Arapski matematiari - GEOMETRIJSKA

ALGEBRA
SREDNJOVJEKOVNA ARAPSKA CIVILIZACIJA
KRATAK ISTORIJSKI PRESJEK
U savremenom svijetu Arapi su poznati po naftnim bogatstvima i ratovima koji se
vode oko njih. Meutim, malo je poznat veliki udio Arapa u ouvanju kulturne
batine i drevnih znanja Staroga vijeka, to je od posebnog znaaja u matematici i
filozofiji. Da bismo objasnili odakle se pojavila ova sjajna srednjovekovna
civilizacija, moramo se upoznati sa osnovnim injenicama iz arapske istorije i sa
njihovim teritorijalnim osvajanjima .
Arabljanska plemena poluostrva Arabije dugo su tavorila u sklopu svog
plemenskog mnogoboakog ustrojstva - na rubu svih starovekovnih dogaaja.
Osim minimalnog trgovakog doprinosa, uglavnom su bili izolovani od drugih
razvijenih naroda, ali koliko sputani, toliko i zatieni negostoljubivom klimom
Arabije.
Munjeviti uspon arapske civilizacije poinje zapravo pojavom Muhameda u VII
veku. On je sebe obznanio za proroka nove vere islama i preveo Arabljane u
monoteizam koji je sam zasnovao. To je ubrzo dovelo do velikih pomeranja i
osvajanja, pa su Arabljani poeli da provaljuju u plodne krajeve Sirije, Palestine i
Mesopotamije. Osvojene su nove teritorije u Iraku, Persiji, Egiptu, Libiji, a kasnija
proirenja odnosila su se na podruje od panije i Sicilije do doline Ganga u Indiji.
Na ovom ogromnom prostoru arapski kolonizatori susreli su se sa raznim
autohtonim kulturama, a doli su u dodir i sa Francima, Vizantijom, raznim
helenistikim dravicama Istoka, kao i sa bogatom kulturom Indije i Persije.
Opti kulturni i nauni napredak Arapskog carstva zapoeo je u doba svetovne
dinastije Umajada (661-750) ija je prestonica bio Damask u Siriji. Ovi vladari
ratovali su sa Vizantijom, osvojili severnu Afriku i paniju, severnu i zapadnu
Indiju i prodrli do Turana u Srednjoj Aziji. U to vreme arapski je jezik dobio
gramatiku i preovladao je u celom Carstvu. Ostvareni su prvi vaniji kontakti sa
evropskom civilizacijom, a jedan od najvanijih posrednika bio je hrianski
apologeta Sv. Jovan Damatanski (Joannes Damascenus) koji je upoznavao arapske
uenjake sa hrianskom verom, grkom filozofijom i vizantijskom umetnou.
Naime, vei deo dananje zapadne Evrope tada je odisao varvarskim nazorima, pa
je Vizantija bila usmerena na svoje nove june susede.
Jo vei zamah napretka usledio je u vreme teokratske dinastije Abasida kada je
centar drave premeten u Bagdad i osnovan Bagdadski halifat. Ova dinastija
vladala je sa manjim prekidima od 750. do 1258. god. kada su je unitili Mongoli.
To je bio period u kome je Arapsko carstvo preraslo u Islamski halifat, jer je
preteno arapski i sekularni karakter Umajadskog carstva pretvoren u opti
islamski, internacionalni karakter. Rase i nacije koje su prihvatile islam imale su

punopravno uee u svim sferama dravnog i drutvenog ivota, a to se odnosilo i

na nauku.
Helenizam je ostvario najvei strani uticaj na arapski ivot; gradovi kao to su
Edesa, Haran, Antiohija i Aleksandrija bili su centri odakle se (i posredstvom
Arapa) helenizam irio u svim pravcima. Od posebnog znaaja za sakupljanje
naunih saznanja bio je rad arapskih prevodilaca sa grkog jezika.
PREVODIOCI I NASTAVLJAI
Smatra se da je poetkom IX veka prevedeno Ptolomejevo delo LJuadri partitum.
Prema al-Masudiju, arapskom Herodotu, otprilike u isto vreme prevedeni su
Euklidovi Elementi i Ptolomejev Almagest (arap. al-Majisti, od gr. megisth =
najvea) - osnovna dela geometrije i astronomije kroz mnoge vekove, a to je
najverovatnije uinio Haranac ibn-Matara (al-Hajjaj ibn-Yusuf ibn-Matara, 786833) . Izgleda da je upravo on pripremio i druga dva prevoda Elemenata, onaj za
ibn-Raida i za al-Mamuna, velikog astronoma, i to pre nego to je Hunein
(Hunayn) pripremio svoj prevod.
Kao jo jednog vanog prethodnika arapske autohtone matematike potrebno je da
navedemo al-Fazarija (Muhammad ibn-Ibrahim al-Fazari). Naime, nauno
prouavanje astronomije u islamu zapoeto je 771. god. kada je u Bagdad doneseno
indijsko delo Siddhanta, arap. Sindhind, koje je al-Fazari preveo. Na osnovu toga
al-Mamunovi astronomi izvrili su jednu od najteih operacija - merenje duine
jednog stepena geografske irine, pod pretpostavkom da je Zemlja okrugla. AlFazarijeva je zasluga uvoenje indijske aritmetike u arapsku nauku, pre svega,
oznake za nulu.
Sve ovo je dovelo do laganog, ali uspenog napretka arapske matematike i pojave
veeg broja naunika. Pored onih o kojima e vie biti rei kasnije, pomenimo alNasavija (Ahmad al-Nasanji, umro oko 1040) u ijem se delu al-Muljnifi al-Hisab
al-Hindi (Dokaziva induskog rauna) objanjava deljenje razlomaka i raunanje
kvadratnog i kubnog korena, uz korienje indijskih brojki, a sve to na skoro
savremen nain . NJegov prethodnik u ovakvom pristupu bio je poznati arapski
matematiar al-Horezmi. Mada nam to ovde nije od veeg znaaja, pomenimo kao
vaan deo arapskog doprinosa matematici i delo Kitab al-Hayah autora ibn-Aflaha
(Jabir ibn-Aflah) u kome se nalazi veoma vano poglavlje o trigonometriji ravni i
prostora. Vrlo je verovatno da je oko dva i po stolea pre ibn-Aflaha Sabejac alBatani (al-Battani, umro 929) prvi pronaao pojmove i oznake analogne dananjim
trigonometrijskim odnosima.
Bez obzira to je prevoenje indijskih dela na arapski prethodilo prevoenju grkih
matematikih dela, njihov uticaj je bio obrnut - u arapskoj matematici i nauci
uopte najjae se oseaju grki uticaji.
AL-HOREZMI
Glavna linost u ranom razvoju arapske matematike bio je ve pomenuti alHorezmi (Muhammad ibn-Musa al-Khnjarizmi, 780-850). Pored toga to je

