NOVI ISTORIZAM

Sadr`aj

1. Uvod
2. Dru{tveno-istorijski i nau~ni preduslovi za nastanak novog istorizma
3. Teorijska baza novog istorizma - Gircova simbolisti~ka antropologija i
Fukoov dru{tveni model
4. Heterogenost i podela novog istorizma
5. Novi istorizam i renesansa
6. Novi istorizam i kulturni materijalizam
7. Zakqu~ak

Uvod

Ovaj rad bavi}e se pojavom novog istorizma, wegovim osnovnim odlikama i uslovnom
podelom, kao i dru{tveno-istorijskim i nau~no-stru~nim uzrocima wegovog nastanka. Naro~ita
pa`wa bi}e posve}ena novoistorijskom prou~avawu kwi`evnosti renesanse, pa i uzrocima zbog
kojih je ovo razdobqe zaokupqalo tako izuzetnu pa`wu. Pored toga, uzima}e u obzir bilo
metodolo{ku, bilo konceptualnu sli~nost novog istorizma sa feminizmom i revidiranim oblici
ma marksizma usputno, i posebno sa kulturnim materijalizmom, ~emu }e biti posve}eno
poglavqe.
Termin novi istorizam1 uveo je u teoriju kwi`evnosti Stiven Grinblat /Stephen
Greenblatt/ kada je dobio zadatak da sa~ini poseban broj ~asopisa Genre 1982. Ovo posebno
izdawe bilo je posve}eno prou~avawu radova iz engleske renesanse, ali iz jednog novog ugla,
uzimaju}i u obzir dru{tveno-istrijski kontekst XVI i XVII veka u kome su ta dela nastala.
U teorijskom smislu, zahtev za ovakvim novim pristupom javio se, jer se kriti~ari nisu
vi{e mogli zadovoqiti, s jedne strane, formalnom retori~kom analizom nove kritike, gde se dela
posmatraju kao estetski vakuumi nezavisni o drugih tekovina kulture i istorije; a sa druge strane,
zbog nezadovoqstva u vezi sa pozitivisti~kom istorijskom naukom, kwi`evnom istorijom, gde se
delo posmatra kao prvi plan u odnosu na pozadinu ili podlogu tj. dru{tvo ili istoriju, {to su`ava
domen i interesovawa na sredstva kojima kwi`evnost odra`ava ili prelama dru{tvene kontekste,
kao i na pojedina~ne biografije koje ne mogu da odraze celovitu sliku kohezije dru{tvenih i
kulturnih odnosa.
U istorijskom smislu, zahtev se javqa usled krize u intelektualnom, politi~kom i
kulturnom smislu 60-ih, 70-ih i 80-ih godina u Americi, gde su uzavreli politi~ki doga|aji,
uspavanost ameri~kog potro{a~kog dru{tva, kao i migracije profesora iz sveta u Ameriku, i na
ameri~ke univerzitete, zajedno sa svojim rasnim, kulturnim, klasnim, verskim i drugim
razlikama, izazvala razli~ita previrawa, sukobe, asimilacije i desimilacije shvatawa, metoda i
op{te atmosfere.
Oslawaju}i se na gustu deskripciju kulturnog antropologa Kliforda Girca i dru{tveni
model Mi{ela Fukoa, novi istorizam posmatra delo kao integrisani deo kulture u akciji i
dru{tveno-istorijske mo}i. Kwi`evno ostvarewe treba posmatrati u sprezi sa slo`enom strukturom
institiucija, prakse, verovawa koji su oblikovali kulturu u kojoj je ono nastalo. Treba
minucioznom analizom pojedinosti prou~avati istoriju kao odnose snage, borbe, kao
kontradiktornu, neujedna~enu i fragmentarnu sliku u pokretu i prona}i kako se kwi`evnost kao
ravnopravni i genealo{ki istorodni ~lan uklapa u wu.
1

Kasnije je Stiven Grinblat uporedo sa izrazom novi istorizam upotrebqavao i izraz poetika
kulture, kako i nosi naziv jedno od wegovih va`nijih predavawa odr`ano na Univerzitetu
Zapadne Australije 4. 9. 1986.

Drutveno-istorijski i nauni preduslovi za nastanak

novog istorizma

Dru{tveno-istorijski i nau~ni preduslovi za nastanak novog istorizma, kao i kulturnog

materijalizma, feminizma i nekih neomarksisti~kih postavki, vrlo su kompleksne prirode i u
neraskidivoj su vezi.
Jedan od pro`imaju}ih faktora je promena kulturne i ideolo{ke tradicije prou~avawa i
predavawa kwi`evnosti na ameri~kim univerzitetima pod uticajem profesora iz stranih zemaqa.
Ose}awe otu|enosti i razli~itosti zbog politi~kog uverewa, etni~ke pripadnosti, klase, rase, vere,
seksualnog opredeqewa neke od wih navodi na prihvatawe vladaju}e kulture, koja se zasniva na
mu{kom principu, beloj rasi, anglosaksonskoj orijentaciji i protestantskoj veri, i na gotovo
bezuslovnu asimilaciju i integraciju u wu; a druge navodi na preispitivawe i otpor, sumwu i
poku{aj da se ta kultura promeni i otvori za novo i druga~ije. Tuma~ewa koja su proistekla iz
ovakvih suprotstavqenih stavova delimi~no su potvrdila anglosaksonski kwi`evni kanon, a
delimi~no ga i uzdrmala kritikom pojedinih tekstova.
Naspram ovih gostuju}ih profesora, kao drugi faktor koji pro`ima ~itavo stawe, su
doma}i profesori ~ija se metodologija i do`ivaqaj sveta, istorije i dru{tva mewa pod uticajem
kulturno-eksperimentalnih i u politikom smislu uzdrmanih 60-ih godina pro{log veka. Tako}e, ti
profesori i wihovi radovi suo~avaju se sa ideologijama i kulturnim politikama drugih vremena i
zemaqa, a da sami ne stvaraju svoje stavove i opredeqewa. Oni, pored toga, ostaju otvoreni i za
uticaje feminizma u usponu (60-ih i 70-ih) i neomarksizma koji su trajno izmenili sve institucije,
intelektualne formacije i uop{te ~itav idejni i pojmovni sistem i koji su, sa svoje strane, stavqali
u fokus problematiku razli~itih pozicija sa kojih recepijenti ~itaju delo i sa kojih mogu prihvatiti
ili se opirati stavovima na kojima se konstitui{u tekstovi koje ~itaju s obzirom na dru{tvenoistorijski kontekst, kao i uticaj ekonomije i ostalih `ivotnih sfera na razvoj kqi`evnosti.
Sva ova previrawa uzdrmala su metode tradicionalnog tuma~ewa kqi`evne prakse.
Kwi`evno-nau~nu scenu polako je po~iwao da ~ini ve}i broj nestabilnih, razli~ito povezanih i
suprotstavqenih diskursa. Ipak, svi oni imali su zajedni~ku crtu pomerawe od esencijalnog i
imanentnog ka istorijskom i kontekstualnom modelu zna~ewa i sumwu u zatvorene sisteme,
totalitete i univerzalije.2
U nekom smislu, obnova interesovawa za dru{tvena, istorijska i politi~ka pitawa u
prou~avawu kwi`evne kulture predstavqala je i odgovor na zaboravqawe istorije ameri~kog
potro{a~kog dru{tva. Svuda se uveliko radilo na bu|ewu istorijske svesti ameri~ke intelgencije i
2

Vladislava Felbabov; Pojava novog istorizma u Dometi, ~asopis za kulturu; prole}e, leto,
jesen, zima; 2002. g., god. 29, ~etvorobroj 108-111

obi~nog naroda. Ta nova orijentacija, koja je imala i sociolo{ki i politi~ki i istorijski karakter,
odlikovala se prou~avawem delovawa kulture i kwi`evnosti u posebnim situacijama, gde se
zna~ewe formira, i gde se ono posmatra kao trenutno i kao proizvod odre}enih postoje}ih
~iwenica, a ne u okvirima vanvremenskih i idealnih kategorija. Kwi`evnoteorijska praksa tako je
postala vid dru{tvenog delovawa, a u ovakvoj klimi i sa takvim preokupacijama javio se i novi
istorizam.

3. Teorijska baza novog istorizma - Gircova simbolisti~ka

antropologija i Fukoov dru{tveni model
3.1.Kliford Girc /Clifford Geertz/ - Simbolisti~ka antropologija
Simboli~ka antropologija Kliforda Girca u velikoj meri udarila je temeq novom istorizmu
i to naro~ito preko svog shvatawa sistema kulture i tehnike ispitivawa wenih pojedinosti, koje je
izlo`io kroz Tuma~ewa kulture, objavqenih 1973.

Po Gircu pojam kultureozna~ava istorijom prenesen obrazac zna~ewa utelovqenim u

simbolima, sistemima nasle|enih pojmova izra`enih u simboli~kim oblicima pomo}u kojih qudi
komuniciraju, nastavqaju i stvaraju svoje znawe o `ivotu i stav prema wemu.3
Dakle, on pridaje naro~itu pa`wu ulozi simbola u dru{tvu. Simboli upravqaju
pona{awem i delovawem, a kultura je sistem tih simbola u akciji, ona je mre`a ozna~avawa koju
je ~ovek sam sebi ispleo, a nauka koja treba da je prou~ava je interpretativna i ona koja traga za
zna~ewima. Funkcija kulture je da nametne zna~ewe svetu i da ga u~ini razumqivim. Ona
upravqa pona{awem pojedinca preko razli~itih mehanizama - planova, recepata, pravila i
uputstava. Sistem kodova odre|uje razvoj datih konvencija, normi i prakse i time reguli{e `ivot
dru{tva. Qudsko delovawe posreduje kulturni plan i shodno tome ono biva sistematsko i ure|eno.
To je kultura na delu, u akciji, kultura koja se do`ivqava delovawem i naracijom pojedinca i
zajednica.
Gircova tehnika gusti opis4 usredsre|uje se na doga|aj, delovawe i ispituje sitne detaqe,
kontekst kako bi otkrio etos neke nepoznate kulture. Zapravo, gusti opis jeste opis qudskog
pona{awa, ali ne samo wega, ve} i konteksta u kome se ono odvija. Ovaj termin Girc je preuzeo
iz filozofije, gde je obja{wen princip gustog opisa na primeru namigivawa. Kad neko namigne,
dok ne znamo kontekst tog namigivawa, ne mo`emo znati ni razlog istog, niti {ta zna~i 5. U
ovome je antropolog sli~an kwi`evnom kriti~aru, kako je istakao sam Girc6.
3.2. Mi{el Fuko /Michel Foucault/ - Dru{tveni model
Fuko, me|utim, isti~e zavisnost znawa od mo}i u dru{tvu i na jedan sasvim druga~iji
na~in uti~e na razvoj novog istorizma. On smatra da se svet ne mo`e opisati polaze}i od pojma
subjekta, ve} se mora po}i od bezli~nog poretka koji vlada u dru{tvu. Shvatawe da je ~ovek
delatni subjekat i tvorac svoje istorije koje dominira u modernom dobu je po Fukou na izdisaju.
Smrt ~oveka, tj. istro{enost pojma modernog subjekta jedna je od wegovih osnovnih postavki.
Prema wegovom shvatawu, znawe jedne epohe zavisi od prakti~nog odnosa sila u dru{tvu, ali i
od odnosa vlasti, jer nema znawa bez sistema vlasti, niti vlasti bez znawa. Shodno tome, znawe i
mo} oblikuju kulturu. Mo} i znawe manifestuju se u institucijama kroz pravilnike. Skup takvih
pravila predstavqa arhiv dru{tva, u kome se mo`e prona}i wegov osnovni poredak znawa i mo}i.
Genealogija je nauka koja se bavi poreklom i uzrocima poredaka. Ona otkriva da svaka istina
ima svoje politi~ko poreklo, odnosno da je poveznana sa vla{}u. Fuko zakqu~uje da postoji veza
izme|u tehnika znawa i tehnika vlasti. Dakle, nau~ni postupci povezani su sa uspostavqawem
odre|ene vrste politi~ke vlasti. Kao primer, u savremenom zapadnom dru{tvu mo`e se uzeti,
3

Clifford Geertz. The Interepretation of Cultures: Selected Essays. New York: Basic, 1973. str.
89
4
Jo{ biva nazivan u literaturi i gusta deskripcija, gusta analiza.
5
Girc o preuzimawu termina u: Clifford Geertz. "Thick Description: Toward an Interpretive
Theory of Culture", 1973:3-30
6
Clifford Geertz. The Interepretation of Cultures: Selected Essays. New York: Basic, 1973. str.
3-30, 5, 9

recimo, psihijatrija i ludaci koji bivaju marginalizovani zato {to je vlast podre}ena
racionalnom diskursu. Vlast nikada nije monolitna, a Fuko u razli~itim fazama svoga rada
priznaje, ili ne priznaje, mogu}nost subverzije tj. otpora mo}i i vlasti. U Fukoovim studijama
mo`e se na}i i potvrda za nemogu}nost subverzije i ograni~avawa kao modela koji
obja{wavaju specifi~nost odnosa mo}i i suptilne razlike me|u modalitetima mo}i i wihovim
razli~itim uslovima nastanka.
Evidentno je da novi istori~ari do`ivaqavaju dru{tvo i wegove diskurse na na~in na koji
to ~ine Girc i Fuko. S jedne strane, dru{tvo je odraz sukoba mo}i i vlasti koje same predvi|aju,
pa i iniciraju, mesta otpora i subverzije kako bi neutralisale mogu}nost disidentstva. One
oblikuju pojedince eksplicitno i implicitno kroz institucije, podgrevaju}i ideju o slobodnim
subjektima, koji su, u stvari, mrtvi subjekti. Sa druge strane pak, dru{tvo i kultura
do`ivqavaju se kao delatni, kao aktivni, tako da se sve de{ava i tvori u interakciji, kome{awu
cirkulacija i razmena igraju veliku ulogu u novom istorizmu, {to je o~igledni uticaj Girca.
Naro~ito va`an je i dijalo{ki odnos dru{tva i kwi`evnosti (nikako nisu u suprotstavqenom
odnosu), razmena i me|usobni uticaj7. Upotreba jezika smatra se dijalogom, dru{tveno i
materijalno odre|enim. Teorija je urowena u ideologiju. U takvoj jednoj atmosferi, ni pisac,
pesnik se ne mo`e do`iveti izvan tog sistema, on je oblikovan i produkt je svoga vremena. Dela
koja pi{e mogu poslu`iti da se prou~avaju slo`eni odnosi i interakcije wegovog kulturnoistorijskog miqea. Kako to novoistori~ari ka`u, kwi`evna dela imaju va`an kulturni zadatak, ona
su neka vrsta radionice u kojoj se problemi, nadawa, opsesije kulture prihvataju ili izbegavaju.
Autonomno bi}e i tekst su samo hologrami, efekti koji nastaju ukr{tawem institucija, oni su odre|
eni prema neprijateqskim entitetima i prema mo}i. Ne radi se, me|utim, o tome da dela brane
specifi~ne politi~ke stavove, mada neka to i ~ine, nego u tome {to proizilaze iz politi~kih
odnosa od kojih se ne mogu izdvojiti.
Polaze}i od Gircovog modela guste deskripcije, novi istori~ari obra|uju neki detaq ili
anegdotu i iznova je ~itaju na takva na~in da kroz analizu minucioznih pojedinosti otkrivaju
kodove pona{awa, logiku, motive i sile koje upravqaju dru{tvom 8. Kwi`evni kriti~ar treba da u
7

Stiven Grinblat u Ka poetici kulture (Sitven Grinblat; Ka poetici kulture u Dometi,

~asopis za kulturu; prole}e, leto, jesen, zima; 2002. g.; god. 29, ~etvorobroj 108-111)
isti~e primer u kome je o~igledan interaktivni odnos kwi`evnosti i dru{tva. Naime, 1976.
osu|enik Gari Gilmor izvr{io je nekolika ubistva i po{to je bio uhap{en, zahtevao je da bude
pogubqen, {to nije bila vi{e praksa u pravosudnom sistemu. Ipak, na kraju mu odobre i biva
likvidiran. Naravno, to je odjeknulo u javnosti i na taj na~in je privuklo pa`wu piscu
Normanu Majleru, koji je skupio sudske i privatne spise o Gilmoru i napravio bestseler na
osnovu ovog istinitog doga|aja. Nakon toga, pro~itav{i u zatvoru tu kwigu, drugi osu|enik,
ubica, Abot inspirisan wome, kontaktira Majlera kako bi mu pisao o te{kim uslovima `ivota u
zatvoru. Oni ostvare saradwu i Abot uskoro kao `rtva sistema napu{ta kazneni centar. Me|
utim, nije bio dugo na slobodi i u jednom prili~no bezazlenom incidentu, sasvim
nemotivisano, on ubija konobara jednoga bara, {to nas opet vra}a na po~etak.
8
Kada raspravqaju o dru{tvu, novi istori~ari ~esto govore o kapitalizmu. Razmena i profit
igraju veliku ulogu. Po Grinblatu, zadatak kritike je da razre{i dihotomiju izme|u ekonomskog
i neekonomskog i da poka`e da i naizgled najnezainteresovaniji i najpo`rtvovaniji oblici
delovawa, ukqu~uju}i tu i um, imaju za ciq mogu}i materijalni ili simboli~ki ciq. Ovakvo

procesu takvog jednog opisivawa kwi`evna dela povezuje sa ostalim kulturnim fenomenima
jednog doba, da prikqu~uje i popularne diskurse, ekonomiju, pravo, politiku itd. kako bi mu se
ona otkrila u svojoj sveukupnosti.
S obzirom na ovako o~igledne analogije, razumevawe novog istorizma ne bi bilo mogu}e
bez teorijskih postavki Fukoa i Girca. Mo`e se zakqu~iti da novi istorizam polazi od isprobanih
stavova u drugim naukama i da ih primewuje na kwi`evnost, s tim {to, to ne ~ini mehani~ki niti
slepo, ve} dopuwuju}i ih sopstvenim zapa`awima i prilago|avaju}i ih potrebama nauke o
kwi`evnosti, dakle, sumira rad dru{tva kroz svoj rad, ~ime dokazuje svoju osnovnu tezu.

4. Heterogenost i podela novog istorizma

Mada je termin novi istorizam uveo Siven Grinblat 1982., radovi ovakve orijentacije
postojali su i znatno ranije. Autori kao {to su Stiven Orgel /Stephen Orgel/, Roj Strong /Roy
Strong/ i Kolin Gordon /Collin Gordon/ ispitivali su renesansnu kwi`evnost Engleske, ukazuju}i
na veze izme|u kulturnih kodova i polo`aja mo}i.
Naziv novi istorizam nastao je uslovno i iz Grinblatove te`we da objedini studije o
renesansi za posebno izdawe ~asopisa Genre, ali kako je i sam Grinblat istakao u ~lanku Ka
poetici kulture, novi istorizam se ne mo`e nikako shvatiti kao doktrina, nego samo kao oblik
delovawa9. To ne sme da bude utvr|en i homogen skup teorijskih tehnika i postupaka, ve} samo
mogu}nosti ~itawa koje istra`uju razli~ita pitawa i probleme koji se javqaju kada kriti~ari
sagledavaju na~ine na koje dela zastupaju i nastavqaju obrasce svog dru{tva i kako nastavqaju,
oblikuju i mewaju dominantne kodove kulture10.
shvatawe nije usamqeno i to ne samo u kwi`evnoj kritici. Razli~ite nau~ne discipline bave
se ovim problemom, pa i neka socio-psiholo{ka istra`ivawa kao {to su ona koje je sproveo
Erih From. On u Bekstvu od slobode i Ume}u qubavi govori od jedinkama kao o
kupoprodajnim igra~kama.
9
Sitven Grinblat; Ka poetici kulture u Dometi, ~asopis za kulturu; prole}e, leto, jesen,
zima; 2002. g.; god. 29, ~etvorobroj 108-111
10
Ova heterogenost pravca i neujedna~enost u principima i stavovoima, ogleda se, recimo, i
u ruskom formalizmu, koji se, nasuprot novom istorizmu, javio kao reakcija na stare

Ta heterogenost, odbijawe pripadnika pokreta da stvore koherentne teorijske postavke,

navodilo je da se teorijsko i formalno odre|ewe poetike kulture potra`e u simboli~koj
antropologiji Girca i kultunom modelu Fukoa, kao i u reakcijama na postoje}i kwi`evnoteorijski
kanon i dru{tveno-istorijski kontekst i to iskqu~ivo preko negativnih definicija, tj. preko toga {ta
novi istorizam nije.
Ipak, i pored insistirawa novih istori~ara, bilo je nemogu}e ne napraviti makar uslovni
sistem ideja vodiqa poetike kulture. H. Aram Vizer/H. Aram Veeser/ u uvodu za zbornik 11 poetike
kulture isti~e slede}ih pet osnovnih odrednica:
1. da je svaki ~in izra`avawa utkan u mre`u materijalnih oblika delovawa;
2. da svaki ~in raskrinkavawa, suprotstavqawa i kritike, koristi oru|a koja sam osu|uje i
tako reskira da postane deo one prakse koju razobli~ava;
3. da su kwi`evni i nekwi`evni tekstovi u svom postojawu neodvojivi;
4. da nijedan oblik diskursa, bilo imaginativni, bilo arhivarski, ne obezbe|uje pristup
nepromenqivim istinama niti izra`ava nepromenqivu qudsku prirodu;
5. kona~no, da kriti~ki metod i jezik koji su podesni za opisivawekulture u kapitalizmu
imaju udela u ekonomiji koju opisuju.12
Kao {to se odmah i vidi, principi koji povezuju nove istori~are prili~no su op{ti i kao
takvi ne pru`aju naro~it recept za to kako prou~avati delo u duhu novog istorizma. Zato se u
raspravama o poetici kulture javqa dihotomija tuma~ewa. U takvim studijama se, recimo, mo`e
na}i, s jedne strane, shvatawe da novi istori~ari nekriti~ki prihvataju istoriju i da je kao takvu
samo apsorbuju kroz delo13, a sa druge strane, javqa se i mi{qewe da ti isti novi istori~ari,
napokon, druga~ije do`ivqavaju istoriju kao da je ona uslovqena wihovom pozicijom tuma~ewa,
a da je u isto vreme i produkt kolektiva i sukoba mo}i, koji su u skladu sa odre|enim kulturnim i
dru{tveno-istorijskim kontekstom14.
Ovakvo etiketirawe vodi prou~avaoce poetike kulture u }orsokak i pogre{no
zakqu~ivawe. Generalno va`e}e optu`be, kao i pohvale, morale bi biti odmerene i prili~no
oprezne s obzirom na heterogenost ovog oblika delovawa. ^ini se da je za prou~avawe novog
kwi`evne istori~are i koji su, moglo bi se re}i, bili za~etak estetizma i neistorijskog
posmatrawa kwi`evnosti protiv koga }e se poeti~ari kulture tako `estorko pobuniti na kraju
20. veka.
11
Iz zbornika The New Historicism, ur. Aram Veeser. New York: Routledge, 1989.
12
H. Avram Vizer Uvod u Dometi, ~asopis za kulturu; prole}e, leto, jesen, zima; 2002. g.;
god. 29, ~etvorobroj 108-111
13
Elizabet Foks-Xenoveze; Kwi`evna kritika i politika novog istorizma u Dometi, ~asopis za
kulturu; prole}e, leto, jesen, zima; 2002. g.; god. 29, ~etvorobroj 108-111; str. 156
14
Vladislava Felbabov; nav. delo str. 34, 35 i Xin I. Hauard; Novi istorizam u prou~avawu
renesanse u Dometi, ~asopis za kulturu; prole}e, leto, jesen, zima; 2002. g.; god. 29,
~etvorobroj 108-111 str. 78

istorizma najboqe dr`ati se op{teg i uslovnog, kao i one formulacije s jedne stranes druge
strane, kako izre~ene tvrdwe ne bi bile degradirane.
Otprilike takvog principa dr`i se Xerald Graf /Gerald Graf/ u tekstu Kooptirawe15, ~ijim
naslovom isti~e jo{ jedan va`an termin novog istorizma. Na osnovu wega, Graf pravi uslovnu
podelu poetike kulture na: levi novi istorizam i desni novi istorizam. On razmatra razvoj
upotrebe termina kooptirawe kroz istoriju i kako se taj razvoj pribli`avao ili odaqavao od
osnovnog zna~ewa prisvajawe da bi na kraju dao analizu shvatawa kooptirawa kao osnovnog
kriterijuma u novom istorizmu za podelu na levi~arski i desni~arski orijentisani novi istorizam.
4.1. Levi novi istorizam
Kada govori o levoj grani novog isotrizma Xerald Graf ka`e:
U oblasti leve akademske kritike kulture najgore {to se danas o nekoj {koli mi{qewa ili
metodologiji mo`e re}i jeste da je dozvolila da bude kooptirana u postoje}e institucije.16
To, u stvari, zna~i da levi~ari smatraju da je izbegavawe institucija automatsko osloba|
awe od zlih sila i wihovog iskori{}avawa iz razloga {to su institucije kooptirane tim zlim
silama.
Ipak, iz ovakvog zakqu~ka sledi kontradiktorna logika, ka`e Graf 17, jer, ako postoje}e
dru{tvo gu{i levicu, ono dokazuje da je zlo na na~in na koji levica tvrdi da je zlo; ali, ukoliko
postoje}e dru{tvo toleri{e levicu, ili je ~ak podr`ava, onda dru{tvo jo{ vi{e dokazuje da je zlo i
da su mu taktike suptilnije i podlije. Jer, u pore|ewu sa feudalizmom koji je imao eksplicitne
na~ine represije, savremeno moderno dru{tvo ima perfidan na~in uspostavqa discipline,
instaliraju}i u `rtvu oblike (samo)kontrole. Tako qudi misle da su slobodni pojedinci, a ovaj
oblik dru{tva ih pot~iwava tolerancijom, dok misle da idu putem napretka.
Na ovaj na~in gledano, leva strana ne mo`e biti na gubitku, ali ne mo`e ni pobediti tj.
profitirati. Dru{tvo, kako oni tvrde, vr{i na wih represiju u svakom slu~aju i prihvatawem i
odbijawem, ali sa druge strane, oni na ovakav na~in, kada su stalno u marginalnoj poziciji, ne
mogu ni da deluju, pa su samim tim nemo}ni i odse~eni. Zapravo, u wihovom re~niku uspeh
nema pozitivnih konotacija i nije ba{ najjasnije {ta za wih zna~i legitimni uspeh. Drugo, s
obzirom na promenu politi~ke situacije, zalaskom socijalizma, biti subverzivan, opozicioni
ili kooptiran gubi na univerzalnom zna~ewu, biva trivijalizovano, pri ~emu se svodi na li~no

15

Xerald Graf; Kooptirawe u Dometi, ~asopis za kulturu; prole}e, leto, jesen, zima; 2002.
g.; god. 29, ~etvorobroj 108-111 str. 132
16
17

Ri~ar Graf; nav.delo str. 136

Isto; str. 137

ose}awe za dopadawe. Ovakva situacija, ka`e Graf 18, dovela je do agnosti~kog stava prema ovim
terminima i uop{te politi~kom vrednovawu kulture, {to je ujedno i stav desnog istorizma19.

4.2 Desni novi istorizam

Desni novi isotrizam tvrdi da je kultura u svakom svom segmentu predodre|ena da bude
kooptirana, tako da se pojam opozicije svodi na apsurd. Po kriti~arima ove orijentacije, ne
postoji pozicija izvan mo}i i sama ideja neke druge mogu}nosti je besmislena.
Pojam teorija kod ovih nau~nika nema validnost, jer ona ne mo`e usmeriti praksu, niti
je kritikovati spoqa. Recimo, kritikovati kapitalizam spoqa, a `iveti u kapitalisti~kom dru{tvu
je nemogu}e, jer ne postoji odstojawe, ta~ka sa koje se on mo`e sagledati, s jedne strane, a sa
druge, i sam subjekat koji ocewuje je dete kapitalizma. Zato ovakve pojave treba prou~avati i to
na na~in na koji predla`e Grinblat u Ka poetici kulture 20 sa svojom suprotstavqenom prirodom,
da bismo utvrdili kakva je wegova manifestacija u kwi`evnom delu, a opet kako manifestacija
kqi`evnog dela uti~e na daqi dru{tveno-istorijski tok razvoja mo}i. Jer, kwi`evnost se ne mo`e
posmatrati izvan tr`i{ta, kulture u kojima nastaje.
Na kraju, kao osnovna zamerka desnom novom istorizmu mo`e se postaviti pitawe: ako
ne postoji veza izme|u teorije i prakse, tj. dela, tekstovne prakse i politi~kih posledica, kako se
onda mogu utvrditi logika ili sistem reprezentacije sveta?
Naravno, treba imati na umu, kada se razmi{qa o ovoj podeli na levi i desni istorizam, da
ona nije kona~na niti precizna i da ima za zadatak tek da odredi neka od shvatawa novih
istori~ara.

18

Isto str. 141

Jo{ jednu stvar vaqa ista}i kada je u pitawu levi novi istorizam. Koliko god se novi
istori~ari opirali esencijalizmu, levi novi istori~ari, izgleda, zapadaju u neku vrstu
antiesencijalnog esencijalizma. To proizilazi iz ~iwenice da oni zagovaraju stav da
esencijalizam, bez obzira na kontekst u kome funkcioni{e, ima iste politi~ke posledice (i to
te{ke). Tom tvrdwom oni, u stvari, u esencijalisti~kom (objektivnom, prirodnom) duhu
govore da ideja sam po sebi ima politi~ku obojenost, umesto da je sti~e svojim delovawem
ili posledicama koje proizvodi, {to po neesencijalisti~kom shvatawu nikako ne mo`e biti
slu~aj.
19

20

Nav. delo; str. 42

5. Novi istorizam i renesansa

Xin I. Hauard /Jean E. Howard/ u ~lanku Novi istorizam u prou~avawu
renesanse21 isti~e da opredeqewe novih istori~ara za renesansni period nije slu~ajno22.
Da bi do{la do ovog zakqu~ka, ona, najpre, polazi od uobi~ajenog shvatawa da renesansa
ima tranzitni polo`aj izme|u sredweg veka - optere}en monolitnom hri{}anskom ideologijom,
stati~an, a su{tinski neistori~an u pogledu samog sebe i modernog doba obele`enog
procvatom kapitalizma, sa propratnom idejom humanizma, progresa i op{te va`nosti unutra{weg
i sveprisutnosti individue23 i ka`e da je ona kao takva, kao pribe`i{te predindustrijskog
~oveka, u{la u fokus postindustrijskog ~oveka koji tu tra`i odgovore za svoje strahove, jer se
i sam nalazi u istorijskom procepu, kada je staro ve} prevazi|eno, a novo suvi{e nesigurno.
Druga pogodna okolnost za novog istori~ara, smatra Hauardova, u renesansi je ~iwenica
da se renesansa zaista mo`e do`iveti kao vreme otkri}a qudske individualnosti, doba preporoda
kwi`evnosti i slavqewa `ivota, ali da se isto tako, u zavr{noj fazi ovog perioda, mo`e otkriti
naro~iti skepticizam u kome se, a posebno u drami, nalazi zabele`eno priznawe o
21

Xin I. Hauard; Novi istorizam u prou~avawu renesanse u Dometi, ~asopis za kulturu;

prole}e, leto, jesen, zima; 2002. g.; god. 29, ~etvorobroj 108-111
22
Novi istori~ari sve vi{e prou~avaju i druge epohe iz pro{losti, pa i neke savremene
pravce. Predmet wihovog interesovawa je ~esto i sredwovekovna engleska kwi`evnost,
savremena ameri~ka i engleska i engleska kwi`evnost XVIII veka. Autor koji se najvi{e
isti~e u prou~avawu nerenesansnih epoha je Volter Ben Majkls /Valter Benn Michaels/. On u
tekstu Zlatna podloga i logika naturalizma (Walter Benn Michaels. The Gold Standard and the Logic of
Naturalism. Berkeley: University of California Press, 1987) postavqa ciq da prou~i kako su ameri~ki
roman oblikovale promene u proizvodwi, raspodeli i potro{wi u godinama posle Gra|anskog
rata, a wegova je teza da je kwi`evni pravac koji se obi~no naziva naturalizam u~estvovao
u stvarawu i predstavqa diskurs kapitalisti~kog sistema~iju strukturu ~ini niz unu tra{wih
podela.
23
Xin I. Hauard; nav. delo; str. 72

diskontinuiranoj prirodi qudskog identiteta i wegovoj dru{tvenoj uslovqenosti. Nije te{ko

primetiti da su novi istori~ari, pa makar i intuitivno, zapravo i po{li od toga, od te sli~nosti sa
situacijom u savremenom dru{tvu kao posthumaniasti~koj epohi u kojoj je esencijalisti~ko
poimawe ~oveka vi{e neodr`ivo.
Ispituju}i dela engleske renesanse, novi istori~ari oblikovali su nanovo oblasti dru{tva i
kulture u kojima su nastala wena kanonska dela, a naro~ito drame, i to tako {to su ih postavqali u
koodnose ne samo sa kwi`evnim `anrovima, ve} i sa drugim oblicima pisawa izvan kwi`evnog
kanona koji se ti~u i dru{tvenih i politi~kih institucija. Kao {to se jasno uo~ava, ovo izgleda
prili~no radikalno, naro~ito, ako se uporedi sa dotada{wim prou~avawem, recimo, [ekspirovih
dela gde su se tra`ile samo vanvremene i univerzalne istine. Gustom deskripcijom i
uo~avawem odnosa mo}i razotkrivali su renesansna dela kao diskurs koji egzistira naporedo sa
drugim diskursima toga doba i aktivno interreaguje s wima.
Najzna~ajnije rezultate, na poqu prou~avawa ove epohe postigli su Stiven Grinblat i
Xonatan Goldberg /Johnatan Goldberg/.
Stiven Grinblat24 polazi od slede}ih postulata:
- dru{tvo sadr`i kontradiktorna i suprotna uverewa i obi~aje;
- autori imaju razli~it odnos prema autoritetima u svojim delima;
- kriti~ari treba da preispitaju vezu izme|u teksta i kulturnih,
socijalnih praksi i institucija koje su uticale na tekst.

ekonomskih i

U tekstu Renesansno samooblikovawe:od Mora do [ekspira25 on ispituje kako se

oblikovao identitet pojedinca u XVI veku u Engleskoj. I zakqu~uje da su tada{wu dru{tvenu
situaciju, pa i samog autora, kontrolisali razli~iti autoriteti crkva, porodica, dvor, administracija
kolonija, tuma~ewe svetih kwiga i boga. Qudi su se odrastawem povinovali nekom od tih
autoriteta i izra`avali autoritetovo neprijateqstvo prema druga~ijem. Tako dolazi da je
samoobilokvawe ujedno i oblikovawe okru`ewem koje se name}e i iznutra. Dela po Grinblatu
24

Na po~etku ~lanka Istorijat novog istorizma (Ri~ard vilson; Isorijat novog istorizma u
Dometi, ~asopis za kulturu; prole}e, leto, jesen, zima; 2002. g.; god. 29, ~etvorobroj 108111 str. 86)Ri~ar Vilson lepo prime}uje da Stiven Grinblat umi{qa kako je on smislio izraz
novi istorizam, pa jo{ sujetno, moglo bi se nadograditi na Vilsonovu tvrdwu, nagla{ava da
ga u Australiji, on ne zna iz kog razloga, zovu neoistorizam. Tako|e, {to je opet istakao
Vilson, predla`e teoriju o poreklu novog isotrizma kao teoriju velikog praska ~ija je
inicijalna kapisla bilo gostovawe Fukoa na ameri~kim univerzitetima. Ovakve tvrdwe vode
do pitawa: kako to da Stiven Grinblat mo`e da postoji sam kao subjekat i samostalni tvorac i
kako novi isorizam mo`e da nastane pojavom Fukoa (~itati kada ga je Grinblat slu{ao) i to
tako kao u vakuumu, kada je otac poetike kulture sam istakao mi{qewe da autori i dela
nastaju slo`enom interakcijom dru{tvenih odnosa i mo}i? Da li treba pretpostaviti da to za
wega ne va`i?
25
Stephen Greenblatt, Renaissanse Self-Fashoning:From More to Shakespeare. Chicago
University Press, 1980. Nav. prema: Vladislava Felbabov, nav.delo str. 20-24

predstavqaju komentar tih borbi, stavova i interesa i to prou~ava na delima Tomasa Mora,
Edmunda Spensera i Tomasa Vajata. Mor izra`ava kroz svoja dela prevlast katoli~anstva ili
protestantizma u oblikovawu svoje li~nosti, Vajat nemogu}nost aristokrate da pobegne iz
dvorskog korumpiranog dru{tva, a Spenser implicira kako je seksualnost izazov za legitimni
autoritet dr`ave. Na kraju, zakqu~uje da je i samo delo podlo`no oblikovawu i da ga wegova
publika, umetnici i ~itaoci stalno stvaraju i preoblikuju. To isticawe oblikovawa `anra
receptivnom metodom, tj. preko recepcije dela, izra`eno je u radu Murdering Peasants: Status,
Genre, and the Representation of Rebellion 26, gde se jo{ i ispituje kako jedan ~in, ubistvo
pobuwenog seqaka, mo`e izazvati u isto vreme sa`aqewe i odobravawe posmatrano iz
perspektive razli~itih polova mo}i.
Xonatan Goldberg, koji je pod direktnim uticajem Grinblata, u tekstu Xejms I i politika
kwi`evnosti27 smatra da }e se otkrivawem dela u dru{tvenom ruhu posti}i boqe razumevawe i
istorije i kwi`evnosti. Za razliku od Grinblata, koji razmatra kako su razli~ite institucije
oblikovale pojedince, Goldberg polazi od na~ina na koji su politi~ki diskursi kru`ili oko jednog
izvora vlasti, Xejmsa I. Sam Xejms I tvrdio je, da bi o~uvao zna~aj svoje loze, da je nastao sam
iz sebe i iz tajanstvene snage sveta. Smatrao je da je wegova vladavina predstava, ali je javne
nastupe karakterisao kao zbuwuju}e i neprozirne. Protivure~nosti Goldberg tuma~i na slede}i
na~in. Mistifikovawem svog ro|ewa kraq poku{ava da se oslobodi sumwivog isotrijata {kotske
kraqevske loze i da svoju vladavinu izvede iz transcedentnog. To mu omogu}ava da u isto vreme
tvrdi da `ivot izvire iz wega, ali mu omogu}ava i da tvrdi da nije odgovoran za dru{tveni svet
kojim vlada. Da bi dali smisao svojim iskustvima i aktivnostima, renesansni pisci usvojili su
wegov jezik. Diskurs mistifikacije i dr`avne tajne prelazi i u porodicu. ^este su slike u kojima
otac, slikan po modelu kraqevske vlasti, predstavqa rodona~elnika, ali ostaje izvan porodice,
udaqen, dok sawivo gleda na drugu stranu od svoje `ene i dece. Ovim se zakqu~uje da i
Goldberg, kao i Grinblat, smatra da pojedinca oblikuje kultura, koju opet oblikuje vlast, ali i da
je pod jakim uticajem Fukoa u shvatawu rojewa mehanizama disciplinovawa, koje Goldberg
primewuje na oblikovawe dela.
Mo`e se zakqu~iti da su novi istori~ari dali izuzetan doprinos prou~avawu renesanse, jer
su je osvetlili na jedan novi na~in, izbegavaju}i zamke u koje su upadali pozitivisti~ko-istorijski
model i formalno-retori~ka analiza.

26

Stephen greenblatt. Murdering Peasants: Status, Genre, and the Representation of

Rebellion. Representations 1 (February 1983) na - www.representations.org
27
Jonathan Goldberg. James I and the Ppolitic of Literature:Jonson, Donne and Their
Contemporaries. Baltimore: Johns Hopkins University press, 1983, XV. Nav. prema:
Vladislava Felbabov, nav.delo str. 20-24

6. Novi istorizam i kulturni materijalizam

Kulturni materijalizam je pravac koji se vrlo ~esto pomiwe u sprezi sa novim isotrizmom.
Nastao je, kako isti~e Xonatan Dolimor /Johnatan Dollimor/28, u posleratnoj Engleskoj iz varijeteta
radova kulturnih analiza. Idejni tvorac samog naziva je Rejmond Vilijams / Raymond Williams/ i
on je ustanovqen nedavno. U {irem smislu, kulturni materijalizam zna~i konvergenciju nauke o
kwi`evnosti,
sociologije,
istorije,
feminizma,
marksisti~ko-strukturalisti~ke
i
poststrukturalisti~ke teorije. Korpus kulturnog materijalizma ~ine Vlijamsovi radovi, kao i
radovi Altasara /Althusser/, Makereja /Macherey/ i mongih drugih.
Prvo {to bi se moglo ista}i kao sli~nost izme|u kulturnog materijalizma i poetike kulture
je zajedni~ka Fukoova osnova ukidawe subjekta kao istori~ara na delu i razmatrawe mo}i i
vlasti i wihove uloge u istoriji. U Britaniji su klasne razlike izrazite, vlast vr{i veliki uticaj na
institucije i obrazovawe, politi~ki radikalni stavovi su jako ukoreweni. U takvom jednom
okru`ewu, logi~no je da se stvara ose}aj da vlast diktira istoriju, tok doga|aja i da je istorija koju
Britanci poznaju samo verzija odgovaraju}e mo}i iz pro{losti. Shodno tome, ve}ina radova bavi
se operativnim mehanizmima mo}i i vlasti, kao i uslovqeno{}u pojedinca dru{tvenim
okolnostima, {to je, videli smo, jedan od osnovnih metodolo{kih postupaka i novog istorizma29.
Drugo, i veoma esencijalno za obe pomenute teorije, je preokupiranost renesansom i
shvatawe kwi`evnosti kao integrativnog dela svih ili boqe re}i ostalih, dru{tvenih pojava,
tekovina kulture. Delo se, kako smo to ve} videli na primeru poetike kulture, ne sme prou~avati
kao artefakt na nekom izolovanom estetskom pijedestalu, niti se sme posmatrati kao ne{to {to je
prvi plan na podlozi koju ~ini dru{tvo, ve} kao aktivni i ravnopravni ~lan kulture.
Daqe, prou~avawe renesansne kwi`evnosti kao i ostalih dru{tveno-istorijskih odnosa toga
doba dovelo je i jedne i druge do ideje da mo} nije monolitna, ve} da se javqaju razli~ita
stremqewa i subverzije. I jedni i drugi smatraju da vlast, tj. mo} utvr|uje kako na~in vladawa,
tako i na~in disidenstva, tako da je prakti~no nemogu}e pobe}i poretku.
28

Xonatan Dolimor; [ekspir, kulturni materijalizam i novi istorizam;

www.openbook.ba/izraz/no08/08_jonathan_dollimore.htm, preveo Zdenko Le{i}
29
Prema Marksu, qudi stvaraju svoju vlastitu istoriju, ali u uslovima koje ne biraju oni sami.
Moglo bi se zakqu~iti da u shvatawu subjekta kao zarobqenog i uslovqenog oblicima mo}i i
vlasti (~ime on zapravo gubi subjektivnost) ima ne{to od Marksove teorije da uslove
istorijskog razvoja jedinka ne bira sama.

Na kraju, i kulturni materijalizam i novi istorizam govore o uzajamnom uticaju kulture i

kwi`evnosti, o wihovom dijalo{kom odnosu u kome kwi`evnost oblikuje i uti~e na dru{tvo i
istoriju isto koliko i oni na wu.
Kada se govori o razlikama, najpre treba pomenuti da se novi isotrizam usredsre|uje na
one koji su na vrhu hijerarhiske lestvice (crkvu, monarhiju, vi{e klase), dok se kulturni
materijalizam koncentri{e na one koji su nisko na dru{tvenoj lestvici (ni`e klase, `ene i druge
marginalizovane grupe). Onda, treba ista}i i delimi~no razli~iti pristup u prou~avawu istorije,
novi istorizam se oslawa vi{e na anatropologiju i isti~e da su kulturne aktivnosti isto tako va`ne
za prou~avawe istorije. Mada se i poetika kulture bavi ovim pitawem, kulturni materijalizam se u
mnogo ve}oj meri pozabavqa pitawima potro{we, ekonomije i klase, dok se novi istorizam bavi
vi{e pitawima mo}i.

7. Zakqu~ak

Na kraju, mo`e se izvu}i zakqu~ak na jedan klasi~an na~in. Mo`e se raspravqati najpre o
nedostacima novog istorizma i re}i:
-

da - mo`e se prigovoriti jednom delu novog istorizma antiesencijalisti~ki

esencijalizam;

da mo`e se i jednom delu oblika delovawa prigovoriti i neadekvatno kori{}ewe

istorijske gra|e;

da mo`e mu se prigovoriti i za jedan, u su{tini, kontraverzno, strukturalisti~ki pristup;

da tako|e mu se mo`e pripisati i to da povremeno ne defini{e kulturu dovoqno precizno;

da i da ponekad suvi{e zanemaruje teoriju, isti~e praksu, pa onemogu}ava sopstvene

generalizacije;

da mo`e se i raspravqati i o novosti novog istorizma

a onda pre}i na preimu}stva i re}i:

da oteli su kwi`evnost iz estetskog vakuuma, povratili joj istorijski legitimitet i

kontekst, u kom god se zna~ewu ta re~ upotrebqavala;

da potvrdili su renesansnim delima dru{tveno-istorijski lokalitet i otkrili va`ne odnose i

pojedinosti;

da ukazali su na interaktivni i dijalo{ki odnos kulture, dru{tva i kwi`evnosti, kao i na to

da mo} uti~e na daqe oblikovawe mo}i i istorije.

Ali, koliko zaista svi ovi zakqu~ci vrede i koliko su kona~ni? Da bi se opravdala ovakva
sumwa, najboqe je objasniti za{to postoji jednim primerom koji je u duhu novog istorizma i koji
ga potvr|uje na jedan paradoksalni (apsurdni?) na~in. ,
? ,

(?) .

Uzmimo novu kritiku i ostale pravce koji su egzistirali, ili jo{ uvek egzistiraju, u
estetskom balon~i}u i posmatrajmo ih kao produkt delovawa mo}i i to takvog delovawa mo}i
da se intelektualcima nametne ose}aj subjektiviteta, pojedinstva i slobode, a da su zapravo
pot~iweni, i ustvrdimo da je istorija htela da bude zaboravqena da bi na miru mogla da te~e, a
da se novi istorizam javio kao subverzija ili kontrolisani oblik disidentsva koji }e

tolerancija u~initi kooptiranom, tako da }e istorija, ili mo} u op{tem smislu, nesmetano,
ipak mo}i da nastavi sa svojim proticawem.
,
,
. , , , . 546
,
, , , .
?

, . 2002. . 14: 10811

Ko ostaje posle novog istorizma?

Literatura
1. Xonatan Dolimor; [ekspir, kulturni materijalizam i novi istorizam;
www.openbook.ba/izraz/no08/08_jonathan_dollimore.htm, preveo Zdenko Le{i}
2. Stephen greenblatt. Murdering Peasants: Status, Genre, and the Representation of
Rebellion. Representations 1 (February 1983) na - www.representations.org
3. Todor Kuqi}, Postmoderna i istorija , www.kczr.org
4. Elejn [ovalter, Feministi~ka kritika u divqini,
www.openbook.ba/izraz/no14/14_elaine_showalter.htm , preveo Zdenko Le{i}
5. Alan Sajnfild, Kulturna ba{tina i tr`i{te, regulacija i desublimacija,
www.openbook.ba/izraz/no09/09_alan_sinfield.htm , preveo Zdenko Le{i}
6. Mitchell Stephens. The Professor of Disenchantment (Stephen Greenblatt and the New
Historicism), www.nyu.edu/classes/stephens/CV.htm
7. Zorica Be~anovi}-Nikoli} Sukob interpretacija u recepciji [ekspirovih drama u
dvadesetom veku,
scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0543.../0543-12200601167B.pdf