Fakultet organizacionih nauka

Uvod u informacione sisteme

Karakteristike procesa uvoenja

novog IS
definisanje
strategije
snimanje
postojeceg
stanja
projektovanje
aplikativno
modeliranje
uvodenje
odravanje

Faktori uspenog uvoenja novog IS

Faktori uspenog uvoenja novog IS

Kljuna podrka top menadmenta

Presudna motivacija korisnika
Ukljuivanje korisnika u procese analize i
projektovanja
Graenje poverenja izmeu projektanata i korisnika
Postupne i kontrolisane promene u organizaciji i
nainu rada

Uvoenje novog informacionog sistema

- osnovni procesi

Obuka
Inicijalno punjenje baze podataka
Testiranje

Uvoenje novog informacionog sistema

- Obuka

Obuka izvrilaca

Obuka operativnog rukovodstva

sticanje znanja o promenama u organizaciji posla

sticanje znanja o mogunostima nove aplikacije

Obuka top menadera

praktini rad sa novom aplikacijom

sticanje znanja o mogunostima dobijanja izvetaja iz nove

aplikacije

Kljuni elemenat obuke: psiholoko prihvatanje nove

aplikacije

Uvoenje novog informacionog sistema

- Inicijalno punjenje baze podataka

Izrada programa migracije podataka

Izrada pomonih softverskih programa za migraciju
podataka iz elektronskih izvora (stare baze
podataka, fajlovi)
Izrada pomonih softverskih programa za unos
podataka iz dokumenata u novu bazu podataka

Uvoenje novog informacionog sistema

- Testiranje novog sistema

Simulacija rada novog sistema sa podacima

Eventualne korekcije softvera i intervencije na
podacima
Dokumentovanje izvrenih korekcija
Za simulaciju rada angaovati iskusne korisnike
starog sistema koji poznaju poslovne procese i
specijalne sluajeve korienja

Organizacija funkcije za razvoj IS

*Google farma servera

Tradicionalni osnovni zadaci

Funkcije za razvoj IS

Definisanje i realizacija strategije razvoja informacionog sistema

preduzea

Definisanje internih standarda vezanih za nabavku, korienje i

odravanje informatike opreme, tehnologija i aplikacija na nivou
preduzea

Istraivanje i razvoj u oblasti specifinih aplikacija i mogunosti primene

novih informacionih tehnolgija za potrebe preduzea

Obezbeenje izrade aplikacija za potrebe preduzea.

Obezbeenje odravanja informatike opreme (HW, SW i

komunikacije)

Novi zadaci IS funkcije

10

Inkorporacija Interneta i e-trgovine u poslovanje

Upravljanje sistemskim integracijama
Organizovanje i realizacija obuke i permanentnog obrazovanja iz
oblasti IT za sve strukture u preduzeu.
Edukacija zaposIenih informatiara o poslovanju
Podrka krajnjim korisnicima raunara
Partnerstvo sa izvrnim menadmentom
Upravljanje outsourcing-om
Inovacije
Povezivanje sa odeljenjima za razvoj IS drugih organizacija

Geneza razvoja IS funkcije

60-tih godina, raunski centri organizaciono locirani uz slubu koja je najvie koristila
njihove usluge - najee finansijski sektor ili komercijalu.

70-tih godina, usluge raunskih centara poele su da koriste gotovo sve slube u firmi,
oni se organizaciono osamostaljuju i bivaju veliki, u rangu samostalnih sektora.

80-te, a naroito 90-te godine, dovode do stvaranja informatikih jezgara u firmama i

do pojave specijalizovanih softverskih kua koje vre usluge za vie firmi-korisnika.

Danas - IS, kao servisna funkcija svih struktura u preduzeu, ne

treba da bude organizaciono vezana ni uz jednog od korisnika
njenih usluga, ime e se spreiti favorizacija jedne grupe
zadataka u odnosu na ostale. Trebalo bi da bude organizaciono
postavljena uz menadment.

