin. Smrtnost ljudske vrste se objektivizovala. Prvi ovek, koji se
susreo sa smru, umro je od ruke drugog
oveka. Istorija je poela zlosreno, kao
manufaktura smrti. U ljudsko iskustvo
smrt ulazi ubistvom. ovek postaje smrtonosan.
Kada su se roena braa Kain i Avelj
sastali da prinesu rtve bogu Jahveu, zbog
sujete, to njegove rtve nisu prihvaene,
prvoroeni sin naih praroditelja ubio je
brata. U Knjizi Postanja Kainov greh nije
kanjen smru, ali je on ipak eksplicitno
obeleen. Plahovit i surov bog Jahve izriito zabranjuje osvetu nad Kainom i otro
preti "... ko ubije Kaina sedam e se puta
pokajati". Tako, jedan deo ljudskog roda
potie od ubice.
Ako se ponovo vratimo na evocirani
poetak sveta kako je predstavljen u staro-

MOJSIJEV VELIKI KODEKS

I UBISTVO
Najvei jevrejski zakonodavac Mojsije,
nije imao nikavu ilizuju o ljudskoj prirodi.
Meutim, da bi se strasti te prirode dale zauzdati trebalo je smilsiti dovoljno moan
mehanizam za to. Religija sigurno spada u
najefikasnije sredstvo. Najpre, Mojsije je

uveo jedinstveni monoteizam. Njegov bog

Jahve, zapravo ne potie iz jevrejske tradicije, ve je on bog rata, groma, oluje i vulkana. Preuzimajui boga iz tueg panteona, Mojsije mu pripisije jedisntveni atribut,
koji se ne sree ni u jednoj drugoj religiji
sveta. Jahve je stvaralac ex nihil, dok su
svuda bogovi samo neka vrsta ureivaa,
ve stvorenog sveta. Jahve svet ne koriguje
i, to je najvanije, stvara ga ni iz ega, prostom verbalnom delatnou. S druge strane, taj Bog je plahovit, surov i besprizorno
kanjava. Da bi njegov dezorganizovan narod potovao norme, Mojsije dolazi na goru Sinaj i otuda donosi ploe Zakona. Tumaei poreklo zakona, kao neposredno
proizilog iz boije svemoi, stvorio je nune psiholoke uslove da se ti zakoni doista
i potuju. Jedna od Deset boijih zapovesti
je: "ne ubij". Veliki Kodeks Mojsije je sainio po ugledu na Hamurabijev Zakonik,
koji je donet za , administrativno dobro
ureenu i stabilnu dravu. Drugi veliki
Mojsijev, isto psiholoki pronalazak, jeste
ideja o svemonom i svevideem, svudprisitnom Bogu, koji bdi nad svakodnevnim
ivotom vernika. S toga, Mojsije kae da se
pred autoritetom Boga jednake sankcije
snose, ne samo za ono to ovek ini, ve i
za ono to misli da ini. Dakle, svaki vernik je stalno pod prismotrom vazda budnog boijeg oka. Vezano za zakonodavstvo, navedeno se moe tumaiti kao da se
brie razlika izmeu uinjenog nedela, za
koje postoji ono to se u pravu zove corpus
delicti, i planiranog nedela. Takva psiholoka domiljatost svakao je imala preventivnu svrhu, kroz izjednaavanje zlonamernosti i materijalno uinjenog zla. Nije poznato da se igde vie pojavio takav zakon.
Posebno mesto u Mojsijevom kodeksu zauzima ubistvo. Iako, se u tom Zakonu,
podvlai naelo lex talionis, on je bio veoma efikasan jer se regulisalo funkcionisanje

