a'

4
{'

_?ollDJF fHA5 sEHrp*iE

'i"Xirr,
sTA
NfgV
bh
antiike
fitor"rti,:l
prema:Koprston
?ilrlb

Df

gE

3i"Ti;lii"'i,il,",u
NE^ _?t9Rf .'frrrlg

TRub l"l

Hegeli Koda se spor)tcDe

Grdka.svakrg obrazovanog
to,"'jekau Europiobuzimaosieiai kao tl
se radro njegnvoidonlovinr o grika lilozo14amora poscbnozanimalis(udenliskolas(iake
tiozolii(
zbog relikog Lrtjecaja
Plat.rnai Aristorcla.Rodnomjcstogrike filozotile.leOBAI..,\ NL{LE AZIJE, :
prvi grdki filozofi su bill Jonjani:clok se Crika zbog invazijeDoranau ll st pne. nalirzil.u stani
L a o . . rJ.. r n i Ji,c . r i L r \ J , i hs r J r ec i \ ' l i , , J ici e
"la
llonrer pripada Ioln slijeiu, ali 5e p.jgto.1epr}i ne mogu s,natratifilozofskim djelima
Honten,ri srr epori rnaniesislerraiiani.'(l llesiodo!ih koji izla2c u {r-iinr!pesrmistiikoshvrclni
porijesli. Post<,je
dvije \.like jonske trorevjne;Honrefoviepovi I jonska koznlologija:ti Homer.,
epo!i ne slikaiujonskiperiodvei primili!nLjedoba,kao i Hesiod- dalekosu od Dolisa!fo narnie birn
jer ranagrika filozolija.iako je djelo pojedirca.bila je i tvorevinapolisa.Ona o:lrl.rr.rh r l.rJarrnr
1e
zekonai shracanjetih zaliL,nakr).lesu predsokratolctu svojim l.rzmoiogijanr;r
pr,.'iuili n:i iirar
unr\'crzrnr P(\s1ojikonlinuilcl iznredu r':ne jonske kozrnokrgijcr honrerslogs))uriaria l.rho\'!)D
zakona'sut.1brne,'rolie
kqa Lrpr;rvija
bogorirnailjudinra KaJasu uredilidruslveniii\or l.tudisu se nrog
okrcnnliracronalnom
raznuilJanju.
a u petiodudjetirisl\'at'i1ozofije
njilrr-rvu
puznre/.ruzrrraIrijc s\.!a
c,ielina.
kao
lriroda
RaDalrtka tllozojlj.t ie za\rino lvore\,inadre!Deionske civilizacije.no ona je bild i mjesl
-\rrsrt-ta
zapadili ist,rkapa sr pc'stavllalopilanje nije li grilio lrlozotijl nlstala p,)d ulir.caiemisrok
tleolijao islocnomporrjeklul,ali nijc nikxdadokazan(r
da Jc rstokuopaermaoli|:rzoiitukoju bi nrog:r
pr.njiclj.Zboq loga stoje Cirakabila prisuovezanaLtznralcnr^tiku
tvrdilo sc da su Crcr islg p16nr"11
o,
Lgipiana.a astronomiiuod Babilonilca:
posto]ao
svakako.Je
Lnjecajtgipta i Babilona.l]o (ircr te nauk
nikako nc izrode L)d tano , nratematika[gipcana je saiinjenaod enrpirijsl,jh_
Brubih rDcrodn7;
pcrsrizanje
prakliinih r-czuitall.geometrijusrr koristili za ponovnoonediranjc poljt poslijc izlijNlnj,
rrleke Nil - znanslvcnunratcmatikui geontetrijusD l.rzvili Crcil Sliano lome. Bitt,iloncrsu rtdil
arlrononrska
astoltrgija,u Grka prol;l;1js
7raa.a.r,
Fta'uia\anjaradi proricanja nijho\,aastronolnijnje
(irci
discipliDa!
sc pqovljLrjukao prvobitni mislioci i znanstleniciEuropekoji na;prije tragaju z
znrn'eDrradr njcga sarnoga.Hcgel u svoloj (Po\,ijeslifilozofije) odbacLrje
inr|jsku filozotiju.a ka,
(lii
)izlog nalo(ll
se ona nc lazlikujeod iDdijskereligiie dopuitada u qoj ima filozrrlikihshracanl;
ali ncn:alirnre rnislivec je izrazu poctskoji sintboliikojlormi, a crlj oslobadanjc
t'd nesreca
prile neg
poslizaniaznanlaradi sanrogznanja.a griko.ie nrislicnjeod poier,kabilo misljerrjekoje.ic slrelnil
prena duhusLobodne
nauke.Ipak se nc unranjujez-naaai
mita u ranoj'grtkoi\oznrologilikadasc rnitsl
r racionaluiclenrentrnledusobno
jcdinshu; nije biln naglogprijelaz
proZimajuu jednornnerazluienom
od rnr(aka lilozofiji. ali cc se on dogodrtikada ie poslo\iinu nrudrosrnrudracl i Drirorapiesnil
zdttijenitr nrpola zlrtnri\ !'ir..rfibzolsLa r.tzr..ii-iljarlajonskih kozrnololr.r. fako llcsjodora teoeorti
nal:rzinasia\Ijria u jonsktrjkc,zmogouijskoj
spekulacilipa se mitski elementipostqrno povladeprc
rastuiom racronalnoiau.idko ne ncstaju vei su prisutni u grdkoj iilozo|ji iu posliiesolrarskr
\ femeDima.
Milct le bjo kolirelkn ronskc idq.,q(! ter ic
4}!_ls,l!4di
!i,Ll]!q1u-qr!4S!q\e fjlqz
l\lrlelu fales. ]laistarjti ionski iloToi. doiigao \\c'i \ rhunacr .iorr5krllloz,rll su !]i-lillql1!
pronrienonrrtl4!qiQ!11!4ll
rlda0iemr rastlrrn.nropacirnicnr
i smriu - Cfli sLrl-'ilir rlo srlesnintrui
slrilllenasccczistencl.ie
na p{anetiuocavajucineizrjesncrsl
i nesigLrorosr
Ijudskog7ir'ot;1Vol}a za nr
snaznopnsutn! kod Grka: pre!iranJau polisLr.
podrnitljir'rstpolitiian...Crkse dilio uspjcSnostl.
idet
lakogao\.icl:r.e njegc,rpojrrnro r'rliniznatnimic dijel(,nrlrzlaiit\'aosDostJbnos{
da se posliqneuspleh

t__

Teuklid: (...moini aine ono Sto mogu! a slabj uzimajuono Sto morajul) Tu stranuvolje za mo
oitroumnouodio Nietzsche,ali Grk posjedujeidrugu slranusvjestanda dovjek koji ide predalek
uzimajuii vile nego mu sudbinaodreduje.izazivaie bozanskuljubomorui osobnupropast to jr
i harmorije:dvijestrane,dvapolagrakogkarakterai kulture.
dinjenicagrakogidealaumjerenosti
Mudri Jonianiur,idielisu da usprkossvin promienamorapostoiatineito posloj=ano:
ier ses\e mrjenlar
po.
postoiati
prvobiho.
poprima
neiro
razliaileoblikei trpi promienan
ileilo d
mora
Slolrajei
vcmou bit neitoizatih sLrprohosli.
mo2ebiti oukisukobsuprotnosti
nejtoorvobitrlo.
Sroqaie ions&
pokulai
da seodreditaipnobitnieiement.
Cinienicii
fiiozotiiazapravo
oromiene
suecrirala
ilnje lojaI
o iedimtvu.
Jonjanisu semetlusobno
razlikoraliprematomekakosuodredivalisvojupratvar(urstofl),ali in
je bilo zajcdniikoto <tosu je smatrali
- zrak,Heraklii vatr
materijalnom:
Iales' voda.Anaksimen
joS
Suprotnost
izmeduduhai materije nije bila shvaaena.
a budutida nisuiasnoshvaialitu razliku,nis
je mogliniti odbacivati,
pa ih,dakle,nemozcmozvatimaterijalistima
iakosude factoto ibili buduiid
su uzimaliJcdanoblik materijeza naielo.iedinstva.
MoZese recida jonskimisliocinisubili tolik
fibzoii koliko pnobilni znansl\'erici
koli su pokuiavaliobjasnilimar.riialnisvijet;ipak se oni nis
zaustavili
na ononrosjctilnom
negodosptj,,'raju
i do miiljenjajcr do s\ojjhznkljudaka
ni nisLrdolaz
jcs
eksperimenlalnin?
poslupkcmnellospekulali\
njrn unrovanjcm.ledinstroloje tni r.rspostavljajr
jedinstvo
jer
jc
materijalno
i lo apstraktnim
miiljen.jem
izvcdcnoiz onogaStoj(
, ali se uspost:rrljl
=:'
pojmovnodano
matefijrlizantr
apstraktni
Razlikakoja prclaziLr.jedinstvo:>
filozofskrpojar
(kozmiiki
Jonjanisu Lnjerenida zakon vlada kozrnosorr
zakon):protegnutna univerzumodrTav
i spreiavakaosi anarhiju.
Tlkvo shvaianje
ravnoteZu
kozmosapredstalliaio.je
temeljznanstre
joi
kozmologije
milologiji.
sc
ne
razlikuju
nasuprot
lhntastrinoj
U Jonjana
naukai filozofija ran
jonski misljocisebavesvimvrslamaznanstvenih
prouaavanja.
oni slrmudracikoji su vrSiliastrononr!
promatranja
pokuSavali
izna,.'i
prviclement
kozmosa.
da\aliinzenjerske
radinavigacjjc.
nacrte...
PRFDSL]KRATOVC']
NlII I]l SKA SK()L.\

TALES
llmro 546., a pripisujemu se ustanovljivan
M1csavinalilozofa i praktiinogznanstvcnika.
je
kalendara.lrosloji aiegdota da upao u bunar dok je zurio u zvijezde ili da je predvidaju6islabi uroc
svecjediljkeza maslincjcr jc predvidi
maslinapokupovaosveulje (ili premaDlogenudajc pokupovao
je zcmljukao ravnuploiu koja plovi no\vodi(premaAristotelu).a izjavljivao1
dobarurodl. ZamiSljao
jc
VOI)A
i time je po pr\i puta postavioplltu1jeo JcdDomlJasnoje da je lenorre
da osnovnalvar
isparivanjaLrkazjlaoraznim koznoloziDrado voda mozc postatipara ili zrak. a lenonlen zafir?avanj
dovodi do nroeuinoslida bi tako naslalazenrlja.Ll svakomsluiaju TalesJe zDadajan
zbog loga slo.i(
postnri.rpituje o krlrjnjojprirodisrijeta.Diugat\rdnja koju Arisl. pripi-\uje
Trlesu_jeda su sh'aripun
bogorai da magnetima dusuJerpokreiemetal(lJ <O DuSi)).Ipik..jedinostoje todnoi znaiajnoje tc
da.je on snari shvaaaokao promjenjireoblikcjednogprvobitnogikra.jnjegelcmcntapa on zauzim
mjestoprvoggrikog filozol'ajer je pr\ i shvatiopojamo jedinstruu firzlicii ito jc dvrstose drzeciidej
S!akakos. kod'Ialcsavidi prijelazod mit:
ojedinstvulokuSaoobjasniliodcvidnurxznolikostmnoStva.
ka nauciito goxrri iArisiotelu (\4elaijzcir odlikamuje daje zaiehik grdkcfilozofte.

ANAKS]MAND,,\R
Bio 1erhLrgifilozofiz Mileta.rrladi tri Tllesa.a Teofrastga nazira Ialt-sovimudenikom:slrint
a dr2i se Ja je izradiopr'r'unrapuCrno
Talcs! i ,\rrlsinrirrdilr sc ba\io /nen\l\crinr rstraZivanjima.
kao roda koLonrje
u,\prrloniti.src-'je
teorijeje izioTiou pr.rzno
mora.sudi.lovr.ru politiikonrTrvotLr
je
je
.1ll
zr
kr^inlim
eletneillom
s\'ih
st\rri.
da to ne nro2ebit
r
llagao
smatrao
djelu- f.)put Talcsa
je
\od i vLagai samapredsravljrrh
suprotnostdiji je prijelaztrt-ba
nikakvirposebnavrsta ivari (jcr
objasniti).Srogajc on doiao na idejud.r te <rsnolniclcnrcntncodredcn!
On.lc prvobitnijiod suprohos

zatDJerje on ono u iz aegaone nastajui u Slo se vraiaju; DazvaoBaje (prema Teofrastu,on gaje i pry
tako nazvao) materijalnom uzrokom! DrZi ga za supstanciiubez sranica. vjeditu ibezvremenskukoii
obuhvaia sve svietove! Kadajedan elementprekoradigranicedrugog elementalo se poelski predsravlJ
kao nepravda topao elementiini nepravduljetu, a hladanzinri. Odretlenielementiplaiaju kaznu zbo!
svoje nepravde tako ato bivaju asimilirani u neodrealenobezgraniano => to prcdstavlja primiel
prenoienjazakonaiz Zivotaljudi na kozmosuopie. Postoji bezbroikoegzistentnih
sljetova,svaki jr
prolazan a naslaju zrh!aljujuci vier'ilorr krelanju. Svijel kakav poznaien)oslvoren je vrllotnin
krelaniem.a zemlianije ploeanegokala}i valiakdiia visinaiznosrtreiinu lirirer Zi\or potleaeiz mora
a postojeii oblici Zi\'ola su se razvili prilagodavanjemuvjetiDa sredine:ior,jek se u podetku radao r-r
Zivotinja drugadte vrsle, a to bazirana tinjenici o dorjekovim slabostimai na tvrdnji da dor,jck nikade
ne bi opstaoda je pr|obitno onakavkakavje sada.Ne objainjavavjeditu telkoiu evolucionistiik
teorija kako je dovjek preZivioprijelaznu tazu.Njegovo uaenjepokazujenapredaku odnosu na Tales:
jer teorijomo neodredenorn
on prelaziodrcdenjebilo kojeg elementakao prvobitnog.iak itovi3e.or
jo
|oliusa!a odgo\rrrilj 1,.\KO se svrielraz\ rz 1ogprvohilnoselemenla.

