Ulrich Beck Lectures

The Culture, Identity and Citizenship with Prof. Dr. Ulrich Beck
In cooperation with University of Sarajevo, the Goethe-Institute in Bosnia and Herzegovina
has the privilege to host the renowned sociologist - Ulrich Beck. At the University of Sarajevo,
professor Beck will deliver lectures on the topic of Culture, Identity and Citizenship that
will be followed by audience discussion. We cordially invite all students, teachers and
interested parties to attend lectures.
Lectures schedule:
University of Sarajevos Rectorate (Obala Kulina bana 7/II)

11 November 2014, at 18:00

Topic: The European Crisis within the Context of Cosmopolitanization
Faculty of Political Sciences in Sarajevo (Skenderija 72 / II)
12 November 2014, at 11:00
Topic: The Transformation of the World: Ethnicity and Nationalism in the Age of
Cosmopolitanization
Biography:
Ulrich Beck is Professor of Sociology at Ludwig Maximilian University of Munich (LMU),
and since 2013 the Principal Investigator of the ERC project: Methodological
Cosmopolitanism In the Laboratory of Climate Change. Since 1997, he has been the British
Journal of Sociology Visiting Centennial Professor at the London School of Economics and
since 2011, he is also Professor at the Fondation Maison des Sciences de lHomme, Paris. He
is co-editor of the journal Soziale Welt and editor of the books Edition Second Modernity at
Suhrkamp.
His interests focus on 'risk society', 'institutionalized individualization', 'reflexive
modernization', 'cosmopolitanism', 'cosmopolitization' and the 'emergence of cosmopolitan
risk communities'. He was the director of the collaborative research centre
(Sonderforschungsbereich 536) 'Reflexive Modernization' at the University of Munich (in
cooperation with three other universities in the area), financed 1999-2009 by the German
Research Foundation (DFG).
Professor Beck's teaching concentrates on modernization theory, sociology of risk,
transformation of work and social inequalities. At LSE, he runs a graduate seminar on aspects
of contemporary social theory for both MSc and research students. His book on World at Risk
(climate change, terrorism, financial crisis) summarizes his theoretical, empirical, and political
engagement in this field for many years.
His most recent research activities include a long-term empirical study of the sociological and
political implications of 'reflexive modernization', which explores the complexities and
uncertainties of the process of transformation from first to second modernity. Specifically he is
working on a sociological framework to analyze the ambivalences and dynamics of
'cosmopolitan societies'. Professor Beck's books have been translated into more than 35
languages. He regularly publishes essays in the major national newspapers in Europe.
Some Professor Beck's major publications include Distant Love (2014), German Europe
(2013), Twenty Observations on a World in Turmoil (2012), A God of Ones Own (2010),
World at Risk (2009), Cosmopolitan Europe (with E. Grande) (2007), The Cosmopolitan
Vision (2006), Power in the Global Age (2005), Individualization, (with E. Beck-Gernsheim,
2002), Brave New World of Work (2000), World Risk Society (1999), What is Globalization?
(1999), Democracy without Enemies (1998), The Reinvention of Politics (1996), Ecological
Politics in an Age of Risk (1995), Ecological Enlightenment (1995), The Normal Chaos of
Love (with E. Beck-Gernsheim, 1995), Reflexive Modernization (with A. Giddens and S.
Lash, 1994), Risk Society (1992),

Peanik.net, 15.11.2014.

Druga Europa

Veliki ljubitelj Evrope, profesor sociologije iz Minhena Ulrih Bek prole nedelje je posetio
Beograd u organizaciji Fondacije Hajnrih Bel i Gete instituta. U Zadubini Ilije M. Kolarca
odrao je predavanje How the European project can be saved: the cosmopolitan outlook, o
krizi evropskog projekta, kosmopolitizmu i moguem Evropskom proleu.
Razgovor sa Ulrihom Bekom za Peanik vodili su Milica Jovanovi i Dejan Ili.
Prolo je 25 godina od pada Berlinskog zida. Koje politike i drutvene procese vidite
kao kljune za taj dogaaj iz 1989?
esto se kae da je pad Zida bio udo i zaista nismo verovali e se dogoditi. Najea re tih
dana je bila neverovatno. Ali na pad Zida je uticalo mnogo toga. Meni se posebno vanim
ini razvoj inicijativa za ljudska prava, poevi od Stokholma 70-ih. To je imalo veliki uticaj
na politiku odnosa dve Nemake: dva sistema su se sukobila na temi ljudskih prava i iz toga je
nastala neka vrsta kosmopolitske politike koja je postala okvir ujedinjenja Nemake. Pretnja
nuklearnim ratom uslovila je da se reavanje sukoba vidi kao zajedniki interes i to je otvorilo
politiki prostor na obe strane. Tako je zapravo nemaka politika bila uspena ne zbog
saradnje Nemaca na lokalnom nivou, ve zbog globalne saradnje. To je uspostavilo bitnu
paradigmu.
Kako biste ocenili period posle pada Zida? Da li su ispunjena oekivanja?
Oekivanja i nade svakako nisu iznevereni, ali nije ispalo ba onako kako je trebalo. Na
primer, tada sam radio pri odeljenju za sociologiju na nemakom nivou. Od nas se trailo da

ocenimo komunistike fakultete i institute za sociologiju. Ja sam to odbio, ali stvar je naravno
izvedena i to nije bilo sreno reenje. Zapadni sociolozi su diktirali kako treba da se radi,
umesto da su svoje istone kolege pitali za iskustva koja bi doprinela zajednikoj budunosti.
Naravno, pad Zida je bio veoma vaan evropski dogaaj. U tome su uestvovale i druge
zemlje. To je bio zaetak nove vizije Evrope i ona je u izvesnoj meri uspela, ali ne onako kako
smo eleli. Jedan od glavnih uspeha Evropske unije je pretvaranje neprijatelja u susede. U
nemakoj istoriji to je svakako uspean zaokret i mislim da je to i sutinsko znaenje Unije.
Ta ideja nije uspela kod vas u regionu i danas opet ne znamo kuda to sve vodi. Ali vizija
neprijatelja koji postaje komija je veoma vana.
Krajem 90-ih, povodom dogaaja na Balkanu, Farid Zakarija je skovao termin neliberalna demokratija da bi opisao poredak u kojem postoje neki demokratski procesi,
ali koji izneverava samu ideju politike zajednice slobodnih ljudi. Ta ideja je ponovo
postala aktuelna u vezi sa otrim kritikama upuenim Orbanu i Maarskoj kojima
moemo dodati i Srbiju autokrate u nastajanju Aleksandra Vuia. Kako biste objasnili
te pojave?
Ne moramo se u tom smislu ograniiti samo na Evropu. Mislim da je re o irem fenomenu.
Rekao bih da smo izuzetno kosmopolitizovani u svakodnevnom ivotu neprestano nailazimo
na primere uzajamne zavisnosti u vezi sa klimatskim promenama, finansijama. Mnogi ljudi
zaprepaste se kada shvate da je itav svet nekako postao sastavni deo njihove svakodnevne
egzistencije, a oni o tome nikada nisu odluivali i ne znaju kako da se prema tome postave.
Tako se mnoge zemlje zatvaraju, obnavljaju se etniki, nacionalni identiteti, lideri podstiu
oseaj zebnje, iskrivljuju percepciju, manipuliu na razne lukave naine. I to se deava i u
Evropskoj uniji: u Maarskoj.
Ruska agresija na Ukrajinu je pokazala da postoje dve vizije nacionalizma. S jedne strane
imamo kosmopolitski nacionalizam to nije anti-nacionalizam, ali deo nacionalnog identiteta
jeste i otvorenost prema drugima. Ovakav pristup doprinosi bezbednosti u Evropi, obogauje
ideju suvereniteta nacije. Sa druge strane imamo etniki nacionalizam, fokusiran na teritoriju.
On je agresivniji. Neki veruju da je i kosmopolitski nacionalizam agresivan, zbog svoje
unutranje kontradikcije. Kako god bilo, u tom sluaju drave, a posebno zemlje vaeg
regiona, moraju da donesu odluku kakvu budunost ele.
Evropska unija nudi ekonomski napredak, ali pre svega opstanak etnikog identiteta u
kosmopolitizovanom svetu. Mislim da je ideja izolovanog, teritorijalno definisanog etnikog
nacionalizma neodriva u globalizovanom svetu. Iz teorijske perspektive rekao bih da
promene idu ka svetu kosmopolitskog realizma i nacionalnog idealizma. Nekada se
govorilo da je nacionalizam realnost, ali izgleda da su se stvari obrnule. Otvaranje je jedina
dugorona perspektiva u ovom sloenom, globalizovanom svetu.
Imamo kosmopolitsku svakodnevnicu, ali nemamo kosmopolitske identitete. Iz te
perspektive, ako pogledate ta se dogaa recimo u paniji, ini se da su nacionalni identiteti
isuvie jaki, uprkos kosmopolitizmu svakodnevnice.
Vi se zalaete za Evropu regija i gradova, neku vrstu politike mree vlasti koja bi
ouvala Uniju. Ali nije jasno kako bi se u okviru te mree kontrolisali novac i sila. Ako ih
poveete sa idejom nacionalnog ili etnikog identiteta, onda neto bolje razumemo
dogaaje u paniji.