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

zavetnoj knjizi, uoiemo da je, ma kako

paradoksalno zvualo, prvi zloin u istoriji dinamski povezan sa emocijama. Kain
postaje razgnevljen i ubija svog brata iz ljubomore, jer u raspodeli ljubavi prema njima bog Jahve nije bio pravian. Lien boije panje i ljubavi i obuzet srdbom zbog
toga, Kain je poinio krvni delikt. Usled
nedostatka ljubavi aktivira se afekt srdbe,
i pokree se mehanizam agresivnosti, koja
rezultuje destrukcijom. Ako je Bog iskuavao ljudsku mo da podnese nedostatak
ljubavi , posle traginog ishoda uvideo je
da ovek tome, nije dorastao.
Veliina ovog tako jednostavnog, a psiholoki sloenog i reitog jevrejskog mita,
nadmauje sve sline tvorevine i nije udo
da je ba ta pria u temelju religije i vascele Zapadne kulture. Psiholoka lucidnost
njenog tvorca je zavidna, jer nam nudi sve
bitne pokazatelje, znaajne za prirodu ubistva. Iako u rudimetiranom vidu, ovek je
ocrtan kao homo mortalis, kao smrtno i
smrtonosno bie. Nije izostala ni porodina slika, ni mrani tonovi u njoj. Zloin se
dogaa u prvoj ludskjoj porodici, interpersonalni konflikt je jasno dat, ljubomora
zbog neuzvraene ljubavi je eksplicitno naznaena, kao bitan uslov zloina. Nasilna
mo gneva je predoena, i tako je antropoloki portert oveka osenen nimalo pastelnim tonovima. Prva smrt je prouzrokovana ljudskom rukom. U osnovi ispoljene
mrnje i zla, bio je praroditeljski greh [1].

81

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

82

tako stare, ali mone drutvene institucije,

kao to je krvna osveta. U navedenom je
poreklo dananje kazne, a naroito smrtne,
gde se drutvo javlja u ulozi osvetnika. Da
bi se spreilo da se iz pristasnosti unite
dva ili vie ivota umesto jednog, ili da se
naini vea teta u osveti nego to je prethodno pretrpljena, Mojsije unapreuje
osvetu tako to uvodi princip proporcionalne destrukcije, a to se ogleda u naelu
- glava za glavu, oko za oko, zub za zub.
Naela krvne osvete, ma koliko surovo delovala, usaglaena su sa nekim dubokim,
iako zlim porivima ljudske prirode i koriena su da se spree mnoge niske strasti i
pobude.
ak i u primitivnom pravu osvetnika,
ubistvo nije odobravano i prihvatano kao
poravnanje u krvi, ukoliko nisu potovana
neka, sasvim precizno kodifikovana pravila. Tako, recimo od osvete su najee izuzete ene, deca, starci i svetenici. Osveta se
ne sme izvriti s lea, osvetniko ubistvo ne
sme biti svirepo, niti osvetnik sme da mrcvari svoju rtvu, niti da na ma koji nain
oskrnavi le ubijenog, ne sme da ga masakrira, ne sme da na njemu ispoljava, eventulane nekrofilne seksulane elje, ne sme da
opljaka ubijenog. Od krvne osvete posebno su zatieni nemoni. Iako ova pravila
deluju bizarno injenica je da su tvorci
ovog Kodeksa vodili rauna o drutvenoj
stabilnosti. Svako ko bi izvrio osvetu, van
precizno omeenih pravila, bio bi osuen
na socijalnu smrt: njega bi zajednica
izoptavala i ignorisala, a esto i proterivala. Krvnom osvetom kao da je omogueno
ispoljavanje sadraja iz atavistikih delova
oveka. Meutim, prevashodno je stavljena u funkciju da se atavizam svede na razumnu meru, da ga kontrolie, a ne da se
do kraja sprei. Na taj nain je postignuta
recipronost u ubijanju, i ako se samo ubistvo odobrava. Po Mojsijevom Kodeksu,

ivot je neprikosnoven, ali je to ipak samo

deklarativna floskula. Realnost je traila
da on, ipak, po dodue strogo podreenim
uslovima, moe biti naruen. Jo u Mojsijevo vreme vailo je pravilo da se osveta ne
sme izvriti na nekom svetom mestu. To se
nastavilo i mnogo kasnije, pa bi npr. u staroj Grkoj ubice siguran azil nalazile u hramu nekog od svojih bogova.
Dakle, Mojsijeva dostignua, barem za
njegovo vreme, bila su u tome: to je Zakone legitimisao njihovom potvrdom od boijeg autoriteta; to je ukinuo granicu izmeu delikta i nauima; to je socijlaizovao
ubistvo i smrt zakonom, i sve ovo uveo u
red jednakog poravnanja, odnosno, reciprociteta.

