Roen je u Rumi, 3. oktobra 1773.

godine, u siromanoj porodici, od oca

Jovana i majke Ane. Bio je bistar i vredan deak koji se isticao meu
vrnjacima. Zavrio je osnovnu i niu gimnaziju u Rumi. Zavrio je
protestantsku gimnaziju U opronu (maarskom gradu blizu austrijske
granice), a filozofski licej u Segedinu. Nakon toga je studirao u Pounu
(maarski naziv za stari grad Bratislavu), a zatim je sluao prirodne nauke u
Nemakoj, u Getingenu, gde je i doktorirao. Sin jednog izmara iz Rume,
pravoslavne vere, Atanasije Stojkovi bio je najbolji student u generaciji na
jednom od najuvenijih univerziteta u Nemakoj u to vreme. iveo je vrlo
teko. Dobijao je skromnu pomo od dobrotvora, ali se u toku kolovanja zbog
nedostatka sredstava jednom vratio u Rumu i bio operant "Zemljemerija" i
kasnije nastavnik u rumskoj gimnaziji. 1799. godine, posle zavrenih studija
odlazi u Budim gde je pisao dela na ruskom i srpskom jeziku. Bavio se i
poezijom. Zanimljivo je da je jo 1797. ispevao "Odu na istonik borkovakij"
(Odu o izvoru borkovakom).

Oda na istonik borkovakij

Istonie milij, Borkovaka diko!

Moel elju moju, k teb opisati tko?
Ili da te nisam pohodio sada,
i oima gledao, kako bistro pada
bisernovidnaja tvoja voda sveta,
ili da sam ostao rez sva moja leta.

Ako u ii ja, gdi venij sneg biva,

il gdi lue sunca, svaku tverdost liva.
Ako u doi ja, gdi holm nebo lie,
ili v dublinu, same Bezdne, nie,
Neu tebe najti, i tvoje Bistrote,
i obivanja tvog, nebesne divote!

Tibo gospodstveno, u Dola sredini

petomestno lei: a tvoja ledini
Zmijipolinu reku (koja iz teb tee
i sva rumska polja kriveis protee)
Sabrali su, kitnij sa tisjaa cvea.Kod tebe je mesto venago prolea.

Kod tebe ljubov svagda biva vea!

tu i mnogih do sad jeste bila srea.
I ja sam kod tebe srean tako bio,
s prijateljem rano da sam tebe pio.
O! svagda ja hou, aliti za tebe,
dokle pri tebi, ja ne vidim sebe.

Stojkovieva pesma o Borkovakom izvoru prepisana savremenim pismom.

1800. godine u Budimu je objavio dva speva, jednu odu (o prosvetnom

napretku kod Srba) i jednu zbirku stihova ("Stihi kakovim obrazom ljubov u
braku sohraniti/sauvati/mono"). 1802. je napisao i objavio dve ode
posveene poznatom piscu i istoriaru Jovanu Rajiu kojeg je mnogo
potovao. 1800. je objavio i jedan spis filozofske sadrine koji ima i elemenata
iz romana, pod naslovom "Kandor ili otkrovenije egipetskih tain". 1801.
godine izdaje pouno-sentimentalni roman "Aristid i Natalija" koji se smatra
prvim romanom u novijoj srpskoj knjievnosti. Ovaj roman namenio je
mladima i pisao ga je "prosto i bez hudoestva" jer je eleo da poui svoj rod.
Iz istog razloga je 1802. godine u Budimu objavio i knjigu pod nazivom
"Serbskij sekretar" u kojoj su se nalazili uzorci kako se piu pisma, ugovori,
obveznice, testamenti, priznanice, rauni itd. Svoje glavno delo "Fisika,
prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij" je objavio u tri knjige 1801.

1802. i 1803. godine u Budimu. To je ne samo prva fizika na srpskom jeziku

ve i kod Srba prvi put sistematski napisano, veliko delo iz prirodnih nauka
koje ima blizu hiljadu strana.

1803. godine odlazi u Rusiju, gde je 1. novembra izabran za redovnog

profesora fizike Harkovskog univerziteta. Na ovom univerzitetu je predavao i
njegov kolski drug, isto Rumljanin, Teodor Filipovi (predavao je istoriju i
pravo). Atanasije Stojkovi je stekao veliki ugled u Rusiji. U dva maha je bio
izabran za rektora Univerziteta, car Aleksandar I ga je odlikovao Ordenom
svetog Vladimira, a veliki Lukijan Muicki mu je ispevao odu.-

Govorio je nemaki, engleski, francuski, italijanski, latinski, skoro sve

slovenske jezike, neto grki i maarski. U poslednjoj deceniji ivota bavio se i
prevodilakim radom. Pripisuje mu se da je sa srpskog, gotov Vukov prevod
Novog zaveta preradio i preveo na "serbski" i izdao ga u Petrogradu 1824.
godine, ali ni jedan primerak ove knjige nije pronaen. Stojkoviev prevod
zaveta je tampan 1834. u Lajpcigu, posle njegove smrti.

Atanasije Stojkovi je bio oenjen jednom bogatom Ruskinjom ali nije imao
dece. Poslednje godine ivota proveo je u Sankt Petersburgu kao carski
dravni savetnik. Umro je 2. juna 1832. godine u Harkovu gde je i sahranjen.

Deo teksta preuzet sa: Ruma

Priloeni portret je rad Pavela urkovia, (1772c.1830)

1828, ulje na platnu, Galerija matice srpske Novi Sad [Angelina]

Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member

Van mree

Poruke: 5236

Atanasije Stojkovi (17731832)

Odgovor #1 poslato: Decembar 15, 2010, 01:45:16 pm
*

ATANASIJE STOJKOVI

Roen je u Rumi, u Sremu, 20. septembra 1773. Osnovnu i srednju,

"gramatikalnu latinsku kolu" svrio je u mestu roenja, i potom postao
uitelj. Nezadovoljan steenim znanjem, produio je kolovati se u opronu i
Segedinu, 1796. uio je prava u Pounu, a zatim je otiao u Getingen, u
Nemaku, gde je uio prirodne nauke. Tu je postao doktor filozofije i lan
uenog drutva getingenskog i jenskog. Posle dovrenog kolovanja otide u
Rusiju, gde dobije mesto profesora fizike na univerzitetu u Harkovu. Tu je i
umro 2. juna 1832.

Stojkovi je radio na ruskoj naunoj knjievnosti ( ix

, , 1807; i ai
i, , 1809).. Kao i njegov drug Gligorije Trlaji, Stojkovi
se nije odrodio no je stalno ostajao u vezi sa Srbima, revnosno radio na
srpskoj knjievnosti i bio "roda svog prosvetitelj", kako ga naziva Dositej
Obradovi. On je neto radio i na poeziji. 1800. tampana su u Budimu dva
njegova mala speva, jedna oda o prosvetnom napretku kod Srba i i
. U to doba imao je
namere da napie i nekoliko "epieskih soinenija: "Miloiadu, Lazariadu, ili
Stefaniadu". Od njega je ostalo i nekoliko prigodnih filozofskih oda, jedan
(1802, pretampan u Beogradu 1862). Isto tako,
napisao je i dva romana, ija originalnost nije izvesna. U Budimu je 1800.
iziao pouni i simboliki roman
, sa ispoljenim panteistikim idejama.41 U romanu ima i nekoliko
pesama, koje ukazuju na rusku knjievnost. Idue godine, 1801, takoe u
Budimu, iziao je Stojkoviev sentimentalni roman i i. Ovu
"povjest istinopodobnu" napisao je on za "iste i uvstvitelne due roda"
svoga, sa prosvetnom i moralnom namerom. "Neskvernije nravi, svjatost
dobrodeteli, njeno jee na ovom svetu nagradenije i pagubna sledstvija
poroka jesu predmet povesti moje..." Cela knjiga, pisana "prosto i bez
hudoestva", vie ima pouan, gotovo pedagoki karakter, po ugledu na
sline radove u stranim knjievnostima.

Prirodnjak po struci, u idejama XVIII veka, kada se mnogo verovalo u prirodne

nauke i kada se dralo da je popularizacija znanja iz prirodnih nauka jedna od
prvih duhovnih potreba i prvih uslova prosveivanja, Stojkovi je napisao prvu
fiziku srpsku. Dositej Obradovi je to isticao kao jednu od najpreih potreba,
Orfelin je inio male pokuaje, ali posao je izveo struni Stojkovi. 1801
1803, u tri dela, izila je u Budimu njegova Fsika, "prostim jezikom spisana
za rod slaveno-serbski", koja je naila na veliki odziv u srpskom italakom
svetu. To je prvi sistematski i veliki rad na prirodnim naukama kod Srba.
Stojkovi je taj posao radio kao deist i kao prosvetitelj: da bi pokazao u prirodi
"silu, premudrost i veliestvo Tvorca", i radi "opteg blagopoluija", protiv
"sujeverija, koja su mnoga tisja ludi neastnimi sotvorila...". Obradovi je
video praktian prosvetiteljski cilj ove knjige i oduevljeno je hvalio to e 'ne
samo sadanjemu nego i budutim redovom otvarati oi razumjenija i milione
njima pokazivati svetova".

Na kraju svoga ivota Stojkovi je uzeo da dotera prevod Novog zaveta od

Vuka Karadia, i, pokvarivi jezik, izdao je taj prevod kao svoj u Petrogradu
1824. godine.

Jovan Skerli
Istorija nove srpske knjievnosti
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member

Van mree

Poruke: 5236

Atanasije Stojkovi (17731832)

Odgovor #2 poslato: Decembar 15, 2010, 01:45:40 pm
*

ATANASIJE STOJKOVI

Atanasije Stojkovi je savremenik, svedok i uesnik Srpske revolucije i pisac

prve fizike kod Srba. Same ove injenice, ak i da nije bio svestrani mu veka

prosveenosti, koji se ostvario na poljima knjievnosti, filozofije i jezika, bile bi

dovoljne da mu obezbede znaajno mesto u istoriji srpskog naroda.

Kao to su u Zapadnoj Evropi filozofi uenoga 18. veka postavili temelje

Francuske revolucije, na ijim je vrednostima graena moderna Evropa, tako
su i preanski Srbi bili pretee Srpske revolucije i neimari srpske drave,
prosvete i nauke, posebno u prvim decenijama 19. veka. Okupljeni oko
mitropolita Stevana Stratimirovia, kolovani preani su uestvovali u
Pripremama prvog srpskog ustanka, formulisanju ciljeva i njegovom
prerastanju u nacionalnu revoluciju. Nemerljiv je njihov doprinos u izgradnji
diplomatije, dravne administracije, pravnog sistema, prosvete, kulture i
nauke obnovljene srpske drave. Atanasije Stojkovi bio je jedan od izuzetnih
delatnika ovoga kruga.

Roen je u Rumi 1773. godine, gde je i zapoeo kolovanje. Nastavio ga je u

protestantskom opronu, kao i mnogi Srbi njegovog vremena. Kada je 1797.
godine zapoeo studije na slavnom univerzitetu u Getingenu, uzor mu je bio
Dositej, a materijalno ga je pomagao Stratimirovi. Izuavao je prirodne
nauke i doktorirao filozofiju. U vreme studija na njega je posebno uticao, i bio
mu neka vrsta zatitnika, August Ludvig locer, odlini poznavalac slovenskih
starina i ruske istorije i jedan od najveih slavistikih autoriteta svoga
vremena. Moda ga je do locera dovela ba Stratimirovieva preporuka,
budui da je locer bio potovalac srpskog mitropolita i da mu je posvetio
drugu knjigu svoga poznatog dela Nestor.