Kosmopolitizacija svakodnevnog ivota se ne odvija ni u glavama ni u identitetima graana.

Ljudi jo uvek sebe doivljavaju kroz etniku ili versku percepciju. Ali ako elite da
postignete uspeh sa antievropskom partijom, vi morate da osvojite mesto u evropskom
parlamentu, inae niko nee uti za vas. Morate uestovati u evropskom sistemu da biste bili
protiv njega. Drugi primer su teroristi: pogledajte Islamsku dravu koja iz globalne
perspektive sprovodi antiglobalistiku politiku.
Dakle, kosmopolitizacija je postala uslov za uspeh, uz kontradikciju koja opstaje izmeu
identiteta i postupaka. Pogledajte ta zaista ine ljudi koji se zalau za povratak nacionalnih
drava i ponovo izmiljaju nacionalne identitete: da li njihovi postupci odgovaraju njihovim
idejama? (To je vie socioloka primedba, a ne odgovor na vae pitanje.) Ideja kojom se
bavim proizlazi iz veoma odreenog pitanja. Postojee evropske institucije su sasvim
kosmopolitske, ukljuujui i evropski pravni sistem. Ali i dalje se razmilja nacionalno.
Imamo kosmopolitsku strukturu i nacionalno razmiljanje. Pitam se kako to moe da se
uklopi. Kako evropska struktura moe postati deo onoga to ljudi ele i naina na koji misle.
Odgovori su razliiti recimo, regionalni identitet je jedan odgovor. On je blii pojedincima,
njihovoj linoj istoriji. To bi mogao biti podskup unutar koga ljudi nalaze nain da se
samoodrede. Regioni su esto kosmopolitski ili bi trebalo to da budu.
Drugi odgovor je mrea gradova koji su otvoreni, kosmopolitski, koji postaju mesta ukrtanja
ljudi, ideja. Moda ne treba da razmiljamo o Sjedinjenim Dravama Evrope nego o
Ujedinjenim Gradovima Evrope. Ali u pravu ste, tu se postavlja pitanje raspodele. Po mom
miljenju, potrebna nam je drugaija Evropa. Zadobili smo prvi, poetni stepen razvoja
Evropske unije, ali nisam siguran da e to biti dovoljno u budunosti. Moramo da
razmiljamo o tim stvarima. Moda nain na koji mislimo o zemljama lanicama ili o Srbiji i
drugim zemljama koje ele da budu lanice ne treba da bude jednosmeran. Moda je potrebna
razmena miljenja o regionalnim i specifinim oekivanjima od Evrope: kako da se Evropa
promeni i otvori za posebnu istoriju datog regiona? To bi moda donelo bitne pomake, da
evropska javnost uje druge glasove.
Mislite li da su evropske institucije dovoljno fleksibilne za to?
Mislim da bi trebalo da budu. Nisam jo upoznao novog predsednika Evropske komisije, ali
znam mnoge lanove parlamenta i drugih evropskih institucija i mislim da smo stigli do
istorijske take u kojoj Evropa zbog krize zna da neto mora da se menja. Moramo
razumeti i prihvatiti razlike, razliite perspektive i istorijska iskustva. Mora postojati novi
nain povezivanja. Ne u okviru neke nadstrukture, nad-drave, ve povezivanjem i
prihvatanjem razlika a to je kosmopolitski put.
kotski referendum je imao i evropska i obeleja teritorijalnog nacionalizma. Pokret za
nezavisnost, direktno suprotstavljen Londonu, ponudio je drugaije odgovore na pitanja
imigracije, tednje, socijalnih davanja, evropske politike.
Taj referendum je pobudio nadu u postnacionalistike politike u Evropi. Sa Maarskom
na jednom i kotskom na drugom kraju, mislite li da Evropa moe opstati bez politikih
ideala, na isto matematikom proraunu?
Imao sam podeljena oseanja u vezi sa tim referendumom. Pokazalo se da su koti vei
Evropejci od Britanaca. Da su izglasali nezavisnost, oni bi traili lanstvo u EU, za razliku od
Britanaca koji vie nisu oduevljeni Unijom. Ali stvari nisu tako proste. Na primer, kotska bi

uvela svoje poreze, a nije jasno kako bi se to sprovodilo u okviru britanskog poreskog
sistema. Smisao Evrope je u postavljanju i redefinisanju granica. Pokazalo se da su stare
granice izmeu kotske, Britanije i Evrope prevaziene. Mada se ini da je to sa kotskom
reena stvar, promene se nastavljaju. Zanimljivo je posmatrati kako se sada Engleska i Evropa
nose sa kotskim oekivanjima.
U sluaju Maarske rekao bih da postoji granica u prihvatanju takve politike, a ta granica je
preena. Mislim da bi Evropa trebalo da istupi jasno i kae da je to neprihvatljivo. Ne moe se
imati jedna unutranja, a druga spoljna politika. Stvari su se promenile i obe te politike su
postale evropske. Prema tome, vie se ne radi o meanju u unutranje poslove suverene
drave, ve se otvara pitanje kako se principi i ideje liberalne demokratije ostvaruju u
Maarskoj. Bilo bi dobro da u Maarskoj postoji vea reakcija javnosti. Mada, u Nemakoj
imamo kritiku javnosti, ali to ne izaziva stvarne promene.
ta se desilo sa evropskom idejom? Kao da se odustalo od ideologije, politike, vrednosti i
prelo na matematiki obraun. Maarska je opet zgodan primer: dok su se tamo
donosili zakoni kojima su ograniavane sloboda medija ili prava manjina, posebno
Roma, Evropa je govorila da nema mehanizme kojima bi se tome suprotstavila. Ali im
je Maarska htela da promeni bankarski sistem, Brisel je to uspeno zaustavio.
Srbija je bliska Maarskoj, ne samo geografski. I u njoj se razvijaju sline lokalne
politike. Zvanini nemaki stav je da podrava Srbiju zbog nekoliko praktinih
spoljnopolitikih detalja, ali kada je re o unutranjoj politici, zauzima se stav
nemeanja u unutranje stvari druge zemlje.
Opet je na delu geopolitika, strateka igra u kojoj uestvuje cela Evropa. To je pre svega
povezano sa Putinovom intervencijom u Ukrajini. Pitanje je da li Putin eli da ima Srbiju uz
sebe i sprei je da postane lanica EU. U tom sluaju, kancelarka Merkel moe da kae da
trenutno ima vanijih problema od bazinih evropskih vrednosti. Mislim da je to rizian stav.
Kada se gleda iz evropske perspektive, postoji neto to EU ini specifinom. Uporedite je na
trenutak sa SAD. Niko ne eli da postane deo SAD, svi ih se plae kao imperijalne sile. Ali
mnoge zemlje ele da postanu lanice EU. Snaga Unije je u tome to zemlje koje ele
lanstvo u njoj obavljaju temeljnu reformu svog pravnog sistema, bore se protiv korupcije,
grade demokratske strukture. To je veoma vano. U tome lei snaga EU i mislim da bi bilo
pogreno zanemariti te naloge evropske ideje za one koji ele lanstvo
Mislite li da je Putinova Rusija neuspeh Evrope?
Dva su aspekta tog problema. Prvo, mislim da smo propustili da u ranoj fazi budemo dovoljno
otvoreni da ponudimo Rusiji lanstvo u Uniji. Znam da bi to ilo teko, ali bi na duge staze
ispalo dobro. Sada imamo posla sa iskljuivanjem Rusije koja nam pada jo tee. Druga stvar
je u tome to postoji razlika izmeu ruskih elita i Putinovog tumaenja politike s jedne, i
ruskog drutva s druge strane. Boravio sam u Rusiji i iz iskustva znam da Putinova spoljna
politika, pre svega intervencija u Ukrajini, slui i za domau upotrebu. On se unutar Rusije
suoava sa otporom ljudi koji ele veu otvorenost i vie demokratije. On intervencijom u
Ukrajini eli da predupredi mogui otpor kod kue.
Drave vie nisu homogene, trpe razne uticaje, kosmopolitizovane su i slika stvari je bitno
promenjena. Dakle, ako u izvesnoj meri prihvatimo rusku vojnu intervenciju u Ukrajini kao
nunost, potrebno je da EU poalje signal zemljama koje ele da postanu lanice Evrope kao

