1

Ralf Eperson

MASONERIJA
Zavera protiv hri anstva

Naslov originala
A. Ralph Epperson:
MASONRY Conspiracy Against Christianity
Published by Publius Press",
Tucson, Arizona Republic, USA

Sadraj
Uvod 2
Posveta .....................................................................................................4
Namera autora........................................................................................ 8
Objanjenje ..............................................................................................8
Re autora povodom prvog ameri kog izdanja ................................ 9
PRVI DEO
Osvrt na knjigu Moralna na ela i dogme" ......................................... 14
Prvo poglavlje: Uvod .............................................................................14
Drugo poglavlje: Misao Alberta Pajka.................................................24
Tre e poglavlje: Moralna na ela I dogma": ezoterijska knjiga..26
etvrto poglavlje: Definicija zavere......................................................26
Peto poglavlje: Pregled knjige Moralna na ela I dogma"........27
esto poglavlje: Ispod je iznad .............................................................29
Sedmo poglavlje: Masonerija je religija ............................................. 30
Osmo poglavlje: Dva oboavanja......................................................32
Deveto poglavlje: Moral masonerije................................................ 33
Deseto poglavlje: Moral masonerije (nastavak) .....................39
Jedanaesto poglavlje: Oboavanje Sunca" .........................................39
Dvanaesto poglavlje: Tragaoci za Svetlo u" ....................................43
Trinaesto poglavlje: Svetlost i tama ..........................................................48
etrnaesto poglavlje: Svetlost e nadvladati tamu............................51
Petnaesto poglavlje: Vera i razum..........................................................52
esnaesto poglavlje: Zaklju ak o knjizi Moralna na ela i dogma" .56
Sedamnaesto poglavlje: Citat iz knjige Legenda"...............................57
DRUGI DEO
Cilj masona.................................................................................................59
Osamnaesto poglavlje: Jedna izjava ......................................................59
Devetnaesto poglavlje: Izvori literature............................................59
Dvadeseto poglavlje: Svetlost.................................................................61

Dvadeset i prvo poglavlje: Masonerija nije religija"................... ..64

Dvadeset i drugo poglavlje: Istina" je Svettost" ..................................64
Dvadeset i tre e poglavlje: Ratovanje ...............................................65
Dvadest i etvrto poglavlje: Pobeda je izvesna..............................71
Dvadeset i peto poglavlje: Simbolizam .................................................72
Dvadeset i esto poglavlje: Neprijatelj masonerije ..................73
Dvadeset i sedmo poglavlje: Neprijatelji............................................76
Dvadeset i osmo poglavlje: Zakletva..................................................77
Dvadeset i deveto poglavlje: Hiram Abif, legenda............................77
Trideseto poglavlje: Smrt Hiramova ........................................80
Trideset i prvo poglavlje: Don Robinson......................................86
Trideset i drugo poglavlje: Tri krune ............................................91
Trideset i tre e poglavlje: Kada su 3 ili 2 jednako 1.........................94
Trideset i etvrto poglavlje: Obred 33. stepena ....................................96
Trideset i peto poglavlje: Antimasoni .................................................. 98
Trideset i esto poglavlje: Ostali antimasonl.......................................101
Trideset i sedmo poglavlje: Ptice iz istog jata ....................................104
Trideset i osmo poglavlje: Revolucija i zavera...................................118
Trideset i deveto poglavlje: Rezime.....................................................118
etrdeseto poglavlje: Ko su oni?..........................................................118
etrdeset i prvo poglavlje: Zato nisu uspeli.......................................124
TRE I DEO
Zaklju ak ............................................................................................126
etrdeset i drugo poglavlje: Teologija 101 ..........................................126
etrdeset tre e poglavlje: Mrvice hleba.......................................... 128
etrdeset i etvrto poglavlje: Epilog.................................................... 128
etrdeset i peto poglavlje: Zavrna pri a.............................................129
etrdest i esto poglavlje: Pitanje sa odgovorom ...............................129
Dva pisma istupanja.............................................................................132
O fus notama.................................................................................132
Delimi an spisak kori enih knjiga ...............................................132
UVOD
Dva citata Menlija P. Hola (Manly P. Hall) , navedena na prvoj strani, predstavljaju
potpuno druk iji pogled na masoneriju od onog kakav ima ve ina Amerikanaca, ako ga, kada
su u pitanju masoni, uopte imaju. Verujem da je ta no da ve ina Amerikanaca, koji nisu
lanovi masonskih loa, zna veoma malo ili nita o ovoj grupi, posebno o fami da su mo ni
onoliko koliko to Hol eli da prikae. Oni koji poneto znaju, znaju malo, verovatno
zahvalju i tome to imaju prijatelja, lana porodice ili poslovnog partnera masona. Me utim,
ak i oni znaju veoma malo jer su masoni tajna" organizacija, opredeljena da onima koji joj
ne pripadaju ne otkriva zata se zalau.
Amerikanci koji jesu lanovi masonerije znaju daleko vie, ali ak i me u njima postoji
veoma mali postotak onih koji uistinu znaju da je masonerija mo na onoliko koliko Hol tvrdi.
Ipak, velika ve ina Amerikanaca o masonima ne zna mnogo. Mnogi su vidali njihove
simbole na zadnjim delovima automobila, na zgradama koje masoni nazivaju hramovima i na
znacima izvan gradova, koji ozna avaju njihova sastajalita i vreme sastanaka.
Ako ste videli kvadrat i kompas", zvezdu sa jednim krakom nadole i dva kraka
nagore", ili mlad mesec i skimitar (zakrivljeni ma ), znajte da je to masonski znak. Ako ste