Kao pisac trotomne Fizike, objavljene u Budimu 1801-1803. godine, Stojkovi

je 1803. izabran za profesora ove nauke na novootvorenom univerzitetu u
Harkovu. U Rusiju je otiao sa takoe Rumljaninom Teodorom Filipoviem, koji
e ubrzo pod imenom Boa Grujovi postati prvi sekretar prve srpske vlade,
Praviteljstvujueg sovjeta serbskog. Ubrzo za Stojkoviem u Rusiju stie i
memoar mitropolita Stratimirovia u kome on caru Aleksandru predlae
stvaranje slavjano-serbskog carstva na srpskom etnikom prostoru. To je, u
stvari, bilo prilagoavanje srpskog pitanja ruskom projektu obnove Vizantije,
zbog koga je, uostalom, Carev brat nosio ime Konstantin. Nekoliko meseci
kasnije, 1804. godine, u Harkov kod Stojkovia i Filipovia svraa i prva srpska
ustanika diplomatska misija, koju je predvodio Prota Mateja Nenadovi.
Kasnije e reiti Prota o tome slikovito zapisati da su on i njegovi saputnici za
Rusiju iz narodnih pesama bili uli, ali gde se ona tano nahodila nisu znali.
Prilikom tog susreta, Stojkovi i Filipovi su ovoj srpskoj delegaciji dali
dragocena uputstva o tamonjim politikim prilikama. Posle 1805. godine,

Stojkovi postaje dekan, a potom u dva navrata i rektor univerziteta u

Harkovu. Tokom 1810. godine obiao je Srem i Slavoniju, ali pod strogim
nadzorom austrijske tajne policije, koja ipak nije uspela da utvrdi prirodu
njegove misije, to bi, valjda, i trebalo da nas ini ubeenijim da je u pitanju
bila nekakva misija. Na povratku sa ovog puta Stojkovi je bez plaanja carine
u Rusiju uvezao poveu koliinu vina i tkanina. Kako tamonje vlasti nisu
imale razumevanja za injenicu da je on bio poreklom iz vinorodnog i putenog
Srema, ova afera ga je kotala rektorskog poloaja. Bez obzira na to,
oigledno za neke zasluge, Stojkovi je 1815. godine od ruskog cara dobio
ogromne zemljine posede u Besarabiji. Tamo e, posle propasti Prvog
srpskog ustanka, stii i Karaore, sa kojim je Stojkovi bio u vezi i o tome
obavetavao Stratimirovia. Budui da je postao lan Ruske akademije nauka,
Stojkovi je poslednje godine ivota proveo u Petrogradu. Odatle se dopisivao
sa crnogorskim vladikom Petrom I Petroviem, ak i o tome da postane
crnogorski zastupnik na ruskom dvoru. Jedan od bezbrojnih dokaza
Stojkovievog patriotizma je i injenica da je on 1830. godine svoju biblioteku
sa preko 2000 knjiga zavetao Kneevini Srbiji. Taj fond izgoreo je 1941.
godine zajedno sa ostatkom Narodne biblioteke Srbije.

Poslednjih godina, meu istoriarima se govori da je srpska revolucija imala

tri voda: Karaora, Miloa i Vuka. Ako bismo, pored politike i kulturne,
pojam revolucije proirili i na polje prirodnih nauka, ne bi bilo preterano rei
da je pisac prve Fisike kod Srba, Atanasije Stojkovi, bio vod na ovom planu.
Istina, on u predgovoru skromno naglaava da je na njega samo pao reb da
ispuni Dositejevu elju da neko od Srba napie Fisiku na jeziku svoga roda. Na
ovu knjigu je bilo pretplaeno vie od 1200 prenumeranata, a ukupno je
prodato skoro 2000 primeraka (tanije 1851) to je zaista impozantan broj za
ono vreme.

Stojkovievo trotomno delo Fisika prostim jezikom spisana za rod SlavenoSerbski je ondanjem itaocu davalo pregled njutnovske fizike, ali i hemije,
mineralogije i geografije budui da univerzum prirodnih nauka tada jo nije
bio podeljen na posebne naune discipline. U posebnim celinama
Stojkovieve Fisike obraeni su pojam materije, astronomija (sunev sistem i
zemlja koje je stvorio Milostivi Tvorec), osobine svetlosti, atmosfera i
gasovi, voda, elektricitet, magnetizam, meteorologija, kretanje tela, i na kraju
je data sistematizacija ivog i neivog sveta. U prosvetiteljskom stilu,
Stojkovi na gotovo svakoj strani kritikuje sujeverje, hvali znanje i nauku koji
e ljudskom rodu doneti izbavljenje. Tako, na primer, u treoj knjizi on
razobliava narodno verovanje da "grmljavinu priinjava sveti prorok Ilija
vozei se na koli". Stojkovi prirodne pojave na momente opisuje i poetski.

Teko da bi se koji meu nama mogao pohvaliti da je prirodne nauke uio iz

udbenika u kojima je pisalo na primer: "Sve to ivi: drvo, trava, cvet raduje
se da e obno rosa oslabljene ude njihove ukrepiti. Zorom je sve u prirodi
veselo".

Ono to posebno treba naglasiti je da Stojkovi nije bio samo pisac udbenika,
ve se i istraivaki bavio naukom i objavljivao strune radove (u
meunarodnim asopisima). Po tome je jedinstven meu Srbima u prvoj
polovini 19. veka. Godine 1807. objavio je u Harkovu studiju O vazdunom
kamenju i njegovom poreklu, u kojoj je dao pregled teorija o poreklu
meteorita i opisao njemu dostupne primerke. Ta tema je bila veoma aktuelna
u prvoj deceniji 19. veka tako da su njegovi radovi objavljivani i u Analima
fizike, a navoeni su i u svim bibliografijama meteoritike onoga vremena.
Zbog zasluga na ovom polju, ruski naunici su u 20. veku jedno brdo na
mestu pada Tunguskog meteorita (u Sibiru), nazvali njegovim prezimenom.
Takoe, Atanasije Stojkovi je bio redovni lan Ruske akademije nauka, lan
Getingenskog kraljevskog naunog drutva i Jenskog drutva prirodnih nauka.

Mr ore uri | Filozovski fakultet u NS

Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member

Van mree

Poruke: 5236

Atanasije Stojkovi (17731832)

Odgovor #3 poslato: Decembar 15, 2010, 01:46:06 pm
*
UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO-MATEMATIKI
FAKULTET
DEPARTMAN ZA FIZIKU

diplomski rad

Mentor: Dr Darko Kapor

Kandidat: Sandra Bekavac
Novi Sad, 2006.

Svojim roditeljima,
s ljubavlju i potovanjem

Bogat ivot i kompleksnu naunu i umetniku zaostavtinu Atanasija

Stojkovia, ovim diplomskim radom pokuala sam da prikaem objedinjujui
studije i lanke mnogih uenih ljudi koji su se bavili njegovim imenom i
delom.

U samom radu, hronoloki je prikazana biografija Atanasija Stojkovia i

pregled njegovih najvanijih ostvarenja. Poseban akcenat je stavljen na
njegovu knjigu "Fisika prostim jezikom spisana za rod slanevo-serbskij", koja
predstavlja prvu knjigu fizike kod Srba, objavljenu poetkom 19. veka.

elim da se zahvalim svom mentoru profesoru dr Darku Kaporu na svesrdnoj

pomoi, a posebno na samoj temi, jer mi je njome omoguio da piem o svom

znamenitom sugraaninu, ije je ime skoro palo u zaborav.

Veliko hvala svojoj porodici na podrci i razumevanju, kao i svim dobrim

ljudima koji su mi izali u susret prilikom pisanja ovog diplomskog rada.

U svom buduem profesionalnom radu, kao profesor fizike i hemije, trudiu se

da ivot i delo Atanasija Stojkovia zauzme visoko mesto prilikom obrazovanja
mlaih narataja.

Atanasije Stojkovi
- ivot i delo -

0. UVOD

Atanasije Stojkovi, naunik i knjievnik, bio je ujedno jedan od prvih Srba,

koji je dobio velika priznanja na Zapadu. Njegovo ime je utemeljeno u kulturi
srpskog naroda. Bio je veoma cenjen u Rusiji, kao profesor i rektor
Harkovskog univerziteta. On je autor prvog udbenika fizike na srpskom jeziku
i pisac prvog romana u novijoj srpskoj knjievnosti.

1. BIOGRAFIJA

Ovaj slavni naunik, roen je u Rumi 20.09.1773. god. u veoma siromanoj

porodici. Po podacima iz 1790. godine, koji se nalaze u crkvenoj konskripciji
Voznesenske parohije Rume, zabeleena je porodica Jovana Stojkovia. Osim
oca Jovana i majke Ane, porodicu sainjavaju sin Teodor i 17-godinji
Atanasije, najstariji sin Aleksije nije uveden. Naalost u ovim popisima, nije
pomenuto u kojoj je ulici kua u kojoj oni ive. Zabeleeno je da je
Ruma,1769. god. imala 155 srpskih kua.1

Po gruntovnoj knjizi 1821. god. (Atanasije Stojkovi tada ve ivi u Rusiji), on

ima kuu u Glavnoj ulici, pod br.77. Tu se nalaze zabeleeni i drugi podaci, o
veliini placa... Ova kua u gruntovnoj knjizi iz 1878. god. sada nosi broj 75, i
u njoj ive potomci Atanasijevog brata, Aleksija. Svi ovi podaci su navedeni
jer se stvara jedna nedoumica. Prvo nije jasno da li je ona kua iz 1790. god.
identina sa onom iz 1821. god. koja je gruntovno Atanasijeva, iako on u njoj
ne ivi, nego u Harkovu. Jo manje znamo, da li se na veliki fiziar u toj kui
rodio.

Odgovori na ovu nedoumicu, su naeni u jednoj pesmi 1833. god. Nju je

napisao Kosta Bogdanovi, unuk Atanasijevog brata Alekseja, posle smrti
Atanasije Stojkovia. Pesma nosi naziv: "Pla na smert Atanasija Stojkovia".2
Ova pesma je vana jer sadri u sebi mnoga saoptenja, na osnovu kojih se
saznaje gde je iveo Atanasije Stojkovi.

Evo pomenutih stihova:

"Eno pogled na Glavnoj ulici,

Prema dvora gospodska leei
Dom roeni slavnoga Serbina
Volne mutne posve su sruile."

Iz ovih stihova, saznaje se da se kua Atanasije Stojkovia nalazi preko puta

spahijskog dvora u Glavnoj ulici. Ako poveemo pesmu sa ranije reenim,
dolazimo do zakljuka, da je kua iz 1790. i ona iz 1821. jedna te ista.
Sadanji svoj izgled koji je prikazan na sl. 1, kua je dobila tek posle I sv. rata.
Svoje detinjstvo Atanasije Stojkovi je proveo u Rumi, gde je i zavrio

osnovnu kolu i niu gimnaziju.

2. KOLOVANJE ATANASIJA STOJKOVIA

Vaan momenat u ivotu Atanasija Stojkovia sigurno predstavlja njegovo

kolovanje u Rumi. U svom rodnom gradu stekao je osnovu za sticanje daljih
znanja, koja e ga dovesti do sticanja visokih priznanja u starim nemakim
univerzitetskim gradovima Getingenu i Jeni. Veoma je zanimljivo kakve su bile
kole u to vreme. Prve kole su bile otvarane odmah uz crkve, a prvi uitelji
su, naravno, bila svetena lica. Zgrade su bile niske, u loem stanju, mrane
sa malim prozorima. Takva je prema podacima bila i prva srpska kola u
Rumi, koja se nalazila uz Vaznesenjsku crkvu.

Osniva ove kole a kasnije i osniva gimnazije, bio je Panteleomon

Hranisavljevi i ona je otvorena 1770. god. Ove kole je pohaao i Atanasije
Stojkovi, ali sa blagoslovom Karlovakog mitropolita, zato su se u koli uile i
bogoslovske nauke.