ANAKSIMEN
Je treii filozof miletske Skole, I-alesovprijatelj. Njegovo udenje na prvi pogled izgleda kao
nazadovanje
ocl onogaStoje postigaoAnaksimandar:
napuiia teoriiuo apeironuislijedi lales kacl
-.
pratvr.
utvrduie toano odredcoelenrentkao
ZRAKI Mozda j. na tu ideju do3aopromatranje
iinjenice disanjajtl r'or'jekZivi dok dile pa mu se to uijnilo naaelomiivola: povlaii paralcluiznedu
il.rlcka i prirodeuopiel <Kao StonasnaSaduSe.buduti di jc zrak.dr2i zajedDolako i zmk obuhlac
iilav koznos)! Objainjenjeda su svc stvrri nastaleiz zrakasuoaavase sa ozbiljnimtcSkoiamakoje L)
genijalno rjeiava: da bi objasnio kako se fotmiraju konkretni objekli iz tog podetnogclemenla uvodi
poj rovc zguinjavanjairazrjedivanja.Srrenlemi razrjediran.lcm
zrak postajevatra,zgulnjavanjcn
vietar.oblak.voda.zenrliai konadnokamcn=> uodioje da zrek razrjedivanjem
poslde topliji i tezi ka
vatri, r zgulnjavanjemhladnijiitezi ka a!,rs!dnstanju.aJdredui.lako shvaicn zfak k:ro neku \'fstu
usplrlnefostaje u procesun^stajanjna zr)aaajan
nomenl u Djegovomuierrjuje porezivanjeslakc'g
klalilela sa kvantitelom Navodi sc da .ie Anaksimen istici)o da je zmk topiro kada ga izdiSenr
i to prcdstavlja
ot\ orenimustima,a hladankadazalvorenirn
elsperimentalan
dokaznjcgolog stajaliSl
ploiu
koia lebdiu zrakukao list.
Sliino TalesuzamiiliaZemliukao ravnu

Pad lr'fiietapod perzijskuvlast 494. predst.t\ljakraj milctskeakLrlepa su uicnja mileianapostupn

poslaj.llapoznatakao lilozohja Anaksimena.kao da jc u oainl! slrrih bio najznltajniji predstxvn
Slole. a lo se razumiieakD se zna di je on bio posljednjinien predslavnik.a njegovojje slal.i ipak
pridonionjegovpokusajda svojslvakonkrelnihstvariu svijeluoblasnis\'odenjenr
kvalitetana kvantilel
postavili
pitanje
prirodi
Jonjana
viSe
IeZi
u
dinjenici
da
krajnjoj
svc8a
nego u bilo kojem
Znaiaj
su
o
pojedinainom odgovorukoji su dali na to pjtanje.Treba ukazatida su svi oni drZali daje materijavjetna
svijelai za njih je taj svijct bjo jedini
i nisu dosli do ideje o apsolutnompodetkuovog materijalnog
je| oni joi nisu utinili
svijet.no nije ispravnoshvatitijonske kozmologekao dogmatskernaterijalistc
iduha.
te
distinkci.je
ni
materiializrna
u clauriniemsmislu
a dok nerra
nentl
distir iclu izmedumatefije
tr- rijeii Mileianr su bili materijahstiLrloD smisluito su pokusavaljobjasnitiporijeklosvih sl\ari iz
Dogmatiaarisu bili u snislu ttrgada nisu postavljalikJitiakiproblem\!-c
nekogmaterijalnogelernenla.
su pretpostavljali da stvarj moZemo spoznali onalivima kakre jesu. stoga je nJihovo razrniiljanjc
naivnolauaudeniai radoiauolkrivanja.
ispunjenojednom
BRATST\1]
P]TACJOIIEJSKO

rclieiozno{rdnritva koie ie osnorag Pilaqorasa Somar!

Pitagorejcisu bili priDadnicirednLrg
poi.
u 2.
6 st. pnc. SanrPitagorajc bio Jonjanin.a o poir-cirlra zajednicesc De
\frjlSn-Ufl uzlS
niie bila novostosiivati skolu.icrjerrlo vjerojatnoda su i
zna Innogo-U grdkon s\ijelu uaoba Pitagrrre
je Skolaimala nove odlikc:
fani milelski filozofi okupljalioko sebeudenikaLrikolama.N.r. Pitagorina

njojje do3ro
dorerisioz
=eg:*5tr*#r.*,Y:':,t'!-:,9::-i::l::'llll:t':.,1
kojije
koJiie rrebdo
trebaodoniieri
prepoioda
preporoda
donijetiistinske
islinske_Jq]!gQ<re
religigznelemente
elementeloji 5Lrbili odsutniu olimpskoj
.i,"olociiii

):fl"lxxil;"iIix;::':',sH.9.";,::"::tll'j'il":TJ
F*11r
li:Hi:i
zajednidkizivot a nalaziseiudenjeo seobidrfkoje uodavamo
i kod pitagorejaca.
N.ki su smututi Ja
pitagorejaca
su zajednice
bile politidkaudruienjasronije istinano imalesu politidkogutjecaja.Govori
sedaje Pitagorazabraniou Krotonujesti grahi svevrstemesa(?l). Kadaje rijeao rellqlozno
asketskim
eligi
onesu bil
toaene
oko ideico aisrocii oaisieni
ante
vaniemctemalikei

ice bila

nlesov

(q{

Ako jc

Pitagorazabranioda sejede mesoto je bilo zbognaukeo metempsihozi(po mitologiji:seljenjcduia.

r'jerovanjeda se neiija dula nakonsmrtinastanjuje
u nekojZivotinjiili biljci, isp. Karma).premaB.K.
=> istok?).A pitagorcjcisu imali i pravilakoja sei ne moguzvatifilozofskima:ne trebase
iesti grah,ne
trebase Setatiglavnonulicom,ne trebase stajatinad odrezanim
noktima(ll)... No ta pmlila ne
iscrpllujupitagorejsku
nauku(zanimljivasu za povjesniaara
rcligijel).Teiko je reii koliki.jeurjecajna
uaen1a
pitagorejaca
imaosamPitagora,
a kolikokasnijipripadnici
Skole(npr.Filolaj).I Arisrolelu MF
radijegovorio pitagorejcima
negoo samomPitagori.
Pakadsekazcdaje ((Pitagora
mislio.....)
rrcbato
uzetivi!e u smisludasutakodrzalipitagorejci.
Navodnoie Pitaqom
kadje usledao
nekoqdovjeka
kako
va svos Dsa naredl

ier ie u niesovom skviianiu

znao qlas sv

plij4lq!ja.">merempsihoza!
ReligioznipreuorodPitagoreiaca
ozivio ic slaruideiu o ploii duscinienoi

enoiiistoci inalon smrtii

e bio
s oboza\
aniemDionizaloie ic u Criku
elo iz Trakiic ikoie
impskoqkultal orfizam.iebio viie relieiianeso lllozofiia madaie te2ioi_premaoant9i,4nu.
a
ukoliko se moze i nazvali lilozofijon. orfizam je bio i naain Zivota. a ne Dukakoz{loioSkaspckL-rlaciia
pajc u tom pogledupitaeorizam
bio iedanod nasljednika
afriikoq duha.
pokazuie
pitaqoreici
prvi
posvetili
Ari
da su se
matematicii unapriiediliie. a postosu bili odqoieniu
nioi. smatralisu niena nadelanadelimasvih stvari.Biii su jako inpresioniraniznaiajembrojevaza
svijel: sve stvari su brojive.a mnogemoZemoizraziti brojkom (odnosizmedudvije stvarisc moZe
izrazitipremanumeridkojproporciji),a iini se da ih je posebnozapanjiloda se i odnosilonovana liri
mogu izrazitinumeriiki (r'isinatonazavisiod broja od dul.jineZice!)pa.iemoguie da se intervalina
ljestvici izraze razlomcirnabroja. Ba3 kao ito ic harmoniia elazbezavisnaod broja tako ic ilamslfja
kozmosa.
Dok su milctski koanolozi govorili o sukobusuprotlosli u sverniru.pilagorejskoprouiavanjeelazbg
lako ih ie moqlonavestida rieienieproblemasukobanaduu konceptubro-ia smatralisu da su elementi
ieva elementisveeabivstvuiuicsaj da ie ditavonebo harmoniiai br!i. Dok je Anaksimandar
svc
je
izvodio iz beskonatnogili neogranidenog,
pojnlom
povezivao
Pihgora s tim
pojam granicekoia daie
oblik ncosraniienom:eranicaie uskladivanie a rczultatic hamlopiia.flo oni se nisu zaCovoljili
islicanjernznaiajneuloge brojevau svemiru.\'ei su otisli daljc i objalili da stvariijesu brojevi.'lo
uaenje nije lako za razumjeti, no iAristotel sugeriranjihovo shvaianje brojeva kao parno, nepamo i
prostorno(todkale 1, linija.ic2, povrsinaje 3, a 4 je avrstotlo). Stogarcii da su svestvaribrojeviznaii
reii da se sva tijela sastojeod toaakailijedinica u prostorukojc zajednoiine brojI Da su pitagorejcina
tal raiin shvataii brojeve ukazuje TETRAKTIS
figr.rrakoju su dr2ali svetom (ona pokazuje da J0
predstavljazbroj brojeva 1,2,3.,1.
a ako podenrood 1 i doda.jcmonepamebrojeveu obliku CNO\,IONA
dobil ieno kvadratnebrojeve(gnomonjc geometrijskafigura sa pravjnl kulom kojcnr sc kvadrati pravi
kut pretvarajuu veii). Oni korisle te figuralnebrojeve injihovo polezivanlr s Bcollerrrlumnam
pokazu.leda su shvaialj stvari kao broieve.a ne samo kao neito broiivo Prerijeli su svoje Datematidke
pojnove u poredakmaterijainestvarnosti.Kombinacijomtih velitina pokazujuda su toike. linije i
polrline stvarnejcdirlicekoje saainjalajusva tijela u prirodi A SVAKO \IAl ER]JALNOTIJELO JI:
]ZRAZ BRO.TA1 Jt]It ONO. KAO .[IVRTI,
L] NlZi]. r\'AST.\]E II ] KONSTITUTIV}IA
EI-EMF]N'fA.
Prema njima. ogranjaenkozmos ili svijet je okruzen neograniienimili bezgranidnimkozmosonl
(zrakom)kojcg onaj Prvi udile. Slogastvarioqraniaeno{kozmosanisll dislo oqraniienievci sadric i
iednu miesavinu neoqraniienog.Smatrali su cla broievi saiiniava-iu-ed!Sl!- 4fk! !c !!r_fi9!!f!sf!.al!f
Dodatnoobjainjenicsc nalaziu torlc
blojevi istvari parno-teslneoqraniaer@

lto pami gnomoni duvaju utwden kvadratni oblik (ograniien), a neparni gnomoni daju neprekidno
promjenjiv pravokutni oblik (neograniien).I to se moze manje viSeprihvatiti, ali... oni su objavljivali da
je rjendanje5, jer je 5 zbroj 3 (mulki broj t i : (2enskr).
Zivot je 6. I lsf'rkostim fantaslienirrr
elementima
dnfrinosnralemaliLr
oni .u Jili znacajan
Poznavanjepitagorova pouika susreie se joS u sumenanskimproraiunima. No ovi su preili pr-rke
aritmetiko geomelrijske iinjenica tako da su ih preradili u deduktivnj sustav i obuhvatili veii dio
huklidovih krjiga. s time Sto se njihova teorija o proporciji nije mogla primijeniti na neizmjerljive
velidine(teorija koja to uspjelarijeSitij nastalau Akademiji pod IrLrdoksom).
Pitagorejcisu znali da je zemlja sfera i da nije srediite svemira lca da se planetezaiedno sa Suncem
okleiu oko sredisnievatre (kojaje identificirana sa brojem 1). Kozmos udiSezrak iz bezqranidnemase
Ar'istoteltvrdi da oni :risu negirali
lzvan niega.a za zrak se kaZeda predstarliaono neoqraniieno.
pojare
vcc
iz
projzvcljnih
razlog:!
da
bi
objasni)i
sasvim
Ug)avnom,dali su slazbenai
3eocenirizam
predstavliali
su reLigiozno Lrdm2enje.imali uienie o seobu dusa i
lnatematidka istfazivania,
metatiziku
tezili
u
neko-i
mjerj otrqnuti se od materiializmanilecana. No oni su
itako
su
natematiiku
lram interesantnizato ier su utigcali i na Platona po oitaniu shvaiania duie (on je vjerojatno od njih
posudiodoktrinu o trostr'ukojprirodi duiel) Oni su svakakobili inpresionirani va2noliu du3ei nienim
prnvilnimnieeovanient.
a to -ie bilo PlatonovonaivaZniieuvierenie.U jedmr ruku su bili materijalist
(nraierijalizaciia
brojero). a u druguidea|sti(idealizacija
stvamosli).

