Zaptivanje I Zaptivni Materijali

Zaptivanje i zaptivni materijali
1.
06. ZAPTIVANJE I ZAPTIVNI

MATERIJALI
Uvod
Zaptivanje predstavlja proces spreavanja oticanja sistemskog fluida

(fluida koji se zaptiva) iz predvienog prostora (rezervoar, cev, kuite
mane i slino) u okolinu / atmosferu, odnosno, spreavanje prodora
spoljanjeg fluida (npr. voda - kia) u zaptivani prostor. Ne retko se
sree proirenje pojma zaptivanja i na zaptivanje (izolaciju) buke,
toplote, pa ak i struje.
2.
Karakteristike zaptivki
Sadraj
06.
ZAPTIVANJE I ZAPTIVNI
MATERIJALI ......................................... 0
SADRAJ ...................................................................... 0
1.0 UVOD.....................................................................1
2.0 KARAKTERISTIKE ZAPTIVKI .................................1
3.0 PODELA ZAPTIVKI ............................................... 2
4.0 ZAPTIVNI MATERIJALI ........................................ 4
5.0 IZBOR ZAPTIVKI ................................................. 14
6.0 RUKOVANJE ZAPTIVKAMA .................................18
7.0 OTKAZI ZAPTIVKI .............................................. 25
8.0 LITERATURA ...................................................... 26
Pred zaptivke se postavljaju nekoliko zadataka:

1. da zaptiva sistemski fluid
2. da poseduje hemijsku otpornost na sistemski fluid, odnosno, da
sistemski fluid ne utie na degradaciju mehanikih osobina
zaptivke
3. da poseduje mogunost elastine deformacije i na taj nain
popunjava nepravilnosti u povrinama koje naleu na zaptivku i
ostvaruje dobro naleganje, a samim tim i nepropustan sloj za
sistemski fluid
4. da poseduje temperaturnu otpornost, odnosno da sistemska
temperatura ne utie na degradaciju mehanikih osobina zaptivke
5. da je otporna na puzanje, odnosno da se pri dugotrajnom
optereenju ne javlja trajna deformacija zaptivke
6. da poseduje vrstou koja je dovoljna da se odupre pritisku, kojim
se optereuje zaptivka, i da ne doe do drobljenja zaptivke, kao i da
se odupre silama koje se javljaju u zaptivci prilikom rukovanja,
odnosno instalisanja
7. da ne zagauje sistemski fluid, putem otputanja estica zaptivke u
fluid ili putem rastvaranja zaptivke u sistemskom fluidu
8. da ne podstie koroziju povrina koje zaptiva,
9. da nije zapaljiva
10. da se lako uklanja prilikom pokuaja demontae / zamene.
Iz navedenih zahteva koji su postavljni pred zaptivku, mogue je
definisati osnovne veliine koje karakteriu zaptivku:
1. temperaturna otpornost (najnia i najvia temperatura pri kojoj
zaptivka zadrava svoje mehanike osobine)
2. pritisak sistemskog fluida koji zaptivka moe da podnese / da
zaptiva
3. pritisak povrina koje zaptiva, a da ne doe do drobljenja zaptivke
4. hemijska otpornost na pojedine supstance
5. pH vrednost koju zaptivka moe da podnese bez degradacije
mehanikih osobina
6. da provodi / ne provodi elektrinu struju
7. da provodi / ne provodi toplotu
8. elastinost (vraanje u prvobitni oblik nakon prestanka delovanja
deformacione sile)
9. otpornost na puzanje i hladno teenje (sposobnost materijala da ne
menja dimenzije nakon dugotrajne izloenosti pritisku deformacionoj sili),
10. nezapaljivost,
11. ne predstavlja opasnost po oveka i okolinu,
12. otpornost na starenje (sposobnost da starost zaptivke ne utie na
degradaciju mehanikih osobina zaptivke)
13. otpornost na habanje, eroziju i abraziju i
14. niska cena.
3.
Podela zaptivki
Zbog velikog broja razliitih sluajeva gde se javlja potreba za

zaptivanjem, izraena je i potreba za podelom / klasifikacijom zaptivki.
Mogue je izvriti podele na mnogo naina, praktino je mogue
izvriti podele na osnovu svake karakteristike zaptivke.
Najea podela je na osnovu prirode mesta zaptivanja, odnosno da li