sastavio najstarije astronomske tablice, al-Horezmi je napisao najstarije poznato

delo o aritmetici sauvano samo u prevodu, a isti je sluaj i sa njegovim
najpoznatijim algebarskim delom Hisab al-Jabr njal-Muljabalah. Ovo delo sadri
vie od 800 primera, od kojih se samo neki javljaju ranije kod
Neovavilonaca. Hisab al-Jabr preveo je na latinski u XII veku Gerardo iz Kremone
i sve do XVI veka upotrebljavano je kao glavni matematiki uxbenik na evropskim
univerzitetima. Najpoznatiji nastavljai al-Horezmija bili su Omar al-Hajam,
Leonardo Fibonai (Fibonacci) iz Pize i Jakov iz Firence .

ALGEBROM KROZ GEOMETRIJU

PRISTUP
U dananjem razvijenom obliku matematiki jezik i pismo slue nam ne samo da se
lake izrazimo, ve i da nam olakaju dalja usavravanja teorija. Poznato je da je to
proizvod 25-vekovnog razvoja, ali najplodniji period za nastanak tog jezika bila su
poslednja dva stolea. U vreme o kojem ovde govorimo, a to je po evropskoj
hronologiji rani Srednji vek, mnogi termini i oznake nisu jo bili uoblieni, a
iskazivanje matematikih teorija bilo je u velikoj meri deskriptivno. Na
neizdiferenciranost pojedinih matematikih oblasti uticala je i nerazvijenost tog
jezika, a mnoge od njih, poput matematike analize, tada jo nisu ni postojale.
Vrlo je zanimljivo razmotriti kako se raalo jedno mono matematiko sredstvo algebra - koja u to vreme nije bila nita drugo do pokuaj sinteze euklidosvke
geometrije i pitagorejske aritmetike. Naime, elementarna geometrija razvila se
nekih hiljadu godina ranije i bavila se prostornim odnosima i svojstvima figura, pre
svega simetrinih. Antika grka misao nije razdvajala strogo ak ni ovakve oblasti
od filozofije i estetike, a isto se odnosilo na broj i aritmetiku. U svemu je traena
harmonija, proporcija i simetrija, a to je uobliavano u aristotelovske sisteme
dedukcije i optije logike zakonitosti.
Razmotriemo ovom prilikom neke nepoznatije puteve reavanja algebarskih
problema, pre svega jednaina drugog i treeg stepena. Mada su se arapski
matematiari vrlo uspeno bavili i mnogo sloenijim problemima, i ovo e biti
dovoljno da shvatimo genijalnost njihovih ideja i postupaka, s obzirom da je na
Dekartovu analitiku geometriju trebalo ekati bezmalo milenijum. Ideja je, dakle,
sledea: za konkretne probleme u trgovini, nasleivanju i raznim proraunima
trebalo je pronai najefikasnije naine reavanja koristei se pri tome geometrijom,
novouvedenom terminologijom i podesnim indijskim brojkama, kao i bitno
drugaijim pristupom dotadanjoj geometriji - onim to bismo danas mogli
nazvati algebrom kroz geometriju (tj. algebrom postavljenom i iskazanom
geometrijski, gde su rezultati bili aritmetiki) ili, krae i manje
precizno, geometrijskom algebrom.
GRKI UZORI

Bilo bi pretenciozno rei da su Arapi izmislili geometrijski

pristup algebri. Njihova prednost bila je vee poklanjanje
panje broju i aritmetici uopte, to kod starih Grka nije bilo
preterano na ceni ukoliko izuzmemo Pitagoru. Pored svega, Grci
su brojeve zapisivali grkim slovima koristei njihovu poziciju u
alfabetskom poretku - tzv. tri eneade, za jedinice, desetice i
stotine, pri emu znak za nulu nije bio poznat.
U Euklidovim Elementima (Stoiceia) moemo pronai niz tvrenja tog tipa .
Algebarsko pravilo za kvadrat binoma

ima svoju interpretaciju u II knjizi Elemenata:

II.4: Ako se data du proizvoljno podeli, kvadrat nad celom dui jednak je zbiru
kvadrata nad odsecima i dvostrukog pravougaonika obuhvaenog odsecima.
Prema Plutarhovim reima, pitagorejci su se bavili sledeim fundamentalnim
problemom grke geometrije:
Konstruisati pravolinijski lik slian datom pravolinijskom liku i jednak drugom
datom pravolinijskom liku.
Ovde je zapravo re o tome da se na datoj dui konstruie paralelogram koji je (po
povrini) jednak datom pravolinijskom liku i slian datom paralelogramu.
Konstrukcija ovakvog paralelograma ne podrazumeva da e cela du predstavljati
stranu paralelograma, ve razlikujemo tri sluaja:

data du AB moe biti jednaka strani paralelograma AN, tj. AB = AN,

AB > AN; tada paralelogram nad preostalim delom NB dui
nazivamo manjak,
AB < AN; tada paralelogram nad dodatkom BN dui AB nazivamo viak.

S obzirom na vanost i znaaj koji su arapski matematiari pridavali Euklidovim

tvrenjima II.5, II.6 i II.14, razmotriemo jedno od njih :
II.5: Ako se data du ABpodeli dvema takama (C i D respektivno) i na
jednake (taka C) i na nejednake (taka D) delove, zbir pravougaonika
obuhvaenog nejednakim delovima cele dui i kvadrata nad dui izmeu deonih
taaka bie jednak kvadratu nad polovinom dui.
Ovo tvrenje moemo iskazati ovako:
.

Ukoliko povrinu gnomona NOP oznaimo sa P, a povrinu pravougaonika sa

dijagonalom AH sa P, iz prethodne jednakosti sledie:
.
Ako stavimo AB = a, BM = x, odnosno AD = a - x, i ako bi povrina
gnomona NOP bila dat broj (npr. b 2), tada, budui da je mogue prema
Euklidovim stavovima I.45 i II.14 konstruisati kvadrat jednak datom
pravolinijskom liku, prethodna jednaina postaje:
U smislu pomenutog Plutarhovog iskaza, to znai da na datoj dui a treba
konstruisati pravougaonik koji e biti jednak datom kvadratu b 2i to sa manjkom u
obliku kvadrata (x 2= DHMB).
Poslednji zakljuak navodi nas na potrebu da odredimo x, odnosno poloaj
take D na pravoj AB, a to emo sprovesti uobiajnim savremenim nainom
reavanja kvadratne jednaine:

Poslednja jednakost veoma podsea na primenu Pitagorine teoreme, tj. na pravougli

trougao ija je hipotenuza , a katete
i . To znai da se x moe dobiti
konstruktivno konstrukcijom take D iz navedenog trougla.
O ve pomenutom ugledanju na Euklida i ostale grke matematiare najbolje
svedoe rei samog Omara al-Hajama:
Ko god misli da algebra podrazumeva vetinu u radu sa nepoznatim veliinama, u
zabludi je. Ne treba obraati panju na injenicu da su algebra i geometrija
razliite u svojoj pojavi. Algebre (jabr, muljabalah) predstavljaju geometrijske
injenice to je pokazano tvrenjima pet i est druge knjige
(Euklidovih) ElemenataOmar Khayyam, a paper - A: Khayyam (1963) .
Budui da smo uglavnom naznaili pravce razmiljanja kojim je arapske
matematiare odvela grka misao, kao i najvanije konkretne uzore, prei emo
sada na detaljniji opis arapskih dostignua u geometrijskoj algebri, pre svega kod
al-Horezmija i al-Hajama.
JEDNAINE DRUGOG STEPENA

TRAKTAT AL-HOREZMIJA. Pomenuli smo ve al-Horezmijev algebarski

traktat iji je pun naziv Al-LJitab al-Muhtasar fi Hisab al-Jabr njal-Muljabalah.
Tano znaenje rei al-jabr i al-muljabalah emo uskoro razjasniti. Ovaj traktakt se
sastoji od tri dela: algebarskog dela (sa malom glavom o prostom trojnom pravilu),
manjeg geometrijskog dela o merenjima i opirne knjige o zavetanjima .
Najvaniji latinski prevodi ovog dela su seviljski prevod Roberta iz estera (1145)
i toledski prevod Gerarda iz Kremone (1114-1187).
Da bismo mogli uspeno da pratimo osnove izlaganja o kvadratnim jednainama,
moramo da razjasnimo najpre al-Horezmijevu terminologiju. On kae da ljudi u
aritmetici rade sa prostim brojevima - dirhem (od gr. dracma, novana jedinica).
Meutim, u algebri se razmatraju tri vrste brojeva: dirhem, jizr (xizr = koren)
ili shay (aj = stvar) i mal (novana suma, imovina) . Prema al-Horezmijevom
tumaenju, xizr bi bio nepoznata ili koren, a mal kvadrat.
NEGATIVNOST I IRACIONALNOST. Pre nego to razmotrimo tipove
kvadratnih jednaina kod al-Horezmija, moramo objasniti kako su se on i njegovi
nastavljai odnosili prema negativnim i iracionalnim brojevima. Do pre nekoliko
vekova korienje negativnih brojeva se uglavnom izbegavalo. U XVI veku
evropski matematiari ove brojeve nazivali su numeri fictici. Razloge za to sasvim
dobro je obrazloio Augustus de Morgan 1831. godine:
Imaginarni izraz
i negativan izraz
su slini u tome to se oba pojavljuju
kao reenja zadataka koji naznauju neku nekonzistentnost ili apsurd. to se
njihovog realnog smisla tie, oba su podjednako imaginarna jer je
isto tako
nepojmljivo kao i
.
Al-Horezmijevo izlaganje nije simboliko, ve vrlo deskriptivno i razvueno, pa on
ukazuje na postojanje brojevnih kvadratnih iracionalnosti i naziva ih jizr asam, tj.
nemi ili gluvi koren . To je najverovatnije prevod grke rei alogoV ije je znaenje
ovde neizgovorljiv, neizraziv, u smislu da ne postoji odnos izmeu rei i pojma, tj.
da se ona ne odnosi ni na ta. Gerardo iz Kremone preveo je asam sa surdus (gluv)
i ta re sauvala se do XVIII veka paralelno sa reju irrationalis.
Negativni koeficijenti su dosledno izbegavani, to je i dovelo do toga da alHorezmi klasifikuje est osnovnih tipova kvadratnih jednaina umesto jednog
jedinog - onog koji danas nazivamo kanonskim oblikom
. Pored toga,
uoavamo doslednost u izjednaavanju koeficijenta uz kvadrat sa jedinicom.
tavie, i iracionalne veliine al-Horezmi veoma retko koristi; one se javljaju samo
u nekoliko jednaina tipa
jednaine