IIER4.KLIT
Bio je glqskllkjq(,
melankoliian iovjek koji je Zivio usanljeno i klonio se ljudi preziruii
higijenal)govorecida je vciina ljudi hrdava.
obiinu gomilu,a i znanrenite
ljudeiz proslosti(cerebralna
Homerabi trcbaloisibati,a mnogoznanslvo
ne udi umnostiinaaebi nauiilo Ilesiodai Pitagorukojije
sl\orio svojuvlastilumudrost prijevaru.lnaie inventivandedko:Lijednicikoji sijeku.pale i ne svc
naiine muie bolesnikai joi trazenagradu,ne smijuje dobitijer iine islo ito i bolesli.('e1,ickse naziva
(ljeliriosljnlpred bozanslloDrbai kao i diicte preti iovlekom.Henklil je poStova.r
mislcrte. a njegov
usprkosreligioznom.jezikukojim se sanrsluzio.Slil izrazavania
mu
stavprcmaboqu ie bio panteistidki
pa
(Mradni),
pa
i
n.idimak
a
izgleda
da
se
namjerno
talvim
Daainorn
rnraaan
otud
sluzro
izrazavania
ic
j
medu njegovim fragnrenlimarlalazimoi: <Priroda se trtIi sh ivdli\ Mnogima e poznatpo slavnoj izreci
koja n'ruse pripisuje makar nije njegova (r(.\r,cleie).) i ta ie izreka sve ito ljudi znaju o njemu. No njje
Di ta izieka niti koliko kliva jer pokazuje odredeni aspckt njegova udenja, a slazc sc sa njegovom
h'rdnjom da ne mozemodvaput stupiii u islu riieku koju pol\rduiu Plalon iArisl()1!'l koji veli dar
llerallit ima uienjc da su s\,estlari u krelaniui da nilta niie poslojanoMedutim,proglalenjcpromjene
sroi Lolos. a itaukanru kulminira
rrijeiak ni nl-jznaiajnijistar njegovefilozotljeici HeraklilnaqlaSara
i razlike u iedinsn'u.I dok Je Anaksinrandafdrzao borbu
u shvaianiuiedinstvau rnnoStvenosti
suprotnostineaim izgred[iaki Stokvari iist(rcujednog (suprotiroslisu postavljenetako clazadirujedna u
niie mrlia na iedinstvuJednogvei ie
drugui plaaajukaznuzc taj crn nepra\de) kod Heraklitasuprotpost
od bitnog znadaiaza bivstvovanie Jednoe ier ono postoii samo u napetostisuprotnosli! Stvamost ie
pe bi bilo nidepa.nropalebi sve stvariier su nadiricne
iednoier takoLoqos[ize! Da nemasuprotnosti
otl suorotnosti.A 10ljudi ne razumiju - kako se ono Stoje u sebiprolivno moZeslagalisa slrminrsobom:
poputono!:kod luka i strilelc.Stvarnoslie iedpo.ili u isto vriicmei ppoltvo ito ne
1()jeuskladivanje
vec nrLzrro:
lllora biti istostu razLici.idcntitetu fazlicil AIi sto ie icdno u mnoslvu?Za
sludainoa6u
lleraklila. kao i za stoike poslije njegr koji su taj pojam rll njega preuzeli,lc je VATRA. Neki
vatrusamoda bi se razlikovaood Talesai drugihjonjana.ntt on jc imaodrugj
daje odabrac,
sugeriraju
razlog za ta.i odabir, a slaZe se s osnovrom millju njegove filozohje: vatra zivi troScii. paleii i
preobrazavaiuii
sebeu druqetvari - iz ntpozinestvari ona ih Iniienjau sebe.nienu srmoopstoicni
ntisao
zil!'isiod te borbc r niFetosti.Bcz materijalneopskbe vatra bi se ugasilaitu se lidj Lrsnovna
n.lerorc filozofile L! orr'ccsupalientai qaieniavatre on razlikuierrut nagoreinadolie':kad se vatra
pretl,arase tt z!-nrl.iu
i lote ntl
rhina i zguinjaranienr
seprel\()li u vodu.a kad se slegrre
zeusn.'postaje
nadoljc.Zatim se zcnrll:rod sebctopi i iz njc izlazr!oda. x iz ove sle oslalo.jefon golovos\e svodl nil
stvar u svijctdl Tunliraite pojmom mjcfe l.\ir/e|le i?.'iti)
isparavanje
iz nrora put nagore.Postoiana

iira vatrakojd ses mje/ompali i s mjerontga-si):> akovatmi uzmestvaripreobraiajuiiih paljenjemu

sebe,onaih istomnjerom i daje.Cinjenicamjereobjalnjenajepaljenjemi gaienjemvatreujednakom
razmjeru i ravnotezomputova nagore i nadolje ito tvori ono Sto Heraklit naziva skrivenom
uskladenosdu
slijela koja je premanjemubolja od otkivene. JednoJe isto sa svojim razlititostima,a
samerazliditostisujedno,odnosnorazliditividicijednog!Nijedanod tih vidika,putovi nagore/nadolje
nemogunestatijer kad bi oni nestaliondaniti iednoviSene bi postojalo.Ta nerazdvoj
ivostsuprolnosti,
bitni karakterrazliiitih momenata
seu izrecidaje put nagorei put nadoljeJedante isti.
JednogispoLjava
uDobroi zlojesujedno>;(Nloreje najaistija
To vo.li i izvjesnom
relativizmu:
i najprljavija
voda)..
Nledutim,
u Jednom
susvenapetosti
pomirene.
a sverazlikeuskladene:
bogujesvclijepoiprevedno,
ali
jedno
ljudi
dlze losim a drugo dobrim i pravednim.TO JE NEIZBJIZ,,\N ZAKLJLTa-\K
PANTEISTICKEFILOZOFIJE:SVE .lE OPR{\'D.\NO StrB SPEIIE AITERNITAI lS (POI)
ViD]KOM VJECNOSTI SPINOZA).
Heraklilgovorio Jednom
bogje sveopiizakonintanenlan
kaoo Bogui kaoL)mudrom,
slrm slvariDa.
q
t
\
d
f
l
(
'
o
r
t
e
l
.
'
r
z r k o rl , ' , r p o r e z u isc\ e
r m i e m o n r e nt 'r, go p c c tu n r i Lr . r e n ur e b al e T i l r .
u t<.|rnJr"
um i sviietu dovjekuje vatrcnielemenrDuie selrebaiuizdjaiiz svi-icta
spavaiuice
do s\.iielabudnog
(za1edniikog
svijetarniiljcnjaiuna) i lu sepLlkazuje
daje miSljenjc
Ileraklitov
l,ogos.U s\jjelupostoji
jedanimanentan
zakoni um,a ljudskibi zakonilrebalibili njegovoutjelovljenje
(makari nesavrseno)
Naglasavanjem
sveopieg zakonai dovjekovasudjelovanjau umu Hcraklit je pomoga.rutrti pul
univerzalistiakim
iclealimastoiike filozoirje koji su svoju kozmoiogiiuposudili od njcga.Na kraju
obrazlaze
Copleslon:
ne postojiaistostatiaan
materijalan
univerzum.
a kadbi ibio. ne bismoga mogli
pojmiti buduii da mu nikadane Lrimogli mzotlriti nikakvuf'unkciju bcz Tivota,bez
facionalno
promjena,
bezrazvoja to bi bilanekavrstaprvobitnog
kaosa.

ELI]JSKASKI]I-A
PAITNIFNII)
Pretposia\i]^sc da i! osDi\ai elejsle Skoiebio KsenoJan.
ncJbuduii di Demanikak|og dokaza
da je ovaj ikada bio u F-lcju.dr2imoga za pokrovileliate skole(Stone zaiuLluieier je eljska ikola
i1o\aj inla izrekekoje podrzavajulu nisao). Ksenolan
a\rslo drzalaideje o nepokrenutom
JednoDr.
qraka
napada
antropomorfilabozapsl\a.a na rnieslopostoieaihboqova on Doslil\lia iednoq bopa:
naivecegmedubogovimai l.judimakoji sDlrinicima
nije slidanni u obliku ni u orisli.ulijek boravina
istorr mjestu.ne krcie sc uopic nili n)u krclaDjedolikuje.Aristotelu Mt govo.i da je Kscnofnn,
promatrajucicjelinu svcnira rekaodaj9-191!1qleg.U totn je srnisluon monist (prijc nego ntonoteist.jer
je lo bilo neuobiaajeno
za staruGrdku).
Praviie osnivai eleiskelkole Parmenidiz Eleiekoii se rodio kajen 6. sl. pne.i koii ic naainiozakone
sl'om rodnom gradu, a navodnoje pno bio pitagorcjacda bi to kasnije napustio radi svoje ijlozoiije.
Premanjemu. biie JEST. te ie iedno. llastaianie ili pJomienaiest prj,vid.Zasto? AKO NESTO
NASTAJE.ONDA NASTAJE ILI IZ BICA ILI IZ NEBICA. AKO IZ BICA. ONDA VEC JEST I I]
l ( ' \ l S l I C A J I r N l - \ { 5 I A J F , A A K ( ) L 1 N l l } l ( . \ . O \ D A J l - ) |' \ l i I A . l l R t . / N l \ l n - N I Sl . \
\ L \ A 5 I \ I I S I O ( . I AJ L N A S I A . I A N J TP I { J \ I D B K , I - I I - D N OJ F 5 I . M N I ] Z I I \ A ] L S I P R J V I I )
Na osno!i ovog. on jako inzistirana radikalnonllazlikovanjuputa istine i puta mlijenja/rjertrlanja
prtagc'rejaca
CJ\1r
ne!i!. 10!Balnuopio:t k:l. kod Plolono\Jrirzlikovanja
koiim iludira na kozrrolcrgiju
i
aniuiednefilozofijeu prilogdruge.Pa:o(lbacuiei pit.rgoriz.rnr
znanjai mijenjarei se tu radj o Lxlbaci\
ikretanjaiuvodi iasnrrR\ZLIKOVANJD
svakufilc'zofijukoja se slazes o\oll) u Llopuitlnjuprc,rrjene
je osobitznaaaju p]alonizmlr(<1,)r
razlikovanje
dobilo
t.l14AI OSJETII,A.ISTINI I POJ..\\[l lslo
(lo
ovai Lrvodiraziikukoja ac postatileDreljnaloslavka
nrorabili u svakomidealizmul).I poredtoga
ide.rlizrna.niega ne zovemo rdealistompreobraiatiPamrenidau nekog objektivnogid(-alislu19.
a iz nesiranlapromjenane slijedi da .Jcdnojest idejal I)a 1c to
stoljetaznadipoainrtianakronizam.
Pan'nenid
lekao to bi vc6 Aristoteli Platonzapazilii leSkoda bi Sokratpronaiaoprvog lrezvenog
lilozof'au Anaksagorisa njeeovimpolmonrumi iliNousa.Parmenidne rldi 1udistinkcijuirnedu uma i

