UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti

Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.

Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.

dr Duanka Bojani
Poslednji turski pokuaj da se osvajanjem Bea ukorene u srednjoj Evropi imao je za
rezultat rat koji je sa pauzama trajao itavih esnaest godina, od 1683. do Karlovakog mira
1699. godine. Rat je bio posledica ekspanzionistike politike osmanske drave koja je svoje
imperijalne ciljeve videla u stalnom irenju granica.
Neposredni povod za izbijanje rata bila je politika velikog vezira Kara Mustafa-pae
prema Maarima u junoj Slovakoj pod austrijskom upravom. Kao protestanti, oni su bili
izloeni nepodnoljivom pritisku katolike habsburke drave. Voa pobunjenika, princ Imre
Tekeli, obezbedivi podrku Kara Mustafa-pae, proglasio se vladarom koji je potinjen
Turskoj. Na to je veliki vezir poslao budimskog namesnika Ibrahim-pau da zajedno s
Tekelijem osvoji Junu Slovaku. Posle pohoda, Ibrahim- paa je 15. VIII 1682. godine u
Kai, glavnom gradu June Slovake, sveano krunisao Imre Tekelija za kralja Srednje
Maarske. To je dovelo do krajnje zategnutih odnosa izmeu habsburke i osmanske drave.
Uprkos svemu, austrijski car Leopold I poslao je u Istambul poslanstvo radi obnove
Varavskog mira iz 1664. godine. Veliki vezir je odugovlaio pregovore koji su se na kraju
zavrili neuspehom. U meuvremenu su se obe strane pripremale za rat.
Poetkom novenbra 1683. godine Jan Sobjeski je ponudio bekom dvoru predlog o
sklapanju ofanzivnog i definzivnog saveza protiv Osmanskog Carstva. Uz posedovanje pape
Inoentija XI, savez je uprzo skopljen i poljski sejm ga je ratifikovao 31. marta 1683.
Na Prvi dan aprila 1683. godine sultan Mehmed IV i Kara Mustafa krenuli su iz
Jedrena na elu ogromne vojske ije se brojno stanje razliito ocenjuje. Ona je napustila
Beograd 24. maja. Sultan je sa dva sina ostao tu da eka zavretak pohoda iji je osnovni cilj
bio osvajanje tvrave Janik (Guo, Raab) i Komoran. Ambiciozni Kara Mustafa je, meutim,
bez saglasnosti vladara, vojsku usmerio na Be. Sultana je samo izvestio o svrenom inu.
Saveznika austro-poljska vojska nanela je 12. septenbra Turcima pod Beom poraz
katrastofalnih i dotle nevienih razmera.
Turski poraz pod Beom ostavio je snaan utisak na pokorene narode Balkana. Izbio
je spontani oslobodilaki ustanak u severnoj Dalmaciji, koja se nalazila delom pod
mletakom, a delom pod turskom vlau. Cilj ustanika bio je osloboenje od Turaka sa
oslanjanjem na Veneciju. Krajem marta 1684. godine Venecija je pristupila savezu sa
Austrijom i Poljskom. Prema 12. lanu ugovora koji je sa Habzburzima potpisala o deobi
interesnih sfera u Dalmaciji i na Balkanu, Venecija je imala pravo da prisajedini zemlje koje
novoosvoji u Dalmaciji. Austrijski predstavnici tvrdili su da Dalmacija, kao posed ugarskih
kraljeva, treba da pripadne Austriji. Iako je raspolagala malobrojnom najamnikom vojskom
slabe moralne snage, Venecija je imala izgleda na uspeh zbog naih uskoka, ustanika i
doseljenika. Ta vojska je vodila gerilski rat u Dalmaciji, pa i van nje, u Hercegovini i Bosni,
pod vostvom svojih stareina. Uobiajeno je da se ovaj rat naziva morejskim, jer mu je
glavni cilj bio osvajanje Moreje, za razliku od bekog rata koji je vodila Austrija protiv
Osmanskog Carstva.
Za Dubrovaku republiku planovi Venecije u Dalmaciji i njene tenje da prodre u
Hercegovinu bili su neprihvatljivi. Stupivi 20. avgusta 1684. godine pod zatitu Austrije,
Dubrovani su poeli isticati prava austrijskog cara Leopolda I, kao kralja Ugarske, na Bosnu
i Hercegovinu. Poljska i Rusija, koja je pristupila savezu od 1686. godine, nisu imale
teritorijalnih pretenzija na Balkanu.
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
Brdska, crnogorska i hercegovaka plemena nudila su svoju pomo Veneciji u borbi
protiv Turaka. Hadi-Arsenovi, knez iz Starog Vlaha, ponudio je Veneciji pomo u slubi
svete vere. U Kotoru se znalo 28. aprila 1684. godine da je on obeao 10 000 ljudi. Patrijarh
Arsenije III Crnojevi, u jednom pismu caru Leopoldu I, tvrdio je da su se neki Srbi borili na
strani Austrije protiv Turaka ve od vremena osloboenja Bea od opsede.
Sa razvojem vojnih operacija, zapadna Srbija se nala u sferi bekog rata u kom je
materijalno i demografski iscrpljena. Tokom 1689. i 1690. godine na ovom podruju dizani
su ustanci i odigravale su se oruane borbe. Narod je u ovom kraju najvie stradao od
plaenikih i mobilisanih jedinica iz bosanskog paaluka, ali i jedinica albanskih paa
zaduenih da uvaju pozadinu i gue ustanak. Ratne godine 1683-1699. bile su veinom
gladne usled dezorganizovanosti poljoprivrede i stoarstva, iseljavanje stanovnitva i ratnih
kontribucija. Za mnoge od njih zna se da su bile i godine velikih zima i zaraznih bolesti.