, odnosno

i kod jedne potpune kvadratne

, sa korenom

TIPOVI KVADRATNIH JEDNAINA. Iz razloga koje smo naveli u prethodnoj

taki, al-Horezmijeva klasifikacija jednaina bila je ovakva :

- kvadrati su jednaki korenima (mal = xizr),

- kvadrati su jednaki broju (mal = dirhem),
- koreni su jednaki broju (xizr = dirhem),
- kvadrati i koreni su jednaki broju (mal + xizr = dirhem),
- kvadrati i brojevi su jednaki korenu (mal + dirhem = xizr),
- koreni i brojevi su jednaki kvadratu (xizr + dirhem = mal).

Za reavanje bilo koje drugaije jednaine potrebno je da ona bude svedena na neki
od navedenih tipova. Ukoliko se pojave umanjioci, njih eliminiemo operacijom alxabr, tj. dopunjavanjem. To podrazumeva da se obema stranama jednakosti dodaju
lanovi jednaki umanjiocima (bilo da su oni tipa dirhem, xizr ili mal). Sve istovrsne
lanove zatim svodimo na jedan jedini operacijom al-mukabala, tj. sravnjivanjem.
Primetna je tendencija da se vodei koeficijenat kvadratne jednaine svede na
jedinicu zato to su pravila reavanja jednaina tipa 4-6. formulisana za takav
sluaj. Navedene operacije nale su mesto, kao to smo se uverili, u samom nazivu
traktata.
Razmotriemo jedan primer primene navedenog metoda svoenja na tip. Neka
imamo uslov koji u savremenoj notaciji moemo zapisati u obliku
, odnosno

Al-Horezmi postupno transformie ovu jednainu:

(al-xabr),
zatim je deli sa 2 i svodi na jednainu petog tipa:
(al-mukabala).
Zapadni Arapi, pre svega oni u paniji, izgovarali su glas xim ne kao x, ve kao g,
pa i re al-xabr kao al-gabr. U ovom obliku re algebra ula je u sve evropske
jezike, a videli smo da je njeno prvobitno znaenje bilo dopunjavanje. Potrebno je
napomenuti dve okolnosti u vezi navedenih tipova. Kod prvog tipa al-Horezmi
jednainu
smatra linearnom i ne uzima u obzir reenje 0 koje nije
interesantno u primenama. U drugom tipu jednaina (
) nepoznata se ne javlja
samo kao koren, ve i kao kvadrat, pa al-Horezmi naglaava koje je njeno reenje
po korenu, a koje po kvadratu. Tako za jednainu
navodi koren
, ali
dodaje da je kvadrat te jednaine

( jer

).

DVA PRIMERA . Konano, razmotrimo metod reavanja nekih tipskih jednaina.

Najee al-Horezmi nalazi reenja pomou dve razliite konstrukcije koje obe
odgovaraju dopuni do kvadrata. Posmatrajmo jednainu
.
Al-Horezmi podie traeni kvadrat
nad njegovim ivicama konstruie etiri

pravougaonika visine , pa se u uglovima

velikog kvadrata dobijaju etiri kvadrata
ija je ivica jednaka visini pravougaonika.
Odatle sledi da je povrina velikog
kvadrata

,a

ivica
. Jasno je da je cilj
reavanja i bio da se dobije ivica (xizr iz
mala), pa iz poslednjeg sledi da je reenje
polazne kvadratne jednaine:
.

Uopte, za jednaine etvrtog tipa

algebarske transformacije koje odgovaraju geometrijskim su sledee:

,
,
,
.
Drugi nain dopune do kvadrata u istom primeru postaje
nam jasan ako paljivo razmotrimo sliku; ovde je re o

sledeim algebarskim transformacijama:

jer

odnosno:

Razmotrimo sada drugi primer i jednainu petog tipa

.
Al-Horezmiju je bilo poznato da ovakve jednaine imaju ili dva (pozitivna) korena,
ili jedan (dvostruki) ili nijedan (oba imaginarna). Pravilo za ovaj tip ilustrovano je
reavanjem jednaine iji su koreni
i
:
.
Uputstva su, naravno, deskriptivna: ...prepolovi koren, bie 5; i pomnoi to samim
sobom, bie 25; i oduzmi od toga 21, koje je dodatak kvadratu, ostaje 4; izvuci iz
toga koren, bie 2; i oduzmi to od polovine korena, tj. 5, ostaje 3 ; to e i biti koren
kvadrata koji ti trai, a kvadrat je 9. A ako hoe, dopuni to polovinom korena,
bie 7 ; i to je - koren kvadrata koji trai, a kvadrat je 49. Ako se sretne sa
zadatkom navedenim u ovoj glavi, proveri njegovu ispravnost pomou sabiranja;
ako nije tako, reenje se sigurno dobija pomou oduzimanja. Znaj takoe, da kad
god prepolovljava korene i mnoi samima sobom, ako je proizvod manji od
dirhema dodatog kvadratu, zadatak je nemogu, a ako je jednak dirhemu, koren
kvadrata jednak je polovini korena bez dodavanja i oduzimanja...
Geometrijski dokaz razdvaja pravilo za peti tip na dva sluaja, tj. na korene:

Detaljno emo razmotriti sluaj x1, dok je za

drugi sluaj u oksfordskom arapskom
rukopisu reeno samo to da se koren dobija
ako dui DH dodamo JH. Mogue je da je
al-Horezmi znao da konstruie reenje tog
sluaja, ali je problem nastao kod
prepisivaa i prevodilaca. Vratimo se prvom
korenu:
Pravougaonik GCDE ima
ivice GC = p i CD = x , a ine ga kvadrat ABCD = x 2 i njemu dodati

pravougaonik GBAE =

. Uz prtpostavku

, u taki F koja je sredite

dui GCkonstruiemo vertikalu FH, a nju jo produimo za AH = HK =

Treba da dopunimo kvadrateGFKM =

i JHKL =
. Po konstrukciji
jednaki su meu sobom pravougaonici EJLM i FBAH, pa je zbog toga
kvadrat JHKL jednak razlici kvadrata GFKM i sume pravougaonika GFHE i EJLM:
JHKL = GFKM - (GFHE + EJLM )

Odatle je ivica

JH = AH =
a traena ivica
x = AD = HD - HA =

BROJ p. Kroz ove primere naznaili smo ukratko veliku umenost al-Horezmija u
reavanju kvadratnih jednaina. NJegovo delo, meutim, obuhvata i mnoge druge
probleme s kojima se ovom prilikom ne moemo detaljnije upoznati. U vezi sa
iracionalnostima navodimo njegovo shvatanje broja p.
On je za odnos duine obima prema preniku kruga predloio tri znaenja :
,

. Tvrdi da je povrina kruga jednaka polovini prenika pomnoenim

polovinom obima:
mnogougla:

, zato to je za povrinu pravilnog

( r je radijus upisanog kruga).

ABU-KAMIL. Abu-LJamil (850-930) je egipatski arapski naunik i jedan od

najuspenijih nastavljaa dela al-Horezmija. NJegova je algebra ograniena na
kvadratne jednaine kao i kod al-Horezmija, a svoj traktat zapoinje reenjima
kanonskih tipova. Analogno, njegova reenja su geometrijske prirode.
Mnogi postupci abu-Kamila slini su al-Horezmijevim, ali je kod njega od svih
staroarapskih matematiara najizraenija ravnopravnost korena jednaine i kvadrat
tog korena. Novost je u tome to abu-Kamil ne predstavlja
obavezno mal kvadratom ili xizr preko dui, ve kod njega kvadrat moe biti
predstavljen preko dui i sl, to omoguava upotrebu veih stepena (npr. mal-mal ,
tj. kvadrat kvadrata ili etvrti stepen itd).
Glavne zasluge abu-Kamila su te to se u izlaganju njegove algebre mogu zapaziti

unapreenje teorijskog nivoa (odvajanje od konkretnih primena) i jaka tendencija

ka aritmetizaciji, bez obzira na korienje geometrije u dokazima. On sasvim
otvoreno iskazuje opte algebarske identinosti i redovno skree panju itaocu na
njihov znaaj. U primerima koje izlae, kvadratne iracionalnosti tretirane su uvek
kao brojevi, odnosno kao objekti isto aritmetike prirode - bilo kao koreni
jednaina, bilo kao koeficijenti.
JEDNAINE TREEG STEPENA
OMAR AL-HAJAM. Omar al-Khayyam (oko 1040-1123) je Persijanac iji se
veliki rezultati u matematici pre svega odnose na izuavanje kvadratnih jednaina,
konusnih preseka i korena kubnih jednaina. NJegov postupak reavanja kubnih
jednaina moe se koristiti za nalaenje svih realnih korena jednaina treeg
stepena, a opisan je u delu Al-Jabr njal-Muljabalah. Pored njegove svestranosti u
matematici, al-Hajam je ire poznat na Zapadu po zbirci svoje filozofske
poezije Rubaiyat.
Uspeno je reavao kvadratne jednaine geometrijskim metodom - dopunom
kvadrata, u emu mnogo podsea na al-Horezmija. Klasifikacija sadri tk. est
kanonskih tipova jednaina drugog stepena, a u nekim konstrukcijama al-Hajam se
poziva direktno na Euklida i tvrenja kao to je II.14 druge knjigeElemenata.
Naravno da i al-Hajam izbegava direktno da pominje upotrebu negativnih korena
kvadratnih jednaina, ali tu moramo imati na umu sledee injenice : neka je -r (r >
0) negativan koren jednaine
. Tada je
, odnosno
,
to znai da je r pozitivan koren jednaine
. Dakle, apsolutna vrednost
negativnog korena prve jednaine je pozitivan koren druge jednaine i obratno.
Budui da smo o osnovnim idejama reavanja jednaina drugog stepena dosta
detaljno govorili i u vezi sa traktatom al-Horezmija, obratiemo sada vie panje na
ono ime se al-Horezmi nije bavio - jednaine treeg stepena.
PARABOLA I KUBNI KOREN. Kada se suoimo sa jednainama treeg stepena,
nastaju mnogo vei problemi nego to je to sluaj sa kvadratnim jednainama.
Jasno je da nikakvim dopunama do kvadrata ne moemo nai korene kubnih
jednaina, pa je zato neophodno da pribegnemo drugaijim reenjima. Izlaz za ovaj
problem nude nam konusni preseci kao to su parabola i (pravougaona) hiperbola .
Kao dovoljno ilustrativan primer konstrukcije konusnog preseka, konstruisaemo
parabolu, a zatim kubni koren.
Konstrukcija kubnog korena zasniva se na osobini koju su uoili jo grki
matematiari:

gde u specijalnom sluaju

dobijamo
ukoliko
pronaemo c i d takve da je
i
. Ako
su c i d promenljive, a bkonstanta, tada ove dve jednaine
moemo smatrati jednainama dveju parabola ije su ose normalne, a teme im je u
istoj taki. Na ove injenice treba dobro obratiti panju da bi bila jasna konstrukcija
kubnog korena.
Al-Hajam je prihvatio grki postupak konstruisanja parabole. Naime, ako
je AB du, tada je parabola sa temenom B i parametrom AB takva kriva p za koju,
ukoliko taka C pripada krivoj p, za pravougaonik CDBE vai
.
S obzirom da su Dekartove koordinate take C zaista (BE, BD), ova je jednakost
vrlo bliska danas uobiajnoj kanonskoj jednaini parabole:
. Konstrukciju
parabole, dakle, koristimo za konstrukciju kubnog korena, a za konstrukciju taaka
parabole konstrukciju kvadratnog korena.
Sada moemo da razmortimo samu konstrukciju kubnog korena (
) . Neka
je b proizvoljan pozitivan broj ili duina dui i oznaimo ga b = AB. Konstruiimo
taku C takvu da je CB normala na AB u taki B i CB = 1. Prema navedenoj
konstrukciji, konstruiimo parabolu sa temenom B i parametrom AB, kao i parabolu
sa istim temenom i parametrom CB. Oznaimo sa Epresek tih dveju krivih i
konstruiimo pravougaonik BFEG. Tada je:
.
Oznaimo li c = GE = BF i d = BG = FE, imamo tada
.
Inae, grki matematiari su vrlo temeljito izuili osobine konusnih preseka, to je
kulminiralo Apolonijevim delom Konike iz 200. g. pre Hrista.
TIPOVI KUBNIH JEDNAINA. Izbegavanje negativnih koeficijenata ponovo je
razlog zato se kod al-Hajama javljaju tipovi kubnih jednaina. Na sasvim slian
nain na koji je on (a pre njega al-Horezmi) postupio sa kvadratnim jednainama,
izvedeno je devetnaest tipova kubnih jednaina koje su iskazane korienjem
iskljuivo pozitivnih koeficijenata.
Meu navedenih devetnaest, pet tipova mogu da se svedu na kvadratne jednaine,
dok preostalih etrnaest al-Hajam reava pomou konusnih preseka. Na taj nain
mogue je pronai sve pozitivne korene svakog tipa. Umesto razmatranja svakog

tipa ponaosob, D.NJ. Henderson predlae vrlo prosta svoenja ovih etrnaest tipova
na samo tri, pored onih tipova koji su ve reeni ranijim konstrukcijama (npr.
), a zatim daje al-Hajamova reenja za te tipove . Uvedimo smenu u kubnu
jednainu iji je vodei koeficijenat 1:

.
Sveli smo, dakle, kubnu jednainu na oblik u kome se ne pojavljuje kvadratni, ve
samo kubni, linearni i slobodni lan. Ovim se bitno smanjuje broj kombinacija za
tipove sa svim pozitivnim koeficijentima, pa umesto etrnaest, sada imamo samo
etiri tipa koja nisu prethodno reena:
(1)

, (2)

, (3)

i (4)

Jasno je da ovakvo svoenje al-Hajam nije mogao da izvede zbog nepostojanja

prikladne matematike simbolike, ali nama je ovom prilikom korisno da skratimo
postupak u cilju izbegavanja mogunosti da nam zbog velikog broja tipova kubnih
jednaina izmaknu najvanije al-Hajamove ideje i metodi.
Pokazuje se da je za nalaenje svih korena svih kubnih jednaina potrebno pronai
postupak za reavanje tipova 1 - 3, to je dovoljno da bi se reio i navedeni tip 4.
Pre nego to razmotrimo reenje prvog od ovih tipova, pomenimo samo da je alHajam gajio nadu da e budue genaracije matematiara moda biti u stanju da
reavaju jednaine stepena veih od tri.
PRVI TIP KUBNIH JEDNAINA. Primetili smo ve da su al-Hajamova reenja
kubnih jednaina podrazumevala konstrukciju parabole i pravougaone hiperbole.
Budui da se za reavanje drugog i treeg tipa koristi pravougaona hiperbola, a da
smo se ovom prilikom zadovoljili konstrukcijom parabole, razmotriemo samo tip
za ije je reenje neophodna upravo parabola.
Reimo kubnu jednainu prvog tipa (kub i koren su jednaki broju):