U XVIII veku Srpska gimnazija u Rumi je bila meu prvim osnovanim kolama.
Nastavnici u njoj su pored svetenih lica bili i neki graani. U gimnaziji se
uila latinska i nemaka gramatika, slovenska gramatika, sintaksa i retorika.
kola je bila veoma cenjena, mnogi su je spominjali u svojim knjigama: Prota
Mateja Nenadovi u "Memoarima", Jovan Skerli u knjizi "Srpska knjievnost
18. veka" i drugi. Pored Atanasija Stojkovia, ovde su se kolovali i Teodor
Filipovi, takoe kasnije profesora Harkovskog univerziteta, pa izmeu ostalih
i Georgije Hranisavljevi. Prvobitna zgrada gimnazije sruena je 1939. godine,
ve kao sasvim trona, a tradicija gimnazije obnovljena je 1912. god.

Kao nastavnici Vaznesenjske kole (gimnazije) pored P. Hranisavljevia,

pominju se Vasilije Krsti, Teodor Avramovi i Teodor Ziki. Atanasije Stojkovi
je svoju prvu "Fisiku" posvetio upravo ovim nastavnicima, koje je izuzetno
cenio. On se sa njima stalno dopisivao, obavetavajui ih prvo o svojim
studijama, a kasnije o pomenutim uspesima. Godine 1787. ova kola je
zatvorena, da bi 1796. god. bila udruena sa katolikom i franjevakom.

Po zavretku ove kole u Rumi Atanasije Stojkovi je imao elju da nastavi

kolovanje na strani, ali za to nije imao sredstava. Kakav je bio njegov poloaj
po zavretku kole u Rumi, saznajemo iz pisma mitropolita Stefana
Stratimirovia 6.09.1800. god. upuenom episkopu Pavlu Avakumoviu. Tu se
kae da je Stojkovi po zavrenoj koli jedno vreme bio operant
"Zemljemerija" u Rumi, a kasnije i gradski uitelj. Pokuavao je da se dalje
koluje u Segedinu i Pounu, ali bezuspeno jer mu nisu priznavali ranije
kolovanje. Po savetu svog profesora Vasilija Krstia, on odlazi u opron, gde
je 1793/94. zavrio prvo est razreda gimnazije, a potom u Segedinu
zavrava filozofiju tj. 7. i 8. razred gimnazije. kolovanje Atanasija Stojkovia
na strani bilo je veoma teko, jer je pomo, koju je dobijao od dobrotvora bila
mala, poto je jedan deo morao da alje svojoj majci. Segedinska gimnazija,
kao najblia, je za vojvoanske Srbe bila vrlo pogodna za sticanje kvalifikacija
za pohaanje visokih kola u zapadnoj Evropi.

Atanasije Stojkovi je 1794/95. god. zavrio prvu godinu Liceja, odlian u svim
predmetima u I i II semestru.3 Bio je veoma ponosan na svoj uspeh, o emu
pie u pismu profesoru Vasiliju Krstiu u Rumi 9. maja 1795. god.

Izmeu ostalog on u pismu pie:

"Kako to ia edanb Srbinb u naou kolbI kodb dva profesora, da pervbI
budemb!"4

I pored veoma tekih uslova, bez dovoljno sredstava, Atanasije Stojkovi je

uspeo da zavri i 2. god. filozofije i da se upie na pravni odsek Pounske
akademije. Mitropolit Stratimirovi mu je slao novanu pomo, ali ona nije bila
stalna. Tokom 1796. god. Stojkovi je traio dobrotvore, koji bi mu bar i
privremeno omoguili boravak u Nemakoj. Uspeo je da dobije 300 forinti za
izdravanje u Getingenu u Nemakoj. Kratko pre toga, on je boravio u Beu (u
julu 1797.) gde se upoznao sa Dositejem Obradoviem, koji je u Beu iveo u
periodu 17891802. god.

U jesen 1797. godine Stojkovi je stigao u Getingen, koji je dugo godina bio
jedan od najboljih univerziteta u Nemakoj. Zbliio se uskoro, sa uglednim
naunicima H. Hajneom (arheolog i filolog) i profesorom A. Ludvigom
lecerom. Stojkovi je pokazivao interesovanje za razne naune discipline.

Bile su to fizika, matematika, istorija... Bavio se i poezijom. Doktorirao je

filozofiju i postao lan uvenog Getingenskog drutva 1802. godine.

Iako je bio cenjen u drugim zemljama, Atanasije Stojkovi je bio vezan za

svoju zemlju i rodni grad Rumu. To je potvrivao dopisivanjem sa svojim
nastavnicima iz Rume, koje je smatrao svojim velikim prijateljima. Atanasije
Stojkovi se bavio i poezijom, uglavnom je pisao ode i spevove. Rumljani
treba da su ponosni, jer je Atanasije Stojkovi jo 1797. god. napisao odu
"Oda na istonik Borkovakij", o Borkovakom izvoru u blizini Rume. Pesmom
je iskazao oseanja koja je gajio prema Rumi i bezbrinim trenucima
provedenim u Borkovakoj dolini.-

Pesnik je bio opinjen lepotom Borkovake doline (u blizini Rume), za njega je

ona bila puna ljubavi; mesto gde je veno prolee. Voda sa ovog izvora za
njega je bila udesna, lekovita, pa je o tome vie pisao u jednom pismu svom
nastavniku Vasiliju Krstiu. Poslednji stihovi ove pesme izraavaju snane
emocije pesnika, koji e veno aliti to ne moe da bude stalno u svojoj
dolini, ve je ima samo u seanjima. Ovaj izvor postoji i danas u Borkovcu, ali
u njemu nema vode. Meutim predeo oko njega jo uvek ima neku svoju
lepotu. Stojkovi se jo jednom vratio u Rumu 1799. godine, a potom brzo
otiao u Budim gde je boravio due vreme. Osim ove pesme objavljeni su mu
i neki drugi spevovi.

Interesantna je zbirka pesama "Stihi kakovim obrazom ljubov u braku

sohraniti mono" i oda "Na smert besmrtnago Jovana Rajia", 1802. god.
Ovom poslednjom odom odao je ast uvenom piscu i istoriaru Jovanu
Rajiu. Moe se rei da Stojkovieva nadgrobnica Jovana Rajiu, osim to je
posveena naem istoriaru i knjievniku, predstavlja pesnikov oprotaj od
knjievnog stvaralatva, jer se Atanasije Stojkovi u naredne dve decenije
posvetio prirodnim naukama.5 Tokom 1798. i 1799. god. Atanasije Stojkovi je
marljivo radio na svojoj "Fisici". Neko vreme se zadrao u Lajpcigu, a planirao
je i put u Rusiju. Tokom iduih godina, bio je u dobrim odnosima sa
mitropolitom Stratimiroviem, obavetavao ga je o odlinoj profesorskoj
generaciji u Getingenu (Hajne, lecer, Rihter, Vrizberg, Kestner...) U prepisci
sa mitropolitom Stratimiroviem on istie elju da narednu godinu provede u
Rusiji radi ruske strune literature, ali za to nema sredstava. Poto je u
Getingenu uglavnom zavrio svoje tri knjige "Fisike" i doktorirao, u jesen
1799. god. vratio se u Srem, kao to je ve navedeno. Atanasije Stojkovi je
nameravao da, pored pripremljene "Fisike", tampa jo neke svoje radove i to
u Budimu, gde je i otiao. Stojkovi se bavio knjievnou od 1799. god, po

zavretku studija u Nemakoj pa do odlaska u Rusiju 1803. god.

lan uenog Getingenskog drutva postao je 1802. god. Sauvana su dva

Stojkovieva pisma o tome. Prvo pismo iz 1802. god. (po miljenju profeosra
slavistike u Getingenu Maksimilijana Brauna), bilo je upueno profesoru
astronomije Vrizbergu, a drugo pismo iz 1803. god. Hajneu, filologu i
sekretaru Getingenskog drutva.

Meutim, na osnovu sadrine pisama, Svetilav Mari smatra da su oba

upuena leceru, istoriaru (1735-1809.). Samo njemu je Stojkovi mogao
pisati da je pod njegovom zatitom poeo i zavrio studije. lecer je govorio
Stojkoviu da ga u njegovoj otadbini oekuju veliki prosvetni zadaci, i zato
mu Stojkovi pie gde je, ta je uradio i ta namerava ubudue da radi. Dalje,
po sadraju pisma on je "Fisiku" poslao leceru, jer je on znao ruski, i bio u
Rusiji 4 godine profesor ruske istorije. Ako je prva sveska "Fisike" poslata
leceru, nije bilo razloga da mu ne poalje i druge dve, to je i obeano u
pismu iz 1802. god, a od iste linosti kojoj je upueno pismo, Stojkovi je
oekivao da mu poalje diplomu lana naunog drutva. Moda je
neverovatno da fiziar moli istoriara da ga predloi za lana naunog
drutva, meutim, Stojkovievi profesori fizike i matematike nisu vie bili ivi.
Osim toga, Stojkovi i mnogi drugi na univerzitetu su sluali predavanja
lecera.

Slede fotokopije pomenutih pisama.

Za ovaj kratak vremenski period ostavio je znaajna prozna dela na srpskom

jeziku. To su: filozofski spis sa elementima romana "Kandor ili otkrovenije
Egipetskih tain" 1800. godine; sentimentalni roman "Aristid i Natalija" 1801.
god, glavno delo "Fisika prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij",
pisana u 3 knjige u periodu od 18011803 god. i "Serbski sekretar" 1802.
god, zbirka obrazaca pisama i drugih oblika komunikacije. Sva ova dela su od
velikog znaaja za nauku i kulturu. Svako od njih je kroz istoriju, ponaosob,

prouavano, od strane raznih pisaca, naunika, filozofa... Mnogi od njih su u

ovim delima pronali osnovu za neka svoja izdanja, na osnovu njih
razjanjavali mnoge dileme ili nadograivali neka svoja znanja.

Boravei u Budimu, za vreme tampanja svojih dela, Atanasije Stojkovi je

pokuavao da dobije neku slubu. U to vreme (u Habzburkoj monarhiji), sve
nekatolike narodnosti a naroito pravoslavne, su jako teko mogle stupiti u
dravnu slubu. Zato su deca bogatijih graana uila trgovinu, ili neke zanate,
a studenti zavrenih viih kola su ili u kaluere, ili stupali u vojnu slubu.
Puno njih je odlazilo u Rusiju jer su traeni profesori stranci, za novootvorene
univerzitete.

Da bi se nekako obezbedio, Stojkovi je eleo da se zamonai, pa se o tome

dopisivao sa mitropolitom Stratimiroviem. Od te svoje namere je vrlo brzo
odustao, jer nije mogao odmah da postane arhimandrit. elja mu je bila da
zameni umrlog Jovana Rajia, u manastiru u Kovilju, ali ovu njegovu zamisao
nije odobrio mitropolit Stratimirovi. Stojkovi je bio zbog toga mnogo
povreen o emu svedoi njegovo pismo upueno mitropolitu Stratimiroviu
10. novembra 1803. god. na putu za Harkov. Posle objavljivanja prve knjige
"Fisike", Stojkovi je pokuavao da dobije katedru fizike na Pounskoj
akademiji. Ni tu zamisao nije ostvario ali nije gubio nadu. Objavljivanjem prve
"Fisike" njegovo ime je proneto u obrazovnim srpskim i slovenskim
krugovima. On je uvek imao na umu korist od poznanstva sa uticajnim
ljudima! Meu poznatijim linostima sa kojima je bio u kontaktu su bili grof
Ferenc Seenji (osniva Ugarskog narodnog muzeja), Josif Dobrovski (osniva
slavistike, eki lingvist), grof Razumovski (ruski poslanik u Beu), grof Josif
Osolinjski.

Pomenuti Josif Osolinjski iveo je u Beu i u njegovom domu su se sakupljali

slovenski naunici i knjievnici. Znaajno je da se u njegovom domu Stojkovi
upoznao sa uvenim Severinom Osipoviem Potockim, kuratorom kola
harkovske gubernije koji je ubrzo postao ruski ministar prosvete. Svojim
dranjem i ve tada poznat po svojoj "Fisici" Stojkovi je odmah privukao
panju Potockog, i uz njegovo veliko zauzimanje Atanasije Stojkovi je izabran
za redovnog profesora fizike na Harkovskom Univerzitetu 1. novembra 1803.
godine!