se vri zaptivanje nepokretnih ili pokretnih delova. U sluaju pokretnih
delova, od zaptivke se zahteva i odreena otpornost na habanje i
otpornost na primenjeno sredstvo za podmazivanje.
Sledea podela koja se esto sprovodi je u zavisnosti od oblika mesta
koje se zaptiva, odnosno, da li se vri zaptivanje ravne povrine, krune
povrine (cevi) ili navoja.
Podela po elastinim svojstvima zaptivnog materijala daje tri grupe
zaptivki: tvrde (metalne), elastine i tene (zaptivke koje ovravaju
nakon nanoenja na mesto zaptivanja).
Po sadraju metala zaptivke se dele na:
x metalne (od jednog ili vie metala, irok spektar veliina i oblika,
primenjuju se za visoke temperature i pritiske, zahtevaju velike
sile pritezanja, kako bi dolo do elastine deformacije zaptivke,
odnosno do popunjavanja nepravilnosti u povrini koja se
zaptiva),
x nemetalne (obino kompozitni materijali koji slue za zaptivanje
mesta sa niom radnom temperaturom i niim pritiscima, za
zaptivanje mesta gde je mogua pojava korozije, te nije mogua
primena metala koji su podloni toj pojavi) i
x kombinacija prethodne dve vrste (metal je zaduen za elastinost
i vrstou, a nemetalni deo zadovoljava ostale zahtevane
karakteristike).
Pored navedenih, zaptivke se jo dele na osnovu otpornosti na pojedini
fluid, ili pojedinu vrstu fluida (npr. zaptivke otporne na kiseline), ali i
na osnovu materijala od kojeg je zaptivka nainjena. U nastavku su
navedeni neki od materijala koji se najee koriste za izradu zaptivki,
uz napomenu da se u poslednje vreme sve ee javljaju zaptivke
napravljene od kombinacije dva ili vie materijala.
4.
Zaptivni materijali
Nazivi za materijale za izradu zaptivki, koji su prikazani u nastavku, su

ili oni nazivi koji su odomaeni ili opteprihvaeni, ili nazivi proizvoda
odreenog proizvoaa, ukoliko ne postoji opteprihvaen naziv.
x NR (Natural Rubber) - prirodna guma je otporna na abraziju i

blage kiseline, poseduje visoku vrstou i otpornost na kidanje.
Primenjuje se u uslovima gde ne vladaju visoki pritisci, a
zahteva se meka gumena zaptivka. Podnosi temperature od 30qC do +80qC. Na slici 1 je prikazana rolna prirodne gume iz
koje je mogue isei zaptivku proizvoljnog oblika.
BILJNA VLAKNA (karton, pluta), uz dodatke protein - glicerin

punioca, predstavlja dobar zaptivni materijal za benzin, ulja, naftu,
kerozin i prirodni gas i mogue ih je primenjivati do temperature od
100qC.
AZBEST, mineral koji je jedno vreme, zbog svoje visoke otpornosti na
temperaturu i pritisak, bio standard za zaptivanje, ali je zbog svojih
kancerogenih svojstava, kao i osobine da se trajno deformie i
otvrdnjava, potisnut drugim, novijim materijalima. Ovaj proces
zamene zaptivki od azbesta je zapoeo istraivanjima u ranim
osamdesetim godinama, ali poto su se ti prvi neazbestni materijali
pokazali inferiornim u odnosu na azbest, ovaj materijal je, u nekim
sistemima, opstao i do danas.
STAKLENA VLAKNA (fiberglas - napravljen od kompleksnih
metalnih silikata) imaju izuzetne toplotne i mehanike karakteristike.
Vlakna fiberglasa ne gore i oslobaaju se toplote (zrae toplotu) mnogo
bre nego prirodna vlakna. Poseduju dimenzionu stabilnost - ne
deformiu se pod pritiskom i visoku zateznu vrstou (otpornost na
kidanje). Otporna su na uobiajene rastvarae, ulja, naftu i naftne
derivate, izbeljivae i veinu organskih hemikalija.
PRIRODNA I VETAKA GUMA
x SBR (Styrene Butadiene Rubber) ili crvena guma se
primenjuje za zaptivanje tople ili hladne vode, vodene pare,
amonijaka ili slabe kaustine sode, gde se ne ostvaruju visoki
pritisci i temperature (primenjuje se za temperaturni raspon od
-30qC do +80 qC). Pokazuje dobru otpornost na starenje,
abraziju i kidanje.
x CSM (Hypalon) je otporan na ozon i pokazuje izuzetnu
otpornost na abraziju, vremenske uslove i temperaturu (od -30
qC do 130 qC). Otpornost na ulje je slina otpornosti neoprena.
Slika 1. Prirodna guma u rolni

x Viton (Fluoroelastomer Rubber, fluorokarbon) je
otporan na irok spektar ulja i rastvaraa. Poseduje dobru
otpornost na abraziju i kidanje. Mogua je primena u
temperaturnom rasponu od -40 qC do +200qC. Negativna
karakteristika Vitona je visoka cena (dvadeset puta je skuplji od
nitrila).
x Neopren
(Chloroprene,
Neoprene)
poseduje
zadovoljavajuu otpornost na ulja i odlinu otpornost na ozon.
Preporuuje se primena u temperaturnom opsegu od -30qC do
+80qC.
x NBR (Black Nitrile Rubber) je otporan na rastvarae, ulja,