vrednosnog sistema, da je pred njima veliki posao. U tom smislu sam zadivljen postupcima
kancelarke Merkel, koja se tu dobro dri, moda zahvaljujui svom istonoevropskom
iskustvu i seanju na Sovjetski Savez.
Pritisak za promene u zemljama koje ele u EU kao da prestaje kada one postanu
lanice. Recimo, u Rumuniji i Bugarskoj promene nisu uspele. Te dve zemlje su, poto su
primljene u EU, nastavile po starom.
to se tie Rusije, recimo da Nemaka u ovom trenutku vodi dobru politiku prema njoj.
Ali postavlja se pitanje kako pomiriti razlike unutar EU. Na primer, neke
postsocijalistike zemlje trae odluniju reakciju na ponaanje Rusije u Ukrajini.
Opet su nam potrebni pioniri u reavanju evropskog pitanja. Oekivanje da se sve zemlje
kreu istom brzinom u istom pravcu nije realno. Zbog toga je vano da postoji nekoliko
zemalja u sreditu EU koje idu napred i trae reenja za nove probleme. Problem sa
Nemakom je u tome to je ona nekako pomeala nemake i evropske interese, a izbegla je
odgovornost za to. Nemaki politiari tvrde da nisu preuzeli vostvo nad Evropom, ali je
Nemaka sve vreme ekonomska imperijalna sila. To je ambivalentna pozicija. Zato u Evropi
raste nepoverenje prema Nemakoj. Shvata se da njena politika nije toliko dobra kao to se
nekad mislilo. Mislim da tu ima nekih izgleda za promene. Potrebno je da Nemaka na prvo
mesto stavi zajedniki evropski interes i da nas uveri da nije zainteresovana samo za sopstevni
ekonomski rast. Ona treba da pokua da nae nove naine za reavanje problema, da ukljui
druge drave i evropske partije. Postoje dobre anse da se to i desi. Odravam kontakte sa
SPD i drugim partijama. Mislim da oni poinju da shvataju da je neophodna nova evropska
inicijativa. A da li e ona biti dovoljno jaka i da li e zaista uspeti to je naravno sasvim
drugo pitanje.
Aktuelna energetska kriza je nastala zbog politikih previranja u Ukrajini, ali je u
osnovi samo jedan aspekt ire krize nastale zbog klimatskih promena.
Klimatske promene posmatram iz socioloke perspektive. To to se dogaa sa prirodom je
posledica tekueg procesa njenog unitavanja. Ali iz socioloke perspektive, glavna stvar je
anticipacija potencijalne katastrofe koju moramo spreiti. To je prilino jak razlog za
mobilizaciju, u smislu da ljudi oseaju da vie ne mogu da ive kao to su navikli. To prerasta
u fundamentalnu brigu svakodnevnog ivota i politike. Problem je u sledeem: kada klimatske
promene posmatrate kao katastrofe, vi ne vidite da ih izazivaju ljudski postupci. One se
smatraju prirodnim nepogodama i zato ih mnogi ljudi ne shvataju ozbiljno. Ali ako pogled
ograniite samo na ono to se zbiva u drutvu, stvari postaju zanimljive. Na primer, u Srbiji i
regionu proletos je dolo do jakih poplava. One su pogodile mnogo ljudi i solidarnost sa njima
se prelila preko nacionalnih granica. To naravno nije reenje problema za klimatske promene,
ali pokazuje da se drutva menjaju. Klimatske promene kao izvor mobilizacije ljudi
predstavljaju pretnju postojeim strukturama. Jer ako imate nacionalno ograniene ideje o
politici, klimatske promene otvaraju drugaiji pogled na svet i raste pritisak za promene
postojeeg poretka. Mislim da one kulture i politiki sistemi koji veruju u nacionalne
identitete imaju problem da klimatske promene ukljue u percepciju stvarnosti upravo zbog te
mogue promene. Dakle, kada je re o klimatskim promenama, nisam samo pesimista.
Naprosto ne mogu da zanemarim ogromne pozitivne promene koje se odvijaju u politikoj i
drutvenoj sferi.

Oekivalo bi se da u 21. veku taj agens promene bude ogroman nauni i tehnoloki
napredak. Jue se svemirski modul spustio na kometu u pokretu udaljenu 500 miliona
kilometara
Takvi dogaaji zaista bude doivljaj oveanstva kao referentne take. Moda e to biti
kopernikanski obrt do sada smo mislili da se svet okree oko nacije, a sada poinjemo da
shvatamo da se nacije okreu oko sveta. Treba da izvuemo pouke iz takvog pogleda na
stvari.
PEANIK, 15. studenoga 2014. godine

Frankfurter Allgemeine Zeitung 23/01/2013 |

Merkijavelizam
Razgovor sa Ulrichom Beckom vodio Nils Minkmar.
U zemlji je mirno, praznici su proli, vraa se evrokriza sa svojim opasnostima i
rizicima. Mora li biti tako?
Ja to vidim drugaije. Kriza je odavno prodrla u svakodnevnicu. Mnogi se pitaju da li su im
penzije sigurne, koliko su im jo uvek vredna ivotna osiguranja. Oni ne razumeju mnogo
toga. Sume novca, pa i pojmovi kojima se operie, nadilaze nae mentalne sposobnosti.
Verujem da Evropa nikada nije bila prisutnija u naim ivotima nego sada u vreme krize. Ali
nedostaje perspektiva kojom e se obuhvatiti sva ova otvorena pitanja.
Postoje razliite pozicije, ali ta vam stvarno smeta u ovoj debati?
Diskutujemo suvie normativno. elimo da znamo kako dalje, koje institucije su nam
potrebne. esto se govori o odgovornosti za Evropu, ali time prikrivamo nae nacionalne
interese. Ili se pojavljuje veliki pojam Sjedinjene Drave Evrope, mada se istovremeno
ignorie trenutna situacija na naem kontinentu.
Kako biste opisali ovu situaciju?
Svedoci smo trostruke podele, izmeu lanica evrozone i lanica EU, izmeu zemalja
davalaca i zemalja primalaca kredita i na kraju, rezultat svega ovoga je podela na Evropu u
dve brzine.
Gde je tu pozicija Nemake?
Nemaka je veliki dobitnik u krizi. Mi smo najvei davalac kredita, zbog ega imamo veliku
mo. Svi se uzdaju u evro i sve se svodi na Nemaku. Niko to nije eleo, ali suoeni sa

moguim raspadom evra, dogodilo se ono na ta je 1953. upozoravao Tomas Man nemaka
Evropa.
Kancelarkin stav nije toliko jasan. Mada, ona veoma malo stvari kae jasno.
Angela Merkel je razvila metodu merkijaveli, amalgam Makijavelijeve i Merkeline politike
moi, ija je karakteristika sklonost ka ne-delovanju, ka jo-uvek-ne-delovanju, ka kasnijemdelovanju, ka oklevanju. U njenom pokerakom da-ne, zemlje primaoci kredita prepoznaju
zavisnost od nemakog pristanka i time iznova svoju nemo. Rezultat toga je estoka kritika
Nemake.
Plakati o etvrtom rajhu, fotomontae Angele Merkel u naci-uniformi
jesu

