Megatrend univerzitet Beograd

Fakultet za Poslovne Studije - Poarevac

Ljubica Radovanovi

Pravo radnika i poslodavaca da se slobodno organizuju

Seminarski rad

Predmet: Industrijski odnosi

Ime i prezime mentora: Darko Marinkovi
Ime i prezime studenta: Ljubica Radovanovi
Broj indeksa:
Studijski program: Poslovne akademske studije
Matini broj: 0505988715187

Sadraj

Uvod

str.3

Opti deo
Kratka istorija radnikih organizacija - pokreta

str.4

1.1
1.2
1.3
1.4

Prvo doba radnikih organizacija

Drugo doba radnikih organizacija
Radnici u 20. veku
Pravo o slobodnom organizovanju

str.4
str.6
str.7
str.8

Zakljuak

str.9

Literatura

str.10

Uvod

Da bi radnici i poslodavci imali pravo da se slobodno organizuju, podrazumeva se da se u

radnom zakonodavstvu te zemlje (ili vie zemalja) ne moe uvoditi nijedno ogranienje ili
odredjeno uslovaljavanje da bi se osnivali sindikati ili neke organizacije poslodavaca. Znai
radnici, kao i poslodavci mogu slobodno da odluuju o osnivaju svoje organizacije i da odluuju
o tome da li e se u njih ulaniti tj. pristupiti. To znai da ovo pravo, vri zabranu dravnih vlasti,
ve formirani sindikata ili organizacija poslodavaca koju bi eventualno vrile pritisak ili prinude
na radnike ili poslodavce da se u iste pridrue. Naalost ovo pravo postoji samo u razvijenim
demokratskim zemljama.

Kratka istorija radnikih organizacija - pokreta

Prvo doba radnikih organizacija

Do kraja 18. veka radniki organizacija gotovo da nije ni bilo. Sve to tada radnici su bili
eksploatisani kroz razliite drutvene sisteme, poev od robovlasniki sistema pa do
buroazijski, kapitalistiki sistema bez prava na glas. Kao prvi period gde su poeli da se
stvaraju odredjene organizacije, kao i pokreti se smatra vreme od kraja 18.veka do osnivanja
prve internacionale. Karakteristika tih prvi organizacija su bile spontane pobune koje su teile
poboljanju ivotnog standarda radnika, boljim uslovima radnika, skraivanjem radnog vremena.
Radnici su tada radili i do 15 sati dnevno, bez prava na bolovanje ili odmor. ak su i decu
iskoriavali da rade. U tom periodu se dogodilo nekoliko radniki pokreta.
- Ludistiki pokret koji se dogodio u Engleskoj i dobio ime po voi Nedu Luddu. lanovi ovog
pokreta su smatrali maine krivcima za masovnu nezaposlenost koja je nastala nakon prve
idustrijske revolucije. Veliki broj je pristupio tim pokretima koji su se borili protiv kapitalista.
Oni su u periodu od 1811. do 1816. unitavali maine, fabrike i spaljivali skladita. Onda je
1812. Godine donet zakon protiv Ludita koji su se kanjavali smru, tako da su narednih godina
pogubili itave grupe radnika. Vremenom je radnika klasa shvatila da njen problem ne lei u
mainama ve u njihovoj kapitalistikoj primeni, pa su oni svoje aktivnopsti usmerili u borbi
protiv kapitalistikog drutvenog odnosa.
- U Francuskom gradu Lionu, radnici su prvi put 1821. godine preuzeli vlast
- artizam - masovni revolucionarni pokret radnika nezadovoljni svojim poloajem 30-tih i 40tih godina 19. veka u Engleskoj. Kad je posle leberalne reforme parlamenta 1832. nije uvedneo
izborno pravo radnicima, osnovana je Londonska organizacija radnika pod vostvom Williama
Lovetta, koja je pokrenula borbu za dalju demokratizaciju izbornog prava. Program ove
organizacije formulisan je u dokumentu "People,s charter", gde je na osnovu toga dobio ime
artizam. Osnovni oblik njihovog delovanja bio je prikupljanje potpisa sa peticijama kojima su
se oni obraali parlamentu. Parlament ih je odbijao tako ad su ustanci bili esti. ak je dva bio
proglaen i "Sveti Mesec" - genralni trajk. 1848. masovni pokret je bio razbijen i nikada se nije
ponovio.
U tom periodu javili su se razni socijal-utopisti:
- Claude Henri de Saint-Simon - francuski plemi, koji je bio tvorac ideje socijalizma
- Charles Fourier - koji se zalagao za drutveno ureenje drave
- Robert Owen - kojeg su sledili artisti.

