FRANJO KUHA U SRBIJI SA SRBIMA

Franjo Ksaver Kuha(1834.-1911)., etnomuzikolog kolovan u

austrijskim gradovima i ugarskoj Peti , roen je i umro u austrougarskoj
carevini .

Franjo Kuha se poeo interesovati za muzike prilike u Srbiji jo pre nego to

se 1871. doselio u Zagreb. Prvenstveno su ga, u okviru njegovih svestranih
etnomuzikolokih istraivanja, privlaile srpske narodne melodije, koje je
dotad imao prilike da upozna preko objavljenih lezingerovih zapisa, preko
dveju tampanih zbirki Alojza Kalauza1 i preko prvih objavljenih obrada
Kornelija Stankovia.2
Od 1861. godine, kada je prvi put doao u Beograd, on je vie puta amo
dolazio,'boravei katkada i due vreme. Najtenje se tada srodio sa Josifom
lezingerom, prvim kapelnikom Knjaesko-srbske bande, tj. prvog
orkestra u Srbiji. Kao centralna linost tadanjeg, jo oskudnog muzikog
ivota u Srbiji, lezinger je Kuhau bio od velike pomoi u nalaenju i
sabiranju narodnih pesama. Kao dvorski kapelnik, koji j ostajao na svome
poloaju i kada su se menjali vladari i dinastije, lezinger je imao pristupa u
najvie krugove to mu je omoguilo da i Kuhaa uvede u sredinu
najmonijih.3
Tako je hrvatski muzikolog imao pristupa u srpski dvorski arhiv, u kojem je
beleio i izuavao stare crkvene rukopise, pa je
--------------------------------------------------------------------1

A. Kalauz, Srbski napevi, I, II, Wien, 1850, 1855.

K. Stankovi, Srbske narodne pesme, udeene za pevanje.i klavir (vie svezaka
pod istim nazivom).
1
Mada je ponekad imao i neprilika od strane vrhovne vlasti Josif
Slezinger, zaetnik srpskog muzikog ivota u XIX veku, na 220.str. u ovoj knjizi).
lezinger je slubovao za vreme obeju vlada-kneza Miloa i Mihaila Obrenovia, kao
i za vlade kneza Aleksandra Karuorevia.
1

ak dobio ponudu od kneza Mihaila da ostane u Srbiji i da sakuplja srpske

narodne napeve. Meutim, tu ponudu nije mogao prihvatiti zbog svojih irih
planova i obaveza u Hrvatskoj.4
Kuha je bio skoro etrdeset godina stariji od Slezingera, pa se moe postaviti
pitanje ta je tu dvojicu tako prisno vezivalo da je ak nastala i Kuhaeva
monografija o srpskom kapelmajstoru?5
Odgovor je kratak i jasan: Vezivala ih je narodna pesma.
Jo 1828. godline, dakle jo pre nego to se Kuha rodio. lezinger je
zabeleio stotinu srpskih narodnih melodija, od kojih je deset objavljeno u
Letopisu Matice srpske.6
Osim toga, piui komade za svoj orkestar i scensku muzdku za knjaevski
teatar, on se u velikoj meri koristio narodnim motivima to je odgovaralo,
kako ukusu vladara, tako i tadanje malograanske publike. On je najzad i
Komeliju Stankoviu i Alojzu Kalauzu pomogao u melografskom radu, pa je
ak i Johana Strausa zadnteresovao za srpski narodni melos.7
Prema tome, svojim poznavanjem domaeg muzikog folklora (ne samo
.srpskog nego i hrvatskog, to je dokazao i prilikom boravka kvarteta
Lisinskog u Beogradu), lezinger je bio predodreen da uputi Kuhaa u
materiju koja ga je interesovala. Svoj rad su ova dvojica muziara obavljala za
vreme viekratnih boravaka Kuhaa u Beogradu i Slezingera u Osijeku, a ak
su zajedno ili u Bugarsku da bi sakupljali i zapisali bugarske napeve.8
Nesumnjivo vei poznavalac muzikog folklora i njegovih teorijskih osnova.
Kuha je ipak uneo u svoju znaajnu i veliku zbirku Juho-slovjeniske
narodne popievke i mnoge pesme koje je lezinger melografisao. To znai
da je cenio taj njegov rad, a osobito je cenio to to je lezinger, Jevrejin iz
Sombora, duhom bio srastao sa srpskom sredinom i to je mnogo puta
izraavao svoju odanost prema njoj.
Za uinjene usluge i za iskazano prijateljstvo, muziar iz Osijeka se izdano
oduio prvom srpskom kapelmajstoru. Objavio je monografiju o njemu iz koje
oigledno izbija i simpatija