Na putu za Rusiju Stojkovi je putovao preko Trsta sa savremenikom

Teodorom Filipoviem. U to vreme u Trstu je bila jaka srpska kolonija. Tu su bili

vlasnici velikih pomorskih brodova, bogati trgovci... Svi oni su bili "ljubitelji
tenija" i oduevljeno su se pretplatili na Stojkovievu "Fisiku". Verovatno je
Stojkovi zato i iao preko Trsta, a potom otiao u Italiju. Tu se upoznao sa
Pavlom Solariem piscem "Zemljeopisanija" i izdavaem Dositejevih dela. Sa
njim je Dositej Obradovi stalno bio u kontaktu. Susret izmeu Stojkovia i
Solaria je bio pozitivan, a naroito je vano da je Solari stavljao u isti rang
Stojkovia i Dositeja Obradovia: "...mi smo o elovjekoljubiju najvie onde
pobesedili, sve otnositelno k prevozljubljenim jednoplemenikom naim; i ja
sam se od tada derznuo slavnoj, po mogustvu mojem, podraavati dvojici."6

______________________

01 Glasnik istor. drutva u N. Sadu, 1931. god., str.56.

02 K. Bogdanovi, Pla na smert Atanasije Stojkovia, Letopis MS, 1833. god.
03 Arhiv SAN, KULT. CXLV, br. 8927
04 Javor za god. 1885., N. Sad 1885., str. 1628
05 Dr. S. Damjanov, Atanasije Stojkovi "Na smert besmrtnago J. Rajia"
Zbornik radova nau. skupa J. Raji, N. Sad, oktobar 2001. god.
06 J. Radoni, Atanasije Stojkovi , glas SAN CCXII, Bgd 1953. god, odelj.
drutv. nauka , knjiga 2
.
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member

Van mree

Poruke: 5236

Atanasije Stojkovi (17731832)

Odgovor #4 poslato: Decembar 15, 2010, 01:46:40 pm
*
nastavak
Sandra Bekavac
Atanasije Stojkovi
- ivot i delo -

3. IVOT I KARIJERA ATANASIJA STOJKOVIA,

KAO PROFESORA I REKTORA HARKOVSKOG UNIVERZITETA

Na pomenutom univezitetu osim Stojkovia naao se jo jedan Rumljanin,

inae kolski drug Atanasije Stojkovia, Teodor Filipovi kao profesor istorije i
prava. Godine 1803. osnovani su pored pomenutog jo i univerzitet u Kazanu
i Petrogradu. Na njih su pozivani naunici sa strane u nedostatku ruskih
naunika. U Harkovu su radili mnogi Srbi pored gore pomenutih: G. Trlaji na
katedri prava, S. Petrovi anukt za grki jezik i knjievnost, Dr. . Koritari,
prof. farmakologije itd. Meu svojim kolegama na univerzitetu Stojkovi je
brzo izbio u prve redove. Tako je izabran dva puta za rektora univerziteta, prvi
put za god. 18071808, a drugi put za god. 18111813. Bio je omiljen meu
kolegama, i evo kako ga opisuje kolega profesor Romel (nemaki naunik):
"Na genije dobra i zla, bio je Stojkovi. Visok, suvonjav, duga orlovska nosa
poznavao je on izvrsno dobre i rave strane i Rusa i Nemaca. Vanredno reit i
okretan pun pouzdanja u sebe. Iako uobraen, prema svojoj sredini ipak

snishodljiv."7 Romel dalje istie, velike Stojkovieve sposobnosti za

administraciju. Smatrao je da on nije bio uravnoteen i sreen naunik, ve
veoma dobar govornik, koji je umeo da utie na svoju sredinu. Zahvaljujui
Stojkoviu, profesori na univerzitetu su osnovali Ueno drutvo u Harkovu sa
dva odseka: prirodnjako-matematiki i filolokoistorijski. Dunost ovog
drutva je bila da tampa na latinskom jeziku Zbornik originalnih naunih
radova samih lanova tog drutva, a takoe i referate o naunim radovima
naunika u inostranstvu. Oni su objavljivali i naune rezultate na ruskom
jeziku koji bi bili korisni za rusku obrazovanu klasu. Stojkovi je i u Harkovu
odravao veze sa Josifom Dobrovskim. U pismima koja su razmenjivali videla
se velika saradnja izmeu njih dvojice. Svoje naune radove Dobrovski je
esto slao Stojkoviu, to je ovom veoma laskalo. Meu radovima je bio i prvi
tom nemako ekog renika 1806.god. te ga je odmah poslao saradniku cara
Aleksandra I.

Svojim uticajem Stojkovi je omoguio da Dobrovski bude izabran za

poasnog lana Harkovskog univerziteta. Svoje estitke Dobrovskom on je
izneo u pismu 17. jula 1811. godine, ali i vrlo brzo zatraio usluge od
Dobrovskog.8

Stojkovi se naao u uzavreloj Rusiji (1804.god) u isto vreme kada je narodni

zbor u Oracu odluio da pone borbu sa Turcima, a za vou izabran
Karaore. Mitropolit Stratimirovi (sa kojim se Stojkovi dopisivao), naitan,
obrazovan i pritom roeni politiar, razmiljao je kako da pomogne Srbima u
Srbiji, Bosni i Hercegovini i junoj Dalmaciji i osigura dalji opstanak, poto je
poloaj Srba pod Turcima bio izuzetno teak. Krenuli su pokuaji da se
zainteresuju ruski politiki krugovi za oslobaanje Srba. Upuivani su
memorandumi caru Aleksandru I, bile su slane delegacije u Rusiju da
izvetavaju o situaciji. O prilikama u tom periodu pisao je i prota Mateja
Nenadovi u svojim "Memoarima". On je ak bio jedan od lanova srpske
delegacije koja je krenuvi za Rusiju prvo svratila u Harkov. Tu su ih doekali
Atanasije Stojkovi i Teodor Filipovi, profesori na univerzitetu. O tome prota
Mateja pie u "Memoarima": "uje za nas A. S. i T. Filipovi i dotre isto da
nas vide. Grlimo i ljubimo se bolje, nego da smo iz jedne familije, tu se oni ne
mogu sisti da napitaju, niti pak mi da im dosta nakazujemo kako je po Srbiji i
Sremu..."9 Ovu delegaciju, jedan od njih dvojice trebao je da povede do cara
Aleksandra prvog. Odluivi da to bude Teodor Filipovi, uvredili su Atanasije
Stojkovia, koji je pokuao da zabrani odlazak. Delegacija je ipak stigla u
Petrograd ali nije bila primljena od strane cara. Srpska misija nije bila
uspena. Usledili su Stojkovievi radovi na ruskom jeziku u periodu od 1807.
do 1830. godine. Objavljeno je trinaest radova o kojima e kasnije biti rei.

U maju 1810. god. Stojkovi umoran od veoma intezivnog rada na

univerzitetu, otputovao je iz Harkova u Austriju, a odatle je nameravao da
poseti svoje prijatelje u Sremu i Slavoniji. Taj njegov put bio je drugaije
protumaen. Postojala je sumnja od strane austrijskih vlasti da je Stojkovi
doao u Austriju povodom neke tajne misije. Tome je doprinelo i to to je
Stojkovi mnogo priao o sebi i svom radu, o planu da se formira velika
Jugoslovenska drava, sastavljena od Srbije, Bosne i Hercegovine i Bugarske.
Naroito je isticao svoju elju da prosveti srpski narod i da revolucionira Srbe
koji su u staro vreme imali svoje carstvo. Postojao je veliki strah da e se Srbi
seliti u Rusiju. Zbog toga su postojali mnogi konfendenti koji su pratili
Stojkovia, da bi videli kakve su mu namere. Meu njima je bio, naalost, i
jedan Srbin, Uro Nestorovi, koji je bio nadzornik srpskih osnovnih kola u
Hazburkoj Monarhiji.

Stojkovi je zapao u oi austrijskim vlastima jer je priao mnogo o Rusiji i

srpskim doseljenicima. Pri tome je veliao rusku vladu, a na tetu austrijske.
Za sve to vreme, Stojkovi je putovao i bio je praen. Tada je jo jednom
posetio svoju rodnu Rumu i majku. Krajem oktobra 1810. god. austrijski car
Franc I je obustavio dalje prikupljanje podataka o Stojkoviu i naredio da se
on prebaci u Rusiju.

4. KRAJ UNIVERZITETSKE KARIJERE ATANASIJA STOJKOVIA

Naredni period ivota, koji e biti opisan, prikazuje Atanasije Stojkovia u

negativnom kontekstu. Dogaaji koji su sledili okarakterisali su Stojkovia
toliko loe da je on zbog svega toga, morao da napusti svoju katedru na
Harkovskom univerzitetu. Svoj poloaj na univerzitetu Stojkovi je iskoristio,
kao i uredbu cara Aleksandra I pa je u toku putovanja kroz Habzburku
monarhiju uvezao veliku koliinu robe u Rusiju. Po uredbi cara Aleksandra I
strani naunici pozvani na ruske univerzitete su mogli za svoje potrebe da
uvezu u Rusiju robu do vrednosti 3000 rubalja, bez plaanja carine. Tako je i
Stojkovi preko prijatelja u Rusiju uneo velike koliine vina, granata (vrsta
dragog kamenja koja se umetniki obraivala), svile i bakroreza. Svu ovu robu
prodavao je po Rusiji. O ovoj njegovoj aferi, dosta se prialo i po Rusiji i na
strani. Mnogi su o tome i pisali: Romel (profesor Harkovskog univerziteta) je o

tome pisao na osnovu seanja, ukratko se na to osvrnuo i M. I. Suhomlinov na

osnovu grae u arhivi ruskog ministra prosvete. Neto opirnije o tome je
pisao profesor N. Lavroski na osnovu zapisnika univerzitetskog saveta.
Stojkoviev ugled kao rektora zbog svega ovog bio je naruen. Naroito je
tome doprinela i alba anukta arhitekture E. Vasiljeva upuena
Univerzitetskom savetu 18.09.1812. godine.10 On se alio da ga je rektor
ukoravao da su mu predavanja navodno neuredna, da vrlo esto naputa
Harkov vrei privatnu praksu. Stojkovi je stalno motrio na njega, ak i u
vreme odmora kad nema predavanja. Vasiljev je bio ogoren, zato to ga je
rektor prijavio ministru prosvete pa u albi istie: "Kako da se potuje
stareina koji je od Univerziteta, nainio trgovaku radnju, imajui u svom
podrumu veliku koliinu vina koje prodaje."11 Sem toga, Vasiljev u albi tvrdi
da Stojkovi skoro nikad ne dri predavanje.

Kod veine lanova, ova alba je izazvala pravo zaprepaenje. Povodom toga
odrana je sednica Saveta, koja je bila veoma burna, a miljenja su bila
podeljena. Usledile su brojne sednice na kojima su sasluavani i Vasiljev i
rektor. Stojkovi je negirao sve optube izreene protiv njega navodei mnoge
podatke i originalne injenice, tako da je Vasiljev posle toga reio da odustane
od optube. Izvestan broj profesora imao je miljenje da se cela afera ne
ispituje do kraja, da se ne bi tetilo ugledu Univerziteta. Oni su i uticali da
zavaene strane sve predaju zaboravu. Meutim, veina lanova univerz.
uprave elela je da se stvarno utvrdi da li postoji krivica rektora. Istraga je
nastavljena, i sasluavani su mnogi za koje se smatralo da su bili kupci
Stojkovieve robe. Kasnije je ceo predmet upuen na miljenje i odluku
ministru prosvete. Odluka ministra 05.04.1813. bila je da se situacija smiri, da
se ne bi jo vie kodilo ugledu Univerziteta.