osjetila da bi uspostavio ideaiistidki susta! vei sustav monistiakos mate ializma! fulo,A!q !1S&
poimiti stvamost.aLisanlomateriialnu
stvarlosl=> materiializaml
pna
(Ono
\eljka lvrdniaier
Pannepidova
icsl (id esl) inerrosuie ie da niie,. SantoniStane moze biti
predmetgovora i milljenjajer govorili o Diaenuznadine gorr:rriti.a misliti o niaemuznaaine misliti_
Bice/ono lto je bilo prvo, nije bilo prvo sarlo moguie (er bi moglo da bude, dakie nije, a iz nista nije
nista), a zatim postojeie, negoje ono uvijek postojalo ili todnije, ono jesrl Stoga,ono ne nastaieniti iz
bi6a niti iz nebiie vei jestl A poSto ro mora vrijediti za sve bivslvujuie, nista nikada ne nastaie.
Promjena nastajanjei kretanjenisu moguai! A kako jestl Jest nestvorcnoi neprolazno,cijelo, jedno i
nepokrenuto i ne bez dovrsenja. Cijelo/potpuno: ako nije jedno nego podijeljeno onda mora biti
podijeljenoneaimdrugatijirnod sebe.Ali brte ne moZetltl ooa
er poredbita
pena nideEdrusoqiNe nro:e mu nistani biti dodanojer bi i to dodlno i samobilo bicel Sliino lomeje
nepokrenuto
i nefrekidroler su ketanie i prontjenaiskljuienikao oblici postoiania.
Pa kakvo je biie? Cili se da ga shvaia kao marerijalnojer.|ebeskonaanoza njega moralo imati znaienie
neodredenoga-a biie kao stvarnoje biie i odredenoi nc moZebiti zamiSljenokao neStoto se rasprostire
praznimproslorom.ONO JE VRIMENSKI NEOGR-{NICENO.ALI PROSTORNOOGRANIaENO!
Sto viSeono je jcdnakLrstvarnou svirnpravcimai stogaje plosnogohlika(jer ovdjc ne smijc biti manje
negotamo).
Pd krko bi mogao ziimislilibiae kao ploSn,rlko nije materijalnolStogaje Barnct u prrvu kad veli:
zn\isi od njegovog
"Pam)enidnije kao Stosu Dekigolorili otacidealizma,naproliv.iilr\ rnalerijallzam
videnjastvarnosljl'No neki se trudedokazorida je bio idealistjer sc drzaotemclineleze idealizmada
se apsolutna
stvamosl,aijaje rnanifestaciJo
svijer,sastojiu misljenjurli u pojmo\ima.
lako izgleda da je Parmerlidbio materi;alisr,ipak u njcgovoj filozotiji postoji jedna nepomirljiva
prolurjednostjer on u svojoj ntisli nosi Tamelke idealizrna ili mu bar poslavlja polazisnu toiku.
DEMOKRIT nu ie uzeo tezu o neunistivosti matedje. ali ipak rumatio promjenu katr posljedicu
sakupljadairazdvajanjanepropadljivih
iesticamaterije.PLATON mu ie uzeotezuu ncprrrmieniirost
biia i iziednaaiobiaekoie biva sa postoieiorni obiektivnomidciom Ll tom sc smishrPanneni.lnnziva
rrcem idealizmc u strislu da.je prri reiiki iJcalisl us\'ojionjcgovl kljutnu poslavkui da ju je
inlelpretiraosa idcrlistiikog slajaliila .,\1r.r rraterijalistipoput Dcmc,kritasu bili qegrrva zhkonska
djccal :))
HERAKLI'I ie u svoioiteorijio sveopiemtoku stavionaglasak
na nastajanje.
alr n( pL,citenupurpuno!
iskljuiivaniabiia (akrr ito bi lvrdio da inre postajanja,
ali nidegaato postaje).on.je snarraodr je
jedrlog.
Parmenids druge stranetvrdi bi6c eak i po cijenu
FrrrmJenasuilinski znaaajnaza postojanic
ilcgova iskljuaivanjanastlanja: osietilanam govore da posloii promlcna.no istinu ne rra2imou
osletilinl'J
p|iinieredriiu te7-Djjr
ncq(,\i um(d Kod n-iihCvoiicenalirzinro
rezDjeda sc naslasipromjenai
leZnieda sc naglasibiDelTendencijuda te lezepomiripokazujePlalonk.rnrbiniranient
oDoSrojc rstinito
u svakoj-UsvajaPanrenidovoraziikovanje
osjetilai uma smatrajucida os.jetilna
stvamostinisu objekti
istinskog znanja. da ne posjeduju neophodnu postojanost buduci da sri polozni ncprestanom
heraklitskomtoku. Predmctiznanja postojanisu ivjeiiti kao Pannenidovobiie, s tim ito nisu
rnaterijalni vei idcalni i subzistenhri tc hi.jcrarhijski urcdeni, aiji vrh prcdsravlja idcja Dobra.
ARISTOTELdaljerazraduje
tu sintezusa miilju daje biceu ka.jnjemsmislubog (nisao misli).a kadje
.ijet o naterijalnonlsvijetu.onje podloZanp|omjeni.RazrjeiavaParnrcnidovu
dilemuisticar{errr
pojam
porellcijalnosti
I'armenidje obja\'ioda biae ili Jcdno.iesl.
rli llelis (njegovLrdenil)nijc prjh!,atioto nriSlienje:
ako je
biie konaino onda prcko njegamora biti riSla, a bite mora biti ohuZeno tinr (niSiar. a ako je biie
ograniienoniaim ondajc bcskonaanol
ArisloIclnan veli da je Melis shvataobiie kao materijalno.no
Siurplicijenavodi liagmentkoji pokazuteda ovaj nije Jednodr2aotjelesnimrr...ako bi bilo. bilo bi
jeclno.a buduiijedno.nc smijeinlati nikakvorilelo..rAli. za to se sna{faviSeda je alu(lifaona Zcnona
koli je slidnim .lrgumentomdokazivaoprotir postojanjapitagorcjskelcdinice(dr Jc inr.l. tntla bi
diiclolc) e ne o o;rrmenr,ltskonl
Jednonr.

ZENON (rodenoko 189.stareere)

Iz Eleje, dobro poznat kao tvorac domiSliatih argumenataza dokazivanje nemoguanostiketanja,
kakav je npr. patade'kso A.hiljui komjaii. Izgledada je bio samo domisljataovjek koji je volio
i imao i rrlo ozbi)jnenamjerete je razumijevanje
njegovih
zbunjiratiljude,no onje osim domisljalosti
zagonetki bitno da se shvati karakter njegove namjere. Pamenidov je udenik te ga se u tom smislu
razumijeva.jer su njegovi d(rkazi usmjereni obrani uditeljerih shvacanja. Parmenid ie pobiiao
nmoltvenostizia./ljlriuiida su Dromienai kelanie privid. a buduaida su te iinienice bile evidenlne
lakav ie sla! izazi\,aopodsmjieh.Zepon riie htio da to bude smjieSnooa ie usmieriosvojedokaze
pokaziraniu na nerie5ivepoteikoce pitagoreiskoepluralizma pa da dak i u pluralistidko_i
teoriii pokaZe
da proniena i kretanienisu moguii. Njegovi su argumentibili zamiiljeii lako da pobiju Parmenidov
oponenteI'itagorejce.losjetljivinr
reductiones
ad absurdum,
dcmus!jedoaii Plalonu svotnParmcnidu.
a) Dokazi protiv pitagorcjskog pluralizma

Pitagorejcisu pfelpostavilida je st!anrostsastavliena

od jedinica.One irnajuili nemiju reliainu.
je
imaju,
ce
da
djeljiva.jrr ie
Ako
onda npr. linija. buduci
saslrlljenaod.ieJinica,bili beskonaano
jcdinice.ma ko)ikodalekorili u dijeijenju.idalje imali veliainui biti dleljive.A u istomae sluiaju
ta linija biti i beskonadno
vclikabuduaidaje sasta\ljena
od beskonaanog
brojatijcla daklc,i sYeu
jedinicc
slijelLlmora biti beskonainoveliko po tom principu.A ukoliko
nemajuveliiine ondr ju
ncmr ni svenrrr.dakle.s!enrirje beskL)naano
malr.crgo,sveje u svijetubaskonaano
lT)aleno.
je
vcjiko ili bcskonaen
TLrsu pitagorejcisuoieni sa dilenom: ili
sve u svemirubeskona0no
malo. Zenonje postigaoovo: ako pitagorejcimisle da jc hipolezao .lednomapsurdnasada.ie
jednako
pokrzino da suprcinahipotezadaje
smijesnezakljuakel

2. Ako postojjnnostvo.trebareci koliko je to mnoitvo slvaritrebajubiti brojivc.jer ako nisu,

kako mogu postoiati?S drugestrane,one ne mogu biti brojive-ierie iznechrbilo koje dvije odredene
j c d i n i c eu v i j e kb r t ii d r u g a l e d i n i c a ( k a c r i t o j e i l i n i i e b e s k o n a a n o d j e l j i v a ) . \ l i . n e l a z L r mdnao
je,DnosivokoDaano
po brojur bcskonainopo bloju!
L Da li mjeraTitaproizvodizvuk kad sc prosjpan:rzemliu'lDa. Ali, da lijedno zrno?Ne Ako pak
dijelori ne proizvrrde
zvuk pri padu-kakoc'ielinaiz:izivazvtrkkadcjelinuiine dijelovrI
b) Argumenli protiv pitagorrejskoguacnjao prosloru

Pirmenid ie poricao postojanje priznog proslora, Sio Zenon podupire svodenjem suprotnog
gledi!1ana apsurd.
PrctpostavimL)
di postojiprostoru kojelnse nalazestvaii. lo le on niita. ondas1\arine rlogu hiti tr
njemu.Ako je nesto.i on c'esam biti u prostoru.a ilaj prosloru prostoru,a i taj prostoritaku u
beskonaanost,
a 1ojc apsurd.Stvari stoganisu ni u ptostoruni u praznini paje Parmenidbio u pravu
kad je negiraopostojanjepraznine.
l.

c) Argumenti koji se odnosena kretanje su njegovi najb,-rljiargumenti,a tu lokazuj da je

kretanjekoje je Pannenidnegiraojednako nemoguie i premapluralistitkoj teoriJr
prijeaibeskonacan
broj
Trebamprijecistadion.Da bi to uiinio moranr-premapitagorejcirna,
ioaakau konaanom\ren)enu(ukolikoielim u,.pie prijeai.rnoram10nekadudiniti).A kako da
priicdem beskonadanbroj toaakau konadnomvrcmcnu'l Ne mogu.

kornjadi.a u ,,rijenrck:rd
.\hil r konriaarse naljeiu u trianju.Ahilje dobriainapx dajepredntrst
loake,ma koliko kratke.I toko
or)stipnctano gdjeje komjada.onaje ve6 odnakla do shjedeae
alijene
ntoZe
dostici- pod pretpostavkom.
urredoglcdT.rkose olaj slalnopribliiavakomjadi.
od Lreskonainog
broja t,rirk.r jer bi ondaAhil mrrr.lopriieaibcskonaan
.ieduiina saslayljena

razdaljinu. Sroga:makai pitagorejci tvrde kretanje,oni ga iine emoguiim na osllo!.i llastitog

uaenjajer iz ovog proizlazida se sporiiikeie istombrzinomkao i br)i.
3. Strijela koja se kreie. Pren,apitagorejcima,ona bi trebala zauzeti neki poloZaj u prostoru,ali
zauzetinekj polozaj u prostoruznaii biti u mirovanju. Stogastrijela koja leti ust\ ari miruje. a to
je kontradikcrja.

4. lri niza tijeli. Ovaj dokaz nam jc poznatpreko Aristotela.a Ross veli da ga.je teSkopralitj
dijelom zbog dvosmislenogjezika kojim se koristi Aristotel. a dijelom zbog nesigumost
pravilnogaitanja.Postavljena
su 3 nizatr.jele:
A miruje,B iC se keau u supfotnimpravcima.Na
,+
kaju ie auzeli isli polozaj.No. B Je proslo niza A. a C je prosaosve B => B ic lrebaloupola
manje\remcnaod C da bi dosliglikonaaanpolozaj.Ako uznremoda vdjeme1ihprolaskamora
daje polovina:rekogvremenajednaki crjelomlom
biti jednako onda dolazimodo zakl1Daka
vremenu.Vcaina tumadadanassmJlra da ovaj dokaz ima isto usmjerenjekao i ostali (pobijanje
pitagorejske
postavkeo jedinicamaprostora).jerpremapretpostavci
o najmanjinrjedinicama
jcdinica).
nije moguic dr bi nastupiokajnji polozaitijela (beskonainosl

Iz svegaor'ogazakljuiujemo Zcnonovostaialiite:
=. sl\arDosljc puDai clieli (plerun)),potpunikonliDuuD,i krclanjeDr.t<
nroqur!
pamenidskogmoniznla
= sl\arira posljedicanjego|e drjalektikenije u uspostavljanju
koliLou pokazivanju
da.ienuznodopustitipojamLrkonlinuiranom
kvantilehr
lliejci:
=
=
=
=
=

poriaustvarnost
ikelanja
m1noStvenosti
postrli jednonaielo:BICE, koic ie nepoketnoimillerijalno
nc negirajuda osjetilimaopa2inrokrctanjei mnoil!o. ali izjavljuju(laje to obnlina
a ono pokaz,uie
da nena prorljcnr-.hetanjai mnoslva
istiDskohite setrazi miSljenjerr.
priie
niib
Teletrtkritijednonadeloslijela ka.)i filozofi

i Mnoiinu?
nlnoilvenoslse pokazujepaje pitanjekakopomilitiJeclno
A) Heraklitje1()pokusrorijeliti prekoudenjaojedinstvuu razlici
BJ Pitagorcjci
su prih!atiLimnoSlvopo ciienuiskliuienjajednog
C) Elejcisu potvrdili.lednouz iskljudenje
mnoitva
Ipak.ne moguse ffihva(iti !e krajniostivei zadovoljenja
ln('rajudt biti i Jcdnoi MnoZinr.Z,r kraj: rani
predsokato\ci Disufanleislinegomonislr.
=