UBISTVO U ISLAMU
Kao to je Mojsije doiveo svoju metamoju* na Sinaju, tako je i veliki osniva religije Islama, Muhamed, doiveo svoje prosvetljenje na brdu Hira, nedaleko od pustinje Meke [2]. Paralela izmeu Mojsijevih
prvih pet knjiga ( Pentateuha) i Kurana je
oevidna, jer je Muhamed isprva bio sledbenik Mojsijeve vere, a jevrejski zakonodavac mu je bio uzor u pisanju njegove svete
knjige. Naelo taliona prihvatio je i Muhamed i u velikoj meri podrvgao kontroli
ubijanje u razjedinjenim i sukobljnim arapskim plemenima. Prvi obiaj ubistva, koji
je temeljno iskorenio, bilo je ubijanje enske dece. Napredak Muhamedov je da je
takvu nekrofilnu praksu ukinuo i problem
reio uvoenjem poligamije. Po ugledu na
svog jevrejskog prethodnika i Muhamed
kontrolie krvnu osvetu, odnosno uvodi
pravila kada se ona i kako se smeju vriti.
* metamoja/prosvetljenje je pojava spoznaje Boga

kada je neko ubeen da e trajne transendentene ciljeve postii zloinom, onda se i

moe oekivati da e on taj zloin realizovati, a njegove anse za ono to se zove resocijalizacija su najee nitavne. Tako,
mnogi temeljni fenomeni ljudske egzistencije najpre su izazivali upitnost u mitovima, religiji, zatim umetnosti, pa tek onda u
nauci.

HOMICIDIUM
Ubistvo spada u drutvene fenomene
koji u javnosti, izazivaju najveu panju.
Psiholozi navode da potencijalne ubice, i
drugi potencijalni kriminalci, esto ispoljavaju specifian tip ponaanja koji prethodi
ubistvu, ili kriminalnom aktu, i da bi mnoga zlodela bila spreena kada bi pojedinci,
ili drutvo, bili senzitivniji u odnosu na te
neobinosti u ponaanju [5]. Meutim,
svakodnevno itamo o ljudima, koji barem
povrno izgledaju neupadljivo, i na prvi
pogled lie na veinu od nas. Ali jednoga
dana, svi koji ih poznaju bivaju okirani
kada neko od njih brutalno ubije roditelje,
partnera, dete ili nepoznatog. Zbog takvih,
ubistvo predstavlja misteriju, a njihove
motive je teko, ponekad ak i nemogue
razumeti. Motive ubistva utvruje sud, ali
i vetaci sudske, psiholoke i psihijatrijske
struke svojim objektivnim nalazom pomau da se doe do istine i bolje odgovori na
pitanje: "Zato je dolo do ubistva".
Pri ekspertizi ubistva, odnosno prilikom utvrivanja da li se radi o ubilakom
poreklu smrti, uvek treba imati na umu
analizu, sledeih elemenata: ubice, samog
ina ubijanja i ubijenog. Analiza ubice
podrazumeva analizu podataka iz istrage,
psiholoku i psihopatoloku eksploraciju,
procenu odnosa izmeu izvrioca i rtve.
Analiza ubilakog akta podrazumeva analizu okolnosti sluaja, postojanje svedoka,