neprikladne. Merkel ni u kom sluaju ne eli vojnu mo, tako

da je kritika o etvrtom rajhu apsurdna. Najbolji primer za to je NATO
intervencija u Libiji, kada je Nemaka ostala po strani, pokuavajui
da odigra ulogu vajcarske.
Ona eli drugi oblik moi?
Da, ekonomsku dominaciju. Doj-mark nacionalizam, koji je posle Drugog svetskog rata
odigrao znaajnu ulogu u izgradnji naeg identiteta, pretvorio se u nemaki evronacionalizam.
Kancelarka, uprkos multilateralnim evropskim sporazumima, rigorozno, i to preteno
neformalno, sprovodi politiku tednje, koju smatra ispravnim potezom.
Neformalna mo?
Zanimljivo je da je Maks Veber u svoju sociologiju vladanja ugradio kratku digresiju o pojmu
empire state. Prema Veberu, empire state moe da vri despotsku vlast i bez izdavanja
formalnih nareenja. Kao primer je naveo ulogu Pruske u nemakoj carinskoj uniji i poloaj
Njujorka kao velike finansijske sile. Ovaj pojam moemo da iskoristimo da bismo opisali
trenutni poloaj Nemake u Evropi. Formalne strukture moi i dalje postoje, ali pod pritiskom
krize Nemaka izrasta u novu silu bez formalnih naredbodavnih ovlaenja.
Merkel ne obelodanjuje ovu mo, ve umesto toga gura nove statiste na binu, kako drugi
ne bi primetili ko vodi glavnu re.
Pojam merkijaveli mnogi smatraju samo kritikom, ali Angeli Merkel moramo da odamo
priznanje to joj je ovakvom politikom polo za rukom da rei neke ogromne probleme.
Poslednjih godina, Nemci su postali veliki evroskeptici. Uprkos tome, Merkel je (verovatno
zbog velikog uticaja ojblea) postepeno uvodila sve vie Evrope. Unutranja logika
merkijavelistike politike je sloena, jer ona nije samo vetar u lea evroarhitektima, a ni
evroskepticima, ve stalno oscilira izmeu te dve pozicije.
Ali ovo oklevanje nas moe skupo kotati. Da se Merkel na poetku krize dogovorila sa
drugim dravama da nee dozvoliti da Grka ode, onda se ni pekulacije na bi isplatile.
To je kurs koji je predloio i Barak Obama. Inae, trenutak je veoma jasan. ivimo u vremenu
u kojem se politizuju i same osnove moderne. Postoje radikalno razliite vizije o budunosti

zapada, meu kojima se vodi unutranji hladni rat. Sutina konflikta je u sledeem: elimo li
da reguliemo kapitalizam, koji trai ravnoteu sa socijalnim pokretima i koji je otvoren za
klimatska pitanja, ili emo se osloniti na samoregulaciju globalizovanog kapitala i vee
investicije u vojsku, ne bi li pokuali da kroz prijatelj-neprijatelj-emu stvorimo nacionalnu
koheziju.
A gotovo neprimetno razvijaju se tranzicione zemlje June Amerike, ali i zemlje iz drugih
regiona sveta, koje trenutno doivljavaju ekonomski bum i nisu pogoene ekonomskom
krizom. Mi u Evropi jo uvek mislimo da e Zapad posle krize povratiti dominaciju.
Meutim, drugi ne dele to miljenje.
A tu je i Kina
U pitanju je oblik autoritarnog dravnog kapitalizma. Imam utisak da mnogi moji prijatelji iz
ekolokog pokreta blagonaklono gledaju na ekoloko oporavljanje odozgo. Pitanje je da li e
ovaj model prevladati. I Evropa je podeljena. Dok se u Nemakoj pokuava sa spasavanjem
socijalne drave, posledica politike tednje u drugim evropskim zemljama je prevaljivanje
trokova bankrota banaka na nezaposlene i mlade.
ta nam savetuje nauka?
Drutvene nauke su u problemu, jer se socioloke teorije gotovo iskljuivo bave
reprodukcijom drutvenog i politikog poretka, a ne njegovom transformacijom. Burdije se
bavi reprodukcijom socijalnih klasa, Fuko reprodukcijom struktura moi, a Niklas Luman
reprodukcijom sistema. Meutim, sada je re o transformaciji sistema, za ta nam nedostaju
pojmovi.
Na koju transformaciju mislite: sveta rada, demografije, globalizacije?
Re je radnim konfliktima koji su rezultat evropeizacije i globalizacije: skupa radna snaga se
zamenjuje jeftinom. Zapad se zaklinje u jednakost i demokratiju i ne eli da prizna da one
usled sve veih nejednakosti izmeu i unutar nacija gube svoj legitimitet. Ljubav i porodica se
kroz internet, fejsbuk, migraciju i mobilnost karijera sve vie globalizuju. Nekada strano
postalo je sastavni deo naih ivota. To sve za posledicu ima promenu promene, gde se
menjaju sve pretpostavke za koje smo verovali da su antropoloki nepromenjive. Drutvene
nauke su viestruko zapetljane u metodolokom nacionalizmu, koji je slep za drutvene mree
i uopte rizike 21. veka.
Ovde nam je potreban va pojam rizino drutvo.
U njemu se krije ideja shvatanja takvih transformacija kao zadatka preorijentacije i
reorganizacije teorije i istraivanja.
Ko su danas akteri? Da li su to nae stare partije, sindikati i crkve, ili su to novi socijalni
pokreti, koji se po potrebi ad hoc formiraju na drutvenim mreama?
Do sada smo mislili da e biti revolucije ili nemira. Ali danas postoje komeanja i novi
konflikti unutar politikih institucija. Tako premijeri postaju privremeni revolucionari, koji se
zalau za evroobveznice i porez na finansijske transakcije. To opet nailazi na otpor onih koji
brane nacionalni ustav.

A mi smo samo nemi posmatrai?

Mnogi meaju rizino drutvo sa drutvom katastrofe u kome zbog oseaja prekasnog vlada
besperspektivnost. Moj se pojam o riziku odnosi na preteu katastrofu, na jo-uvek-nekatastrofu, koja se moe i mora spreiti. Dakle, on je poziv na akciju. Poto je u Evropi toliko
toga u igri, danas su odjednom na stolu opcije koje su do skora smatrane neverovatnima. Tako
se razmilja o zajednikoj odgovornosti, o neemu to potpuno izokree sve to se do sada
podrazumevalo pod tim pojmom.
Znai da ne treba zabijati glavu u pesak.
Rizik nosi poruku: krajnje je vreme za akciju. Rizik budi ljude iz umalosti, a politiare iz
takozvanog nepostojanja alternative. Nalazimo su u situaciji u kojoj nae ne-znanje
prevazilazi nae znanje. A to posebno vai za ekonomiju. Ukratko, ivimo u do sada
nevienoj mobilizaciji odnosa i ne smemo ostati nepokretni.

Izbor i prevod Miroslav Markovi:

Peanik.net, 23.01.2013.

Ulrich Beck 07/10/2012 |

Evropski identitet

Razgovor sa Ulrich Beckom vodio Rene Scheu

Da li Evropa ulazi u period velikih socijalnih nemira?
Da, neke pokazatelje moemo ve sada da prepoznamo. Naravno da se moe rei da je Evropa
uvek bila u krizi, re kriza je sinonim za Evropu, ali trenutna situacija pokazuje drugaije
karakteristike. Mogunost kraha ve je dramatino promenila odnose snaga na kontinentu.
Primeujemo jednu novu, gotovo imperijalistiku strukturu izmeu zemalja koje daju
finansijsku pomo i onih koje je primaju. Ovo je osnova svih postojeih i buduih socijalnih
konflikata izmeu drava Evropske unije, ali i unutar njih.
Stvari moemo da posmatramo i iz drugog ugla ko plaa ima pravo i da nareuje.
Evrokriza samo naglaava ve postojee konflikte u EU ogoljavajui probleme koje je
EU imala od svog nastanka. Kljuno pitanje je zato bi neko prisiljavao Nemce da
plaaju za Grke.
Jasno je da je uvek postojao slian odnos snaga izmeu zemalja neto platia i onih drugih.
Meutim, to to takav odnos stvara sve intenzivniju dinamiku ekonomskih i socijalnih
neravnotea jeste novina i to je tek u globalizovanom svetu dolo do izraaja. Pravo, granice,
valuta, sve je to evropsko, ali ne i politika. Sada se pokazalo da je veliki deo Evrope jo uvek
talac nacionalistikog modela razmiljanja. Nacije na sve vei jaz reaguju nacionalistikim
gestovima samopotvrivanja. Novi civilni konflikti unutar EU odigravaju se izmeu snaga
koje instrumentalizuju imperijalistiku strukturu za svoje politike ciljeve. Biu otvoren i rei
u da me ovo ponaanje veoma zabrinjava.