POSRIDNICI

EMPEDOKI-']
gradaAgrigenta.sudjelovaou politidkomZivotusvogcradr.a dini
Je bio gradaninsicilijanskog
se da je tanrobio \oda demokatskeslranlie.Kasnijesu se protcglcFfiae da je bio alrobnjak.a
rasprava.Snrrlmu Je poslala
navodnoic bilr ;slieraniz pitagorlskrhredovazbog kradePilagorir'rih
popiltepnia l].r!odnoje
s k o i i ou r u l k a nF t n ek a k ob i n a \ c o l i u d e d a ! e r u j u d a j e o l i S a o n a n e b
da ga zatotrchaitovati kao boga.no nrzalost.to niic proSloJerje na nrbu vulkanaoslavic,sandalu
No drugi navodi l\'rde suprotno.Or1ne stvaranovu filozofiju vcc nastoji spojiti i pomlrili miSljenja
prethodnika.
Pannenidjesmatraoda biierjestidaje malerijalnopa lmpedok]o usvaiato miSlicnjei
tcrnelinutezu da biie ne noze nastatiili propastiier biie ne rnoZenastatiiz nebjie.-lvar ie bez
poietka i kaia. trnl ie neuniltiva.No. proniicnaje iinienica koia se ne mo2c poreci rrr ir- nieno
odbacivaniekao iluzije postalo neodrZivote ie trebalo naii put izmcdu iinienice krctania i
To pomircnjeEnrpedL,llc)
Parmeprdor
UgL'iia koic nc !oznaie pronrienu.
ic po\usaoiz\L'slrnaaelon

da stvari kao cieline nastaiui

nam Dokazuieisk
da su sastar
li
od
materiialnih desticakoje su neuniitive. Iako su prijaSnji filozofi (npr. jonjani) mislili da je mogui
prijelazjedne tvafi u drugu (vatra u vodu). Empedoklonegiratu moguinosr vei tvrdi da p9gqj91!
osnovneivieditc tvari ili elementa:ZEMLJA. ZRAK. VATLI\ I VODA. O niima ne govorikao o
elementimanego kao o korijenimasvega:4 vrstetvari su nepromienjive
ikonadne desticekoje
svoiim niieSanjem formiraju konkretne stvari kozmosa.Stvari nastaiu miieianjem. a orestaiubiti
razdvaiarjem elemenatadok oni sami niti nastaju niti nestaju :> u tom se smislu on naziva
posrednikom izmedu Parmenidovasustava i evidencije osjetilat uskladivanjem materijalistiikog
stavas ainjenicompromjene.On je i postuliraoi neke aktivne sile kako bi objasnioku2no ketanje
priroder Ljubav i MrZnju. Usprkos njihovim nazilima. on ih je shvatiokao materijalne- Ljubav je
ono Stospajadestice,lelementai od njih gradisloZenespojeve.a Mr2nja ih razdrajaiomogu6uje
prestanakbivovanja stvari. Prenla njemu. razvoj sviieta ie kruzan Drocesu tom smislu da Drolazi
kroz periodiine cikluse. Na podetku ciklusa svi su elementi pomijelani, da bi kasnijc fomrirali
konkretncstvarikoje poznajemo.
Pno.je sve pod upravljaikomsagomLjubavi.a cjelinase naziva
je
<blaZenibogr. Mtnja
na kraju ove sfereikad prodreu cjelinuzapodinjetok razdvajanja.
Kada
razdvajanjepostanepotpuno Mr2nja vlada neograniienoi ljubav je izgnana.a onda opet zapoaioje
vladavina Ljubavi te se nastavljataj razvo-j,bez poietka i kraja. Aristotel prinrjeiLrjeda Empedoklo
nije radio razlikn izmedu miSljenjai opaZanja.Njcgo\.u teoriju o opa2anjaizlaie platon u'funeiu
prilikom osjetnogopa2anja
dolazido susretaelemcnala
u namaislidnih elementaizvannas(sliino
se slidnimspoznaje).
Svc stvariisDuStaiu
izluaevinekoie ulazeu osielneorsaneako su niihovepore
odqovaraiuae
veliaineitako dolazi do opaZania.
Nije uspioob.jasnilikako se odyija matcrijalni
ciklidanrazvitakprirodci umjestologaje pribjegaolnirololkimsilanraLjubavii N4rZnje,
pa jc takcr
ostavljcnoAnaksagorida uvedepoianlLlnlakao pwobitnoguzrokarazvilkastijeia

ANAKSACiORA
Se rodio u Klazomeniu Maloj Aziji oko 500. g. pne..a bio je prvi lilozol koji se nastaniou
Ateni, gradukojijc kasnijepostaosredislefilozofskogprouiavanja.Bio ie optuzenza bezbostvoi
rnt-dizcrr
zelllslvo
uaavaoda ic Sunoeusiian
a da ic N1ieseo
naainienod zcmljc.Bio ie osuden.a iz zatvoraga_icizbavionjegovudenikPeriklo.Ondasepovukao
u Joniju inaselio u okolico Mileta ilamo \jerojatnoosnovaosvoju Skolu.Tamo su nlu i podigli
spomenik islavili godilnjicu njegove smrri kao ikolski praznik. lJsygjjq_jgfu11911i!9yg_gglig_.o
n e p r o m i ervostr
repromJenj
n i i v o blcc
s ti ci r Ir A
b
nzunritr\L'\ti
r : r r i!39-!l!lrcq9!Lo.
_ I " nI m p 5 d o k l oali
a l i se s niim ne slaZeda su kajnje
! ! I : t i r u , t i tly,ltt

sjr!lL!e:(1_ loJ!_o.ggg,vqraly.1
eremenTrma.
;i"e{,q@lreg"-r
inr r\lc.
r"dG!sir@!il--,f
Gl rratr\nu
c9G,-t.T;.
SgllrIc
)cJ trc'-!s)l j.l-o-lolrcJutc k\d
"ri dko
dijclo!r Lro icj(litdis:Lo-:nol"l.p
r ncrzredenolnFr:
prcrs,/enr
zlarnupolugu.J.,bir:m
) diiel.r

;m;l;l[;,,

t;,

ni"',.,I""t'ii"i.

r;,rilr;;"il;;poQ"-il;iiff-.iiiiiw;-i-""i

."

pd tom povezanina takavnadindajedna vrstadjeliia prevladava

pa na osnovitoga icijela slvar
dobivasvoj naziv..
On jc zastupaouienje da je u svemudjo svegaoaito zbog toga ito nije vidio kako bi objasnio
dinjenicu prornjene.Sve do ovdje njegova filozolta predstavljavarijantu Empedoklovatumaienja i
preradu Pamrenidovaudenja i ne posjedujenikakve poscbnovrijedne oblike. Ali kad dodemo do
problemasile koja jc odgovornaza oblikovanjestvari iz prvobitnemase,onda dolazimo do
Anaksagornogosobnogdop nosa hlozoliji- Umicsto [rnpedokloveLiubavi/Mr2nie.on uvodi
naaeloNousa ili Urna.On vladanad svimc Sroima duSui nad krutnin] ketaniem tako da ie tom
kretaniLr
dao poaetak.a iitav ie r.\oussebjsliian. On je beskrajan.
sarroopslojecj
i nije ponrijesan
nr
drugomstvarinegojejedansam za scbc.Ali. on o Nousugovoti uporabommaterijalnih
sa.jednom
izrazapa reli da ie on tanii od slih slvarii da zauzimaprosror.Na osnovurogaBarnetizjavljujeda
nikadanije uzdigaoiznadkoncepcijetjelesnog
se Anaksagora
naiela.Uiinio je llm distiiin od svih
drueih stvari. ali nikada njie dopro do ideie o ne!f419lfjd!qt!i4!4p!L
To se mo2e razunlieli
dinjenicomda je ideja o ncploslornosti
uma kasnijcshvaianjepa sc ne lreba zr njegareii claje
dogmatskimatcriialist.Naproti\'.on prvi uvodi duhqvnoiintelektualnon
razumietibitnurazlikuizmedutog naaelaitvari kolu qno oblikuicilj sta\,jiau pokJet.l,rm ie prisuran
[]

u svim Zivim stvarimai u svemuie isti. zato razlikeizmedubiia nisu poslir-dicabitnih razlik
potpuniiedielovadeNousa
izmeduniihovih duie neeoniihovihtiiela koia olakiavaiuili oteZavaiu
Nous ne trebazamiSliatikao stvaralaikumateriiu.ier ie matcrijavjeana.a ftrnkciiaNousaje dz
pokrene
r nloe koii seodvriau diielovima
iTmiie(rne
mase.
Sokat je bio razoaaran
spisanije naiiaona novu filozoliju, ali mi mr
kadaditanjemAnasagorinih
danasodajemopriznanjeStoje u grdkufilozofijuuveonaielo najveievainostiko.jeae u buduinos
donijetisiajneplodove.

ATON,lISTI

Osnivai .je LELIKIP iz Nljlcta iako su neki tvrdili da Leukip nikada nije postojao!Ipak gz
'feofrast
Arislotcl i
snralrajuosDivadematomistiakefilozoiije. Narrrdno je LeDkip bio ala
Parmenidove
lkole. a Diogenleli da je bio Zenonovudenik.Za djelaole ikole ne rnoTesc r)tvrdi
loaanautorpojedinihspisaizato nc moZemoodvojitiono StopripadaLeukipuod onoga5lo pripad
Demokitu. Atomistiaka filozofiia predslavliaIoqiaki razvjtak Empedoklo\c filozofiie. al
Empedoklove sile Ljubavi i MrZnje nestaiuu dosliednosprovedeno.jrnehanicisliikoi filozolti aji:
zavrini korak pokusavaiuizvesti upravo atomisti. PremaLeukipovom i Demokilo\.,m miSljenju.I
svemirupostoiibeskonaaan
broj nedicliivihiedinicakoie se nazivaiuatomi. r neonazr\i su ier sL
suviie mali da bi se dohvatiliosietilima.Oni se razlikujupo veliiini iobliku. ali ne posiedui
nikakw kvalitetu osim dvrsto6e.besLonadnisu po broiu i krecu se u praznom (n(rd (praznim)
Leukipmisli: prazninatlije tjelesna,alije islo toliko realnakao i tijelo).Kasniji pikurl'-ici
ie tnislit
pod utjecajemArijeve ideje o apsolutnojtezini i lakoii. da se svi alorni u pfaznini krciu nadolj
zhog sile teZc.Denokrit ie atomina pripisivlo veliiinu i oblik. ali ne i teZinu Nju k.rsnije,1oda
Epikurda bi raz-jasnio
kretan1e
atoma.PrenlaDenrokilu nemavrha ili dna u lraznini. r prematomc
nemani apsolutnogore ni dol.je.Pa je on tunlaaioketanje poredhomsa sunaevinrzrakamak(rje
skrecut.]mo amo ikad nemavictra.No. cjnttrdalje.Kalio god da su sc atomi ket,rli u pfaznon
prosloru!onr su se sudarali.nredusobnD
zapliralir lvorili Brupeatoma.Da taj se naiin 7a6eovrtlog i
poaeoje processtvaranjas\ijelit. Ll alomisliakojfi1. Se e pojavljujuEnrf'edolilo\esile )jubavi i
mrznje.ni Anaksagorinun) L!'ulip niic snatraonuZnimprelposlaviliilahru pokretnusilLr u
l.cukip ic snlallnodi se to sve dogad
atornisliakoj
se filozofiji kelanje sDralrikao samodostalno.
po snlislu i nuznosti,ali to ue zDaai i sludajno.kretanjejednostavnonc zahlijevr nikakvo
ob.jaadenje.
Time je LeLrkipbio zadoroljaninije tragaoni za kakvin ncpokrenulinpokretaiem
Lcukipovi i Demok tovi atomi su pilogorejskemonadeobdarenesvojstvinra parncnidovskog biaa
jer je svaki kao PamenidovoJedno.a koliko elementinastajuiz razliailihuredenjai polozaja,oni
su i naiik na pi{agorejskebrojeve. No. Leukip je odbacio pitagorejskoglediite o plosnom obliku
zemljete ju je zamiiljao poputAnaksimena dajc sLlinavaljku. Mehanicistiakistav kasnijojie
filozohji posluzitikao uvid u to da sc bogatst\osvijelau svim njegovimslaramane iroze svcstina
mehanidko
uzaiamnodielovanieatoma.