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

U Kuranu, se kae: "I ne ubijajte nikoga

koga je Alah zabranio, osim kada pravda
zahteva. A ako je neko, ni kriv ni duan
ubijen, onda njegovom nasledniku dajemo
vlast, ali neka ni on ne prekorauje granicu, ta njemu je data vlast [3]." Ovaj, na prvi pogled po mnogo emu sporan ajet ,
moe se razumeti samo ako se ima u vidu
njegovo erijatsko pravno tumaenje. Naime, po erijatskom pravu dozvoljeno je
ubistvo muslimana pod tri uslova: 1. ako je
namerno ubio muslimana 2. ako pree u
drugu veru 3. ako oenjeni ili udata, ine
blud [4]. Sudei po navedenoj suri, Muhamed je bio znatno rigorozniji od Mojsija. I
kod Mojsija je za ubistvo predviena krvna odmazda, meutim, u neemu je, ipak,
bio tolerantniji. On ne predvia ubistvo za
prelazak u drugu veru. Takoe, Mojsije je
smru kanjavao i blud, ali je opisao bogatiju lepezu seksualnih relacija, koje su zabranjene i koje se kanjavaju. Slinu eksplikaciju ne nalazimo kod Muhameda, koji je
zbog toga ostavio veliki prostor, koji se u
pravu zove pravna praznina, a to je predvieno za slobodno pravno tumaenje.
Uprkos injenici da se zloin kao takav u
Kuranu ne opravdava, njegova kasnija tumaenja su sadrala skrivenu mogunost
da se zloin ini u ime vere. Fanatizam je
ovde onaj osnovni psiholoki temelj, koji
moe da se koristi da se vernici zloupotrebe kao prestupnici. Teorijski oslonac za takvu tvrdnju ve je dat u pomenutoj suri iz
Kurana, gde se kae da je ivot neprikosnoven, osim ako vera drugaije ne predvidi.
Religijski razlozi i fanatizam, mogu jednako biti moan generator zloina. Na
kraju, s razlogom se moe rei da su religijski indoktrinisani ljudi esto najubojitije
oruje od koga je vrlo teko braniti se, jer
se ne mogu zastrati, poto su spremni da i
sami umru u realizaciji svojih ideja. Naime,

83

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

84

tragova, osobenosti ubilakog akta, vrstu i

broj povreda, nain izvrenja. Analiza ubijenog (rtve) podrazumeva analizu uzroka
smrti, procenu teine svake pojedinane
povrede, psihopatoloki odnos rtve i izvrioca, ako postoji [6].
Veina radnji i ponaanja, kako su prikazane u psihopatologiji, mogu se saeti u
tri osnovne grupe:
- voljne radnje: svest, rasuivanje i odmeravanje motiva "za" i "protiv" su
uglavnom ouvani, dok je afektivitet manje izraen i nije od sutinskog znaaja
- afektivno-impulsivne radnje: sutina
lei u suavanju svesti usled jakog afekta,
skraivanju vremena za razmiljanje, odnosno rasuivanje i odmeravanje razloga
"za" i "protiv" uz istovremeno prisustvo
snanog afekta i sklonost ka impulsivnom
ponaanju
- psihotine radnje: radi se, ili o duevnom bolesniku koji dela u skladu sa svojom poremeenou, ili se radi o normalnom oveku, ili abnormalnoj linosti, gde
je sklop okolnosti doveo do stanja privremene psihike izmenjenosti koja se po kvalitetu i kvantitetu moe oznaiti kao psihotino stanje [7].
Navedena podela ljudskog ponaanja,
ipak, se ne moe ovako pojednostavljeno
shvatiti, jer postoje preklapanja. U forenzici, sutina nije samo u proceni da li ima
afekta ili nema, da li je rasuivanje kompromitovano ili ne, ve kakav je odnos
unutranjih i spoljanjih podsticaja u kritinim trenucima. Kod svih radnji kao dodatni kauzalni faktor ne treba zanemariti
alkohol. Stoga, jedna od najprihvatljivijih
podela ubistava, koja predstavlja spoj navedenog teorijskog pristupa i forenzikog
iskustva, je podela na:
- Ego-sintono ubistvo: odnosi se na sitaucije gde je ubistvo izvreno bez slamanja
Ega. Svesno je, prihvatljivo linosti koja ga