Ko optimistino posmatra trenutnu situaciju dolazi do zakljuka da evrokriza podstie

Evropljane da pogledaju u oi ekonomskim i politikim injenicama. Oni se moraju
pitati kakvu Evropu zaista ele.
To je tano. Moramo otvoreno da govorimo o mogunosti kraha, kako bi ga spreili.
Meutim, istovremeno se dogaa i jo neto. Evrokriza je produbila jaz izmeu zemalja
evrozone i ostalih lanica EU. lanice evrozone silom prilika moraju da daju odgovore na
krizu, da donesu strateke odluke i ustanove nove institucije kao to su fiskalna i bankarska
unija. Sve ovo se odigrava uz sve manje uee zemalja koje ne pripadaju evrozoni. Na ovaj
nain nastaje ono o emu se dugo raspravljalo, a to je Evropa u dve brzine. Unutar bre,
manje Evrope, zemlja koja vodi glavnu re je ona koja ima najveu ekonomiju Nemaka.
Evropa ima nekrunisanu kraljicu, a ona se zove Angela Merkel. Nemaka zaobilazei
uobiajene procedure i vodei tajne pregovore praktikuje unilateralni sistem, u kome
sopstvene recepte za uspeh projektuje na druge drave. Nezgoda je u tome to je onda
Nemaka odgovorna i za greke koje nije prouzrokovala.
Razumem ta elite da kaete, ali nemaki graani i poreskh obveznici nisu duni da
snose teret nove EU. Nije li to suprotno ideji o evropskoj solidarnosti?
To moe da kae vajcarac, ali ne i Nemac, zato to se Nemaka predstavlja kao ekonomski
najsnanija zemlja i preuzima ulogu kojoj nismo teili jo od kraja Drugog svetskog rata.
Celokupna Nemaka politika od 1945. svodila se na jednu ideju neemo nemaku Evropu,
ve evropsku Nemaku! Elementi evropske Nemake bi postojali, ali trenutak u kome ivimo
pokazuje u pravcu nemake Evrope, i to pod uslovima koje bih oznaio kao nemaki
evronacionalizam.
To je dosta otra formulacija, injenica je da su Nemci za razliku od drugih zemalja
evrozone tokom druge polovine prolog veka imali jaku i stabilnu valutu. Nije li osnovna
ekonomska zapovest odravanje valute stabilnom?
Da, sigurno, ali je pitanje kako. Doje-mark nacionalizam, koji smo razvili posle Drugog
svetskog rata, ne moe se jednostavno preslikati na evro. Evropi nameemo iste ekonomske
ideje i norme za koje smatramo da su bile uspene u Nemakoj. Ovo se pretvara u brutalnu
politiku prema devizi ili ete da radite kako mi kaemo ili vam neemo dati novac.
ini mi se da je vae tumaenje suvie jednostrano. Nemaka politika veinski zastupa
ovu poziciju, a sudei po istraivanjima javnog mnjenja, Nemci ocenjuju situaciju neto
drugaije od njihovih politikih predstavnika. Veina kae da plaaju za Grke koji su
godinama iveli iznad svojih mogunosti. Sa druge strane, zanimljivo je da manjina
grkih politiara i dobar deo Grka smatra da Nemci ponovo ele da ih kolonizuju, dok
grki mediji Angelu Merkel predstavljaju sa kukastim krstom.
Svom snagom moramo da se borimo protiv takvih ratnih asocijacija. Ko tako govori ne shvata
sutinu problema. Danas je re o ekonomskoj dominaciji, a kroz to i o politikoj moi. Sa
druge strane, iritira me i to to se u samoj Nemakoj nedovoljno raspravlja o novoj
hegemonijalnoj ulozi Nemake.
I ovde me moja vajcarska optika dovodi do drugaijeg zakljuka. Nemaka politika eli
da spusti loptu. U svim nemakim novinama i asopisima vodi se debata o trenutnoj i

buduoj ulozi Nemake u Evropi, i to sa jednom, za helvetske obiaje, poeljnom

otvorenou.
Da, puno se diskutuje. Ali promena perspektive ne funkcionie. Nismo u stanju da se
pogledamo onako kako nas drugi vide. To se vidi i po tome to tokom ove rasprave esto
prenebregavamo injenicu da je Nemaka profitirala od evra. Nemaki spoljnotrgovinski
suficit bi bez evrozone, koja je na najvei uvoznik, izgledao potpuno drugaije.
Nije sporno da je nemaka industrija profitirala od evra, ali isto tako nije sporno da je
Nemaka neto platia. Prema Evropskom stabilizacionom mehanizmu nemake
garancije su uveane za novih 190 milijardi evra. To nije sia, a posebno ako se ima u
vidu da Nemaka ve duguje 80 odsto BDP-a.
Izvoz je za Nemaku najvaniji faktor. Ako evro propadne, nemaki izvoz e doiveti veliki
udarac. U interesu Nemake je da se ponaa i deluje evropski, to jest da tei zajednikoj
odgovornosti za dugove pod uslovom da ostali partneri prihvate uvoenje funkcije Evropskog
ministra finansija. Do ovoga smo doli zato to evropske institucije nisu bile pripremljene za
ovakvu krizu.
Moete li to da objasnite?
EU ne ubire poreze. Na evropskim izborima glavnu ulogu igraju nacionalne teme. Kako onda
moemo da oekujemo stvaranje evropsko-demokratskog graanskog drutva? EU je ipak
skup nacionalnih drava u kojem one imaju poslednju re. A to se sada vratilo kao bumerang.
Zaista je neverovatno da se tokom svih evrosamita i sastanaka samo jedan od aktera nije
nita pitao i to ba onaj koji je najvie zainteresovan za sudbinu EU graanin.
To je tano. Danijel Kon-Bendit i ja smo pre nekoliko meseci napisali manifest Mi smo
Evropa, koji je potpisao veliki broj intelektulaca i bivih i sadanjih politiara. Predloili smo
da graani iznova izgrade Evropu. Kada bi se i naao odgovor na krizu ostalo bi pitanje: gde
je evropski graanin?
Da, gde je?
Jo uvek nije imao priliku da razvije sopstveni evropski identitet. Mi u manifestu pozivamo da
svi uzmu jednu godinu slobodno tj. predlaemo tzv. volontersku evropsku godinu. Ono to
studenti ve rade, trebalo bi da se proiri i na penzionere, teologe, slubenike, radnike.
Graanski angaman bi se preneo na evropski nivo i doprineo stvaranju evropske drutvene
svesti.
Svaka ast vaem evropskom idealizmu ali pria o evropskom identitetu je prilino
apstraktna, ona je vie misaoni konstrukt. Jer ta bi to trebalo da znai? Teko da bi
veanin ili Grk mogli vie da se razlikuju kada je re o shvatanju drave, mentalitetu
ili kulturi.
Evropu posmatrate kroz prizmu nacionalnog identiteta. Ali to ne vai za Evropu, niko nije
samo Evropljanin, dok su istovremeno svi Evropljani. Uzgred, i nacionalna drava je misaoni
konstrukt, koja je pored svih svojih problema stvorila nacionalni identitet. Evropski identitet