21.05.1813. Stojkoviu je odobreno odsustvo od 3 meseca radi leenja na

Kavkazu. Istovremeno lien je dunosti rektora, a za novog je izabran 8.
avgusta profesor Osipovski. Posle odsustva, Stojkovi je uputio molbu caru
Aleksandru I da ga razrei dunosti profesora. Takoe je uputio molbu i
ministru prosvete da on od univerziteta zatrai, itav materijal o njegovoj
aferi.

Tek 1815. god. Stojkovi je primio sva dokumenta u originalu kao i zapisnike
sa Univerzetskog saveta. To je bio poslednji dokument o aferi Atanasija
Stojkovia u Harkovu, koja je od 1812. do 1814. potresala grad Harkov, i o
kojoj se mnogo govorilo i u drugim gradovima. ak i u tom periodu Stojkovi
je pored svih nevolja razvijao veoma iv rad na svojoj struci. Nije zapostavio

svoj posao i pored veoma teke situacije u kojoj se naao. Tokom te 1813.
god. kako je ve navedeno, nastala su 3 opirna dela. Stojkovieva
univerzitetska karijera zavrena je iste godine, kada je i Srbija u jesen 1813.
god. sa Karaorem ponovo potpala pod Turke, a Karaore preao u Srem.
Zauzimanjem ruskog cara, Karaore je puten u Rusiju 1814. god. i nastanio
se u Besarabiji. Iz podataka se moe zakljuiti da je Stojkovi sigurno doao u
kontakt sa njim jer je i sam od 1815. god. iveo u Besarabiji.

5. ATANASIJE STOJKOVI IVOT I RAD U BESARABIJI

Stojkovi je od ruskog cara 1815.god. u Besarabiji dobio veliki kompleks

zemlje, od oko 26 000 jutara. Stojkovia je stalno eznuo za rodnim krajem i
svojim narodom. U jednom pismu mitropolitu Stratimiroviu, sa kojim je
stalno bio u prepisci, Stojkovi pie da on nije zaboravio svoj narod i zemljake
u otadbini:

Stojkovi je veoma cenio Karaora i bio sa njim u kontaktu. elei da ponovo

uestvuje u borbi za osloboenje, kada je 1815. godine Milo Obrenovi
ponovo digao Srbe na ustanak, Karaore je planirao da pree u Srbiju. U isto
vreme kada je on molio ruskog cara da mu dozvoli da napusti Rusiju, spremao
se i Atanasije Stojkovi da otputuje u Srem, ali, naalost, nije mogao ispuniti
svoju elju.

Stojkovieva enja za otadbinom vidi se i u pismu upuenom pesniku

Lukijanu Muickom, iz godine 1816. godine:

Poto je morao da napusti katedru u Harkovu i nije se vie bavio strunim

poslovima Stojkovi je sve vie razmiljao o tome da napie narodnu istoriju.
Iako je bio fiziar, a ne istoriar, verovao je da to moe da uradi, a u tome ga
je podravao i mitropolit Stratimirovi. Kako smatra Jovan Radoni, na
Stojkovia je verovatno u tom pogledu uticao rad Dositeja Obradovia i
njegovo delo "Sobranije raznbixb pravouitelnbixb..." koje je Pavle Solari
izdao 1818. godine u Budimu. U tom svom delu, Dositej je izloio svoje misli o
istoriji o njenoj vanosti za narod. Dositej priznaje da nije istoriar po struci i
da se nada da e se u dogledno vreme nai neki na ovek, koji bi poradio na
istoriji.

U Stojkovievom pismu od 26.02.1823. iz Kieljeva u Besarabiji upuenom

Stratimiroviu vidi se da je on mislio da pokua napisati srpsku istoriju koja bi
prikazivala politiku, kulturnu i ekonosmku istoriju naeg naroda. Saznao je da
je pretampana istorija naeg uvenog Jovana Rajia (Budim 1823.), a
njegova elja je bila da se ista prvo malo doradi. On je zamolio mitropolita
Stratimirovia da pronae uenog oveka koji bi napisao navedenu istoriju, i
to na istom srpskom jeziku. Zamisao mu je bila da on plati tampanje te
knjige, da se u njoj opiu obiaji, zakoni, veroispovesti kao i trgovine i veze sa
drugim inostranim dravama. Ideja mu je bila lepa i logika, ali u ono vreme,
poduhvat nije bio ni malo lak. Stratimirovi je bio miljenja da nema oveka
koji bi to mogao izvesti, zbog ega je Stojkovi bio razoaran. Da on sam
odradi ovaj posao, bilo je potrebno savladati mnoge prepreke jer ivei u
Rusiji nije mogao nai izvore koji bi mu koristili da napiu ovakvu knjigu. I
pred kraj ivota on je mislio na ovu ideju, ali su problemi bili veliki tako da on
tu svoju zamisao nikada nije ostvario.

Stojkovi je inae bio vredan i sposoban, bio je ivog i neobuzdanog duha, ali
u svemu uspevao i bio cenjen. Govorio je vie jezika: nemaki, latinski,
francuski, italijanski, engleski, grki, maarski i skoro sve slovenske jezike. U
poslednjoj deceniji ivota bavio se i prevodilakim radom.

Poslednje godine svog ivota Atanasije je provodio u Petrogradu. Stalno je bio

u vezi sa predstavnicima ruskih centralnih vlasti. U jesen 1824. god. on je
ponovo stupio u vezu sa crnogorskim mitropolitom Petrom prvim Petroviem.
U pismu on mu se nudi da, kao prijatelj svog naroda, bude posrednik izmeu
njega i ruskog cara Aleksandra prvog12.

1825. godine tadanji crnogorski predstavnik na ruskom dvoru Ivan Vukoti je

nameravao da se vrati u Crnu Goru, pa je preporuio Stojkovia da zauzme
njegovo mesto. Vukoti izlae da je Stojkovi cenjen u Petrogradu i da je u
dobrim odnosima sa ruskim vlastima. Oprezni mitropolit, se u meuvremenu
verovatno raspitivao o Atanasiju Stojkoviu i uticajima koje je on tada imao.
Odgovor od Petra prvog je stigao 08.01.1826. god. u kojem on Stojkoviu
javlja da je za njega poslao akreditiv za ruski dvor. U istom pismu mitropolit je
ukratko opisao odnose Crne Gore sa Rusijom od 1711. god. On je istakao da
Crna Gora nije velika, ali da u njoj ivi narod koji je odan Rusiji. Usledila su
pisma izmeu Stojkovia i mitropolita Petra prvog. U poslednjem
mitropolitovom pismu od 1. maja 1828. upuenom Stojkoviu, on pie da se
Crna Gora nada da e on uloiti svoje sposobnosti, iskustvo i znanje u korist
Crne Gore. "Ne zna se pouzdano", pie Jovan Radoni, "da li je Stojkovi
stvarno vrio dunost crnogorskog zastupnika, sve do smrti mitropolita Petra
prvog 1830. godine".13

Nema pouzdanih podataka da je Atanasije jo jednom posetio Srem i rodnu

Rumu, a iz njegovih pisama se vidi da je on to nameravao da uini 1827. god.
U to vreme, majka mu je ve odavno bila umrla, a od blie porodice sa
njegovim prezimenom, ostavio je za sobom sinovca Melentija Stojkovia koji
je bio "tabs-kapitan"14 i roaka Stevana Bogdanovia za kojeg se izgleda
zna da je neko vreme upravljao Stojkovievim imanjem u Besarabiji. On je bio
otac uvenog politiara Koste Bogdanovia iz 1848-1849. god. i bio je oenjen
Stojkovievom sestrom Sofijom15. Vuk je priao da je Stojkovi bio oenjen
nekom bogatom Ruskinjom, sa kojom se bio raziao ve prve godine braka.

Podaci govore o tome da je Atanasije Stojkovi umro u Harkovu 02. juna

1832. godine. Vuk u svom jedinom pismu upuenom Jerneju Kopitaru iz
Zemuna 07.07.1832. god. govori o Stojkoviu kao ivom. On mu u pismu pie
da je Stojkovi pisao protiv njega i njegovog pravopisa, knezu Milou,
navodei da se ruska vlada protivi uvoenju njegovog pravopisa u Srbiju.
Atanasije Stojkovi je stvarno pisao knezu Milou iz Petrograda 04.04.1832.
god. u vezi sa pomenutim pismom. Odgovor od kneza Miloa poslat je iz
Kragujevca 29.11.1832. god. ali Atanasija Stojkovia nije zatekao u ivotu.16
Pretpostavlja se da je Atanasije Stojkovi prilikom odlaska ili povratka iz
Besarabije, svratio u Harkov gde ga je smrt i zatekla.

______________________

07 J. Radoni, Atanasije Stojkovi, glas SAN CCXII, Bgd 1953. god, odelj.
drutv. nauka, knjiga 2
08 Prilozi K. J. I. i F. H., strana 189.
09 J. Radoni, Atanasije Stojkovi, glas SAN CCXII, Bgd 1953. god, odelj.
drutv. nauka, knjiga 2
10 J. Radoni, Atanasije Stojkovi, glas SAN, CCXII, Bgd 1953. god, odelj
drutv. nauka knjiga 2
11 J. Radoni, Atanasije Stojkovi, glas SAN, CCXII, Bgd 1953. god, odelj
drutv. nauka knjiga 2 str.139.
12 Prilozi, K. J. I. i F. XV Bgd. 1935. god.
13 J. Radoni,Atanasije Stojkovi,glas SAN,XXVIII,sv.2
14 Vukova prepiska II, str. 788, 789.
15 "Javor" za godinu 1878. str. 176-177
.
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member

Van mree

Poruke: 5236

Atanasije Stojkovi (17731832)

Odgovor #5 poslato: Decembar 15, 2010, 01:47:06 pm
*
nastavak
Sandra Bekavac
Atanasije Stojkovi
- ivot i delo -

6.4. KNJIEVNA EPOHA KOJOJ JE PRIPADAO ATANASIJE STOJKOVI

Da bismo razumeli stavove i poruke zapisane u knjievnim delima Atanasije

Stojkovia, treba neto vie rei o vremenu i prilikama u kojima su njegovi
radovi nastali. Period u srpskoj knjievnosti, od pojave Dositeja Obradovia
1783. god. pa do prvih knjiga Vuka Karadia 1814. godine, moe se nazvati
Dositejevom epohom31. O ovom knjievnom razdoblju, kojem je pripadao
Atanasije Stojkovi, zajedno sa drugim vojvoanskim piscima pisao je
Svetislav Mari, Jovan Dereti, Jovan Skerli, i mnogi drugi, objanjavajui
karakteristike ovog razdoblja, naine izraavanja pisaca tog razdoblja, kao i
poruke sadrane u delima ovih pisaca.

Pored Atanasija Stojkovia poznati su i vojvoanski pisci Zaharije Orfelin,

Jovan Raji pesnici; Gligorije Trlaji, Milovan Vidakovi, Joakim Vuji i mnogi
drugi. Stari vojvoanski pisci piu na nain dostupan prosenom srpskom
itaocu tog vremena. U to doba Dositej Obradovi je bio najuticajniji pisac. On
zauzima sredinji poloaj u ovoj knjievnoj epohi jer drugi pisci rade ili pod
njegovim neposrednim uticajem, ili slede ideje za koje se on zalagao. Pojedini
pisci se u svojim delima pozivaju na Dositeja Obradovia. S tim u vezi
Atanasije Stojkovi poinje svoju "Fisiku" reima: "Gospodin Dositej Obradovi
otkrio je u pouiteljnih svojih basnah elanije svoje da bi se kakovi Srbin
naao, koji bi fisiku na svojemu jeziku za rod svoj izdao. Ja se vesma radujem
da je na mene rebije palo ispolniti elanije slavnago ovago mua."

