as 1: Uvod u HTML

ta je HTML?
HTML (HyperText Markup Language) je veoma jednostavan jezik koji slui za izvravanje programa na
daljinu. Ovaj jezik predstavlja standard za Internet dokumente. Sa razvojem Interneta dolo je do
pojave nove vrste dokumenata - hiperteksta. To je tekst koji sadri veze ili linkove ka drugim
dokumentima ili na samog sebe. Preciznije, hipertekst je skup stranica u obliku datoteka, meusobno
povezanih linkovima koje su umetnute u stranice. Na ove linkove se moe kliknuti. Za razliku od obinog
teksta, koji se ita linearno (sleva na desno, odozgo nanie), hipertekst se ita pratei hiper-veze u tekstu,
dakle, ne nuno na linearan nain.
HTML stranice imaju ekstenziju .html ili .htm, a nalaze se u odreenom direktorijumu servera vezanog na
Internet, to ih ini dostupnim na web-u.
Najznaajniji jezici za opis hiperteksta su:
SGML,
HTML (skr. od HyperText Markup Language), pojednostavljena verzija SGML-a,
XHTML (skr. od Expandable HTML) i
XML (skr. od Extensible Markup Language)
HTML je "maternji jezik" Weba kojim se odreuje formacija, sadraj i funkcija nekog
hipetekstualnog dokumenta. Njime se kombinuje nekoliko vanih elemenata: namenjen je
kontrolisanju naina na koji e browseri prikazati dokument, kreiranju hipertekstualnih veza
izmeu razliitih mesta u dokumentu, kreiranju hiperveza izmeu razliitih dokumenata, kreiranju
hiperveza s drugim servisima na Internetu. HTML vam takoe omoguava da u dokumente
ubacujete grafiku, zvuk i druge multimedijalne zapise.
Stranica na World Wide Webu sastoji se od skupa datoteka sauvanih na disku nekog raunara na kojem je
instaliran Web server. Tana lokacija tih datoteka odreena je URL adresom. Web stranica se u veini
sluajeva sastoji od teksta i slike, s time da se sav tekst i svaka pojedina slika nalaze u posebnoj datoteci.
Slikama se uvek pristupa pomou imena datoteke u kojima su sauvane, pa se tako jedna te ista slika moe
koristiti vie puta unutar jedne ili vie razliitih stranica. Svim drugim multimedijalnim elementima
pristupa se kroz pomone aplikacije koje pokree browser kada korisnik klikne na odgovarajuu
hipertekstualnu vezu.
Oblikovanje Web stranica u mnogim se pogledima razlikuje od tradicionalnog kreiranja tekstualnih
dokumenata. Najvea je razlika u tome to sada kreirate stranicu koja nije ograniena svojim tanim
formatom. Korisnikov browser e automatski prelomiti reenice teksta u posebne redove, zavisno od irine
prozora, pa e mu omoguiti da se eta gore-dole po stranici. Prilikom kreiranja klasinog dokumenta
potrebno je tano odrediti tipove pisma i stilove, podesiti razne veliine, te tano zadati poziciju svakog
pojedinog elementa na stranici. Autori Web stranice ne moraju se zamarati s takvim preciznim
podeavanjima, jer se za konaan izgled stranice ne brinu oni, ve korisnikov browser.
Kada kreirate Web stranicu, vi zapravo u tekst koji e se prikazati ubacujete HTML naredbe kojima
opisujete kako biste hteli da izgleda svaki pojedini element u dokumentu. Tim postupkom se koristite
nekom apstraktnom vrstom programiranja, budui da na neki nain kreirate pravu malu multimedijalnu
aplikaciju. Razlika izmeu izrade HTML dokumenta i programiranja je u tome to e se krajnji rezultat
moi koristiti nezavisno od hardverske platforme i operativnog sistema. Ako se uzmu u obzir i injenice da
je za upotrebu naprednih mogunosti HTML-a kakve su obrada obrazaca i ugradnja Java aplikacija
potrebno ui u programerske vode, te da morate kreirati grafiki vrlo privlanu stranicu ako se elite pred
korisnicima istaknuti meu milionima drugih Web stranica koje ve postoje na Internetu, dolazi se do
zakljuka da pravi autor HTML dokumenata mora biti i dobar dizajner i dobar programer.
1

Za generisanje HTML stranice potreban je najobiniji tekst editor, na primer Notepad. Na beloj povrini
pie se kod za HTML stranicu. Stranica se u svakom trenutku moe snimiti
aktiviranjem na meniju opcija File, pa opcije Save. Kod snimanja stranice treba obratiti panju da
dokumenat koji u ovom sluaju treba da predstavlja HTML stranicu mora imati ekstenziju html ili htm.
Izgled definisane stranice treba proveriti u nekom browseru (iz menija File zadati komandu Open i pronai
zapameni HTML dokument).
HTML komande se piu u vidu tzv. TAG-ova. Jedan tag je ustvari komanda koja govori browseru ta i
kako da uradi tj. na koji nain da prikae sadraj vae stranice. HTML tagovi su "case insensitive" tj.
svejedno je da li ih piete malim ili velikim slovima. Tagovi se piu unutar oznaka "<" i ">" (bez znakova
navoda) npr: <html>.
Ovaj tag se nalazi na poetku svakog HTML dokumenta. <html> govori browseru da je fajl koji je upravo
poeo da uitava HTML dokument i da kao takvog treba i da ga prikae. Na kraj HTML dokumenta se
stavlja zavrni HTML tag:</html>. Ovaj tag govori browseru da je to kraj HTML dokumenta. Veina
tagova ima i poetni i zavrni tag. Zavrni tag se dobija dodavanjem znaka "/" i oznaava mesto na kom
prestaje dejstvo poetnog taga.