Tokom 19. veka dolazi do saradnje medju organizacijama koje su se borili za prava radnika u
mnogim zemljama. Jedna od takvih organizacija bio je i Savez Komunista, prva proleterska
organizacija rukovena potrebama i interesima naroda, osnovana u Londonu 1848, za koji su
Karl Marx i Friedrich Engles napisali Komunistiki manifest, u kojima su izneli temelje
marsksima. Proleterijat je trebao sruiti vlast buroazije i dovesti do stvaranje bezklasnog drutva
- komunizma. uvana je ona parola " Proleteri svih zemalja ujedinite se" koja je bila parola
radnika. Sa ovim se zavrila neorganizovana i povremna borba za bolji poloaj radnika.

Drugo doba radnikih organizacija -pokreta

Osnivanjem prve internacionale - meunarodne organizacije radnika 1864, zapoelo je

drugo doba radniki pokreta. Ona se vie nije organizovala samo u svojim zemljama ve su radili
i na meunardonim saradnjama.
1871, u Parizu, nakon to je vlada sklopila primirje sa Nemcima pod sramnim uslovima i
naredila rasputanje nacionalne garde, zapoeli su sukobi. Vlada je pobegla u Versailles, i
radnika klasa je preuzela vlast. Njihova vlast je trajala 72. dana i poznata je pod imenom
Pariska komuna. Francuska je bila tada prva radnika drava. Vlada oporavljena vojska je
uguila Parisku komunu u kojoj su ubili 30.000 Pariana u dogaajima poznatim kao "krvava
nedelja".
Pritisak evropske buroazije i zadatak stvarnaj radniki partija, dovodi do prestanka rada Prve
internacionale 1876.
Tokom 19. veka situacija se u nekim zemljama poboljala. Radnici su dobili prava da se udrue
u sindikate. 1868, Osnovano je udruenje radniki sindikata - Trade Union Congres - u Velikoj
Britanji, koja postoji i dan danas. Pozant je bio i trajk u ikagu 1. maj 1886. gde je 40.000
radnika stupilo u trajk, koji su zatim stupili u sukob sa policijom, gde je opet stradalo dosta
radnika.
Druga internacionala osnovana je na stotu godinjicu Francuske revolucije 1869. te je iste
godine proglasila 1. maj meunarodnim praznikom rada. Sledeih godina bile su organizovane
masovne radnike orgaizacije u spomen na ikako krvoprolie.
Krajem 19. veka u Evropi se osnivaju prve socijalistike partije. Prva je osnovana u Nemakoj
1869. Voe ove stranke su bili August Bebel i Karl Liebknecht. Jedna od prvih ena tog pokreta
bila je i Rosa Lucemburg. 1979. je osnovana prva socijalistika stranka u Fracuskoj, 1900. u
Veilkoj Britaniji osnovana je stranka rada - Labour party. Druga internacionala, nije bila kao prva
organizacija pojedinaca, ve organizacija socijalistiki stranaka.

Radnici u 20. veku

Socijalistike stranke imaju sve vei uticaj na politiku, uestvuju u parlamentarnim
izborima i imaju mogunost dolaska na vlast demokratskim metodmaa. Tada zapoinje doba
rasprava i sukoba oko ciljeva i taktike delovanja, pa su tada nastala 2 pravca: Revionizam i
Reformizam.
1889. objavljen je radnemakog socijaliste Eduarda Bernsteina - Pretpostavke socijalizma i
zadaci socijaldemokratije, kojem je naglaena potreba revizija marksizma. Prema njemu
(revizionizam), socijalizam je prestao biti cilj do kojeg se dolazi putem revolucije, a postao je
pokret cije je cilj bio reformiranje kapitalizma. Reformisti su zagovarali sline ideje kao
revizionisti, jedino to nisu odustali od kranjeg cilja, stvaranja novog poretka. odbacili su
revoluciji, a priklanjali evoluciji. Glavni predstavnik reformizma u Nemakoj bio je Karl
Kautsky.
Ove grupe (reformisti i revizionisti) nali su se u sukobu sa ortodkosnim predsavnicma
revolcionarnog marksizma. Poetkom 20. veka u veini socijalistiki stranaka dominiraju
protivnici revolucionarnih metoda. Slavi meunarodna saradnja. U trenutku izbijanja I. svetsko
rata veina socijalista podrala je nacionalne interese svojih zemalja i uestvovanja u ratu. Mnogi
su stali na strani burazije. U takvoj situaciji Lenjin i partija Boljevika zastupajui interese
radnika predvode oktobarksu socijalistiku revoluciju, ija je kranji cilj biodiktatura
prolekterijata. Nakon te revolucije bive Rusko carstvo postalo je prva socijalistika a kasnije i
komunistika drava na svetu. 1919. u Moskvi dolazi do osnivanja 3. internacionale. Cilj je bio
posticanja svetske revolucije a rasputena je 1943. Vreme izemdju dva svetska rata zabeleila je
kriza koja je prvo poela u SAD, a satim se proirila po celom svetu. U noj su se radnici nali u
tekom poloaju. Izalzak iz krize bilo je uvoenje socijonalnog osiguranja.
irenjem faizma i nacizma radnike organizacije su zabranjivanje, i oslonac se sveo na krupnu
buraziju. iako su Hitelr i Musolini sredili stanje u svojim dravama pre II. svetskog rata. N
adrugoj strani su se javili negativni totalitani reimi koji su se oslanjanali na sironije slojeve i
radnike (Sovejtski savez u vreme Staljina i Maova Kina). Nakon II svetskog rata radnika klasa
je dola na vlast i Marksova ideologija je naputena.