vodu i hidraulika ulja. Poseduje dobru otpornost na pritisak i
istezanje, temperaturu (od -30qC do +90qC), puzanje i abraziju,
a takoe poseduje i dobru sposobnost vraanja u prvobitan
oblik, nakon prestanka delovanja deformacione sile.
x NWR (White Nitrile Rubber) se koristi u sluajevima gde je
kontaminacija problem - u prehrambenoj, hemijskoj i
petrohemijskoj industriji. Otporan je na temperature od -30qC
do +90qC. Poseduje iste mehanike osobine kao i crni nitril. I
beli i crni nitril karakterie niska cena, dobre mehanike
osobine pri niskim (navedenim) temperaturama i dobra
otpornost na abraziju. Ono to je nepovoljno kod nitrila je niska
temperaturna otpornost i tendencija ka ovravanju prilikom
due upotrebe na viim temperaturama.
x EPDM (Ethylene Propylene Diene Terpolymer Rubber)
je otporan na vremenske uslove i visoke temperature (od -40qC
do +110qC). Takoe poseduje odlinu otpornost na biljna i
ivotinjska ulja/masti, vodu, paru i rastvarae, ali nije otporan
na naftne derivate.
x Silikon je poluorganska sintetika guma sa dobrom otpornou
na niske i visoke temperature (od -55qC do +260qC). Poseduje
nisku otpornost na kidanje i loe mehanike osobine bez
prisustva sredstva za podmazivanje, ali se dobro ponaa pod
optereenjem, lako se vraa u prvobitni oblik. Poseduje relatvno
dobru otpornost na rastvarae. Problem sa silikonima je to
upijaju pojedina sredstva za podmazivanje i to imaju slabu
hemijsku otpornost na oksidirajua sredstva za podmazivanje,
kao i na neke oksidirajue aditive. Silikoni se mogu javiti i u
tenom stanju (prilikom nanoenja), a kasnije, nakon
nanoenja - izlaganja vazduhu (tanije, ovi slikoni reaguju sa
vlagom iz vazduha), ovravaju.
GRAFIT, kao prirodni lubrikant, se esto koristi prilikom izrada
zaptivku i to uglavnom u kombinaciji sa drugim materijalima (u
kombinaciji sa teflonom, koji takoe poseduje izuzetnu otpornost na
hemikalije, daje kvalitetne zaptivke koje izdravaju temperature od 210qC do +260qC i pritiske preko 80 bara). Sree se i kod pletenica
(pakovanja) za pumpe i ventile gde se nanosi na povrinu ve
napravljene pletenice kako bi se poboljalo podmazivanje. Meutim,
mogue je takoe nai i pletenice potpuno izraene od vlakana

ekspandiranog grafita i takve pletenice podnose temperature do 650qC,
pritske do 200 bara, pH vrednosti fluida od 0 do 14, brzine do 1400
m/min. Ovakve pletenice nije potrebno dodatno podmazivati i one su
termoprovodljive. Grafit je otporan na radioaktivno zraenje.
METALI (gvoe, nerajui elik, aliminijum, bakar, mesing) se
takoe koriste kao zaptivni materijali i to uglavnom u sluajevima kada
je neophodno obezbediti toplotnu ili elektrinu provodljivost zaptivki.
Otpornost ovakvih zaptivki zavisi od materijala od kojeg je zaptivka
napravljena. Na slici 2 su prikazane zaptivke napravljene od metala.
Slika 2. Zaptivke napravljene od metala

TEFLON (polytetrafluoroethylen, PTFE, sree se i pod
proizvoakim nazivima Gylon, Sealon) se primenjuje pri
temperaturama od -200qC do +270qC. Nije zapaljiv. Ne sadri prirodne
niti hranljive materije, tako da se na njemu ne razvijaju bakterije i
gljivice. Poseduje ekstremnu otpornost na hemikalije i izuzetno nizak
koeficijent trenja. Otporan je na pojavu puzanja i takozvanog hladnog
teenja (pojava da se materijal trajno deformie prilikom dugotrajnog
optereenja). Nije lepljiv, to je izuzetno bitno zbog procesa demontae
(ne lepi se za osnovni materijal i ne ostavlja tragove na njemu).
Poseduje karakteristike koje omoguuju zavarivanje, tako da je mogue
napraviti zaptivku izuzetno velikih dimenzija, to slika 3 i pokazuje.
Pored ovoga, na traitu je mogue pronai veliki broj proizvoda

nainjenih od teflona, a namenjenih zaptivanju, odnosno odravanju
zaptivnih mesta. Na slikama 4 do 6 su prikazani: dijafragma za pumpe
nainjena od jednog komada teflona, ploe od teflona iz kojih je
mogue isei zaptivku proizvoljnog oblika i trake od teflona koje se
lepe na povrine koje treba zaptivati i na taj nain na licu mesta se
formira zaptivka, to je izuzetno pogodno za hitne opravke otkazale
zaptivke i predstavlja veliku utedu u pogledu broja razliitih zaptivki
koje je potrebno drati na zalihama.
Slika 4. Dijafragma za pumpu nainjena od teflona
Slika 3. Primer zaptivke od teflona, napravljene zavarivanjem

Teflon se takoe koristi i za izradu pletenica (esto se sree i naziv
"pakovanje") za zaptivanje pumpi i ventila (slika 7). Na tritu je
mogue pronai pletenice izraene od karbonskih vlakana
impregniranih teflonom, teflonska vlakna ispunjena grafitom koji je
prirodni lubrikant, vlaknima aramida impregniranim teflonom.
Ovakve pletenice izdravaju temperature do 315qC, pritiske do 35 bara,
brzine do 1400m/min i mogu se primenjivati sa fluidima ija pH
vrednost iznosi od 0 do 14. Negativna osobina teflona je visoka cena i
osetljivost na mehanika oteenja prilikom montae. Teflon takoe
pokazuje loe karakteristike u sluaju da je potrebno izvriti zaptivanje
pokretnog elementa, kada tom elementu nije podeena osa, odnosno u
sluaju ekscentrinosti.
Slika 5. Ploa od teflona iz koje je mogue isei proizvoljni oblik