Sve to se stvaralo u ovoj knjievnoj epohi srpske knjievnosti vezano je za

ime i delo Dositeja Obradovia. Jezik je slavenoserbski i predstavlja vano
obeleje srpske knjievnosti. Knjievna epoha u kojoj pie i stvara Atanasije
Stojkovi predstavljala je ogromnu promenu na mnogim planovima u srpskoj
knjievnosti. Obeleja ove epohe su bila suprostavljanje narodnoj i crkvenoj
tradiciji, prihvatanje jezika kao sredstva prosveivanja, irenje i popularizacija
nauke... Prethodnici ove epohe, Raji i Orfelin, pokuavali su samo da se stara
kultura prilagodi novim uslovima, nije bilo velikih tenji da se stvara neto
novo. Pisci Dositejeve epohe su meusobno na razne naine realizovali
shvatanje da knjievnost treba da slui prosveivanju naroda, pa se javljaju
dve etape srpske knjievnosti:

Prvoj etapi pripadaju pisci koji slede Dositejeve ideje. Sve njih povezuje
borbeni, reformatorski duh, kritiarski okrenut prema dotadanjoj srpskoj
kulturi. Ovi pisci piu skoro istim narodnim jezikom. Tu spadaju: Jovan
Mukatirovi, Emanuel Jankovi i Mihajlo Maksimovi.

Drugoj etapi pripadaju Stojkovi, Gligorije Trlaji i Pavle Solari. Ovi pisci
nemaju u svojim delima onog borbenog i slobodoumnog duha, koji
karakterie pisce prve etape. Njihova glavna ideja, prosveivanja naroda se
ostvaruje pouavanjem, a ne kritikom. Izuzetak je uinio Atanasije Stojkovi
jer je u svojoj "Fisici" razvijao jednu temu Dositejeve drutvene kritike, a to je
narodno sujeverje. to se tie jezika, Stojkovi pie meavinom
ruskoslovenskog i narodnog jezika, a Gligorije Trlaji "slavjanskim" jezikom to
predstavlja korak unazad u odnosu na prvu etapu. Svi oni razvijaju nauku i
literaturu. Stojkovi i Trlaji su ljudi od nauke, ali piu i literarna dela, uz to su
obojica i profesori na univerzitetu u Rusiji. Stojkovi je kao veliko naunopopularno delo napisao "Fisiku" i veliki broj dela na ruskom jeziku ali mu je
vano i njegovo literarno delo "Aristid i Natalija".

Jovan Dereti ovu epohu karakterie kao "slavenoserbsku, prosvetiteljsku,

sentimentalistiku i pre svega Dositejevsku".

6.5. PREGLED KNJIEVNIH DELA

6.5.1. "KANDOR ILI OTKROVENIJE EGIPETSKIH TAIN"

Prvo ovakvo delo Stojkovia objavljeno je 1800. god. u Budimu pod naslovom
"Kandor ili otkrovenije egipetskih tain". Svetislav Mari ovako opisuje ovo
delo: "Kandor nije roman, nije ni filozofski roman kakve je pisao Volter, nego
je to 'spis filozofske sadrine' ali koji ipak ima 'izvesnih elemenata kakvi se u
romanima nalaze'".32

Ovo delo je znaajno jer stoji na poetcima srpskog romana. Pre "Kandora"
postojala su samo 2 prevedena romana ("Velizarij" Marmontel 1777. god. i
"Robinson Kruso" Defo 1799. god.).

Po naslovu "Kandor" podsea na delo "Kandida" - Volter, a znaenja tih rei su

sinonimna:

latinska re "candor" iskrenost, potenje

francuska re "candide" prostoduan, iskren.

Fabula ovog dela je vrlo jednostavna i kratka. Glavni junak, mladi Kandor eli
da ide u Egipat "gdje nauke najbolje cvetajut", da proiri svoje znanje.
Njegovu nameru spreava to to se pojavljuje tajanstveni starac, koji ga vodi
u prekrasan vrt na skrovito mesto. Tamo ga starac danima ui i upuuje u
tajne mudrosti.

Najvei deo knjige, zauzima govor ovog starca. Veina nauka koje Kandor ui,
samo se po imenu nabraja, a ono to mu starac detaljno izlae i dokazuje su
filozofska uenja. Izlaganje starca se esto prekida opisom Kandorovog
raspoloenja. Filozofska uenja, lie na Kantovu moralnu filozofiju. U
"Kandoru" se Kantovo ime nigde ne spominje jer su mu dela u to vreme u
Austriji bila zabranjena.33

Kada je starac izloio Kandoru sve nauke, on ga je jedne noi probudio i uveo

u "hram premudrosti", da mu otkrije poslednje istine.

U tom hramu, starevo lice se ozarilo natprirodnom svetlou. To je bio

Kandorov aneo-hranitelj, koji ga je izveo na put znanja. Celo starevo
izlaganje je jednostavno i jasno, to se razlikuje od Kantovih izlaganja, koja su
apstraktna i teko razumljiva. Ponekad se u romanu osea uticaj i drugih
filozofa Dekarta, Platona...

Ipak je Kantova filozofija glavni izvor za "Kandora", to se naroito vidi pri

zavretku kada starac otkriva Kandoru poslednje istine. Tu su prikazana, vrlo
orginalno i slikovito, uenja iz Kantove transcendetalne logike i
transcendetalne estetike. Nije bilo udno da se Stojkovi bavi filozofijom, i to
ba po ugledu na Kanta.

U pismu Stojkovia iz Getingena, upuenom profesoru Vasiliju Krstiu, vidi se

da je on uio filozofiju: "Ja u ovde sluati ovu godinu filozofieskije, a na
godinu teologieskije Nauke."34

U pismu u "Javoru", 1886. god, 630, objavljenom posle smrti Atanasija

Stojkovia, on pie mitropolitu Stratimiroviu o svojim profesorima na
univerzitetu u Getingenu, i pominje Kestnera, profesora matematike i
knjievnosti koji je bio Kantov prijatelj. "Kandor" je okarakterisan kao roman
od strane mnogih pisaca. Takvog miljenja je i Jovan Dereti: "Kandor prema
tome, ima ne samo "izvesnih elemenata kakvi se u romanima nalaze" nego i
pravu romanesknu fabulu u osnovi."35 On ga poredi sa romanom "Zadig"
francuskog pisca Voltera. U oba dela postoji glavni junak koji prolazi kroz
razna iskuenja, kao i susret junaka i anela. Aneo, kod "Kandora" se ponaa
kao uitelj. Dereti navodi da je pisac u roman uneo i 3 filozofske pesme koje
su isti uinile zanimljivim, ali i sloenijim. U zakljuku Dereti "Kandora"
predstavlja kao nedovoljno razvijen, prilino naivan filozofski roman.

Kao takav, potpuno je odgovarao tadanjem stepenu razvitka srpske

knjievnosti. Poznavalac Stojkovievih dela, Svetislav Mari, pobija tvrdnju da
je "Kandor" roman, udei se kako su ga takvim mogli okarakterisati vie
pisaca na srpskom, ruskom i nemakom jeziku. On navodi, da ve prva
reenica, iz posvete Savi Vukoviu, razvija sumnju da delo nee biti roman.
Postavlja se pitanje kako je dolo do toga da se "Kandor" smatra romanom. Po

Mariu, takvo miljenje potie od Dobrovskog, uvenog slaviste, a takoe se s

time slae i Boji: "Takoe dva romana koji su sa mnogim odobrenijem
vosprijati".36 Dobrovski takoe kae da je Stojkovi napisao: "zwei Romane,
die mit vielen Beyfalle aufgenommen worden sind."37

Jedan od pisaca, Mariev istomiljenik, bio je J. Radoni: "Mislim da je

pogreno Stojkoviev spis Kandora ubrajati meu romane."38

Sam autor, Atanasije Stojkovi, svoje delo nije smatrao romanom. To

zakljuujemo iz njegovih pisama, slanja dela uglednim licima itd. Zato se
moe rei kao zakljuak svega do sada da "Kandor" predstavlja knjigu o
traganju za mudrou.

Zanimljivo je razmatranje o jeziku korienom u "Kandoru". Objavljena je

itava studija o tome, od strane austrijskog slaviste Rudolfa Majera, u
publikaciji Wiener slawistischer Almanach (Wien, 1986, Band 18, 115-231).

Stojkovi je izbegao da u "Kandoru" koristi srpski narodni jezik svog vremena.

On o tome u predgovoru svoje knjige sam kae: "to jazika kasaetsja (tie
se), slavjanskomu sljedovati ne mogoh ibo (jer) vie tecev (italaca)
nahodjatsja (nalazi se, ima) togo (taj jezik) nevjeduih (neznajui) srebski
sovsjem prosto pisati nehotjeh. Mnju (mislim) da ovim nainom i prvoj i
drugoj strani udovlestotvorih."39

Ovom svojom odlukom on je izbegao da pie ruskoslovenski i srpskim

narodnim jezikom, ime se nije podudarao sa mnogim svojim savremenicima.

U to vreme bilo je ve puno srpskih pisaca koji su pisali slavenoserbskim

jezikom, koji je sve vie bio srbiziran to se za jezik u "Kandoru" ne moe rei,
a to je Rudolf Majer i dokazao. On je odvojeno razmatrao jezik, u osnovnom
tekstu "Kandora" od jezika u predgovoru i posveti kao i u stihovima filozofskih
pesama. Pokazalo se da jezik istog pisca, nije jednak u svim ovim vrstama
teksta. U predgovoru i posveti Stojkovi je koristio slavenoserbski jezik, a
osnovni tekst, namenjen irem italakom klubu, pisao je jezikom
pristupanijim i razumljivijim publici. Odricanje od slavenskog jezika, koji
veina italaca ne zna, pozitivan je korak Stojkovia u izboru tipa knjievnog

jezika.

Ovim Stojkovi pripada veini naih pisaca, koji se nisu prikljuili Glogoriju
Trlajiu, a ni Pavlu Kengelcu, koji su predlagali, da Srbi usvoje slavenski jezik
kao svoj knjievni. Naoj nauci su potrebna istraivanja jezika i dela slinih
ovom, nastalih i tampanih u slaveno-serbskom periodu. Time lake moemo
da shvatimo tadanje knjievno jezike prilike kod Srba, a takoe i bolje
upoznamo i jezik drugih slaveno serbskih pisaca da bismo odredili njihovo
mesto u istoriji nae kulture.

6.5.2. "ARISTID I NATALIJA" prvi roman u novijoj srpskoj knjievnosti

Roman "Aristid i Natalija" je objavljen u Budimu 1802. godine. To je delo koje

nas uvodi u svet oseanja. U romanu se pored ljubavi izmeu dva glavna lika
Aristida i Natalije, provlae i druge emocionalne teme. To su prijateljstvo,
roditeljska ljubav, ljubav prema seoskom radu i ivotu, ljubav prema prirodi. U
romanu je opisan Aristidov ivot od detinjstva do zrelih godina. Najvaniji deo
romana je Aristidova ljubav prema Nataliji, opisana od prvog susreta, pa do
mirnog branog ivota, to je predstavljeno do polovine romana.

Brani ivot provode na selu, gde on obrauje zemlju, a ona pomae u

seoskim poslovima i odgaja decu. Pored toga, oni imaju vremena da se drue
sa prijateljima, ali i da proitaju neku lepu knjigu. Takav ivot vodi se na selu,
a u gradu je zlo. Tamo se gubi novac i imanja, esto se javljaju tue, a takoe
je prisutno i pijanenje. Glavni junak, Aristid, je u svemu prosean ovek.
Uglavnom je upuen na dobro, ali je i naivan i podlee negativnim uticajima,
koji ga povremeno guraju u zlo. U svom ivotu, Aristid ima dva vana oslonca:
ljubav i rad, koji ga uvek iznova vraaju na dobar put, kada on zaluta.