je poinila. Ono je racionalno, usmereno

ka cilju. U pravnoj nauci ova vrsta ubistva
je oznaena kao ubistvo sa umiljajem.
- Ego-distono ubistvo: obino se izvrava u stanju izmenjene svesti i suprotno svesnim eljama poinioca. Naziva se disocijativnim ubistvom i ima etiri preduslova:
jak super-ego poinioca, konfliktni odnos
sa rtvom, stanje izmenjene svesti u momentu ubistva i prisustvo oruja. U pravnoj nauci ova vrsta ubistva je oznaena
kao ubistvo na mah.
- Psihotino ubistvo: ine duevno oboleli, a motiv crpe iz sumanutog poremeaja miljenja. U pravnoj nauci osobe koje
poine ovaj tip ubistva se proglaavaju neuraunljivim. Meutim, kada duevno
oboleli poini ubistvo iz utilitarnih razloga,
uraunljivost se ne iskljuuje.
Dakle, ubistvo nije jedno po sebi razumljivo i uniformno ponaanje. Na jednom
kraju spektra postoje ubistava, koja predstvaljaju zavidan vrhunac organizacije, sistematinosti i pripreme, kao to su na primer profesionalna ubistva. Na suprotnom
kraju spektra su oni ija su nedela primer
dezorganozovanog i neplaniranog izbijanja maligne agresije, kao to bi bila Egodistona ili psihotina ubistva.
U pravu, kao i u medicini, ivot oveka
je neprikosnoven. Krivinopravna zatita
ivota je samostalna, celovita i primarna.
Prema vaeem zakonodavstvu Republike
Srbije [8], u glavi u kojoj se nalaze inkriminacije protiv ivota i tela, propisano je nekoliko razliitih oblika ubistva: ubistvo,
teko ubistvo, ubistvo na mah, ubistvo deteta pri poroaju, lienje ivota iz samilosti. Visoko rangiranje zatitnog objekta
ove glave krivinih dela ogleda se i u strogosti propisanih kazni [9].
Sud treba da utvrdi injenice da li je re
o "svirepom ubistvu", ili izvedenom na
"podmukao nain", da li je "rtva patila"

postala su uestala; rtve i izvrioci pripadaju mlaoj populaciji; poinioci su esto

organizovani u "klanove"; izvode se na
javnim mestima, esto pred svedocima;
najee se koristi vatreno oruje; esto
imaju obeleje naruenog ubistva; poveava se broj "neotkrivenih" izvrioca; meu
rtvama i izvriocima ima mnogo narkomana. Navedena pojava moe se objasniti
krizom drutva, kao i krizom linosti/identiteta. Sredstva i naini ubistva su mehanika, asfiktika, nutritivna, fizika, hemijska,
i iznad i pre svega, kako je ve navedeno iz
vatrenog oruja. Naime, kao najee korieno sredstvo je vatreno oruje - skoro
60% svih izvrenih ubistava.*
Prema statistikim podacima Instituta
za sudsku medicinu u Beogradu, zabeleeno je: 1990. - 40 sluajeva ubistva, 1992. 132 sluaja ubistva, 1994.- 88 sluajeva
ubistva, 2009. - 52 sluaja ubistva. Prema
statistikom pregledu stanja u oblasti javne
bezbednosti, dobijeni su pokazatelji krivinih dela protiv ivota i tela za 2008.godine. i prvih jedanest meseci u 2009 godini
[12].

VIKTIMOLOKI FAKTOR
Nasilje je interakcija najmanje dve osobe. ak i u onim sluajevima kada se rtva
pojavi u pogreno vreme i na pogrenom
mestu, njen doprinos destrukciji moe biti
bitan. Odnosi izmeu poinitelja i rtve su
mnogo komplikovaniji od grubih kvalifikacija krivinog zakonika. To su dva ljudska bia. im se priblie jedno drugom u
pokret se stavljaju mnoge meuradnje,
mnoge odbojnosti, kao i mnoge privlanosti. Po eksternom kriterijumu, subjekt i
objekt, poinitelj i rtva, jasno se razlikuju.

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

ili je ubistvo izvedeno "na mah". Pri utvrivanju injeninog stanja, iz koga treba da
se kvalifikuje krivino delo, a time i odredi
kazna, u skladu sa naelom pravednosti i
srazmernosti [10], znatnu pomo pruaju
forenziari/vetaci, koji u svojoj ekspertizi
treba da prue to vie elemenata baziranih
kako na nauci, tako i na ekspertiznom znanju i iskustvu. U krivinim predmetima,
kada se radi o smrtnom povreivanju, sud
se najpre obraa vetacima psiholoko psihijatrijske struke radi procene uraunljivosti izvrioca krivinog dela, a nakon toga lekaru specijalisti sudske medicine. Meutim, moda bi tek zajedniko miljenje,
navedenih vetaka doprinelo boljoj proceni "uraunljivosti". Uraunljivost je pravni
termin i odnosi se na sposobnost da se
shvati znaaj svoga dela kao i mogunost
da se upravlja svojim postupcima u vreme
injenja krivinog dela. Postojanje nekog
privremenog (povremenog) ili trajnog duevnog obolenja, privremene duevne poremeenosti ili zaostalog duevnog razvoja
mogu dovesti do bitno smanjene uraunljivosti ili neuraunljivosti. Vinost (psihiki
odnos uinioca prema krivinom delu, dakle umiljaj ili nehat) i uraunljivost jesu
osnovne pretpostavke krivine odgovornosti. Osim podataka dobijenih od strane
okrivljenog/osumnjienog i podataka iz
predmetnih spisa, vano je upoznati se i sa
mehanizmom povreivanja usmrenog (dinamika odigravanja dogaaja, redosled
nanoenja povreda, mogunost kretanja i
odbrane rtve...) [6]. Tako, na primer,
smrtna povreda na telu iz vatrenog oruja,
moe, pod odreenim okolnostima, imati
zadesni karakter, pod drugim, ubilaki sa
elementima podmuklosti ili egzekutivnosti,
a moe imati i samoubilaki karakter [11].
Posmatrano sa sudsko-medicinskog i
socio-psiholokog aspekta, ubistva u naoj
sredini imaju nekoliko izrazitih obeleja:

* prema evidenciji Instituta za sudsku medicinu

85

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

Ali po psiholokim i sociolokim svojstvima tih ljudskih bia, situacija moe da bude sasvim drugaija. Moe se desiti da se te
dve razliite pozicije stope jedna sa drugom. Postoje sluajevi u kojima se njihove
uloge menjaju, te rtva postaje presudan
faktor. To je potvreno u sledeem sluaju:
ubistvo kao prikriveno samoubistvo, nije
lako identifikovati. Da bi se neko ubistvo
moglo okvalifikovati kao prikriveno samoubistvo, neophodno je prisustvo samoubilakih postupaka onoga ko biva ubijen.
Na taj nain ubica postaje alter-ego, koji
realizuje ono zata samoubica nema snage.
Postoji i obrnut sluaj, kada je samoubistvo samoubilaki in po posledicama, a
uzroci su, meutim, ubilake prirode. Tako
se pitanju rtve moe prii i iz drugog ugla.
Dakle, da bi se razumelo nasilje potrebno
je posmatrati niz meuinterakcija koje se
odvijaju izmeu napadaa i njegove rtve,
onaj redosled inova koji poinje kada se
dve osobe sretnu i koji se zavrava kada
prva ozledi ili uniti drugu.

86

Sa psiholoke-psihopatoloke, kao i
pravne take gledita, zanimljivo je ispitati
relaciju poinilac - rtva. rtva se moe ponaati na sledee naine:
- primarno agresivno ponaanje: rtva
je inicijator agresije, i to bilo kroz hroninu
konfliktnu situaciju, bilo kroz neposredno
agresivno ponaanje i agresivnu inicijativu
u kritinim trenucima, bilo na jedan i na
drugi nain;
- sekundarno agresivno ponaanje:
agresivno ponaanje potie od uinioca
krivinog dela, ali je rtva, bilo kroz hronini konflikt, bilo u kritinim trenucima i
sama odgovorila agresivno;
- agresivno ponaanje "na ravne delove": kada se ne moe zakljuiti ko je poeo, a ko prihvatio agresiju , ali je jasno da
su i uinilac i rtva manje - vie je podjednako ispoljili;
- neagresivno ponaanje: kada rtva ni
primarno, ni sekundarno, ni u jednom trenutku, ni u fazi krivinog dela, ili prethod-

ZAKLJUAK
Istorija ljudskog roda je u biti nasilnika, nezavisno od toga da li je objekt nasilja
drugi ovek ili priroda. Postoje brojna individualna nedela proizala iz "strasti nasilja". rtve nasilja, koje su rezultat line pohlepe, strasti ili bolesti po zastupljenosti su
na prvi pogled zanemarljive, barem kada
se porede sa rtvama uinjenim u ime religije, ideologije ili "pravednog cilja". Me-