zaptivke
10
11
prilikom demontae. Nije zapaljiv. Primenjuje se za temperaturni

raspon od -250qC do +450qC i pritiske do 17 MPa. Mogue ga je
primenjivati na veini mesta u rafinerijama, petrohemijskoj industriji i
industriji uopte.
Slika 6. Traka od teflona koja omoguuje zaptivanje ravne povrine

proizvoljnog oblika
Slika 7. Pletenica nainjena od teflona

GRAFOIL je familija fleksibilnih ugljeninih zaptivki. Ne sadri
nikakve smole ili prirodne punioce, nikakva vlakna ni azbest. Sadri
lameliran lim debljine 0.1 mm, od nerajueg elika za koji je
privren mehanikim putem. Izuzetno je otporan na koroziju, ak i
na visokim temperaturama. Ne ovrava tokom vremena i ne stari.
Otporan je na puzanje na visokim temperaturama. Prirodna mu je
osobina da ne prianja za osnovni materijal, tako da nema problema
DURLON predstavlja familiju zaptivnih materijala koji se sastoje od

sintetikih vlakana i minerala kombinovanih sa gumom. Otporan je na
visoke temperature, znaajno su mu poboljane osobine koje utiu na
uvanje, rukovanje i seenje (isporuuje se u ploama - prikazano na
slici 8, iz kojih je mogue isei zaptivku proizvoljnog oblika) u odnosu
na materijale zasnovane na ugljeninim i staklenim vlaknima. Podnosi
temperature preko 400qC i pritiske preko 10 MPa. Otporan je na
visoko agresivne sredine (para, ulja, teni hlor, teni i gasoviti kiseonik,
kisele i bazne sredine, alkohol, rastvarai, gasovi koji se koriste u
rashladnoj tehnici - freoni). Ne sadri azbest. Provodi elektricitet i na
taj nain spreava pojavu statikog elektriciteta. Pogodan je za
zaptivanje u procesnoj i hemijskoj, prehrambenoj industriji, zatim u
petrohemiji, farmaciji, rafinerijama, ugljovodonika, kao i u industriji
papira i celuloze gde se ne zahteva via otpornost (na temperaturu i
pritisak) od navedenih vrednosti. Sadri materiju koja spreava
lepljenje za povrine koje zaptiva, tako da se demontaa sprovodi lako i
ne ostaju nikakvi tragovi zaptivke na povrinama.
Akrilni materijali se u poslednje vreme javljaju kao tena,
anaerobna sredstva za zaptivanje. Skladite se u bocama, nakon
nanoenja zadravaju svoje teno stanje, sve dok se ne izvri montaa,
ime se teno akrilno sredstvo izoluje od vazduha, i tek tada ovrava.
Zbog ove osobine se nazivaju i anaerobnim zaptivkama. Mogu se
primeniti u temperaturnim rasponima od -50qC do +150, pa ak i do
200qC. Nakon ovravanja mogu izdrati izuzetno visoke pritiske
sistemskog fluida.
ALLCHEM, KALREZ (perfluoroelastomer) u sebi objedinjuje
dobru otpornost na agresivne hemikalije teflona i elastinost gume.
Primenjuje se u temperaturnom rasponu od -30qC do +230qC. Otporan
je na mineralne i organske kiseline, baze, etre i estere, aldehide,
nitride, hidrokarbonate, alkohole, rastvarae i sintetika ulja i maziva.
Uglavnom se primenjuje za izradu O-ring zaptivki, ali je mogue u
12
kalupu izliti zaptivku proizvoljnog oblika, to se na slici 9 i vidi. Nalazi

primenu u aeronautici, vojnim postrojenjima, hemijskoj i
petrohemijskoj industriji, cevovodima za transport hemikalija, u
postrojenjima za istraivanje i eksploataciju nafte i gasa, kao i u
industriji boja i lakova. Negativna strana ovog materijala je njegova
cena koja dostie i sto puta veu vrednost od fluoroelastomera .
Slika 8. Ploa od durlona iz koje je mogue isei zaptivku

proizvoljnog oblika
ARAMID (aromatini poliamidi) se koristi za izradu pletenica sa
dodatkom nekog sredstva za podmazivanje. Pletenice od aramida su
izuzetno trajne i otporne na abraziju i stoga su pogodne za primenu
prilikom transporta smee nekog fluida i zrnastog, nerastvorljivog
materijala (cement, glina, ugljana praina). Ovakve pletenice podnose
temperature do 250qC, pritiske do 35 bara i brzine do 600 m/min.
Koristi se i za izradu klasinih zaptivki, s tim to se vlaknima aramida
dodaje neki punilac (npr. neopren) i tada dozvoljena radna
temperatura zavisi uglavnom od dozvoljene temperature punioca.
Ovakve zaptivke izdravaju pritiske i preko 80 bara. Inae, vlakna
13
aramida imaju izuzetno visoku otpornost na kidanje, ak viu i od