razlikovao bi se u tome to bi se njime prevazilo nacionalistiko razmiljanje po sistemu iliili, ili mi ili oni. Evropski identitet bi bio raznovrsniji, otvoreniji, tolerantniji.
Meni to zvui kao da se nacionalizam samo podie na vii nivo iji je konani cilj
nastanak evropske supernacionalne drave. Ja bogatstvo Evrope vidim u njenoj
razliitosti, u konkurenciji drutava i drava.
Vi o Evropi razmiljate u nacionalnom okviru. To je pogreno. Evropa nije nacija, niti e to
ikada postati. Razlike, prihvatanje razliitosti, to je Evropa. Nazvao sam je kosmopolitska
Evropa. Re je o prihvatanju drugaijeg, kako spolja tako i iznutra. Cilj je stvoriti takvu
otvorenu Evropu odozdo, useliti se i iveti u kui demokratije, koja ve delimino postoji,
proiriti i uvrstiti demokratiju u transnacionalnom evropskom prostoru. Pitanje je kako e se
Evropa sama organizovati.
Da li biste time samo zamenili stari politiki projekat novim i ne bi li se i dalje suoavali
sa svim problemima i slabostima sa kojima se i danas suoavamo?
Ne! Dananja EU je od poetka bila projekat elita, odozgo planirana i sprovedena, u uverenju
da mi tehnokrate znamo ta je dobro za graane bolje od njih samih. Evrokrate su stvorile
demokratske institucije, ali nisu razjasnili njihov odnos prema institucijama drava lanica.
Do danas nam nije polo za rukom da ljude iz drava lanica ukljuimo u evropske procese.
Slaem se, zato se vraam na pitanje socijalnih nemira, koji su poprimili evropske
dimenzije. Indignadosi u paniji, problemi u predgraima u Francuskoj, neredi u
Londonu prole godine. ta povezuje ove dogaaje?
Imamo generaciju veoma obrazovanih mladih ljudi koji nailaze na zatvorena vrata sveta rada.
Paradoks je to je ova mlada generacija bolje obrazovana nego ikada pre a uprkos tome se
suoava sa nezaposlenou od preko 50 odsto, u paniji i Grkoj, ali i u Velikoj Britaniji,
Francuskoj, i malo manje u Nemakoj gde se stvarna nezaposlenost pokriva raznoraznim
angaovanjem na odreeno vreme. Kljuno pitanje je kako ostarela Evropa moe sebi da
priuti da svoju mladost iskljui sa trita rada? Iz istorijskih i sociolokih analiza znamo da
tokom kriza ugroeni srednji sloj krije najvei protestni potencijal. Ukoliko se on aktivira
posledice e biti nepredvidive.
Dananji mladi su rtveni jarci jueranje politike. Oni ele da rade, ali ne mogu. Oni
ive u prekarijatu. Uprkos stalnom prepisivanju politikih sredstava za smirenje moe
se oekivati da e se kad tad probuditi iz sna.
Prekarijat je rezultat novog rizinog drutva na tritu rada, koji najee pogaa one koji se
najmanje pitaju. To je situacija na iju zapaljivost jo uvek nedovoljno obraamo panju.
Nova generacija je savremenim sredstvima komunikacije povezana i izuzetno
individualizovana. Zanimljivo je da su oni pioniri izgradnje evropskog identiteta. Na
naslovnim stranicama svih novina u Evropi izvetava se o nemirima u drugim gradovima i
zemljama Evrope. Novi lanovi evropskog prekarijata poinju da ive zajedniku evropsku
sudbinu. Iznenadilo nas je arapsko prolee. Da li emo moda uskoro da doivimo i
evropsko prolee?
To bi bila destruktivna vrsta identiteta. Verovatno ne ona koju ste imali u vidu?

To je paradoksalna vrsta stvaranja identiteta. Istorija je pokazala da je i nacionalna drava

proizala iz slinih kriza. Tada se nacionalni identitet stvarao u odnosu na nacionalnog
neprijatelja. Danas to vie nisu druge nacije, ve institucije koje se uklapaju u sliku o
neprijatelju, na primer banke, pa ak i sama etablirana politika. Nadam se da e kriza iznedriti
bar komadi evropske svesti.
To bi bila optimistina varijanta. Pesimistina glasi socijalni neredi se u pojedinim
zemljama pogoravaju dovodei do socijalnih tenzija, a u ekstremnim sluajevima i do
situacija slinih graanskom ratu.
Niko razuman u ovom trenutku ne moe da iskljui mogunost revolucije ili raspada neke
drave. Nije samo re o ekonomiji ili evru, ve o evropskim vrednostima. U Grkoj se ve
due vreme progone imigranti.
To su ve simptomi raspada. Hoe li u budunosti u Evropi biti neuspelih drava?
Moe doi do negativne dinamike i do raspada nekih drava. Ne mogu da verujem da jo uvek
ima onih koji veruju da Evropa moe da se vrati u malodravnitvo 19. veka i to jo
predstavljaju kao napredak! To bi bila katastrofa. Ideja da gusto isprepletane evropske
stvarnosti mogu da se razdvoje bez velikih lomova je velika iluzija. Govori se o trokovima za
spas Grke, ali se uti o trokovima koji bi nastali kada bi se sve raspalo. Sa dobrim
razlogom, jer su oni nazamislivi.
Sada ponavljate novu politiku retoriku koja funkcionie prema sledeem obrascu.
Nema alternative, postoji samo jedan put, beg napred. Time vaoj Evropi inite
medveu uslugu. Graani se sve vie otuuju od politike, sve dok potpuno ne izgube
veru u nju i postanu prijemivi za radikalne poruke.
ivimo u vremenu politikih prekretnica. Tu ste u pravu. Sutina svake prave krize je da ne
postoji idealno reenje. Svakodnevno se donose nove odluke, ije su posledice nepredvidive.
Zato apelujem na kosmopolitsko-evropski pogled, koji bi morao da bude prisutan svuda gde
se donose odluke. Mnogi su odavno shvatili, ali ne ele da priznaju, da nove nacionalne
drave nisu one stare. One su potpuno evropeizovane. Da se posluim jednostavnim i
popularnim poreenjem, Evropa je kajgana i ne moe da razdvoji umance od belanca.
Uprkos tome, ponaamo se kao da jo uvek ivimo u 19. veku. Realnost je drugaija. Danas je
jedina autonomna drava Severna Koreja. Da li je to nacionalistiki ideal? Treba li svi da
postanemo Severna Koreja? Mi smo ve odavno do sri kosmopolitizovani, ali smo mentalno
jo uvek taoci nacionalnih drava.
Nacionalne drave su poslednje vetake tvorevine nastale bez saglasnosti graana.
Nacionalne drave koje pokree trgovina prezaju od rata. Nisu li poslednjih 70 godina
mira u nacionalno oblikovanoj Evropi najbolji dokaz za to. Zbog ega ovaj napad na
nacionalne drave?
Evropa je uinila udo pokazavi kako se od neprijatelja prave komije. Pri tome su se praksa
i shvatanje nacionalnih drava tokom poslednjih 70 godina radikalno izmenili. U svetu punom
meuzavisnosti, nacionalizam postaje neprijatelj onoga to se do danas zvalo nacijom.
Nacionalni interes danas pretpostavlja saradnju i povezivanje sa drugima, kako bi se problemi
u globalizovanom svetu, i to esto zajedniki problemi, zajedniki i reavali. Predugo smo
insistirali na razlikovanju ujedinjene Evrope i nacionalnih drava, a nismo primetili kako su

se ovi koncepti stopili. Ja govorim o kosmopolitskim nacijama. Krajnje je vreme da

razmislimo o kosmopolitskoj Evropi i da postavimo pitanje kako da u novom poretku na
najubedljiviji nain primenimo demokratsko saodluivanje i graanski angaman.
Schweizer Monat, Oktobar 2012.
Izbor i prevod Miroslav Markovi
Peanik.net, 07.10.2012

Veliki korak napred

Odgovor Ulrich Becka i Daniel Kohn-Bendita na tekst Euroforiari Bernd Ulricha.

Etiketiranje je daleko lake od postavljanja dijagnoze. Ali ta dobijamo ako angaovane

Evropljane proglasimo evropskim ideolozima? Prvo to da vie ne moramo da se bavimo