* B. Sirola. Franjo Z. Kuha, Zvuk,, l, god. III, 1935, str. 12.

5
Josip lezinger prvi kapelnik knjaevske garde Zagreb, 1897, pretampano iz
Vijenca.
6
Serbski letopisi za god. 1828, etverta astica, knj. 15, str, 11411(1,
7
O tome blii podaci: S. uri" Klajn, Razvoj muzike umetnmti u Srbiji, u knjizi J.
Andreisa. D. Cvetka i S. uri Klajn Historijski razvoj muzike kulture u Jugoslaviji,
Zagreb, 1962, str. 581.
8
O tome putovanju, koje se pretvorilo u pravu uzbudljivu avanturu, detaljno je pisao
Kuha u pomenutoj monografiji, str. 4347.

i ljubav prema starijem prijatelju pa je, moda, subjektivna a to se tie

istorijskih, faktografskih injenica, sa dosta je nesigurnih podataka.
Ali, neosporna je zasluga Franje Kuhaa to je iskopao i spasao
lezingerovu muziku zaostavtinu koju je njegov naslednik na poloaju
kapelnika bio pripremio za .bacanje na smee i to nam je bar u osnovnim
crtama doarao lik tog srpskog muzikog pionira.9
S obzirom da u Srbiji nije bilo istoriografa muzike pre prvih dekada XX veka,
kada je tek Vladimir orevi poeo sabira istorijsku grau o naoj muzici,
nesumnjivo je zasluan Franjo Kuha to se interesovao i za nju, te tako
ostavio dosta podataka koji bi inae ostali nepoznati, izgubljeni.
Druga jedna linost iz srpskog kulturnog ivota prolog veka, Milan
Milovuk, bio je takoe u kontaktu sa Kuhaem, riije bio profesionalni muziar,
ali je svakako u rodnom gradu, Peti, stekao solidno muziko obrazovanje te
je mogao u Beogradu da pokrene i vodi prvo Beogradsko pevako drutvo
(1853), da dri nastavu violine i violonela i da pie
Muzike udbenike.
Milovuk je bio i lan Srpskog uenog drutva (iz kojeg je izrasla potonja
Srpska kraljevska akademija, dananja Srpska akademija nauka i umetnosti),
pa ak i predsednik Umetnikog odbora, 1870. godine, kada je na sednici
(31. III 1870) saopteno da su Kuhaeva dela (ne pominje se koja) poslata
na ocenu ovome odseku.
Zaduen da podnese svoj referat o tim delima , Milovuk je (na sednici
odranoj 18. II sve po starom julijanskom kom kalendaru) izrekao ocenu
koja glasi:
Od vie godina ovamo ja pratim i muziki i literarni rad g. Kuhaa i cenim ga u struci juno slovenske muzike kao vrsnog radnika, koji svojim
kompozicijama za klavir, za koje sreno upotrebljava juno slovenske
narodne motive, vrlo mnogo prinosi da se i stran svet upoznaje sa juno
slovenskom muzikom. Sa svog literarnog posla poznajem ga kao vernog
borca za juno slovenske ske muzike krasote, rad koji se esto i dosta
uspeno uputa u ljute polemike sa neprijateljima nae narodne muzike. U
ovome svom radu, mislim, da je on sad jedini strance obavetavajui, ve t
pionir za nau narodnu muziku. S tih razloga, ja bi bio miljenja, da bi
odsek umetniki odgovorio svom pozivu, 'kada bi o prvom iduem
glavnom skupu g. Franju avera Kuhaa, preporuio Srpskom uenom
drutvu, da ga ovo .izabere za svoga korespondujueg lana-.10

---------------------------------------------------------- F. Kuha, op. cit. str. 47.