11

Pozicija informatike funkcije

u organizacionoj emi preduzea
TOP
Menadzment

1
Sektor X

3
12

Var. 1 IS je tab top

menadmenta; uobiajeno za
periode uvoenja i intenzivnog
razvoja IS
Var. 2 IS je nezavisan sektor;
sree se u sistemima koji imaju
uhodan IS
Var. 3 IS je odeljenje u okviru
nekog sektora; pojava u
preduzeima sa nerazvijenim IS

Funkcija razvoja informacionog sistema u

preduzeu

Organizaciona forma:

13

Sektor za informatiku
Sluba za razvoj IS
Odeljenje/Odsek za IS

U organizacionim jedinicama preduzea obavlja se

priprema, unos, obrada i korienje informacija

Tradicionalna funkcionalna organizacija

(primer)

Direktor
racunskog centra

Razvoj
sistema

Sistem
analiza

14

Programiranje

Operativa

Upravljanje
podacima

Upravljanje
mrezom

Tehicka
podrska

Odrzavanje
aplikacija

Tip organizacije: funkcionalni

Forma: veliki raunski centri,
Unos podataka (i operateri) u raunskom centru,
Odgovornost za podatke nedefinisana

Podrska
korisnicima

Sistemsko
programiranje

Savremena organizacija
(primer)

Direktor Sektora
za informatiku
Grupa za
arhitekturu
sistema
- standardizacija-

Interni
konsultanti

Poslovne
aplikacije

Bazne
tehnologije

-poslovanje i
marketing-

-razvoj i podrska
poslovnim jedinicama-

- HW/SW platforma
DB, SE, GUI

15

HW podrska
-servreri,

korisnicki racunari,
mreza, telekomunikacije-

Tip organizacije: matrini

Forma: Sektor, odeljenje, odsek
Uloga: Razvoj i odravanje IS
Unos podataka u org. jedinicama
Odgovornost samo za podatke u sistemu

Servis
zaposlenih
-pomoc, obuka,
instalacija i popravke-

Primer minimalne organizacione strukture

odeljenja za IS

Rukovodilac
- PROJEKTANT

ORGANIZATOR
POSLOVIH
APLIKACIJA

ADMINISTRATOR
BAZE PODATAKA

ADMINISTRATOR
KOMUNIKACIONOG
SISTEMA

Forma: Nezavisna organizaciona jedinica

Uloga: Organizacija razvoja i odravanja IS, uz korienje usluga drugih firmi
Unos podataka u org. jedinicama
Odgovornost samo za podatke u sistemu

16

Primer organizacione eme (domae) firme za proizvodnju softvera

Antegra Information Systems

Organization Chart
Shareholder
Parliament

Managing
board

General
Manager
Deputy
Manager

Development
Quality
control

Maintenanace

Executive

Executive

C++

PL/SQL

Designer

Team 1

Team 2

Team 3

Department for
coordination

Executive
Programmer

Designer
Programmer

Programmer

Programmer

17

Designer

Programmer

Programmer

Programmer

Programmer

Programmer

Quality
control

Executive

Distribution

Data
administrator

Administration
within the
company

Administrator
for OS

Executive

Web site

Finance

Marketing

Designer
Programmer

Programmer

General
service and
Marketing

Administration

Programmer

New
technologies

Testing

Training
Contact with
users

Data

DB
Network

Implementation

OS

Documentation
control

Tools

Secretary`s
office
Personnel
department
Book-keeping
department
Legal
department

Standardizacija u oblasti
SOFTVERSKOG INENJERSTVA

Definicije standarda



Standard je potvren uzorak u odnosu na koji drugi predmeti mogu

da budu mereni ili procenjeni
Standard je objavljen dokument koji sadri tehnike specifikacije ili
druge kriterijume neophodne da osiguraju da e materijal ili metoda
dosledno da zadovolji potrebe za koje je predvien
Danas, kada govorimo o standardima, razlikujemo standarde za:

19

proizvod (hardver, softver, procesne materijale i usluge)

procese
sisteme

Osnovni principi
na kojima je izgraena standardizacija

20

Dobrovoljnost u prihvatanju
Otvorenost
Participacija u donoenju standarda svih relevantnih
strana (proizvoaa, korisnika, drave, naunoistraivakih institucija, ...)
Globalni pristup
Najbolja praksa

Kreatori IT standarda

ISO/IEC radne grupe i nacionalna tela;

IEEE Committee on Standards of software and

system engineering S2ESC;

21

Dravne agencije;

Industrijski konzorcijumi.