dijagnozom problema i predlaganjem reenja.
Meutim, dijagnoza je sasvim jasna. Tokom krize dolo je do tektonskih promena u Evropi.
Prvo, dolo je do podele izmeu zemalja koje su lanice evrozone i onih koje su samo lanice
Evropske unije. Meutim, i u samoj evrozoni nazire se nova podela izmeu zemalja koje su
zavisne od kredita i onih koje ove kredite daju. Kao posledica svega ovoga dolazi do nastanka
Evrope u dve brzine. Odluke o budunosti Evrope u velikoj meri donose samo lanice
evrozone, u kojoj postoji jasna hijerarhija izmeu zemalja davalaca kredita pod vostvom
Nemake, sa jedne, i zemalja primalaca kredita, sa druge strane. Tako Nemaka preuzima
dominantnu ulogu. Da li je to stvarno pitanje ideologije, gospodine Ulrich?
U ovakvim okolnostima, nemaka kancelarka Angela Merkel je razvila metodu Merkijaveli,
koja je neka vrsta meavine Makijavelijeve i Merkeline politike moi. Ako pokuamo da
damo odgovor na pitanje odakle Angela Merkel crpi svoju mo, susreemo se sa glavnom
karakteristikom njene vladavine sklonosti ka ne-delovanju, ka jo-uvek-ne-delovanju, ka
kasnijem-delovanju, ka oklevanju. Tipino je da Merkel jo uvek nije izabrala stranu u
konfliktu izmeu evropskih arhitekata i vatrenih pristalica nacionalne drave ili, preciznije
reeno, ona jo uvek dri otvorenima obe ove opcije. Nekada zastupa jednu, a nekada drugu,
jednom je uvarka novca nemakih poreskih obveznika, a onda spasiteljka Evrope, mada ovo
poslednje pod uslovom da zemlje kojima se prua pomo sprovedu reforme kojima e usvojiti
nemaku politiku stabilnosti.
Nemaka je izrasla u velikog dobitnika evrokrize, za razliku od uvreenog miljenja u samoj
Nemakoj. Ona je postala politika, moralna i ekonomska supersila Evrope. Britanski
Guardian je nedavno objavio seriju tekstova pod naslovom: Nemaka sluajna imperija
objanjavajui da je Nemaka nenamerno postala dominantna sila. Ovo miljenje ne dele
samo svi u Evropi, ve i Peking i Vaington, a na ovo je nedavno u Die Zeitu ukazao i Helmut
Schmidt (euroforiar?), na svoj prepoznatljiv nain. Jedna stvar je jasna: bez nemakog
pristanka nema nikakvih mera za spas evra. Na ovaj nain su poluge moi, bez obzira na sve
prie o evropskom vieglasju, zavrile u nemakim rukama.
Godine 1953. Tomas Man je u svom uvenom govoru u Hamburgu upozorio Nemce da ne
treba da tee stvaranju nemake Evrope. Meutim, tokom evrokrize se dogodilo upravo to.
Nemaka Evropa postaje stvarnost. Time je povreen osnovni princip EU o kome danas vie
niko ne govori princip ravnopravnosti drava lanica. Prva zapovest EU glasi:
hegemonijalno ponaanje monih drava mora biti zaustavljeno.
Vi ste, dragi gospodine Ulrich, uasnuti naim revolucionarnim tonom to je razumljivo. Ali
taj ton proistie iz samih dogaaja kojima se bavimo. esto ivimo u vremenima male
politike koja se pridrava pravila, ali ponekad doe vreme za veliku politiku koja ih menja.
Velika politika je neophodna, to jest neophodan je veliki korak napred kako bismo nali
odgovore na evrokrizu, klimatske promene i nesputani finansijski kapitalizam. I nije li zahtev
za povratkom na nemaku marku veliki revolucionarni korak unazad?
Paradoksalno je u vremenu globalnih rizika iriti uverenje da sve moemo sami. Poslednjih
godina, u Nemakoj su ga zastupali evroskeptici i anti-Evropljani, pa smo doekali da isti ti
ljudi ponu da zagovaraju suprotne stavove. Ulog je ogroman i upravo zato su danas na
dnevnom redu predlozi koji su do skoro smatrani malo verovatnima i autsajderskima, kao to

su porez na finansijske transakcije, evroobveznice ili bankarska unija. Iza svake od ovih
jezikih konstrukcija krije se mala revolucija.
Nikada ne bismo pretpostavili da e Evropska centralna banka i njen predsednik Mario Draghi
krenuti putem kojim se ne usuuju da krenu vlade i parlamenti drava lanica. Krajem jula,
Draghi je najavio da e braniti evro svim moguim sredstvima, pri emu u sva mogua
sredstva spadaju i instrumenti koji predstavljaju potpuni raskid sa dosadanjom politikom
ECB-a, fokusiranom na borbu protiv inflacije. Dakle, svuda oko nas niu revolucionari na
odreeno vreme.
Pojam suvereniteta nacionalnih drava, koji je u sri debate, postao je anahron. Ali ne zato
to, kao to Bernd Ulrich insinuira, pro-Evropljani imaju neto protiv nacionalne drave,
ve zato to je daleko smislenije praviti razliku izmeu suvereniteta i autonomije. Ko se
zalae za vie Evrope odrie se autonomije nacionalne drave, da bi u Evropi, i preko nje,
povratio suverenitet izgubljen u jednom rizinom drutvu. Saradnja u Evropi je klasian
primer kako udruene nacionalne drave postaju jae i na taj nain pronalaze odgovore na
velike izazove. Ovaj misaoni iskorak ne pada teko samo nostalginima za nacionalnom
dravom. On treba da postane centralno pitanje u javnoj debati, da bi se shvatilo da nije re o
gubitku, ve o promeni nacionalnog suvereniteta.
Graani su prezasieni ovim temama. I to nije tako zbog manjka oseaja za evropsko, ve
zbog injenice da je, kako pie Daniel Brssler u Sddeutschen Zeitungu, taj oseaj
protivrean. Sa jedne strane imamo, kako on to naziva, pozitivno oseanje koje se ogleda u
tome da velika veina ljudi ne eli da izgubi nijednu od velikih evropskih sloboda. Ali sa
druge strane, to oseanje je negativno, jer esto isti ljudi smatraju da u Briselu postoji
paralelni univerzum, koji nema sluha za probleme obinih ljudi. Kako onda da pokrenemo
Evropu odozdo? Kako da izgradimo demokratiju odozdo? To su pitanja koja takoe pod
hitno moraju da postanu predmet javne debate.
U Nemakoj e tokom predizborne kampanje stranke i njihovi kandidati morati da zauzmu
jasan stav prema Evropi. Moda e kandidat SPD-a Peer Steinbrck dovesti Merkijavelija do
pozicije ah-mata, ili e Merkijaveli odneti pobedu tako to e prepoznati strateki znaaj
evropske ideje i postati osnivaica Sjedinjenih evropskih drava.
Bernd Ulricha uznemirava pomisao da e u predizbornoj kampanji moda svi poeti da
zastupaju evropsku ideju i da e se to pretvoriti u takmienje ko se vie zalae za Evropu, to
bi sruilo nade zagovornika nacionalne drave. A da stvar bude jo gora, nedavno su stari i
novi euroforiari dobili Nobelovu nagradu za mir. Kakav peh!
Ulrich Beck i Daniel Kohn-Bendit, Die Zeit, 03.11.2012.
Izbor i prevod Miroslav Markovi
Peanik.net, 05.11.2012.

Pobunite se, Evropljani

Njemaka evropska politika stoji pred preokretom znaajnim kao njemaka istona politika
poetkom sedamdesetih godina. Tadanje rjeenje, promjena pribliavanjem, moglo bi
danas glasiti vie pravednosti s vie Evrope.

U oba je puta rije o prevladavanju rascjepa, tada izmeu Istoka i Zapada, a danas pak izmeu
Sjevera i Juga. Evropska unija je sudbinska zajednica (Schicksalgemeinschaft), neumorno se
zaklinju politiari. I to vai ve od njenog utemeljenja. Evropska unija je ideja, koja se rodila
iz fizikog i moralnog pustoenja nakon Drugog svjetskog rata. Istona politika je bila ideja
za otopljenje hladnog rata i kidanje eljezne zavjese.
Naspram ranijih drava i imperija, koji su slavili svoje mitoloko roenje i junake pobjede,
Evropska unija je transdravna institucija koja izvire iz agonije poraza i uasa nad
holokaustom. A to evropska sudbinska zajednica kao iskustvo nove generacije znai danas,
kada vie nije rije o ratu i miru? Upravo zbog ivotne ugroenosti izazvane financijskom
krizom i krizom eura Evropejci opet postaju svjesni da ne ive vie u Njemakoj ili
Francuskoj, nego u Evropi. Evropska omladina iskusila je prvi puta svoju evropsku
sudbinu: bolje je obrazovana nego ikad dosad, stupa sa svojim oekivanjima na trite radne
snage koje je u propadanju zbog prijeteeg bankrota drava i privredne krize. Svaki je peti
Evropejac, mlai od 25 godina, nezaposlen.
Tamo gdje je akademski prekarijat postavio svoje tabore i podignuo svoj glas, mladi u svojim
protestima zahtijevaju socijalnu pravednost kako u paniji i u Portugalu tako i u Tunisu,
Egiptu i Izraelu (drukije nego u Velikoj Britaniji) bez nasilja, no svejedno odluno. Evropu i
njenu omladinu povezuje bijes zbog politike, jer sa nezamislivo visokim svotama spaava
banke, proigravajui ujedno budunost mladih. Kakva e budunost ostati za Evropu, koja je
sve starija, kada nada evropske omladine postane rtvom krize eura?
U vijestima gotovo svakodnevno nude zorni materijal o poetku novog razdoblja riskantnog
nereda o drutvu svjetskog rizika. Ve se neko vrijeme ponavljaju isti naslovi: neizvjesna
budunost svjetske privrede, ugroen sistem spasa EU, Merkel odlazi na krizni sastanak sa
Sarkozyjem, agencija za ocjenjivanje kreditne sposobnosti objanjava sniavanje ocjene SAD.
Signalizira li svjetska financijska kriza propadanje starog centra? Upravo autoritativna Kina
igra financijskog moralnog apostola i ita bukvice demokratskoj Americi, pa i EU.
Kako god bilo, financijska kriza je izazvala da su se svi, i strunjaci i politiari, nali u svijetu
koji niko vie ne razumije. U politikim odazivima suprotstavljaju se dva krajnja scenarija. Tu
je hegelijanski scenarij, u kojem lukavstvo uma dobiva povijesnu priliku zbog prijetnji to ih
posreduje svjetski kapitalizam rizika. To je kozmopolitski imperativ: sudjelovanje ili
neuspjeh, zajedno do pobjede ili svako posebno u propast.
Istovremeno se sa nenadziranou financijskih rizika (pa i s klimatskim promjenama i
migracijskim pokretima), ali i scenarijem Carla Schmitta, razotkriva strateka igra koja s
normalizacijom izvanrednih okolnosti na planeti ponovo otvara slobodan put etnikoj i
nacionalistikoj politici.
Ni u jednom od ovih modela nije mogue izbjei sudbinsku zajednicu, budui da svjetski
kapitalizam rizika izaziva egzistencijalne raskorake i povezanosti neovisno o dravnim,
etnikim, vjerskim i politikim granicama, ma kolikogod se tome odupirali.
Kako se u takvim okolnostima moe potvrditi Evropa? Paradoksalno, uspjeh EU je istodobno
jedna od njenih najveih prepreka. Mnogo postignua se ljudima ini tako samorazumljivima,
da bi ih opazili tek ako bi ieznula. Zamislite kada bi na granicama ponovo uveli
pregledavanje pasoa, kada ne bi bilo vie pouzdanih i jedinstvenih propisa u odnosu na
hranu, kada ne bi bilo vie slobode izraavanja miljenja i tampe po jednakim mjerilima (to