11
Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, A. br. 2890.

Odlomak pisma Franje Kuhaa upuenog Vladimiru R. oreviu

Kad je ta. ocena prola kroz sve druge instance Srpskog uenog drutva i
bila prihvaena, Kuha je izabran za dopisnog lana, 24.1.1871. godine.
U njegovoj obimnoj korespondenciji nije ostalo traga o da li se on ma na koji
nain bar u pogledu muzike terminologije konsultovao sa Milovukom
niti da li je znao da je preraeni i uproeni Lobeov Katechismus der Musik
Milovuk objavio pod nazivom Opta nauka o muzici (to odgovara
nemakom Allgemeine Musiklehre) ve 1867. godine, u Beogradu, dakle
osam godina pre Kuhaevog prevoda.11
Za detaljno uporeivanje ova dva udbenika ovde nemamo prostora, ali s
obzirom da su obojica bili pioniri u istraivanju i nalaenju domae muzike
terminologije, recimo samo ukratko da su obojica pokuala nai odgovarajue
termine, mada je Miloivuk vie zadravao strane (na primer, muzika, juga,
partitura, kvartet itd.), dok je Kuha esto vetaki stvarao domae.
Milovukovo izdanje je dato bez postavljenih pitanja (kao to je u pravom
katehizmu) ali sa brojnim ilustracijama instrumenata, dok je Kuha pisao uz
svako poglavlje i mnoga vrlo opirna objanjenja i posebni hrvatsko-nemaki
renik za mnoge pojmove i nemako-hrvatski na kraju.
Mnogo ta se nije do danas odralo ni od Kuhaeve ni od Milovukove
terminologije. Oni su sami, pomou filologa ili oslanjajui se na narodno
jeziko oseanje, kovali reci koje u naem jeziku nisu dotad bile u muzikoj
praksi. Utoliko je svake hvale vredan njihov mukotrpni, pionirski posao.
Uprkos tome to je Milo vuk ve ranije stvorio neke jezike uzore, Kuhaev
uticaj u pogledu muzikih izraza prostrao se i na srpske krajeve.
To se najbolje vidi u prvom srpskom muzikom asopisu Gudalo, koji je
18861887. izdavalo Srpsko pevako drutvo Gusle, u Velikoj Kikindi, pod
urednitvom predsednika Drutva advokata Milana Petrovia. Svi objavljeni
lanci, prikazi, beleke i vesti u tom listu bili su anonimni, sa osnovnim ciljem
da se popularie muzika umetnost ali pisani na 'znatnom strunom nivou.
Ko je od tih saradnika (ili moda urednik) bio tako vatreni pobornik iznalaenja
domaih termina da je u purizmu otiao tako daleko da je za izraz kompozitor
predlagao stavlja, za kompoziciju stvor, za harmoniziranje
muzikostav, za operu spevka, zatim da deli glazbu na tvomu i
prikaznu (stvaralaku i izvoaku)
--------------------------------------------------11