Ponaanje glavnih junaka u romanu je pouno. To su plemeniti i dobri ljudi,

veoma vredni i poteni. Oni veoma vole i cene svoje roditelje, od kojih su
nasledili dobre osobine. Vana im je odluka roditelja, to se najbolje vidi u
romanu, kada je Natalija spremna da se povinuje volji oca ako bi je on
drugome obeao, iako ona voli Aristida. Brak Aristida i Natalije je dobar,

skladan i pun ljubavi. Kao plod njihove ljubavi, raaju se deca kojima su oni
divni roditelji.

Glavni junaci prolaze i kroz teke trenutke, koje podnose mirno i hrabro.
Teko, ali hrabro, podnose smrt svoga sina i raa im se jo jedan sin. Aristid i
Natalija imaju puno prijatelja, koje toliko vole i potuju da svojoj deci daju
njihova imena. Ceo roman se moe okarakterisati kao vrlo sentimentalan ali i
pouan.

Roman se moe podeliti na tri dela: (I VI) opisan je Aristidov ivot do

dolaska u Natalijino selo; (VI XVII) prikazana je ljubav izmeu dvoje
mladih i (XVII XXVIII) prikazan je brani ivot Aristida i Natalije.

U romanu su prikazani i neki prijatelji Aristida i Natalije, koji su takoe

pozitivni likovi. Jedini negativni lik u romanu je Alkid, koji Aristida navodi na
zlo, tj. otkriva mu razne poroke, kocku i vino.

Veoma je karakteristino, da 19 poglavlja u romanu od ukupno 28 imaju istu

kompoziciju: prvo se javlja moralistiko razmatranje o onome to e se
dogoditi, a posle toga opisuju se dogaaji koji su obuhvaeni u poglavlju.

Postupak i stil samog pisca se vidi u etikoj misli, koja je u naravouenijima.

Prikazani dogaaji se vrednuju etiki i to je veoma vano u romanu. Stojkovi
se obraa itaocima: "O vi krasne i nezlobne due, koje vi bez voda na
opasnoj junoeskija starosti stazi hodite..." i sa njima razmilja i izvodi
zakljuke o postupcima linosti u romanu.40 Pisac je usredsreen na jo dva
bitna momenta koji odreuju njegov postupak, to je pre svega prikazavivanje
unutranjeg ivota linosti romana, a zatim i lirsko slikanje prirode. Lep je opis
livade, po kojoj Natalija eta, a koju pisac opisuje kao Jelisejsko polje.

Karakteristian je opis oluje u VI poglavlju. Ona je opisana kroz duevno

raspoloenje glavnog junaka: "Nedaleko ot mesta namjerenija svojego
uvstvuje on neku osobitu tjagotu na srcu svojemu".41 Slike prirode ne stoje
same za sebe, ve su prikazane kroz oseanja oveka, "Stojkovi razmilja,
zajedno sa itaocima i dolazi do znaajnih pouka; kao to su:

 deca se najbolje vaspitavaju linim primerom

nerad je porok i izvor svih drugih poroka
istinu treba uvek govoriti i oveku u nevolji, i prema svojoj mogunosti
pomoi
najvea nagrada deci jeste kada u oima roditelja zadovoljstvo itaju, a
najvea kazna je kad ljubav njihovu izgube"42

I na kraju, kao podnaslov "Aristid i Natalija" pie "perva estica" (prvi deo).
Stojkovi znai nije zavrio roman. Drugi deo romana nikad nije objavljen.
Moe se rei da je zavretak romana u prvom delu prirodan i da ne iziskuje
drugi deo.

Ovim romanom Atanasije Stojkovi je eleo da poui svoj narod, namenio ga

je mladima, "istim i uvstvitelnim duama roda mojego". U romanu se
naglaeno osea predromantiarska razneenost, koja e se nai i u delima
ostalih srpskih pisaca. Stojkovi je u svim oblastima kojima se bavio, eleo da
pomogne svom narodu i da ga poui svemu. S tom namerom je on 1802. god.
u Budimu objavio knjigu koja je imala pouni karakter. To je zbirka obrazaca,
pismene komunikacije pod nazivom "Serbskij sekretar". U njoj se nalazi zbirka
uzoraka, kako se piu pisma, obveznice, testamenti, ugovori...

______________________

31 Naziv predloio Tihomir Ostoji u prikazu knjige J. Skerlia "Srpska

knjievnost u 19. veku."
32 S. Mari, Da li je Stojkoviev Kandor roman?, nauni zbornik MS, serija
drutv. nauka 1, 159-165
33 Glasnik istor. drutva, knjiga VI , sveske 1 i 2
34 S. Mari, Da li je Stojkoviev Kandor roman?, nauni zbornik MS, serija
drutv. nauka 1
35 J. Dereti, pogovor romana Aristid i Natalija, Nolit, Bgd 1973. god, str. 235

36 Pamjatnik, 91-92
37 J. Dobrovski, Slovanka, Prag 1814., 216
38 J. Radoni, Priloci istoriji slovenskog preporoaja, krajem prologa i
poetkom ovoga veka, Letopis MS, knj. 201, str. 55
39 A. Mladenovi, zbornik MS za filologiju i lingvistiku XXXII/1 N. Sad 1989.
40 J. Dereti "Aristid i Natalija", Nolit , Bgd 1973. god., str. 18
41 Jovan Dereti; pogovor "Aristid i Natalija", Nolit, Bgd. 1973. god, str. 22.
42 Arseni . "Atanasije Stojkovi" Institut za nuklearne nauke "Vina" Bgd
1995. god., str. 23.
.
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member

Van mree

Poruke: 5236

Atanasije Stojkovi (17731832)

Odgovor #6 poslato: Decembar 15, 2010, 01:47:39 pm
*
nastavak

Sandra Bekavac
Atanasije Stojkovi
- ivot i delo -

6.6. STOJKOVIEV PREVOD "NOVOG ZAVETA" I SUKOB SA VUKOM

KARADIEM

Stojkoviu se pripisuje da je gotov Vukov prevod "Novog zaveta" sa srpskog

preradio i preveo na "serbski" jezik, i posle ga izdao kao svoj u Petrogradu
1824. god. Svojim radom na prevoenju "Novog zaveta" Stojkovi je omeo
Vuka, i toliko mu smetao da je on svoj prevod objavio tek 1847. god. Zbog
toga nije ni udo da je Vuk, inae osetljiv i zajedljiv, koristio svaku priliku da
iznosi runo miljenje o Stojkoviu. O odnosima Vuka i Stojkovia mnogi su
pisali, i razjanjavali sukob koji je meu njima nastao. Zanimljiva su
razmatranja Jovana Radonia, V. Jagia, Ljubomira Stojanovia, Jovana
Skerlia, Svetislava Maria itd. Od navedenih rasprava elela bih da prikaem
Radonievu i Marievu raspravu.

Jovan Radoni u svojoj studiji o Atanasije Stojkoviu govori i o prevodu "Novog

zaveta". On napominje mnoge detalje, koje treba razmotriti povodom
Stojkovievog prevoda.

Godine 1812. osnovana su Biblijska drutva u Petrogradu i Harkovu. Radi

prevoda "Novog zaveta", Vuk Karadi je doputovao u Petrograd. Predloio je
da se "Novi zavet" tampa u Lajpcigu, ali nije dobio to odobrenje. Svoj prevod
nije hteo da poalje mitropolitu Stratimiroviu na odobrenje, jer bi ga ovaj
odbio zbog jezika i pravopisa. Prevod nije poslat ni crnogorskom mitropolitu
Petru prvom, nego u Kienjev u Besarabiji, beogradskom mitropolitu G.
Leontiju, koji nije znao srpski. Vukov prevod nije dobro primljen u Rusiji, o
emu je pisao Stevan ivkovi Telemak i to navodei razlog za to: "a to nove
ili Vae ortografije radi. Bilo je preporueno Stojkoviu da on prevod ispravi, a
on je kazao da ga voli iznova prevesti po svom nainu, nego ga
popravljati."43

Iz jednog Vukovog pisma iz januara 1827.god. vidi se da je Stojkovi poeo

prevod na srpskom jeziku ispravljati u "slavenoserbski", ali je taj rad prekinuo
i odluio da "Novi zavet" prevede na narodni govor. Biblijsko drutvo u
Petrogradu prihvatilo je Stojkoviev predlog i Vuku vratilo iaran i ispravljan
rukopis.44 Stojkovi pie o tome mitropolitu Stratimiroviu, navodei Vukov
jezik kao skaredni s im se slae i Stratimirovi. Po Jovanu Radoniu,
Stojkoviev prevod je mitropolitu bio miliji i blii nego Vukov. Verovatno je
Biblijsko drutvo, uvidevi da Stojkoviev prevod nije ni srpski, ni ruski ni
slovenski, nego meavina ta tri jezika, zato zabranilo rasturanje ovog
prevoda. Iz tog perioda, pie Radoni, sauvano je pismo Atanasija Stojkovia
crnogorskom mitropolitu Petru I Petroviu (7.10.1824.) iz Petrograda.
Atanasije Stojkovi u tom pismu obavetava mitropolita Petra I da je uradio
prevod Novog zaveta i da ali to mu ne moe poslati primerke. Car
Aleksandar I je dopustio da se prevod Novog zaveta alje u Srbiju i Crni Goru.
Svoje miljenje o prevodu dao je i crnogorski zastupnik na ruskom dvoru Ivan
Vukoti, koji je knjigu smatrao veoma korisnom. S tim se sloio i mitropolit
Petar prvi koji je traio da mu se poalje primerak ovog prevoda. Ovaj prevod
iz 1824. god. nikad nije stigao do mitropolita Petra prvog, pie Radoni, jer je
izdanje bilo uniteno; ali je s tim bilo jako zauujue da je 1830. god.
Britansko biblijsko drutvo tampalo drugo izdanje Stojkovievog prevoda u
Lajpcigu. Rasturanje istog je opet bilo zabranjeno u Srbiji od strane kneza
Miloa.

Svetislav Mari daje mnogo opirnije razmatranje o Stojkovievom prevodu

"Novog zaveta", u Zborniku MS za knjievnost i jezik, godine 1969. On svoje
studije poinje tvrdnjom: "Ve 140 godina vlada opte miljenje da Atanasije
Stojkovi, prvi srpski fiziar, nije preveo N. zavet, koji je tampan pod
njegovim imenom 1824. god. u Petrogradu i 1830. i 1834. godine u Lajpcigu,
nego je to stvarno prevod Vuka Karadia... i dat Atanasije Stojkoviu da ga
pregleda i zatim i da ga ispravi, to je on delimino i uinio 'iskvarivi ga'..."

Mari je pokuao da raznim injenicama i dokazima pobije ovu tvrdnju. Po

podacima o kolovanju Atanasija Stojkovia vidi se da je znao vie jezika, da
je uio veronauku, a na univerzitetu sluao predavanja profesora teologije
Ajhorna, pisca cenjenih dela: "Istorijsko-kritikih uvoda u Stari i Novi zavet".
Pored toga bio je bogat ovek, sa imanjem u Besarabiji. Zato treba razmotriti,
ta bi ovakovog oveka nateralo da objavi Vukov prevod, pod svojim imenom,
kada se Vukovo obrazovanje i poznavanje stranih jezika ne moe ni
uporeivati sa Stojkovievim. Dalje, stvarno neobjanjivo, da je Stojkovi u

50-oj godini prisvojio tu prevod dela, koje je do tada ve bilo prevedeno na

mnoge jezike, a naroito udno da ga je objavio u izdanju Ruskog biblijskog
drutva, koje je o tom prevodu imalo negativno miljenje. Ni jedan prikaz ni
kritika o Stojkovievom prevodu nije objavljena. Postoje samo 2 kratke
beleke: u Letopisu MS, 1827. god. o izdanju iz 1824. god. i u Serbskoj peli,
1840. god. o izdanju iz 1834. godine.