ih danas kri Maarska i zato je pod strogim pogledom); kada bi morali novac zamijeniti ne
samo za putovanje u Budimpetu, Kopenhagen i Prag, nego i u Pariz, Madrid i Rim, i
zapamtiti devizni teaj. Domovina Evropa je naa druga koa i upravo bi to mogao biti
razlog da je jednom lakomisleno prokockamo.
Morali bismo biti svjesni stvarnog stanja, a to je da je Njemaka dio sudbinske zajednice, i to
tako kao to je to opisao Willy Brandt tokom prvog zasjedanja zajednikog njemakog
parlamenta: Njemako i evropsko spadaju zajedno kako sada, tako i, nadajmo se, u
budunosti.
Vai li jo uvijek Hegelova misao da e se um u povijesti, usprkos svim stranputicama, na
kraju uspjeti nametnuti? Ili je pak reiju preuzeo Carl Schmitt, uvjeren da meu dravama u
sumnji uvijek vlada neprijateljstvo?
Naspram prisilnog suivota takmaca, Sjedinjenih Amerikih Drava i Kine, sudbinski suivot
u Evropi temelji se na zajednikim zakonima, valuti, granicama, pa i na naelu nikada vie!.
EU ne slavi velianstvenu prolost, nego nastoji zajamiti da se ta nikada nee ponoviti.
Umjesto nastojanja za superdravom i mehanizmom koji bi u najboljem sluaju predstavljao
vie dravne interese, EU se preobrazila u trei oblik: njena najznaajnija uloga je
usklaivanje. Omoguuje preplitanje angairanosti i organa kojima se obavezuje pojedina
drava, ali i prekograninih organizacija, iznutra gradskih i regionalnih vlasti kao i
organizacija civilnog drutva.
Unutar tog okvira se sa spasonosnim mehanizmom za june evropske drave pojavila
suprotstavljena logika izmeu drava zajmodavaca i zajmoprimaca. Zajmodavke moraju
prihvatiti unutarnje programe tednje i zato dunice politiki previjaju preko praga boli.
Dunicama se pak ini da im vlada diktatura EU koja krnji njihovu dravnu nezavisnost i
dostojanstvo. Sve skupa potpiruje neprijateljstvo prema Evropi u Evropi, jer se svima ini da
je ta zajednica samo gomilanje neopravdanih zahtjeva.
Svemu skupa valja pribrojiti i osjeaj ugroenosti izvana. Kritiarima islama, koji navodno
zloupotrebljava zapadne vrijednosti, posebno slobodu, uspjelo je uspostaviti poveznicu
izmeu neprijateljstva prema strancima i prosvjetiteljstvom. Odjednom je mogue doseljenju
odreenog segmenta stranaca suprotstavljati se u ime prosvjetiteljstva. Tako se u Evropi
prepliu i meusobno potkrepljuju tri samounitavajua procesa: neprijateljstvo prema
strancima, neprijateljstvo prema islamu i neprijateljstvo prema Evropi.
Mnogima, kada misle na politiku, pred oima stoji kraj politike. Kako samo mogu biti tako
slijepi! Kako na nioj, tako i na vioj ravni, kako na dravnoj, tako na evropskoj, a posebno na
svjetsko-politikoj ravni bore se Hegel, koji vjeruje u um, i Schmitt, koji posvuda vidi
neprijatelje.
to se tie vjene krize po imenu Evropa, na dnevnom redu burne rasprave o modelima
budunosti sljedea su pitanja: Koliko otpor ogorene omladine doista solidarnosno see
preko dravnih granica? Koliko osjeaj odbaenosti pripomae zajednikom evropskom
iskustvu neke generacije i novim evropskim inicijativama? Kako se ponaaju poslodavci,
sindikati, sredina evropskog drutva? Koja od velikih stranaka u Njemakoj e skupiti
hrabrosti i dravljanima objasniti to im znai domovina Evropa?

Angela Merkel daje prednost stranputicama uma, na strani je hegelijanstva. S plesnom

metaforom: dva koraka natrag, jedan u stranu, zatim cirkusantska toka s bljeskovito brzim
okretima, ublaena sitnim korakom naprijed tako poskakuje, spotie se i tetura berlinska
koalicija. Plee po muzici koju ne uju i ne razumiju niti Nijemci niti drugi Evropejci. Helmut
Kohl je jo upozoravao pred njemakom Evropom i nastojao oko evropske Njemake, a
Merklova zagovara njemaki evro-nacionalizam: na sutini berlinske javne i ekonomske
politike Evropa treba ozdraviti.
to je bila u podijeljenoj Njemakoj istona politika u sedamdesetim godinama, trebala bi biti
danas u financijskoj krizi evropska politika: ujedinjavanje preko granica. Zato je bilo
ujedinjenje s Demokratskom Republikom Njemakom, koja je izazvalo vratolomne trokove,
samorazumljivo, a privredno-politika integracija drava dunica, kao to su Grka i Portugal,
strogo zabranjeno? Nije rije samo o plaanju ceha. Rije je prije svega o tome da evropsku
budunost i njeno mjesto u svijetu nanovo promislimo i postavimo.
Uvoenje evro-obveznica ne bi bila izdaja njemakih interesa. Put u uniju solidarnosti
odgovara dobro promiljenom njemakom interesu, tako kao i priznanja granica na Odri i
Nisi. Izraz je evropsko-njemake realpolitike. Zato ne bi Evropa uvela porez na financijske
transakcije, koji zapravo ne teti nikome, ak ni bankama, no zato bi koristio svim dravama
lanicama, budui da otvara financijski manevarski prostor za socijalnu i ekoloku Evropu,
koji poslodavcima obeava sigurnost i time ispunja elju, koja je mladim Evropejcima
posebno na srcu?
Vie pravednosti s vie Evrope ovdje se skriva i poziv na transnacionalno drutvo
solidarnosti: Pobunite se, Evropejci. Slino kao to su mnogi u svoje vrijeme pribliavanje
komunistikom bloku osuivali kao izdaju domovine, danas je zahtjev za vie Evrope udarac
u lice nacionalnoj samosvijesti.
Politika Merkelove s koracima tamo i ovamo, naprijed i nazad, mogla bi sluiti i kao prijedlog
za crveno-zeleni projekt za budunost. Kad Socijaldemokratska stranka Njemake i Zeleni
uspiju shvatiti da je socijalna Evropa vie nego samo introvertirana kramarska dua naime, u
jeziku Hegela, historijska nunost, ak e Socijaldemokratska stranka opet postati
prepoznatljiva i privui e birae. Pod pretpostavkom da ima hrabrosti evropsku politiku
ofenzivno proglasiti svojim glavnim projektom, slino kao to je pred dobrih etrdeset godina
istonu politiku.
S nemakog preveo Mario Kopi
Ulrich Beck, Emprt euch, Europer, Der Spiegel, 34/2011.
Peanik.net, 05.09.2011.