Od Milovuka potiu i Teoriki osnovi muzike (Beograd, 1866, II izdanje 1874) i

kola notnog pevanja (1871), danas sasvim retki bibliofilski primerci.
122

itd.,12 ko je bio taj kova reci danas je teko dokuiti. Verovatno je u tome
imao udela Robert Tolinger, tada veoma uvaena muzika linost u Kikindi,
koji je iz svoje eke domovine poneo to jeziko istunstvo i ije su
kompozicije redovno objavljivane i prikazivane u asopisu Gudalo.
No Gudalo se ipak opredelilo za Kuhaevu terminologiju, to je on
svesrdno pozdravio svojim uvodnim lankom za etvrti broj. Kako se iz
njegovih pisama vidi, urednitvo Gudala je ak trailo dozvolu da tampa u
odlomcima ili nastavcima njegov Katekizam glazbe.13
No Kuha je smatrao da bi probitanije bilo da slavno drutvo ,Gusle' dade
cieli Katekizam irilicom tampati ... i ako bi drutvo Gusle na to se
odluilo ja bi mu odstupio nakladno pravo s irilicom za sto forinti.14
Meutim, do takvog tampanja nije dolo, bez sumnje zbog obimnih trokova
koje bi ono zahtevalo i mada je Kuha nudio Gudalu da tampa lanke o
Josifu Slezingeru i Korneliju Stankoviu, ni oni nisu objavljeni nego je u
petom broju Gudala (1886) pretampan, i to latinicom, Kuhaev rad Obi
pregled onih glazbala koja naemu narodu rabe ili su mu ikada rabila,
odnosno poglavlje iz njegovog dela Opis i poviest narodnih glazbala
Jugoslavena.15
Time se zavrila Kuhaeva saradnja sa Gudalom, ali je uskoro zatim i sam
asopis prestao izlaziti.
Sa srpskim kompozitorom, pijanistom i muzikim piscem Jovanom Pauom
Kuha je bio u pismenom kontaktu od onoga trenutka kada je saznao da e
Pau napisati prikaz I knjige zbornika Juno-slovjenske narodne
popievke.16 Otada mu hrvatski kolega alje podatke o sebi i svome radu,
dostavlja mu i neke radove, izlae svoje velike materijalne nevolje u vezi sa
daljim tampanjem zbirke, moli ga za pomo u propagiranju prve knjige, ali
naroito mnogo raspravlja sa srpskim muziarem o pitanju terminologije
upotrebljene u Katekizmu, o tonalnim osobenostima hrvatske i srpske
narodne muzike. Sve to Kuha pie verovatno zato to mu je Pau izraavao
sumnje u pogledu nekih njegovih teorijskih postavki i jezikih formu-------------------------------------------12

lanak Nai struni nazivi, Gudalo br. 2, str. 4345.

Dravni arhiv u Zagrebu, Ostavtina F. Kuhaa, F. XVIII. (52, VIIX), 542. pismo.
14
Idem.
15
Prilog za poviest glazbe junoslovjenske, Rad JA 1877, 38, 39, 41; 1879. 50; 1882,
62 i 63.
16
J. Pau, Junoslovjenske popievke, Srpska zora Be, 1878 III, 11, str. 219.
13

lacija, a i zbog toga to je Kuha veoma cenio Paua.

tavie, u prvom pismu Kuha doslovno kae: Ne hvalim ni Vas ni sebe, ako
kaem, to je istina: da smo mi obojica za sada voe naeg naroda, to se
naime glazbe tie.17
Nema sumnje da je Kuha uspeo da zaiinteresuje Paua za pitanja muzike
terminologije i da ga je taj problem kopkao, kao to je istovremeno obuzimao i
Kuhaa. To bih zakljuila po tome to sam u Kuhaevoj zaostavtini, u
jednom primerku Katekizma, nala pismo poznatog srpskog filologa,
ministra prosvete Jovana Bokovia itd. u kome on Jovanu Pauu izlae svoje
poglede na pojedine termine i daje mu primere kako bi ta trebalo nazvati.18
Mnogo puta je Kuha (kako u svojim spisima tako i u korespondenciji)
izraavao svoju odanost prema srpstvu i prema srpskoj kulturi, uzdiui se
iznad politikih trvenja i ovinistikih pogleda. Iskren hrvatski rodoljub, on je,
kao pristalica ideologije Rakog i trosmajera (Strossmaver) o jedinstvu
junih Slovena, svoje romantiarsko rodoljublje irio i na ostale jugoslovenske
narode, pogotovo na srpski.
Tako je iskreno bio obradovan kada je saznao da se Vladimir orevi, koji
je tada zapoinjao svoj folkloristiki rad, interesu je za njegovu delatnost, pa
mu je odgovorio, izmeu ostalog ovim recima: Dobro bi bilo, da se mi bratski
narodi bolje upoznamo i vie meu sobom tujemo nego to je dosada
bivalo ... To ne bi uostalom ni teko bilo postii, da nije i vaa i naa
inteligencija toliko opojena tuim duhom i tuim naelima. Ali mi moramo to
postii, bilo to i bez pomoi inteligencije.19
Kuhaeva muzikoloka delatnost privukla je i panju Isidora Bajia, to se
vidi iz jednog pisma,20 pa ak je zainteresovao i ivojina Stankovia,
svetenika iz sela Mokranje dakle iz postojbine Stevana Mokranjca.
Ovaj muzikalni svetenik, koji ise posvetio pisanju istorije crkvene
pravoslavne muzike, zatraio je savet od uveliko ve poznatog hrvatskog
muzikologa. Ovaj mu je opirno izneo svoja stanovita, na osnovu sopstvenih
istraivanja.21