.
Neka je du AB ivica kvadrata takva da je
.
Konstruiimo telo ija je povrina baze jednaka povrini
kvadrata nad AB, a zapremina datom broju b (konstrukcija je
opisana u knjizi D.NJ. Henderson-a). Neka BC bude visina tog tela (koja je
normalna na AB ), tj.
. Konstruiimo parabolu sa
parametrom AB i temenom u taki B, pa e tada BC biti tangenta na geometrijsko
mesto taaka te konike (kroz take B i D ) u takiB. Opiimo polukrug nad BC koji
mora da see koniku u taki D. Iz ove take konstruiimo dve
normale DZ i DEna BZ i BE respektivno. Traeni koren je tada EB.
Koristei savremenu simboliku, al-Hajamov dokaz sastoji se u tome to iz osobina
parabole i kruga (a parabolu smo detaljnije razmotrili), sledi

.
Ovim smo, uz vrlo paljivo razmatranje, dokazali da je EB zaista koren jednaine
prvog tipa
. Poto se sa porastom vrednosti promenljive xpoveava i
vrednost izraza
, postoji samo ovaj jedinstveni koren.
KARDANOVI OBRASCI . Posle pregleda najvanijih dostignua u arapskoj
algebarskoj koli, moe izgledati da se sada udaljujemo od teme. Meutim, rezultati
italijanskog matematiara irolama Kardana (Girolamo Cardano, XVI vek) jasno
se nastavljaju na al-Hajamove metode reavanja kubnih jednaina i pokazuju kako
je u arapskoj matematici indirektno utemeljena teorija kompleksnih brojeva.
Mada se veina istorijskih izvora slae da al-Hajam nije otkrio negativne korene
kubnih jednaina (to se pripisuje Kardanu), ti izvori zanemaruju injenicu da su
njegovi postupci sasvim dovoljni za nalaenje tih korena. Kardanovi algebarski
obrasci objavljeni su u delu Artis Magnae 1545. godine i smatraju se prvim optim
reenjem kubnih jednaina.
Ne iznenauje to to je Kardano koristio samo pozitivne koeficijente i to njegova
klasifikacija kubnih jednaina obuhvata trinaest tipova kao kod al-Hajama,
izuzimajui jednaine svodljive na kvadratne, kao i onu
. Uz to, za svaki tip
posebno Kardano je izveo geometrijske dokaze. Razjasnili smo kako se dolazi do
jednaine
, pri emu emo sada dopustiti da a i b budu negativni ili
pozitivni. Kardanova je smena, meutim, oblika
, odakle zamenom u
svedenu kubnu jednainu dobijamo

.
Ovo stepenovanje i uproavanje je izveo geometrijskim putem zamiljajui
kubove kao ivice duine
. Dakle,
jeste koren ako je
i

. Daljim reavanjem nalazimo da su t i u koreni kvadratne

jednaine
Odavde dobijamo

koju je Kardano reio takoe geometrijskim putem.

Konano, traeni koren polazne kubne jednaine nalazimo u obliku

.
Upravo je ovo Kardanov obrazac za kubnu jednainu. Meutim, kako kae D.NJ.
Henderson, dogodila se vrlo neobina stvar. Kardano je primetio da
jednaina
ima pozitivan realan koren
, pri emu je u tom
sluaju
, to zamenom u obrazac povlai da je koren ove jednaine
jednak
.
Budui da u to vreme nije bila izgraena teorija kompleksnih brojeva, Kardanov
zakljuak je bio da navedeni postupak nije prikladan za ovu jednainu, kao i sve
one iji je kub jedne treine koeficijenta uz x vei od kvadrata jedne polovine
konstante u jednaini. Danas znamo da svaki kompleksan broj ima tri kubna
korena, pa je poslednja jednakost vieznana. Vana je injenica da su Kardano i
drugi matematiari tog vremena poeli da ispituju mogui smisao kompleksnih
brojeva, pa je time zapoeta izgradnja teorije kompleksnih brojeva.

POGLED UNAZAD
DAVID NJ. HENDERSON: OSVRT
O istoriji razvoja matematike misli malo se govori u savremenom obrazovnom
procesu. Matematika u svom sadanjem vrlo razvijenom, ali i razuenom obliku,
poseduje sredstva koja joj omoguavaju jo vei zamah. To nije uvek pristupano
mnogim mladim talentovanim ljudima jer ih sputava u smislu intuitivnog i
kreativnog razmiljanja, a usmerava ih na uenje za njih do tada nepoznatog i