ikada videli mukarce obu ene poput klovnova na nekoj od gradskih parada, koje izvode na
konjima, motociklima ili malim automobilima, ta no odre enom marrutom videli
ste masone. Ukoliko ste ikada prisustvovali aktivnostima u rajners holu"i tada ste
videli masone. Ako ste ikada sluali prenos na radiju ili na televiziji gledali utakmicu
ameri kog fudbala Istok-Zapad, znajte da je re o masonima. Ako ste ikada bili u rajners
cirkusu, videli ste masone. Ako ste ikada videli oveka sa crvenim eirom, koji izgleda poput
prevrnutog glinenog lonca, i tada ste videli masona.
Me utim, ove vidljive, nekontroverzne predstave, koje Amerikanci imaju o masonima
kao organizaciji koja oblikuje sudbine svetova", za ve inu su gotovo potpuno nerazumljive.
Medutim, Hol, vode i masonski pisac, kae da su oni najmo nija organizacija u zemlji", i
ako on to ne zna mogli bismo se upitati ko uopte zna?
Pravo mesto od kojeg treba po eti razmatranje ima li Hol pravo ili ne jeste citat njihove
ukupne misije", preuzet iz knjige Henrija C. Klosena (Henry C. Clausen), pokojnog
Suverenog velikog zapovednika Vrhovnog saveta trideset tre eg stepena, masonskog
ekvivalenta predsednika. Evo ta je on, kao odgovor na vlastito pitanje ta je kotski obred
(grana masona o kojoj e malo kasnije biti vie re i u ovoj knjizi)?" zapisao: Naa
sveukupna misija moe se saeti na slede i na in: tragati za onim to je najvrednije na svetu,
u svakoj osobi podsta i ponos, ljudsku stranu naih dnevnih aktivnosti i maksimalno sluenje
ljudskom rodu; pruiti pomo ovekovom traganju za identitetom, razvojem i sudbinom u
Boijem svemiru, kao i dosti i ideal boljih, mudrijih ljudi u sre nijem, mudrijem svetu."1
Ono to Amerikanci uopte znaju o masoneriji, verovatno jeste slede e: masoni su,
verovatno, grupa dobrih ljudi s plemenitim porivima.
Kada su vo e objavile oglas u jutarnjem dnevniku Arizona dejli star" (The Arizona
Daily Star), sli nu poziciju zauzeli su i masoni iz Tusonu, u Arizoni.
Ovaj oglas, koji sadri objavu njihovih ciljeva i namera, pojavio se 1983. godine, a u
jednom njegov delu se kae: Nijedna ljudska organizacija, uprkos postojanju verovatno e,
nikada nije ispoljila ve i uticaj na ljudsku aktivnost od one koja je poznata pod imenom
Slobodna masonerija (primetite da se oni ovde saglaavaju sa Holovom izjavom da su oni
najmo nija organizacija u zemlji")."1
U enja i simboli (u masonskim obredima i rukopisima) prethode formalnoj organizaciji
nastaloj pre vie hiljada godina.Oni zalaze duboko u pradavna vremena (ova misao e kasnije
biti potvr ena u ovoj knjizi od strane klju nih masonskih pisaca). lanove su podu avali
najvioj etici, mudrom izlaganju filozofije, religije i blagoslovenju milosr a. Kodeks li nog
ponaanja vu e korene od principa vitetva, Deset zapovesti i Zlatnog pravila.
lanovi dobijaju sveobuhvatno znanje o istorijskom nasle u, filozofiji, religiji, moralu,
slobodi i toleranciji, kao i o odnosu prema Stvoritelju, svojoj zemlji, porodici i sebi.
Misija kotskog obreda sprovodi se kroz niz duhovnih, dobrotvornih i moralnih
programa.
Na taj na in Red predstavlja snaan glas za ljudski ponos, pravdu, moralnost i
gra ansku odgovornost.
Kredo kotskog obreda glasi: Svrha ljudskog progresa jeste i naa svrha, osloba anje
ljudske misli jeste naa vrhovna elja, sloboda ljudske savesti jeste naa misija, a garancija
jednakih prava svim narodima svugde jeste kraj nae borbe."2
Ova knjiga otkri e itaocu ta ove re i zapravo zna e, jer od ljudi irom sveta skrivaju
veoma zastrauju u istinu zamaskirane ciljeve masona. Kada kau da su ovo plemeniti porivi
i ciljevi, oboavam da im postavim slede e pitanje:
1
) Henry C. Clausen, 33. stepen, What is ihe Scottish Rite, Washington D.C., 1973, str.
4 (pamflet od 8 stranica objavljen od Vrhovnog saveta, 33 stepena).
2
) The Arizona Daily Star, April 25, 1983, str. 6A.