---------------------------------------------------------------17

Sva koriena pisma u Dravnom arhivu u Zagrebu. F. XVIII (52, IIVI), F. XVIII
(52, VIIX).
18
Dravni arhiv, F. XX, (531).
19
Dravni arhiv, F. XVIII (52, VIIX).
20
Idem.
11
Ovome treba dodati da je 2. Stankovi objavio svoju raspravu Srpsko crkveno
pojanje u Vesniku Srpske crkve, 1908. i 1909. godine, a da je njegovo rukopisno
delo Narodne pesme u Krajini, koje je pod-

124

Svoju naklonost prema Srbiji Kuha je izrazio i na taj nain to je neobinu

svoju kompoziciju Srpski oro neobinu zbog toga to je pisana za etiri
klavira u 16 ruku uz pratnju harmonijuma posvetio knezu Milanu
Obrenoviu, 1872. godine, upravo one godine kada je knez stupao na presto i
kada je Kuha bio podravnatelj Hrvatskog glazbenog zavoda.22
Svakako se nadao da e srpski vladar materijalno potpomoi tampanje ovog
dela. Meutim, iz jednog pisma koje je Franjo Raki uputio trosmajeru
saznajemo sledee: Kocha (koji se tako potpisivao pre dolaska u Zagreb,
prim. S. . K.) bi veoma poastili, da mu odgovorite, da ste primili poslan Vam
,Srpski oro', a dobro bi mu doli kakvih 30 for. Nadao se od srpskoga kneza
komu je ,Oro' posveeno, bar tamparski troak dobiti, ali ne dobi ni
odgovora. Jedini grof Jankovi rieto posla.23
Poznato je sa kakvim tegobama i preprekama se Kuha borio traei i
materijalnu pomo i razumevanje za rad na sakupljanju narodnih napeva
kojemu se zanesenjaki posvetio. Jo tee mu je bilo kada je poeo tampati
svoje kapitalno delo Juno-slovjenske popievke.
Poto je u duhu svojih jugoslovenskih nazora izdao 1878. godine prvu knjigu i
na irilici, oekujui vei broj pretplatnika i interesenata, naao se u neprilici
kada odziv nije bio onakav kakav je oekivao. Stoga je neumorno upuivao
molbe za materijalnu pomo knezu Milanu, a posebno kneginji Nataliji,
srpskom ministru prosvete, Srpskom uenom drutvu, Matici srpskoj (iji je
poasni lan bio), od raznih knjiara traio obraune od prodatih primeraka,
a kolegama muziarima (Miti Topaloviu, Jovanu Pauu) obraao se za
pomo u propagiranju svoga zbornika-prvenca itd.
No mada Raki opet pie trosmajeru (6. I 1878) Kocha vie podupiru Srbi
od nas. Zajemeno mu je za tekst irilicom najmanje 600 pretplatnika, doim
od nas imade ih dosada jedva sto,24 ipak sve to nije bilo dovoljno, pa je
Kuha morao odustati od izdavanja sledeih knjiga zbornika irilicom.
------------------------------------------------------------neo Srpskoj kraljevskoj akademiji 1906. godine, objavio Muzikoloki institut tek
1951. (Posebna izdanja SAN, knj. LXXI, Muzikoloki institut, knj. 2).
22
Dravni arhiv, F. XVII (52, IIVI), pismo u kojem trai dozvolu kneza Milana da mu
posveti delo.
23
V. Novak, Franjo Z. Kuha i njegova Via crucis oko izdavanja zbornika Junoslovjenske popievke, Zvuk, knj. III, god. 1935, b'r. 89, str. 294.
24
V. Novak, op. cit.

