REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH

STUDIJA
VRANJE

SEMINARSKI RAD

TEMA:
METODE ZA REAVANJE TRANSPORTNOG
PROBLEMA

Profesor:
Prof. dr Stanoje D. Cvetkovi

Student:
Stoi Ivica 5/PE

Vranje, maj, 2010 godine

STUDENT: STOI IVICA

BROJ INDEKSA: 5/PE
STUDENTSKI PROGRAM: PROIZVODNA EKONOMIJA
PREDMET: OPERACIONA ISTRAIVANJA

TEMA:
METODE ZA REAVANJE TRANSPORTNOG
PROBLEMA

VRANJE
MAJ, 2010

Profesor:
Prof. dr Stanoje D. Cvetkovi

UVOD
Za reavanje transportnog problema formulisan je i razvijen vei broj raunskih
postupka-algoritama. Kod najveeg broja algoritama mora se prethodno pronai poetno
reenje problema, a onda se njegovim poboljanjem pronalazi i optimalno reenje.
Razvijeni si i algoritmi kod kojih nije potrebno pronalaziti poetno reenje. Kod njih, im
se dobije mogue reenje, ono je vo optimalno. Mi emo ovde prikazati tri algoritma za
odreivanje poetnog reenja i dva algoritma za pronalaenje optimalnog reenja. Sve
ove algoritme izloiemo na sledeem primeru.

PRIMER TRANSPORTNOG PROBLEMA

Roba A prizvodi se na etiri proizvodna mesta: M1, M2, M3 i M4. Proizvoa iz
mesta M1 moe isporuiti 65 jedinica robe A, iz mesta M2 50 jedinica, iz mesta M3 40 i iz
mesta M4 45 jedinica robe. Robu A treba dopremiti do pet mesta potronje: P1, P2, P3, P4 i
P5. Potroau P1 potrebno je 60 jedinica robe A, potroalu P2 50 jedinica, P3 30 jedinica,
P4 20 i P5 40 jedinica robe A. Poznate su cene transporta jedinice robe A od svakog
proizvodnog mesta dos svakog mesta potronje. One su u narednoj tabeli.
Proizvodna
mesta
M1
M2
M3
M4

P1
8
2
4
3

Cena transporta jedinice robe A

Potroai
P2
P3
3
5
5
3
2
8
6
9

P4
5
6
3
5

P5
4
8
6
3

Potrebno je sainiti plan transporta robe A od proizvoaa do svih potroaa, tako

da ukupni transportni trokovi budu minimalni.
1.1 Metode za pronalaenje poetnog reenja
Od metoda za odreivanje poetnog reenja transportnog problema ovde emo
razmotriti sledee:
1) Dijagonalnu metodu,
2) Metodu jedininih koeficijenta i
3) Vogel-ovu metodu.
1.2 Dijagonalna metoda 1
Ova metoda sree se u literaturi i pod nazivom Pravilo severozapadnog ugla ili
Gornji levi ugao.
Transportni problem se reava tako to se za svako bazino reenje saini po jedna
tabela. Tabela po formi odgovara tabeli koju smo sainili pri formulisanju opteg modela
transportnog problema. Tabela istovremeno sadri sve ograniavajue faktore i funkciju
kriterijuma problema koji reavamo.
Postupak odreivanja poetnog reenja pomoudijagonalne metode odvija se na
sledei nain. Polazimo od gornjeg levog ugla tabele(otud i naziv ove metode) i
uporeujemo ponudu prvog proizvoaa sa potranjom prvog potroaa. Manji od tih
brojeva uzima se za vrednost promenljive x11. U naem primeru x11 = 60. Ovaj iznos
podmiruje ukupne potrebe prvog potroaa, pa su ostale promenljive iz prve kolone
jednaki nuli (to znai da e ostala polja prve kolone ostati prazna).
Proizvoa iz mesta M1 moe isporuiti jo 5 jedinica, pa prelazimo na polje
(1,2), odnosno na drugog potroaa. Sada uporeujemo preostalu ponudu prvog
proizvoaa sa potranjom drugog potroaa i uzimamo manji broj, pa je x12 = 5. Time je
1

Metodu formulisali i razradili A. Charnes i W. Cooper 1954. godine.

iscrpljena ponuda prvog proizvoaa (ostale promenljive iz prvog reda jednake su nuli),
ali su ostale nepodmirene potrebe drugog potroaa. Prelazimo na polje (2,2) i
uporeujemo ostatak potranje drugog potroaa sa ponudom drugog proizvoaa. Opet
uzimamo manji broj, pa odreujemo da je x22 = 45.
Ponuda proizvoaa iz mesta M2 nije iscrpljena. Zato prelazimo na polje (2-3) i tu
stavljamo preostalih 5 jedinic, tj. Odreujemo da je x23 = 5. Potrebe treeg potroaa jo
uvek nisu podmirene to znai da idemo na polje (3,3). Ostatak potrebe treeg potroaa
manji je od ponude treeg proizvoaa, pa je x33 = 25. Preostala ponuda treeg
proizvoaa manja je od tranje etvrtog potroaa, ime je odreena i rednost
promenljive x34 = 15.
Ostao je jo samo jedan proizvoa, pa je vrednost ostalih promenljivih lako
odrediti, tj. x4 = 5 i x45 = 40. Na taj nain doli smo do prvog bazinog reenja
transportnog problema. Ono se moe videti iz tabele 1. (Vrednosti promenljivih smo
zaokruili da bismo ih razlikovali od ostalih podataka u tabeli.)
Iz tabele 1. lako se vidi da u prvom reenju 8 promenljjivih ima pozitivnu
vrednost
(m + n 1 = 5 + 5 1 = 8), to znai da je ono bazino nedegenerisano
reenje. Njega ine sledee promenljive:
x11 = 60 , x12 = 5 , x22 = 45 , x23 = 5 ,
x33 = 25 , x34 = 15 , x44 = 5 , x45 = 40 .
Sve ostale promenljive imaju vrednost nula.
Funkcija kriterijuma, koja oznaava ukupne trokove transporta za ovo reenje,
ima sledeui vrednost:
z0 = 8x11 + 3x12 + 5x22 + 3x23 + 8x33 + 3x34 + 5x44 + 3x45 = 8 60 + 3 5 + 5 45 + 3
5 + 8 25 + 3 15 + 5 5
3 40 = 1125.
Proizvodna
mesta

P1

P2
8

M1

Tabela 1.
Potroai
P3
5

60

M2

P5
5

65

45

M3

50

25
60

P4

5
2

M4
Potrebe

Ponuda

50

15
9
5
20

30

40
40
40

45
200

Primetimo na kraju i to da smo poetno reenje po ovoj metodi odredili ne vodei

rauna o kriterijumima optimalnosti, u naem primeru ne uzimajui u obzir trokove
prevoza jedinice na pojedinim relacijama.
1.3 Metoda (najmanjih) jedininih koeficijenata2
2

G.B. Dantzig: Application of the Simplex Method to a Transportation Problem, New York, 1951.