Tvrdnja da je Stojkoviev prevod plagijat Vukovog, pominjana je u pismima, i

u radovima o drugim temama, sa skoro nikakvim dokazima. Ona je potekla od
samog Vuka, i to kroz pisma, koja je on upuivao mnogim vanim linostima:
knezu Milou, A. S. ikovu, Justinu Mihajloviu... U pismu Justinu Mihajloviu
iz 1848. godine. Vuk kae: "Ja sam ovaj prijevod prevodio prije 27 godina, pa
kad za toliko vremena nijesam mogao te zgode nai, gledao sam da ga
natampam makar kako, da se ne bi po smrti mojoj stalno ili drugi put
iskvario kao to je Stojkovi ve jednom uinio."45 Kasnije e ovu Vukovu
izjavu slino potvrditi i mnogi drugi: Jernej Kopitar, ore Magaraevi...
Jernej Kopitar je zapisao da je Stojkoviev prevod falsifikat, i da je Vukov
prevod odbijen jer je Stojkovi ve predao svoj rukopis. P. J. afarik, u svojoj
"Istoriji srpske knjievnosti", belei sline izjave, dodavi da Stojkoviev
prevod ima puno nesrpskih rei: "kogda", "solnce"... Ovaj prigovor za
prisustvo nesrpskih rei je po Svetislavu Mariu potpuno neopravdan. On
navodi da je potpuno logino, da Stojkovi posle 20 god. provedenih u Rusiji,
od toga, 10 provedenih na predavanjima na univerzitetu, prevodi "Novi zavet"
na jezik, kojim su pisana i sva njegova dela.

U raspravi Svetislava Maria, dalje su prikazani pojedini stihovi iz "Novog

zaveta" na kojima on vri poreenje Stojkovievog i Vukovog prevoda da bi
dokazao da Stojkovi nije falsifikovao Vukov prevod. Uporeivao je stihove
kroz 7 prevoda i u originalu. Time je uspeo da demantuje izjave da je
Stojkovi plagijator. Stojkoviev prevod su osuivali mnogi i mnogo godina
kasnije. Tako je 1862. god. ura Danii objavio jedan opirniji rad da bi
istakao lepotu jezika u Vukovom prevodu. Pri tome je hvalio Vuka da je
najlepe od svih izvrio prevod "Novog zaveta" i kao zakljuak navodi: "to se
tie jezika ovo djelo Vukovo, ne moe da ne pripada meu najljepe
prijevode, svetoga pisma to ih ima."46

Slino pie i Stojan Novakovi 1965. u "Bibliografiji", ore Magaraevi

1898. god. u Letopisu MS "U spomen 1847. god. u srpskoj knjienosti" Jovan
Skerli 1914. "U istoriji knjievnosti"...

Godine 1934. Petar ori napisae da Vuk nije dobio "onakvu nagradu i
prizanje koje je sam prevod zasluio, kako se sav tadanji knjievni svet srpski
uverio, da Stojkoviev prevod je u stvari samo neveto slavenizovan i
rusizovan; Vukov prevod, nije za itanje." U istom lanku pie i ovo: "Mnogi
izrazi koji se nalaze u Vukovom prevodu, postali su ve arhaizmi ili
provincijalizmi ili su savim nepoznati."47 Ova poslednja izjava koja je ujedno i
tana, trebalo je da ga natera da razmisli o tome kako je Stojkovi onda
mogao te izraze da slavenizuje i rusizuje kada nije znao ta znae.

Veoma je interesantna knjiga Mihajla Popovia o Vuku Karadiu objavljena

1964. god. povodom 100-godinjice Vukove smrti. U knjizi je veoma vano to
ona na kraju, meu slikama, sadri fotokopiju jedne strane Vukovog rukopisa
sa Stojkovievim ispravkama; jedina koja je do tada objavljena. Svetislav
Mari na sve ove primedbe protiv Stojkovia odgovara da su izreene bez
ikakvih dokaza. Niko se od njih nije ni zapitao, na osnovu kojeg originala ili
ijeg prevoda je Stojkovi vrio ispravke u Vukovom prevodu. Stie se utisak,
po svemu to je dosad napisano o Stojkoviu, da on nije gledao ni u jedan
original, nego je Vukov prevod ispravljao zato to mu se nije svideo njegov
jezik i pravopis. Ovo miljenje je sasvim neosnovano, jer ako je Nikandor
Gruji stavio 300 primedaba na Vukov prevod objavljen 1847. onda je
Stojkovi na njegov rukopis iz 1820. god. imao jo vie primedaba i izmena jer
je Vuk ak i posle smrti Jerneja Kopitara jo uvek prepravljao svoj prevod do
objavljivanja 1847. god. Dalje, postavlja se i pitanje zato je Stojkovi otiao u
Petrograd da tamo prevodi, a nije to radio na svom imanju? Verovatno zato
to tamo nije mogao nai original ili neki drugi prevod kojim bi se sluio da
napie svoj. To svakako pobija izjavu da on nije koristio ni jedan prevod ili
original.

Mari dalje razmatra da li je Stojkovi podneo neki pismeni izvetaj biblijskom

drutvu sa obrazloenjem zato smatra da Vukov prevod ne treba tampati.
Verovatno je da je referat postojao i da je ak i Vuku saopten, ali on nikad tu
mogunost nije pominjao, a takoe nije objavio ni svoj odgovor na Grujieve
"primedbe" koje je poeo pisati 1853. god. Sve to iz razloga to je moglo da
mu donese vie tete nego koristi u njegovoj osnovnoj ideji: borbi za narodni
jezik u knjievnosti.

Izgleda da je i "rat za srpski jezik i pravopis" voen po principu kao i svi ostali:
ne uiniti nita to bi moglo ii u prilog protivniku. U cilju spreavanja

tampanja Stojkovievog prevoda navoeni su razni razlozi. Najee se

navodio kao razlog jezik kojim je prevod pisan, jer je bio meavina tri jezika,
pa je Petrogradsko biblijsko drutvo oklevalo da deli Stojkoviev prevod.
Mnogi od navedenih autora nisu znali za Stojkoviev prevod iz 1830. god. to
je bilo veoma udno. Dalje, niko se nije zapitao zato su Englezi dva puta
pretampavali Stojkoviev prevod "Novog zaveta", po ijoj preporuci?

Vuk je koristio svaku priliku da ocrni Stojkovia, govorei loe o njemu kao
oveku, da ne zna dobro srpski jer mu prevod nije na srpskom jeziku.
Svetislav Mari je dokazao da ni jedan stih u Stojkovievom prevodu nije
mogao nastati samo zamenom srpskih rei u Vukovom prevodu, sa ruskim,
slavenoserbskim, kao to je to inio Vuk i njegovi sledbenici.

U najveem broju sluajeva, gde su se javila razliita znaenja istog odlomka,

dolo je usled toga to je Vuk netano preveo neku re ili izraz, pa reenica
nije imala smisla, a Stojkovi uradio ispravno to potvruju original i drugi
prevodi.

6.6.1. ZAKLJUAK O PREVODU "NOVOG ZAVETA"

Iz svega ovoga postaje jasno da je Stojkovi s razlogom izloio da Vukov

prevod zbog greaka u smislu i jeziku nije za tampanje. Za taj jezik niko nije
mogao, ni onda 1820. godine, a ni danas ne bi mogao, dokazati da je
knjievni jezik. Razumljivo je i to je Vuk bio ljut na Stojkovia. On je zbog
netampanja svog rukopisa bio materijalno oteen, a takoe je bio
zaustavljen njegov glavni zadatak da uvede narodni jezik u knjievnost.

Od ostalih naunika koji su kritikovali Stojkovia, veina njih su bili Vukovi

saradnici (Kopitar, Danii...), a ostali koji su pisali posle njih, pisali su u
vreme kada je Vuk ve bio priznat i slavan. Veina njih se nije posvetila
prouavanju i uporeivanju oba prevoda, nego su kritike dolazile po ugledu
na neke pre napisane. Jedino se po tome izdvaja Nikandor Gruji koji je
pomou Stojkovievog prevoda pronalazio greke u Vukovom, a kasnije ih
dokazivao naenim citatima u grkom originalu. Za kraj ove rasprave

navodim citat Svetislava Maria: "... Mislim da je sve to dovoljan dokaz da je

Stojkovi samostalno preveo Novi zavet, sluei se pri tome originalom,
raznim prevodima i komentarima. Naravno da time nisu reena sva pitanja o
Stojkovievom prevodu, ve samo to jedno: da njegov prevod nije plagijat
Vukovog nego samostalan rad."48 Koristei narodne rei iz svog rodnog kraja,
Stojkovi se celog ivota trudio da pie prosto "serbski", pa na njegov prevod
treba gledati kao na izraz iskrenog rodoljublja i njegov poslednji poklon svom
rodu.

______________________

43 J. Radoni, Atanasije Stojkovi, glas SAN, XXVIII, Bgd 1953. god., odeljenje
drutv. nauka, sv. 2, str. 148.
44 Vukova prepiska, V
45 S. Mari, Stojkoviev prevod Novog zaveta, N.Sad, 1850., Nauni zbornik
MS, serija drut. nauka 1, str. 116.
46 S. Mari, Stojkoviev prevod Novog zaveta, N.Sad, 1850., Nauni zbornik
MS, serija drut. nauka 1, str. 119.
47 P. ori, o Vukovom N. zavjetu, Bogoslovlje, 1934. god., knj. IX, sveska 2,
strana 98.
.
Sauvana
Angelina
Administrator
Hero Member

Van mree

Poruke: 5236

Atanasije Stojkovi (17731832)

Odgovor #7 poslato: Decembar 15, 2010, 01:48:02 pm
*
nastavak
Sandra Bekavac
Atanasije Stojkovi
- ivot i delo -

7. UMESTO ZAKLJUKA...

Postavljam sebi pitanje ta bi se jo moglo rei o Atanasiju Stojkoviu? Iz

svega do sada napisanog moe se zakljuiti da je Atanasije Stojkovi bio
izuzetna linost. Svestran u svakom pogledu, ambiciozan i pre svega
inteligentan, svojim radom, Stojkovi je pokuavao da prosveti svoj narod.
Trudio se da razvija nauku i kulturu, i to u vreme kada uslovi nisu bili
najpovoljniji. Iako po struci fiziar, Stojkovi je u dui bio veliki
sentimentalista. Svako njegovo delo proeto je snanim oseanjima. Ista su
prisutna i u "Fisici", koja spada u nauna dela. Stie se utisak da je svaku
opisanu pojavu u njoj, snano doivljavao. Pored velikog truda koji je ulagao u
svako objavljeno delo, morao je da smogne snage i strpljenja, da bi
prevaziao probleme koji su se javljali kao karakteristini za to vreme. Iako je
autor velikog broja dela na srpskom jeziku (i naunih i knjievnih), moe se
slobodno rei da je Atanasije Stojkovi najmanje bio cenjen upravo u svojoj
zemlji. Njegovo ime je bezrazlono palo u zaborav i to verovatno zbog uticaja
Vuka Karadia sa kojim je Stojkovi doao u sukob zbog prevoda "Novog
zaveta". Vuk se trudio da zbog ovog sukoba poljulja ugled i dostojanstvo
Stojkovia. U tome je veim delom i uspeo, jer je imao velikog uticaja na

vane ljude toga vremena. Iz svega toga je proizalo da ivot i rad Atanasija
Stojkovia bude zanemaren kod Srba. Sa druge strane, ime Atanasija
Stojkovia je bilo veoma cenjeno u Rusiji i drugim stranim zemljama. U prilog
tome ide i injenica, da jedno brdo u Rusiji nosi ime Atanasija Stojkovia.

U svakom sluaju, ne moe se zanemariti doprinos ovog naeg naunika

razvoju kulture, nauke i istorije srpskog naroda. Iza sebe je ostavio dela koja
govore za njega. Smatram da Rumljani treba da su ponosni to su imali ovako
velikog oveka. Ovim diplomskim radom pokuala sam da dam skroman
doprinos da se ime i delo Atanasija Stojkovia uzdigne iz pepela prolosti.