Ako su svi ovi vredni ciljevi razlog organizovanja masona, zato onda jednostavno ne
iza ete iz tajnosti i celom svetu javno saoptite svoje namere?"
Odgovor na ovo pitanje sasvim je jasan: poto skrivaju svoje tajnovite ciljeve, ne e ih
obnarodovati sve dok to ne poele, a dan tog otkri a je veoma blizu.
Uskoro emo sigurno saznati koji su to skriveni ciljevi.
Razumljivo je da ve ina Amerikanaca nije svesna mo nog uticaja masona na svetske
doga aje. Zbog opteg uvida u ono u ta masoni veruju, ljudima koji imaju bilo kakvu ideju o
tome ko su masoni i zata se zalau ini se da su ove tvrdnje ta ne.
Medutim, posle trideset i etiri godine istraivanja na ovom polju, mogu vas uveriti da
su Holove tvrdnje potpuno tacne, apercepcija prose nog Amerikanca pogrena.
Masonerija je mo na", ona zaista ustoli ava kraljeve i oblikuje sudbine svetova."
Izvesno je da samo nekolicina lanova masonske organizacije zna da je Holov stav
ispravan, te sam zbog toga i reio da napiem ovu knjigu. Vreme je da svi jasno shvatimo u
ta masoni veruju.Upravo zato treba da pro itate ono to do sada niko u istoriji ove anstva
nije napisao, bar ne u onom obimu koji sam ja, istrauju i ovo pitanje tokom trideset i etiri
godine, ostvario. Pro itao sam stotine knjiga o masonima, neke su, za razliku od drugih,
pruile vie informacija o masonskoj zagonetki, ali nijedna od pro itanih knjiga, napisana od
strane antimasona, nije otkrila tajnu masonerije. Neke od njih sadre jedne delove zagonetke,
dok u ostalima nailazimo na druge, ali, u ovoj knjizi, po prvi put ete sagledati sve deli e
zagonetke, koji moraju biti razmotreni pre nego to kona no saznate u ta masoni veruju.
Posle vie hiljada godina postojanja poto je obelodanio njihove skrivene planove tajnu
masonerije otkriva neko ko nije mason.
POSVETA
elja mi je da ovu knjigu posvetim Reksu Ha ensu (Rex Hutchens), aktivnom masonu i
autoru knjige pod naslovom Most ka svetlosti (A Bridge to Light). Zvani no, njegovu knjigu
objavila je masonska organizacija, tako da nema sumnje da je on njihov vode i pisac. Siguran
sam da on od mene ne o ekuje da mu priutim ovu prili no sumnjivu po ast i, pretpostavljam,
kada jednom otkrije da sam se usudio na ovo, sigurno to ne e primiti sa blagonaklono u.
Rad na otkrivanju tajne masona zapo eo sam tri ili etiri godine pre naeg prvog
susreta, te se ne moe re i da me je Ha ens podstakao na istraivanje za ovu knjigu. Kada
smo se upoznali, nisam imao nikavu ideju o pisanju bilo kakve knjige, me utim, on me je
posredno ubedio da je ona potrebna. Uveren sam da on ne zna da je na susret od pre nekoliko
godina ostavio takav utisak na mene, ali jeste.
Moda bi vam moglo biti od pomo i, dragi itao e, da saznate kako smo se, krajem
1988. i po etkom 1989. godine, sreli.(Nisam potpuno siguran kada smo prvi put vodili
telefonski razgovor koji je prethodio naem sastanku, ali se am se da smo, tokom nekoliko
meseci, mnogo puta razgovarali, to je i dovelo do njegove posete mojoj ku i. Pojedinosti
ovih razgovora ve su odavno poznate, ali nisam vodio nikakve beleke, niti sam ih snimao.
Zato u ih se prisetiti, najbolje to mogu, jer ti detalji, najve im delom, ine osnovu za moju
knjigu).
Kao to rekoh, prvi put su me predstavili Ha ensu kada me je, negde krajem 1988.
godine, pozvao. U to vreme Ha ens je bio mason 32. stepena, i posle nekog vremena, poto je
za masonsku organizaciju zavrio knjigu pod naslovom Most ka svetlosti, postao je mason 33.
stepena. (Ovi termini bi e objanjeni kasnije). Zato mi je razumljivo to se za mene
zainteresovao toliko da mi uputio prvi poziv. Poto se uverio da sam ja onaj Ralf Eperson
koga trai, razgovor je tekao otprilike ovako:
Ha ens: Upravo sam razgovarao s jednim svojim prijateljem iz Denvera, koji je
spomenuo da ste pre dve nedelje, u njegovom gradu, govorili protiv masona. Da li je to