novog - matematikog - jezika. Upravo je matematika primer nauke koja bi trebalo

da se kloni bilo kakvog ablona i ustaljenih naina miljenja. Takve sheme mogu da
se otklanjaju, izmeu ostalog, i stalnim pogledima unazad - u dela naih daljih i
bliih prethodnika jer upravo su oni temelji koji dre dananje matematiko zdanje.
Moemo se sloiti sa Henderson-om da je od velike vanosti poklanjanje panje
znaenju pojmova u matematici. Ta znaenja ne treba uzimati onakvima kakva su
po sebi, ve treba vrlo paljivo oslukivati i na kreativan nain razjanjavati krije
li se u tom pojmu jo neto ega nismo svesni. Primer za takve napore imamo u
trenucima kada al-Horezmi nasluuje negativne brojeve kroz termin nemi
koren (jizr asam) ili kada Kardano zalazi u teoriju kompleksnih brojeva
nedoumicama o nepodesnosti svog obrasca za reavanje kubnih jednaina. Drugi
nain za ispitivanje znaenja pojmova bilo bi prouavanje matematiara iz starine i
stalno postavljanje pitanja: Zato su to oni tako uradili? ili Zato to nisu tako
uradili? Na primer, zato su rani algebristi toliko insistrirali na geometrijskim
dokazima? Izgleda ponekad da su matematiari minulih vekova bili mnogo svesniji
kompaktnosti i celovitosti sveukupne matematike neko to smo mi to danas.
Tako je u modernoj matematici data prednost analitikim nad starim geometrijskim
dokazima, bez obzira to su analitiki dokazi zasnovani na 150 godina starim
Koijevim predstavama i na aksiomi potpunosti. Jasno je, naravno, da je za veinu
matematiara intuitivno shvatanje realnih brojeva zasnovano na geometrijskoj
realnoj pravoj. Henderson ovde postavlja vrlo prosto i zanimljivo pitanje - kako da
shvatimo npr. mnoenje,
? Odmah je jasna geometrijska interpretacija preko
povrine pravougaonika, dok u uhodanom analitikom razumevanju moemo imati
dosta problema ako mnoimo dva beskonana neperiodina decimalna razlomka,
kao npr. u sluaju
.
Ponekad u primenama treba, kako svedoi Henderson, dati prednost geometrijskim
dokazima. Razlog tome moe biti npr. to rezultat tog metoda nije broj, ve slikovit
fiziki objekat, za ije nalaenje koristimo svoje ideje, a ne puku tehniku raunanja.
Zbog toga geometrijski metod moe da bude srazmerno bri od numerikog. Poto
je reenje fizike prirode, ne moramo da brinemo o stepenu tanosti reenja, a i
neupuenima u problem metodoloki je mnogo lake objasniti kako se do reenja
dolo.
VREDNOST ARAPSKIH DOSTIGNUA
Vratimo se jo jednom al-Horezmiju i delima svih arapskih naunika koji su
zaduili svetsku matematiku. Bez sumnje, iznedrili su velianstveno delo, bilo da je
re o njihovim traktatima, spisima, metodama ili hrabrosti da se upuste u oblasti za
koje tada nije bila izgraena ni elementarna simbolika niti terminologija.
Prema obavetenjima koja nam prua A.P. kevi , ostaje nepoznato da li samo alHorezmiju pripadaju algebarski rezultati navedeni u traktatu Hisab al-Jabr njalMuljabalah. Al-Horezmi tu navodi da jedna vrsta uenih ljudi ima prvenstvo u
otkriima, drugi pak razjanjavaju teka mesta u delima svojih prethodnika i
olakavaju njihovo tumaenje, dok trei sistematizuju i dovode u red ve postojea
znanja, ispravljajui netanosti i upotpunjujui ideje svojih prethodnika, ali bez

doprinosa njima i bez ponosa u dui. Nije sasvim jasno u koju je grupu al-Horezmi
sam sebe ubrajao jer je u njegovoj aritmetici nedvosmisleno primenjen indijski
obrazac. Meutim, algebra mu se odlikuje nizom osobenosti: u indijskoj algebri ne
nailazimo na geometrijske dokaze pravila za reavanje kvadratnih jednaina, kao ni
na operacije nad algebarskim izrazima. Nasuprot tome, bagdadski uenjaci ne
upotrebljavaju negativne brojeve i posebnu simboliku, ve je njihov stil
deskriptivan. U Indiji su definisana pravila reavanja kvadratnih jednaina s
proizvoljnim koeficijentom uz kvadrat, tako da ve Indijac Brahmagupta nije
razlikovao tipove 4 - 6. koje navodi al-Horezmi, a kasnije i al-Hajam.
Grkoj algebri al-Horezmija pribliava geometrijska konstrukcija korena kvadratne
jednaine. Slinost sa Euklidovim Elementima moemo da primetimo samo pri
drugoj konstrukciji reenja za jednainu etvrtog tipa, kao i u reenici slinoj onoj
iz druge knjige Elemenata u vezi sa kvadratom binoma. Meutim, ve pri prvoj
konstrukciji vezanoj za taj identitet nemogue je pronai prototip u grkoj
matematici. Uz jo neke razlike, navedimo da al-Horezmijeva konstrukcija reenja
za esti tip kvadratne jednaine uopte nema analogon kod Euklida, a i primetna je
razlika u stilu i cilju izlaganja izmeu njih dvojice.
Sve ovo to je reeno za al-Horezmija moglo bi se razmatrati i kod ostalih arapskih
matematiara. No bez obzira na ovakve rezerve, neosporna je njihova genijalnost u
pristupu materiji, kao i neprolazan karakter njihovih ideja i napora u ouvanju
antikih znanja i izgraivanju srednjovekovne matematike. Oni imaju veliki udeo u
pripremi evropskih mislilaca od XVI do XIX veka za nauni i misaoni proboj koji
je u tom periodu postignut.
LITERATURA

ISTORI MATEMATIKI V SREDNIE VEKA,Poglavlje III - Matematika v

stranah islama ;
Gosudarstvennoe izdatelstvo fiziko-matamatieskoy literature, Moskva,
1961. godine
David NJ. HENDERSON: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE &
SPHERE,Poglavlje 14 - Geometric Solutions of LJuadratic and Cubic
Eljuations ; Cornell University, Prentice Hall Inc., Upper Saddle River, Nenj
Jersey (USA)
Philip K. HITTI: ISTORIJA ARAPA od najstarijih vremena do danas, II
fototipsko izdanje Veselin Maslea, biblioteka Posebna izdanja,
Sarajevo, 1988. godine
Vera PLAZINI: PITAGOREJSKA KOLA, seminarski rad
(174/94) ; Beograd, 1999. godine