utim, dok se ideologija i ratovi koriste

kao socijalno politiki konsenzus o ukidanju tabua ubijanja, bar na pojedinanom planu se moramo izboriti sa malignom agresijom i homicidom, kao "stilom
reavanja problema". Ubistvo jeste svesno
i namerno unitenje tueg ljudskog ivota.
Proces ubistva omoguen je dejstvom homicidogenih inilaca: kako od strane uinioca i rtve, tako i samog ubilakog akta.
Homicidogeneza je proizvod uea i dejstva razliitih psihikih, somatskih i socijalnih faktora. Prema motivima ubistva su:
ili iz koristoljublja ( utilitarna); ili su uzrokovana iskljuivo neprijateljskim oseanjima poinioca prema rtvi (afektna) ili mogu biti istovremeno i utilitarna i afektna.
Krivino pravo kao ultima ratio, titi
ivot, koji je neprikosnoven. Kanjavanje, i kada je radikalno, mora biti optimalno humanizovano. Ipak, ljudi skloni
nasilju ne mogu da se puste da slobodno
delaju. Nasuprot njih, organizovan je represivni aparat. Na taj nain drutvo se
brani od mogue vladavine nasilja. Ulazak u institucionalni ivot (zatvor), svodi uinioca na specifino funkcionisanje
unutar usko determinisanih autoritativno-hijerarhijskih odnosa, i daje mu ansu za resocijalizaciju.

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

nog odnosa uinilac-rtva nije pokazala

znake agresivnog ponaanja.
Pod izvesnim uslovima svako moe postati ubica, ali i rtva. Tako recimo, ubistvo
u nunoj samoodbrani ne spada u krivino
delo ubistva. Nuna odbrana je osnov koji
iskljuuje postojanje krivinog dela [13].
Pravo na ivot je neprikosnoveno i prirodno i kao takvo je priznato u svim zakonima, od Hamurabijevog do modernih vremena. Zapravo, sposobnost odnosno volja
da se odbrani sopstveni ivot potvrda je i
zdravlja i duevne uravnoteenosti, kao i
egzistencijalng integriteta [7]. Meutim,
kako najee nismo u stanju da doslednije sprovedemo "viktimoloku autopsiju",
sud uglavnom ostaje usmeren na poinioca.

87

HOMICIDIUM
Bogdan Jankovi 1
Nada Jankovi 2

Law faculty, Universtity of Kragujevac,

Kragujevac, Serbia

Clinic for Psychiatry, Clinical Centre

of Serbia, Belgrade, Serbia

Summary
Legal definition of homicidum is: Murder is an unlawful violent termination of life
of one human being performed by another.
In forensic medicine homicide is defined as
any intentional act that is leading to a termination of another persons life. Psychology
defines it as the most malign psychological
transaction on an interpersonal continuum,
with a specific internal and external motivation. From the psychological perspective the
conclusion could be made that violence is
not only the most widespread, but also is a
keystone of individual and social existence of
human beings. Still, the main purpose of this
thesis was not to explore individual motives
of violent tendencies, but to touch upon cultural bases that acts suggestively to these motives, giving them a shape and enabling their
manifestation subtle or extreme alike. In this
case we are not discussing violence in general, but in many ways the very specific form
of it criminal homicide.
Keywords: homicidium, criminal law

Engrami vol. 32 jul-septembar 2010. br. 3

Literatura:
1. Jankovi N. Homo mortalis. Beograd: Kalekom
2001.

10. Stojanovi Z. , Krivino pravo (opti deo), Beograd: Pravna knjiga 2006.

2. Esad Bei, Muhamed, Napredak, 1988. god.,

str.45.

11. Gordon I, Shapiro HA. Forensic medicine.

Edinburg, London and New York: Churchill
Livingstone 1975.

3. Kuran, XVII suri, ajet 331

4. Begovi M. erijatsko brano pravo, Sarajevo:
Svjetlost 1978.
5. Freud A., Mehanizmi odbrane, Zagreb: Naprijed 2001.
6. Dunji D. i saradnici. Ekpertizna medicina, Beograd: Graficom Uno2008.
7. Jankovi N, Jovanovi A. Linost od normalnosti ka abnormalnosti, Beograd: Izdavaki
centar (CIDD) 2009.
8. Krivini zakonik (Slubeni glasnik RC, broj
85/05...) (u daljem tekstu:zakonik)
9. Stojanovi Z., Peri O., Krivino pravo (posebni deo), Beograd: Pravna knjiga 2007.

88

12.Statistiki pregled stanja u oblasti javne bezbednosti, period 2008 - 2009god. Beograd:
EB broj 13.
13. Stojanovi Z., Krivino pravo (opti deo), Beograd: Pravna knjiga 2006.