ta no?"
Odgovorio sam: ,,U poslednje vreme, a ni pre dve nedelje nisam bio u Denveru, tako da
moram zaklju iti da va prijatelj grei."
Ha ens: Dakle, moj prijatelj me je upozorio da vas je pre dve nedelje uo kako
govorite protiv masonerije."
Rekao sam: Gospodine Ha ens, mogu vas uveriti da nisam bio u Denveru pre nekoliko
nedelja, ali re i u vam da zaista govorim protiv masonerije."
Povela se rasprava oko toga da li sam ili nisam bio u Denveru nekoliko nedelja pre
njegovog telefonskog poziva i ponovo sam to negirao. Zbog utiska, rekao sam da sam pre
nekoliko godina bio u Denveru da bih odrao govor koji se, jednim svojim delom, odnosio na
masoneriju, te da su neki ljudi iz publike to snimili video-kamerama. Pomenuo sam da je
mogu e da je njegov prijatelj video neki od ovih snimaka ,,dve nedelje" pre nego to sam ga
pozvao, ali sam
ga ponovo uveravao da u tom gradu nisam bio uvreme koje njegov prijatelj spominje.
Ha ens je kona no otkrio da tvrdnja da sam bio u Denveru nije pravi razlog njegovog
telefonskog poziva. Zapravo, zanimalo ga je zato govorim protiv masonerije." Zatim je
upitao neto kao: Zato uopte govorite o masoneriji?"
Zamolio sam ga da, ako nema nita protiv, odgovori na nekoliko mojih pitanja i on je
pristao. Pitao sam ga da li je on mason 32. stepena kotskog obreda, Juna jurisdikcija, i
njegov odgovor bio je potvrdan. Dodao je i to da je majstor jedne od ovdanjih masonskih
loa u Tusonu. Zatim sam ukratko objasnio zato po celoj zemlji drim govore o masoneriji.
Rekao sam otprilike ovo :Istraivao sam neto o masonskoj loi i brine me ono u ta vi
verujete."
Ha ens: Zato ste zabrinuti?"
Ne u vam re i."
Ha ens: Zato?"
Zato to ete, bez obzira ta budem rekao, vi poricati."
Ha ens: Kako to mislite?"
Ne u vam kazati."
Ha ens: ,,Ne razumem."
Govorim o masoneriji ono to mogu da potkrepim dokazima i znam da ete, kada
ujete moje objanjenje, sve osporavati"
Ha ens: ,,A o emu govorite?"
,,U redu, re i u vam, a va odgovor e dokazati moju tvrdnju. Kaem da postoje dva
sloja unutar masonske loe."
Ha ens: Greite."
Upravo ste potvrdili moje gledite. Prisetite se, Rekse, da sam rekao da to mogu i da
dokaem. Ako sam u pravu da postoje dva sloja u okviru masonske organizacije, jedan za
obi nog masona, a drugi za onog koga ja zovem ,,prosvetljeni" ili napredni mason", vi biste,
znali vi ita o tome ili ne, negirali njihovo postojanje. Drugo, ako vam njihovo postojanje nije
poznato, svejedno biste negirali. Poto sve to pori ete, od vas ne mogu nita da saznam, no,
sada mogu da dokaem taj drugi sloj zaista postoji."
Koliko se se am, ovim je naa rasprava o drugom sloju okon ana.
Me utim, pre nego to nastavim sa svojim se anjem na ovaj razgovor, eleo bih itaocu
da, kao dokaz postojanja ovog drugog sloja" unutar bratstva, iz dela vode ih masonskih
pisaca navedem samo nekoliko od brojnih citata. Citati su preuzeti iz knjige Menlija P. Hola,
pisca koga sam citirao na po etku knjige, kao jednog drugog masona 33. stepena, tako e
jednog od, najeminentnijih pisaca u svetu koji se bave tajnom masonske loe. Njegova knjiga
nosi naslov Predavanja o anti koj filozofiji (Lectures on Ancient Philosophy).
Nema sumnje da je on jedan od najvanijih masonskih pisaca svih vremena. U stvari, 7.