ISO - Meunarodna organizacija za standardizaciju

Osnovan je 23. februara 1947.

Preko 13.000 standarda
140 zemalja
2830 tehnikih tela

22

186 tehnikih komiteta

576 tehnikih potkomiteta
2057 radnih grupa
30000 strunjaka

Savezni zavod za standardizaciju (danas, Institut za

standardizaciju) je lan ISO-a od 1. januara 1950.

Pozicija standarda u organizaciji

ta treba raditi?

Kako e se raditi?

Kako raditi u pojedinoj

oblasti?

Kako raditi u
konkretnoj
organizaciji?

23

Standard
Najbolja praksa

Primenjen sistem

Organizacioni propisi i procedure

Ciljevi standardizacije u
informacionim tehnologijama

Definisanje zajednikog okvira koji e omoguiti da svi koji

su ukljueni u proces razvoja, projektovanja i upravljanja
softverom govore istim jezikom

Obezbeivanje osnove za komunikaciju izmeu IS

Obezbeivanje preduslova za zajedniko uee na
projektima razliitih strana

24

Obezbeivanje potrebnog okvira za razvoj i implementaciju

softvera definisanog kvaliteta

Oekivanja korisnika
po pitanju kvaliteta softvera

25

Softverski sistemi moraju da rade ono za ta su

predvieni. (Moraju da obavljaju zahtevane
aktivnosti.)
Moraju da izvravaju specifine zadatke tano ili
bar da budu zadovoljavajui. (Moraju aktivnosti da
obavljaju na pravi nain.)

Najznaajniji ISO standardi u oblasti IS

26

ISO 12207 Model ivotnog ciklusa softvera

ISO 20000 Upravljanje IT uslugama

ISO 27000 - Sistem upravljanja informacionom sigurnou

ISO 12207
Procesi ivotnog ciklusa softvera

ISO 12207
Procesi ivotnog ciklusa softvera

28

Predstavlja jedan od fundametalnih standarda softverskog

inenjerstva.

pisuje arhitekturu ivotnog ciklusa softvera od koncepta do

povlaenja

Primenjuje se za softverske proizvode i usluge prilikom

nabavke, isporuke, razvoja, korienja i odravanja

Omoguava ljudima koji se bave softverom, u oblasti

softverskog inenjerstva ili IT menadmenta, da govore istim
jezikom.

Prikaz standarda 12207

Procesi ivotnog ciklusa softvera

29

Ideja za donoenjem ovog standarda nastala je 1988.

Tokom 6 godina i preko 17.000 utroenih radnih sati,
objavljen je avgusta 1995. Uestovali su predstavnici:
Australije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Nemake,
Irske, Italije, Japana, Koreje, Holandije, panije, vedske,
Velike Britanije i SAD-a.
Standard je 2008. god. doiveo veliku reviziju: sada se
odnosi na sve procese ivotnog ciklusa informacionog
SISTEMA, a ne samo softvera.