elika.
Slika 9. Zaptivke napravljene od ALLCHEM-a i KALREZ-a

ULTRALON (ugljenina vlakna impregnirana teflonskom
smolom). Mogue ga je primeniti na svakom mestu gde se zahteva
otpornost na visoko agresivne hemijske supstance. Zadrava svoje
dobre mehanike osobine na temperaturama od -212qC do +288qC i
pritiscima do 8.3 MPa. Zaptivkama od Ultralona se esto menjaju
zaptivke od teflona punjene barijumsulfatom, ukoliko se ovaj pokae
nepodesan za odreene probleme, poto se Ultralon pokazao kao
kvalitetniji materijal. Izuzetno je otporan na puzanje i hladno teenje.
Izuzetno je provodljiv, to spreava pojavu statikog elektriciteta. Nije
lepljiv (nakon demontae ne ostavlja tragove na osnovnom materijalu).
14
Dobro se see, tako da je mogue napraviti zaptivku potrebnog oblika

kada se ukae potreba.
PBI (polybenzimidazol) su organska vlakna visokih performansi.
Ne deformiu se ni pri visokim temperaturama i otporna su na irok
spektar hemikalija i rastvaraa. Poseduju visoku vrstou i otpornost
na abraziju.
AFLAS (tetrafluoroethyene / propilen dipolimer) je otporan na
kombinaciju amina (jedinjenja nastalih na osnovu amonijaka) i ulja, te
je pogodan za primenu pri zaptivanju kiselih ulja i zemnog gasa kao i u
rashladnoj tehnici. Primenjuje se i pri izradi raznih sredstava za
zaptivanje amonijaka, pare, vrele vode, kiselina i baza. Ne preporuuje
se za upotrebu sa toluenima, etrima, ketonima, rastvaraima sa
hlorom. Cena mu je priblina ceni fluoroelastomera.
Keramiki materijali se koriste kao zaptivke u sluaju kada je
neophodno
obezbediti
postojanost
zaptivke
na
visokim
temperaturama. Ova grupa zaptivki, kao i tene silikonske zaptivke i
zaptivke od akrilnih materijala, se isporuuje kao tenost (tanije, kao
pasta) u tubama. Nakon nanoenja na mesto, zaptivka popunjava
prostor koji treba da zaptiva i zatim ovrava (putem isparavanja
vlage). Nakon 2 do 6 sati (u zavisnosti od okolne temperature u
koliine vlage u vazduhu), zaptivka postie svoju krajnju vrstou i tada
moe da podnese konstantnu temperaturu do 1200 qC, a kratkotrajnu i
do 1600 qC. Pored ovoga, keramike zaptivke odlino podnose veinu
hemikalija, oksidujuu i redukujuu atmosferu, otporne su na starenje,
elektricitet, kao i na cikline promene temperature.
5.
Izbor zaptivki
Izbor odgovarajue zaptivke ne predstavlja ni malo lak zadatak, mada

to moe tako izgledati na prvi pogled. Kombinacija uticaja razliitih
promenjivih, koje se javljaju u sistemu kuite - zaptivka - sistemski
fluid je praktino neograniena. Ranije se smatralo da je dovoljno uzeti
u obzir temperaturu, pritisak, sredinu (fluid) i mesto primene i
15
zaptivka koja zadovolji ova etiri kriterijuma je ona prava. Novija

istraivanja u ovoj oblasti su pokazala i da zaptivke koje zadovolje ova
etiri kriterijuma mogu da se pokau kao neadekvatne za odreenu
primenu, a razlozi koji su doveli do otkaza zaptivke (koja se po
navedena etiri kriterijuma pokazala kao odgovarajua) su:
x metalurki proces kojim je dobijen materijal od kojeg je izraeno
kuite,
x zavrna obrada povrine kuita koja nalee na zaptivku,
x broj trnova (epova) na kuitu koji slue za centriranje zaptivke,
kao i broj vijaka kojima se ostvaruje pritisak na zaptivku,
x raspon izmeu trnova ili vijaka,
x aditivi koji su dodati sistemskom fluidu (osnovni fluid koji se
zaptiva) i dr.
Pored ovih injenica, novija istraivanja su izmenila i samu definiciju
zaptivke, tako da se sada uzimaju u razmatranje i veliine kao to su
filtriranje (propustljivost - koliina sistemskog fluida koji prolazi kroz
osnovni materijal zaptivke) i dozvoljena koliina sistemskog fluida koji
proe izmeu zaptivke i zaptivane povrine (ranije se ta koliina merila
kapima u minuti, a danas se definie preko ppm-a - 1/1.000.000, to se
pribliava merenju molekula sistemskog fluida koji proe kroz
navedeni spoj).
Prilikom tumaenja vrednosti, za pojedine parametre, koje daju
proizvoai zaptivki, treba imati u vidu da su to rezultati dobijeni u
laboratorijskim uslovima (u realnim uslovima treba oekivati neti nie
vrednosti) i da se laboratorijski testovi po pravilu sprovode na
zaptivkama debljine 0.8mm (ukoliko su testovi raeni na drugaijem
uzorku, to je pored dobijenih vrednosti naglaeno). Ovo je usvojeno iz
razoga to performanse zaptivke opadaju sa porastom debljine
zaptivke. Drugim reima, u sluaju deblje zaptivke potrebno je
pritezanje zaptivke vriti veim silama da bi se ostvarili identini
rezultati. Pored ovoga, potrebno je naglasiti da ukoliko e radni uslovi
neke zaptivke biti na granici preporuenih vrednosti, preporuka je da
se usvoji kvalitetnija zaptivka, odnosno ona zaptivka kod koje
navedena karkteristika (maksimalna vrednost) nee biti bliska radnim
uslovima (npr. radna temperatura je 185qC a zaptivka izdrava
16
temperature do 200qC, preporuka je da se usvoji zaptivka koja izdrava