jula 1985. godine, na dvadesetpetogodinjicu osnivanja, asopis Novo doba" (The

New Age magazine), zvani no glasilo Saveta kotskog obreda 33. stepena, nazvao ga je
jednim od najve ih ameri kih autoriteta za ezoterijsku filozofiju."3Kasnije, kada je, 7.
avgusta 1990, preminuo, isti asopis, sada pod nazivom urnal kotskog obreda" (Scottish
Rite Journal), nazvao ga je najve im filozofom masonerije". U njihovoj beleci se
zaklju uje: Zahvaljuju i Menliju Palmeru Holu svet je daleko bolji, a mi smo, kao pojedinci,
bogatiji jer poznajemo njega i njegovo delo."4
Zato se, s prili no velikom sigurno u, moe re i da je misljenje ovog oveka o
masonima prihvatljivo, ak i za njih same.
Evo ta je napisao:
Slobodna masonerija je bratstvo unutar bratstva spoljanja organizacija koja skriva
unutranje bratstvo izabranih ... potrebno je da se utvrdi postojanje ova dva me usobno
zavisna reda, mada je jedan vidljiv, a drugi nevidljiv. Vidljivo drutvo je sjajno udruenje,
slobodnih i prihva enih Ijudi ujedinjenih da bi se posvetili eti kim, obrazovnim, bratskim,
patriotskim i humanitarnim zadacima (podrazumevaju i da su humanitarni i patriotski zadaci,
koji se iznose pred javnost, nekakva fasada za neto drugo). Nevidljivo drutvo je tajno i u
najve oj meri avgustovsko (definisano kao: ,,ono koje je veli anstvenog ponosa,
veli anstveno") bratstvo, iji su lanovi posve eni sluenju ve nom arcanum arcandrum
(definisanom kao: tajna, misterija)."5
itaocu preputam da proceni koji od ova dva masona 33. stepena govori istinu,
posebno posle razmatranja dodatnih dokaza da je Menli P. Hol u pravu.
Posle izvesnog vremena, moda nekoliko meseci, ugovorili smo sastanak u mom domu,
i ubrzo posle njegovog dolaska, razmenili knjige. Dao sam mu primerak svoje knjige
Nevidljiva ruka, a on meni knjigu Most ka svetlosti. Znao sam da ga ne e zabrinuti ono to
sam u svojoj knjizi napisao o masoneriji, jer sam ovu organizaciju samo ovla pomenuo, i bio
usred istraivanja za svoju drugu knjigu, pod naslovom Novi svetski poredak (The New World
Order), koja obelodanjuje sve o drugom sloju unutar masonerije. Osim toga, u ovoj knjizi
objanjavam zato masoni smatraju da je drugi sloj unutar loe potreban.
Obojica smo potpisali knjige i evo ta je on, kao posvetu, napisao:
Ralfu Epersonu. Da obojica nastavimo traganje za Svetlo u istine. Reks R. Ha ens."
Koliko se se am, ubrzo potom, Ha ens me je pozvao telefonom i ponudio da budem
gostuju i izlaga na jednom od sastanaka Loe. Nagadam da je razlog ovog poziva bilo
njegovo uverenje da ja veoma malo znam o masoneriji i da o njoj pred lanovima organizacije
ne u imati mnogo toga da kaem. U tom razgovoru objanjavao mi je razloge svog poziva.
Kazao mi je da priprema drugo ve e sastanka Loe na kojem on ili gostuju i govornici
mogu da raspravljaju o raznim temama vezanim za masoneriju, te da bi voleo da
do em kako bih lanovima loe predo io svoje stavove. Mogao bih da dodam da sam
mu tokom naeg sastanka kod mene uru io kopiju videosnimka pod naslovom Tajna drutva
i novi svetski poredak"6,koja uglavnom sadri moja predavanja odrana u Denveru, kao i u
ostalih devedeset gradova, tokom 1987. i 1988. godine. Sasvim je mogu e da je upravo ovaj
snimak video njegov prijatelj koji je pourio da ga o tome obavesti.
Sa obrazloenjem da sam tada bio u jeku istraivanja za svoju drugu knjigu, odbio sam
njegovu ponudu.Ipak, rekao sa mu da nisam spreman da govorim pred njegovom loom, jer
jo nisam pro itao sav materijal o masonima, koji sam mislio da u prikupiti. Zatim sam ga
zamolio da me, otprilike mesec dana kasnije, opet pozove, jer sam se nadao da u dotad
3
) The New Age Magazine, June 1986, str. 34.
4
) Scottish Rite Journal, November, 1990, str. 22.
5
) Lectures on Ancient Philosophy, str, 433.
6
)Secret Societies and the New World Order, videosnimak 90minutnog predavanja
zavriti sa itanjem materijala, i on je to u inio. Tokom njegovog drugog poziva, jo jednom