Kod ove metode poetno reenje odreujemo vodei rauna o transportnim

trokovima. Na je zadatak da odredimo plan transporta robe A tako da ukupni trokovi
transporta budu minimalni. Zato emo kod odreivanja poetnog reenja uzimati u obzir i
trokove transporta, pa prednost u transportu davati onim relacijama na kojima su najnii
transportni trokovi.
Pronaimo poetno reenje prema ovom kriterijumu za predhodni problem
transporta. Posmatrajui jedinine trokove prevoza u celoj tabeli, utvrujemo da su oni
najmanji na relacijama (2,1) i (3,2).
Zato odreujemo najpre vrednosti promenljivih x21 i x32 (sasvim je svejedno kojim
redom to inimo). Ponuda drugog proizvoaa manja je od tranje prvog potroaa, pa je
vrednost promenljive x21 = 50. Ponuda treeg proizvoaa iznosi 40 jedinica, a tranja
drugog potroaa je 50 jedinica, pa je vrednost promenljive x32 jednaka manjem od ovih
brojeva, tj. x32 = 40.
Vrednosti promenljivih x21 i x32 jednake su kapacitetima drugog, odnosno treeg,
proizvoaa, pa su zbog toga sve ostale promenljive u drugom i treem redu jednake nuli.
Preostaje da ponovnim izborom najmanjih trokova u prvom i etvrtom redu nastavimo
postupak odreivanja vrednosti promenljivih. To su koeficijenti c12 = c41 = c45 = 3, pa u
narednom koraku odreujemo vrednost odgovarajuih promenljivih. Ponuda prvog
proizvoaa je 65 jedinica, a nepodmirene potrebe drugog potroaa jo 10 jedinica, pa je
x12 = 10. Kod odreivanja vrednosti promenljivih x41 i x45 moemo prednost dati
promenljivoj x45 jer ona dobija veu vrednost. Uporeujui ponudu etvrtog proizvoaa
i potrebe petog proizvoaa i potrebe petog potroaa, odreujemo da je x45 = 40. Sada je
vrednost promenljive x41 = 5 jer je ostatak ponude etvrtog proizveaa od 5 jedinica
manji od nepodmirene potrebe prvog potroaa od 10 jedinica.
Nakon ove raspodele ostao je samo prvi proizvoa sa preostalim kapacitetom od
55 jedinica. Usled postojanja zavisnosti ogranienja u odnosu na ostala, ovim je odreena
vrednost svih promenljivih iz prvog reda, tj. x11 = 5, x13 = 30 i x14 = 20.
Time smo odredili poetno reenje prema metodi najmanjih jednainih trokova.
Ovo reenje je u tabeli 2.
Ovo je poetno reenje ine promenljive:
x11 = 5 , x12 = 10 , x13 = 30, x14 = 20 ,
x21 = 50 , x32 = 40 , x41 = 5 , x45 = 40 .
I ovo reenje je nedegenerisano jer ima osam pozitivnih nepromenljivih. Vrednost
funkcije kriterijuma za ovo reenje iznosi 635. Nije teko zapaziti da su ukupni trokovi
transporta za ovo poetno reenje znatno manji od trokova za reenje dobijeno pomou
dijagonalne metode.

Proizvodna

Tabela 2
Potroai

Ponuda

mesta

P1

P2
8

M1
M2

3
10

P4
5

30

P5
5

20

65

30

50

M3

40

40

3
M4
Potrebe

P3

5
60

50

30

40
40

20

45
200

1.4 Vogel-ova metoda3

Vogel-ova metoda je vrlo efikasna metoda pronalaenja poetnog reenja
transportovanog problema. Reenje dobijeno po ovoj metodi ne samo da je blizu
optimalnog problema, ve e u nekim sluajevima ova metoda dati odmah optimalno
reenje.
Posluiemo se istim primerom i pronai poetno reenje prema Vogel-ovoj
metodi. Postupak odreivanja poetnog reenja odvija se na sledei nain:
Najpre se za svaki red i svaku kolonu izrauna razlika izmeu dva najmanja
koeficijenta cij. Ta razlika se moe tretirati kao kazna za nekorienje najjeftinije
transportne relacije. U narednom koraku izabere se red ili kolona sa najveom kaznom i
on e dobiti prednost pri odreivanju vrednosti promenljivih. Poto jedan red, odnosno
kolona, dobija prednost nad ostalim, u njemu se u polje s najniim transportnim
trokovima odreuje promenljiva sa najveom moguom vrednou.
Posle svakog odreivanja vrednosti neke promenljive, ili je zadovoljena potreba
nekog potroaa, pa iz daljnjeg razmatranja izostavljamo odgovarajuu kolonu, ili su
iscrpljeni kapaciteti nekog proizvoaa, pa se iz daljeg razmatranja izostavlja
odgovarajui red. Zato je potrebno iznova raunati razlike. Ako je izostavljen red, nove
kazne se raunaju za kolone (po redovima su ostale iste) i, obratno, ako je izostavljena
kolona, raunaju se kazne za redove. Postupak najmanjim trokom u izabranom redu
(koloni) i odreivanja vrednosti nove promenljive ponavlja se dok se ne dobije bazino
reenje problema.
U tablei 3 nalaze se svi podatci za problem koji reavamo. Izraunate su razlike
izmeu dva najmanja koeficijenta svakog reda i svake kolone i upisane izvan tabele.
Posmatrajui razlike, utvrujemo da su one najvee i jednake za treu i etvrtu kolonu.
Zbog toga potroai P3 i P4 imaju prednost u podmirenju svojih potreba. Najmanji troak
u treoj i etvrtoj koloni je c23 = c34 = 3, pa treba odrediti vrednost ili promenljivoj x23 ili
x34. Prednost smo dali promenljivoj koja dobija veu vrednost i odredili da je x23 = 30.