temperature preko 220qC).
Prilikom izbora odgovarajue zaptivke, pored pritiska i temperature, u
obzir se uzima i proizvod ove dve vrednosti kao poseban parametar.
Drugim reima, zaptivka ne moze istovremeno da zadovolji i
maksimalni pritisak i maksimalnu temperaturu, odnosno na
maksimalnom pritisku, dozvoljena temperatura je mnogo nie od
navedene - kataloke maksimalne temperature).
5.1
Temperatura
Najee je, prilikom izbora zaptivke, radna temperatura prvi

kriterijum. Na ovaj nain se eliminie odreeni broj zaptivki, naroito
ako je radna temperatura iznad 100qC. Ukoliko je radna temperatura
zaptivke nia od sobne temperature, potrebno je u obzir uzeti i
minimalnu dozvoljenu temperaturu za pojedini materijal zaptivke.
Ranije je navedeno da treba izbegavati sluajeve kada je radna
temperatura zaptivke bliska maksimalno dozvoljenoj temperaturi
odreenog materijala zaptivke. Ovo se takoe odnosi i na minimalno
dozvoljenu temperaturu za dati materijal zaptivke.
5.2
17
ogranien broj fluida koji ine gotovo 99% sluajeva gde se javlja
potreba za zaptivanjem. Takoe, postoji relativno mali broj fluida koji
predstavljaju neke granine vrednosti, u smislu agresivnosti, tako da je
mogue oekivati da proizvoai zaptivki daju podatke o otpornosti
njihovih proizvoda na te materije.
Najei problemi sa sistemskim fluidom je da rastvara zaptivku ili
dovodi do neke hemijske reakcije izmeu sastavnog elementa
sistemskog fluida i zaptivke. Takoe, esto se javlja oksidacija - pojava
da kiseonik iz sistemskog fluida reaguje sa ugljenikom (ugljovodonikom) iz zaptivke (najopasnija je pojava izdvajanja ugljenika iz
vlakana koja daju vrstou zaptivci, to dovodi do kidanja tih vlakana, a
zatim i do kidanja zaptivke).
Jedna od bitnih karakteristika sistemskog fluida, a koja utie na
sposobnost zaptivki da vre svoju funkciju, je kiselost (poznato je da
kost i ljuska jajeta u kiselini gube kalcijum i postaju elastini, a da
guma u kiselini postaje tvrda i krta). Kiselost se meri pH vrednou
(raspon od 0 do 14) i radi sticanja oseaja za ove vrednosti, data je slika
10.
Mesto primene
Ovaj kriterijum za izbor zaptivke je usko povezan sa silom pritezanja

koju moe da podnese odreeni materijal zaptivke. Postoji razraen
proraun koji se zasniva na podacima o povrini naleganja, broju, vrsti
i meusobnom rastojanju trnova za centriranje zaptivke i zavrtnjeva za
privivanje zaptivke i poklopca. Kao rezultat ovog prorauna, dobija
se sila pritiska kojom je mogue / potrebno opteretiti zaptivku i ta
vrednost se poredi za maksimalno dozvoljenom silom pritiska za
pojedini materijal zaptivke.
5.3
Sredina - Okruenje (Sistemski fluid)
Postoji praktino neogranien broj fluida koje je potrebno zaptivati i

stoga je nemogue oekivati da proizvoai zaptivki daju podatke o
otpornosti na svaki pojedinani fluid. Na svu sreu, postoji relativno
Slika 10. Vrednosti pH faktora za pojedine poznate materijale

Prilikom izbora zaptivke za odreeni sistemski fluid, esto se
zaboravlja proveriti otpornost zaptivke na materije koje se koriste za
pranje i ispiranje prostora koji, tokom rada, zauzima sistemski fluid.
Naime, mogue je sluaj da se, nakon isputanja sistemskog fluida, u
sistem ubaci fluid za pranje i pusti sistem neko vreme da radi. Na ovaj
18
nain zaptivka dolazi u dodir sa fluidom, koji je po pravilu agresivan, i

na koji zativka, moda, nije otporna.
5.4
Pritisak
Prilikom izbora zaptivke, potrebno je razmotriti i radni pritisak, koji

zaptivka mora da podnese. Proizvoai po pravilu daju maksimalni
pritisak za svaku svoju zaptivku. Meutim, kao to je ranije i reeno,
prilikom analizi je potrebno uzeti u obzir i proizvod pritiska i
temperature. Stoga je preporuka da se pritisak i temperatura
analiziraju simultano, odnosno da se za svaku zaptivku, koja se
razmatra, provere sve tri vrednosti i samo zaptivka koja zadovoljava
sva tri kriterijuma moze da se smatra odgovarajuom (ako zadovoljava
i ostale kriterijume).
6.
6.1
19
ne zahtevaju upotrebu sredstava protiv lepljenja / zapicanja zaptivke za