Kao davnanji lan -Srpskog uenog drutva, odravajui trajne veze i sa

Srpskom kraljevskom akademijom, Kuha je 1. VI 1896. godine Akademiji
ponudio na otkup lezingerovu muzliku zaostavtinu za 500 forinti.25
Ponuda je prihvaena, te zahvaljujui brinom staranju hrvatskog muzikologa,
ova se ostavtina, koju je uredno sredio, i danas uva u Arhivu Srpske
akademije nauka i umetnosti. Svakako, ohrabren ovim prihvatanjeni, Kuha je
ubrzo zatim ponudio Srpskoj kraljevskoj akademiji svoju veliku raspravu
Kajdopis u Slavena.26 No, kao to je poznato, ona je i dan danas u rukopisu
i uva se u Dravnom arhivu u Zagrebu.
Pomalo neobinu svetlost na karakter i ambicije ovog neumornog istraivaa
hrvatskog i srpskog folklora baca njegovo uporno nastojanje da bude izabran
za redovnog lana Srpske kraljevske akademije.
U toj elji i nadi, on se 1886. pismima obraa ne samo ministru prosvete
Milanu Kujundiu, da bi on delovao na kralja Milana, nego i samoj kraljici
Nataliji (kako bi i ona uticala na kralja), pa ak i njenoj dvorskoj dami da bi
ona posredovala kod kraljice!
Ovaj put i nain da doe do eljenog zvanja, koji je, na izgled, krajnje
oportunistiki obraanjem najviim krugovima moe se lako protumaiti
time to je tada kralj, na predlog ministra prosvete, postavljao i predsednika i
sekretara Akademije, a lanovi su (svega njih 16) postavljani ukazom.
Ako tada Kuhaeva elja nije mogla da bude ispunjena on ipak nije bio
zaboravljen jer je 10. II 1892. godine izabran za poasnog lana Srpske
kraljevske akademije.
Ne mogu rei da se srpska sredina dovoljno oduila Franji Kuhau za sve to
je uradio na polju srpske folkloristike i istoriograifije, odnosno da je u
muzikolokoj literaturi dovoljno obraeno njegovo delo. Da nije bilo njega i
njegovog briljivog istraivanja, srpska muzika kultura bi bila siromanija za
stotine davno iezlih srpskih napeva koje je sakupio i objavio i za mnotvo
istorijskih podataka koje je zabeleio.
Ve po tome to su se u njegovoj zaostavtini sauvali neki dokumenti iz
srpske muzike -prolosti koji se drugde ne mogu nai, Kuhaevo delo mnogo
znai za srpsku istorio'grafiju. A ako treba verovati Antoniji Kasovic
(Kassowitz) Cviji on se i na
-----------------------------------------------------------------------25
26

Odluka doneta na skupu 21. X 1896. Godinjak SKA, X, 1897, str. 125133.
Dravni arhiv, F. XVIII (52, VIIX), pismo br. 200.

126

samrtnoj postelji brinuo za srpske napeve i pitao se ko e njegov rad

nastaviti.. ,27
Prema tome, ovim izlaganjem mislim da se moemo bar malo oduiti Franji
Ksaveru Kuhau, za sve to je doprineo1 naoj muzici.
Stana Djuri-Klajn
(Arti musices, 9/12, Zagreb, 1978.)
Akordi prolosti, Prosveta, Beograd, 1981.g., str 118-127

----------------------------------------------------------------------------------------------87

A. Kassowitz-Cviji, Franjo 2. Kuha: Stari Osijek i Zagreb, 1924,

str. 115.