Proizvodna
mesta
3

P1

P2

Tabela 3
Potroai
P3

Ponuda
P4

P5

N.V. Reinfels and W.R. Vogel: Mathematical Programing, Englewood Cliffs, 1960.

M1

4
65 (1)

M2

30
4

M3
M4
Potrebe

50 (1)

6
40 (1)

3
60

6
50

(1)

9
30

(1)

5
20

(2)

3
45 (0)
200

40
(2)

(1)

Poto je potroa P3 podmirio svoje potrebe, trea kolona u tabeli izostavlja se iz

daljnjeg razmatranja. Zbog toga ponovo raunamo razlike za redove (po kolonama ostaju
iste). Nove razlike su ispisane pored tabele 4.
Sada je najvea razlika (3) za drugi red. U drugom redu najmanji koeficijent je c21
= 2. Prema tome, u bazino reenje unosimo x21 = 20. Ovim je iscrpljena ponuda drugog
proizvoaa, pa se drugi red izostavlja iz daljnjeg razmatranja.
Proizvodna
mesta

4
3

P2

Ponuda
P4

P5
5

65 (1)
20

30

M3
M4
Potrebe

P1

M1
M2

Tabela 4
Potroai
P3
5

50 (3)
20

60

50
(1)

30
(1)

40 (1)

20
-

45 (0)
200

40
(2)

(1)

Potrebno je izraunati nove razlike po kolonama. Ovoga puta, one su ostale

nepromenjene. Zato smo u tabeli 4, za kolonu P4 kojoj odgovara najvea razlika (2),
izabrali najmanji troak c34 i odredili novu bazinu promenljivu x34 = 20. Ovim su
podmirene potrebe potroaa P4, pa iz daljeg razmatranja izostavljamo i etvrtu kolonu
(pored ve izostavljenog drugog reda i tree kolone). Raunamo nove razlike za redove i
ispisujemo ih pored tabele 5.

Proizvodna
mesta

P1

P2
8

M1

3
5

20

P5
5

30
4

M3
M4
Potrebe

Ponuda
P4

65 (1)
2

M2

Tabela 5
Potroai
P3
5

50 (3)

20
50
(1)

20

3
60

30
(1)

40 (1)

20
-

45 (0)
200

40
-

(1)

Najvea razlika (2) odgovara treem redu. U treem redu najmanji koeficijent je
c32 = 2, pa je nova bazina promenljiva x32 = 20. Time je iscrpljena ponuda i treeg
proizvoaa, pa se iz daljeg razmatranja izostavlja i trei red tabele. Za kolone
izrauvamo nove razlike i ispisujemo ih pored tabele 6. Najvea razlika (5) odgovara
prvoj koloni. U ovoj koloni, od preostalih koeficijenata, najmanji je c41 = 3, pa je nova
bezina promenljiva x41 = 40. Ovoga puta podmirene su potrebe potroaa P1, pa iz daljeg
razmatranja izostavljamo i prvu kolonu.
Proizvodna
mesta

P2

Ponuda
P4

P5
5

65 (1)
20

30

M3
M4
Potrebe

P1

M1
M2

Tabela 6
Potroai
P3
5

50

20
3
40
60

20

50
(5)

30

20

(3)

40
45 (0)
200

40
(1)

Nove razlike ispisane su pored tabele 7. Najvea razlika (3) odgovara etvrtom
redu i drugoj koloni. Najmanji koeficijent u etvrtom redu i drugoj koloni je c12 = c45 = 3,
pa treba odrediti vrednost jednoj od promenljivih x12 ili x45. Prednost smo dali
promenljivoj x12 = 30 jer dobija veu vrenost. Ovim su podmirene potrebe potroaa P2.
Posle izostavljanja druge kolone, u tabeli ostaje samo jo peta kolona. Zbog toga
nije potrebno raunati nove razlike, vrednosti preostalih promenljivih za potroaa P5
lako se odreuju. Tabela 7 sadri i te promenljive x15 = 35 i x45 = 5. Time je odreeno
poetno bazino reenje po Vogel-ovoj metodi. Njega sainjavaju sledee promenljive:
x12 = 30 , x15 = 35 , x21 = 20 , x23 = 30 ,
x32 = 20 , x34 = 20 , x41 = 40 , x45 = 5 .
Vrednost funkcije kriterijuma za ovo reenje iznosi z0 = 595.
Proizvodna
mesta

P1

P4

P5
5

65 (1)

30
4

50

20
3
40
60

4
35

20

M3
M4
Potrebe

Ponuda

30
2

M2

P2
8

M1

Tabela 7
Potroai
P3
5

20
6

50

9
30

40
5

20

(3)

3
5
40

45 (3)
200
(1)

Reenje dobijeno pomou ove metode ima najnie ukupne trokove transporta, to
znai da je ovo najbolje reenje i najblie optimalnom reenju ( u poreenju sa reenjima
dobijenim pomou predhodnih metoda).
1.5 Metode za pronalaenje optimalnog reenja
Razmatraemo dve metode za pronalaenje optimalnog reenja: modifikovanu i
maarsku metodu. Modifikovana metoda zahteva da se nekom metodom prethodno
odredi poetno reenje koje se postepeno, korak po korak, poboljava dok se ne doe do
optimalnog reenja. Za maarsku metodu nije potrebno formirati poetno reenje.

1.6 Modifikovana metoda4

4

G.B.Dantzig: Aplication of the Simplex Method to a Transportation Problem, New York, 1951.