PREI]SOKRATSKAFILOZ')FUA

Grika se filozollja \ni oko problcnraJcdnogili m,rost\'ai lea u nJlranitjDrsladijjnr.rnoaa!.nr

pojamjedinstva;stvarise rrijenjajule more posl.ri^lincki zajednidkii leneljnj sul.sualkoji lc2i u
osnoviraznolikosti.Predsokalo\cisu sc hrvali sa problemonjednogi nuosl\n. ali tranis0 uspje
rijesiti.No to i nije prinarnacrla rarrihkozmologaicr sc oni fokusirajuprvensl\erona pitanjeod
iega je svijet u osnovisasta\,ljen?
BitDoje to da su oni odgovorna 10pitanjetraZiliu lllozolskor
filozohjaniie neki predstadijfilozolije.vei pn'i
duhu.a ne u mitoloSkjmmastarijanla.
Predsokratska
stadij:ona nmzdanije distafilozofiJa.
alijcst lllozoltja.

ll

SOKRATSKI PERIOD
Sofstika

Raniji graki filozofi su uglavnombili zainteresiraniza objek{ i u tom su interesupokuiali nai

krajnje poaelo svih stvari. No, naizmjeniinehipotezekoje su postavljalivodile su izrjesno
sk.pticizmu u odnosu na moguanoststjecanja pouzdanogznanja o temeljnoj prirodi s\ijeta. a
izlo2.-nisustavisu se medusohnoiskljuiivali. Ll doticajusa drugim kuliuramai cirilizaciian
postavljajuse sadadrugaiijapitanja.Sofistikasc razlikovalao sratijegrike filozofijeu predme
koJimse bavilaa njegi su saiinia\ali ao\'jek,civilizacijai ljudskiobidaji:onajc raspra\ljaJavisc (
mikokozmosu nego o DtalrokLrzmosu.
I dok je kozmologu svom prouda\aniurabjo empirilsk
deduktivnumetodu,sofistje iiao za tim da prikupimnoitlo pojedinadnih
dinjenica solisrisu bil
enciklopedisti
koji sLriz tih nagonrilaDih
dinjenicaizvladilizakljuike,teorijskeiprakriina.Njihov
je metodabila empiriiskoinduktirna.Ranagrika filozohjaje bila zainteresirana
za obiekli!nursrin
o svjjetu,a sofistjmanije bila prinarnarcZnjaka objeklivnojistini:njihovasvrhaje bila praklianai
ne spekulativna.Oni su postali instrumentiobrazovanjau grikim gradovima.a teZili su poduiavanj
vjeitini Zivljenja i upravljanjaZivotorr. Prvotnije cilj predsokatovacabilo iznalazenjeistile. dok je
cilj sofisla bilo podudavanjelPlutarh navodi da su sofisti lutajuii uditelji koji puruju od gradadc
grada i Da taj nadin prikupijaju iskusrva,a upuiuju ljude u rana podrudja - gramatika,tumaienj(
pjesnika,filozolija mitologije i religije. ali su sc iznad svegabavili poduiavanjem vjcsturereorikc
kojajc bila apsolutnoneophodna
za politiiki Zivot.U tome i nije bilo nideglolega,ali su oni ipe
doili na zao glasbuduii da sc ta vieitinago!orenjamoglaupotrijebitida bi se poduprlistaro!,ikoj
su mogli biti i Stetniza polis tj. Da slu2eiskljuaivonapredovanju
drZavnika.
To.je poscbnovlrje.lil
za njihovo udenjeo eristiciza koju se dr2ilo da uii ljudc kako da ono ncpravednoprikrTukac
pravedno.Isto tako, oni su putujuii rizrladili> mlade i da bi inr pokazalinistavllostpre,l^tko
kLrdeksa
morala.Starimaje to smetalo.a oz to oni su naplativalisvojapoduaavanja
St.)zil dndaini
griku nijc bilo u skldJusa obidaiiura.
Platonse groziolakvogobiiaja.i KseDofonlkize dlt sofis
govoreda bi var:li rodi sroje dobili. a da nisu nikomc od nikakvepomoci.No. oni su uiinili i
poneilo dobrog.Bili su panhele:risti
Stoje bilo bitro za ustrojgrdkihpolisa.i iokrenuli s paznj
mislilacaprena sarlomao\ ieku.kirLr
prijclrzDislupan
nlislecemi voljllomsubjektupa predsta!ljaJu
premaPlatonovimi Alijevim dostignuiimaOnloguia\'ajuiipoduiavanjc.sofislikajc ispunjava
neophodanzadataku poiitiikoD 2i\,otuGreke, a njene palhelenislitke tcZnjejoj idLrDil dast Naziv
sofistlek kasnijedobivasvojenegalivnoznadenje kao u Platona.Kasnijeje opel dohio llozrliva
prizvuk jer se pod njim mislilo r.r uaitelje retorike, a ne t'!a one koji se bave praznim
nadmudrivanjem
iii one koji podvaljuiurijeiima. Pa Hegelveli: sofisrikaje jedanozloglasrniizraz
a oni su posebnokoz suprotnostpremaSokratui Platonuizasli na loSglas, a ta rijei obitno znadida
se proizvoljno lainim :azlozimabio Std istinito pobija, ili da se nelto laZno dini vjerodostojnint.S
drugestrane,relativizansofislai njihovacristika,odbacivanja
postoieiihnormr.uzimanj.no\ca i
nekecjepidladkcsklonostiopravdavaju
negativnoznaaenjeizrazasofist.Za Plalonasu oni trgovc
roborr kojom sc tuaniduSa

NajpozndtijisoJisti

1 PI{o'I'AGORA
Se rodio oko 481 u frakiji. pa dolazi u Alcnu srcdiDonrstoljeaa.a uzi\t \elilu naklon{)
jc zlrg s\L,jeknjige o bogovimabio opluZenza bogohulnjitr,r.ali jc
dr2alnrkaPcrikla.Protagora
pobjegaoiz gradaprije sulleniaiutrrpio se prilikom prelaskana Siciliju. a njegora ie knjigahila
spaljenana trgu.No. ni datunrrodenia.Di njcgovasm nisupouzdanijc.Platonu l\'lenonuvcli rlajc
Protagora
unro o\.jekovjeaen
s|r\ on Najpoznalrja
izrekamu je iz djelaIslinaili govorikoji obaraj
i glasi: Corjek .je mjera svih s1\arj. onih koje jesu (bivsrvLrjuiih)da jesu. onrh kLrienisL

I2

u svim Zivim stvarimai u svemuje isti. zato rMlike izmedubiia nisu Dosliedicabitnih mzlik
izmeduniihovih duSeneqoniihovihtiiela koia olakiavaiuili oteZavaju
potpuniiedielovanjeNousa
Nous ne trebazamiiliati kao stvaralaaku
materiiu.jer je materiiavjgdna.a funlciia Nousc ie di
ookenevnloekoii seodriia u diielorimaizmriesane
maqe
Sokratje bio nzodarankadaiitanjem Anasagorinih
spisanije naisaona novu filozofiju,ali mi ml
danasodajemopriznanjeStoje u griku filozohjuuveonadelonajveievaZnostikoje ie u buduinos
donijetisjajneplodove.

ATOMISTI

Osnivad je LEUKIP iz Mileta iako su neki tvrdili da l,eukip nikada nije postojaol lpak gr
Anstotel i Teoliast smatraju osnivadem atomistidke filozofllje. Navodno jc Leukip bio dla
Parmenidove
Skole,a Diogenveli da je bio Zenonovudcnik.Za djelaove Skolene moie se utvrdi
todanautor pojedinih spisai zato ne moZemoodvojiti ono StopripadaLeukipu od onoga ito pripad
DemokJitu. Atomistiaka filozofiia predstavlja logiaki razvitak Empedoklove filozofiic. al
Empedoklovesile Ljubavi i Mrznie nestaiuu dosliednosprovedenoi
mehanicistiakoi
filozofiii aii
zavr<nikorak pokusavaiuizvesti upravo atomisti. Prcma Leukipovom i Demokritovom milljenju, I
svemiruoostoii beskonadan
broi nedieliivihiedinicakoie se nazivaiuatomi. a neopazrvrsu rer :L
suvisemali da bi se dohvatiliosietilima.Oni se .azlikuiupo velidini i oblilu. ali ne nosledu
nikakvu kvalitetu osim dvrstoie. beskonatni su po broiu ikreiu se u praznom (pod <praznim
Leukipmisli: prazninanije tjelesna,alije isto toliko realnakao i tijelo).Kasniji epikurejciie mislit
pod uljecajem Arijeve idcje o apsolutnojteiini i lakoii. da se sYi atonti u praznini kreiu nadolj
zbog sile teze.Demokit ie atomimapripisivaovelidinui obiik. ali ne iteiinu. Nju kasnijedodaj
Epikur da bi mzjasniokretanjeatoma.PremaDenrokitunemavrha ili dna u praznrni,a premiltom
nema ni apsolutno gore ni dolje. Pa je on tumaiio ketanje poredbom sa sunievin zrakama koj(
skecu tamo amo i kad nema vjetra. No, ajmo daljc. Kako god da su se atomi krctali u praznor
prostoru.oni su se sudarali,mealusobnozaplitali iivorili grupc atoma!na laj se nadin zadeovrtlog
podeoje proces stvaranja svijeta. U atomistidkoj fil. Se e pojavljuju Empcdoklove sile ljubavi
mdnje, ni Anaksagorin um ' Leukip nije smatraonuznim pretpostavitiikakvu pokretnu silu t
atomistidkoi sc filozofiji ketanje smatrakao san1odostalno.
LeLrkipje smatraoda sc lo sve dogad
po smislu i nuZnosti,ali to ne znaii i sludajno.ketanje jednostavnone zahtijcva likakvc
objainjenje.lime.je Leukip bio zadovoljaninije tragaoni za kakvim nepokrenutimpoketadem
Leukipovi i Demokritovi atomi su pitagorcjskemonadeobdarenesvojstvima parmenidovskogbitz
jer je svaki kao Pamenidovo Jedno,a ukoliko elementinastajuiz razliiitih urede-!'!ja
i polozaja,oni
je
pitagorejske
su i nalik na
brojeve.No, Leukip odbaciopitagorejskogledisteo ploinom oblikr
zemlje te ju je zamislao popul Anaksimena- da je slidna valjkr. Mehanicistidki stav kasnijoj ie
filozohji posluZiti kao uvid u to da se bogatslvosvijcta u svim njegovim sferatnane moze svesti n!
mehaniakouzajamnodjelovanjeatoma.

PREDSOKRAISKA FILOZOIlJA

Cldka se hlozohja vni oko problemaJednogili mnoiiva i vci u najranijim stadijin'lauodavanl

pojan jedjnstva; stvari se mijenjaju te mora postojati neki zaiedniiki i tenreljni slpstrat koji lczi u
osnoviraznolikosti.Prcdsokatovcisu se hvali sa problenlonjednogi ntnoitva.ali ga nisu uspje
rijeSjti.^-o to i nijc prinarna cna ranih kozmologajer se oni fokusirajupn enstvenona pitanjeod
dega.iesvijet u osnovi sasta\ljen?
Bitrroje to da su oni odgovorna to pitanjetraZjliu fijozofskor
duhu.a ne u lllitoloikim mastarijanla.
Pfedsol(Jatska
filozofijarije neki predsladijfilozohje.r'et prv
stadij:ona moZdanije distafilozoiija.alijest lilozohja.