Pravo o slobodnom organizavanju

Ovaj vid prava moemo podeliti na aktivno i pasivno.
Aktivno pravo je ono pravo gde radnici i poslodavci mogu slobodno da se organizuju i ulane u
tim sindikatima, organizacijama.
Pasivno pravo je ono pravo koji radnici i poslodavci imaju, da ne pristupe tim organizacijama a
da zbog toga ne snose nikakve posledice od strane kolega, niti da budu izloeni nekom vidu
diskriminacije od istih kao i od strane politiki vlasti. Vano je da se u zakonskim propisima
obezbede stvarne mogunosti da se formira vie tih organizacija, kako radniki tako i
poslodavaca. Znai bilo koji oblik diskriminacije u pogledu ostvarivanja prava na organizovanje,
kolektivnog pregovaranja i ostvarivanje drugi funkcija tih organizacija. U pojedinim
demokratskim zemljama ovo se reava odredjenim standardima, normama koje te organizacije
moraju da ispune. Poznat je je primer Francuske gde nadleni organi propisuju neke minimalne
uslove koja organizacija mora da ispuni da bih bila reprezentativna.organizacija.
U neki zemljama poput SAD, kada postoje vie tih organizacija prvo na pregovaranje imaju one
organizacije koje imaju veinu glasova koji dobiju na izvorima gde svi zaposleni uestvuju.
Situacija se u pogledu prava na organizovanje razliku u zavisnosti od slube u javnom sektoru.
Sutina u pogledu stepena ostvarivanja prava se razlikujei zato postoje 3 grupe zemalja:
- zemlje u kojima zaposleni imaju pravo kao i ostali u privatnim slubama
- zemlje u kojima pravo na sindikalno organizovanbje imaju odreena ogranienja u odnosu na
one iz privatnog sektora
- i trece zemlje u kojima zaposleni u javnim sektorima nije dozvoljeno da se slobodno
organizuju.
U pojednim razvijenim demokratskim zemljama neki zaposleni u javnom sektoru imaju
ogranienja da nemogu da organizuju neke vidove organizacije kao naprimer trajkove.
Osim ovih ogranienja u pravnoj praksi javljaju se neka odreene smetnje i prepreka za slobodno
organizovanje zaposlenih u javnom sektoru. Kada se uporede nekih zakonski propisi mogu se
videti neka ogranienja na kojima vlast nastoji da nametne neka ogranienja, tj svoju kontrolu
nad pojednim sindikatima zaposleni u ovom sektoru, iz razloga stabilnog funkcionisanja sistema,
kao i socijalno, ekonomsku ipolitiku stabilnost zemlje.

Posebni zakoni kojima se regulie pravo zaposleni u javnom esktoru na sindakalno

organizovanje imaju dosta zemalja koji su na razliitom ekonomskom i demokratskom nivou
(primer Rusija i Austrija). Isto tako u nekim zemljama iako postoje zakonski propisi koji
garantuju pravo na sindikalno organizovanje zaposlenih bez obzira narasu, veru, naciju, starosno
doba i politiku pripadnost, i njima postoje zakoni kojim se zabranjuju stvaranje organizacija
koje imaju neke teroristike, separatitike ciljeve

Zakljuak

Dobrim delom zemalja dananjice, postoje ta prava slobode za to slobodno organizovanje

radnika i poslodavaca. U nekim zemljama je to vie izraeno u nekim manje. Najvie taj
nedostatak prava su pogodjene siromane zemlje mada i Kina kao danas moda i najvea
ekonomska sila noj to nedostaje. I plaim se da e neka sledea revolucija u pravima radnika
poeti ba u toj zemlji. Svedoci u vestima da malo malo pa se deavaju neki neredi i pobune u
njihovim fabrikama, iako oni to prikrivaju koristie ve neke metode manipulacija masa to kroz
medije ali i koristei i silu. Kod nas ta prava je vidim kao prividna, mi ovde imamo vie
politikog uticaja na ta prava, kao i manipulacijom radnika da se putem sindikata doe do linog
bogaena.

10

Literatura

Industrijski odnosi - socijoloski aspekti ljudksog rada - Darko Marinkovi

Wikipedija
Google.com
Kapital -Karl Marx

11