kuite, ali ukoliko to izgleda neophodno, preporuka je da se postavi
neko suvo - prakasto sredstvo (najee se koristi talk - puder, a
mogue je upoterbiti i grafit), a ne teno. Takoe se ne preporuuju
sredstva koja sadre metalne estice, poto se te estice lepe za osnovni
materijal, popunjavajui neravnine, to nakon odreenog vremena
dovodi do toga da osnovna povrina postane ravna kao polirana to
oteava zaptivanje. Nakon toga sledi postavljanje zaptivke (koja takoe
mora biti ista - bez trunja i stranih estica), pri emu treba voditi
rauna da se, prilikom postavljanja na trnove za centriranje pozicioniranje ili na vijke, zaptivka ne oteti / pokida. Sledei korak je
privrivanje koje treba obaviti tano odreenim momentom
pritezanja (iz ovoga sledi da je obavezno koristiti moment - klju ili
neki ureaj kojim je mogue odrediti moment pritezanja) i
redosledom. Slika 11 prikazuje redosled pritezanja zavrtnjeva u
zavisnosti od oblika u kojem su zavrtnji rasporeeni i broja zavrtnjeva.
Rukovanje zaptivkama
Montaa i demontaa zaptivki
Nakon otkaza zaptivke, potrebno je izvriti njenu zamenu. Ukoliko se

rastavljanje spoja kuite - zaptivka vri iz nekog drugog razloga
(zaptivka nije proputala), ne preporuuje se vraanje demontirane
zaptivke, ve njena zamena (jednom optereena, a zatim rastereena
zaptivka, ne poseduje vie iste karakteristike, kao nova zaptivka i za
oekivati je da, ukoliko se demontirana zaptivka ponovo montira, da e
doi do pojave curenja, odnosno da takva zaptivka nee vie moi da
vri svoju funkciju).
Prilikom zamene zaptivke, prvo je neophodno ukloniti tragove stare
zaptivke i oistiti povrine koje e nalegati na novu zaptivku. ienje
je potrebno uraditi predmetom koje nee ostaviti tragove grebanja na
povrinama, a uklonie tragove stare zaptivke. Nakon to je povrina
temeljno oiena, potrebno je postaviti novu zaptivku (preporuka je
da zaptivka bude to je mogue tanja - 0,8 mm). Savremene zaptivke
Slika 11. Redosled pritezanja zavrtnjeva

Preporuka je da se pritezanje prvo izvri sa 1/3 potrebnog moment,
naznaenim redosledom, a zatim postupak sprovesti sa 2/3 i konano
sa punim optereenjem, odnosno punim momentom pritezanja. Nakon
12 do 24 asa od sprovoenja montae, potrebno je izvriti proveru
momenta pritezanja svakog zavrtnja, poto je mogue da je tokom tog
vremena dolo do promene u naleganju zavrtnjeva i poklopca i do
poputanja spoja, to moe rezultovati i proputanju zaptivke.
Poto su zaptivke, u principu, osetljive na oteenja prilikom montae,
postoji preporuka za posebnom opreznou, koje bi se trebalo
pridravati. Da bi se izbeglo oteenje zaptivke, esto se izrauju
elementi koji olakavaju montau, a ujedno i spreavaju oteenje
20
21
zaptivke. Na slikama 12 i 13 su prikazani primeri oteenja zaptivke

koje je nastalo prilikom montae zaptivke preko narezanog navoja, kao
i primer jednog elementa namenjenog olakanoj montai i zatiti
zaptivke od takvog oteenja. Naime radi se o "naprstku", odnosno
auri koja olakava postavljanje prstenaste zaptivke ("semeringa") na
element koji poseduje otre ivice (navoj, ljeb), koje mogu zasei
zaptivku i prouzrokovati loe zaptivanje.
Ukoliko se ne raspolae slinom aurom (i ukoliko se smatra da nije
ekonomski opravdano izraditi takvo pomagalo), mogue je upotrebiti
obinu samolepljivu traku ili teflon traku, kojom se prekriju otre ivice
i time se omogui montaa zaptivke bez oteenja.
Slika 13. Primer aure za montau zaptivke preko navoja

Slino oteenje se javlja i ako elo osovine, na koju je potrebno
postaviti zaptivku, nije pripremljeno za takav postupak, odnosno, ako
eona ivica nije oborena. Tada se prilikom pokuaja postavljanja
zaptivke na osovinu javljaju karakteristina oteenja koja su prikazana
na slikama 14 i 15.
Slika 12. Primer oteenja zaptivke usled montae (prevlaenja)

preko navoja
Slika 14. Primer oteenja zaptivke usled montae preko otre eone
ivice osovine
22
23
Slika 15. Prime oteenja (kidanja) zaptivke usled pokuaja montae

na osovinu kojoj nije oborena eona ivica
Kako je prilikom postavljanja zaptivke esto potrebno primeniti silu, u
praksi se deava da se ekiem, uz pomo nekog dodatnog predmeta,
udara po zaptivci ili kruno ili naizmenino na dva mesta. Ovim se
zaptivka deformie bilo zbog direktnog oteenja udarcima, bilo zbog
naizmeninog ekscentrinog navlaenja na osovinu. Dodatni problem
je pokuaj "nabijanja" zaptivke i kada je ona stigla do kraja udubljenja
u koje je treba postaviti, to dodatno deformie zaptivku. Svi ovi
problemi se mogu izbei izradom alata prikazanog na slici 16.
Slika 16. Primer alata koji spreava deformisanje zaptivke prilikom