(nebivstvuj
ut ih) da nisu.E kod te izrekenisu svi suglasikakoje trebatumaditi.Neki misleda se to
odnosina posebnogaorjeka (subjeklilizam istina zr meneje rslrnaza mene).a le na to da je
ljudskirodmleriloistine.PlatonovTeelettumaaitu izrekuna individualistidki
mdin (lipa:vodaje za
nene hladnir,a za tebc topla). Protiv tog lumaaenjase neki pozivaju na Platonov dijalog Protagorau
kojem Protagorane primjcnjuje spomenutumaksimu u individ. smislu na etiake vlijednosti, no nije
sigurno da.je izreka zamiSljenatako da ukljuii i etiake vrijednosti. U Teetetu vidimo da Protagofa
govori da sn etiaki sudo\ireiativni.To znaaida nije slvar u tome daje jedan elidki slav istinit.a
drugi laZar.negoje jedan razumniji.odli6niji,korisniji.Na taj naiin. istinito je i da su neki liudi
mudriji od drugih i da nitko nemapogreinog mnijenja. reli on. Kao zagovomik tradicije i druStvenih
obiaaja,Protagoraistide znataj obrazovanjai usvajanjeobidajnetradicije jedne drZare, ali dopulta
mogudnost
da mudaraorjek povededrZaruka boljim zakonima.U djeluO bogovima:uO bogovima
ne mogLlzndtiniti da ilesuDili da nisu niti kakvogsu oli oblikaje n)nogDloga spreaarapouzdaDo
znanje:nejasnooasamesl\'ari i kratkocaljudskog ZivLltar,a mozdaje la reaenicaprilazala Prolagolu
kao skeptikai nihilistu koji okede svoje kritiake snageprotiv etidke i religijske tradicije.No, samje
Protagorabio konzeNativandor'jek koji je driao da dovjek treba prihvatiti zakonesvole drzavc.pa i
religijujer otkudaznasda su zakoni drugedrzaveboljil Dakle,nije dopuitaoapsoLutizam
nedegarliiest nomratirn,lstistoga to sadinlava
nj.gov relativizam.U spisuProtivnigovoriizbijanjcgola
izrekakojr je mnogc naijutila:govornikae se na.jsjajDije
iskazati,rndakada uspije slabiji dokaz
udinilijaiinr. Neprijateljisofistasu to tumaiili kao da srrsofistiiinili da pobiiedinoralno loii.ja
stvar-ali to stajalistenema nuzno moralno razomi smisao,ali se ipak nc noZe relativizmu, erjstici i
dijalekticinjihovojne rcci da su slvaral7cl.juda se uspijt-bezmnogoobaziranja
na istinu.Protagora
prokraio
putorr'c
prouiavanju
govorc
granlirtike
i
nauci
o
njoj.
a
za
no\e
u
niega
da je klasificirao
le
razlidite \rsle iskaza i lenninoloSkirizlikovao rodove imenica. ll JEDNOIvI ZAtsAVNLlltl
ODLOMKTI OBLAKINJA ARISTOFAN PzuKAZL]JE PROTACORU I.\KU POKUSA\.A
SKOVA ZF,NSKIROD OD ]MENICE MI SKUC ROD^ ('NV.IEK-'OV ILt]]CA).
IROI)IK
(jriku sa olok| KeosarT.iDgejskomn)oru.a za staDo\Drkc
Dolozi u kontinentalnu
log otola
jer
pa
pripisivale
govorilo se da su skloni lmurnom raspolozenju su sc i njemu
te lrliDe
mu se
stavlialou uslamiiljenje & je smrt poicljnakako bi ljudi mogli pobjeciod zla Zivota.STRAH OII
s \ 4 R I L - ] L N I R A / U _ y A N J T Rs \ 4 R T : F \ ] - - f [ . I N I / I V I H ! I \ 4 R I V I I I ; T I V I H I F R \ U J o S
ZlVl. A MRTVIH.IITRVIIIE NISUI no aotcntidnost
ovog mavoda
nje lako Lrtvrditifrodik je moida
naiznaiainilizboe svoietcoriieo nastanlureliqiie:snalraoje dr su ljudi u poiellu poirL,valilao
bogovesurce,mjesec,njeke itd.. dakle.sve lto im je bilo korisnolkLritNila urEgiptu navodikarr
primjcr).a poslijctog prvotnogoblika oboZavanja,
usltediojc drLrgiu kojcm su pronalazadi
raznih
vjestina(polloprivredc,
steklibozanskoposlovanjer
vinogradarstva..-)
Demetra.Dioniz itd. a smatrao
je da bi pri ovakvomshvaaanju
religijemolitvabila (izliina) suviinapa mu je to donrjeionevoljeu
jeziiDinl
prouiavanjimatc ie rapisaoi raslrii\'iro sinoninrina,pa izgleda
,\reni.Takoderse bavio i
da je bio rrlo brizljiv pri odabiruizraza.Platonje o njemu govorio s irontom. ali Sokratga je
preporudivaouaenicima.a j irnaoje ulogu Veleposlanikau svom rodnonrgradu pa 1()gorori da ic bio
cijenjen.A j Plalonu l cetetuSaljemu udenikada prestanubitijalovi :).
Hipije
sla!ljenradi svnjes\\-strilnosli_jer
Iz Elide ie bio mladi suvremenikProtagorekojjje prrsebno
le
poznavaontrlematiku.aslronomiju.gran)ariku.
reto ku. ritmiku. hamronrju.povijest.knii2crnosti
Poredloga se na jednoi olimpijadihlalio da je sam sebi
mitologiju! Bio.jc istinskiinlelektualac.
.fIRANIN
saiio odjeau Platonn1uu Protagoripripisujcizreku:ZAKON KAO
SIt.l I-.iLJDEDA
polisa.
CI\E MNOCE STVARI PR()'flV PRiRODEaludiranaoitre i tiranskczaklrne

Gorgija
koiije iirio panhelenizam:
Sa Sicilije.od 18i-175.bio izaslanik
izglglq!4_ig1qro bio uienik
Empedokla
r da se bavio |itanjimaiz prirodnihnaukalc nalodnonrpisaocljeloo optici.Nq
li

Zenonovaqa diialektika odvodi u skepticizam.Spis O nebiiu ili o prirodi u koleo se vidi da je na

elejsku dijalekliku (nepisanizakoni) reagiraorazlidito od Protagoresmatrajuii ih neistinitima:!(9
ne postoii.ier ako bi postoialo.ondabi moralobiti ili \jednoili ie nastalo.Ali nte nastaloir nista
ne moic nastatiniti iz biia ni(i iz nebiia.Dakle.niie nastalo.aindaie rieCno?E niie ni vieanoier bi
opdamoralobiti beskonaano.
a ako bi bilo beskonainone bi moqlobiti ni u drugomeniti u sebi.pa
ne bi bilo niqdie.A ito niie niedje.ne postoii.A ako ne postoiinc mozese ni znati ier o nebiiu ne
mozemomisliti ni znati.A aakkadabi i moqli znatine bi 10znaniemoeli prenrietijerse s{aki znak
iazlikuje od oznatene stvarii npr: kako bi fijedima mogli prenijeti znanje o bojana. kad uho duje
sarro zvuke ,a ne boje? lli kako bi se isla predsta\abica mogla islovremenonalaziti u dvije osobe
kadasu one razliaite?
Dok su jcdni ove zapanjujuieideja smatrali izrazom ozbiljnog filozofskog nihilizma. drugi su drZaii
da je Gorgijahtio pokazatikakoje retorikakadrai najapsurdniju
lezu udiniti Lrvjerljivom.
Teiko je
pretFDsraviti
da jc Corgijasasvimozbi)jnomislio da niira nc ptrstojivec je mozdahtio upolijebiti
clejskudijalektikukako bi elelskufilozoiiju sveona besmislicu.lJ kasniientperiodus\!q Zivota
Gorsiia se odrekao filozofiie i posvetio se ietorici Shvaiao je \jeitinu govo.cnja kao vjeitinu
Lrvjerevanja.
a to ga je nuZno navelo na proudavanjpraktiine psihologije. Govorio je i o \jeStini
crpravdaneobman.' nazivaiuci tragediju obnranomkoju je opravdanijeizazvsli nego ne izazvati
usporedujcdjelorrnje tragedijei djeloranjesredsta\aza proaii.enje(sliino Arijevom u6enjuo
KalatzrL
LIKOFRON (Cofgijinuienik) tvrdi da je plemstvoproizvodprev.lrc,a drugi uienici sn zlhtijevali
oslobodcnje
robo!a natemeljuprirodnc-'g
zakonapo ktjern su sri ljudiiednakil
fuje iTrasimahkojije u Plalonovojdrznvipredstavlien
kao okrutnipobornil pravajaaega
i Alrtifon
koji 1ezastupaojednakostsvih ljudi lroricaoje postojrlnjerazlike izmedu Cirkai batbardnazivajudi
taklo razlikovanjebarbarstvom!
Ja au poluditi.On je od obrazovanja
naiinio najznadajniju
slvaru
Zivottri stlorio knjiievni rod (,\je!tinatjciiieljskihgo!ofa) lvrdeaida bi govorommogaosviikoga
poli!1e,roslil
L'sL'h,)diti
SolistikLl
Nemanikakvograzlogada se sofistinlanameaunrsiladkenanljerekadje rijea o reiigiji i noralu.
Oni su te2ili iirenjLrridika obianoggradilnioa,a ipredstar\uli obraztrvnusnagu lsto\fenrenoir'
toano da je prenra Protagorisvako DrDijenjcisliDito.a pfema Gorgiji srako laZno. Dok se
j
dotlese Dionizodorovo
kozmopolitizam
iSirokj vidici antifonamogu samopoStovati,
cjepidlaacnje
nadmudrivanic
relativistidkih
moguosudivati.Sofistikajeiila pothraniivanju
s(a!ova,alj nije 10bilo
trn u oku koliko iinjenica da oni nisu prr.r2iliintelektuilnorjeSenieproblenrakL'jesu poslavljali
Proli\,relativizmasu djelo!ali Sokal illi!!on tako Stosu pokuia\aliizgraditifouzdantell,)clj
isrinite
spoznajei etidkih sudova.

soKR-Al(r70-399)
Plalon govori da je imao oko 70 god kad je umro. Navodno nu je otac bio kipar, ali Sokrat ne
obiteljijer.jesluZiok:ropripadnikvojske(hoplit).ato
nasia\ljatajzanat Nije potckaoiz siromasne
prip,rdnici
imovinskog
stalusa. Ma'na n1u je bjla primaljir Sokr^tova
su slLr)-ilisamo
sreilnjeg
mladostpada u doba velikc.gprocvataAlene. PlatonovaGozbagovori da Sokratliii na satira,a
Aristofanveli da sc icplrio i ismijavanjegovobidaida okreie s odima.Tjclcsnodvrsti izdriliiv.
nosiojc istuodiecui ljcti i zimi i uvijekbosl Veledaje mogaopunofopit. a da Inu nije rlistr.Joi od
od sldg dcmonak,!c su znetc,prema
i pL)rLlke
ranernladostipa nacialle
le prinlaoraznaLrpomcne
Plalonu.Lrajatiiirla! dan.a l'aylor to n)nraaikao nr'kuvrstuckslaze,ali se iini da sLrtLrprije bili
produZeninaslupi duhovneodsutnostin.tstaliuslijcJ inlenzivneumne usrellotoaenosti
na neki
je
problcmi10 t'enorncn
poznati kod drugihmislioca.ali ne u tako izraicnomobliku. Smatrase da ie
teiio d.r se odmakneod kozmoloikih spekulaciiaJonienaka
Sokat rei u srolini dvadcsetinre
pul u filozotj.ii zaDoaeorrouaa\'aniernl,)zmoloikrh teoriia. a biLrie alan
!C!]!4jqUS!ff. S !f
I.l

ozarepAnaksaqorjnom
miiliu c
Anak

"n-i::f **3*#*:**:,

e rirozo
fije
^?,1:: ::,r"r "" "r";trtoit,"ri,;ffi napusranr

;',fri"_:ii
ll{fi,*'1ii:1i,,'T:1.",fl:,t*iifi#:n:r",::*:;

pnstori
li corieknudriirtd Sokrati

ilrffiroroirsie

ji,!R

tr,ur,nu-0r,,,"

H:;Tt,lli:li'^"j;il{
:t:,fiif.*:"__,:,*:H;'r
J:"r;,I
ru:'i,:?:ii:iii

najvisepoprji.lr,. ,r'j-"""j't""g;r"r"i
*{SAN-!IPaM ie noznaro
nr]r"ji,',1t" a"*kle pokazLr
"
f::b:1:"::,.:S::l1g
t'ed'g

vanranraros
+l!4b_!Es$qqqq1l! Jerporcdiniizvori

H:.lx:l$i:::iil::l^xi,
"riff

stekli bi o ,jeDu uliseklao o ntetatl:

rdi Loii le uJlrio temcljatranscendenta,r
lilozollji poz'alo.jllo uietrju o,"rufir''t"tt'nlllrSc-g

zasrupao
rienje
o trajnim
romlama
;ilil".Jl:'il:]":",Ti1*fiRlJ":i#i,il,""r::,Tl

j':,i:,1:\:x:i.,nru;
HH'{J,JI',::L'l:J:1".:."-l:;i,
;lli"*li*x *g:;ii:}

1iiittsti!,,"il.}'",;ilJ;:l'i,:1*,i,:'::yi.T
Drugipaksmatraju
daserreba
obrariri
upravo
Kserofonru
za.l;t,

s"tr^ir.-j.i*ratalili'Xilt

r"n!
iestprioisivanie
ur+45,vdllr9
pripisivanieSokmtu
ili!e
r ne-pnptsryanje
"
..
SokrarrzAletak
7,r.craLrp^riiF,.i.,"
,,--.^*
-^:-_-teoriieideia Unatoi
raznim.t"ori.lin,n
o *olnl

Ksenofnnt*
sof,rat
nijepotpun

iokrat
i.pr._u
r.o;oi
i"
Bili],1"1;]i,l'il'..",",1':1,,:":l:.f"1:
L:ttu usta'""g
Platon
svojevrastite
icleje
doisiaslavljao
l',i'.iH;;fii:ftll?,f
"riiJl,
nanjegovih
20godin.r
pnsursi,a
u Akj"rai i*"1. 0,,""napomenut
;,].,*:::1,lliT" "!iironr
da