Prema austrijskom operacionom planu za 1688. godinu, vojska je podeljena na dve
glavne armije. Jedna, pod zapovednitvom princa Ludviga Badenskog, imala je zadatak da
osvoji tvrave sa obe strane Save i upadne u Bosnu, a druga, kojom je zapovedao bavarski
izborni knez Maksimilijan Emanuel, da osvoji Beograd. Tokom 1688. godine austrijska
vojska zauzela je Ilok, Petrovaradin, Titel, Karlovce, Slankamen i Zemun, a konjike
regimente Moravi i Mitrovicu. Sava je postala granica izmeu turske i austrijske vojske, a
Beograd glavni cilj osvajanja. Osvajanje Beograda poeo je 8. avgusta Maksimilijan Bavarski
prebacivi jedinice preko Save i preduzevi opsadu koja je trajala do 6. septembra, kada je
Beograd zauzet na juri. Odmah posle pada Beograda, Turci su zapoeli povlaenje prema
Niu i Vidinu. Na njihovo povlaenje uticale su i uspene akcije Ludviga Badenskog koji im
je naneo teke poraze na frontu prema Bosni, naroito kod Dervente, 5. sepbembra, posle
ega su Austrijanci bez borbe zaposeli Brko, abac i jo neka mesta du Save. Prema
izvetaju feldmarala grofa Kaprare, turska vojska napustila je abac pre 13. septembra.
Uporedo sa napredovanjem austrijske vojske odvijala se snana ustanika delatnost u
celoj Srbiji, pa i u njenom zapadnom delu. U Mavi je narod proterao Turke iz manjih
gradova i utvrenja. Ustanici su zauzeli utvreno mesto Valjevo i grad Soko na Drini, koji je
bio teko pristupaan, ali bez nekog veeg stratekog znaaja. Zatim su se sukobili sa jednom
veom turskom vojnom jedinicom i teko je porazili.
Ustanika aktivnost se odvijala delom kroz saradnju sa manjim jedinicama austrijske
vojske, a delom je bila spontana i samostalna. Neposredno poto je austrijska vojska osvojila
Beograd, u Starom Vlahu je buknuo ustanak pod vostvom kneza i kaluera Jevtimija.
Jevtimije je pre izbijanja ustanka iao u Drobnjake da bi se sa tamonjim narodnim
stareinama dogovorio o zajednikoj akciji protiv Turaka. Sporazum je postignut, ali je akcija
odloena zbog blizine jeseni. Starovlaani su se, meutim, digli sami jo pre dolaska
austrijske vojske i opljakali jednu kasabu. Kada je zatim Jevtimije poao da od Austrijanaca
zatrai pomo, oni su ga zadrali. etiri starovlaka kneza morala su dati velike poklone da
oslobode Jevtimija. Austrijski oficiri, meu kojima je bilo i dosta naih ljudi, pokuavali su
da usmeravaju ustanike akcije, ne samo radi slave carskog oruja, ve i radi plena.
U ustanikoj delatnosti na tlu zapadne Srbije najvei domet je predstavljalo osvajanje
varoi i tvrave Uica. Ustanicima su pomagala mala odeljenja carske vojske, jer je zbog
izbijanja pograninih sukova sa Francuskom u septembru dolo do povlaenja veeg dela
carske vojske na Rajnu. Jedan odred od 4 000 ljudi uputio se iz Valjeva na Uice. Nad
ustanikim snagama zapovedala su dva srpska kapetana, od kojih se jedan zvao Stefan.
Ustanici su napali Uice, ubili mnoge Turke, zarobili bie od 1 500 ljudi, uzeli 30 zastava i
barjaka, oslobodili veliki broj hrianskog roblja, zadobili veoma bogat i izuzetan plen u
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
zlatu, srebru, novcu i raznoj skupocenoj robi. Izvetaj o osvajanju Uica tampan je iste
1688. godine u Veneciji i Bolonji.

Tvrava, Uice, oko 1737.

Bakrorez iz vremena Austro-turskih ratova - tvrava
gledana sa zapadne strane
(skenirano iz knjige)

Vojniki kratak i jezgrovit izvetaj generala Eneja Kaprara napisan je u Beogradu 12.
oktobra, to omoguava da se ovaj dogaaj datira prvim danima ovog meseca. U njemu se
kae sledee: Srbi, husari i Vlasi opljakali su grad Uice i stekli veliki plen i mnogo
zarobljenika. Pokraj ovog grada nalazi se jedna tvrava koju su zaposeli hajduci.
Poslednji uspeh u operacijama, kojima se te godine na elu nalazio Ludvig Badenski,
bio je zaposedanje Zvornika. Krenuvi 10. oktobr, a stigao je posle tri dana pred zvorniku
tvravu i uputio jedno odeljenje peadije pod komandom potpukovnika grofa Herbertajna da
je osmotri. Ovaj je stupio u pregovore sa posadom tvrave. Zvorniki paa je kapitulirao pod
uslovom da turska posada slobodno izae uz Zvornika. Tada se iz Zvornika povuklo u
Sarajevo i 4 000 Zvorniana, meu kojima 700 ljudi. Stanovnitvo okolnih krajeva izrazilo je
odanost austrijskom vladaru, a po svoj prilici bilo je prinueno na davanje ratne kontribucije.
Zvornik je ostao u austrijskoj vlasti sve do 1. avgusta 1689. godine.
Prikaz ustanike delatnosti u zapadnoj Srbiji dali su Jevtimije i drugi starovlaki
knezovi u jednom pismu upuenom mletakim vlastima. To pismo je napisano bez datuma,
primljeno je u Splitu 5. januara 1689. godine, a doneo ga je genaralnom providuru kaluer
Teodosije koga su starovlake stareine uputile sa zahtevom da Venecija preduzme ofanzivu
prema njihovom kraju. Oni su, oigledno, bili razoarani dotadanjom saradnjom sa
Austrijancima. Pismo glasi: Ot mene kneza Eptimija i kneza Nikite i Jovana i Borisava i
Veselina, poklon potovanomu gospodinu eneralu, molimo Boga o vaem zdravlju... Da
znate gospodo i velatelji, uzesmo ovamo 10 varoi, kazae vi ta na kaluer imenom Hadi
Teodor Mileevac ot vee. Nemojte stojati, ovi je kralj pustio vojsku tamo vaoj strani. Vee
se udimo vaoj milosti to ekate. Turin bei, smeo se i bei. Uzesmo varo Valjevo i
Poegu i ak i Uice i Novu Varo i Prijepolje i Rudo i Viegrad. I radimo da smo svi i
ujedno, nego boga radi da navalite vasi i mnoga vi leta u zdravlju i miru.
Pismo starovlakih narodnih stareina znaajno je ne samo kao svedoanstvo irine i
zamaha ustanike delatnosti ve i po tome to ukazuje na ideoloki nivo glavara. Oni rade na
jedinstvu, ali je jedna grupa knezova oigledno bila za oslanjanje na Austriju, a druga na
Veneciju.
Posle pljakanja i pustoenja turskih gradova, Srbi su se iz njih povlaili zato to ih
nisu mogli drati. Uzima se da su austrijske vlasti ve posle uapada u Uice poele da
multisoft.rs
3

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
iseljavaju narod iz uike okoline i Pomoravlja u Slavoniju. Navodno je pokrenuto oko 6 000
Srba. Narod se iseljavao i te i narednih godina, najvie iz straha od turske odmazde.
Turska odmazda bila je brza i estoka. Turci su odmah pokuali da povrate Uice. Na
hiljade Turaka okupilo se iz Kolaina, Plava, Roaja, Bijelog Polja i Pljevalja. S njima je bilo
i 1 200 Albanaca. Meutim, ustanici i Austrijanci su teko porazili tursku vojsku i zarobili
800 Albanaca.
Prema savremeniku dogaaja defterdaru Sari Mehmed-pai, kada je u zilhidi 1099.
godine (u mesecu koji je poeo 27. septembra i trajao do 25. oktobra 1688) stigla vest da
neprijatelji koji su doli u Uice i okolinu rue gradove, mutesarif prizrenskog i dukainskog
sandaka Peanac Mahmud-beg Hasanbegovi i Bihorac Sijavi-beg sakupili su mobilisane
muslimane iz svojih oblasti i krenuli prema Uicu, Novom Pazaru, Hisardiku (Miloevom
gradu kod Prijepolja), aku, Prijepolju i Zvorniku. Pobili su sve ustanike na koje su naili i
zadobili mnogo plena u stvarima i ljudima. Saznavi da je jedna deo neprijatelja opseo
palanku Hisardik, svu svoju komoru ostavili su kod mesta Sjenice i hitno krenuli prema
Hisardiku. Ustanici su izvrili napad na ostavljenu komoru, ali su ih uvari komore savladali
i veim delom pobili. Posle toga Bihorac Sijavu-beg upao je u nahiju Komoran u blizini
Prijepolja i sve tamonje domove spalio, imetak opljakao, a ljude i ene odveo u ropstvo.
Dubrovaki konzul Luka Barka, koji je iz Carigreda putovao za Dubrovnik i tu
podneo izvetaj 1. novenbra 1688. godine, video je borbe za Novi Pazar, tursko osvajanje
Miloevog grada (tj. Hisardika kod Prijepolja), propast ehera Sjenice i razaranje okolnih
mesta. Po njegovim reima, Arbansi seku sve redom i nikom milost ne daju, ak ni samim
Turcima. On je proao kroz nemirno Bijelo Polje i Prijepolje koje se obnavljalo posle
poara, a uo je da su razorena sva ustanika mesta oko Kruevca, aka i Uica i da
arbanaski vojnici u potocima krvi uguuju ustanke.
Prema istoriji Silahdra Mehmed-age, takoe savremenika dogaajima, 17. XII 1688.
godine doao je na turski dvor izvetaj koji je poslao serdar i vezir Jegen Osman-paa. Taj
izvetaj je obuhvatio represalije koje su sa turske strane izvrene prema ustanicima u ovom
delu Srbije. Teko je proveriti njegovu pouzdanost. Prema njemu, ustanici u Starom Vlahu, sa
hajducima i rajom i manjim brojem Austrijanaca i Maara, koji su doli u pomo iz
Beograda, okupili su se u aku, gde ih je bilo oko 12 000. Njihova namera je bila da
napadnu Novi Pazar. uvar Novog Pazara vezir Zurnapa Mustafa-paa, Mahmudbegovi
Mahmud-paa iz Pei i drugi Mustafa-paa bili su obaveteni o toj ustanikoj nameri. Zbog
toga su sa svojim linim vojnicima i sa oko 4 000 pripadnika graniarske vojske krenuli prvo
na ustanike u nahiji Dragaevo. Dragaevce su delom sasekli a delom zarobili. Neki su
ustanici uspeli da pobegnu i da se posakrivaju po planinama, gde su se utvrdili u teko
pristupanim mestima. Ustanika sela Turci su spalili, ene i decu zarobili, a imetak seljana
opljakali. Posle toga krenili su su na ustanike u aku. Juriali su na njih 18. novenbra i
porazili ih. Odseene su glave 7 000 ustanika. Jedan broj ustanika udavio se u Moravi, dok je
jedan broj pobegao. Turci su ih progonili tri sata. One koje su sustigli bez milosti su posekli i
opljakali. Pri tom su oslobodili i prikupili oko 200 muslimanskih zarobljenika, mukaraca,
ena i dece i vratili se u zimovnike.
Nekoliko dana posle toga krenulo je prema Bosni 12 000 boraca Austrijanaca,
Maara i hajduka. Izvetaj o tome, bosanski valija vezir Topal Husein-paa poslao je na njih
svoju linu vojsku, vojsku ejaleta Bosne i graane Sarajeva kadre za borbu, ukupno 12 000
ljudi, na elu sa svojim ehajom Mehmed-agom. Ova vojska sukobila se sa neprijateljem na
jednom mestu - ne zna se kom - i odnela pobedu u jednom naletu. Poraeni Srbi i ostali dali
su se u bekstvo. Muslimanski ratnici posekli su 6 000 glava, te su se s njima i sa krstatim
barjacima koje su oteli pobedonosno vratili u Bosnu. Preostali ustanici opet su se okupili
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
nameravajui da krenu na Uice. Topal Husein-paa je na njih poslao 1 200 ljudi pod
zapovednitvom air Mustafa-bega, koji je bio smenjen iz sandaka ula u Ugarskoj. Kada
je bosanska vojska dola u blizinu Uica, poubijala je 5 000 ustanika, a ostale rasterala i sa 20
barjaka i mnogo plena vratila se u Sarajevo.
I pored preteranosti u pogledu broja uesnika u ovim dogaajima, Silahdar je
verodostojan kad je re o stradanjima ustanika. O njima govori beleka u domaem letopisu:
Izgiboe Srbi na Goliji . Tu planinu turski hroniari ne spominju po imenu, ali za nju kae
da se nalazila na tri sata udaljenosti od aka
Poetkom 1689. godine, 11. januara, krenulo je iz zvornike tvrave oko 6 000 boraca
hianske vojske da opsednu tvravu Srebrenicu. Ovaj preterano veliki broj naveo je Topal
Husein-paa u izvetaju upuenom prestolu. On je za uvanje Srebrenice jo ranije bio
odredio etiri barjaka sejmena, uz koje je dejstvovao bosanski alaj-beg Sefer-beg, bivi
sandak-beg Zvornika. Sa opkoljenim muslimanskim borcima on se odlino suprostavio
napadaima, ali je poslavi glasnike Topal Husein-pai zatraio od njega pomo. Bosanski
vezir smesta je opremio muslimanske junake sa ehajom Mehmed-agom i poslao ih u pomo
zajedno sa svojom vezirskom vojskom. Kada su to saznali hriani koji su opsedali
Srebrenicu, odustali su od opsade i povukli se u bekstvu u Zvornik. Zbog velike razdaljine
izmeu ove dve tvrave, muslimanska vojska se zadrala radi savetovanja, na kome je doneta
odluka da se nastavi sa gonjenjem neprijatelja. Kada su hriani doznali da na njih ide
muslimanska vojska, izalo je iz tvrave 10 000 boraca (!) koji su zauzeli poloaj. Pobeda je
pripala muslimanskoj strani, koja je posekla preko 7 000 neprijatelja, ostali su se razbegli,
zadobijen je plen. Uz ovaj izvetaj Husein-paa je poslao samo jednog jezuka i 30 barjaka.
U prolee 1689. godine vojevanje u Srbiji poelo je jo pre dolaska carske vojske.
Ustanike ete su imale oruje dobiveno od austrijske vojske, a predvodili su ih iskusni
haduci. Od tih eta bio je sastavljen jedan odred ustanika koji je brojao oko 3 000 ljudi. On je
imao na elu jednog, u to doba poznatog hajduka, za koga Kontarini kae da je bio ovek
odvaan i odluan. Odred je sa Save poao na Uice i iao celu no, pa kad ga zauze, opleni
i spali, uputi se na Novi Pazar. U odbrani Uica poginulo je 500 Turaka. Muslimansko
stanovnitvo je u zoru napustilo grad, te su ustanici i Novi Pazar oplenili i spalili. Na
povratku ih je presrela i razbila jedna turska vojska od 5 000 ljudi, koja je bila izala iz Nia.
Ovaj poraz i gubitak beeg dela plena nisu, meutim, uticali na borbeno raspoloenje
ustanika.
U Silahdarovoj istoriji sadran je izvetaj bosanskog vezira o istom dogaaju. U
njemu se istie da su preko 10 000 Austrijanaca, Maara i hajduka krenuli na Bosnu, ali da
su se iz straha pred bosanskom vojskom vratili i udarili na Novi Pazar. Varo su spalili,
veinu stanovnika poubijali, ene i decu zarobili a imetak graana opljakali. Kada je tu vest
primio Husein-paa, poslao je svog ehaju Mehmed-agu sa 2 000 bosanskih vojnika. Oni su
se nevernicima pribliili na mestu koje se zove Manastir. Muslimanski vojnici se nisu usudili
da napadnu neprijatelja koji je bio isuvie jak, ve su se povukli i zatraili pomo od
Mahmud-pae Mahmudbegovia, koji je krenuo sa albanskim junacima. Poto su se sastali na
jednom mestu u blizini Novog Pazara, Mahmudbegovi i Mehmed-aga napali su neprijatelja.
Poginulo je mnogo ljudi sa obe strane. Posle velike bitke, poraeni nevernici su ostavili
zapljenjeni imetak i izvestan broj muslimanskih zarobljenika i rasturili se beei prema
Beogradu.
Opirna Uskudarijeva verzija istog dogaaja podudara se sa ovim izvetajem, sem u
pogledu broja nevernika, kojih je, navodno, bilo 12 000 peaka i konjanika. On je dodao jo i
detalj da je prestolu stiglo nekoliko hiljada hrianskih uiju i etrdeset barjaka. Osim toga,
objasnio je i otkuda tolika vojna snaga Prizrencu Mahmudbegoviu: u vreme kada je ubio
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
serdara Jegen Osman-pau, Jegenovi bliski saradnici ehaja Kara Jazidija i Boz-oglan su sa
jednim brojem levenata stupili u slubu Mahmudbegovia. Obojica su, sa jo nekoliko
leventskih buljugbaa nastradali u ovom broju na novopazarskom polju. I anonimni turski
hroniar, takoe savremenik dogaajima, slae se u svemu sa Uskudarijem, samo je njegova
verzija ustanikog upada u Novi Pazar neto kraa.
Re je o drugom starovlakom ustanku koji se odigrao u drugoj polovini marta i prvih
dana aprila 1689. godine. Osim spaljivanja Uica i upada u Novi Pazar, ustanici su se borili i
kod Sjenice, gde je starovlaki knez Mojsije Rakovi teko porazio Turke. U toj borbi
poginulo je etrdeset ustanika.
Po saznanju Dubrovana, Starovlaani su napali Novi Pazar da se osvete Turcima
zbog pokolja stanovnitva Starog Vlaha krajem prethodne godine. Ustanici su se digli i
ujedinjeni sa svega tri stotine ugarskih katana i sa dvadeset pet Austrijanaca nameravali da
napadnu Turke. U to vreme u Novom Pazaru se nalazilo 300 sejmena, koji su, pretrpevi
poraz u sukobu sa ustanicima, pobegli u planine. Tada su Starovlaani i Austrijanci napali
Novi Pazar. Opljakali su mesto, spalili i sasekli sve, bez obzira na pol i uzrast, tako da se
ni danas (9. maja) tamo ne vidi iva dua nego su po itavom naselju rasuti leevi, a ima ih
jo veliki broj po poljima, koja su pusta u opsegu od tri dana hoda.
Komandant Beograda grof taremberg javio je 19. aprila u Be o iznenadnom napadu
Srba na Novi Pazar i da su oni tom prilikom pobili nekoliko stotina Turaka. Prema Boeciju,
Turcima je uspelo da razbiju Srbe na povratku iz Novog Pazara, da ubiju oko 2 000 ustanika i
odvedu zarobljenike.
Poetkom marta 1689. godine, pre izbijanja ustanka, grof taremberg je tajno
pregovarao sa starovlakim knezovima Rakoviima pozivajui ih da preu na teritoriju pod
austrijskom vlau. Brai Jovanu, Mojsiju, Iliji i Mihailu izdat je carski patent 15. aprila
kojim su priznata njihova prava i slobode u naknadu za vrenje vojne i, naroito, obavetajne
slube. Oni su 29. aprila napustili Stari Vlah sa velikim brojem Srba. U Starom Vlahu ostao
je kao knez najstariji lan porodice Bratul Rakovi, sin Hadi-Arsenijevog brata Aleksandra.
U maju u ovoj regiji nije bilo znaajnijih dogaaja.
Izmeu 10. i 12. juna austrijska vojska i ustanici napali su na tvravu Viegrad.
Prema Defterdarovoj istoriji, oko 15 000 Austrijanaca, Maara i Hrvata u austrijskoj
vojsci okupili su se kod Viegrada da bi zauzeli upriju Mehmed-pae Sokolovia i time
spreili dolazak pomoi iz Bosne u krajeve preko Drine. Primivi tu vest, Topal Husen-paa
krenuo je sa svojom vojskom, sa paama koje su se nalazile uz njega i sa bosanskom
vojskom. im su stigli, preli su u napad koji je trajao etiri do pet sati i zavrio se pobedom
muslimana. Mnogo neprijatelja je poseeno, oko 10 000 je pobeglo, nekih 60 je Husen-paa
poslao u Sofiju. Defterdar je ovaj dogaaj datirao sa 28. junom kao danom kad su stigle vesti
iz Bosne.
Silahdar navodi broj od 12 000 nevernikih vojnika koji su opkolili viegradsku
palanku i palanku kod mosta. Opkoljenima je stigla pomo bosanske vojske, a i sami su izali
iz tvrave i napali neprijatelja na polju Glasincu. Tu se od 8 000 neprijateljskih peaka niko
nije spasao, ve su svi saseeni. Oko hiljadu vojnika je zarobljeno, uzeto im je oko 70 barjaka
i mnogo plena.
Uskudari je pod 25. junom 1689. godine zabeleio da je broj nevernika kod Viegrada
ak prelazio 15 000. Na njih su krenuli Mahmudbegovi, Kemanke Ahmed-paa i bosanski
vezir Husein-paa i posle velikog boja pobedili nevernike i stekli mnogo zarobljenika i plena.
Uskudari je lino bio svedok dolaska preko 30 bosanskih krajinika koji su dovodili osam
zarobljenih jezika, uhvaenih u boju kod Viegrada; oni su Husein-pau napustili 12. juna.
Sledeeg dana, 26. juna, delati su ubili dovedene jezike, a Uskudari je u Sofiji razgovarao
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
sa jednim krajinikom koji je doneo pisma Bosancima u Carskoj ordiji. To je bio Sulejmanaga, stareina azapa u tvravi Viegradu, ije je kazivanje opirno zabeleio, jer je ovaj lino
uestvovao u boju.
Prema Sujlejman-agi, u tvravi je bilo ukupno 400 lanova posade sa etiri stareine,
od kojih je svaki zapovedao sa po 100 ljudi: on kao aga azapa, jedan aga onulija, jedan aga
belija i kapetan tveave. Glavni komandant u beogradskoj tvravi poslao je u pohod na
Viegrad kapetana Sremca Todora (na turskom: Siremli Todor) koji je pod svojim
zapovednitvom imao 11 kapetana, a svaki kapetan po 1 000 vojnika, tako da je cela
nevernika vojska brojala 12 000 vojnika. Dok su opsaeni u tvravi razmiljali ta da rade i
kako da se bore sa tolikom vojskom, stigla je pomo od Topal Husein-pae u vidu nekoliko
barjaka vojske. Te noi odrano je savetovanje u tvravi i reeno da se zorom napadne
neprijatelj. Hriani nisu verovali da u tvravi ima samo 400 vojnika. Uplaili su se kada su
videli islamsku vojsku koja je krenula na njih. Islamski ratnici su juriali s golim sabljama i u
velikom broju unitili 7 000 hriana, uhvatili 1 900 jezika, oteli 72 barjaka, zarobili vei
broj stareina i kapetana. Jedan broj neprijatelja uspeo je ipak da se spase bekstvom.
Na kraju razgovora Uskudari je postavio pitanje da li su albanske pae sa svojim
vojskama uestvovale u boju kod Viegrada. Sulejman-aga je odrekao njihovo uee tvrdei
da niko ne zna gde se sada nalazi Kamenke Ahmed-paa, a da je Mahmudbegovi u
Mitrovici u podruju Novog Pazara, to je video dolazei iz Bosne.
Posle neuspeha kod Viegrada, ije su razmere svakako bile manje nego to ih
prikazuje turski izvori spremni da u tim munim danima za islamsko oruje veliaju svaku,
makar i neznatnu pobedu, ustanici u Srbiji pripremali su se da na svojoj teritoriji saekaju i
odbiju neprijateljsku vojsku.
Prema Uskudariji, Mahmudbegovi i Adem-beg, sa brojnom albanskom vojskom,
krenuli su iz okoline Pritine i doli do Valjeva. U juriu su razbili hriansku vojsku i posle
boja zauzeli valjevsku tvravu, a zatim krenuli na tvravu abac. Ta vest stigla je u logorite
turske vojske na sofijskom polju 6. dana evala 1100. godine (24.VII 1689). Ako se ima u
vidu da su glasnici mogli stii od Valjeva do Sofije za desetak dana, onda se dogaaj kod
Valjeva mogoa odigrati oko 14. jula.
Najopirniju verziju turskih represalija prema ustanicima u zapadnoj Srbiji, u okviru
kojih i onih kod Valjeva, dao je Defterdar, u posebnom poglavlju svoje istorije. On je tu ceo
niz dogaaja datirao mesecom evalom 1100. godine, koji je poeo 19. jula i trajao do 16.
avgusta 1689. godine.
Prema Defterdaru, albanske pae Adem-paa, Mahmud-paa, Mustafa-paa i
Mahmud-paa Hasanbegovi dobili su zadatak da krenu na neprijatelje koji su se nalazili u
predelima Bosne. To im je bilo nareeno carskom zapoveu. Oni su najpre proli kroz Stari
Vlah, koji se nekoliko puta digao na ustanak, kanjavajui one koje su uhvatili i stigli u
mesto Dubnicu (u nekadanjem sjenikom srezu). Tu su od svojih etedija i dounika uli da
su se nekih pet-est hiljada Maara, hajduka i raje okupili u aku, Poegi i Kragujevcu gde
su sagradili jake i velike arampove i jendeke. Krenuli su na njih. Kada su se pribliili na
jedan konak udaljenosti, neprijatelji su se preplaili. Maari i hajduci pobegli su u planine.
Okolna raja predala se molei za aman. Molba im je prihvaena i odreeni su ljudi da tu raju
presele u unutranjost zemlje. Posle toga, pae su krenule u poteru za beguncima, hajducima i
Maarima. Opkoljene su planine u kojima su se skrivali. Mnogi od njih poseeni su, a
arampovi u Kragujevcu bili su spaljeni. Kue u kojima su hriani stanovali u kasabama
aku i Poegi sruene su i spaljene. Zatim su svi muslimanski borci krenuli na Valjevo i na
tamonje novosagraene arampove. Ili su kanjavajui neprijatelja pred sobom i s desne i
leve strane puta, spaljujui i ruei sela i kasabe. Kada su za njihov pokret doznali nevernici,
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
povukli su svoje vojnike, raju i rajinska kola sa stvarima i namirnicama. Svi su pobegli u
Beograd i na sremsku stranu
(obalu).
Islamski ratnici sledili su begunce ubijajui neprijateljske vojnike, a zarobljavajui
ostale, te su se vratili u Valjevo sa ogromnim plenom. Tu su se pridruili ostaloj islamskoj
vojsci. U samom Valjevu su poruili i spalili kue i armpove i tu ostali est dana. Za to
vreme na sve strene bili su razaslati pljakaki odredi i ete (tzv.apuldije). Oni su poruili i
popalili sela i arampove sve do skele Kupinova na Savi, udaljene tri sata od Beograda.
Potom su spalili i poruili sela i palanke u okolini mesta abac (Bogurdelen) kanjavajui
nevernike koje bi uhvatili. Neto docnije, islamska vojska krenula je tragom onih neprijatelja
koji su se sklonili u kasabu Krupanj i odatle pobegli u planine. Poubijali su one koje su
uhvatili. Poto su zarobili ene i decu u tom kraju, odredili su konjicu da ode na hriane koji
su se okupili u kasabi Loznici. Posekli su sve one koji nisu uspeli da pobegnu, unitili im sela
i arampove, a posle toga se sa bogatim plenom vratili do ostale islamske vojske.
S druge strane, bosanskom veziru Topal Husein- pai bilo je jo ranije nareeno da
osvoji tvravu Zvornik. On je sa bosanskom vojskom i leventama koje je imao uz sebe
opkolio ovu tvravu sa leve strane Drine. Albanske pae sa svojim vojskama pritekle su u
pomo Husein-pai. Posle opsade, koja je trajala nekoliko dana, a vrena je sa svih strana,
osvojena je i ova tvrava, jedna od najjaih na bosanskom serhatu.
Poznato je da je tvrava Zvornik prela u turske ruke 1. avgusta 1689. godine.
Uskudari je zabeleio pod 9. avgustom da je tog dana stigoa glasonoa koga je poslao
bosanski valija Topal Husein-paa u logorite carske ordije na sofijskom polju. On je doneo
vest da su se nevernici opkoljeni u zvornikoj tvravi predali posle opsade koja je trajala 19
dana i posle svih borbi i bojeva u vezi sa opsadom, i da je pored tvrave zadobiven veoma
bogat plen.
Prema zvaninim austrijskim izvorima, dogaaji su se oko Zvornika odvijali ovako:
Badenski je jo 23. juna javio caru Leopoldu I da su se Turci u jaini od nekoliko hiljada ljudi
okupili oko Zvornika da bi napali tvravu. U tvravi se tada nalazilo svega 150 Austrijanaca i
600 Srba pod zapovednitvom kapatana Gruke. Kapetan je vie puta traio pomo iz apca,
ali je nije dobio. Turci su napali Zvornik 12. jula pucanjem na tvravu, o emu je kapetan
obavestio i Badenskog i pukovnika Gala i potpukovnika Malvecija u apcu molei ih za
pomo, ali od njih nije dobio odgovor. U meuvremenu Turci su dovukli tri haubice.
Odseen od svih, kapetan je poslao ranjenike dvema laama u Rau. Zatim je nadmonijoj
turskoj vojsci pod komandom Topal Husein-pae, Zurnapa Mustafa-pae i Kemanke
Ahmed-pae predao tvravu 1. avgusta pod uslovom da austrijska posada slobodno izae iz
tvrave i da je Turci otprate u abac. Posada se povuka u Rau, ali je Badenski naredio da
doe u abac i pojaa tamonje snage. O gubitku Zvornika izvestio je cara Leopolda I iz
svog logora na Moravi, blizu Poarevca, 10. avgusta 1689.
Gubitkom Zvornika porastao je znaaj apca i njegove tvrave. Austrijska komanda
uinila je sve da bi se koncentracijom raspoloivih snaga iz okoline abac to bolje opremio.
Liniju Beograd - abac - Brod austrijske snage uvale su i tokom jeseni i zime 1689/1690.
godine.
Vojna akcija albanskih paa, izvrena sredinom jula i tokom druge polovine istog
meseca, imala je karakter surove kaznene ekspedicije koja je dokrajila ustanike snage u
zapadnoj Srbiji. Istovremeno se i teite vojnih operacija prenelo na sredinu Srbiju gde je
Ludvig Badenski kao glavnokomandujui carske vojske, potpomognute srpskim ustanicima,
13. avgusta poeo pohod dolinom Velike Morave. Posle sjajnih uspeha kod Grabovca i
Batoine (30. avgusta) postignuta je 24. septanpbra velika pobeda nad brojnijim, ali
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
demoralidsnim i loe voenim turskim snagama koje su branile Ni.Taj grad je ostao godinu
dana pod austrijskom okupacijom.
Tokom jeseni 1689. godine austrijska vojska je sa ustanicima delovala s jednim
korpusom na podruiju istone Srbije i zapadne Bugarske, pod komandom Badenskog, a s
drugim korpusom generala Pikolominija u Toplici i na Kosovu, gde su zaposednuta sva
znaajnija mesta.Odatle su vreni prodori do Skoplja, tipa i Velesa. Istovremeno, narod u
severoistonoj Makedoniji digao se na ustanak pod vostvom poznatog hajduka i
martolozbae Karpoa.
Iste jeseni dogodile su se krupne promene u voenju osmanske drave i vojske. Novi
veliki vezir Fadil Mustafa-paa uprili sauvao je brzom i energinom akcijom Osmansko
Carstvo do daljih neuspeha; on je s jedne strane ukinuo sve zaostale i tekue ratne i
izvanredne namete i dabine i izvestio o tome narod u neposrednoj blizini i zaleini fronta i
ustanikih arita, a sa druge strane je usred zime poslao jake turske i tatarske snage, koje su
najpre likvidirale Karpoev ustanak, zaposele Skoplje i zatim, 2. januara 1690. godine odnele
pobedu kod Kaanika. Poraz kod Kaanika izazvao je slom austrijske vojske na Kosovu koja
je ovu oblast sa golorukim narodom prepustila divljanju soldateske a sama se povukla u
Ni.Zajedno sa Tatarima u satiranju naroda istakle su se albanske pae, a meu njima naroito
Mahmud-paa Mahmudbegovi iz Pei. Manji deo stanovnitva i svetenstva, meu kojima i
peki patrijarh Arsenije III Crnojevi, uspeo je da blagovremeno pobegne prema Beogradu i
time spase glave ne samo od pogroma nego i od epidemije kuge koja je te jeseni i zime
takoe harala Kosovom.
Austrijska vojska u utvrenim mestima izvan Kosova odrana se i najvie snagom
ustanika i hajduka uspela da izvri vie akcije od manjeg vojnog znaaja u prvim mesecima
1690. godine. Jedna od takvih akcija odigrala se tokom februara i na tlu zapadne Srbije i o
njoj je stigla vest u prestonici prvog martu 1690. godine. Prema pismenom izvetaju
bosanskog beglerbega vezira Topal Husein-pae, 15 000 Austrijanaca, Maara i hajduka sa 8
baljemez topova i sa jednim havan-topom od 100 oka krenuli su na kasabu Uice. Poto su
uiki muslimani zatraili njegovu pomo, on je poslao svog ehaju sa vezirskom vojskom i
sa vie od hiljadu mobilisanih vojnika iz Bosne. Kada su oni stigli pred Uice, nisu zatekli
neprijatelje, zbog ega su poslali manje odrede i uhode da uhvate jezike. Od njih su doznali
da se neprijatelj nalazi kod aka. Krenuli su tamo, sukobili se s neprijateljem i porazili ga,
pri tom su posekli vie od 3 000 neprijateljskih boraca. Uhvaene su njihove stareine, dva
brata ija imena nisu spomenuta u izvetaju, sa jo jednim brojem zarobljenika, a ostali su se
dali u bekstvo ostavivi na mestu borbe topove, municiju i ostalu ratnu spremu. Sa tim
plenom muslimanski borci vratili su se pobedonosno u Bosnu.
Postoji i vest o tome da je sredinom juna 1690. godine kapetan enkendorf napao
Uice i sasekao u njemu svu tursku posadu. Meutim, ta vest se po svoj prilici ne odnosi na
Uice. Sama injenica da je komandant Pirota kapetan enkendorf na povratku iz te akcije
spalio Radomir ne uliva poverenje u ovaj vanredni izvetaj, koji je tampan u Veneciji iste
godine. I Pirot i Radomir su zaista daleko od Uica, zbog ega treba pomiljati da je re o
nekoj manjoj tvravi u blizini Pirota ije ime podsea na Uice.
U vezi sa dogaajima ratne 1690. godine treba spomenuti da su na crkveno-narodnoj
skuptini, koju je sazvao u Beogradu patrijarh Arsenije III Crnojevi 28. juna 1690. godine,
meu narodnim stareinama bili prisutni: Rac Miko, kapetan krupanjski, Radosav Bijani,
kapatan raanski, i Jovan Rakovi, knez i kapetan od Starog Vlaha.
Posle uspene turske protivofanzive tokom 1690. godine, koja se zavrila ponovnim
osvajanjem Nia i Beograda, opustoena i spaljena Srbija postala je neposredna pozadina
turskog fronta. Tada je veliki vezir objavio u ime sultana amnestiju podanicima koji su
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD

Uice u vreme turske vlasti
Zapadna Srbija u Austro-turskom ratu 1683-1699.
pobegli sa podruja od Nia do Beograda i naselili se preko Save i Dunava i na dunavskim
ostrvima. Prema Silahdaru Mehmed-agi, takvih je bilo preko 10 000 mukaraca, raje bez ena
i dece. Poslati su aui da ih dovode kuama. Svi zarobljenici koji su naeni kod turskih
vojnika osloboeni su i vlaeni u svoja mesta, opremljeni namirnicama koje im je dala
osmanska drava. Sirotinji koja se vratila na svoja razorena ornjita drava je dala seme za
setvu i volove za obradu zemlje. Prema Kontariniju, veliki vezir zapretio je strogim kaznama
onima koji se u roku od est meseci ne odlue da prihvate oprotaj i pokornost sultanu.
Verovatno s prolea 1691. godine postavljen je za pekog patrijarha Grk Kalinik.
Tokom narednih ratnih godina zapadne Srbije se vie nije nalazila u sreditu zbivanja.
Ona je, kao i cela Srbija, postala poprite hajduke delatnosti. Krajem 1692. godine haduka
eta harambae Rajevia od 87 ljudi prela je iz Dragaeva u Hercegovinu. U maju 1695.
godine na stanovnike Bijelog Polja izvrili su napad hajduci koji su doli preko Save, i sl.
Mir koji je sklopljen za vreme i posle kongresa u Sremskim Karlovcima 1699. godine
bio je zasnovan na naelu da svaka zaraena strana zadrava ono to je u vreme pregovaranja
imala u svojoj vlasti. Poto su Turci drali celu Srbiju juno od Save i Dunava, ona je ostala i
dalje pod turskom vlau.
Ovim ratom i Karlovakim mirom Osmansko Carstvo je, prema raunu turskih
istoriara, izgubilo teritoriju od ukupno 356 000 km2, od ega je Austrija dobila lavovski deo
od oko 249 000 km2, Venecija 42 000 km2, Poljska 45 000 km2 i Rusija oko 20 000 km2.
Uporedo sa teritorijalnim gubicima osmanska drava izgubila je svoj dotadanji politiki
presti. Razlaganje klasinih institucija osmanskog dravnog, drutvenog i privrednog
sistema, koje se manifestovalo pre i tokom ovog rata, produilo se i posle njega, to je
pogoravalo poloaj balkanskih naroda. Meu neprocenjivo tekim posledicama ovog rata ne
treba zaboraviti i to da su Austrija i Venecija tokom njega u svojim interesima meusobno
zakrvila balkanske muslimane i hriane, i uspele da raspire fanatinu versku mrnju.
Njihove doratne susedske i prijateljske odnose, pa i svest o zajednikom poreklu zamenilo je
meusobno nepoverenje i neprijateljstvo, to se posle toliko pale krvi i spaljenih ornjita
pretvorilo u faktor s kojim e evropske sile i dalje raunati, vie nego sa pravednim
oslobodilakim tenjama balkanskih naroda.

multisoft.rs

10