10

U literauri se za ovu metodu veoma esto koristi skraeni naziv MODI metoda ili,
neto ree, naziv UV metoda. Ona, u stvari, predstavlja simpleks metodu modifikovanu i
prilagoenu za transportni problem. Osnovno kod modifikovane metode je to da ona u
postupku reavanja transportnog problema koristi reenje njegovog dualnog problema.
Pri tome se optimalno reenje pronalazi postupno, preko niza bazinih reenja. Svako
naredno bazino reenje poboljava vrenost funkcije kriterijuma, tj. smanjuje ukupne
transportne trokove.
Primenu modifikovane metode emo prikazati na istom primeru na kome smo
ilustroali pronalaenje poetnog reenja iz tabele 2, odreenog pomou metode najmanjih
jedinanih trokova. Tabelu 2 emo prilagoditi za lake korienje modifikovane metode.
To moemo uiniti dodavanjem jo jednog reda i jene kolone tabeli, u koje emo
upisivati vrednost dualnih promenljivih ui i vj. Mi emo, meutim, tabelu prilagoditi na
sledei nain. Poto nije potrebno u svakoj tabeli oznaavati mesta proizvoaa po
redovima i potroaa po kolnama, prvu kolonu i prvi red koristiemo da u njih unosimo
vrednost dualnih promenljivih. Nakon ove izmene tabela 2 ima sledei oblik:

u1 = 0

v1 = 8
(-)
8
5
2

v2 = 3

Tabela 2a.
v3 = 5

v4 = 5

v5 = 8
65

u2 = -6

50
4

u3 = -1
u4 = -5

40
(+)
5
60

3
50

30

20

40

45
200

Vrednost realnih dualnih promenljivih odreujemo pomou realizacije (2.10.), tj.

ui + vj = cij za xij > 0
Sve pozitivne promenljive u tabeli 2a zaokruene su, pa se na osnovu njih mogu
formirati sledee jednaine
x11 > 0 , u1 + v1 = c11,
x12 > 0 , u1 + v2 = c12,
x13 > 0 , u1 + v3 = c13,
x14 > 0 , u1 + v4 = c14,
x21 > 0 , u2 + v1 = c21,
x32 > 0 , u3 + v2 = c32,
x41 > 0 , u4 + v1 = c41,
x45 > 0 , u4 + v5 = c45,
Kako su vrednosti svih koeficijenata cij poznate, to emo njihovom zamenom u
prethodne jednaine dobiti sledei sistem jednaina:

11

u1 + v1 = 8 , u1 + v2 = 3 ,
u1 + v3 = 5 , u1 + v4 = 5 ,
u2 + v1 = 2 , u3 + v2 = 2 ,
u4 + v1 = 3 , u4 + v5 = 3 .
Sistem ima 8 jednaina, a 9 nepoznatih. Uvek e broj nepoznatih dualnih
promenljivih, kojih je m + n, biti za jedan vei od broja jednaina koje se mogu formirati
za nedegenerisano reenje rpimarnog problema i kojih je m + n 1. Sistem emo reiti
tako to emo jednoj promenljivoj proizvoljno odrediti vrednost. Mi emo nadalje
uzimati da je promenljiva u1 = 0, a onda je lako odrediti vrednost ostalih promenljivih:
u1 = 0 , u2 = -6 , u3 = -1 , u4 = -5 ,
v1 = 8 , v2 = 3 , v3 = 5 , v4 = 5 , v5 = 8 .
Vrednost dualnih promenljivih ui upisali smo u prvu kolonu, a promenljivih vj u
prvi red tabele 2a.
Potrebno je sada formulisati kriterijum pomou koga emo ceniti da li je neko
bazino reenje optimalno, ili ga je mogue poboljati. Svaki novi predlog, koji bi
smanjio vrednost finkcije kriterijuma, bolji je u odnosu na posmatrani predlog. Dualne
promenljive dij, koje izraunavamo pomou relacije (2.12), tj.
dij = cij ( ui + vj ) za xij = 0 ,
Omoguavaju postavljanje takvog kriterijuma. Moe se, naime, pokazati da
izmeu vrednosti funkcija kriterijuma za bilo koje dve uzastopne iteracije postoji veza
koja se moe iskazati na sledei nain:
z0 = z0 + dijxij
(Vrednost funkcije kriterijuma u narednoj iteraciji, z0, jednaka je zbiru vrednosti
funkcije kriterijuma iz posmatrane iteracije, y0, i proizvoda dualne promenljive dij i
promenljive xij koja je odabrana da ue u naredno bazino reenje.)
Kako je u izrazu (2.13.) promenljiva xij obavezno pozitivna, to e pravac promene
vrednosti funkcije kriterijuma zavisiti od vrednosti dualne promenljive dij. Kada je dij < 0,
dolazi do smanjenja vrednosti funkcije kriterijuma u narednoj iteraciji. Ovo nam
omoguuje da formuliemo potreban kriterijum: bazino reenje u transportnom
problemu je optimalno samo onda ako su sve dualne promenljive dij 0 ( za probleme u
kojima se trai minimalna vrednost funkcijekriterijuma). Ako postoji bar jedna
promenljiva dij < 0, reenje se moe poboljati. Kaimo jo i to da su dualne promenljive
dij, u stvari, poznati simpleks kriterijum za ocenu optimalnosti reenja kod simpleks
metode. Zato ove promenljive u transportnom problemu imaju istu ulogu kao i
koeficijenti ( zj ci ) u simpleks metodi, a to je:
1) one slue kao kriterijum za cenu da li je proneeno bazino reenje optimalno
ili nije i

12

2) one slue kao kriterijum za izbor promenljive koja ulazi u naredno bazino
reenje.
Izraunajmo sada vrednost promenljivih dij:
x15 = 0 , d15 = c15 ( u1 + v5 ) = -4 ,
x22 = 0 , d22 = c22 ( u2 + v2 ) = 8 ,
x23 = 0 , d23 = c22 ( u2 + v3 ) = 4 ,
x24 = 0 , d24 = c24 ( u2 + v4 ) = 7 ,
x25 = 0 , d25 = c25 ( u2 + v5 ) = 6 ,
x31 = 0 , d31 = c31 ( u3 + v1 ) = -3 ,
x33 = 0 , d33 = c33 ( u3 + v3 ) = 4 ,
x34 = 0 , d34 = c34 ( u3 + v4 ) = -1 ,
x35 = 0 , d35 = c35 ( u3 + v5 ) = -1 ,
x42 = 0 , d42 = c42 ( u4 + v2 ) = 8 ,
x43 = 0 , d43 = c43 ( u4 + v3 ) = 9 ,
x44 = 0 , d44 = c44 ( u4 + v4 ) = 5 .
Bazino reenje iz tabele 2a nije optimalno jer postoje promenljive dij < 0.
Najveu negativnu vrednost ima d15 = -4, to znai da promenljiva x15 mora u narednom
reenju da imati pozitivnu vrednost. To je u tabeli 2a naznaeno oznakom (+) u polju
(1.5). Iz tabele se, posmatranjem pete kolone, moe videti da promenljiva x15 moe dobiti
pozitivnu vrednost samo ako se smanji vrednost promenljivoj x45. ( Zbir promenljivih u
petoj koloni mora biti jednak 40 ). Smanjenjem vrednosti promenljive x45 naruie se
jednakost u etvrtom redu, pa je zato potrebno poveati vrednost promenljivoj x41. Ovaj
krug uspostavljanja ravnotee zatvara se smanjenjem vrednosti promenljivoj x11 jer je u
prvom redu ve poveana vrednost promenljivoj x15.
Koju vrednost moe dobiti promenljiva x15? Poto se sva poveanja i smanjenja
vrednosti promenljivih vre za isti iznos, promenljivoj x15 treba odrediti najmanju
vrednost izmeu onih promenljivih iju vrednost u narednoj iteraciji treba smanjiti. Na taj
nain promenljiva x15 e u narednoj iteraciji dobiti pozitivnu vrednost, a jedna od
promenljivih vrednost nula, pa e broj pozitivnih promenljivih i u narednom reenju
ostati isti.
U naem primeru promenljiva x15 dobija vrednost 5. Poto izvrimo naznaene
promene, dobijamo novo bazino reenje iz tabele 8.
U tabeli 8 izvrena su dalja pojednostavljanja tabele. Znamo da prva kolona i prvi
red sadre dualne promenljive ui i vj, pa nadalje piemo samo njihove vrednosti, a oznake
izostavljamo.
Vrednost funkcije kriterijuma za bazino reenje iz tabele 8 iznosi 615 novanih
jedinica.

13

3
8

(+)
10

2
-2

5
(-)
20

4
5

4
5

65
8

50

50
4

-1

(-)
40

3
-1

Tabela 8.
5
5
30
3

10
60

6
50

(+)
-1

9
30

6
40

5
20

3
35
40

45
200

Treba proveriti da li je ovo reenje optimalno. Zbog toga izraunavamo nove

vrednosti za promenljive ui, vj i dij. Meutim, postupak raunanja emo neto
pojednostaviti. Nije potrebno ispitivati sve jednaine da bi se izraunale vrednosti
promenljivih ui i vj. itav postupak moe se izvriti u okviru postojee transportne tabele,
naravno, uvek imajui u vidu relaciju (2.10.). Za tabelu 8 postupak raunanja tekao je
ovako: Polazimo od promenljive u1 = 0, pa, pomou zaokruenih promenljivih u prvom
redu, odeujemo promenljive v2 = 3, v3 = 5, v4 = 5 i v5 = 4. Zatim, pomou promenljivih
v2 i x32 > 0 raunamo u 3 = -1, a pomou v5 i x45 > 0 raunamo u4 = -1. Na osnovu dualne
promenljive u4 i promenljive x41 > 0 odredili smo v1, da bismo pomou v1 i x21 izraunali i
u2 = -2. Sve ove vrednosti upisane su u tabelu 8.
I postupak izraunavanja vrednosti promenljivih dij neemo voditi izvan tabele.
Za sva prazna polja ( za njih promenljive xij imaju vrednost nula ) treba izraunati
promenljive dij i to tako to se od odgovarajueg koeficijenta cij oduzme zbir koeficijenta
ui i vj iz reda i kolone u ijem preseku se nalazi prazno polje. Dalje, kako smo negativne
vrednosti promenljive dij utiu na smanjenje vrednosti funkcije kriterijuma, to samo
njihove vrednosti unosimo u tabelu. ( Da bismo ih razlikovali od promenljivih xij, ove
vrednosti ne zaokruujemo.) Na ovaj nain, transportna tabela sadri sve podatke
potrebne za ocenu optimalnosti bazinog reenja.
Reenje iz tabele 8 nije optimalno jer je d34 = -1. Promenljiva x34 e u narednom
reenju imati pozitivnu vrednost. Neophodne promene postojeeg reenja naznaene su
sa (+) tamo gde treba poveati vrednost promenljive, a sa (-) tamo gde treba smanjiti. Od
dve promenljive, iju vrednost treba smanjiti, manja je x14 = 20, pa je vrednost
promenljive x34 = 20. Novo bazino reenje, posle izvrenih promena, nalazi se u tabeli 9.
Vrednost funkcije kriterijuma za ovo reenje iznosi 595.
Kako ne postoji ni jedna promenljiva dij < 0, ovo reenje je optimalno. ine ga
sledee promenljive:
x12 = 30 , x13 = 30 , x15 = 5 , x21 = 50 ,
x32 = 20 , x34 = 20 , x41 = 10 , x45 = 35 .

14

3
8

3
30

0
-2

(-)
50

2
20

-1
-1

Tabela 9.
5
(-)
5
30
(+)
3
0
8

(+)
10
60

4
5

(+)
5

4
65
8
50

20
6

50

9
30

40
5

20

(-)
35
40

3
45
200

Reenje se moe prokomentarisati ovako:

Proizvoa iz mesta M1 upuuje 30 jedinica robe A potroau P2, 30 jedinica
potroau P3 i 5 jedinica potroau P5. Proizvoa iz mesta M2 upuuje svih 50 jedinica
potroai P1. Proizvoa iz mesta M3 upuuje 20 jedinica potoau P2 i 20 jedinica
potroau P4. Konano, proizvoa iz mesta M4 upuuje 10 jedinica robe A potroau P1
i 35 jedinica potroau P5.
Prema optimalnom transportnom programu, minimalni transportni trokovi iznose
595 novanih jedinica.
Ovim je transportni problem reen.
U tabeli 9 je, meutim promenljiva d23 = 0. To pokazuje da postoji jo jedno
bazino reenje koje je, takoe, optimalno. Nova bazina promenljiva je x23, a potrebne
promene naznaene su u atbeli 9. Posle oznaenih izmena, dobija se reenje koje
odgovara reenju iz tabele 7.
Poto imamo dva optimalna reenja, moemo njihovom konveksnom
kombinacijom dobiti veliki broj novih reenja. Ova reenja e, takoe, biti optimalna jer
e imati istu vrednost funkcije kriterijuma .
1
Oznaiemo sa xij promenljive koje ine optimalno reenje prema tabeli 9, a sa
x ij2 promenljive koje ine optimalno reenje prema tabeli 7. Vrednost promenljivih za
novo optimalno reenje izraunaemo pomou sledeeg izraza:
xij3 qx ij1 1 q xij2 ,

Pri emu je 0 < q < 1.

Pronaimo jo jedno reenje za q = 2/5.
Promenljive
1
3
x12
x122 x12
30,

1
2
3
x32
x32
x32
20 i
1
2
3
x34
x34
x34
20

Imaju vrednost za sva tri reenja, a vrednost ostalih promenljivih izraunavamo,

pa je:

15

2 1 3 2
2
3
x13 x13 30 0 12,
5
5
5
5
2
3
3
1
2
x15
x15
x15
23,
5
5
2
3 2
3
x21
x121 x21
32,
5
5
2
3 2
3
x23
x123 x23
18,
5
5
2
3 2
3
x41
x141 x41
28
5
5
2
3 2
3
x45
x145 x45
17.
5
5
3
x13

i
Funkcija kriterijuma i za ovo reenje ima

vrednost 595.

16

ZADACI

1.
2.
3.
4.
5.

Linearni proizvodni problem (645,305,7,4,2,7,410,305)

Zadatak o dijeti (38,22,44,34,30,55,265,245,145,3,110)
Agronomski problem (110,210,55,25,70,75,5985,10100,395,,2995)
Transportni problem (390,490,280,33,27,2,7,11,30,1,7)
Primer 1.6.3

Tip oruj
I
II
III
IV
6.

N1
8
2
0.1

N2
2
4
0.9

N3
1
0.3

N4
2
9
0.8

N5
2
9
0.3

Primer 1.7.1

max F 4 x1 7 x 2 3 x3

Nai simpleks metodom

3 x1 x3 20
2 x1 x 2 3 x3 7

Pri ogranienjima

3 x1 3 x 2 3 x3 6
x1 0, x 2 0, x3 0.

7.

Nai: min F 5 x1 12 x 2
x1 3 x 2 45
x1 3 x 2 8
3x1 x 2 40

Pri ogranienjima

x1 x 2 2
x1 0, x 2 0.

8.
9.
10.

N6
1
0.2

Primer 2.2.2
Primer 2.3.1
Primer 3.4.1

17

Rezerve o
20
11
56
29

Zadatak 1
Jedno preduzee planira da otpone proizvodnju dveju vrsta artikala. Ti artikli se moraju
izraivati u dvema radionicama. Radionica R1-645 radnih asova, a radionica R2-305
radnih asova. U radionici R1 za artikal A utroiti 6 radna asa, u R2 4 radna asa. Za 1
artikal tipa B potrebno je respektivno 5 odnosno 1 radna asa. ista dobit od prodaje
jednog artikla tipa A je 200 dinara, a tipa B je 150 dinara. Kako organizovati proizvodnju
tako da dobit bude maksimalan?
Zadatak 2
Bolniki nutricionista mora da odredi koje doruke pripremati svako juto za pacijente.
Deo njihove odgovornosti je da sigurno obezbedi minimum dnevnih potreba za
vitaminima A i B. U isto vreme jelovnici moraju imati najmanju moguu cenu sve u cilju
izbegavanja gubitaka. Glavnica vitamina A i B su jaja, slanina i itarice. Potrebe za
vitaminima i sadraj svakog od ovih vitamina u svakoj od ovih namernica su prikazane u
tabeli.
Zadatak 3
Nai optimalnu raspodelu sejanja penice i kukuruza na dva imanja ( I i II ) od po 100
odnosno 200 ha koja su razliitog kvaliteta.
Podatci o promenama dati su u tabeli
Kultura

Prinos ( c/ha )
I
II

Penica

45

35

Kukuruz

80

70

Treba obezbediti najmanje 3500 metrikih centi penice i 10000 metrinih centi
kukuruza. Cena jednog centa penice je 350 dinara a kukuruza 400 dinara. Gde i kolko
penice posejati ili kukuruza pa da je proizvodnja obezbedi maksimalnu dobit.

18

Zadatak 4
Imamo 2 radnika R1 i R2 koji mogu isporuiti meseno ukupno a1 odnosno a2 tona uglja.
Imamo dalje 3 potroaka centra P1, P2 i P3 kojima je potrebno b1, b2 i b3 tona uglja
respektivno. Smatraemo da je a1 + a2 = b1 + b2 + b3 ( ukupne ponude jednake su ukupnoj
potronji ). Cene prevoza jedne tone uglja od proizvoaa do potroaa date su u tabeli
P1

Potroai
P2

P3

R1

C11

C12

C13

R2

C21

C22

C33

Radnici

Kako organizovati transport ( koliko tona uglja poslati iz Rj, j = 1,2 Pk, k = 1,2,3) pa da
budu zadovoljene sve potrebe potroaa i da cena prevoza bude minimalna.
Zadatak 5
Imamo 4 vrste oruja koje treba rasporediti na 6 naina. Rezerve oruja i nosivosti nosaa
dari su u tabeli. U dnu tabele su date verovatnoe pogaanja unitenja nosaa od strane
neprijatelja.
P (N1) = 0,1..., P (N6) = 0.2
Koju koliinu i vrstu oruja treba da nosi svaki nosa da bi gubitci koje moe da nanese
neprijatelj bili minimalni.
Tip oruj
I
II
III
IV

N1
8
2
0.1

N2
2
4
0.9

N3
1
0.3

N4
2
9
0.8

N5
2
9
0.3

N6
1
0.2

Rezerve o
20
11
56
29

Neka nam promenljive X1...X6 predstavljaju broj nosaa tipova N1...N6 koje emo
upotrebiti za prenoenje rezervi oruja. Na osnovu podataka iz tabele imamo odreen
sistem ogranienja.
Zadatak 8
Uoimo u koordinatnom sistemu Oxy celobrojne take Tij T (i,j), (i,j = 0,1,2,3,4), pri
emu emo posebno izdvojiti taku T44 N. Zamislimo da se u taki 0 nalazi jedan
automobilista koji treba da stigne u taku N. Bilo u kojoj taki Tij da se nae, moe se
kretati samo udesno ( ka taci Ti+1,j ) ili navie ( ka taci Ti,j+1 ). Rashodi koje na
putovanju ima dati su na slici 2.2.1. On postavlja sebi zadatak da iz take 0 stigne u taku
N sa minimalnim rashodom. Kojim putem da ide?

19

Zadatak 9
Nai metodom DP max F x1 3 x 2 2 x3
uz ogranienja x1 x 2 x3 10, x1 0, x 2 0, x3 0
2

Zadatak 10
Treba izvriti kompleks koji se sastoji od 6 akcija a1, a2...,a6. akcija a4 moe poeti posle
zavretka akcija a1 i a2, akcija a5 moe poeti posle zavretka akcije a2, a akcija a6 moe
poeti posle zavretka akcija a2 i a3. Predstaviti meusobnu zavisnost navedenih akcija u
vidu strukturne tabele, odrediti rang svake akcije i konstruisati odgovarajuu mreu
kompleksa akcija.

20

Zadatak 1
Artikli
Radnici

R1

R2

R1 za A i B izdvoji 645h
R2 za A i B izdvoji 305h

max F 410 x1 305 x 2

7 x1 2 x 2 645
4 x1 7 x 2 305
7 x1 2 x x3 645
4 x1 7 x 2 x 4 305
x3 645 7 x1 2 x 2
x 4 305 4 x1 7 x 2
x1 0, x 2 0, x3 645, x 4 305
M 1 (0,0,645,305) F ( M 1 ) 0
305
645 305
,

4
4
7
x1 B x 4
x1 min

305 7
1
x2 x4
4
4
4
1
445 41
7
305 7
x3 645 7
x2 x4 2 x2

x2 x4
4
4
4
4
4
4
x1

305
445
, x 2 0, x3
, x4 0
4
4
305 445
M2
,0,
,0
4
4

x1

1
62525 825
205
305 7
x 2 x 4 305 x 2

x2
x4
4
4
2
2
2
4
62525

F max
2

F 410
FM 2

21

Zadatak 2
P1
P2

A
38
34

B
22
40

C
44
55

q = 265 , r = 245 , g = 145 , M1 = 3 , M2 = 110

3

0 x1 10, x 2

11

265
265

x1 0, x 2
, x2 0
x1
34
38

245
245

x1 0, x 2
, x2 0
x1
40
22

29
145

x1 0, x 2
, x2 0
x1
11
44

min F 3x1 110 x 2 x1 0, x 2

38 x1 34 x 2 265

22 x1 40 x 2 245

44 x1 55 x 2 145

88 x 34 x 256

44 x 55 x 145

22 x 40 x 245

Zadatak 3

22

I plac = 110 , II Plac = 210 ,

Kultura

Prinos
I

II

Penica

55

25

Kukuruz

70

75

Penica = 5985 c 1c = 395

Kukuruz = 10100 c 1c = 2995

x1 x3 110 x3 110 x1
x 2 x 4 210 x 4 210 x 2
55 x1 25 x 2 5985

70 x3 75 x 4 10100 70 110 x1 75 210 x 2 10100 70 x1 75 x 2 13350

F 395 55 x1 25 x 2 2995 70 x3 75 x 4 21725 x1 9875 x 2 20650 x3 224625 x 4

21725 x1 9875 x 2 209650 110 x1 224625 210 x 2 70232750 187925 x1 214750 x 2

F max 70232750

x1 3x2 45
3x1 x2 40
x1 x2 2

x1 3x2 8

23

Zadatak 4
a1 390, a 2 490, b1 280, b2 330, b3 270

P1

Potroai
P2

P3

R1

11

R2

30

Radnici

min F 2 x11 7 x12 11x13 30 x21 x 22 7 x 23

x11 x12 x13 390 x13 390 x11 x12
x 21 x 22 x 23 490 x 23 490 x 21 x 22
x11 x 21 280 x 21 280 x11
x12 x 22 330 x 22 330 x12
x12 x 23 270
x 23 490 280 x11 330 x12 120 x11 x12
x11 0
x12 0
x13 390
x 21 280
x 22 330
x 23 120

F 2 x11 7 x12 11 390 x11 x12 30 280 x11 330 x12 7 120 x11 x12
12180 32 x11 2 x12
32 x11 2 x12 F 12180
2 x12 32 x11
x12 16 x11
x11 1

x11 1, x12 16 F min 12180

Zadatak 5

24

8 x1 2 x 4 20 x 4 10 4 x1
2 x 2 2 x5 11 x5

11
x2
2
167
11

x2
36 x1 9 x 2 / 2
2
2

x3 9 x 4 9 x5 56 x3 56 9 10 4 x1 9
2 x1 4 x 2 x6 29 x 6 29 2 x1 4 x 2
x1 0, x 2 0
167

71x1 18 x 2 167 x1 0, x 2

18

5
x1
2
11
x2
2
29

2 x1 4 x 2 29 x1 0, x 2
x1
4

x1

167

, x2 0
72

29

, x2 0
2

25

Zadatak 6

max F 4 x1 7 x2 3x3
3 x1 x3 20
2 x1 x2 3 x3 7
3 x1 3 x2 3 x3 6
x1 0, x2 0, x3 0
3 x1 x3 x4 20
2 x1 x2 3 x3 x5 7
3 x1 3 x2 3 x3 x6 6
20
3
0

x4 20 3 x1 x3

x5 7 2 x1 x2 3x3

x6 6 3x1 3x2 3x3

2
0

x1 0, x2 0, x3 20, x4 7, x5 6

M 1 0,0,20,7,6 F M 1 0
20

, , 2 2
3

x1 B x6
x1 min

x1 2 x2 x3

1
x6
3

x4 20 3 2 x2 x3 x6 x3 14 3x2 2 x3 x6
3

7
0

1
2

x5 7 2 2 x2 x3 x6 x2 3x3 11 3 x3 5 x3 x6
3
3

x1 2, x2 0, x3 0, x4 14, x5 11, x6 0

M 2 2,0,0,14,11,0

1
4

F 4 2 x2 x3 x6 7 x2 3 x3 8 11x2 7 x3 x6
3
3

F M2 8
11
11

x3 min ,7,
5
5

x3 B x5

26

11
5
0

11 3
1
2
x 2 x5 x 6
5 5
5
5
11 3
1
2
1
21 8
1
7
x1 2 x 2
x 2 x5
x 6 x6
x 2 x5 x6
5 5
5
15
3
5 5
5
5
1
2
48 12
2
19
11 3