Procesi ivotnog ciklusa softvera - standard

12207/1995
12207 DOKUMENT

ORGANIZACIONI PROCESI
Upravljanje

Infrastruktura

Poboljanje

Ljudski resursi
Aktivni menadment

Nabavka
Rukovanje

Validacija
Verifikacija
Provera

30

Ponovno korienje

Podruje inenjeringa

PRIMARNI PROCESI
Razvoj

Odravanje

PROCESI
PODRKE
Ocena
proizvoda
Obezbeenje
kvaliteta

Isporuka

Zajedniki
pregledi
Reavanje
problema

Upravljanje
konfiguracijom
Upotrebljivost
Dokumentovanje

Procesi ivotnog ciklusa

sistema
Procesi
ugovaranja

Procesi
ivotnog ciklusa
sistema
- standard 12207/2008

Procesi
projekta

Procesi ivotnog ciklusa

softvera

Tehniki
procesi

Procesi podrke
softvera

Proces
nabavke

Proces
planiranja
projekta

Proces def.
zahteva
poverioca

Proces
implementacije
softvera

Proces uprav.
softverskom
dokumentaciom

Proces
snabdevanja

Proces procene
i kontrole
projekta

Proces analize
zahteva sistema

Proces analize
zahteva
softvera

Proces uprav.
konfiguracijom
softvera

Proces
upravljanja
odlukom

Proces dizajna
arhitekture
sistema

Proces dizajna
arhitekture
softvera

Proces obezb.
kvaliteta
softvera

Proces
upravljanja
rizikom

Proces
implementacije

Proces detalj.
dizajna
arhitekture soft.

Proces
verifikacije
softvera

Proces uprav.
modelom ivot.
ciklusa

Proces
upravljanja
konfiguracijom

Proces
integracije
sistema

Proces
konstruisanja
softvera

Proces
validacije
softvera

Proces
upravljanja
infrastrukturom

Proces
upravljanja
informacijama

Proces
ispitivanja
kvalif. sistema

Proces
integracije
softvera

Proces zajed.
pregleda
softvera

Proces uprav.
projektnim
portfoliom

Proces
merenja

Proces
instalacije
softvera

Proces
ispitivanja
kvalif. softvera

Proces provere
softvera

Procesi
organizacione
potpore
projekta

Proces uprav.
ljudskim
resursima

Proces podrke
prijemu
softvera

Proces
upravljanja
kvalitetom

Operacioni
proces za
softver

Proces
odravanja
softvera

Proces
deponovanja
softvera

31

Procesi
implementacije
softvera

Proces reav.
problema
softvera

Procesi ponovne upotrebe softvera

Proces
domenskog
inenjerstva

Proces uprav.
programom
pon. upotrebe

Proces uprav.
komponentama
za pon upotrebu

ISO 20000
Upravljanje IT uslugom

ta je upravljanje IT uslugom?

ureeni skup disciplina koje obuhvataju

kulturu,
organizacionu strukturu,
procese i
alate

koji zajedno omoguavaju IT organizaciji da

razvija i isporuuje IT usluge vrhunskog kvaliteta

33

Kljuni procesi menadmenta IT uslugom

Upravljanje
raspoloivou
Upravljanje
nivoom usluga

Service
Desk
Upravljanje
incidentima

34

Upravljanje kontinuitetom
IT usluge
Upravljanje
kapacitetima
Upravljanje
finansijama
za IT usluge

Procesi isporuke
IT usluga
Procesi podrke
IT usluzi
Upravljanje
problemima

Upravljanje
promenama

Upravljanje
konfiguracijom
Upravljanje
izdanjima

Promene u organizaciji
isporuioca IT usluge

35

Softver postaje predmet iznajmljivanja, a ne

kupovine;
Isporuioci softvera postaju provajderi IT usluga
Ovo e zahtevati i odreene organizacione
promene, provajderi e morati da uspostave,
dokumentuju i implementiraju procese koji pre toga
nisu postojali u organizaciji.

36

Familija ISO 27000 standarda

37

ISO 27000 Renik termina koji se koriste u ISO 27000 seriji

standarda;
ISO 27001:2005 Sistem upravljanja informacionom
sigurnou;
ISO 27002:2007 Kodeks postupaka za upravljanje
informacionom sigurnou;
ISO 27003 Vodi za implementaciju sistema za upravljanje
informacionom sigurnou;
ISO 27004 Merenje i metrike efikasnosti sistema
informacione sigurnosti;
ISO 27005 Upravljanje rizicima informacione sigurnosti;

Prednosti primene IT standarda

38

Doprinose stvaranju efikasnog,ekonominog,

pouzdanijeg i sigurnijeg upravljanja informacijama
Olakavaju tranziciju IT funkcije iz jednog stanja u drugo
Stvaraju preduslove za brz i efikasan reinenjering
Omoguavaju ravnopravnije uee ponuaa u
tenderima

Sledea tema: IS u upotrebi

Vrste poslovnih IS
Odravanje IS