.tc vetr(a po.ezanost iznreduKsen(llonlai Sokriita U svakom sltoaju,qLtir:tqiU

t tcipilur, sccundrm
n1odumretipjcnti.t r{ciDjt r

pq.o"
ru-

?:!J;".,fi:::iflf

poiedinai4i
qrimieri
moeuvarirati,
al-A;c,iia

kruga.
; ..,ir,r-g*
-u'idio
:g1p,.,T",::::i:^'i:9.1_l^ri:
::*.senog
zanjnlaiucr
seposebno
za.pitarrje
je
rnorala
on
d^ *t-rr.u"

t,t"

u-iini.i.tnoj-,t,,m*f
a""i"r" .",Lri,.rll'il-,'i',i

Dakle,premarelariviznru:pr"u,to." ,F_lif[:" od gmd! do gmda,

Ygry-&lq!rlD!@.
od
cirzavedo drzave.ali ako jednomostvarimoopiu definicijupravde
toj^j'"-,;In" pfln.fenJrva
na
sve
liude i strukture,onda clobivamolcku pouzdanostI
p"f.ji,i,l'i ,uu, ,n,urnoIll",uun, ,
moTeno vidj(rrtldli slogoJodstupa
"_.ii
ud pr.r\derop.1e
delnrcilel
)otralLr5eprrprsu1c
r uporaba
inejukrrvnih
dokaza.
Ali baSkao Stoje pogresno
pretpostavtti
da je
O:]:Ot seopiirn definicijaniahlio mznlotririnreufizidkj.,uu,i opC.i.
tako.tckrivo misliti .ia
::511

irdutlivnimdokazc,rn
biozainrercr;.rn
_ onnreruzvio
znp||nbl.,,',"
Iogrke
1.";tlY,jl_1111-i:!:.la
nekueksplicirnu
reoriju
o i'dukcijisapozi.iye
nck,,g
,"r'."r" i"a:*r"
li
oblik diialektikeili razpovorapri iemr
"r.ir,?* "r""iliri"'i^'l e

o s o h e. r o h i r h
i iliFnip ^,..".,- -.--%d
tlqrnar)te i)eliu da
tsii
d odrcdenimte
n r m r < t tK
. J d ab t S
Sokratu
o k r a l ub
bili l a l a n a n c l a . l < l i n i c r
,rpison br lzrJzar'
\ u r r : i v ' r a r r r r \ t t e t n J t u k t L l ,d, . , p l , \ l u i e

t e d r r ar l j d r i r e
oie bi rolio riicsiris doriin
ulrqj.i brfq.", lioopir,nioC.r..'
, ,r,r.,,,rll";;,,
kcrntrolomi ,la laj naain razLrtkriva.
"t
L-l^r*
ffi
".prit

l5

Ponekadse kod niega poiavliuiei vierovanieu iednogabosa. aLinikada niie pokazivaopreviie

oazniedilemi: monoteizan/politeizam.
od tvari sabranihiz materiiahrog
Bjo ie millieniada ie doviekovotiielo sastaviieno
sviielatakodaje
uaenjeo leleologijikoje se
aovj.-kovum dio opaequma ili duhasviieta.Sokraiinraantropocenlridno
proSiruje
ina kozmiikeelemenie.
100/399.g. Sokrataizvode na sud vode obnovljenedemokacije, a pod vodstvom Meleta Sokratbiva
opiuzen za nepoStivanjedrZavnihbogo!a, uvodenjarrovih boZanstavai kvarenjamladeZi.TuZiteljje
zuhtijevaosmrlnu kaznu.Tu:ba za nepollivanje dr2avnihbogova nikada nije bila jasno obrazloTena
a druga op(u2ba,za kvarenja mladeZi. l.,aLeda je Sokr"t Folicao nilade na kitidki stav prema
atenskojdernokracijiu pcrzadinidegaje stajao Sokatov stav da drzavu trebx voditi ona.jkoji ima
znanje o tome, a i iiljenica da je njegov uienik Alkibijad prebjegaona Spa u. a Kritija se drZao
oligarhom. Ovo potonje irnalo je najvile utjecaja. fuzioci su prctposlavljali da ie Sokat olici u
ali 10ovaj nije uiinio negoje izaiaona sudr'niei samse braniopriton sene
Llobrovoljno
izgnanstvo.
okorrstecrtjnjenico svoje vojne rluzbe. Osudenje veiinorn od 60/6 glasovaod 500. Tada je
Sokratupreostaloda predloZineku dugu kaznu,a mudro je bilo prdiozili dovoljno strogu.l\ledutim.
on jc predioiioda mu se dodijelebesplatniobrociu Pritaneji.poslijeaegaje predlozioneku malu
novianu giohu. uopie re pokulavajuci utjecati na porotu kao S1osu to neki iinili dovodenjem
uplakaneZenci djecena sud.Porolaje bila razljuienaSokralovimgordim ponrlanjemi osudilaga
na smrt vetinom brojnijomod onc koja ga je proglasilakrivinl Buduii clele svetalada bila na
putovanju sa l)elosa, a u to se v jeme nije smjela izvriiti nikakva smrtna kazna. Sokat i uienici
imali su mjest'cdanada isplanirajubijeg. no Sokat ie odbio i tu jdeju svojih udenikaizrekom da je
lo lrotivno njegovimnaiclinra.Sokratovposljednjidan opisnjePlalonovFedoD-a taj je dan proveo
jc ispio otrov kukule
sa svojinl uienicinlai prijlteljnna razgovarajuiio besmrtnosti
.dus.Po\to
je
izrekao posljednie
riieaiKritonu.da dugujupijetlaAsklepijonu'.

NIAN JIJSOKR\TSK t']SKOLE

faj iz.razne uzimamo u znadcnjukao da je Sokrat osnovaokak\ Lrodredenulkolu, iako se 0adaoda

ac biti onih koji ae produliitinjegovrad na pobudivanjuljudskihdusa.Razni mislioci koji su n
lnanjemili vc'iemstupnjuhrli Sokratoviuaenici,konrbiniralisu nje[iovauaenjasa drugimizvorina.
a svaki .jc od rUih prcdsta\ljaoprodu2etakSokalore nrisli u posbnonrpravcupa ih se naziva
iednostmnimsokatovcima. Naziv Nlanje sokratskeSkolerabinro :tamouz prethodnoshvaianlc da je
po\,ezanoslDekilrod tih mislilaca sa Sokatom samolovrsna, a da su se tu dogadalepreinakeraznih
uicnja i konbinacijesa Sokratovim.
MEGARSk,\ SKOI-A

EUKLID iz Meeare(ne brkai sa matematidaromlJbi ie iedan od nairanijih Sokiatovih uienika. a

['io ie prisulanipri Sokatovoj smni.
uliccajemSokraloveetike iznriieniotakrrda-ie Jednoshvatiokao Dobro. Snratraoie da ic vrlina
iedinstvene.a Jednoje iziednadavaosa bosom i umom. Postoian]cnaaeiasur(otnog Dobru neqira.
ier bj to moqlo biti samo naielo mnoitvenosti ko-ieEleici dde prividom. TLr se pokazujeda j9 p4
pristalicaLlejskog nasliicdausprkosSokratovomuaeniu.Megarskafilozolija se pod utiecajem
razvijau nekuvlslu eristikeu kojoj su se izmisljaljrazni dosjetljiv'dokaziipralticirala
l--ubulida
nletodafeduclioad absuldum:
L iedno znlo Tita nc iini hrpu; dod.rSli joi jedntr..loiuvijek nernahrpe; kadanastajehrpa?)=>
jcdanod dokazaza ncpostojanje
mroStvakojije sliaanZenonovimdokazimaproliv ket.mja.
:. Diodor Kron; OnoSlonisi izgubio.to jos uvjjck imaS;nisi izgubiorogovcrdakle,ti jos Lrvije
inraaroeo\e. i sl.

! ! , n ' r . r cn n r e t r l o, ,n \ s , r rr n \ l i l i L o T o J tr l\,o l

li

DIODORie iziednadavao
stvarnoi moguie ier ie preman-iemuiedinomoeuiestvamo,a prema
dokazurmoguienemoie postatinemoguae.
Ako seod dvijeproturjeane
stvarijednadogodila,druga
je nemoguia.
nemoguie
Ali akoje onaranijebila :aoguca.
bi nroraloproizaciiz moguiega.
SlDga
jc
onaranijenije bila moguiai samo stvarnomoguie.
STILPON- zapaZeni
misliocove ikole kojiJe prognanaiz Atene.t,lglavnonlsqb!!j! !.jt!St!
leoriiLr
razviialuai
o samodostatnosli.
NakonratnepljaakeMegarepitalisuga irn je izgubio,
c on je
danevidi dasetfebabojaliza gubitakmudroslii znanja;
odgovorio
Zenonov
uiitelj.
ELIDSKO- ERITREJSKASKOLA
Oobila1e irna po Fcdoruiz-EIidc(iz PlatoDovog
rlijalogul)i \leledem rz EretrcjeS\ojim
koriStenjemdtalektilc Fedonpodsjeiana iVlegarane
dok se Menedemzanimaza etiku zastupajuti
stajali<te
ojedinstlu\rlinei znar!a.
RANA KINICKASKOLA
Moguiele da :u kinici li udenicipsadobi)inazivzbogsvognouobiiajenog
naiina2irotaili zbog
toga sto je ANTISTEN (445-135).osnivai ikole, driao predavaniau dvorani poalatoj kao Kinosarg.
vieZbaliStu
namiienienom
onimakoii nisubili tiste atenskekrvi (,\ntistenovotacic bio atenjsnin,alije
majki bila trakijskarobinja).Ta je droranahila poslcienaHcraklu.a kinici su ga drzaliza nekuvrstu
bogazaSlitnika.
Antistcnie ispr\r Ciorsiiinuienik. ali se kasrliiepriklaniaSokratukoieDrbudevrlo odan,divcrlinru se
zbog jadile njegovakaraktcrakoji ga je navodio djelovanir u skladu sa uriercniimaneorrsnoo
posljedicama
paje ovej isteciljevepostavioi sebi.Dr2aoje vrlinu nezavisnom
od zemaljskjhimanjai
uZilanjai inraonegalivak,.rncept
rrlrDe,u r idiku suzdrzanosli
i samodostalDosli.
U tonrje smisluuzge
samonegalivanvid Sokratoremisji Stodini ipreziraniernSokmlovoeisticaniaznaniasovoreii da iq
vrlina samap(r lebi dololina 7a srecu Pritornje vrlinu dellniraokao odsuhoslZelia,htiieniai kao
rrotpur)usamr)doslalnost.fu\Iq111jg bio nodloZanmiSlieniudrueih. no ni-iejh ni isrniiavaokao sto ro
djnc kinici. a poscbiceDioee!. Sloga lllozofija kinika predstavijapretjeranujednostranostSokratove
tilozolije- onu negativu.Sokfirlje bio spremanda se odupreoligarhijii pcrcijenus\og Zivot.r-ali nije
za obidajedruph liudrl
zivio u baivi samodl bi se h\ alio sroiim nerrarenjcnr
Antistense.iakosuprotstavljao
teorijio idejarnai zastupao
milljenjeda postoiisamoono pojedinadno.
-fvfdiojc
Nalodnoje.iednomFrimiietio:.O Platoie.ja vidim konja,ali nc \idi,r i konistvo."
da svakDj
slvarimoZcmopripisatisamonjeno iDle:(iovjek je ao\iek. dobroje dobro.ali ne: iovjek.ie dobar) 1l sklad! s
nikakavse predikatne smric pripjsivatisubiektuosim onoirkoii predstavliisam slrbiek1.
time.nctcnrpojedir)ainDm
se nc smilc predicifatiilansNo skupu.li. O njem[ se lnoze izricalisaD)o
njegovapojedinadna
priroda,a otudaproizlazii poricanjeteorijeo idejama.AntistEnje imaojoi jednu
jer tadaaovjekzapravogovorio dvjemarezliaitim
logiikt: teorijupremakojoj nrje moguie proturiedje
stvarima.
Vrlina se nalazi u samodostatnosti.
MoZe se poudavati.ali da bi se naudiianije potrebnodugo umovali i
promi3ljati.NludrogCorjekane pogadenijedno ovozemaljskozlo, pn ni rolst\o ier on:t.,ir izr.rn
svakog zakona, bareltr u onoj drlavr koja ne uvazavapralu vrlinu Odbacujetradicionalnudr2a\u i
reiigijui premanjemu,postoji samo.jedanbog. a griki panteonje dogovomoutvraienskup bogo\'e.
\rdinaje iedinaboTjasluzba,a nlolilve,hramovei zrt\e treba(ldbaciti
je da Antistennrjc Zivjou skladus uvjerenjjmii
DIOC]LNiz Sinope(unro je c.lio32,1.)smatrao
jc
ga trubomkoja niita ne itlje osirnsebe.Izgnaniz svog grada,vcii je dio Zivotaproveou
1x7j1,2p
,\teni. Sebejc nazira'rpsom.r ii\,ot 2i.,otinjasmairaoje uzoromza ljudsli rod. Slari go\orc dJ sc
ljuba\ le da Je gororio dl je gradaninsvijeta.
zalagaoza zajednicuZenaI djece.kao i za slobodnLt
Zastupeoje pozitilan eskctizamu ciliu postrranjaslobodei nezavisnosti.
a s time jc bl1opovezano
njcgo\o nan]ternoizrugivanjekonvcucijarnaJavnoie iiniLrL)rloza SlL,lc \eciDasDairaiadi trebat'ili
udinjerroslaivcnood odiju drLrgihili iak onog Stoprenlaopcemmilljenju nile lrebalobiti uiinjeno ni
oolaiiccl
l3