x 4 14 3 x 2 2
x 2 x5
x6 x6

x 2 x5
x6
5
5
5
15
5
5
5
5

x3

21
11
48
, x 2 0, x3 , x 4
, x5 0, x 6 0
5
5
5
21 11 48

M 3
,0, ,
,0,0
5 5
5

1
2
4
117 76
7
34
11 3

F 8 11x 2 7
x 2 x5
x6 x6

x 2 x5
x6
5
15
3
5
5
5
15
5 5
117
FM 3
F max
5
x1

Zadatak 7
5

0 x1 6, x 2
2

x1 3 x 2 45 x1 0, x 2 15 x1 15, x 2 10

min F 5 x1 12 x 2 x1 0, x 2

x1 3 x 2 8 x1 0, x 2 x1 8, x 2 0
3

3 x1 x 2 40 x1 10, x 2 10 x1 15, x 2 5
x1 x 2 2 x1 0, x 2 2 x1 2, x 2 0
x1 0, x 2 0

F min 5 10 12 10 50 120 170

27

Zadatak 8
Neka je taka B jedan od punktova i neka je za jedan korak ( u jednoj etapi ) dostina
iz take A. Oznaimo odgovarajui rashod sa r (AB). Ako je taka C dostina iz take A
za k (k1) etapa oznaimo odgovarajui minimalni rashod sa R (AC).
Slika
Posmatrajmo prvo take iz kojih se u jednoj etapi moe stii u taku N. To su take T34 i
T43. Odgovarajui rashodi su r (T34N) = R(T34N) = 8, r(T43N) = R(T43N) = 11.
Take iz kojih se u dve etape moe stii u taku N su teke T24, T33 i T42. Minimalni
rashodi od njih do take N su: R (T24N) = 9 + 8 = 17; R(T33N) = min {r(T33T34) + r
(T33T43); r(T33T43) + r (T43N)} = min {10 + 8; 13 + 11} = 18, te je i t T33 najbolji put ( sa
najmanjim rashodom ) T33T34N; R (T42N) = 11 + 11 = 22, jer iz T42 jedini ( znai i najbolji
) put je T42T43N ( videti sliku 2.2.2).
Take iz kojih se u tri etape moe stii u taku N su T14, T23, T32 i T41. Najmanji rashodi od
njih do take N su: R (T14N) = 10 + R (T24N) = 10 + 17 = 27, R (T23N) = min {R(T23T24) +
R (T24N); R (T23T33) + R (T33N)} = min {8 + 17, 11 + 18} = 25; R (T32N) = min {R
(T32T33) + R (T33N); R (T32T42) + R (T42N)} = min {10 + 18; 12 + 22} = 28. To znai da
najbolji put iz T14 u N je T14T24T34N.
Analognim nainom se dobijaju i ostali brojevi na slici 2.2.2.
Na osnovu dobijenih rezultata se zakljuuje da iz take 0 je najbolje krnuti u taku T10, iz
T10 u T11, iz T11 u T21, iz T21 u T22, iz T22 u T23, iz T23 u T24, iz T24 u T34 i iz T34 stii u N.
Time su odreena i optimalna upravljanja na svakoj etapi i minimalan rashod koji je
jednak Rmin = 10 + 12 + 7 + 10 + 9 + 8 + 9 + 8 = 73. ( Optimalan put je na slici 2.2.2
pojaan ).

Zadatak 9

Ovde je f 1 x1 x12 , f 2 x 2 3 x2 , f 3 x3 2 x32 , te je F b1 max f 1 x1 max x12 b12 ,

0 x1 b1

0 x1 b1

to znai da uslovno optimalno upravljanje na prvom koraku je

0 x 2 b2

0 x 2 b2

28

x b b . Zato je

b22 ,

F2 b2 max f 21 x2 F1 b2 x2 max 3x2 b2 x2

2

3b2 ,

ako je

b2 3
0 b2 3

Iz toga se vidi da uslovno optimalno upravljanje na drugom koraku je

0 x2 3 i

x b 0 ako je b
2

Dalje nalazimo

x b b
2

ako je

3.

F3 b3 max f 3 x3 F2 b2 x3 max 2 x32 F2 b3 x3

0 x3 b3

0 x3 b3

To e biti

2x32 10 x3 2 ,0 x3 7,

F3 10 max

2x32 310 x3 2 ,7 x3 10

0 x3 10

to je dalje:

F3 10 200, x 3 10 x3* 10.

Odatle zakljuujemo da je x 2* x1* 0.

Zadatak 10
Redni
Prethodne
Akcije
Rang
broj
akcije
1
a1
1
2
a2
1
3
a3
1
4
a4
a1, a2
2
5
a5
a2
2
6
a6
a2, a3
2

Prikazano je u tabeli 3.4.2 i na slici 3.4.2

A1
a1
A0

a4

A12
A5

A2

a2

A4

a5
A

a3
A3

A23
a6

29

A6

Literatura
Zrni . Sovi D. (1997) Simulacija procesa unutranjeg transporta, Mainski fakultet
univerziteta u Beogradu
Simonovi V. (1995), Uvod u teoriju verovatnoe i matematiku statistiku, Beograd
Vujoevi M. (1999) Operaciona istraivanja izabrana poglavlja Fakultet operacionih
nauka Beograd
Vinston V. (1991) Operation research, aplications and algorims, PVS Kent Publishing
company Boston

30

Sadraj
Uvod...........................................................................................................................2
Primer transportnog problema...................................................................................3
1 .1 Metode za pronalaenje poetnog reenja...........................................................3
1.2 Dijagonalna metoda.............................................................................................3
1.3 Metoda (najmanjih) jedininih koeficijenata.......................................................5
1.4 Vogel-ova metoda................................................................................................6
1.5 Metode za pronalaenje optimalnog reenja........................................................9
1.6 Modifikovana metoda..........................................................................................10
2 Zadatci.....................................................................................................................16
2.1 Primer 1................................................................................................................17
2.2 Primer 2................................................................................................................17
2.3 Primer 3................................................................................................................17
2.4 Primer 4................................................................................................................18
2.5 Primer 5................................................................................................................18
2.6 Primer 8................................................................................................................18
2.7 Primer 9................................................................................................................19
2.8 Primer 10..............................................................................................................19
3 Reenja primera.......................................................................................................20
Literatura....................................................................................................................30

31