montae
Prikazani alat obezbeuje i ravnomeran pritisak na zaptivku, i
ravnomerno kretanje zaptivke, spreava direktno udaranje po zaptivci,
a zahvaljujui povrini koja nalee na kuite kada se zaptivka postavi u
pravilan poloaj, izbegava se dodatno gnjeenje zaptivke.
6.2
Odravanje zaptivki i zaptivnih mesta
Zaptivke i zaptivna mesta ne zahtevaju nikakve posebne postupke

odravanja. Potrebno je samo povremeno proveriti da li zaptivka
proputa, odnosno da li ima curenja sistemskog fluida (najee je
dovoljna vizuelna provera) i preporuljivo je u redovnim vremenskim
intervalima vriti proveru momenta pritezanja zavrtnjeva, poto je
mogua pojava samoodvrtanja ili istezanja vijaka usled sile pritezanja,
to rezultuje u smanjenju pritiska na zaptivku i u krajnjem sluaju i
curenje sistemskog fluida.
24
Pored navedenog, neophodno je voditi rauna, kod zaptivanja

pokretnih delova, o podmazivanju zaptivke, odnosno, neophodno je
obezbediti stalno prisustvo propisanog mazivog sredstva u zoni
zaptivanja. Ukoliko zaptivka ostane bez maziva, dolazi do poveanog
trenja, a samim tim i do poveanog zagrevanja zaptivke to moe
dovesti do ostvarivanje temperatura koje zaptivka ne moe da podnese
bez oteenja. Karakteristian izgled takve zaptivke je prikazan na slici
17.
Slika 17. Primer oteenja zaptivke usled izlaganja previsokoj

temperaturi ili nedostatka maziva
6.3
Skladitenje zaptivki
Savremene zaptivke, napravljene od vetakih materijala, uglavnom ne

zahtevaju posebne uslove skladitenja i otporne su na starenje, tako da
im je ivotni vek na policama skladita praktino neogranien.
Situacija je malo drugaija sa zaptivkama koje sadre biljna vlakna,
koja su sklona upijanju vlage iz vazduha, to dovodi do raspadanja
vlakana i neupotrebljivosti zaptivke.
7.
25
Otkazi zaptivki
Najei uzroci otkaza zaptivki su ljudska greka, starenje i trenje habanje (kod zaptivki koje zaptivaju pokretne elemente). Usled
starenja materijala od kojeg je napravljena zaptivka, dolazi do
gubljenja elastinih svojstava zaptivke i samim tim i gubljenja pritiska
izmeu zaptivke i kuita, to na kraju dovodi do curenja ili je mogue
da je dolo do pojave trajnog deformisanja zavrtnjeva koji obezbeuju
pritisak kuita na zaptivku, sa identinim posledicama. Kada se radi o
otkazima koji su rezultat ljudskih greki, to se mogu nabrojati sledei
uzroci otkaza:
x otkazala zaptivka zamenjena neadekvatnom zaptivkom
(zaptivkom koja ne podnosi radno okruenje, temperaturu ili
pritisak),
x estice neistoe (prljavtina ili ostaci stare zaptivke koji nisu
potpuno uklonjeni) se nalaze izmeu zaptivke i kuita (greka
pri montai),
x nedovoljan pritisak kuita na zaptivku (nedovoljn sila pritezanja
- greka pri montai ili je tokom vremena dolo do slabljenja
pritiska),
x prevelik pritisak kuita na zaptivku (prevelika sila pritezanja dolazi do "drobljenja" osnovnog materijala zaptivke ili do
istiskivanja punioca iz pletenice, to uzrokuje gubljenje
sposobnosti zaptivanja),
x nejednak pritisak pritezanja (kombinacija prethodna dva sluaja
- neki zavrtnji nedovoljno pritegnuti, a neki previe),
x zaptivka dola u kontakt sa fluidom koji joj menja mehanike
osobine (greka u upravljanju procesom ili ljudska greka pri
ienju sistema),
x parametri procesa prevazili predviene veliine (greka u
upravljanju procesom).
26
8.
LITERATURA
[1]
Bloch P. Heinz, Geitner K. Fred: Practical Machinery

Management for Proces Plants, Vol 3: Machinery Component
Maintenance and Repair, Gulf Publishing Company, Huston,
Texas, USA, 1990.
[1]
***: LOCTITE Worldwide Design Handbook, 1997.
[2]
***: CHESTERTON reklamni materijal
[3]
***: GARLOCK reklamni materijal
[4]
ChicagoRawhide Internet site: www.chicago-rawhide.com
[5]
Mercer Rubber Internet site: www.mercerrubber.com
[6]
Lamons Gasket Company Internet site: www.lamonsb2b.com
[7]
Gasket Specialties Inc. Internet site: www.gasketspecialties.com
[8]
Klinger Internet site: www.klinger.com.au
[9]
Ameraflex Internet site: www.ameraflex.com
[10]
Moreau Internet site: www.rmoreau.com

Zaptivanje I Zaptivni Materijali

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Zaptivanje I Zaptivni Materijali

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Zaptivanje i zaptivni materijali

06. ZAPTIVANJE I ZAPTIVNI

Zaptivanje predstavlja proces spreavanja oticanja sistemskog fluida

Pred zaptivke se postavljaju nekoliko zadataka: