Vous êtes sur la page 1sur 58

FAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI

MENADMENT

Marina Vasojevi

KARAKTERISTIKE RAZVOJA TURIZMA U


EVROPSKOJ UNIJI
- Diplomski rad -

Beograd, 2009.

KARAKTERISTIKE RAZVOJA TURIZMA U


EVROPSKOJ UNIJI
- Diplomski rad -

Mentor:
Prof. dr Gordana Gasmi-Ili

Student:
Marina Vasojevi
Br. indeksa: 12/2003

Beograd, 2009.

Sadraj:
1.

UVOD ................................................................................................................... - 1 -

2.

RAZVOJ TURIZMA I GLOBALIZACIJA............................................................ - 2 -

2.1
Kljuni pokretai globalizacije u turizmu....................................................... - 3 2.2
Kljuni faktori razvoja turizma ...................................................................... - 6 2.3
Karakteristike nove ere turizma ..................................................................... - 9 2.4
Odlike turistike tranje i turistike ponude ................................................. - 10 2.5
Heterogenost strukture turizma .................................................................... - 10 2.6
Kretanje turistike tranje ............................................................................ - 11 2.7
Specifinost turistike tranje ...................................................................... - 12 2.8
Karakteristike turistike ponude................................................................... - 13 2.9
Uloga turistikih agencija ............................................................................ - 15 3. RAZVOJ TURIZMA U EU ................................................................................. - 16 3.1
Trendovi u razvoju turizma EU.................................................................... - 19 3.2
0snovni oblici turizma u EU ........................................................................ - 21 3.3
Iz segmenta ponude WTO istie se pet mega trendova................................. - 24 3.4
Turizam kao instrument regionalnog ekonomskog razvoja........................... - 25 3.5
Mere usmerene na harmonizaciju turistikog sektora EU............................. - 29 3.6
Harmonizacija instrumenata turistike politike ............................................ - 30 3.7
Harmonizacija u domenu razvoja materijalne baze turizma.......................... - 31 3.8
Harmonizacija u domenu saobraaja............................................................ - 31 3.9
Harmonizacija platnog prometa ................................................................... - 31 3.10 Harmonizacija u domenu slobode kretanja i osiguranja i zatite turista ........ - 32 3.11 Harmonizacija u domenu primene informacione tehnologije........................ - 32 3.12 Harmonizacija u ostalim domenima ............................................................. - 32 4. ZNAAJNE TURISTIKE INTEGRACIJE U EU.............................................. - 33 4.1
Region Mediterana ...................................................................................... - 33 4.2
Alpski turistiki region ................................................................................ - 34 4.3
Regionalna turistika integracija nordijskih zemalja .................................... - 35 4.4
Razvojni turistiki klasteri u zemljma centralne Evrope............................... - 35 5. NIVO I DINAMIKA RAZVOJA TURIZMA U VODEIM TURISTIKIM
ZEMLJAMA MEDITERANA .................................................................................... - 38 5.1
Sloenost kvantifikacije makroekonomskih efekata razvoja turizma ............ - 41 5.2
Funkcije turizma.......................................................................................... - 42 5.3
Direktni makroekonomski efekti razvoja turizma......................................... - 43 5.4
Efekti razvoja turizma na bruto domai proizvod ......................................... - 44 5.5
Uticaj turizma na platni bilans ..................................................................... - 46 5.6
Efekti turizma na zapolesnost ...................................................................... - 48 5.7
Uticaj turizma na razvoj delatnosti turistike privrede.................................. - 49 5.8
Indirektni efekti turizma .............................................................................. - 50 6. ZAKLJUAK...................................................................................................... - 51 7.

LITERATURA: ................................................................................................... - 55 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

1. UVOD
Turizam predstavlja kretanje ljudi u cilju zadovoljavanja turistikih potreba. To je pojava, koja
je prisutna u svim zemljama, ali se po obimu i efektima razliito manifestuje. Osnova turizma lei
u biolokoj prirodi oveka, koja se oslikava kroz njegovo kretanje u prostoru. Koreni turizma,
moe se rei seu u praistoriju ljudskog drutva. Na poetku ljudi su se kretali neorganizovano da
bi obezbedili hranu ili beei od opasnosti, otkrivajui nove prostore. Vremenom ta kretanja su
postala organizovana, o emu svedoe u svojim delima istaknuti mislioci Grke i Rima u starom
veku, odnosno pustolovi poput Marka Pola u srednjem veku. Iskrcavanje na novom kontinentu
1492. godine predstavljalo je veliko geografsko otkrie, ali se moe posmatrati i kao najvee
turistiko putovanje do tada, koje je predstavljalo polazite za kasnija oplovljavanja sveta.
Geografska otkria predstavljaju temelj na kojima su poivala turistika kretanja. Danas se to
potvruje prodajom aranmana za put u kosmos.
U dananjim uslovima nauno-tehnikog. progresa i kompjuterske ere, oveku je neophodan
odmor i rekreacija. Vrsta odmora je uslovljena ivotnom i radnom sredinom, ostvarenim
prihodima, kao i dostignutim nivoom obrazovanja i kulture. Savremena turistika kretanja su
rezultat i beneficija prema zaposlenima, koje se reflektuju kroz socijalnu politiku, tj. pravu na
plaeni godinji odmor i osnovnom pravu oveka na korienje odmora. U drugoj polovini
dvadesetog veka turizam doivljava ekspanziju. To se zakljuuje na osnovu pregleda broja ljudi,
koji putuju u inostranstvo. Turistika kretanja su 1950. godine ukljuivala 25 miliona, da bi u
2000. godini ukljuivala 700 miliona turista, a u 2005. godini 808. Prema prognozi WTO (Svetske
turistike organizacije) broj turista e se poveavati, odnosno 2010. godine u meunarodnim
turistikim kretanjima uestvovae vise od milijardu ljudi. Razvoj turizma se moe sagledati i u
ostvarenom turistikom prometu, kao i u funkcijama turizma (kulturna, socijalna, politika,
zdravstvena, itd.).
Navedeno govori o rurizmu, kao dinaminoj kategoriji, koja se nalazi u neprestanoj
evoluciji. Svojom dinamikom turizam na jednoj strani nudi nove destinacije, nove oblike
aranmana, nove vrste putovanja, dok na drugoj strani zahteva nove oblike organizovanja, nove
resurse, nove strategije. S obzirom na to da se zakljuiti, da se turizam nalazi u neprestanom
razvoju i progresiji, pa zato valja paljivo analizirati sve faktore koji utiu na njega, ali i
ekonomske efekte razvoj a turizma - direktne, indirektne i multiplikativne efekte turizma na
privredu.
Proces stvaranja evropskog jedinstvenog trita praen izraenom liberizacijom ima uticaj
ne samo na razvoj proizvodnih ve i uslunih delatnosti. Eliminisanjem carinskih i ostalih barijera
i koncipiranjem jedinstvene monetarne politike sa zajednikom valutom od posebnog je znaaja
za razvoj turizma u Evropskoj uniji. U strukturi GDP-a Evropske unije dominira usluni sektor
koji uestvuje sa 69,4% u odnosu na industry ski sa 28,4% i poljoprivredom sa 2,3% GDP-a
Evropske unije.
Turizmu kao obliku nevidljivog izvoza na podruju Evropske unije posveuje se znaajna
panja kroz definisanje pojedinih instrumenata i mera ekonomske i razvojne politike koje treba da
omogue njegov dinamian, ali i ravnomemiji razvoj na ovom podruju. Razvoj turizma se
podrava raznovrsnijim programima koji imaju za cilj da harmonizuju turistiki sektor Evropske
unije. Sporazumom iz Mastrihta (1992) posebno je apostrofirana vanost turizma u promovisanju
ekonomskog i drutvenog jedinstva Unije mehanizmom smanjenja regionalnih razlika.
Mediteran je postao jedan od turistiki najrazvijenijih geografskih Celina na Zemlji , u
kojoj se registruje oko 34 %ukupnog broja stranih turista u svetu.Duga i topla leta , kvalitetne
peane plae i toplo more ,raskono pejzai , istorijski spomenici koji svedoe o kulturnim

-1-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

ciklusima kroz koje je Mediteran proao pruili su mogunosti za razvoj turizma.Turizan ima
ogroman privredni znaaj za mediteran , jer ostvaruje prihod oko 100 miliona dolara godinje i
zapoljava oko 5 miliona ljudi. Na Mwditeranu turizam ima naglaeni sezonski karakter jer se u
letnjim mesecima ostvaruje vie od 40% godinjeg turistikog prometa.Meu prvih pet drava
koje su ostvarile najvei promet stranih turista i najvei devizni priliv od turizma u 2001.godini,
tri su mediteranske: Francuska, panija i Italija.

2. RAZVOJ TURIZMA I GLOBALIZACIJA


Globalizaciju karakterie sve vea meuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom
privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mreu ekonomskih socijalnih i
politikih veza. U meri u kojoj te veze postaju znaajnije i kompleksnije pojedine nacionalne
ekonomije oseaju sve vise pozitivne i negativne efekte optih kretanja u svetskoj privredi. Sve
drave su u poziciji da trae neki balans izmeu ekonomske samostalnosti i stepena ukljuenosti u
meunarodnu ekonomiju. Teko je nai u svakoj situaciji neki reciprocitet, posebno kada se radi o
zemljama u razvoju. Sve je vei broj ekonomskih i drugih problema koje ne moe nacionalna
ekonomija uspeno izolovano da reava.
Za turizam se sa sigurnou moe rei da je u prolom veku poprimio globalne dimenzije
jer osnovnu karakteristiku turistikog trita predstavlja masovnost odnosno relativno veliki broj
uesnika u meunarodnim i domaim turistikim putovanjima. Procene nekih eksperta ukazuju da
se u turistika kretanja danas ukljuuje skoro 70% ljudi u svetu, poseujui skoro sve delove
sveta, ak i one koji su nekada bili nepristupani.
Nesporno je da je turizam faktor rasta svetske privrede, ali i najvea izvozna industrija
sveta i bitan izvor deviznog priliva. Pored toga on stvara dodatu vrednost ekonomski
nerazvijenim prostorima, kako gradskim tako i seoskim i nepristupanim mestima.
Turizam najvei deo svog rasta duguje liberizaciji koja je zahvatila turistiko trite u
svetu. Nepovratni proces globalizacije ima za rezultat veu konkurenciju meu turistikim
destinacijama koja stvara pobednike, ali i gubitnike.
Globalizacija je proizvod kombinacije revolucije u informacionoj tehnologiji i
telekomunikacijama, saglasnosti nacionalnih vlada da se slobodna trgovina ojaa i
demokratizacije finansijskih trita, koji menja svet i daje mu mnogo manje prostora. Termin se
odnosi na poveanu meusobnu zavisnost trita i proizvodnje u razliitim zemljama. Uveavanje
procesa ekonomskih integracija je rezultat kombinacije osnovnih politikih, ekonomskih i
tehnolokih promena. Tranzicija zemalja sa planskim privredama u trine privrede je uticala na
proirenje svetskog trita. Sve promene koje donosi globalizacija imaju uticaja na razvoj
turizma. Rastui prosperitet omoguio je stanovnitvu u takozvanim novodolazeim zemljama da
vise novanih sredstava troe na turistika putovanja.

-2-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

2.1

Kljuni pokretai globalizacije u turizmu

Usvajanje opteg sporazuma o trgovini i uslugama (General Agreement on Trade in services:


GATS);
-Kompjuterska i komunikacijska tehnologija koja podstie e-poslovanje;
-Subjekti ponude posluju na globalnom nivou upotrebljavajui CRS (centralne rezervacone
sisteme) i GDS (globalne distributivne sisteme);
-Smanjenje trokova meunarodnog putovanja omoguava da veliki broj turistikih
destinacija u svetu bude dostupan turistima;
-Razvoj novih turistikih destinacija i poveanje turistike tranje na globalnom nivou.1
Drugu polovinu XX veka bitno karakterie informatika revolucija, koja je jedan od
glavnih podsticaja globalizacije. Nije teko uoiti da se svet kree ka konkurenciji u globalnim
tehnologijama. Tehnologija je "proizvod" koji po stvaranju dosta brzo postaje pribavljiv svuda.
Nema ozbiljnih barijera za korienje novih tehnologija u dobrom broju zemalja. Izdvojila su se
tri inovativna talasa koja su uticala na razvoj turizma poslednjih decenija:
razvoj kompjuterskih rezervacionih sistema tokom sedamdesetih godina XX veka,
razvoj globalne distributivne mree - osamdesetih godina XX veka,
internet - tokom devedesetih godina XX veka.
Kompjuterski rezervacioni sistemi i globalne distributivne mree su omoguili da se
stvori, razvija i vri globalizacija pristupa turistikim ponudama posredstvom turistikih agencija
koje su imale ekskluzivni pristup automatskim rezervacionim (booking) sistemima. Ovi
rezervacioni sistemi zasnivaju se na vlasnitvu nad komunikacionom mreom koje su vrlo
sofisticirane sa tehnolokog stanovita i izuskuju znaajne trokove sa aspekta implementacije i
korienja. One su sredstvo koje koriste turistike agencije u ponudi turistikih usluga i
aranmana. Elektronske rezervacije (engl. Computer Reservation System, CRS) su inae jedna od
bitnih kategorija elektronskog poslovanja u segmentu biznis-potroa. Inicijatori i sponzori
primene informacione tehnologije u ovoj oblasti, bile su avio kompanije i njihovo udruenje
IATA (International Air Transports Association). Danas kompjuterski sistemi rezervacija najveu
primenu imaju u avio saobraaju i turizmu, a svoje mesto postepeno nalaze u sportu, kulturi,
zdravstvu i nekim drugim granama prometa putnika.
U poetku su kompanije, poneene eljom da ostvare konkurentsku prednost upotrebom
tehnologije, stvarale pojedinane-izolovane (vlastite) sisteme rezervacija. Ubrzo su postale svesne
problema neisplativosti i nefunkcionalnosti ovakvog reenja. Naime, vlastiti sistemi su jako
skupi, a odgovor na pitanje povraaja uloenih sredstava uvek je bio negativan. Navedeni razlozi
su uticali na nastanak globalne distributivne mree koja je u osnovi mrea koja povezuje i
integrie automatske buking sisteme razliitih organizacija, dolazei do krajnjeg korisnika
posredstvom turistikih agencija, u osnovi zapoetim od strane avio kompanija. Subjekti koji
koriste ove sisteme "ive" u okruenju globalizacije, mree i visokog stepena meuzavisnosti i
upuenosti jednih na druge, tako da bilo kakav izolovan sistem prestaje biti produktivan. To je
bio razlog stvaranja sistema koji su danas u upotrebi -viekorisnikih raunarskih sistema

Adaptirano prema Cooper, C, Fletcher, J., Fyall A., Gilber, D.,Wanhill, S. Tourism-Principles and Practice, Prentice Hall, 2005., str. 746.

-3-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

rezervacija (engl. Multi User CRS). Danas u svetu postoji oko 25 viekorisnikih sistema, meu
kojima su najpoznatiji: SABRE, AMADEUS, GALILEO...
Najvei doprinos dao je SABRE, koji se pojavio 1959. godine kao unutranja organizacija
baza podataka za American Airlines. Sredinom sedamdesetih XX veka sistem je adaptiran za
upotrebu van American Airlines i preputen putnikim agencijama. Ovaj sistem se pokazao
veoma uspenim i stvorio je model za sve budue sisteme rezervacija.
Pojava on-line rezervacija je posledica objektivnih nunosti, samim tim to je priroda
posla kompanija koje ih koriste podlona globalizaciji. Njihov uspeh ne lei samo u tehnologiji
ve i u marketingu.
Razvoj kompjuterske tehnologije, u cilju to efikasnijeg prijema i obrade informacija i
njihovog to breg prenoenja, zatim razvoj tehnologije u raznim oblastima, posebno transportu,
sigurnost velikog broja svetskih destinacija, kao i poboljanje nivoa obrazovanja i kulture uopte,
odredile su svet nazivom "globalno selo". Iz tog razloga, kretanje do najudaljenih destinacija ili
putovanje do razliitih kontinenata, ne predstavlja veliki problem. Modifikacija starih i stvaranje
novih zahteva turista, za jo "nevienim" destinacijama, govore u prilog tezi, da se i podruje
turizma nalazi u globalizaciji. Putovanje sa jednog na drugi kraj sveta vise ne predstavlja problem
turizma. Tako na primer, turistima je sasvim normalno, da dorukuju u Parizu, veeraju u
Njujorku, a naredni dan provedu u Tokiju. Kretanje planetom i uopte veliina planete, u
dananjim uslovima nauno-tehnikog progresa, odgovaraju veliini nekog megapolisa.
Putovanje razliitim predelima sveta, za prosenog turistu predstavlja kretanje periferijom svog
grada, koju prvi put poseuje.
Proces globalizacije doveo je do snanog irenja turistikog trita i stvaranja vika
kapaciteta. Meunarodna turistika tranja je rasla mnogo bre nego trgovina ili svetska privreda.
Na strani ponude poveavao se broj destinacija, kao i periodi vika kapaciteta u civilnom
saobraaju i u sektoru smetaja. Na turistikom tritu se konkurencija dogaa izmedu "jednakih"
sa slinim preferencijama tranje i uporedivim proizvodima. Tradicionalne turistike zemlje pod
uticajem globalizacije su izgubile svoju prednost kao "prvi pokretai" i nale su se u neoekivanoj
poziciji da budu pod konkurentskim pritiskom novih destinacija, koje u mnogim sluajevima
raunaju na trokovne i cenovne prednosti.
Danas, turistika tranja je jako internacionalizovana. Potencijalni turista moe da bira izmeu
niza moguih destinacija. Liberizacija turistikog trita u svetu uticala je da nema vie ni jednog
zatienog trita. Internacionalizacijom se poveavaju rizici na strani tranje. Poslednjih godina u
porastu su negativni spoljni uticaji koji izazivaju kratkorone padove, ali i brze oporavke turizma.
Slika 1 -Nestabilnost turistike tranje u svetu

2001
2003
Izvor: www.minttu.sr.gov.zu/pdf/turistikipregled.pdf.
-4-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Internacionalizacija i globalizacija poslovanja postaju najznaajnije karakteristike


meunarodnih hotelskih lanaca, ali i organizatora poslovanja koji ostavaruju visok stepen
globalizacije u svom poslovanju, kroz poslovnu saradnju sa turistikim preduzeima iz svih delova
sveta, koja se najee zasniva na razliitim oblicima ugovornih aranmana, a posebno je znaajno
formiranje velikih putnikih sistema koji ukljuuju preduzea iz razliitih delatnosti (hotelijerstva,
saobraaja i drugih).
Efekti globalizacije se najbolje manifestuju kroz promene udela pojedinih regiona u
meunarodnom turistikom prometu. U I960, godini uee Evrope i Amerike u meunarodnim
turistikim dolascima iznosilo je 96,6%, da bi 2005. godine opalo na 71,4%. U istom periodu uee
Istone Azije i Pacifika u meunarodnom prometu je poraslo za 18,3%.2
Globalizacija turizma u budunosti izazvae sledee posledice:
veoma standardizovane procedure i kontrole kvaliteta,
pojaanu konkurenciju,
odluke u upravi koje se tiu marketinga i tehnologije u veim kompanijama,
uspostavlj anj e stratekih udruenj a,
poveana koncentracija u okviru smetaja, transporta i posrednih sektora,
promenu u postupanju menadmenta,
usvajanje novih naina voenja poslovanja, kao to je upotreba emaila i
interneta,
usvajanje globalnih distributivnih sistema i proizvodnog menadmenta,
menjanje prakse upravljanja ljudskim resursima, i
tei uslovi poslovanja malih i srednjih preduzea (MSP).3
Kao to je ve navedeno globalizacija primorava mala i srednja preduzea u turizmu da se na
turistikom tritu bore u uslovima otre konkurencije sa velikim meunarodnim kompanijama u
cilju svog opstanka.
Samo velike, meunarodne kompanije mogu imati koristi od ovih trendova. Svakako,
globalizacija ide ukorak sa poveanom koncentracijom u turistikoj industriji kako velike
kompanije osvajaju trite i ostvaruju uticaj u njemu. U isto vreme primetno je da se
koncentracija kapitala nalazi u rukama nekoliko glavnih igraa u turistikom sektoru. Tempo
koncentracije koja se ostvaruje kako horizontalnom tako i vertikalnom integracijom je takav da e
uslovi poslovanja srednjih preduzea u turizmu u budunosti biti znatno tei. Turistika
preduzea mogu iskoristiti mnoge prednosti koje e im pomoi u poveanju veliine na
multinacionalnom tritu:
sposobnost da ostvare promocionalne kampanje visokog profila,
korist koju imaju brendovi kroz standardizaciju i kontrolu kvaliteta,
implementacija naprednih marketinkih tehnika na meunarodnoj osnovi,
korienje tehnologije (naroito GDS i Internet)
optimizacija kapaciteta / upotrebe zaliha i smanjenje sezonskih problema,
pristup meunarondom tritu rada,
prednosti u odnosu na druge lanove distributivnog kanala,
poboljani politick! uticaj,
menaderi koji imaju vise vremena za upravljanje, i
2

http:// www.world-tourism.org

Adaptirano prema Cooper, C, Fletcher, J., Fyall A., Gilber, D.,Wanhill, S. Tourism-Principles and Practice, Prentice Hall, 2005., str. 746.

-5-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

istaknutost trita i jai brend.4

Falkner (Faulkner) predvia dva mogua scenarija globalizacije u budunosti. Po jednom,


na strani tranje brzi rast meunarodnog turizma u mnogim dravama predstavlja istraivanje,
koje zahteva odreivanje dimenzija ekonomskih uticaja na turizam. Po drugom scenariju, na
strani ponude porast globalnog biznis razmiljanja rezultirae ostvarenjem dohotka organizacija u
tuirstikoj privredi (npr. hoteli, aviokompanije itd.) sve do graana (akcionara) ak i u dravama
koje nisu turistike destinacije.
Povrno gledano ima se utisak da globalizacija, pored toga to je neminovnost u
savremenim uslovima, ima samo pozitivne posledice i/ili da one preovlauju. Sama injenica da
postoje itavi pokreti u svetu koji se bore protiv procesa globalizacije upuuje da ovom fenomenu
mora da se pride obaznvo, njemu se mora posvetiti nauna panja. Neophodno je izdvojiti
najznaajnije negativne efekte globalizacije:
1. nije uvek demokratski, ve nasilan proces;
2. stvara ambijent u kome se svi oblici drutvenog ivota podvrgavaju ekonomskom
primatu, potiskujui u drugi plan civilizacijske vrednosti i dostignua pojedinih delova
sveta;
3. neravnopravnost u ekonomskim procesima;
4. kao sloen, vieznani i u osnovi pozitivan proces u savremenom svetu, esto se
zloupotrebljava, jer u ime novog svetskog poretka, viih interesa ili globalne sigurnosti, esto
se donose odluke koje znae zavoenje reda kod "neposlunih" drava i naroda, to se esto
pretvara u nasilje tzv. meunarodne zajednice.To dodatno govori da je globalizacija proces
koji se ne moe spreiti, ali niti nasilno ubrzavati.

2.2

Kljuni faktori razvoja turizma

Po obuhvatnosti uesnika turistikih kretanja, posledicama i odnosima koji proizilaze iz


tih kretanja, turizam je postao jedna od najznaajnijih pojava savremenog drutva. Turizam se
nalazi u neprestanom razvoju i progresiji, pa zato valja paljivo analizirati sve faktore koji utiu
na ovu kompleksnu pojavu. Da bismo sagledali faktore koji su uticali na razvoj turizma
neophodno je ukazati na postojanje dve faze u razvoju turizma u periodu posle II svetskog rata:
fazu fordizma i
fazu post-fordizma.
Glavno obeleje prve faze predstavlja omasovljenje turistikih tokova to je navelo
pojedine autore da ovaj period nazovu fazom masovnog turizma ili fazom fordizma. Osnovna
karakteristika turistikog proizvoda u ovom periodu je izvesni oblik standardizacije. Zapravo,
zahtevi turistike tranje bili su u sutini zasnovani na konceptu boravka na suncu, moru i pesku,
uz relativno niske cene. Principi masovne industrijske proizvodnje nalaze svoju primenu u
turistikoj privredi - kreiraju se paket-aranmani sa jednostavnim i najee uniformnim
sadrajem, koriste se prednosti masovne proizvodnje, to srvara efekte na bazi ekonomije obima.
To je osnov za produkciju turistikih usluga uz relativno niske trokove i postizanje pune
satisfakcije potroaa imajui u vidu jednostavnost njihovih zahteva u ovom periodu.

Adaptirano prema Cooper, C, Fletcher, J., Fyall A., Gilber, D.,Wanhill, S. Tourism-Principles and Practice, Prentice Hall, 2005., str. 746.

-6-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Masovna produkcija turistikih aranmana bila je omoguena i tehnolokim napretkom u


oblasti saobraaja, prvenstveno putnikog avio-saobraaja, to je doprinelo ekspanziji
medunarodnih turistikih tokova u razliitim regionima sveta, a posebno u Evropi i Sevemoj
Americi koje su u ovom periodu imale dominantno mesto. Uz tehnoloke inovacije, znaajne
podsticajne faktore predstavljale su i drutvene promene u privredno razvijenim zemljama. Porast
standarda stanovnitva, uz poveanje diskrecionog dohotka5 i plaeni godinji odmori, uticali su
na dinamian rast emitivnog trita u ovim delovima sveta.
Za navedeni period karakteristino je i formiranje i ekspanzija velikih kompanija koje se
javljaju i kao glavni nosioci procesa razvoja turizma i omasovljenje turistikih tokova, ostvarujui
dominantan uticaj na razvoj ostalih privrednih subjekata na turistikom tritu. Hotelskim lancima
i avio kompanijama na podruju Severne Amerike takva uloga moe se pripisati. Osnovna
obeleja strategije hotelskih lanaca bilo je korienje marke i standardizacija hotelskih usluga, uz
istovremenu teritorijalnu ekspanziju ka mnogim delovima sveta. Pojedini analitiari ukazuju na
analogiju u takvoj ulozi hotelskih lanaca, sa uticajem koji su na evropskom kontinentu imali
vodei turoperatori. Masovna produkcija turistikih aranmana od strane najveih evropskih
organizatora putovanja, zasnivala se na obezbeenju visokog stepena kontrole nad ponudom u
oblasti prevoza i smetaja. To je potenciralo njihov direktan i indirektan uticaj na razvoj
transportnih kapaciteta, prilagodenih zahtevima masovnog turizma, kao i izgradnju hotelskih i
drugih smetajnih kapaciteta u mediteranskim zemljama u skladu sa potrebama turista iz
emitivnih zemalja.6
Prema tome, ukupna kretanja na turistikom tritu u ovom periodu determinisale su
mone kompanije (avio-prevoznici, meunarodni hotelski lanci i turoperatori), primenjujui
strategiju globalnog razvoja i odreujui dimenzije i osnovna obeleja razvoja privrednih
subjekata u domenu produkcije turistikih usluga. Mala i srednja preduzea su sopstveni razvoj
prilagoavala takvim uticajima iz okruenja, opredeljujui se esto za razliite oblike poslovnog
povezivanja sa preduzeima iz iste ili srodnih delatnosti.
Do velikih promena u oblasti turistike privrede dolazi osamdesetih godina prolog veka,
iako se moe rei da meu teoretiarima ne postoji saglasnost u pogledu poetka nove faze u
razvoju turizma. Veina teoretiara se slae oko toga da ne postoje striktne granice izmeu
pojedinih faza u razvoju turizma. Osim toga, jedna od znaajnijih karakteristika turistikog trita
je paralelna egzistencija privrednih subjekata meu kojima postoje velike razlike u veliini,
nainu rasta i razvoja i drugim obelejima, odnosno istovremeno postoje sektori turistike
privrede koji se nalaze u fazi pre-fordizma, fordizma i post-fordizma i to ne samo u razliitim
delovima sveta, ve i u okviru jedne zemlje. U veini zemalja i pored vrlo dinaminih trinih
promena poslednjih decenija egzistiraju mala, nezavisna, tzv. "porodina" preduzea,
karakteristinih za fazu pre- fordizma. U Grkoj i Francuskoj na primer, veina restorana i hotela
nalazi se u porodinom vlasnitvu i ima do 10 zaposlenih. U Irskoj prosena veliina hotela je 11
soba, to ukazuje da veinu cine mali, porodini smetajni objekti.
Do znaajnijih promena u razvoju turizma dolazi kao posledica delovanja veeg broja
faktora, koji su uslovili pojavu krize tzv. masovnog turizma. Pre svega, odigrale su se krupne
promene u zahtevima potroaa, ali se istovremeno turizam u svom razvoju suoio i sa nizom
limitirajuih faktora. Veliki deo ogranienja dolazio je iz prirodnog i socijalnog okruenja, jer
razvoj turizma vise nije mogao da se odvija u uslovima intenzivnog korienja resursa

Diskrecioni odhodak je deo dohotka koji ostaje potroau nakon podmirenja egzistencijalnih potreba.

Fayos-Sola, E., Tourism policy: a midsummer night's dream? Tourism Management, No 6., 1996, str. 405-412.

-7-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

karakteristinog za masovni turizam, ali se i same metode masovne produkcije i potronje


turistikih usluga se sve vise ispoljavaju kao ograniavajui faktori.
Obeleja koje turizam ima u ovom periodu navodi veliki broj autora na korienje
razliitih termina - "meki" turizam (soft tourism), ekoloki (ecotourism), odrivi (sustainable
tourism), novi (new tourism), odgovorni (responsible tourism), imajui u vidu novu prirodu
turizma, a prvenstveno sutinsku promenu u odnosu prema okruenju.
Pun (Poon) najvanije faktore koji su uticali na nastanak nove faze u razvoju turizma
grupie na sledei nain:

Tabela 1. Kljuni faktori razvoja turizma


Interni
Ekstemi
Novi potroai
Granice razvoja
Nove tehnologije
Nova globalna praksa
Izvor: Poon A., Tourism, Technology and Competitive Strategies, Oxford, 1998., str.9.

Prema istraivanjima, novi konzumenti su vise sofisticirani, u pravcu ekoloke


odgovornosti, teei iskustvu i kvalitetu ivota vise nego odmoru na suncu. U najkraem, trite
je mnogo vise diferencirano nego to je to bio sluaj dvadeset godina ranije, a samim tim
predstavlja izazov za istraivae marketing strategija, koji tee standardizaciji. Vii nivo
obrazovanja i iskustva novih turista uticao je na zahteve za sadrajnim i fleksibilnim odmorom, za
individualizacijom, rastuim kvalitetom turistikih usluga.
Nove tehnologije su pruale mogunost za dinaminim promenama u ponudi privrednih
subjekata i to prvenstveno zahvaljujui brzom razvoju i nagloj difuziji informacione tehnologije
u delatnostima koje cine turistiku privredu. Tehnologija se razvijala veom dinamikom od
razvoja turistikog trita, to je rezultiralo mogunou preciznijeg opredjeljivanja turista,
odnosno njihovog izbora destinacije ili usluga, bez pomoi turoperatera i uz minimizaciju rizika.
Polazei od tendencija koje se na turistikom tritu ispoljavaju poslednjih decenija, posebno od
sedamdesetih godina prolog veka, moe se rei da je primena savremene tehnologije u
poslovanju preduzea u turizmu postala kljuna pretpostavka njihovog rasta i razvoja.
Trei faktor razvoja predstavlja injenica, da se poveavanjem broja ogranienja na svim
sektorima pomae ouvanju okoline. Radi se na organizovanju odreenih normi i mera za
turistike usluge, koje ukljuuju veliko korienje energije i naruavaju okolinu. U skladu sa
navedenim, korporacije i vlade su dole do zakljuka, da negativni uticaji razvoja budu paljivo
ispraeni u strategijama narednih decenija.
ivotni ciklus turizma, nove promene, ekonomska skala i kriva iskustva nisu vise
primenljive za sve aspekte turizma. Autor iznosi miljenje da novu organizaciju karakterie
fleksibilnost mera, koja se ogleda u raznolikosti i specijalizaciji, prilagodljivosti sistema i
inovacijama.
Navedeni faktori dovode do pojave tzv. novog turizma koji Pun definie na sledei
nain:"novi turizam je fenomen u produkciji turistikih aranmana u velikom obimu na osnovu

-8-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

nestandardizovanih turistikih usiuga i uz konkurentne cene koje e odgovarati turistikoj tranji,


a takoe zahtevima prirodnog i socijalnog okruenja i ekonomskim zahtevima destinacije".7
Fayol-Sola ukazuje da primena novih tehnologija ima fundamentalan znaaj na afirmaciju
turizma, pri emu posebnu ulogu ima razvoj informacione tehnologije, koji obezbeuje
neophodnu fleksibilnost u zadovoljavanju promenljivih zahteva potroaa i to po cenama koje su
konkurentne u odnosu na cene masovne produkcije turistikih usluga. Brza difuzija novih
tehnolokih reenja i njihova primena u poslovanju preduzea u turizmu predstavlja bitnu
karakteristiku nove faze turizma. Za razliku od faze fordizma, u kojoj nisu postojali veliki zahtevi
za strunim ljudskim resursima, u novoj eri razvoja turizma zahtevi za strunim i obuenim
ljudskim resursima dobijaju sve vei znaaj, a zaposleni se tretiraju kao odluujui faktor koji
utie na kvalitet usluga.

2.3

Autor navodi sledea osnovna obeleja novog turizma:


turistiko putovanje je fleksibilno i ponueno je po ceni koja je konkurentna u odnosu na
cene masovnih putovanja,
produkcija turistikih usluga nije iskljuivo zasnovana na ekonomiji velikog obima, ve
veliki znaaj ima i kreiranje putovanja na zahtev potroaa,
produkcija putovanja je prvenstveno orijentisana ka zahtevima potroaa,
marketing namenjen masovnom tritu vise ne predstavlja dominantnu koncepciju, ve se
moe govoriti o izvesnoj individualizaciji marketing aktivnosti, zasnovanoj na razlikama
u potrebama i interesovanjima potroaa, razlikama u raspoloivim novanim sredstvima i
slinim,
novi potroai su turisti sa daleko veim iskustvom, viim nivoom obrazovanja,
fleksibilniji i nezavisniji tokom odmora i putovanja,
za ove potroae obeleja destinacije imaju veliki znaaj, posebno prirodne i kulturne
karakteristike pojedinih podruja.8

Karakteristike nove ere turizma

Novu fazu u razvoju turizma karakteriu i sutinske promene u odnosu prema okruenju.
Negativni efekti koje su masovna turistika kretanja ostavila na pojedinim destinacijama, uticali su
na pojavu novih shvatanja o buduem razvoju turizma.Nauno-tehniki progres, razvoj
transportnih sredstava, poveanje nivoa kulture i nivoa standarda uslovili su razne promene u
drutvenim kretanjima, utiui time i na razvoj turizma. Obzirom na prosene godinje stope
rasta, koje belei u drugoj polovini prolog veka, turizam predstavlja privrednu delatnost, koja
ostvaruje stalni rast. Znaaj turizma se ogleda i u njegovoj uskoj povezanosti sa nizom delatnosti,
kao to su: saobraaj, kultura, zdravstvo, politika, itd. Autori imaju razliita gledita na kretanje
turizma u budunosti. Neki autori daju dosta pesimistika, odnosno optimistika predvidanja
razvoja turizma u narednom periodu. Ipak, svi se slau u svojim prognozama, da turizam u
budunosti zavisi od razvoja graninih podruja. Veliina i struktura stanovnitva, ekonomski
potencijal, tehnoloke inovacije, politika i kulturna kretanja predstavljaju najee navedene
faktore od kojih zavise pravci razvoja turizma u narednom periodu.

7
8

Poon A., Tourism, Tehnology and Competitive Strategies, C.A.B. International, Oxford, 1998., str. 85.
Fayol - Sola E., cit. delo, str. 407.

-9-

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

2.4

Odlike turistike tranje i turistike ponude

Posmatrajui turizam kao privrednu delatnost moemo konstantovati da se on po mnogim svojim


karakteristikama i specifinostima razlikuje od drugih delastnosti, to upuuje na potrebu da se
detaljnuje upoznamo sa nekim od njegovih izraenih karakteristika, kao to su:
heterogenost strukture,
sezonski karakter poslovanja na turistikom tritu,
neproizvodnost karaktera rada u turizmu,
specifinost sastavnih elemenata turistikog trita i sl.
Poznavanje i razumevanje ovih specifinosti turizma, kao privredne delatnosti,
omoguava donoenje itavog niza zakljuaka koji su relevatni za menaderske strukture na svim
nivoima upravljanja bilo da se radi o preduzeu turistike privrede ili o turistikoj destinaciji.
Jedna od izraenih karakteristika turizma je njegova heterogenost jer predstavlja sloen
sistem koji se sastoji iz veeg broja delova odnosno podsistema. U sutini, turizam je sastavljen
od itavog niza privrednih ali i neprivrednih delatnosti i aktivnosti. Osnovu turistike privredne
delatnosti cine:
ugostiteljstvo,
saobraaj,
turistike agencije i turoperateri,
trgovina na malo,
zanatstvo i razne komunalne delatnosti.
U neprivredne delatnosti treba ukljuiti aktivnosti sledeih institucija:
muzeja,
galerija,
drutvenih turistikih organizacija,
raznih udruenja i sl.
Turistike potrebe ne moe zadovoljiti samo jedna, ve itav niz privrednih i neprivrednih
delatnosti i aktivnosti. Zbog ega turizam nije samostalna i izdvojena privredna delatnost kao to je
poljoprivreda, ve osnovu razvoja turizma svake zemlje cine spomenute delatnosti i aktivnosti, pri
emu analiza podsistema meusobno i u odnosu na sistem turizma omoguava kvantitativno i
kvalitativno ocenjivanje njegove razvijenosti. Neophodno je konstatovati da smetaj, ishrana i
prevoz cine osnovu razvoja turizma ali razvoj turizma ne treba poistovetiti sa razvojem ugostiteljstva
i saobraaja ve je neophodno da budu ukljucene i dopunske turistike usluge (zabava, razonoda,
sport, rekreacija).

2.5

Heterogenost strukture turizma

Posmatrajui strukturu potronje koja se ostvaruje u vodeim turistikim zemljama, moe


se utvrditi da se svake godine poveavaju izdaci za dopunske usluge.
Neophodno je istaknuti da delatnosti koje cine sloenu strukturu turizma ne pruaju usluge samo
turistima ve i drugim potroaima njihovih usluga kao to su ekskurzisti ili domicilno stanovmtvo
odnosno one bi postojale i bez razvoja turizma. Meutim, poslovanje turistikih agencija koje
pruaju usluge samo turistima bi se izgubio gaenjem turizma.

- 10 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Sezonski karakter poslovanja je veoma izraena u turizmu i rezultat je dominantne


koncentracije turistike tranje u odreenom vremenskom periodu u toku godine. Ve dugi niz
godina turistika tranja je usmrena prema toplim morima, planinskim centrima i velikim
gradovima to je zajedno povezano sa tranzitnim kretanjima.
Glavni tok turistike tranje je prema toplim morima, posebno prema zemljama Mediterana, gde
se dominantan deo turistikog prometa ostvaruje u turistikoj sezoni, dok se u manjem obimu
promet ostvaruje u predsezoni i u periodu posle sezone. Tranja prema planinskim centrima
pokazuje izraenu sezonalnost u toku letnjih, ali i zimskih meseci. Budui da se gradovi poseuju
zbog opinga, upoznavanja kulturno-istorijskog naslea ili zbog pojedinih manifestacija sezona
nije tako izraena.

2.6

Kretanje turistike tranje

Sezonski karakter turistikog poslovanja prati jedan bitan problem odnosno postavlja se
pitanje kako iskoristiti ugostiteljske, saobraajne i druge kapacitete u periodu van sezone. Ovaj
problem je posebno izraen u primorskom turizmu, na primer u mediteranskim zemljama koje
imaju znaajnu koncentraciju turista u letnjim mesecima. Medutim otvaraju se i drugi problemi.
U toku sezone zaposleni fade i subotom i nedeljom to zahteva posebnu organizaciju posla, ali i
zapoljavanje sezonskih radnika, koji su esto niih kvalifikacija i neupueni u poslove koje
obavljaju, to se negativno odraava na kvalitet turistikog proizvoda.
Navedenim problemima se bave kako vlade pojedinih zemalja tako i preduzea na strani
turistike ponude. U cilju reavanja ovih problema vlade pojedinih zemalja propisuju razliito
vreme kolskih praznika, dok hoteli, ali i turistike destinacije-mesta obogauju sadraj svoje
ponude. Na primer hotel koji ima grejanje, bazen sa toplom morskom vodom i slino moe uticati
na povecanje broja gostiju i u periodu van sezone. Takoe stepen iskoricenosti kapaciteta moe
poveati i stimulativnom politikom cena odnosno uz relativno nie cene za period van sezone.
Ako je politika cena praena i odgovarajuom propagandom, moe se ostvariti povecanje tranje i
stepena iskoricenosti kapaciteta, a samim tim se ostvaruju i pozitivni ekonomski efekti.
Da bi se objasnila specifinost turizma koja se sastoji u neproizvodnosti rada neophodno
je utvrditi karakter rada u svim delatnostima koji ga cine.
Ugostiteljstvo je sastavni i relativno najvaniji deo turizma jer prua osnovne turistike
usluge. U oceni karaktera rada treba postaviti pitanje da li je rezultat rada u ovoj delatnosti
proizvod ili usluga. Rezultat rada je usluga osim u delu pripremanja hrane i toenja pica. Trgovina
je neproizvodna delatnost kao i saobraaj osim u onom delu gde se vri priprema, pakovanje i
sortiranje proizvoda. Turistike agencije u celini predstavljaju delatnost neproizvodnog karaktera.
Zanatstvo je takoe neproizvodna delatnost osim deo koji se naziva proizvodno zanatstvo.
Sumirajui moemo zakljuiti da je turizam najveim svojim delom neproizvodna delatnost.
Turistiko trite se smatra tritem posebne vrste jer se meudejstvom osnovnih
elemenata trita ispoljavaju odreene specifinosti ovog trita, rezultirane karakteristikama
turistike tranje i ponude.
Osnovu bilo koje tranje pa i turistike cine tri faktora: potrebe, platena sposobnost i
spremnost da se kupuje. Faktor turistike tranje je i slobodno vreme koje stoji na raspolaganju za
ostvarivanje turistikih putovanja. Potrebe predstavljaju taku od koje se polazi kada se izuava
bilo koja tranja pa i turistika tranja. Turistike potrebe odnosno potrebe za odmorom,
rekreacijom zabavom, razonodom spadaju u dopunske potrebe.
Turisti mogu realizovati potencijalno turistiko putovanje ako pored slobodnog vremena
raspolau slobodnim novanim sredstvima koja kao deo diskrecionog dohotka mogu biti
izdvojena za zadovoljenje turistikih potreba.

- 11 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Turistiku tranju moemo posmatrati i kao predispoziciju nosilaca potreba da


preduzimaju turistika putovanja i rezistentnosti date turistike destinacije. Predispozicija za
putovanje je u direktnoj zavisnosti od psihografskih, demografskih, ekonomskih, psiholokih
osobina turista, dok je rezistentnost u obrnutoj proporciji sa tranjom i objektivno zavisi od veeg
broja elementa kao to su trokovi putovanja, udaljenost i si.
Osnovna karakteristika turistike tranje je njena elastinost, koja se moe posmatrati
kako u odnosu na ekonomske tako i neekonomske faktore. Kada je re o ekonomskim faktorima
onda se uma u vidu osetljivost tranje na dohodak odnosno diskrecioni dohodak nosilaca
turistikih potreba, cene usluga koje cine turistiku ponudu, devizni kurs, promocione poruke, a
kada je re o neekonomskim faktorima ima se u vidu osetljivost tranje na faktore kao to su
terorizam, ratni sukobi, epidemije, krize, elementarne nepogode koji uvek negativno utiu na
turistiku tranju. Neophodno je uvek imati u vidu dvostranost ove elastinosti i to primarnu,
odnosno elastinost tranje u odnosu na cenu, dohodak i sl. i sekundarnu, odnosno elastinost
turistike tranje na promene u ponudi.
Neka novija istraivanja, koja su utvrivala stepen meuzavisnosti izmeu nacionalnog
dohotka per capita i izdataka za turistika putovanja kod poznatih emitivnih zemalja, osim to su
utvrdila izuzetno visok stepen korelacije izmeu ovih veliina, potvrdila su i relativno bri rast
izdataka za turistika putovanja od rasta nacionalnog dohotka.
Izdaci za turistika putovanja, mogu se posmatrati u zavisnosti od promena u linoj
potronji. Koeficijent elastinosti pokazuje da postoji visok stepen korelacije izmeu izdataka za
putovanja u inostranstvo i visine line potronje, kao i relativno bri rast turistike od line
potronje stanovnitva.
U ovom kontekstu mora se imati u vidu i injenica da turistike potrebe relativno teko
dostiu taku saturacije jer se uvek moe posetiti nova destinacija, koristiti drugi oblik smetaja
ili prevoza. Koeficijent elastinosti turistike tranje utvren za zemlju u celini ne mora se
poklapati sa koeficijentom elastinosti koji imaju odgovarajue prihodovne grupe stanovnitva.

2.7

Specifinost turistike tranje

-Heterogenost, jer su potrebe njenih nosilaca heterogene, ali i mogunosti njihovog zadovoljenja,
-Mobilnost, odnosno pokretljivost u svakom vremenskom trenutku, a njena mobilnost je povezana
i sa razvojem i upotrebom transportnih sredstava koja omoguavaju da najudaljenije destinacije
budu dostupne turistima;
-Nema mogunosti za lagerovanje turistikih usluga, jer se njihov proces proizvodnje poklapa sa
procesom potronje,
-Sezonska koncentracija na krai vremenski period u toku godine, koja je prisutna u manjoj ili
veoj meri kod svih receptivnih zemalja,
-Usmerenost turistike tranje prema turistikoj ponudi,
-Dominantnost tranje u odnosu na ponudu zbog sezonske koncentracije i pomenute turistike
usmrenosti.
Posebna je karakteristika i usmerenost turistike tranje prema mediteranskom podruju,
posebno ka Francuskoj, paniji, Italiji i Grkoj. Tranja je posebno osetljiva na promotivne
aktivnosti, jer e npr. uspena prezentacija na Internetu privui veu masu turista, dok e
stereotipnost i neinventivnost u propagandi izazvati rezistentnost turistike tranje.
Danas se promene na strani turistike tranje inicirane poveanim brojem turista kao
posledice promena nivoa diskrecionog dohotka, fonda slobodnog vremena, tehnolokog razvoja i
- 12 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

drugih faktora manifestuju na drugaiji nain nego u prethodnom veku dovodei do pojave novih
trinih segmenata sa posebnim zahtevima i potrebama. Javljaju se novi trendovi na strani tranje,
ukljuujui i "novi turizam" koji znai veu fleksibilnost, elju turista da se ne meaju sa masom,
odnosno javlja se tendencija da pojedinci trae sve raznovrsniji , ali pre svega aktivni odmor.
Trend je usmeren i ka organizovanju kraih, ali eih odmora. Poveano korienje novih
tehnologija u sve veem broju poslovnih jedinica omoguava da se potencijalni turisti bolje i bre
informiu o najrazliitijim vrstama turistikih ponuda. Na taj nain mogunost za kombinovanje
razliitih vidova usluga posebno dolazi do izraaja, a time i stepen zadovoljenja potreba i
oekivanja turista se poveava u korist njih samih.
Oigledno je da na drugim tritima ne postoji ovako kompleksna situacija, niti ovolika
heterogenost u pogledu moguih opcija odnosno vise meusobno povezanih proizvoda i usluga
kujima se zadovoljava turistika potreba.
Turistika ponuda je sastavljena iz dva osnovna elementa: primarne i sekundarne
turistike ponude. Kriterijum za podelu predstavlja mogunost, ili nemogunost proizvodnje
dobara, koja cine turistiku ponudu. Na osnovu podele turistike ponude na primarnu i
sekundarnu, mogue je objasniti na koji nain se pojedini delovi ponude menjaju sa promenom
turistike tranje, cena i kako se mora ponuda prilagoavati promenama na tritu.
Primarna turistika ponuda obuhvata dobra, koja nisu proizvod ljudskog rada, ili koje
ovek ne moe ponovo proizvoditi na odgovarajuem nivou kvaliteta, jer su nastala u nekom
podruju, ili vremenskom periodu, koje je prethodilo formiranju turistike tranje. Cine je,
prirodna (planine, reke, jezera, peine, jame, vegetacija) i antropogena (kulturno istorijski
spomenici, muzejske zbirke, arheoloka nalazita) dobra. Njihova koliina i kvalitet postoje u
prirodi i to samo u odreenom podruju i/ili u odredenom vremenu. Osnovu za turistiku ponudu
predstavlja trenutno stanje dobara. Antropogena dobra predstavljaju proizvod ljudskog rada u
blioj, ili daljoj prolosti, a od sekundarne turistike ponude se razlikuju u tome, to su radovi iz
prolosti neponovljivi u sadanjosti, zbog atraktivnosti koju poseduju.
Sekundarna turistika ponuda predstavlja rezultat ljudske proizvodnje roba i usluga.
Obuhvata dobra, koja ovek proizvodi, jednakog kvaliteta i upotrebne vrednosti. Sadri
infrastrukturu i temeljna postrojenja, ili objekte, koje turist upotrebljava posredno i za kojima
nema neposredne tranje, kao i objekte za proizvodnju proizvoda i ponudu usluga, za kojima
postoji neposredna tranja turista za kupovinom, ili uzimanjem u zakup, kao i rezultate
proizvodnje (roba i usluge u ugostiteljskoj delatnosti, trgovini).
Turistika tranja postoji prvenstveno za primarnom turistikom ponudom, a tek onda za
sekundarnom, koja predstavlja dopunu primarnoj. Primarna turistika ponuda je vremenski i
prostomo ograniena, a menja se sa promenom sekundarne turistike ponude, koja valorizuje
prirodna dobra (omoguavanje pristupa i upotrebe) u postojeim turistikim podrujima, ili
novim turistikim regijama, te na taj nain utie na preobraaj prirodnih dobara u elemente
sekundarne turistike ponude.

2.8

Karakteristike turistike ponude

Specifina struktura, se odraava time to turistiku ponudu cine: robe, usluge, odnosno
kulturna i prirodna dobra,
heterogenost turistike ponude je posledica razliitih potreba i elja turista, tako da,
turistiku ponudu cine proizvodi brojnih privrednih i neprivrednih delatnosti, od kojih
svaki ima odreeni turistiki karakter,

- 13 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

prostorna i vremenska statinost se ogleda u nepokretnosti prirodnih i kulturnih dobara,


kao i u uslugama, koje se moraju koristiti na istom mestu na kojem su pruene,
visoka kapitalna intezivnost predstavlja mem uloenih sredstava po jedinici proizvoda.
Kapitalno intenzivno je ugostiteljstvo, dok je manje kapitala potrebno u prehrambenom
ugostiteljstvu i turistikom posredovanju.

Turistika ponuda, koja predstavlja sastavni deo turistikog sistema, obuhvata turistiki
proizvod, kao svoj najvaniji segment, preko kojeg se indisponira na tritu, odnosno ukrta sa
turistikom tranjom.
Danas na turistikom tritu u sve veoj meri prodaja se vri unapred i to nevienog
turistikog proizvoda i na taj nain dolazi do suavanja vakuma izmeu ponude i tranje.
Ove osobine turistike ponude uz prethodno izloene specifinosti turistike tranje
ukazuju na kompleksnost turistikog trita, ali i na neophodnost strategijskog i taktikog
usklaivanja ponude i tranje da bi se ostvarili postavljeni ciljevi kako na mikro tako i na makro
nivou.
Pored faktora koji pokreu turistiku tranju, kao temeljni faktori turizma su i faktori
ponude. Prirodne karakteristike nekog turistikog mesta, bogatstvo kulturno-istorijskog naslea,
razvijenost saobraajne infrastrukture, raspoloivost objekata za smetaj, ishranu, zabavu i
rekreaciju turista, esto igraju odluujuu ulogu da se turistika tranja opredeli za konkretnu
zemlju, mesto ili konkretni objekt koji zadovoljava njene potrebe i elje. Na Zemiji postoje
odreene sire ili ue geografske celine koje su meta interesa turista i prema kojima se usmerava
njihova relativno vea masa. Da bi u svakom konkretnom sluaju (npr. grad, regija, zemlja i si.)
jedna prostoma celina bila privlana za turistika kretanja, ona mora raspolagati odredenim
faktorima ponude:
- atraktivnim ili privlanim faktorima,
- komunikativnim faktorima,
- receptivnim ili prihvatnim faktorima.
Atraktivni ili privlani faktori turistike ponude imaju privlanu snagu za ljude eljne
odmora, zabave, razonode i rekreacije. Prirodna privlanost turistike ponude moe se sagledati u
oblastima: klime, hidrografskih elemenata, reljefa, biljnog i ivotinjskog sveta (flora i fauna) i sl.
I drutvena privlanost je takoe bitna za turistika kretanja. Postojanje kulturno-istorijskih
spomenika, raznih drutvenih manifestacija, folklora i obiaja, ustanova -kao to su muzeji,
galerije i slino - doprinose zadovoljavanju elja i potreba potroaa -turista za zabavom,
razonodom, rekreacijom i sl. Navedeni faktori svojom raznolikou, ekskluzivnou,
neponovljivou i, uopte, svojom kvalitetom - samostalno ili, jo ee, u odreenoj kombinaciji
- predstavljaju osnovnu pretpostavku bez koje bi razvoj turizma na odreenom prostoru bio
otean ili ak nemogu. Osim navedenog, analizirani faktori imaju i svoj rekreativni, estetski,
psiholoki, socioloki i druge uticaje na turistiku tranju. Moemo navesti, prijatnu klimu na
mediteranskom podruu, koja se ogleda u velikom broju sunanih dana, njegove raznovrsne
oblike reljefa, sa izuzetno estetski vrednim biljnim pokrivaem, a s druge strane bogato naslee
kulturno-istorijskih spomenika, kao to je ono u Grkoj (npr. Atena sa Akropolom, Peloponez),
Italiji (Rim, Venecija). Jasno je od kakvog je sve ovo znaaja za privlaenje turistike tranje i
zadovoljavanje potreba sa podruja kulture, rekreacije, obrazovanja i sl. Isto tako, i alpska klima,
dugotrajnost snenog pokrivaa, nadmorska visina i slino, u kontinentalnom delu Evrope,
omoguavaju razvijanje raznih vidova alpskog i nordijskog skijanja i, uopte, razvoj zimskog
sportskog turizma.

- 14 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Vano je, u ovom kontekstu, spomenuti da se odsustvo navedenih atraktivnosti na jednom


podruju teko moe zameniti nekim drugim faktorima, iako je to nekada nemogue. Ilustracije
radi, nepostojanje blage klime, postojanje kamenite i ljunkovite, a ne peane plae, nedostatak
kulturno-istorijskih spomenika i sl. dovodi planere turistikog razvoj a u situaciju da razmiljaju o
tzv. "izgraenoj" atraktivnosti. Nedostatak spomenutih faktora namee potrebu da se izgrade npr.
konferencijski kapaciteti, raznovrsni objekti za sport i rekreaciju turista, njihovu zabavu jednostavno, da se nae onaj splet faktora koji mogu biti dodatno privlani za turistiku tranju i
pored nedostatka prirodnih i drutvenih atraktivnosti.
Da bi se ostvarili ekonomski efekti na odreenoj prostornoj celini, neophodno je
postojanje komunikativnih i receptivnih faktora. Komunikativni faktori podrazumevaju manje ili
vise razvijenu saobraajnu infrastrukturu (putevi, aerodromi), kao i razvijenost pojedinih
saobraajnih grana, kako bi se prostor (turistiko mesto, regija, zemlja) mogao "otvoriti" za
turistika kretanja. Znaaj ovih faktora lei u konstataciji da bez njegovog postojanja nema
ekonomske valorizacije turistike ponude koja ostaje nepristupana, pa otuda i onemoguena za
ukljuivanje u odreene prostorne celine u turistikom razvoju. U receptivne faktore ubrajaju se
organizacijske forme na podruju smetaja, ishrane, zabave. razonode i rekreacije turista. Drugim
reima, pod ovim faktorima treba podrazumevati razne delatnosti koje se direktno i indirektno
ukljuuju u pruanje usluga domaim i stranim turistima (ugostiteljstvo, trgovina, saobraaj,
kulturne institucije, komunalne delatnosti si.).
Jedna od osnovnih karakteristika turizma je i prostorna odvojenost turistike tranje od
turistike ponude. Da bi se postigli ekonomski i drutveni efekti koje nosi razvoj turizma,
neophodno je uspostavljanje kontakta izmeu tranje i ponude. U ovom pogledu nezamenlji ulogu
igraju turistike agencije, ali i drutvene turistike organizacije.
Turistike agencije uspostavljaju "most" izmeu turistike tranje i turistike ponude. One
su te koje povezuju mnogobrojne i, zaista, raznovrsne elje i potrebe heterogene (raznovrsne) i
atomizirane turistike tranje sa brojnim mogunostima turistike ponude koja nudi raznovrsne
usluge (smetaja, ishrane, prevoza, razonode, rekreacije, zabave, sporta, obrazovanja i sl.). One u
svom delokrugu rada imaju vei broj aktivnosti, meu kojima se najee izdvajaju grupe poslova
koje su vezane za kreiranje i otvaranje novih turistikih podruja i mesta radi stimulisanja tranje:
propagandu, tj. razvijanje interesa za putovanjima na bazi razliitih propagandnih
materijala (prospekti, masovni mediji i sl.);
informisanje u smislu osiguranja brojnih podataka i informacija u pismenoj i usmenoj
formi, a u vezi konkretnog putovanja;
distribuciju, tj. prodaju razliitih programa putovanja ili pojedinanih usluga (smetaj,
ishrana, prevoz, zabava i sl.);
realizaciju sopstvenih putovanja u smislu organiziranja individualnih ili grupnih
putovanja.

2.9

Uloga turistikih agencija

Turistike agencije obavljaju dve velike grupe poslova:


posredniku ulogu i
ulogu organizatora "paualnih putovanja".
Prva grupa poslova - posrednikih - (kada se radi za raun treih osoba), osigurava itav
niz usluga - od osiguranja putnih isprava, pasoa, viza, preko prodaje karata za pojedine vrste
prevoza, prodaje papira od vrednosti, izdavanja putnikih ekova, kreditnih pisama i dr.

- 15 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Poslednjih decenija, veoma je vana njihova organizatorska uloga, koja se sastoji u


kreiranju "paualnih putovanja". Na bazi zakupa pojedinih smetajnih, prevoznih i drugih kapaciteta
organizuju grupna ili individualna putovanja, pri emu je cena ovakvog paket-aranmana znatno
nia nego ako bi turisti sami kupovali pojedinane elemente turistike ponude (npr. smetaj,
ishranu, prevoz i sl.). Ove turistike agencije nazivamo organizatorima putovanja ili turoperatorima,
za razliku od itavog niza drugih malih turistikih agencija (retailers), preko kojih se vri distribucija
i plasman ranije spomenutih paualnih putovanja.
Znaajan posredniki faktor su i drutvene turistike organizacije, koje svoj rad baziraju
na principu dobrovoljnosti i neprofitabilnosti. Mogu biti inicijativni, tj. one koje se nalaze u mestu
stalnog boravka turista (npr. Drutvo planinara, automobilista) i koje stimuliu potencijalnu tranju ,
kao i receptivne (u turistikim mestima), iji je osnovni zadatak ureivanje i ulepavanje mesta,
kao i koordinacija ukupne turistike ponude.
U mnogim zemljama u danas je organizovan i poseban oblik tzv. Nacionalna turistika
organizacija (Nacional Tourist Organisation - NTO) koji ima osnovnu funkciju promovisanja
(propagande) turizma za odreeno podruje (zemlju, regiju, mesto) i usklaivanje i koordinaciju
turistike ponude. i posmatrane zemlje imaju nacionalne turistike organizacije.

3. RAZVOJ TURIZMA U EU
Turizam kao privredna delatnost zauzima sve znaajnije mesto u privredi sveta, taj trend iz
godine u godinu raste i meunarodni prihodi od turizma ostvareni u svetu cine sve vei deo
ukupnih prihoda ostvarenih u svetu. Udeo prihoda od turizma u strukturi GDP-a nije isti u svim
regionima sveta a ni unutar regiona po odreenim zemljama. Evropska unija kao turistiki region
zauzima prvo mesto jer je najposeeniji region u svetu, a istovremeno njene lanice predstavljaju
najvee generatore turistike tranje u svetu.
U 2004. godini, turistika potronja lanica EU iznosila je 223,4 milijarde eura, dok je devizni prihod
od turizma ostvaren u iznosu od 222,5 milijarde.
Struktura stranih turista koji su poseivali EU iz pojedinih regiona sagledae se na bazi njihovog
uea u ukupnom obimu realizovanih noenja u hotelima.
Tabela 2 - Struktura stranih turista EU u 2001. i 2002. godini ( u %)
Regioni
2001. godina
EU
58.9
Amerika
13.5
Ostatak Evrope
13.2
Azija
6.3
Australia
1.6
Arrika
1.0
Izvor: http://epp.eurostat.cec.eu.int

2002. godina
65.0
13.4
9.8
7.2
1.6
1.0

U 2001. godini dominantnu ulogu su imali turisti iz drava lanica (58,9%). Od ostalih regiona izdvaja
se Amerika sa 13,5% uea i zemlje Istone Evrope ije je uee manje i iznosi 13,2%.
Struktura stranih turista nije se bitnije menjala ni u daljem razvoju turizma odnosno u sledeoj
godini. Pomenuti regioni su ostali glavni izvori tranje za razvoj inostranog turizma u EU dok su
zabeleene samo neke promene u pogledu njihovog relativnog uea. Drave lanice su zadrale

- 16 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

dominantnu ulogu u strukturi stranih turista koji su poseivali EU, ali se njihovo uee povealo
ve 2002. godine na 65%
Turizam e uskoro biti najvea usluna industrija u EU pri emu e ostvarivati vise od 13%
GDP (direktno i indirekno), uestvovae sa 6% u ukupnoj zaposlenosti i 30% u spoljnoj trgovini. U
njemu dominiraju mala i srednja preduzea gde vise od 99% firmi ima manje od 250 zaposlenih.
Turizam predstavlja glavni izvor novih radnih mesta danas, ali u nastupajuem periodu. U
turistikom sektoru EU zaposleno je 9 miliona ljudi i oekuje se da a ova brojka poveati za 3
miliona do 2010.godine. 9
Prema podacima zasnovanim na simultanom turistikom raunu (TSA) WTTC, u 2002.
godini turizam u EU je direktno doprineo ostvarenju GDP-a 4,2%, odnosno indirektno 11,8%.
Oekuje se da e se direktno uee turizma u stvaranju GDP EU poveati na 4,3% do 2010.
godine. Indirektni doprinos turizma ostvarivanju GDP-a u 1999. godini je bio dva puta vei od
njegovog direktnog doprinosa i procenjuje se da e se ova proporcija i dalje odravati.Turistika
tranja povea e se oko 50% do 2010. godine u poreenju sa 1996. godinom, dok e se kapitalne
investicije u turizmu udvostruiti.
Posmatrana privredna delatnost je glavni potroa energije jer 50% ukupne energetske
potronje za transport otpada na turistika putovanja vazduhom i kopnom. Putovanje do i od
destinacija ini 90% ukupne turistike potronje energije a turistika putovanja vazduhom ine
10% ukupne potronje tenih goriva godinje. U zemljama sa relativno malom potronjom
energije u domainstvima, velike turistike ustanove predstavljaju glavne izuzetke gde se energija
koristi za klimatizaciju, grejanje, pranje vea, itd. Turistike i sportske infrastrukture, kao to su
ski-liftovi, mogu biti znaajni potroai na lokalnom nivou. U Francuskoj, na primer, 670 miliona
putovanja godinje na 4000 ski-liftova troi izmeu 571 i 734 GWh, to predstavlja jednu
etvrtinu do jedne treine proizvodnje elektrine energije jedne nuklearne elektrane.
Razvoj turizma utie na poveanje investiranja u infrastrukturu (zgrade, saobraajne
mree i pristup transportnim uslugama, zauzimanje zemljita i snabdevanje na destinacijama)
vrei direktni uticaj na ivotnu sredinu u pogledu iskoriavanja resursa (zemlja i voda),
bioloke raznovrsnosti i stvaranje otpada. U mediteranskim zemljama se osea veliki intezitet
turizma u uskom priobalnom pojasu.
Ugostiteljstvo predstavlja jednu od najveih i najznaajnijih privrednih delatnosti EU,
koja je 2000. godine stvorila dodatu vrednost u iznosu od 146 milijarde eura to okvirno
predstavlja 3,1% ukupne dodate vrednosti privrede i 5,4% ukupne dodate vrednosti uslunog
sektora. Neophodno je napomenuti da ove cifre iskljuuju turistike agencije (gde je dodata
vrednost bila jednaka 17,3 milijardi eura u 2000.godini) i rekreacione i zabavne parkove (nema
dostupnih slubenih podataka).
Tabela 3 - Uee preduzea u ugostiteljstvu (prema njihovoj veliini) u dodatoj
vrednosti i zaposlenosti u 2001. godini (u %)
Uee preduzea u dodatoj
vrednosti (u %)
Mikro Mala Srednja
Velika
38.4
24.3
12.7
24.6
EU-25
38.7
24.4
12.5
24.5
EU-15
Izvor: http://epp.eurostat.cec.eu.int.

http://epp.eurostat.cec.eu.int

- 17 -

Uee preduzea u zaposlenosti


Mikro Mala
45.7 24.4
45.1 24.6

Srednja
10.2
10.1

Velika
19.7
20.2

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Ugostiteljstvo predstavlja peto najvee trite rada privrede EU, gde je 2000. godine bilo
zaposleno 7,1 miliona osoba. Jedna od bitnijih karakteristika ugostiteljstva je vea zastupljenost
malih preduzea. U 2001. godini, preduzea Evropske unije sa manje od 10 zaposlenih su bila
zasluna za ak 38,4% ukupne dodate vrednosti ugostiteljstva i 45,7% zaposlenosti, dok su
preduzea sa 10 do 49 zaposlenih bila je zasluna za stvaranje 24,3% dodate vrednosti i 24,4%
zaposlenosti. Samo je jedna petina (19,7%) ljudskih resursa bila zaposlena u velikim preduzeima
(sa 250 ili vise zaposlenih osoba), iako su oni obezbedili skoro jednu etvrtinu (24,6%) ukupne
dodate vrednosti.
Jedna petina radnika u ugostiteljstvu EU bila je samozaposlena 2001. godine (20,6%), a u
Belgiji je dostignuto najvee uee sa 38,4%, dok je prosek u okviru privrede Evropske unije bio
14,7%. Neophodno je navesti da je samo jedna desetina ljudskih resursa u ovom sektoru u Velikoj
Britaniji bila samozaposlena, to je ispod nacionalnog proseka (12,5%). U EU 2001. godine od
ukupno zaposlenih u ugostiteljstvu bile su 53,4% ene, to je 19% iznad proseka za celu privredu
(34,4%). Usluge smetaja temelje se na relativno velikoj bazi ljudskih resursa, sa nekih 1,7 miliona
zaposlenih u EU u 2000.godini.10
Preduzea EU koja pruaju usluge smetaja stvorile su dodatu vrednost od 49,4 milijarde eura
2000. godine. Preduzea sa devet ili manje zaposlenih bila su zasluna za skoro jednu etvrtinu
dodate vrednosti sektora i zaposlenosti (23,4% i 27,7%) u 2000.godini, a ona u kojima je bilo
zaposleno izmeu 10 i 49 osoba zasluna su za ne vise od jedne treine (31,4% i 33,5%).11
Sa kapacitetom od nekih 9,5 miliona leaja u 4,8 miliona soba nalazilo se 197.500 hotela i
slinih ustanova u EU 2001 .godine. Vise od jedne etvrtine svih ustanova je bilo samo u Velikoj
Britaniji (50.500) i skoro jedna petina od ukupno broja u Nemakoj (38.600). U proseku, tipian
objekat u Velikoj Britaniji je mogao da smesti 48 osoba u 24 sobe, iako je prosena veliina objekta
bila prilino manja u Velikoj Britaniji (24 leaja i 11 soba).12
Hotele i druge objekte za smetaj karakterie visoki stepen sezonskih flukutacija u tranji.
Tokom letnjih meseci stepen iskorienosti smetajnih kapaciteta je najvei u svim dravama
lanicama, sa maksimalnim brojem noi provedenih u avgustu. Zimski meseci belee najslabije
poseivanje hotela, naroito decembra i januara. U nekim zemljama, prvi nalet tranje se moe
videti.za uskrs (mart ili april), naroito u zemljama Beneluksa i Velikoj Britaniji. Austrija, Finska i
vedska su najposeenije u februaru i martu to je verovatno posledica zimske skijake sezone.
Prema SBS (Strukctural Business Statistics) podacima, turistike agencije Evropske unije
stvorile su dodatu vrednost u iznosu od 17,3 milijarde eura u 2000. godini. Stvorenoj vrednosti su
najvie doprinele Nemaka (5,5 milijarde eura) i Velika Britanija (5,3 milijarde eura) ime su
pokazale svoj poloaj na vrhu liste turistikih potroaa u Evropskoj uniji. Meu manjim dravama
lanica, turistike agencije su bile relativno vane u Holandiji (655 miliona eura), vedskoj (458
miliona eura) i Austriji (351 miliona eura).
Turistike agencije su imale koristi od poveanja turistikog prometa to je rezultirano
poveanjem dodate vrednosti u toku druge polovine 1990. godine. U onim zemljama za koje su
dostupni podaci, dodata vrednost se poveala u proseku od 5% do 10% godinje po trenutnim
cenama izmeu 1995. i 2000. godine u veini drava lanica. U Luksemburgu je dolo do
dupliranja dodate vrednosti u toku ovog perioda dok se dodata vrednost tri puta uveala u Velikoj
Britaniji izmeu 1997. i 2000. godine.
Turistike agencije Evropske unije su 2000. godine zaposlile 412 900 osoba; skoro 1/3 od
ukupnog broja je radila u Velikoj Britaniji (127.900 osoba) a 1/5 u Nemakoj (79.700 osoba).
Ipak, Holandija se isticala po broju zaposlenih u turizmu (25.300 osoba) u odnosu na veliinu svoje
10

http://epp.eurostat.cec.eu.int
http://epp.eurostat.cec.eu.int
12
http://epp.eurostat.cec.eu.int
11

- 18 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

privrede. Preslikavajui pozitivan razvoj napred naznaene dodate vrednosti, turistike agencije su
znaajno poveale broj zaposlenih osoba poslednjih godina. Od 11 zemalja koje su izvestile o
periodu za drugu polovinu devedesetih godina XX veka, osam je povealo broj zaposlenih u
proseku za vise od 5% godinje.
Znaaj malih preduzea je naglaen injenicom da je 2000. godine skoro 1/4 (24,8%)
dodate vrednosti u sektoru turistikih agencija stvorena od strane preduzea koja su zapoljavala
od 1 do 9 osoba, a 22,4% od ukupne vrednosti od strane preduzea koja su zapoljavala izmeu
10 i 49 osoba.
etiri najvee ekonomije Evropske unije su uestvovale sa 25% u ukupnoj potronji u
meunarodnom turizmu. Nemaka je bila druga na svetu po visini izdataka 2001. godine (iza
Sjedinjenih Drava), koji su iznosili 51,6 milijardi eura. Britanski turisti su je sledili sa izdacima
koji su iznosili 40,8 milijardi eura. Vano je primetiti da su izdaci holandskih turista dosegli
visinu od 13,4 milijardi eura.

3.1

Trendovi u razvoju turizma EU

Razvoj turizma EU karakteriu sledei trendovi:


Demografske promene - Procenat ljudi preko 60 godina starosti u Evropi sve vise raste.
Njihova tenja da ostanu to je due nezavisni od velike je koristi za zdravstveni, banjski i
,fitnes' turizam. Oni provode sve vise vremena na turistikim destinacijama za koje se
smatra da pruaju prijatne uslove ivota, naroito na jugu i van sezone. Dalje, sve je vise
onih turista sa specijalnim potrebama o kojima treba brinuti kako bi im se omoguilo da u
potpunosti uivaju u turizmu. Osim najmanje 10% populacije koja se formalno oznauje
kao hendikapirana, moe se oekivati sve vei broj turista koji pate od smanjene
pokretljivosti kao rezultat privremene nesposobnosti ili starosti.
Turisti mlaeg uzrasta - Studije su pokazale da oko 20 % turistikih poseta cine ljudi
izmeu 15 i 26 godina starosti to u ovom trenutku rezultira sa 140 miliona poseta
godinje, od ega 70 % odlazi u evropske zemlje. Drave lanice imaju naroito veliki
procenat posetilaca ovog uzrasta ne samo kao zemlje porekla ve i kao turistike
destinacije za mlae ljude.
Proirenje Evropske Unije - Bolja integracija novih drava lanica u EU pojaae turistiki
sektor. Novo istraivanje WTTC pokazuje da postoji mogunost za 3 miliona dodatnih
poslova i dodatnih 46 milijardi evra bruto nacionalnog prihoda. Oekivani rast e pojaati
lokalnu zaposlenost obezbeivanjem stalnih poslova. Ovaj razvoj stvara situaciju od koje
nove drave lanice i cela EU imaju koristi po pitanju putovanja i turizma.
Postoji veliki stepen verovatnoe da e se broj domainstava poveati dok e se prosean
broj lanova domainstva smanjiti, to e uticati na poveanje prihoda po domainstvu.
Poveae se turistika tranja za viim nivcom kvaliteta usluga.
Promena u demografskoj strukturi populacije kao i stavova prema putovanju uslovie
tranju za novim proizvodom. Do kraja 2002. godine jeftine avionske kompanije preuzele
su 12% kapaciteta u okviru EU. I AT A i AEA predviaju da e trite jeftinih prevoznika
prevazii 35% evropskog vazdunog saobraaja do 2010. godine. Za 75% ovog trita se
kae da predstavlja nove klijente.
Nove strukture cena i elektronsko trite promenie navike u pogledu rezervacija i
pogodovae lino napravljenim i nestandardnim proizvodima pri emu se vri uticaj na
paket aranmane kako za kratka tako i za duga putovanja.

- 19 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

U cilju budueg razvoja turizma EU neophodno je imati sledee u vidu:


Za grupu hendikepiranih ljudi potrebne su posebne usluge u kompletnom lancu prevoza,
sadraja, smetaja i informacija.
Mladim ljudima potrebni su posebni turistiki proizvodi u vidu priutivog i bezbednog
odmora, kulturnog doivljaja, razmene sa drugim mladim ljudima, multikulturalnih
dogaaja, dogadaja koji omoguavaju drutveno ili ekoloko aktiviranje ili aktivnosti.
vezane za obuku. Pored toga, mladim turistima potrebni su posebni kapaciteti za smetaj,
posebna pomo i cene vezane za transport.
Glavni problem su barijere u vidu zahteva za vize, naroito za viestruke vize u okviru
Evropske unije.
Izazov pred kojim se nalazi turistiki sektor u novim dravama lanicama je izbacivanje
na trite novih turistickih proizvoda na profesionalan nain, potpomaganje stvaranju
sinergije izmeu javnog i privatnog sektora, odravanje visokih standardai ouvanje
kulturnog i prirodnog naslea kao glavnog aduta turizma u ovim zemljama.
Svim avio-prevoznicima bie potrebne odredbe radi zatite putnika u vidu refundiranja
unapred plaenih sredstava (ukljuujui takse i dodatke) i vraanje klijenata u domovinu u
sluaju otkaza avio prevoza.
Utvrena je odgovornost evropske komisije da stvori ravnopravne uslove za sve uesnike
u sektoru avio transporta (aviolinije, aerodromi, operateri tura).
Veina ovih trendova e dovesti do nove turistike tranje i na taj nain stvoriti nove poslove i
poveanje GDP, naroito u novim dravama lanicama EU. Navedeni trendovi takode mogu imati
negativne uticaje na ivotnu sredinu i drutvenu dobrobit u turistikom sektoru. Niska cena karte
avioprevoza moe uticati na smanjnje broja zaposlenih u sektoru avioprevoza. S druge strane,
turizam ima potencijal da doprinese zatiti prirodne sredine i smanjenju siromatva putem
iskoriavanja potencijala bioloke raznovrsnosti. Takode moe kod javnosti poveati nivo
uvaavanja okoline i rairiti svest o problemima vezanim za okolinu tako to e ljude dovoditi u
blii kontakt sa prirodom i okolinom. U okviru turizma se esto javljaju ekoloki problemi
uzrokovani drugim sektorima (npr. zagaenje vode) a on moe obezbediti mehanizme za
poveanje svesti kod svih uesnika.
Centralni izazov za turizam EU i njegovo poslovanje je: Kako se moe upravljati rastom,
koji se oekuje u turizmu tokom sledee dve decenije, a da se uzmu u obzir ogranienja koje
njegova baza resursa nosi i koje ima kapcitet obnavljanja tih resursa, a da u isto vreme sektor bude
komercijalno uspean kroz kompetitivni razvoj kvaliteta koji uzima u obzir divergentne razvoje u
razliitim tipovima turizma i stvaranje irih drutvenih i ekonomskih koristi?13
Razvoj turizma je kompleksna interakcija mnogih uesnika sa podeljenom odgovornou
koja se tie ekoloke, ekonomske i drutvene odrivosti ovog sektora. Ovo ukljuuje, na primer,
turistiku industriju putem promovisanja odrivog proizvoda, potroaa putem razvijanja odrivih
obrazaca potronje i javne vlasti putem stvaranja pravog okvira koji moe osposobiti odrivu
upotrebu resursa i stvoriti komercijalne ravnopravne uslove meu raznim zainteresovanim
stranama.
Realno je oekivati da e se nastaviti uoena tendencija u smislu dinaminijeg razvoj a
turizma EU. EU e predstavljati i dalje najvaniji turistiki region u svetu, zahvaljujui njegovim
ukupnim turistikim atraktivnostima, a posebno njegovog mediteranskog dela, planinskih
turistickih resursa i atraktivnih velikih gradova. lanice EU imae i dalje izuzetno znaajnu
inicijalnu i receptivnu ulogu u razvoju svetskog turizma.
13

http://epp.eurostat.cec.eu.int

- 20 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

3.2

0snovni oblici turizma u EU

EU svoj turizam usmerava tako da bude lider u odnosu na druge zemlje i te druge zemlje
su samo "potrono dobro" za dalju turistiku ekspanziju zemalja Unije. U toj integraciji je dobro
to, to je turistiki razvoj usmeren na izuzetnim antropogenim vrednostima, koje u svakoj zemlji
lanici imaju turistiku valorizaciju. Na taj nain je ostvarena tenja da se sauva uee zemalja
EU u ukupnom svetskom turistikom prometu od 32%, jer u svim ostalim zemljama Evrope
uee turistikog prometa u svetskom turizmu je samo 25%. EU tretira turizam kao atraktivnu
privrednu delatnost ukupnog privrednog razvoja i cilj joj je dugorono to uee u svetskom
turistikom prometu nikako ne padne ispod 50%. Da bi se to postiglo razvijaju se sledei oblici
turizma u EU: kulturni, kupalino-rekreativni, zdravstveni, biciklistiki, peako-planinski i seoski
turizam.
Kupalino-rekreativni turizam predstavljao je osnovu razvoja masovnog turizma u
drugoj polovini XX veka. Razvoj masovnog primorskog turizma bio je najizraeniji u periodu od
1970. do 1990. godine, u kome se broj turista koji su boravili na obalama Mediterana utrostruio i
poveao sa 54 na 157 miliona. Danas, mnogi turisti ne ele samo kupanje, sunanje i noni ivot
ve ele i dodatne aktivnosti (ekskurzije, kulturne dogaaje, sport itd.).
Osnovni razlozi posete strnaih turista paniji su rekreacija i odmor (oko 85% prema
najnovijim anketnim istraivanjima), ime se objanjava i relativno velika duina boravka stranih
turista, kao i velika poseenost ostrva, koje svoj razvoj temelje na rekreativno-kupalinom
turizmu. Za vreme odmora strani turisti prave este izlete i ekskurzije da bi upoznali to vise mesta
i lokalitete ove turistiki atraktivne i ivopisne zemlje. Znai da su esti sluajevi da kultuma,
izletnika i ekskurziona kretanja imaju komplementarni karakter u ponudi mesta i regija koje svoj
razvoj prevashodno temelje na rekreativnim motivima. I u Francuskoj se razvoj turizma u
posleratnom periodu temelji na rekreativno-kupalinom obliku turizma. Italiju 1/3 od ukupnog
broja stranih turista poseuje radi upoznavanja i doivljavanja bogate kulturne batine ove zemlje.
Kulturni turizam je jedan od specifinih oblika turizma koji privlai turiste vee platene
moi, utie na produetak sezone, geografski proiruje tranju i na taj nain stimulie potronju.
Prema procenama WTO danas 37% svih medunarodnih putovanja ukljuuje neki oblik kulturnog
turizma, a prcdvia se porast ove tranje za 15% godinje do 2020. godine. Rast tranje za
kulturnim turizmom uslovljen je socio-demografskim promenama kao i promenama stila ivota
veim nivoom obrazovanja, porastom broja starijih stanovnika koji imaju izraen interes za
kulturu, manji interes za odmor na suncu i moru, kao i potragom za alternativnim aktivnostima,
koje zahtevaju manje slobodnog vremena i na taj nain se ono moe iskoristiti na adekvatan nain.
Kako e se ovaj trend nastavljati u budunosti, tako e rasti tranja za kulturnim turizmom.
Kulturna batina EU je od velike vrednosti za lokalne, regionalne i nacionalne zajednice.
To se odnosi kako na pojedinane objekte poput spomenika, zgrada i arheolokih lokacija tako i na
gradska sredita i sela koja imaju istorijski znaaj. Kvantitet i raznolikost ove batine od velike je
vanosti za EU, za Evropu i za svet u celosti. Vrednost kulturne batine ne nalazi se samo u
turizmu, ve u sposobnosti privlaenja investicija. Kulturna batina podstie poveanje potronje
turista. Potronja turista uslovljena kulturnom batinom ima vei uticaj na lokalnu i regionalnu
ekonomiju nego na nacionalnu ekonomiju, dok investicije u novu infrastrukturu imaju vei uticaj
na ekonomiju jedne zemlje nego na lokalnu i regionalnu ekonomiju. Da bi se sagledao uticaj
razvoja ovog oblika turizma na lokalni razvoj neophodno je identifikovati i analizirati doprinos
razliitih kulturnih institucija i aktivnosti lokalnom razvoju.
Razmatranje kultume batine je esto fokusirano na mali broj poznatih spomenika koji
pojaavaju imid teritorije gde su smeteni i privlae panju turista. Spomenici su izvor znaajnih
i dugotrajnih efekata, ekonomskih i neekonomskih i doprinose lokalnom razvoju. Spomenici i

- 21 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

javne ili privatne graevine zahtevaju svakodnevno odravanje i renoviranje i predstavljaju izvor
tranje ljudskih resursa. Na primer, naslee Branovih (Branch) u Francuskoj pokazuje da uvanje
i odravanje ovih graevina predstavlja glavnu ekonomsku aktivnost koja stvara znaajna radna
mesta (oko 43.900 radnika. je direktno zaposleno u muzejima i spomenicima, 41.700 je zaposleno
u oblasti uvanja i odravanja, a oko 176.800 radnih mesta je posledica indirektinih i
multiplikativnih efekata ovog naslea).14
Danas muzeji postaju mesta sa velikom simbolinom ulogom. Gugenhem muzej (The
Guggenheim Museum in Bilbao), koji je otvoren 1997. godine u Bilbau (panija) sa ciljem
njegove revitalizacije, ilustruje efekte muzeja na turistiku industriju. Efekti ovog projekta mogu
se sagledati kvantitativno preko: broja posetilaca (1,37 miliona posetilaca), njihove potronje (vise
od 129 miliona eura dodate vrednosti je stvoreno), zaposlenosti (kreirano je 3.816 radnih mesta) i
prihoda od poreza (oko 20 miliona eura) koji su ostvareni prve godine nakon zavretka projekta.
15
A mogu se sagledati i kvalitativno, jer je pod uticaj em ovog projekta nerazvijeni industrijski
region sa socijalnim problemima transformisan u atraktivnu turistiku destinaciju.
Festivali su postali fenomen turizma rasprostranjen irom sveta. Njihov razvoj je
uzrokovan faktorima turistike tranje (promena stila ivota, potreba za znanjem i iskustvom) i
turistike ponude (razvojem turizma, kulture). Mogu produiti turistiku sezonu, stvotiti prihode
vladi i pozitivno uticati na lokalnu ekonomiju stvarajui dohodak, podravajui postojee
poslovanje subjekata i podstai nastanak novih. Festivali i dogaaji su efektivni instrumenti, koji
privlae panju posetilaca prvi put, ali da utiu na njih da ih ponovo posete. U Edinburgu se
odrava nekoliko kulturnih festivala svake godine, koji stvaraju vise od 176 miliona eura gradu,
inei ga gradom sa najbrim rastom u Velikoj Britaniji.16 Ljubljanski festival je tradicionalni
letnji festival sa pedeset do sedamdeset dogadaja (opere, baleti, koncerti, izlobe itd.). U
kombinaciji sa tvravom u Ljubljani, koja predstavlja treu najfrekventniju turistiku i kulturnu
atrakciju u Sloveniji, festival doprinosi razvoju turizma i kreiranju radnjih mesta u gradu i regionu.
Saradnja izmeu organizatora festivala i dogadaja sa jedne strane i ostalog dela grada sa druge
strane je neophodna radi poveanja broja turista.
Svake godine nove turistike destinacije se pojavljuju i konkurencija raste. Mnoge od njih
razvijaju kupalino-rekreativni oblik turizma u cilju zadovoljavanja potreba turista kao to su
odmor na suncu i plai. Evropsko kulturno bogatstvo ima veoma visoki potencijal za razvoj visoko
kvalitetnih, inovativnih proizvoda, kojim moe podstai putovanja sa drugih kontinenata
i u okviru kontinenta. Kulturne atrakcije (festivali, izlobe) mogu privui turiste i van sezone i na
taj nain redukovati negativne efekte koji su prouzrokovani sezonom.
Primena novih tehnologija omoguava muzejima, arhivama i bibliotekama intenzivnije
otvaranje i povezivanje s turistikom privredom radi sveukupnog promovisanja kulturne i prirodne
batine i njenog putpunijeg ukljuivanja u svetske turistike tokove. Dolazi do umreavanja
ponude i njenog povezivanja sa turistima i prelaza sa masovnog turizma na ponudu kvalitetnih
raznolikosti.
Cela Evropa je obuhvaena mreom puteva - staza za peaenje/planinarenje koja se prua
od Danske do Pirineja. i ona se sve vise koristi: kako za dnevne izlete, ali i za dnevna peaenja,
to predstavlja podsticaj razvoja nerazvijenih regija. Francuska je divan primer za razvoj upravo
ovog oblika. Nakon to je ovaj oblik turizma istupio iz svoje nie i poeo se razvijati u jednu od
najomiljenijih rekreacijsko-odmorinih aktivnosti, zemljaje cela iarana nairoko postavljenom
mreom staza i puteva za peaenje/planinarenje za tzv.Ta grande randonee. Nacionalni parkovi

14

http://www.eu2006.at/includes/Download_Dokumente/Background_Information/WS2_EN_ 1 Abstract.pdf.
http://www.eu2006.at/includes/Download_Dokumente/Background_Information/WS2_EN_ 1 Abstract.pdf.
16
http://www.eu2006.at/includes/Download_Dokumente/Background_Information/WS2_EN_ 1 Abstract.pdf.
15

- 22 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

i kulturno naslee postali su ile kucavice i vorita ovog temeljito promiljenog koncepta
peaenja/planinarenja, koji je ukljuivao i najudaljenija mesta.
U 1997. godini analiza uzroka smanjenja broja gostiju u letnjim mesecima u Austriji
pokazala je da se godinama razvoj turizma oslanjao na pogrene pretpostavke. Planinski biciklisti,
ljubitelji splavarenja i paraglajdinga, golf igri i jahai deo su manjine, dole veina letnjih gostiju
svih starosnih struktura i nivoa obrazovanja jednostavno eli peaenje -planinarenje. Navedena
analiza austrijskog Werbung-a nije se primenila samo na Austriju. U meuvremenu su naime
brojni kupalini centri otkrili moderni oblik planinarenja/peaenja u cilju produenja sezone.
Biciklistiki turizam predstavlja motor razvoja" seoskih podruja EU, koji kao na primer
pokrajine Mecklenburg-Vorpommern i Schleswig-Holstein iz klimatskih razloga mogu ponuditi
samo jako kratku sezonu kupanja. Stoga Nemaka upravo radi na izgradnji iroke mree
biciklistikih staza koje e povezati svaku provinciju, ali i celu Evropu. Mrea bi trebalo da bude
dugaka oko 10.200 km i apsolutno prometno sigurna i za decu na biciklima. Ova velika mrea e
povezati regionalne biciklistike staze, tako da se na kraju dobije pokriveno podruje za vonju
biciklima, kakvo nam je poznato u Nordijskim zemaljama, dravama Beneluksa, vajcarskoj i
Austriji.
Znaaj zdravstvenog turizma se poveava zbog poveanja svesti ljudi o zdravlju. Ovaj
trend organizatorima otvara mogunost da se okrenu novom krugu gostiju s novim proizvodima.
Putovati radi zdravlja je tradicija jo iz davnih vremena. Ipak, novi oblici takvih ponuda, dali su
zdravstvenom odmoru u proteklih petnaest godina potpuno nov imid i nov polet. Od tada
Wellness" i Fitness"- koji se pomalo i prekiapaju, sa svoja etiri oblika odmora usmerena ka
zdravlju, privlae mlae i dinamine posetioce Pretpostavlja se da e razvoj ovog oblika turizma
biti nastavljen i narednih godina.
Trini trendovi u svetu kreu se u korist seoskog turizma, to potvruju procene WTO.
Tranja u poslednjih petnaest godina pokazuje jasan rast. Opte promene turistike tranje i
ponaanja idu evidentno u korist seoskog turistikog proizvoda. Seoski turizam najee valorizuje
sela,termalne izvore,reke,jezera,a u kombinaciji sa tradicionalnom gostoljubivou i ivotnim
vrednostima lokalnog stanovnitva nudi jedinstven doivljaj turistima koji trae odmor i oputanje
u mirnom okruenju.Najvee stope godinjeg poveanja od oko 25% su zabeleene u nekim od
zemalja june i istone Evrope. Koliko je seoski turizam znaajan segment evropskog turizma
pokazuje brqj od 200.000 poznatih registrovamh prualaca usluga u seoskom turizmu Evrope. Oni
nude vise od 2.000.000 leaja, to je jedan i po put vise od kapaciteta cele panije, druge po
vanosti turistike destinacije u Evropi. Kada bi bio poznat stvarni ukupan broj prualaca usluga i
kapaciteta u ovom sektoru, ova brojka bi bila znatno vea. Procenjuje se da smetaj na farmama, u
privatnim seoskim kuama i u malim porodinim hotelima privlai direktnu godinju turistiku
potronju od oko 12 milijardi evra. Ukljuujui lokalno dodatu vrednost i multiplikativne efekte, taj
iznos dostie 26 milijardi evra u korist evropske seoske privrede. Broj direktno i indirektno
zaposlenih se procenjuje na 500.000. Ukoliko se ukljue dnevne posete i injenica da se stvarna
ponuda procenjuje na vise od dvostrukog iznosa zvanino registrovamh veliina, ukupan uticaj
seoskog turizma u evropskim seoskim podrujima verovatno premauje 65 milijardi evra - to je
jednako GDP-u zemlje kao to je Maarska sa 10.000.000 stanovnika ili dva puta vise u odnosu na
turistike prihode Francuske. Od ovakvog oblika putovanja EU u odnosu na kupalini turizam
oekuje se natproseni rast po stopi od 8% godinje. 17
Rast i razvoj turizma EU se temelji na brojnim prostorno-geografskim i kulturnoistorijskim privlanostima, od kojih neke imaju svetsku reputaciju. Dominantan deo prihoda od
turizma EU se ostvaruje u zemljama Mediterana: Francuskoj, Spaniji i Italiji. Osnovni razlog
17

http://www.cenort.org.yu/prilozi/Haen03.pdf.

- 23 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

posete stranih turista paniji, Francuskoj i Italiji je kupalino-rekreativni. Neophodno je


napomenuti da oko 1/3 stranih turista poseuje Italiju radi zadovoljenja kulturnih potreba, odnosno
upoznavanja i doivljavanja kulturne batine ove zemlje.
XXI vek predstavlja veliku nepoznanicu, na jednoj i izazov, na drugoj strani, za sve oblasti
i podruja ljudskog delovanja. Rezultat takvog stava lei u njihovoj dinamici, koja je posebno
istaknuta u drugoj polovini prolog veka. Novi milenijum nosi sa sobom veliki broj razliitih
pitanja, koja bi u oblasti turizma glasila: koji oblici turizma e interesovati turiste? Koji oblici
turizma su preferentni u odnosu na druge oblike? Da li ima mesta za nove turistike prostore na
zemlji? Da li e pojedini geoprostori zapostavljeni u XX veku predstavljati centar interesovanja u
XXI veku? Da li e turistiki prostori budunosti biti Sahara, Antarktik, vrhovi planina, dubine
mora i okeana, ili svemirska prostranstva? Svako od navedenih pitanja nosi sobom izazov XXI
veka, koji trai odgovore.
Razliiti autori u svojim delima navode predvianja mega-trendova, koji e imati primat u
turistikim kretanjima u budunosti. Najobuhvatnije predvianje daje WTO, naravno uzimajui u
obzir predvianja drugih autora, koja vise ili manje odstupaju od navedenoga.

3.3

Iz segmenta ponude WTO istie se pet mega trendova

Eko-turizam. Eko-turizam se od jedne beznaajne baze "ekoloki i socijalno odgovornog


putovanja" proirio na "putovanja sa prirodnom komponentom". Eko-turizam u najirem
smislu nudi, kako razvojne anse, tako i mogunosti da se finansiraju zatiene zone. On
zahteva diferencijaciju na male grupe sa specijalnim interesovanjima i na veliki obim onih,
koji odmor na plai povezuju sa jednodnevnom posetom prirodnih rezervata, kao delom
njihovih doivljaja na godinjem odmoru i zabave;
Kulturni turizam. Ovdje WTO diferencira izbor izmeu malih trinih nia sa specijalnim
interesovanjem i velike grupe koje, posetu kulturnim spomenicima ukljuuje u svoj
program odmora, koji inae ima drugaije teite;
Tematski turizam. Predstavlja turizam, koji je usmeren na veoma specifina interesovanja
i predstavlja jedno relativno malo trite. Specijalna interesovanja imaju prednosti, ali i
druge aspekte, kao to su klima ili lokacija. Fokusiran na tri velika "E" -Entertainment,
Excitement, Education (Zabava, Uzbuenje, Obrazovanje) - tematski turizam moe
delovati kao katalizator razvoja;
Avanturistiki turizam. Ovaj oblik turizma predstavlja malu, ali rastuu trinu niu.
Budui daje gotovo svaki kutak zemlje ispitan, ovaj segment preferira interesovanjem za
istraivanjem vrhova planina, dubine mora, Antarktika i svemira. Tako primer, oko dva
miliona turista se vozilo podmornicama;
Krstarenja. Glavna karakteristika ogleda se u tome, to je pruena mogunost, da se u
kratkom vremenu mnogo toga vidi .Naime, takvu karakteristiku nema ni jedan drugi nain
putovanja, kao to to nude krstarenja.
Promena vrednosti u dmtvu uslovljena ponaanjem potroaa uticae na budue dogaaje na
turistikom tritu. Dok su u prolosti dominirale relativno-jednostavne strukturne potrebe, odmor
u budunosti zavisi u veoj meri od potreba samoostvarenja. Njega e kafakterisati tranja za
neobinim. Sredinji motiv za odmor naravno i nadalje ostaje - odmor. Uz rane, davne glavne
motive kao to su kupanje, odmor, kultura bie dodat celi sloeni skup motiva za putovanjem, koji
obuhvata i odmor u prirodi, videti neto novo, zdravlje i samostalno vladanje vremenom.

- 24 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

3.4

Turizam kao instrument regionalnog ekonomskog razvoja

Pored investicione pomoi koja se nudi odvojeno od strane vlade Evropske unije, postoji i
evropski program regionalne pomoi dostupan dravama lanicama preko strukturnih fondova
Unije. Ciljevi su da se pobolja ekonomska konvergencija; odnosno, da se eliminiu glavne razlike
u bogatstvu i da se omogui bolje ostvarivanje ekonomskih aktivnosti na svim teritorijama
lociranih u okviru granica Unije. Projektna pomo od strane Unije se prua u okviru etiri
strukturna fonda:
1. Fond za evropski regionalni razvoj (ERDF), koji se uglavnom usredsreuje na
produktivne investicije, infrastrukturu i SME razvoj u manje razvijenim regijama i
predstavlja glavni pokreta regionalne podrke.
2. Evropski drutveni fond (ESF), koji ima za zadatak da promo vise poslove putem
investiranja u edukacione sisteme, strukovne treninge i pomo pri zaposlenju.
3. Sistem evropskog rukovodjenja u agrikulturi i rukovodjenje garancijskim
fondovima (EAGGF), koji promovie regulisanje agrikulturnih poslova i mera ruralnog
razvoja kako bi se pomoglo u odranju populacije na selu i ouvala okolina i ruralno
nasledje.
4. Finansijski instrument za rukovoenje ribarnicama (FIFG), koji je uspostavljen 1993.
godine kako bi se promovisale strukturne mere u torn sektoru radi regulisanja i
modernizacije ribarstva u skladu sa ouvanjem zaliha riba i zaposlenosti.
Evropska Komisija uoava da fondovi imaju glavni doprinos u razvoju turizma u
Evropskoj uniji i, da na taj nain, ostvaruju ciljeve ekonomskog i drutvenog jedinstva kako je
definisano u lanu 130a, u okviru Sporazuma Evropske unije (The Maastricht Sporazum), 1992.
godine. U sutini, politika Unije za korienje turizma kao instrumenta regionalnog ekonomskog
razvoja podrazumeva iskoriavanje mnogih pozitivnih aspekata ove industrije, naime:
neprekidan razvoj turizma irom sveta;
regije koje imaju nedostatke esto imaju znaajnu prednost kada su u pitanju prirodni
turistiki resursi;
turizam privlai troenje van regiona;
turizam mnogostruko doprinosi (multiplikacioni efekti) razvoju regionalne privrede;
stvaranje poslova za relativno kratak vremenski period je vaan aspekt razvoja turizma.
Pre 1988. godine, nije postojao koherentan sistem raspodele strukturnih sredstava, to je
rezultiralo deljenjem fondova izmedju veeg broja podruja pri emu je efektivnost bila
smanjena. Zbog toga je 1988. godine usvojena nova regulativa koja se tie upotrebe fondova u
pripremi za prvi planirani period od 1989. do 1993. godine sa manjim promenama za sledei
interval od 1994. do 1999.godine. Promene su se zasnivale na tri fundamentalna principa:
1. Transformisanje strukturne politke u instrument sa realnim ekonomskim uticajem putem
usredsredivanja na primarne ciljeve;
2. Upotreba viegodinjeg programskog pristupa za planiranje trokova kako bi se uverile
drave lanice u stabilnost i predvidljivost podrke Evropske unije;
3. Implementacija partnerstva sa svim stranama koje aktivno uestvuju u strukturnoj
politici, naroito sa regionalnim vlastima.
Od 1989. godine, od drava lanica se zahteva da koordiniraju, po prvi put, upotrebom fondova i
da koriste sve oblike podrke Unije, ukljuujui pozajmice od strane Evropske Investicione Banke
(EIB) i Evropske Zajednice uglja i olova (ECSC). Navedeno je omoguilo EU da prisvoji vei
stepen kontrole nad upotrebom sredstava u okviru sfere planova za integrisani regionalni razvoj od
strane drava lanica.
- 25 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Tabela 4 - Ciljevi strukturnih fondova, u periodu od 2000. do 2006. godine


Cilj
Cilj l

Svrha
Razvoj i strukurno prilagoavanje regija koje se nalaze na niskom stepenu razvoja
odnosno iji je GDP per capita jednak ili manji od 75% od prosenog GDP-a EU
Cilj 2
Ekonomska i socijalna konverzija regija pri strukurnim potekoama
Cilj 3
Adaptacija i modernizacija strategy a i sistema edukacije, treninga i zaposlenja.
Izvor: Cooper C, Fletcher J., Fyall A., Gilbert D., Wanhill S.: Tourism - principle and Practice,
Prentice Hall, 2005., str. 534.
U optem smislu, drave lanice predaju razvojni plan Evropskoj Komisiji, to
predstavlja osnovu za pregovore oko okvira za podrku zajednici (CSF) gde se prioriteti
odreduju od strane Komisije radei u bliskoj vezi sa dravama lanicama i kompetentnim
regionalnim ili lokalnim vlastima imenovanim sa njihove strane, iz ega se stvara serija
operacionih programa. Ovo najvie odgovara regijama koje ulaze u opseg strukturanih fondova
po prvi put ili gde se uzimaju totalno novi prioriteti. Za regije gde je ve uspostavljena podrka
strukturalnim fondovima, drave lanice mogu predati pojedinaan programski dokument
(SPD), koji kombinuje prioritete i programe na poetku i primenjuje se odmah nakon odobrenja
Komisije. Nasuprot investicionim stimulacijama o kojima se govori a koji se mogu primeniti na
jednostavan nain, promoteri projekta su podobni za dobijanje pomoi iz strukturnih fondova
ukoliko su njihove seme ukljuene u okvir procesa planiranja i ukoliko ostvaruju jedan od
ciljeva Unije. U periodu od 1994. do 1999.godine je postavljeno est ciljeva, koji su na samitu u
Berlinu odranom marta meseca 1999.godine, spojeni u tri cilja.
Ciljevi prikazani u tabeli 4 se koriste za klasifikovanje regija i dodeljivanje sredstava. Cilj
1 se podrava od strane ERDF, ESF, EAGGF i FIFG, dok se cilj 2 oslanja na ERDF i ESF a ESF
je jedino sredstvo za cilj 3.
ERDF je glavni instrument regionalnog intervenisanja a dostupne sume umanjuju ostala tri
strukturna fonda. Metod subvencije iz fondova je pomo u vidu granta koji je uslovljen projektom
i za koji je potrebno usklaivanje fmansiranja od strane promotera projekta. Limit granta je obino
50%, ali moe biti do 55% u sluajevima kada su projekti od velike vanosti za razvoj regije ili
podruja gde se nalaze. Veina projekata ne dobija podrku po ogranienoj stopi. Za investiranje u
turizam, grantovi e biti manji od 45% investicionih trokova.
Projekti vezani za turizam tee da budu u skladu sa javnim sektorom a glavni aspekti na
koje se treba osvrnuti prilikom traenja evropske pomoi su:
50% projekta treba da se sprovede van lokala;
projekat treba da rezultira poveanjem broja noenja;
projekat treba da rezultira poveanjem mogunosti zaposlenja;
ekonomski poloaj projekta u okviru lokalnog podruja treba da bude istraen;
projekat treba da sainjava deo turistike strategije za lokalno podruje. Na taj nain
projekat treba da bude izmedju CSF/SPD koji cine regionalnu strategiju koju je odobrila
drava lanica i Komisija;
podrka nacionalne/regionalne turistike organizacije e biti od znaaja prilikom
apliciranja.

Dravama lanicama je data velika fleksibilnost u podnoenju predloga koji je u skladu sa


principom pomoi. Kriterijumi koji se primenjuju pri proceni predloga projekta:

- 26 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

projekat treba da bude izvodljiv na taj nain da njegova ema ima kapacitete da ostvari
prihode iznad operativnih trokova kako bi podrala voenje sopstvenih aranmana;
odrivost se omoguava nakon finansijske pomoi kako bi projekat mogao da otplati
trokove kapitalne investicije iz operativnog vika;
treba dokazati potrebu za podrkom u vidu strukturnog fmansiranja;
treba minimizirati pomeranje posetilaca iz drugih turistikih poslovanja u okviru podruja
CSF, ili bilo kog drugog podruja koje pomae Evropa; i
treba proveriti multiplikacione efekte po pitanju kreiranja poslova.

Kljuni politiki cilj za intervenisanje lei u nekoj vrsti funkcije koja je slabo povezana sa
drutvenim blagostanjem a koja dovodi u vezu trokove turita sa ostvarenim prihodima a samim
tim i sa zaposlenou. Ovo su najznaajniji faktori koji utiu na prihvatljivost projekta s obzirom
da je primarna upotreba strukturnih sredstava korigovanje balansa u regionu. Moemo napomenuti
da su projekti vezani za turizam i ugostiteljstvo obino odgovarajui za finansiranje jer koriste
ljudske resurse i obino imaju visoki operativni uticaj, tj, relativno nizak nivo operativnih trokova
ali visoki nivo fiksnih trokova uzrokovanih prethodnim troenjem kapitala. Onog trenutka kada se
sprovede finansiranje kapitala, projektom se obino ostvari dodatna fmansijska dobit nakon tri
godine i na taj nain se on moe sam odravati.
Turisti dolaze na odreenu destinaciju iz mnogo razloga, ali ukoliko postoji zahtev da se
uspostave ekonomske vrednosti investicije dobijene iz evropskog fonda, prvi korak je pravljenje
modela koji pokazuje uticaj koji posetioci imaju na turistike trokove u tom podruju.
Tabela 5 - Procena ekonomskih efekata turistike atrakcije
Stavka
potronja na atrakciji potronja van atrakcije
(u eurima)
(u eurima)
Trita posetilaca
Odsedanje
Dnevni boravak
Lokalno stanovnitvo
Ukupno

Dodatni posetioci
Odsedanje
Dnevni boravak
Lokalno stanovnitvo
Promena
Odsedanje
Dnevni boravak
Lokalno stanovnitvo

2.210.000
2.465.000
3.825.000
8.500.000

0%
30%
100%

12.920.000
2.200.000
1.430.000
16.550.000

12%
90%
100%

0%
30%
100%

FTE multiplikatori 10 000 eura


Direktni
0,0765
0,0628
Indirektni
0,0412
0,0391
Indukovani
0,0059
0,0059
Ukupno
0,1236
0,1078
Izvor: Cooper C, Fletcher J., Fyall A., Gilbert D., Wanhill S., cit. delo., str. 538.
- 27 -

---------------

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Turistika potronja na atrakciji je pripisuju atrakciji jer su potroai pokazali svoje preferencije
kroz volju da plate, all ovo nije sluaj sa potronjom van atrakcije. Opseg do koga se potronja van
atrakcije moe pripisati njoj zavisi od njene vanosti i sposobnosti da utie na donoenje odluka
turiste da posesti tu destinaciju. Ovo se moe obezbediti anketiranjem turista i otkrivanjem njihove
motivacije za poseivanje ove destinacije. Kao to se oekuje, mnogo je vei procenat dnevnih
posetilaca i lokalnog stanovnitva jer se oni obino lake odluuju da posete mesto, dogaaj ili
atrakciju. Predvia se da e potronja na atrakciji omoguiti stvaranje novih radnih mesta na samoj
atrakciji.
Onog trenutka kada se odlui koji e projekti biti finansirani, princip pomoi svodi
funkciju monitoringa na lokalni nivo putem programa odbora za monitoring. Odbor se sastoji iz
predstavnika centralne i lokalne vlade, javnih agencija i bilo koje druge zainteresovane strane i oni
e biti odgovorni za sve projekte u okviru CSF/SPD. Za svaki projekat, postavljaju se ciljevi u fazi
odobravanja a izvetaj se mora podnosti kvartalno prikazujui napredovanje svake eme u odnosu
na ciljeve.
Drava lanica ima odgovomost da poseuje mesta i procenjuje napredak projekta; ovi
zadaci obino pripadnu odsecima u vladi odgovornim za sprovoenje CSF/SPD koje sadri
projekat. Drave lanice imaju odgovomost da omogue adekvatno troenje evropskih sredstava i
stvore nove koji e se koristiti kao kriterijum za procenu projekta. Ova odgovomost je regulisana
od strane Evropskog Revizionog Suda, koji ima mo da proceni i verifikuje kako bi ustanovio da
li su projekti:
prema specifikacijama podobni za dobijanje evropskih sredstava;
vodjeni u skladu sa pravilima Evropske Komisije po pitanju tehnikih i finansijskih
kontrola;
pogodni za traenje grantova u smislu opravdanih trokova.
Potvrda postojanja napred navedenih stavki dobija se nakon jedne do dve posete svake godine
i provere grupa sa unapred odabranim projektima.
Od 1975. godine u Uniji je okonan monopol drava lanica nad regionalnom politikom u
okviru svojih granica. U okviru Unije, postoji odreena tendencija siromanijih regija da budu
smetene na geografskoj periferiji a uspenije regije, koje imaju korist od pristupa tritu, da budu
centralno smetene. Usvajanjem jedinstvenog Evropskog akta (1987), sa namerom da se stvori
jedno trite u Evropi i jedinstvena valuta, javila se obaveza EU da promovie ekonomsko i
drutveno jedinstvo putem delovanja na smanjenje regionalnih razlika, a Sporazumom iz Mastrihta
(1992) je priznata, po prvi put, uloga turizma prilikom ovakvog delovanja.
Izvori koji se koriste za smanjenje regionalnih razlika proisticu iz strukturnih fondova koji
se konstantno uveavaju, bukvalno reeno, od jednog perioda planiranja do drugog. Fondovi imaju
odreene ciljeve, a podrka razvoju turizma se naroito manifestuje u regionima koji imaju Cilj 1 a
koji ve imaju uspostavljenu turistiku privredu; i u regionima sa Ciljem 2, gde je turizam
doprineo raznovrstnosti ekonomskih aktivnosti u podrujima gde opada industrija. Turistiki
programi su vieni kao kljune aktivnosti za smanjenje regionalne nejednakosti. U skladu sa ovim,
studija sluaja raspravlja o principima strukturne pomoi i o metodologiji procene projekta, sa
naroitim naglaskom na stvaranje poslova, iako moramo obratiti panju na jasnu nameru EU da
propagira razvoj turizma na odriv nain, kako bi garantovala redovno odvijanje aktivnost.
Podela uloga u turistikoj industriji izmedju drava lanica i EU uvek ostaje sporna, ali
uzimajui u obzir razliitost turistikih proizvoda, Unija mora da radi u bliskoj saradnji sa
nacionalnim i regionalnim vladama. Na politikom nivou, ovo pitanje je bilo ostavljeno po strani u
lanu 3b Sporazuma iz Mastrihta koje kae:

- 28 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Zajednica e delovati u skladu sa svojim principima pruanja pomoi samo u sluaju i u


onom opsegu koliko se predloeni ciljevi ne mogu adekvatno postii od strane drava
lanica, a mogu se prema proceni i uticajima predvoenog delovanja postii od strane
Zajednice.

3.5

Mere usmerene na harmonizaciju turistikog sektora EU

Svoje osnove, zajednike turistike aktivnosti, na nivou EU dobijaju 1982. godine kada je
Savet Evropske unije usvojio dokument "Poetne smemice za razvoj turistike politike Zajednice".
Godine 1986. godine EU formira savetodavno telo (Savetodavni komitet EU) u cilju efikasnije
razmene informecija, konsultacija i saradnje izmeu zemalja lanica.
U svim dokumentima Savetodavnog komiteta, turizam je oznaen kao jedan od sektora
koji je od sire vanosti za Evropsku uniju, a kao razlozi za takav pristup navode se:
1. Turizam je privredna oblast koja u EU obezbeuje znaajno reavanje problema
zaposlenosti uz relativno malo ulaganje kapitala (9 miliona zaposlenih radi direktno u
turizmu ili oko 6% od ukupnog broja zaposlenih);
2. Turizam je znaajan sektor u razvoju privrede u celini. Posebno se istie njegova funkcija
u pospeivanju breg razvoja nerazvijenih regiona i podruja;
3. Turizam igra vanu ulogu u ekologiji i zatiti prirodnog i kulturnog okruenja;
4. Turizam rui granice i uvruje evropski identitet, to znai da je on faktor koji doprinosi
daljem ujedinjenju Evrope;
5. Turizam u okvirima EU predstavlja najpogodniji i najznaajniji homogenizirajui faktor u
ostvarivanju njenih ciljeva ekonomskog i uopte drutvenog razvoja.18
Poslednjih decenija EU znaajnu panju posveuje primeni i razvoju instrumenata i mera u
cilju skladnog i kontinuiranog razvoja turizma. U cilju odreivanja uloge i funkcije vlada
pojedinih zemalja u domenu podrke razvoju turizma sugeriu se sledee smemice:
1. Opta regulativna funkcija vlada koja se odnosi na odluke vezano za duinu radne nedelje,
duinu plaenog odmora, devizni kurs, carinske propise;
2. Direktno angaovanje vlade na upravljanju turistikim resursima naroito u onim
zemljama gde se turizam tretira kao prioritet;
3. Uloga vlade je znaajna u domenu funkcije istraivanja trita;
4. Na ovom nivou se organizuje i finansira opta turistika propaganda i ostale promotivne aktivnosti od nacionalnog znaaja;
5. Permanentno ukazivanje na odgovornost za izgradnju i odravanje infrastruktura koji su
neophodni za razvoj turizma;
6. Aktivnosti koje su vezane za korienje raznih vrsta olakica koje stimuliu turistika
kretanja kao to su pojednostavljena carinska kontrola za inostrane i domae turiste,
jedinstven paso za sve rezidente lanice EU;
7. Primena raznih mera u cilju desezoniranja turistike tranje;
8. Unija putem specijalizovanih institucija direktno uestvuje u regionalnom razvoju
turizma;
9. Posebna panja se pridaje zatiti okruenja korienjem odgovarajuih propisa,

18

http://epp.eurostat.cec.eu.int

- 29 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

protokolima i zakonima.19
Sve mere koje se preduzimaju od strane EU a usmerene su na harmonizaciju turistikog sektora
mogu se podeliti u sledee domene.

3.6

Harmonizacija instrumenata turistike politike

Kao to je ve istaknuto, dugi niz godina u okviru EU velika panja se posveuje razvoju
turizma. U ovom kontekstu neophodno je pomenuti viegodinji Program podrke evropskom turizmu
pod nazivom "Philoxenia" sa jasno razraenim ciljevima i akcijama, a ije je donoenje predloila
komisija EU. Kao konani cilj ovog program postavljeno je unapredenje kvaliteta i jaanje
konkurentnosti turistike ponude zemalja EU kako bi se obezbedio permanentan rast dohotka od
inostranog turizma i to vea zaposlenost u ovom sektoru privrede. Finansijska sredstva su
odvojena kao podrka ovom programu u iznosu od 25 miliona eura i to za razliita podruja radi
stimulisanja razvoja turizma.
Tabela 6 - Program podrke evropskom turizmu PhiIoxenia
(flnansijski pokazatelji u mil.eura)
Raspored budeta
A. Unapredenje znanja u oblasti turizma
Statistika, istraivanje, studije
Evropska mrea za istraivake
i dokumentacione centre
Zakonodavni i finansijski nadzor

1997

1998

1999

2000

Total

0.45
0.25

0.53
0.2

0.5
0.2

0.5
0.2

1.98(a)
0.85(b)

0.04

p.m.

0.06

p.m.

0.1

B. Unapredenje zakonodavnog i finansijskog okruenja


B.l. Jaanje saradnje sa zemljama lanicama, industrijom i drugim
zainteresovanima
0.35
0.4
0.415
0.35
Organizacija redovnih sastanaka
i follow up
C. Podizanje kvaliteta evropskog turizma
C.l. Promocija odrivog turizma
Lokalne inicijative za turistiki promet
2.00
1.00
p.m.
2.00
1 irenje mree
Upravljaki sistemi naklonjeni okolini
0.50
p.m.
p.m.
0.50
Evropska nagrada Turizam i okolina
p.m.
1.00
p.m.
1.00
C.2. Uklanjanje prepreka razvoja turizma
Promocija najbolje prakse/rada
0.46
D. Poveanje broja turista iz treih zemalja
D.l. Promocija Evrope kao turistike destinacije
Promocione kampanje
UKUPNO

19

p.m.
4.05 |

7.18

- 30 -

5.0(e)
1.0(f)
2.0(g)

0.50

1.00

2.00

3.955(h)

3.60

4.00

1.00

8.6(i)

6.16

Baki, O. Marketing u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003., str. 207.

1.515(d)

7.62

25.00

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Posebna karakteristika ovog programa je sadrana u njegovoj otvorenosti pre svega finansijskoj
prema zemljama koje nisu lanice Unije.
Saglasno osnovnim smernicama i dominantnim zahtevima turistike tranje, zemlje EU
intenzivno rade na prilagodavanju ciljeva u razvoju turizma i njihovoj aktuelizaciji. Tako na
primer: Grka prioritet daje razvoju ponude zdravstvenog turizma, koji ima trend ubrzanog rasta;
panija je pristupila modemizaciji smetajnih kapaciteta i ekolokoj revitalizaciji primorskih
turistikih zona; Francuska podstie razvoj turistike ponude u unutranjem (planinskom) delu, uz
stimulisanje gradnje tzv. "familijamih kapaciteta"; Austrija prednost daje zatiti turistikih resursa
i potroaa, modemizaciji ponude, finansiranju marketinga i promocije, razne olakice za strane
turiste i sl.; V.Britanija stimulie direktne investicije u infrastrukturu, fmansiranje marketinkih
istraivanja i promocije, zatitu ivotne sredine i potroaa, produetak turistike sezone i dr.
Kada se govori o turistikoj politici EU, znaajno je ukazati na jo jedan dokument koji je
usvojen 13. jula 1993. godine. Radi se o tzv. "Akcionom planu" kojim se definiu prioriteti
Zajednice u podstioanju razvoja turizma. Prioriteti dati Akcionim planom usmereni su na izradu
serije pilot projekta u smislu razvoja seoskog, kulturnog, socijalnog turizma, poveanju nivoa
kvaliteta usluga i zatiti okruenja.
Oigleno je daje EU, 1982. godine krenula organizovano u razvoj turizma na prostoru
svojih lanica. Znaaj ideje se ogleda u injenici da pored zatite interesa zemalja lanica ima
dovoljno prostora i za ukljuivanje drugih zemalja koje poseduju znaajne turistike atraktivnosti i
uklapaju se u program EU u oblasti turizma kao i u Akcioni plan. U cilju njihovog razvoja
neophodno je da ovu ansu osmiljeno iskoriste navedene zemlje.
Da bi ostvarila jedan od osnovnih ciljeva razvoja turizma odnosno formiranje zajednikog
turistikog trita EU primenjuje i razvija razliite metode, procedure i struktura stimuliui
privlaenja kapitala kako privatnog tako i dravnog.

3.7

Harmonizacija u domenu razvoja materijalne baze turizma

U okviru ove harmonizacije predviena je izgradnja objekata koji direktno i indirektno


utiu na turistiki promet i vei devizni priliv korienjem finansijskih instrumenata kao to su
namenska novana pomo i kredit, kao i pomo drave u sektoru turizma u skladu sa Rimskim
ugovorom, i razni novi oblici intervencije koji se ostvarju putem tzv. integriranih projekata.

3.8

Harmonizacija u domenu saobraaja

Bez saobraaja kao fundamentalne infrastrukture ne moe se zamisliti razvoj turizma, zbog
ega EU je uticala na promene u ovoj infrastrukturi radi podsticanja turistikog prometa. Namera
je EU da u vazdunom saobraju uspostavi jedinstveno trite kao i da u drumskom saobraaju
primenjuje razne mere u cilju ostvarivanja interesa kako prevoznika tako i prevozioca, ali i da
omogui eleznici da se izbori u jakoj konkurenciji sa avionskim i autobuskim saobraajem
poboljanjem ukupnog kvaliteta.

3.9

Harmonizacija platnog prometa

Na teritoriji EU uvedeno je jedinstveno sredstvo plaanja odnosno euro, koje je korisno ne


samo za turizam, ve i za itavu privredu EU. Takoe su uvedeni novi naini plaanja kao to su
elektronske kartice koje su u upotrebi u celoj Uniji.

- 31 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

3.10

Harmonizacija u domenu slobode kretanja i osiguranja i zatite turista

Unutar EU dolo je do ukidanja fizikih granica to omoguava da stanovnici korienjem


bilo kojeg linog dokumenta mogu da napuste svoju zemlju bez veih formalnosti i da ostanu u
drugoj zemlji lanici do tri meseca.
Smatra se da jo nije postignut onaj stepen osiguranja i zatite kakv zahtevaju savremeni
tokovi u turizmu, niti su u dovoljnom skladu sa ciljevima Unije.

3.11

Harmonizacija u domenu primene informacione tehnologije

EU ve dugi niz godina doprinosi razvuju sistema AMADEUS i GALILEO. Postoji


inicijativa da se uspostavi jedan neutralan i viestrukoprimenljiv i viejezian informacioni i
rezervacioni sistem u turizmu na teritoriji EU.

3.12

Harmonizacija u ostalim domenima

Unija na insistiranje sektora ugostiteljstva odvoja znaajna sredstva za propagandne


aktivnosti, a njihov iznos krajem 2000. godine je porastao na nekoliko miliona. Meutim ovaj
sektor smatra da je to nedovoljno i da e se zalagati da se ova sredstva znaajno uveaju.
U cilju harmonizacije u domenu klasifikacije i kategorizacije ponude izvrena je
odgovarajua klasifikacija hotelskih, restoranskih i drugih turistikih objekata. to se tie ponude,
turizam se oslanja na kompanije razliitih sektora to se moe svesti na obezbeenje smetaja,
hrane i pica, transport, usluga i zabava. Ovaj odeljak pokriva aktivnosti koje cine znaajan deo
turistikog trita: hoteli i restorani (NACE odsek 55), rekreacija, zooloki i zabavni parkovi
(NACE klase 92.33 i 92.53) i putnike agencije (NACE grupa 63.3).20
U domenu zatite i unapreenja atraktivnosti kako prirodnih tako i izgraenih primenjuje
se itav sistem direktiva za razvoj kvalitetnijeg turizma od spreavanja zagadivanja vode i
vazduha do revitalizacije starih ambijantalnih celina.

20

www. epp.eurostat.cec.eu.int

- 32 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

4.

ZNAAJNE TURISTIKE INTEGRACIJE U EU

Najvea razvojno-turistika integracija je EU koja je turistiki lider u odnosu na druge


turistike integracije u svetu. EU tretira turizam kao atraktivnu privrednu delatnost koja
omoguava ostvarivanje prihoda putem tzv. nevidljivog izvoza.
Savremeni tokovi su uticali na stvarenje razliitih turistikih integracija u okviru EU, a
najznaajniji su:
Region Mediterana
Alpski turistiki region
Regionalna turistika integracija nordijskih zemlja
Zemlje centralne Evrope - razvojni turistiki klasteri.

4.1

Region Mediterana

Na Zemljinoj povrini ne postoji geografska celina sa tolikom koncentracijom prirodnih i


kulturno-istorijskih pogodnosti za razvoj turizma kao to je Mediteran. Iako su neke od prirodnih i
kulturno-istorijskih pogodnosti za razvoj turizma povoljnije u drugim delovima sveta nego u
regionu Mediterana u njima ne postoji tolika koncentracija uslova za razvoj turizma kao u ovom
regionu jer on predstavlja jedinstven prirodni ambijent, koga karakterie raznovrsnost biljnih i
ivotinjskih vrsta, i riznicu kulturno-istorijskog stvaralatva ljudi u svetu. Toplo more intenzivno
plave boje vode i velika providnost, kvalitetne peane plae, ume koje ukraavaju raskoni
pejza, stvaraju stenovitost i pogoduju leenju disajnih organa, brojni istorijski spomenici pruaju
odline mogunosti za razvoj turizma.
Evropski deo Mediterana obuhvata tri velika poluostrva (Pirinejsko, Apeninsko i
Balkansko) koja su ostvarila znaajan turistiki promet poslednjih decenija prolog veka.
Mediteran je postao turistiki najrazvijeniji region u svetu u kome se ostvaruje oko jedne treine
ukupnog meunarodnog turistikog prometa. Turizam znaajno doprinosi privrednom razvoju
ovog regiona jer ostvaruje prihod od oko 100 miliona dolara godinje i zapoljava oko 5 miliona
ljudi. U periodu od 1970-1990. broj turista na obali Mediterana se utrostruio, to je posledica
razvoja masovnog turizma. U posmatranom periodu u Grkoj broj turista se poveao est puta. Na
osnovu podataka WTO moemo zakljuiti da ve itavih pedeset godina tri mediteranske zemlje Spanija, Italija i Francuska spadaiu meu deset turistiki najposeenijih drava u svetu to najbolje
ukazuje na znaaj i ulogu turizma u privrednom razvoju ovih zemalja. Ekspanzivan porast
turistikog prometa je praen izgradnjom turistikih kapaciteta, infrastruktnih i rekreativnih
sadraja.
Turistika tranja na Mediteranu ima naglaenu sezonsku koncentraciju jer se u letnjem
periodu ostvari 40% ukupnog godinjeg prometa. Sezonski karakter tranje utie na poveanje
obima investicija u cilju izgradnje kapaciteta koji se nedovoljno koriste u van sezoni. U cilju
poveanja stepena iskorienosti kapaciteta u ovom periodu neophodno je turistiku ponudu
obogatiti raznim sadrajima kao to su manifestacije, savetovanja, sajmovi i sl.
Eksperti WTO predviaju da dalji rast turizma na Mediteranu nee biti intenzivan kao
to je bio poslednjih decenija odnosno broj turista koji e posetiti Mediteran nee prei broj od 400
miliona turista i smanjie se njegovo uee u ukupnom turistikom prometu u svetu.
U cilju ouvanja osnovnih turistikih atraktivnosti zemlje Mediterana su stvorile svoju
turistiku integraciju, koja posebnu panju pridaje edukaciji stanovnitva koja je zaposlena u
turistikom sektoru u cilju poveanja kvaliteta ponude, ali i ouvanju prirodnih i antropogenih
vrednosti.

- 33 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

4.2

Alpski turistiki region

Razvoj turizma u Alpima prouzrokovao je pravu "ljudsku plimu" koja je zamenila


dotadanje odsustvo ljudi u zimskim mesecima. Iako se veliki deo obima prometa u Alpima
ostvaruje u letnjim mesecima zbog velikog broja izletnika i tranzitnih turista sa malom duinom
boravka, ekonomski efekti turizma u zimskim mesecima su vei zbog veeg broja inostranih
turista, dueg boravka ali i zbog sezone cene su vee u odnosu na letnji period. U letnjim
mesecima u italijanskom delu Alpa turistika potronja gostiju u hotelu je samo 45 eura po danu,
dok u zimskim mesecima iznosi 120 eura po danu.21
Planinski centri u Alpima se sve vise razvijaju u velike i bogate turistike destinacije koje
nudi svoje kapacitete i programe 365 dana u godini, a cilj je da mogu da ponude turistike
proizvode briljivo odabranim segmentima turistike tranje. Ovaj razvojni trend inicira potranja
koja utie na razvoj odgovarajue ponude. Udeo odmora koji sadri sportsko-rekreativne
aktivnosti sve je vei. Istraivanja pokazuju da je trend provoenja odmora u planinskim centrima
u porastu i iznosi neto vise od 40 %. Isti trend vai i za provodenje zimskog odmora. Istraivanja
pokazuju da je uee ovih odmora u nekim dravama dostiglo 30 procenata svih odmora (npr.
Nemaka, Holandija).
Svi vaniji trendovi u planinskim centrima Alpa usmereni su ka ponudi kompleksnih
odmora, to ukljuuje prirodna bogatstva prostora u kojem se turisti nalaze i atraktivnosti koje su
produkt inovativnosti menadmenta.
Aktivnosti koje se u centrima mogu odravati tokom godine:
planinarenje i alpinizam i druge aktivnosti u prirodi,
aktivnosti u zatvorenim sportskim objektima,
poslovni i kongresni programi.
Medu aktivnostima koje se mogu razvijati u zimskom periodu glavna je aktivan odmor na snegu:
alpsko skijanje u svim oblicima (skijanje, snow board, turno skijanje i ostalo),
klasino skijanje (tranje na skijama),
druge aktivnosti (sankanje, klizanje i sl),
sportske aktivnosti u zatvorenim sportskim objektima.
Bitna postaje i ponuda u predsezoni (po uzoru na letnji turizam) sa ukljuenjem velikog
broja priredbi - koncerata, velikih takmienja, masovne priredbe (naravno, u okviru imida koji
kraj eli da stvori).
U okviru letnje sezone u planinskim centrima, glavni proizvod su letnje aktivnosti u
prirodnom okruenju, od kojih navodimo: organizovane etnje, planinski biciklizam, planinarenje
i alpinizam. Meu ostalim aktivnostima, koje su turistima atraktivne u letnjoj sezoni su aktivnopsti
na vodi, na otvorenim povrinama i u zatvorenim sportskim objektima.
Sve do 1960. godine turizam na Alpima bio je organizovan u okviru nekoliko uih
podruja koja su bila saobraajno pristupana. Razvoj alpskog turizma bio je intenzivan sve do
druge polovine osamdesetih godina XX veka od kada je poela stagnacija ali i blagi pad
turistikog prometa u ovoj planinskoj makro regiji to je posledica njene degradacije, ali i jaanja
konkurencije na tritu. U cilju zatite i daljeg razvoja ove regije Nemaka, vajcarska, Francuska,
Austrija i Italija su krenule u dogovore kako multilaterne tako i bilateralne.
Alpe je u 2000. godini posetilo 59,8 miliona turista koji su ostvarili 370 noenja. Prihodi
od turizma na godinjem nivou u Alpima cine oko 25% ukupnih godinjih prihoda od turizma u
svetu. Ukupna dodatna vrednost ostvarena od posetilaca u komercijalnom smetaju u Alpskom
regionu je oko 24 milijarde eura godinje. Razvoj turizma je zaustavio migraciju alpskog
21

http://epp.eurostat.cec.eu.int

- 34 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

stanovnitva u urbana podruja, doprineo je poveanju zapoljenja u uslunom sektoru uz


konstantom smanjenju u primarnom. Turizam sve vise predstavlja okosnicu privrednog razvoja
Alpa dok tradicionalne delatnosti gube na znaaju. U prilog tome je procena autora da turistiko
rekreativna vrednost planina je deset puta vea od vrednosti umskog drveta koje se koristi za
preradu.22
Integracija alpskog makroturistikog regiona je dobila na znaaju onog trenutka kada su
vajcarski, nemaki, francuski i austrijski ekonomisti shvatili, da dalji nekontrolisani razvoj preti
potpunom zasienju alpskog turistikog prostora. Zbog toga su te zemlje zajedno sa Italijom
krenule u multilateralne, ali i bilateralne dogovore na nivou drava u cilju zatite i daljeg razvoja
tog prostora. Posebna panja je usmerena na ouvanje ivotne sredine koja ini osnov daljeg
turistikog razvoja.

4.3

Regionalna turistika integracija nordijskih zemalja

Nordijske zemlje koje su istorijski povezane stvorile su poseban vid razvoja turizma, koji
se zasniva na valorizaciji kulturno-istorijskog naslea. U pitanju su visoko razvijene zemlje koje
razvijaju oblike turizma kao to su: gradski, kongresni, kulturno-manifestacioni i avanturistiki
usmeren prema polamim oblastima.
Uee ugostiteljstva u ovim zemljama u GDP-u je 1,1% u 2000. godini to je ispod
proseka EU (1,6% GDP-a), odnosno stvorena dodata vrednost u ugostiteljstvu u Danskoj bila je
1851, u Finskoj 1477, a u Svedskoj 2961 miliona eura.
Zapoljavanje sezonskih radnika u ugostiteljstvu najizraenije je u Danskoj i Finskoj, gde
se u periodu sezone angauje relativno veliki broj sezonskih radnika. U Danskoj je uee
sezonskih radnika u ukupnom broju radnika 1996. godine bilo 47% , a 2001. 39,9%. Takoe i
Finskoj je u ovom periodu smanjeno uee sezonskih radnika sa 32,1 na 27,4%, dok je u
vedskoj poveano sa 30,1 na 34,2%.
Prosean broj leaja po objektu (hoteli i slini objekti za smetaj) pribliio se i preao 100
u nordijskim zemljama (vedska 98, Finska 120 i Danska 135). Stepen iskorieenosti ovih
kapaciteta u 2001. godini bio je nizak i kretao se od 34,3% u vedskoj i 37,1 u Finskoj do
40%uDanskoj.
Prema SBS podacima, dodata vrednost stvorena od strane putnikih agencija EU dostigla
je u 2000. godini 17,3 milijarde evra. Ovome su najvie doprinele Nemaka (5,5 milijarde evra) i
Velika Britanija (5,3 milijarde eura) ime su pokazale svoj poloaj na vrhu liste turistikih
potroaa u EU. Meu manjim dravama lanica, putnike agencije su bile relativno vane u
Holandiji (655 miliona eura), vedskoj (458 miliona eura) i Austriji (351 miliona eura).
Nadoknada prema produktivnosti rada radnika u turistikim agencijama lanicama EU bila je
najmanja u vedskoj i iznosila je 100,8 %.

4.4

Razvojni turistiki klasteri u zemljma centralne Evrope

Zemlje centralne Evrope, poto su imale formiranu bazu za razvoj kvalitetnog turizma,
preteno zasnovanog na gradskim celinama, ukljuivanjem u evropske asocijacije, udruenja i
organizacije, pokuavaju da nau svoje mesto kao razvojni turistiki klasteri evropskog turizma.
Turistiki klasteri predstavljaju geografsku koncentraciju meusobno povezanih
preduzea institucija u turistikoj industriji i kao odgovarajui mehanizam omoguavaju
22

http://epp.eurostat.cec.eu.int

- 35 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

dovoenje malih i srednjih preduzea na vee trite, a sa aspekta turizma oni su od specijalne
vanosti. Poto su preduzea meusobno povezana, ona predstavljaju osnovu stratekog pristupa
MSP glavnim ciljevima na tritu. Sa aspekta trita, postoje dve vrste turistike ponude:
destinacija (primarna) i kupovina robe ili usluga u odabranoj destinaciji (sekundarna). Osnovna
odluka koju turisti donose je izbor destinacije, dok je odluka o tome koliko e novca potroiti
boravei u izabranoj destinaciji na drugom mestu. Zbog toga, preduzetnici na bilo kojoj lokaciji
nisu primarno konkurencija jer su potrebne njihove zajednike snage da bi se ta lokacija
promovisala, a na bazi toga oni ostvaruju zajedniku korist. Kroz zajedniko angaovanje i sa
podrkom javnih institucija, mogue je obezbediti sredstva potrebna za uspenu prezentaciju i
promociju destinacije.
Podrka klasterima bi u isto vreme trebalo da bude povezana sa kreiranjem brendova koji
e biti prepoznatljivi u inostranstvu. Zahvaljujui zajednikoj akciji, MSP mogu dostii ekonomiju
obima i vii nivo investicija u osnovna sredstva, to je neophodno za razvoj brendova.
Zemlje centralne Evrope pokuavaju da nau svoje mesto kao razvojni klasteri evropskog
turizma razvijajui oblike turizma kao to su banjski i zdravstveni turizam. Tu posebno prednjai
Maarska.
Godine 2001. Maarska je usvojila strategiju privrednog oivljavanja nazvanu Seenji
plan, sa ciljem da usmerenim javnim ulaganjima stimulie ekonomski razvoj. Ovim planom im je
bilo namenjeno dve treine raspoloivih fondova s obzirom na njihove strateke prednosti: banjski
turisti troe vise i ostaju due; banjski i zdravstveni turizam bi mogao da doprinese promeni profila
turista Maarske - od velikog broja turista male potronje, na plateno sposobnije turiste, iji bi
broj mogao biti i manji, ali bi turistika potronja bila vea; potreba za zdravstvenim turizmom
raste kod starije populacije; razvoj banja i bazena koji se nalaze irom Maarske potpomogao bi
ostvarenju namere vlade da ekonomske aktivnosti proiri na vise podruja.
Da bi podstakla poetne inicijative, vlada je uloila u obrazovanje pokrivajui 50%
ukupnih trokova obrazovanja za svakog polaznika programa vezanog za banjske tretmane,
tretmane sportista, strane jezika, marketing. Da bi odgovorile zahtevima za novim obrazovnim
profilima u banjskom i zdravstvenom turizmu, obrazovne ustanove su uvele nove programe.
Za postizanje rezultata ovog plana, koji se odvija razliitim uspehom potrebno je vreme.
Znaajno je da je on povezao ljude koji nikad nisu radili zajedno, nametnuo novi nain
razmiljanja o njihovom banjskom potencijalu i o novim nainima saradnje javnog i privatnog
sektora. Podstakao je lokalnu upravu, vlasnike hotela i druge subjekte da se ujedine oko
utvrivanja turistikog proizvoda - zatitnog znaka regiona, koji je zasnovan na jedinstvenim
prirodnim i kulturnim atraktivnostima.
Zbog sutinskog znaaja ovog stratekog plana, vlada prati uspeh ostvarivanja javnoprivatnih inicijativa tokom njihove realizacije, kao i konane zahteve i potrebe. U banjama i
hotelima se prati broj gostiju, prihod i profit na godinjem niovu.
Vlada Maarske je, do sada, investirala 360-370 miliona dolara u 74 projekta razliite
veliine i kapaciteta, stvarajui oko 2.750 novih radnih mesta, a indirektnim ekonomskim uticajem
na druge sektore, otvoreno je ukupno 9.000 novih radnih mesta. Oko 80% banjskih centara je
podnelo kvalitetne tendere i dobilo finnsijsku podrku iz Seenji plana.24
Budui da su efekti ovog plana bili ogromni, mogu se ponuditi sledei saveti onima koji
razmiljaju o planu sline veliine:
treba biti izuzetno precizan i utvrditi ciljeve,
23

23
24

Vidi detaljnije: vwvw.minttu.sr.gov.zi^pdf/turistickipregled02.pdf


www.minttu.sr.gov.zuypdf/turi stickipregled02.pdf

- 36 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

treba sprovesti istraivanje trita na podruju prirodnih resursa i ekonomskih zahteva,


treba utvrditi prioritete i izraditi strateki plan.

Tabela 7- Glavni ekonomski pokazatelji turizma u 1998. i 2002. godini ( u %)


Svet

GDP (direktan)
GDP (indirektan)
Zaposlenje (direktno)
Zaposlenje (indirektno)
Trokovi vlade
Kapitalne investicije
Izvor: WTTC.

1998
4.0
10.7
2.9
7.8
3.8
9.3

Maarska

EU
2002
3.7
10.2
2.7
7.6
3.9
9.5

1998
4.4
11.8
4.7
12.9
3.2
9.7

2002
4.2
11.5
4.5
12.6
3.2
10.4

1998
6.0
11.5
5.6
12.2
4.9
6.9

2002
4.9
10.3
6.2
10.0
5.1
6.9

U Madarskoj, direktna uloga turizma u ekonomiji - i u smislu doprinosa rastu GDP-a i na


osnovu proporcije broja zaposlenih - je vea nego u svetu ili Evropskoj uniji. U 2002. godini,
prema podacima WTTC, turistiki sektor je obezbeivao 4,9% GDP-a Maarske a 6,2%
zaposlenih (241,8 hiljada ljudi ) radilo je u turizmu. Uzimajui u obzir multiplikativni efekat, u
2002. godini turizam je uestvovao sa 10,3% GDP-a Maarske i sa 390,1 hiljada radnih mesta
(10%) zaposlenih).
Skoro u svim bivim socijalistikim zemljama u Evropi turizam je odigrao znaajnu ulogu
takom tranzicije. Takav je sluaj u Madarskoj gde je turizam doprineo izgradnji konkurentne i
otvorene ekonomije, iiravnoteenju platnog bilansa, otvaranju novih radnih mesta koji su
angaovali vikove zaposlenih tokom struktumih promena u industriji. Poslednje, ali ne i manje
znaajno, skoro u svim tranzicionim zemljama turizam je bio jedna od najatrktivnijih oblasti za
direktna strana ulaganja.

- 37 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

5.

NIVO I DINAMIKA RAZVOJA TURIZMA U VODEIM


TURISTIKIM ZEMLJAMA MEDITERANA

Vise od pedeset godina panija, Francuska i Italija spadaju meu deset turistiki
najposeenijih drava u svetu, to najbolje ukazuje na ulogu turizma u privrednom razvoju ovih
zemalja.Tabela 8 - Deset najposeenijih drava u svetu u periodu 1950-2001. godine
Pozicija

1950.g.

1970.g.

1990.g.

1999.g.

2001.g.

SAD

Italija

Francuska

Francuska

Francuska

Kanada

Kanada

SAD

Italija

Francuska

Spanija

SAD

SAD

Francuska

Spanija

Italija

Italija

Italija

vajcarska

SAD

Maarska

Kina

Kina

Irska

Austrija

Austrija

Austrija

Nemaka

Kina

Velika
Britanija
Meksiko

Spanija

vajcarska

Meksiko

Kanada

Meksiko

Nemaka

SFPJ

Nemaka

Poljska

Kanada

Kanada

Austrija

Austrija

10

Velika
Velika
Britanija
Britanija
Izvor: http:// www.world-tourism.org.

Spanija

Spanija

Velika
Britanija
Rusija

Italija je jedno od najstarijih turistikih podruja, ne samo Evrope, ve i itavog sveta koje je
vekovima privlailo strance iz razliitih razloga: jedni su dolazili kao hodoasnici u Vatikan, drugi
su se kolovali u najstarijem evropskom univerzitetu u Bolonji, trei u potrazi za lekom na nekom
od termalnih vrela, etvrti da bi razgledali strare gradove koji predstavljaju neprocenjivu kultumu
batinu, peti da bi uspostavili trgovake veze sa gradovima koji su vekovima bili polazna taka
trgovakih puteva od Mediterana ka Srednjoj i Zapadnoj Evropi. Meutim svi ovi posetioci nisu
bili turisti.
U Italiji razvoj pravog turizma otpoeo je u XIX veku na Ligurijskoj rivijeri koji je bio slian
razvitku na Azurnoj obali. U razvoju turizma Italije prva znaajnija faza bila je u periodu od
1931. do 1939. godine koja je karakteristina po velikim kolebanjima turistikog prometa.
Zabeleeno je 1932. godine 1.904.570 a 1937. godine 5.018.706 stranih turista meutim 1938.
godine broj stranih turista bio jednak broju iz 1932. godine. Ratna katastrofaje prekinula
turistiki promet skoro u svim evropskim zemljama pa i u Italiji, Francuskoj i paniji. Period
posle Drugog svetskog rata predstavlja znaajnu prekretnicu u razvoju turizma ovih zemalja jer
tada dolazi do intenziviranja kako turistikog prometa tako i prihoda koji proistiu iz njega.

- 38 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

U Francuskoj nakon II svetskog rata nastale su sutinske promene u turizmu koje se


odnose na poveanje znaaja rekreativno-kupalinog turizma u letnjem periodu. Jedna od
najznaajnijih godina u turizmu Italije je 1960.godina, kada su odrane Olimpijske igre u Rimu to
je dalo poseban polet turistikim kretanjima. Takoe i u paniji poetak ezdesetih godina
predstavlja prekretnicu u razvoju turizma, kada dolazi do poveanja broja stranih turista ali i
deviznog prihoda od turizma. Od 1964. godine moe se pratiti otra konkurentska borba izmeu
ovih zemalja na turistikom tritu.
Francuska je bila najposeenija zemlja u svetu 2001.godine gde je zabeleeno 76,5
miliona stranih turista, inei 11,0% od ukupnog broja turista u svetu. Na drugom mestu je bila
panija sa 49,5 miliona stranih turista dok se Italija nalazila na etvrtom mestu sa 39,1 milion. U
2001. godini u paniji je povean broj stranih turista u odnosu na prethodnu godinu za 7,1% dok
se u Italiji smanjio za 5,2% .
Francuska, panija i Italija ve dugi niz godina spadaju meu pet drava koje ostvaruju
najvee devizne prihode od turizma u svetu. Devizni prihod od turizma je povean od 1,16
milijardi na 12,1 milijardu dolara u paniji u periodu od 1965. do 1986. godine to je rezultat
poveanja broja turista, prosene duine njihovog boravka i relativno breg rasta cena turistikih
usluga. U daljem periodu nastavljena je tendencija rasta deviznog prihoda od turizma pri emu je
prosena godinja stopa rasta prihoda bila 6,4 % u periodu od 1990. do 1995. godine, a u periodu
od 1995. do 2000. godine se smanjuje na 3,5 %
Kao i u paniji u Italiji razvoj inostranog turizma je bio izuzetno povoljan u periodu od
1965. do 1985 iako je intenzitet rasta deviznog prihoda od turizma u ovom periodu bio neto manji
u odnosu na svetski prosek u obe zemlje.U periodu od 1986. do 1990. godine devizni prihod je
imao izrazito povoljnu razvojnu tendenciju sa prosenom godinjom stopom rasta od 18%.
U periodu od 1990. do 1995. godine Francuska je ostvarila istu prosenu godinju stopu
rasta deviznih prihoda od turizmakao panija dok je Italija ostvarila 11,8%, a u periodu od 1995.
do 2000. godine se smanjuje na 2,2% u Francuskoj dok je u Italiji ostvarena negativna stopa rasta
deviznih prihoda od turizma u iznosu od 0,9 %.
Tabela 9 - Devizni prihodi od turizma u periodu od 1986. do 2004. godine
Zemlja

1986

SAD
20.4
panija
12.1
Italija
9.9
Francuska 9.7
Kina
1.5
Ukupno
60.3
Ostatak
77.3
sveta
Ukupno
137.6
Uee
43.8

1990

1995

( u mill ardam doiaraj


1996 2000
2002
2003

2004

43.0
18.6
20.0
20.2
2.2
116.7
144.4

61.1
25.3
27.5
27.5
8.7
160.5
232.6

64.3
28.4
27.4
28.2
10.2
168.0
254.7

88.8
29.9
27.5
30.8
17.5
-

66.6
33.6
26.9
32.3
20.4
179.8
294.5

39.6
31.3
36.6
-

45.3
35.6
40.8
-

261.1
44.7

393.1
40.8

422.7
39.7

474.3
37.9

Prosena
godinja stopa
rasta (u %)
90-95
95-00
6,4
3,5
11,8
-0,9
6,4
2,2
-

prvih pet
zemalja u
prihodu u
svetu (%)

Izvor: http:// www.world-tourism.oro.


Tabela 9 pokazuje kretanje deviznog prihoda od turizma u vodeim turistikim zemljama
u periodu od 1986. do 2004. godine. Njihovo uee u ukupnom prihodu od turizma u svetu u
- 39 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

periodu od 1986. do 2002. godine se smanjuje odnosno uee 1986. godine je bilo 43,8%, a
2002. 37,9%.
Turizam u posmatranim zemljama odlikuje sezonski karakter sa naglaenom ulogom
perioda letnjih meseca ( jun - septembar). Hoteli i drugi smetajni objekti zbog dominacije letnje
sezone najpopunjeniji su u avgustu. U periodu od januara do septembra 2003. i 2004. godine
Italija je ostvarila vei broj noenja turista u odnosu na Francusku i paniju. Meutim,
komparacijom broja noenja u posmatranim periodima u 2003. i 2004. godini moe se zakljuiti
da je stopa rasta u Italiji bila negativna (1,2%), dok je panija ostvarila veu stopu rasta (4,3%) u
odnosu na posmatrane zemlje.
Turizam u Italiji ima naglaenu sezonsku koncentraciju jer se najvei deo turistikog
prometa ostvaruje u periodu letnjih meseci pri emu je sezonska koncentracija domaih turista
izraenija u odnosu na strane turiste jer najvei broj domaih turista poseuje primorski i
planinski deo ove zemlje iz rekreativnih razloga dok strani turisti poseuju je u cilju zadovoljenja
kulturnih potreba.
Tabela 10 - Broj noenja domaih i stranih turista u hotelima i slinim objektima u tri
vodee zemlje Mediterana u 2002. i 2003. godini (u hiljadama)
Zemlje
Broj noenja (u hiljadama)
stranih turista

2002

2003

2002

2003

91.295

136.122

136.865

222.716

228.160

115.536
135.010

77.602
69.323
97.837 93.599

192.056
231.132

184.859
228.609

86.594

Spanija
Francuska
Italija

domaih turista

114.454
133.295

ukupno
2002

2003

Izvor: http://epp.eurostat.cec.eu.int.
Prosena duina boravka stramh turista bila je najvea u paniji 5,1 u 2002 godini u odnosu na
Francusku 2,2 i Italiju 3,2 dana. Osnovni razlozi posete stranih turista paniji su rekreacija i odmor,
ime se objanjava i velika duina boravka stranih turista.
Struktura stranih turista koji su ih poseivali iz pojedinih zemalja sagledae se na bazi
njihovog uea u ukupnom broju realizovanih noenja u hotelima i slinim objektima.
Tabela 11 - Struktura stranih turista u tri vodee zemlje Mediterana (u %)
iz
u

Godina
panija

Prvo trite
Zemlja %
DE
31,1
UK
32,1
UK
32,4
UK
31,7
UK
22,4
UK
23,4
UK
23,9
UK
23,5
DE
32,0
DE
30,8
DE
29,6

Drugo trite
Tree trite
Zemlja
%
Zemlja
%
UK
29,9 FR
6,1
DE
27,4
FR
6,6
DE
27,9
FR
6,7
DE
28,8
FR
6,3
US
12,5
DE
11,0
DE
10,9
US
10,7
IT
10,1
DE
10,5
DE
10,3
IT
9,8
UK
9,0
US
8,0
UK
9,1
US
7,9
UK
9,7
US
7,7

2001
2002
2003
2004
Francuska
2001
2002
2003
2004
Italija
2001
2002
2003
Izvor: http://epp.eurostat.cec.eu.int.
DE - Nemaka; UK - Velika Britanija; FR - Francuska; IT - Italija; US SAD

- 40 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

U 2001. godini dominantnu ulogu u paniji i Italiji imali su turisti iz Nemake (31,1
odnosno 32 %) i Velike Britanije (29,9 % odnosno 9,0 %). Analizirano prema zemljama, uoava
se da je najvei broj turista u Italiji iz 13 evropskih zemalja.
U Francuskoj dominantnu ulogu su imali turisti iz Velike Britanije, SAD, Nemake, SAD i
Francuske koji su apsorbovali 45,9% od ukupnog broj a noenja stranih turista koji su boravili u
hotelima i slinim objektima.
Struktura stranih turista nije se bitno promenila ni naredne godine. Pomenute zemlje su ostale
glavni izvori tranje za razvoj inostranog turizma u paniji i Italiji. Zabeleene su samo neke
promene u pogledu njihovog relativnog uea. U paniji je 2004. godine Velika Britanija
zadrala prvu poziciju sa 31,7%, a Nemaka drugu sa 28,8% uea dok je u Francuskoj Velika
Britanija zadrala prvu poziciju sa 29,6 , a Nemaka je zauzela drugu sa 10,3% uea. U Italiji je
2003. godine Nemaka zadrala prvo mesto smanjujui uee na 29,6%, a Velika Britanija drugo
poveavajui na 9,7% uee.
Moe se dati povoljna ocena strukture stranih turista koji poseuju ove zemlje jer je re o
turistima iz privredno najrazvijenijih zemalja sveta. Realno je oekivati da e prethodno pomenute
emitivne zemlje i dalje predstavljati osnovne izvore tranje za razvoj inostranog turizma ovih
zemalja.
Na osnovu broja turista kao i ostvarenog deviznog prihoda od turizma moe se zakljuiti
da analizirane zemlje predstavljaju vodee turistike zemlje sveta. Meutim, njihova inicijativna
uloga u razvoju turizma je razliita jer za razliku od Francuske i Italije ova uloga panije je znatno
skromnija.

5.1

Sloenost kvantifikacije makroekonomskih efekata razvoja turizma

Savremeni turizam ima mnogobrojne funkcije koje su, istovremeno, izmeu sebe, u
znaajnoj meri povezane. On uvek ima iroko delovanje i to kako na privredni, tako i na ukupni
drutveni ivot. U literaturi, koja se bavi teorijskim izuavanjem turizma, pa i njegovim
imanentnim funkcijama, nema jedinstvenog stava po pitanju sistematizacije ovih funkcija. Za
jednu grupu autora, osnovne funkcije turizma su:
zdravstvena;
tehnika;
kulturno-socijalna;
politika i
privredna.
Po drugim tumaenjima, u osnovne funkcije turizma svrstale bi se sledee:
kulturna;
obrazovno-politika;
zdravstvena i
ekonomska.
Mogle bi se i dalje redati razliite sistematizacije turizma. ini nam se da je prihvatljivo tumaenje
koje sve osnovne funkcije turizma svrstava u nekoliko veih grupa:
grupa ekonomskih funkcija;
rekreativno-zabavnih funkcija;
obrazovno-kultuma funkcija;
politika funkcija;
zdravstvena funkcija i
socijalna funkcija.

- 41 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

5.2

Funkcije turizma

Imajui u vidu spomenute funkcije, one bi se mogle svrstati u dve osnovne grupe, i to:
primarne funkcije (tj. grupa ekonomskih funkcija turizma) i
posledine funkcije (sve ostale pobrojane funkcije, tzv. neekonomske funkcije turizma)
Delovanje ovih funkcija, koje se proimaju, iskazuje se i u ekonomskoj i u drutvenoj sferi.
injenica je da se mnoge zemlje opredjeljuju za razvoj turizma imajui u vidu njegove
ekonomske efekte. Naveli smo ve da se pretpostavka za razvoj turizma nalazi u injenici
raspoloivosti atraktivnih, komunikativnih i receptivnih faktora. Ako zemlja raspolae ovim faktorima,
logino je da jedna od delatnosti koja tu zemlju moe ukljuiti u meunarodnu razmenu je turizam.
To se posebno odnosi na razvoj inostranog turizma. Meutim, isto tako i razvoj domaeg turizma
predstavlja osnovu za obnavljanje radom utroene energije zaposlenih i omoguava normalno
odvijanje procesa drutvene reprodukcije. Istovremeno, razvoj domaeg turizma i sam proizvodi
odreene efekte i predstavlja normal an uslov za potpunije izraavanje efekata razvoja inostranog
turizma. Takoe, i tzv. neekonomske funkcije turizma (njegov uticaj u drutvenoj sferi) zasluuju
veliku panju u planiranju turistikog razvoja svake zemlje.U daljem izlaganju bie objanjene
osnovne karakteristike ekonomskih efekata turizma.
Merenje ekonomskog uticaja turizma je mnogo kompleksnije od prostog raunanja nivoa
turistike potronje. U stvari, procene ekonomskog uticaja turizma zasnovane na potronji turista
ili raunima mogu biti ne samo netane ve i da navode na pogrene zakljuke. Neophodno je da
pogledamo razliite aspekte ekonomije na koje utie turistika potronja pre nego to analiziramo
metode merenja ekonomskih efekata, koji nastaju pod uticajem turistike potronje.
Kao prvo mora se napraviti razlika izmeu ekonomskog uticaja koji se tie turistike
potronje i onog koji se tie razvoja turizma. Prvi se odnosi na tekui uticaj i promene u okviru
turistikih trokova dok se drugi tie jednokratnog uticaja izgradnje i finansiranja turistikih
kapaciteta. Razlika izmeu ova dva aspekta uticaja je vana jer oni zahtevaju razliite
metodoloke pristupe. Raunanje ekonomskog uticaja turistike potronje postie se
multiplikacionom analizom a procena ekonomskog uticaja projekata turistikog razvoja esto se
postie primenom tehnika procene projekta i analizom trokova-koristi.
Merenje ekonomskog uticaja turistike potronje, da bi bilo tano i korisno, mora da obuhvati
razne efekte turistike potronje onako kako ona utie na celu ekonomiju odnosno moraju se
izraunati direktni, indirektni i indukovani efekti u vezi turistike potronje.
Turistika potronja utie na razvoj ekonomije. Poinje sa time to turisti troe novac u
frontalnim turistikim objektima, kao to su hoteli, restorani i taksi slube a zatim se iri na ostatak
ekonomije. Moe se ispitati procenjivanjem uticaja na tri razliita nivoa - na direktnom,
indirektnom i indukovanom.
Direktni nivo uticaja je vrednost turistike potronje umanjen za vrednost uvoza
neophodnog da bi se se obezbedile ove frontalne usluge i roba. Otuda sledi da je direktni uticaj
verovatno manji od vrednosti ukupne turistike potronje osim u retkim sluajevima gde lokalna
ekonomija moe zadovoljiti potrebe turista iz svojih sopstvenih proizvodnih sektora.
Preduzea u kojima turisti direktno vre potronju takoe moraju da kupuju usluge i robu od
drugih sektora u okviru lokalne ekonomije, na primer, hoteli e plaati usluge graevinaca,
raunovoa, banaka, snabdevaa hranom i piem, struju i vodu itd. Dalje, dobavljai ovih
frontalnih ustanova takoe moraju da kupuju robu i usluge od drugih kompanija u okviru
lokalne ekonomije i tako se proces nastavlja. Stvaranje ekonomske aktivnosti nastale usled
naknadne potronje u okviru lanca nabavke poznato je kao indirektni efekat. Indirektni efekat ne
ukljuuje sav novae koji su turisti potroili tokom direktnog efekta jer e deo tog novca otii na
izvoz, tednju i poreze.

- 42 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Najzad, tokom direktne i indirektne faze potronje, lokalno stanovnitvo e ostvariti prihode
kroz plate, honorare i podeljenog profita, najamnine i kamate. Ovaj dodatak lokalnom prihodu e
delom biti ponovo potroen u lokalnoj ekonomiji na robu i usluge a to e podstaknuti dalje
ekonomske aktivnosti.
Samo kada su sva tri nivoa uticaja (direkni plus indirektni plus indukovani) podvrgnuta
proceni, mogue je sagledati ukupne ekonomske efekte turistike potronje. Ipak, mogu postojati
i negativni aspekti ekonomskog uticaja turistike potronje.
Na nacionalnom nivou, WTO objavljuje godinju turistiku statistiku za zemlje irom
sveta. Ova statistika ukljuuje i cifre koje se odnose na turistiku potronju, ali ne bi bilo tano
pretpostaviti da ove cifre izraavaju ekonomski uticaj turistike potronje. Ove cifre se odnose na
to koliko turisti troe na svojim odreditima. One ne uzimaju u obzir koliki deo te sume istie iz
ekonomije (plaanje za uvoznu robu i usluge da bi se zadovoljila turistika tranja) ili koliko
dodatnog uticaja daju kasniji efekti turistike potronje.
Na podnacionalnom nivou dostupnost podataka u vezi turistike potronje je jo manja.
Neke zemlje kao to je Velika Britanija, sprovode ankete o potronji posetilaca (na primer
Meunarodna anketa putnika (IPS), Turistika anketa Velike Britanije (UKTS)) koje
omoguavaju da se dobiju procene potronje na regionalnom nivou. Ipak, esto je neophodno da
se sprovedu ankete vezane za specifine turistike potronje da bi se ustanovila potronja u
odreenim oblastima.
Da bi se podaci o turistikoj potronji preveli u informaciju o ekonomskim efektima
moraju se izraunati odgovarajue multiplikacione vrednosti. Termin multiplikacioni je jedan od
najcitiranijih ekonomskih koncepata u prouavanju turizma. Multiplikacione vrednosti se mogu
koristiti u razliite svrhe i esto se koriste kao osnova za donoenje odluka u javnom sektoru.

5.3

Direktni makroekonomski efekti razvoja turizma

Turizam izaziva mnogostruke efekte u privredi i drutvu uslovljavajui razvoj privrednih


i neprivrednih delatnosti koje uestvuju u zadovoljavanju potreba domaih i stranih turista. Brim
razvojem turizma njegovi efekti postaju sve brojniji i heterogeniji. Deluje na subjekte i inioce
koji postoje u odreenoj turistikoj destinaciji ukljuujui njeno stanovnitvo, zaposlene,
investitore itd. odnosno utie na prosperitet svih preduzea koja zadovoljavaju potrebe turista, ali
i na poveanje broja radnih mesta, uveanje mase proizvedenih roba i usluga koje se ostvaruju u
odreenom vremenskom periodu ime se stimulie privredni razvoj.
U osnovi ekonomskog znaaja turizma nalazi se troenje novca turista u turistikoj
destinaciji, koji su zaradili u mestu svog stalnog boravka, a kao rezultat njihove potronje nastaju
direktni, indirektni i multiplikovani ekonomski efekti. Od direktnih efekata turizma najvaniji su:
efekti turizma na drutveni proizvod i nacionalni dohodak,
efekti turizma na platni bilans,
efekti turizma na razvoj delatnosti turistike privrede.
Ovi efekti e biti obraeni u daljem izlaganju na primeru navedenih zemalja.

- 43 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

5.4

Efekti razvoja turizma na bruto domai proizvod

Turizam je delatnost koja utie na uveavanje mase proizvednih roba i usluga koje se
stvaraju u odreenoj zemlji u odredenom vremenskom periodu. Poveanje potronje domaih turista
doprinosi poveanju dohotka turistike destinacije ako se ona posmatra kao turistiko mesto ili
regija za razliku od drave kao celine dok se potronja stranih turista u receptivnoj zemlji kao
poveanje ukupnog dohotka. Turizam direktno utie na drutveni proizvod i nacionalni dohodak
jedne zemlje po osnovu prelivanja dohotka iz drugih zemalja.
U cilju sagledavanja ekonomski efekata prelivanja dohotka iz drugih zemalja u
konkretnu turistiku zemlju treba sagledati uee prihoda od turizma u bruto nacionalnom
prozvodu (GNP-a), koje omoguava da se sagleda znaaj direktnog uticaja turizma na GNP
navedenih zemalja. Zapaa se bitan uticaj turizma na GNP Spanije odnosno uee prihoda od
turizma u GNP Spanije je 5,6%. Dok je u Italiji i Francuskoj uticaj turizma na GNP znatno manji.
Poslenja kolona u tabeli pokazuje procenat i pravac promene uea prihoda od turizma u GNP
2001. godine u odnosu na 1995. godinu. Postoji velika zavisnost Spanije od turistikog prihoda koji
se poveava kako GNP posustaje u toku estogodinjeg perioda, dok se kod Italije zapaa
opadanje uea turistikog prihoda u GNP-u to ukazuje na opadanje uticaja prihoda od turizma
2001. godine u kombinaciji sa jakom privrednom.
Tabela 12 - Uee prihoda od turizma u GNP i prihodima od izvoza u 2001. godini
Zemlje

Izvoz
GNP*
Prihodi od
Uee
Uee
(u
(u
turizma (u
prihoda od
(1) u (4)
milijardama
milionima
turizma u milijardama
S)
$)
izvozu u % $)
4
5
1
2
3
32874
588
5.6
Spanija
175
18.8
29979
369
1381
2.2
Francuska
8.1
25787
310
1124
2.3
Italija
8.3
*GNP je izraunat korienjem atlas metode Svetske banke
Izvor: Cooper, C, Fletcher, J., Fyall A., Gilber, D.,Wanhill, S., cit. delo, sir. 158.

Promena
(5)
odnosu na
1995
6
+16%
+16%
-8%

U daljem izlaganju sagledaemo veliinu drutvenog proizvoda koja se ostvaruje u


delatnostima koji cine turistiku privredu navedenih zemalja, a izraen je dodatom vrednou.
Ugostiteljstvo se rangira kao jedna od najveih privrednih delatnosti u ekonomiji
Evropske unije. Na osnovu SBS podataka, u posmatranoj delatnosti stvorena je dodatna vrednost
procenjena na 146 milijardi evra u 2000. godini, to ini 3,1% od ukupne dodate vrednosti
privrede i 5,4% uslunog sektora EU. Kao poreenje, stvorena dodata vrednost je vea od dodate
vrednosti koja je stvorena u sektoru transporta na kopnu (144 milijardi eura) i u hemijskom
sektoru (155 milijardi eura). Neophodna je napomena da ove cifre iskljuuju turistike agencije
(gde je dodata vrednost bila jednaka 17,3 milijardi eura u 2000.godini) i rekreacione i zabavne
parkove (nema dostupnih slubenih podataka).
Velika Britanija je doprinela najvie stvaranju dodatne vrednosti sektora sa 34,5
milijardi eura u 2000. godini, ispred Francuske sa 21,2 milijarde eura, Nemake (1999. godina)
sa 20,0 milijarde i Italije sa 18,2 milijarde eura. Shodno tome, ugostiteljsvo Spanije stvorilo je
dodatu vrednost u iznosu od 17,4 milijardi eura (2,9% GDP). Iako su Italija i Francuska veoma

- 44 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

popularne turistike destinacije, uee ugostiteljstva u GDP-u iznosilo je samo 1,6% i 1,5%
GDP, gde je udeo bio jednak proseku Evropske unije od 1,6%.
Preduzea Evropske unije koja pruaju usluge smetaja stvorile su dodatu vrednost od
49,4 milijarde eura 2000. godine. Skoro 1/4 je bila stvorena u Velikoj Britaniji (10.9 milijarde)
dok suNemaka (7.6 milijarde, 1999. godine), Francuska (7.5 milijarde), Italija (7.3 milijarde) i
panija (6.9 milijarde eura) pratile Veliku Britaniju u relativno ogranienom opsegu. Prosena
godinja stopa rasta dodate vrednosti u periodu od 1998-2000. godine u hotelima i drugim
smetajnim objektima u Spaniji bila je 13,8%.
Restorani, barovi i ishrana zajedno cine najveu aktivnost vezanu za turizam, sa dodatom
vrednou u 2000.godini koja je dostigla 86,6 milijardi, ili 63,7% ostvarene dodate vrednosti u
ugostiteljstvu. Treba pomenuti, meutim, da nasuprot, na primer, hotelima, preduzea u ovom
sektoru nisu usmerena iskljuivo ka turistikom tritu ve slue i lokalne potroae.
Velika Britanija je najvie doprinela dodatoj vrednosti ovog sektora, sa 23,6 milijarde
eurau 2000.godini. Francuska je druga po'najveem nivou dodate vrednosti (13.8 milijardi),
nakon koje ide Nemaka (12.5 milijardi), Italija (10.9 milijardi) i panija (10.5 milijardi eura),
koje su bile jedine dve zemlje iznad praga od 10,0 milijarde eura.
Tabela 13 - Dodata vrednost stvorena u ugostiteljstvu u tri vodee zemlje Mediterana
u 2000. i 2001. godini ( u milionima eura)
Ostvarena dodata
vrednost u hotelima i
si. smetajnim
objektima
2000
2001
V
6969
7220
panija
7462
7764
Francuska
7269
7472
Italija
Izvor: http://epp.eurostat.cec.eu.int.

Ostvarena dodata
vrednost u
restoranima,
barovima i menzama
2000
2001
10497
10832
13750
14420
10931
11401

Ukupna dodata
vrednost

2000
17436
21212
18200

2001
18052
22184
18872

U lanicama EU dodata vrednost koja je ostvarena u turistikim agencijama u periodu od


1995-2000. godine poveala u proseku za 5-10%. U posmatranim zemljama je dolo do
poveanja dodate vrednosti koja je stvorena u 2001. godini u odnosu na onu iz 2000. godine kako
u ugostiteljstvu tako i kod turistikih agencija i turoperatera.
Tabela 14 - Ostvarena dodata vrednost u turistikim agencijama i kod turoperatera
(u milionima eura)

panija
Francuska
Italija
Izvor: http://epp.eurostat.cec.eu.int.

Dodata vrednost
u 2000. godini
2001. godini
1131
1227
1646
1729
1305
1200

- 45 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Moemo nedvosmisleno zakljuiti da se turizam javlja kao vaan faktor privrednog razvoj
a posmatranih zemalja kroz uticaj na drutveni proizvod i nacionalni dohodak i da se ekonomski
efekti turizma na drutveni proizvod iz godine u godine poveavaju.

5.5

Uticaj turizma na platni bilans

Izuavanju turizma sa stanovita njegovog uticaja na platni bilans se posveuje posebna


panja jo u prvim radovima iz oblasti turizma zbog izuzetnog znaaja tzv. nevidljivog izvoza koji
nastaje kretanjem turista iz emitivne u receptivnu zemlju. Potronja stranih turista omoguava da
se robe i usluge plasiraju pod povoljnijim uslovima nego putem izvoza roba i usluga. Kod
receptivne zemlje povoljni uslovi se manifestuju odsustvom ili smanjenjem trokova transporta
robe koju kupuju strani turisti, dok se kod stranih turista manifestuju kroz kupovinu robe u
receptivnoj zemlji po niim cenama koje nisu optereene carinama i drugim uvoznim dabinama.
Francuz Baudin Louis analizirajui uticaj koji turizam vri putem platnog bilansa na bri
razvoj nerazvijenih zemlja je rekao: Kretanje ljudi reilo je probleme koji se nisu mogli na
adekvatan reiti kroz kretanje roba25. Iz njegovog stava moemo zakljuiti da turizam predstavlja
jedni nain ravnopravnijeg ukljuivanja nerazvijenih i zemalja u razvoju u meunarodne
ekonomske odnose sa razvijenim zemljama.
Devizni prihodi od turizma imaju dominantno uee u prihodima mnogih zemalja zbog
ega su napori veine zemalja usmereni ka razvoju inostranog turizma odnosno ka stimulisanju
deviznih prihoda i destimuliranju deviznih rashoda po osnovu turizma. panija je jo ezdesetih
godina prolog veka razvoj inostranog turizma uvrstila u najui prioritet svog privrednog razvoj a.
U periodu od 40 godina turistika politika Spanije imala je odluujui uticaj na uspean razvoj
turizma. Njena uspena uloga je omoguila da panija od 1,6 milijardi dolara prihoda u 1965.
godini ostvari prihod od 45,25 u 2004. godini.
Usavravanje turistike politike panije poslednjih godina je usmereno na poveanje
konkurentnosti. Preduzea turistike privrede na meunarodnom tritu, poveanjem kvaliteta
turistikog proizvoda, uvoenjem tehnolokih inovacija, poboljanjem menadmenta,
unapredenjem nivoa obrazovanja i znanja zaposlenih u turizmu, poveanjem znaaja marketinga, a
naroito promocije raznovrsnih turistikih proizvoda. U cilju inovacije turistike politike ove
zemlje formirana je strategija koja sadri mere za poveanje kvalifikovanosti zaposlenih,
unapreenje promocije, primene i razvoja novih tehnologija, formiranje informacionih sistema kao
i mere za zatitu vrednosti kako prirodnih tako i kulturnih. Italija i Francuska poslednjih godina
takoe su vrile ozbiljne izmene svojih turistikih politika kao i dravnih organa koji su ih
pripremali i realizovali a u cilju prilagoavanja stanju na turistikom tritu u svetu i strategijama
privrednog razvoja.
Turizam vri vaan uticaj na aktivu platnog bilansa. Re je o deviznom prihodu po osnovu
turizma koji se moe tretirati kao nevidljivi izvoz. Kada se posmatraju zemlje koje analiziramo
moemo sagledati vaan uticaj koji prihodi od stranih turista vre na aktivu platnog bilansa tih
zemalja. U sluaju Spanije prihodi od stranih turista su u 1995. godini uestvovali su sa 19,1% u
ukupnoj vrednosti roba i usluga, Francuskoj 7,6%, Italiji 9,2%.Posmatrano uee se u paniji 2001.
godine smanjilo na 18,8%, a u Italiji na 8,3, dok se Francuskoj povealo na 8,1%.

25

Unkovi, S., Ekonomika turizma, Savremena administracija, Beograd, 2001., str. 47.

- 46 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Navedeni podaci jasno ukazuju da turizam vri znatan uticaj na aktivu posmatranih zemalja
to je uticalo da one kroz aktivnu turistiku politiku stimuliu potronju stranih turista u njihovim
zemljama.
Turizma takoe vri uticaj i na pasivu platnog bilansa jer se izdaci stanovnitva za
putovanja u inostranstvo mogu tretirati kao nevidljivi uvoz.
Francuska je bila vodea emitivna zemlja u svetu u periodu od 1986-2002. godine
ostvarijui velike izdatke za putovanja u inostranstvo koji su se u ovom periodu poveali ak tri
puta.
Tabela 15- Izdaci za putovanja u inostranstvo (u milijardama S) vodeih emitivnih zemalja u
svetu periodu od 1986. do 2002. godine
Zemlja
Nemaka
SAD
Japan
Velika Britanija
Francuska
Prvih pet emitivnih zemalja u svetu
Ostatak sveta
Ukupno
Uee prvih pet zemalja u ukupnim
izdacima za putovanja u inostranstvo*
*(izraeno u %)
Izvor: WTO 1988,1992,1997,2003

1986
18.3
26.0
7.2
8.9
6.5
66.9
59.1
125.0
53.5

1990
29.5
37.4
24.9
19.1
12.4
123.3
119.9
243.2
50.7

1995
50.7
45.9
37.0
24.7
16.3
174.6
182.3
356.9
48.9

2002
53.2
58.0
26.7
40.4
19.5
197.8
276.2
474.0
41.7

Dva glavna problema koja se javljaju prilikom meunarodnog uporeivanja prihoda i


trokova od turizma su posledica izraavanja podataka u trenutnim cenama i u amerikim dolarima.
Problemi koji nastaju ovakvim nainom izraavanja podataka su:
ne uzima se u obzir uticaj inflacije,
postoje promene valutnog kursa koji e se manifestovati prilikom promene u
nacionalnoj valuti odreene zemlje prihoda i trokova od turizma.
U 2003. godini Evropska unija zaradila je blizu 213 milijardi eura od turizma u svetu to je
bilo 4 milijardi manje nego u 2002. godini. panija je ostala neprikosnoveni lider u ligi najveih
profitera sa gotovo 37 milijardi eura deviznih prihoda od turizma (17% od ukupnog prihoda EU) u
2003. godini, praena Francuskom sa 32 i Italijom sa 28 milijardi eura.
Tabela 16 - Turistiki bilans u uem smislu u EU i vodeim turistikim zemljama Mediterana u
2003. godini (u milionima eura)
Zemlja

Prihodi od turizma

EU-25
panija
Francuska
Italija
Izvor: http://epp.eurostat.cec.eu.int.

213.350
36.870
32.347
27.612

- 47 -

Izdaci za
putovanja u
inostranstvo
215.840
7.316
20.713
18.214

Razlika

2.490
29.556
11.634
9.398

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Tokovi turizma u svetu odraavaju se na turistiki bilans EU-25. esnaest od dvadesetpet


zemalja lanica EU otvaruje suficit turistikog bilansa i bilansa plaanja. panija je ostvarila
najvei suficit turistikog bilansa a prate je Francuska i Italija. Sa vise od 29 milijardi eura, suficit
turistikog bilansa panije je skoro dva puta vei nego Francuske.

5.6

Efekti turizma na zapolesnost

Turizam je radno intenzivna delatnost, koja kreira irok spektar kvalitetnih poslovajer je zbog
karaktera usluga, tj. potrebe neposrednog kontakta s potroaima prilikom pruanja turistikih usluga
nemogue, kao u nekim drugim delatnostima, izvriti znaajniji obim automatizacije. Prvenstveno ovo
vai za one delatnosti koje neposredno cine njegovu sloenu (heterogenu) strukturu, ali, isto tako, do
veeg zapoljavanja dolazi i u nizu drugih delatnosti i aktivnosti za koje je turistiko trite tzv.
"sekunardno" trite za plasman vlastitih proizvoda i usluga. Najire posmatrano, razvoj turizma u
odreenom podruju prua znaajnu mogunost za direktno zapoljavanje u delatnostima turistike
privrede, ali i u onim koje su u turizmu ukljuene na indirektan nain (industrija, gradevinarstvo,
poljoprivreda i si.). Poveanje turistikog prometa i potronje turista utie na poveanje zaposlenih
radnika u privrednim i neprivrednim delatnostima koje direktno i indirektno uestvuju u podmirenju
potreba-turista.
Ugostiteljstvo je znaajan kreator radnih mesta kako u uslunom sektoru tako i u privredi
mnogih lanica EU. U ugostiteljstvu EU je bilo zaposleno 7,8 miliona radnika u 2004. godini, to
predstavlja 4% od ukupno zaposlenih. Moemo izdvojiti sledee osobenosti strukture
zaposlenosti u ugostiteljstvu: dominantno uee mladih ljudi, ena i sezonskih radnika.
Najveu prosenu godinju stopu rasta zaposlenosti u ugostiteljsvu u posmatranom
periodu ostvarila je Italija sa 7%, dokje najniu ostvarila Francuska sa 0,58% (Tabela III 10).
Ukupno 1.199.000 radnih mesta u ugostiteljstvu Spanije ini 6,7 % ukupne zaposlenosti, dok je
ovo uee u Francuskoj i Itaiiji znatno manje.
Pojedina zanimanja u turizmu, posebno u ugostiteljstvu pogoduju zapoljavanju enske
populacije, pa u nekim razvijenim turistikim zemljama, u spomenutoj delatnosti, zaposlena
enska populacija iznosi i do 70% od ukupnog broja zaposlenih.
Na osnovu analize strukture zaposlenosti u ugostiteljstvu u 2004. godini moemo
zakljuiti da enska populacija ima vee uee u Itaiiji, dok u paniji i Francuskoj vee uee u
zaposlenosti ima muka populacija.
Turizam omoguava zapoljavanje ljudi raznih nivoa strunosti: ukljuivanje onih koji u
procesu proizvodnje neposredno pruaju uslugu (konobari, sobarice i sl.), koji rade u raznim tehnikotehnolokim procesima (kuvari i sl.), kao i onih kreativnih kadrova koji formiraju moderne turistike
proizvode i bave se razvojnom politikom (visokostruno obrazovani kadrovi). Potrebno je naglasiti
da sezonski karakter u turistikom poslovanju raa potrebu zapoljavanja i dodatnih (tzv.
"sezonskih") kadrova koji se zapoljavaju samo u periodu sezone (npr. u letnjim mesecima), s
ciljem da se bez zastoja i shodno poveanom obimu tranje u sezoni plasiraju proizvodi i usluge
stranim i domaim turistima.
Zapoljavanje sezonskih kadrova, bez obzira na to koliko ono bilo neophodno za normalno
odvijanje procesa reprodukcije uzrokuje brojne probleme, a najbitniji su:
- Cesto se na tritu ne mogu nai adekvatni profili strunosti za "zapoljavanje" u sezoni,
pa u radni proces ulaze i oni sa niim kvalifikacijama, to, objektivno, moe uticati na
smanjenje kvaliteta usluga koje se pruaju turistima;.
- Proces reprodukcije je intenzivan u sezoni i potreba je da se organizuje neprekidno u
tokom 24 sata i tokom cele nedelje (i nedelja tokom svih meseci trajanja sezone) to utie
na produetak vremena rada (i preko uobiajenog i zakonski regulirano maksimuma).
- 48 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

u periodu sezone nema godinjih odmora za zaposlene, slobodno vreme je minimalno


itd. Sve to raa brojne probleme sa stanovita organizacije i preraspodele radnog
vremena, godinjih odmora, slobodnih dana i si. i jo vise se komplikuje ako su u pitanju
sezonski kadrovi koji se intenzivno "troe" u kraem razdoblju. Nisu retka ni
profesionalna obolenja, pa nastaju i problemi zatite na radu i ukupni problemi u vezi
(za sezonske kadrove) zdravstvenog i socijalnog osiguranja i sl;
- Motivacija za rad esto je kod sezonskih radnika ispod prosene, jer oni napustaju
kolektiv posle isteka sezone i objektivno nisu prisutni, kada postoje mogunosti za
nagraivanje onih uspenih radnika koji su se zalagali na radu.
Uee sezonskih radnika u ugostiteljstvu u posmatranim zemljama je bilo ispod proseka
EU u 2004. godini. U paniji je uee iznosilo 14,5%, a u Francuskoj i Italiji oko 23,5% dok je u
EU 26,0%.
Da bi se sagledali stvarni efekti turizma na zaposlenost stanovnitva, potrebno je problem
postaviti mnogo sire, tj. treba posmatrati ne samo direktne nego i indirektne efekte turizma u ovom
domenu.26
Razvoj turizma kreira veliki broj radnih mesta u industriji, graevinarstvu i poljoprivredi
odnosno u delatnostima koje ne ine turistiku privredu vrei indirektan uticaj nanjihov razvoj.

5.7

Uticaj turizma na razvoj delatnosti turistike privrede

Turizam predstavlja sloenu (heterogenu) delatnost, koja je sastavljena privrednih i


neprivrednih delatnosti. Da bi se govorilo o ekonomskim funkcijama turizma razumljivo je
pretpostaviti da zemlja ima i do odreenog nivoa razvijene delatnosti, kao to su to: ugostiteljstvo,
promet, trgovina, turistike agencije, kao i druge delatnosti i aktivnosti koje direktno i indirektno
zadovoljavaju potrebe turista kako domaih tako i stranih (npr. razne industrijske grane,
poljoprivreda, graevinarstvo i sl.), odnosno da se ostvaruje turistika potronja. Turistika
potronja predstavlja deo nacionalnog dohotka koje stanovnitvo izdvaja u cilju zadovoljavanja
turistikih potreba. Turistika potronja kako domaih, tako i inostranih turista ima snaan uticaj
na sve delatnosti koje ine celinu turizma. Postoji izraena meuzavisnost izmeu ostvarene
turistike potronje i razvijenosti pojedinih delatnosti turistike privrede. Drugim reima,
konzumiranjem odreenih ugostiteljsko-turistikih usluga (npr. smetaja, ishrane, prevoza, zabave,
razonode i sl.), turista troi diskrecioni dohodak koji mu stoji na raspolaganju za podmirenje
turistikih potreba, utiui na razvoj delatnosti koje te usluge i pruaju (npr. ugostiteljstvo, koje
prua uslugu smetaja i ishrane, muzeji, galerije, kulturni i zabavni centri - usluga zabave,
razonode, uenja, razgledanja i sl.). Usluge koje su po koliini, kvalitetu, ceni i drugim elementima
prilagoene zahtevima turistike tranje doprinose veoj turistikoj potronji. Danas, veliki broj
turistikih destinacija nastoji da, pored tzv. osnovnih turistikih usluga (smetaj, hrana, prevoz),
zbog promenjenih zahteva tranje, razvije i tzv. "ostale" turistike usluge, posebno iz podruja
zabave, razonode, rekreacije, sporta, uenja, obrazovanja, avanture i sl. Poslednjih decenija, uticaj
turistike potronje se sve vise osea na podruju spomenutih "ostalih" usluga, jer se u strukturi
turistike potronje vei deo izdataka namenjuje ovim uslugama, pa, otuda, i vei uticaj na razvoj
ovih delatnosti. ak se, u literaturi, u situaciji kada se ocenjuje razvijenost turistike ponude
odreene destinacije, zauzima stav da je ona tim razvijenija ako u strukturi potronje dominira

26

Unkovi, S., Ekonomika turizma, Savremena administracija, Beograd, 2001., str. 46.

- 49 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

potronja koja se namjenjuje "ostalim" uslugama (a ne samo osnovnim, tj. smetaju, ishrane i
prevozu).27
Da bi se sagledao kvantitativni direktni uticaj turizma na delatnosti koje ine turistiku
privredu Italije sagledaemo strukturu potronje stranih turista.
Strani turisti su u Italiji 2002. godine potroili 28.207 miliona eura,to je za 2,7% manje
nego 2001. godine. Prema istraivanjima italijanskih turistikih eksperata prosena potronja
stranog turiste u Italiji iznosi 431 eura, dok prosena dnevna potronja iznosi 80 eura. Meutim
posmatrano po pojedinim regijama uoavaju se razlike. U Friuli prosena potronja je ak 159
eura, u Lombardiji 102, u regiji Lacio 101, u regiji Val d"'Aosta 99, a u Liguriji 85 eura. Najmanja
potronja stranih turista je zabeleena u Toskani 79 eura, Kampanji 77 i regiji Veneto svega 76 eura.
Rezultati analiza ukazuju da strani turisti najvie troe na smetaj (42%), kupovinu (23%),
hranu (22%), prevoz (9%) i ostalo - muzeji, izleti, renta car (4%).
Pored toga to utie na razvoj privrednih i neprivrednih delatnosti, turizam utie i na
investicionu delatnost i struktura investicionih ulaganja.28 Investiciona ulaganja u izgradnju putne
mree i ugostiteljskih kapaciteta su znaajna za razvoj graevinarstva, industrije i uopte za razvoj
privrede u celini. O ovom uticaju bie vise rei pri analizi direktnih uticaja turizma na privredu.

5.8

Indirektni efekti turizma

Turizam ima veliki uticaj na razvoj graevinastva, industrije i poljoprivrede odnosno


ostvaruje indirektni uticaj na razvoj ovih privrednih delatnosti.
Indirektni efekti turizma na gradevinarstvo ogledaju se kroz investiciona ulaganja
sredstava u izgradnju novih ali i modernizaciju i dogradnju ve postojeih ugostiteljskih objekata,
saobraajnica, aerodroma i sl. Ova investiciona ulaganja doprinose poveanju privredne aktivnosti
gradevinarstva ali i njenog dohotka. Da bi ostvarila svoju privrednu aktivnost neophodna joj je
koliina graevinskog materijala koju proizvodi industrija. S druge strane poletu turistike
aktivnosti doprinosi olakavanje kretanja ljudi iz jedne u drugu zemlju izgradnjom saobaajnica,
ali i poveanje kvantiteta i kvaliteta usluga izgradnjom novih i modernizacijom postojeih
ugostiteljskih objekata.
Na dan 31.12.1967. godine duina auto-strada iznosila je 2.397 km u Italiji i 970 km u
Francuskoj, dok su ostale evropske zemlja (osim SR Nemake i Velike Britanije) imale manje od
700 km pojedinano. Ve 1970. godine Italija je imala 4.500 km autostrada, a 1990. godine 5.900
km. Po duini puteva je odmah iza Nemake, koja ima oko 6.450 km autostrada. Remek-delo
italijanskog graditeljstva puteva je uvena Autostrada del sole, koju zovu jo i Kraljicom puteva, a
povezuje najznaajnije turistike centre Bolonju, Firencu, Rim i Napulj.
Autostrada za koju je po kilometru puta trebalo vise rada i finansija je Auto-strada cvea,
koja je izgraena da bi se efikasno povezala najuvenija i najstarija primorsko-kupalina regija
Italije sa unutranou zemlje, na jednoj, i sa Azurnom obalom, na drugoj strani. Zato ona
doprinosi razvoju turizma i omoguava da se transalpski turistiki tokovi iz pravca Brenera,
Svetog Gotharda i tunela Mon Blan sliju u jedan oko Savone.

27

28

Unkovi, S., cit. delo, str.43.


Unkovi, S., cit. delo, str. 43.

- 50 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

Turizam utie stimulativno na poveanje proizvodnje prehrambenih proizvoda, pica,


proizvoda kozmetike koji su rezultat industrjske proizvodnje a zadovoljavaju potrebe domaih i
stranih turista.
Takoe poljoprivreda ima indirektne koristi od razvoja turizma jer turisti posredstvom
ugostiteljstva zadovoljavaju svoje potrebe konzumirajui proizvode ove privredne delatnosti.
Postiu se bolji rezultati ako trine vikove poljoprivrednih proizvoda jedne zemlje apsorbuju
strani turisti nego ako se izvoze, jer u prvom sluaju trokovi transporta su zanemarljivi i
proizvodi nisu optereeni carinom.

6. ZAKLJUAK
U okolnostima promene stila ivota, vika slobodnog vremena i slobodnih sredstava,
dueg ivotnog veka i uveane kompleksnoti ivota, poveava se tranja za uslugama. Veliki broj
privrednih i neprivrednih delatnosti uestvuje u pruanju usluga domaim i stranim turistama. To
dalje znai da se ne moe govoriti o jedinstvenoj i homogenoj grupi turistikih usluga, ve,
naprotiv, o skupu raznorodnih usluga koje se pruaju turistima. Ugostiteljstvo prua usluge
smetaja i ishrane, saobraaj prostornu promenu mesta, putnike agencije usluge informisanja,
organizaciju putovanja i si., trgovina zadovoljava potrebe turista.za raznim proizvodima itd.
U savremenom svetu turizam je jedan od kljunih faktora razvoja ne samo pojedinih
turistikih destinacija i zemalja, ve i globalne ekonomije. Prihodi od meunarodnog turizma
predstavljali su u 2003. godini priblino 6% svetskog izvoza roba i usluga (izraenih u dolarima).
Proces globalizacije doveo do snanog irenja turistikog trita.Efekti globalizacije se najbolje
manifestuju kroz promene udela pojedinih regiona u meunarodnom turistikom prometu. U 1960.
godini uee Evrope i Amerike u meunarodnim turistikim dolascima iznosilo je 96,6%, da bi
2005. godine opalo na 71,4%. U istom periodu uee Istone Azije i Pacifika u meunarodnom
prometu je poraslo za 18,3%.
Da bismo sagledali i analizirali faktore koji su uticali na razvoj turizma posle II svetskog
rata, ovaj period smo podelili u dve faze razvoja turizma: fazu fordizma, ije je osnovno obeleje
omasovljenje turistikih tokova i faza post-fordizma. Najvaniji faktori koji su uticali na razvoj
faze post-fordizma (nove faze u razvoju turizma) su novi potroai, koji du vise sofisticirani, u
pravcu ekoloke odgovornosti i primena savremene tehnologije od strane subjekata turistike
privrede, koja je postala pretpostavka njihovog opstanka i razvoja.
Rast turistikog prometa i potronje posle II svetskog rata do danas uticali su da turistika
privreda postane jedna od vodeih privrednih delatnosti u svetu. Prema podacima koje je objavio
World Travel and Tourism Council mesto turizma u svetskoj ekonomiji krajem prolog veka
moeemo sagledati na osnovu sledeih indikatora:
turistika privreda je ostvarila oko 3500 milijardi dolara GDP-a;
u ovom delatnostima bilo je zaposleno oko 200 miliona ljudi, a strunjaci procenjuju da
oko 8% svih radnih mesta u svetskoj ekonomiji direktno ili indirektno zavisi od turizma;
prihodi od meunarodnog turizma predstavljali su oko 8 % ukupne vrednosti svetskog
spoljno-trgovinskog prometa.
U posmatranom periodu (od 1950. godine do danas) prisutna pozotivna razvojna
tendencija meunarodnog turizma u svetu.
Postignuti rezultati su posledica dugogodinjih pozitivnih tendency a u razvoju turizma i
injenica da je masovnost turistikih kretanja bila jedno od osnovnih obeleja ovog trita

- 51 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

poslednjih nekoliko decenija prolog veka. U periodu od 1950. godine do 2005. godine ostvaren je
vrlo dinamian rast turistikog prometa, pri emu je broj stranih turista je povean za 32 puta.
Pored stalnog rasta meunarodnog turizma na globalnom nivou, u periodu od 1950. do
2005. godine dolazi do velikih promena i u regionalnoj distribuciji turistikog prometa. U
meunarodnom turizmu u svetu dominantno mesto zauzimaju tri glavna regiona i to: Evropa,
Amerika i podruje Istone Azije i Pacifika.
Kretanja u meunarodnom turizmu karakterie i visok stepen koncentracije na rriali broj
vodeih receptivnih zemalja.
Na prvom mestu po broju stranih turista u 2001. godini bila je Francuska, sa 76,5 miliona, a zatim
sledi panija i SAD, sa po 49,5 miliona.
Znaajnu karakteristiku turistikih tokova u svetu prestavlja visok stepen koncentracije na
mali broj zemalja - deset vodeih zemalja uestvovalo je 2001. godine sa 49,4% u ukupnom
turistikom prometu u svetu.
Turistika privreda spada u one delatnosti koje e u okvirima svetske privrede ostvariti
dinamian rast u narednom periodu. Strunjaci WTO predviaju da e turizam postati jedan od
vodeih delatnosti svetske privrede, sa vrlo dinaminim rastom u narednom periodu. Prema
istraivanjima WTO turistiki promet e u 2010. godini dostii 1006 miliona stranih turista, a u
periodu do 2020. godine pozitivne razvojne tendencije e se nastaviti uz projektovani obim od
1561 milion turista u svetu. Procene se zasnivaju na visokim stopama rasta koje je turizam ostvario
u globalnim okvirima tokom poslednje decenije XX veka, a prema predvianjima prosena
godinja stopa rasta u periodu od 1995. do 2020. godine iznosie 4,1%. Oekuje se znaajan rast
prihoda od meunarodnog turizma u svetu, ije su stope rasta predviene znatno vise iznad
kretanja stope rasta turistikog prometa.
Strunjaci WTO predviaju dalji rast turistikog prometa u svim regionima.
Stari kontinent e i dalje predstavljati najatraktivniji turistiki region .Procenjuje se da e se
pozitivna razvojna tendencija u turizmu Mediterana nastaviti do 2020. godine. WTO predvia rast
broja stranih turista po prosenoj godinjoj stopi od 3%, koja e omoguiti da 2020. godine ovaj
region poseti oko 346 miliona stranih turista. Nemaka, prema WTO i u godini 2020. ostaje
najvee meunarodno emitivno trite, sa predvienih 152,9 miliona putovanja preko granice u
odnosu na 44,5 miliona u 1999. godini.
Evropska unija kao turistiki region zauzima prvo mesto jer je najposeeniji region u
svetu, a istovremeno njene lanice predstavljaju najvee generatore turistike tranje u svetu.
U 2004. godini, turistika potronja lanica EU iznosila je 223,4 milijarde eura, dok je
devizni prihod od turizma ostvaren u iznosu od 222,5 milijarde.
Struktura stranih turista koji su poseivali EU iz pojedinih regiona sagledana je na bazi
njihovog uea u ukupnom obimu realizovanih noenja u hotelima.
Turizam e uskoro biti najvea usluna industrija u EU pri emu e ostvarivati vise od
13% GDP (direktno i indirekno), uestvovae sa 6% u ukupnoj zaposlenosti i 30% u spoljnoj
trgovini. U njemu dominiraju mala i srednja preduzea gde vise od 99% firmi ima manje od 250
zaposlenih. Turizam predstavlja glavni izvor novih radnih mesta danas, ali u nastupajuem
periodu. U turistikom sektoru EU zaposleno je 9 miliona ljudi i oekuje se da a ova brojka
poveati za 3 miliona do 2010.godine.
Realno je oekivati da e se nastaviti uoena tendencija u smislu dinaminijeg razvoja
turizma EU. EU e predstavljati i dalje najvaniji turistiki region u svetu, zahvaljujui njegovim
ukupnim turistikim atraktivnostima, a posebno njegovog mediteranskog dela, planinskih

- 52 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

turistikih resursa i atraktivnih velikih gradova. lanice EU imae i dalje izuzetno znaajnu
inicijalnu i receptivnu ulogu u razvoju svetskog turizma.
Uloga turizma da utie na smanjenje regionalnih razlika u EU priznata je sporazumom iz
Mastrihta. Izvori koji se koriste za smanjenje regionalnih razlika proistiu iz strukturnih fondova
koji se konstantno uveavaju, bukvalno reeno, od jednog perioda planiranja do drugog. Fondovi
imaju odreene ciljeve.
Podela uloga u turistikoj industriji izmedju drava lanica i EU uvek ostaje sporna, ali
uzimajui u obzir razliitost turistikih proizvoda, Unija mora da radi u bliskoj saradnji sa
nacionalnim i regionalnim vladama. Na politikom nivou, ovo pitanje je bilo ostavljeno po strani u
lanu 3b Sporazuma iz Mastrihta koje kae:
Zajednica e delovati u skiadu sa svojim principima pruanja pomoi samo u sluaju i u
onom opsegu koliko se predloeni ciljevi ne mogu adekvatno postii od strane drava lanica, a
mogu se prema proceni i uticajima predvoenog delovanja postii od strane Zajednice.
Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da je hipoteza (razvoj turizma u EU je usmeren
na smanjenje regionalnih nejednakosti) je dokazana. Ukazali smo da turizam ima iru vanost za
EU a kao razlozi za takav pristup navode se:
Turizam je privredna oblast koja u EU obezbeuje znaajno reavanje problema zaposlenosti uz
relativno malo ulaganje kapitala (9 miliona zaposlenih radi direktno u turizmu ili oko 6% od
ukupnog broja zaposlenih);
Turizam je znaajan sektor u razvoju privrede u celini. Posebno se istie njegova funkcija u
pospeivanju breg razvoj a nerazvijenih regiona i podruja;
Turizam igra vanu ulogu u ekologiji i zatiti prirodnog i kulturnog okruenja;
Turizam rui granice i uvruje evropski identitet, to znai da je on faktor koji doprinosi daljem
ujedinjenju Evrope;
Turizam u okvirima EU predstavlja najpogodniji i najznaajniji homogenizirajui faktor u
ostvarivanju njenih ciljeva ekonomskog i uopte drutvenog razvoja. U cilju ouvanja osnovnih
turistikih atraktivnosti zemlje Mediterana su stvorile svoju turistiku integraciju, koja posebnu
panju pridaje edukaciji stanovnitva koja je zaposlena u turistikom sektoru u cilju poveanja
kvaliteta ponude, ali i ouvanju prirodnih i antropogenih vrednosti.
Turistika privreda je heterogena tj. privredne i neprivredne delatnosti direktno i
indirektno pruaju usluge turistima. To znai da se moe govoriti o raznorodnim uslugama koje se
pruaju turistima. Turizam ostvaruje direktne efekte na direktne davaoce turistikih usluga hotele, transportne organizacije, trgovinu itd. I indirektne efekte na one delatnosti koje ne pruaju
neposredne usluge ve snabdevaju turistiku privredu kao to su poljoprivreda, industrija,
graevinarstvo i sl.
Turizam ima iri znaaj na platni bilans uopte zbog ega ekonomski razvijene zemlje
sveta su preduzimale i preduzimaju akcije u cilju stimulisanja stranih turista da poseuju njihovu
zemlju. panija je jo ezdesetih godina prolog veka razvoj inostranog turizma uvrstila u najui
prioritet svog privrednog razvoja, to joj je omoguilo da od 1,6 milijardi dolara prihoda u 1965
godini ostvari prihod od 45,25 u 2004.godini.
Italija i Francuska poslednjih godina takoe su vrile ozbiljne izmene svojih turistikih
politika kao i dravnih organa koji su ih pripremali i realizovali a u cilju prilagodavanja stanju na
turistikom tritu u svetu i strategyama privrednog razvoja.
Turizam je radno intenzivna delatnost, koja kreira irok spektar kvalitetnih poslova u
delatnostima koje neposredno cine njegovu sloenu (heterogenu) strukturu, ali, isto tako, do veeg
zapoljavanja dolazi i u nizu drugih delatnosti i aktivnosti za koje je turistiko trite tzv.
"sekunardno" trite za plasman vlastitih proizvoda i usluga. Najveu prosenu godinju stopu

- 53 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

rasta zaposlenosti u ugostiteljsvu u periodu 2001-2004. godine ostvarila je Italija sa 7%, dok je
najniu ostvarila Francuska sa 0,58%.
Sezonski karakter u turistikom poslovanju stvara potrebu zapoljavanja i dodatnih (tzv.
"sezonskih") kadrova koji se ukljuuju u proces reprodukcije samo u periodu sezone (u letnjim
mesecima), s ciljem da se bez zastoja i shodno poveanom obimu tranje u sezoni plasira turistiki
proizvod stranirn i domaim turistima. Uee sezonskih radnika u ugostiteljstvu u posmatranim
zemljama je bilo ispod proseka EU (26,0%) u 2004. godini jer je u paniji je uee iznosilo
14,5%, a u Francuskoj i Italiji oko 23,5%.
Turizam doprinosi privrednom razvoju posmatranih zemalja jer utie na poveanje dodate
vrednosti koja se stvara u delatnostima turistike privrede (Tabela III 6 i III 7), kreira radna mesta
u turistikim privredama ovih zemalja , ali i u njihovim ekonomijama i podstie razvoj turistikih i
neturistikih delatnosti.

- 54 -

Karakteristike ravoja turizma u EU

Marina Vasojevi- Diplomski rad

7. LITERATURA:

1) Doc. dr Gasmi, G. Pravo Evropske unije, Univerzitet Singidunum, FTHM, Beograd, 2006;
2) Dr Unkovi, S. Ekonomika turizma, Savremena administracija, Beograd, 2001;
3) Dr Unkovi, S., dr ai, K., dr Baki, O., dr Popesku, J. Savremeni tokovi u turizmu,
Ekonomski fakultet, Beograd, 1991;
4) Dr ivkovi. R, Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd
2006;
5) Dr Baki, O. Marketing u turizmu, Ekonomski fakultet, 2003;
6) Dr ai, K. Polovanje hotelskih preduzea, igoja tampa, Beograd 2005;
7) Dr Popesku, J. Menadment turistike destinacije (ispitni materijal), Univerzitet Singidunum,
Beograd 2005;
8) Dr Spasi, V. Poslovanje turistikih agencija i organizatora putovanja, Rading, Beograd
2005;
9) Dr Mii-Maksin, M., eibovi, R., Komlenovi, ., okovi, E., Uvod u geografiju
turizma sa osnovama prostornog planiranja, Ekonomski fakultet, Beograd 2005;
10) Dr Popesku, J. Optimizacija instrumenata marketinga u preduzeima turistike privrede,
Beletra, Beograd 2002;
11) Fayos-Sola,E., Tourism polyci: a midsummer nights dream? Tourism Management, No 6.,
1996;
12) Cooper, C. Tourism: Principles and Practice, Pitman, London 2001;
13) Poon, A. Tourism, Tehnology and Competitive Strategies, Wallinfort: CAB International
2003.

Ostali izvori:
Internet sajtovi:
http://www.unwto.org
http://europa.eu
http://www.oecd.org
http://sr.wikipedia.org
http://epp.eurostat.ec.europa.eu

- 55 -