sam ga odbio, jer sam jo uvek itao materijal.

Zato sam ga zamolio da me opet pozove i kazao mu da se nadam da u do tada zavriti
sa poslom. Pozivao me je nekoliko puta, ali svaki put bih mu odgovarao da jo nisam sve
pro itao i da se javi kasnije. Koliko se se am, zvao me je petest puta, i posle izvesnog
vremena, odustao. Jo od vremena objavljivanja moje druge knjige, 1990. godine, vie nije
pokuavao da stupi u vezu sa mnom.
Znam da jo uvek veruje da ivim u Tusonu, jer je jednom naem zajedni kom
poznaniku, masonu, kada mu je on pomenuo da jo uvek ovde ivim, rekao da poznaje Ralfa
Epersona.
Ipak, nije vie pokuavao da me privoli da govorim pred njegovom loom. Verovatno je
odlu io da me vie ne poziva da drim predavnje njegovim lanovima. eleo bih da zna da
sam izazov sadran u posveti prihvatio. (U stvari, kao to je preporu ivao, nastavio sam da
traim Svetlost", po eo sam istraivanje mnogo godina pre nego to me je zamolio da
nastavim". Istraivanje sam zapo eo etiri godine pre naeg susreta).
Me utim, razlog zbog kojeg mi je Ha ensova knjiga bila vana bio taj to me je ona
informisala da je Albert Pajk (Albert Pike), moda najve i masonski pisac svih vremena, osim
meni jedino poznate knjige Moralna na ela i dogme (Morals and Dogma)7, napisao jo
nekoliko knjiga. U stvari, u knjizi Most ka svetlosti (v. str. 330331), u odeljku pod naslovom
Odabrana literatura", Ha ens navodi mnoge Pajkove knjige, uklju uju i i one meni sasvim
nepoznate: Magnum opus (Magnum Opus) i Legenda (Legenda).8 Njegovo pourivanje da
nastavim sa itanjem drugih Pajkovih dela otvorilo mi je ogromno polje za istraivanje, zbog
toga to one, kao to kae Hol, pripadaju onim knjigama koje treba pro itati i prou iti da bi
se saznalo i cenilo misti no
zna enje skriveno unutar ovih (masonskih) obreda."9 Prema mom detaljnom uvidu u
gra u, ovakvu knjigu, koja je u vaim rukama i koju treba da pro itate, niko nikada, tokom
vie od dvesta godina postojanja masonerije, nije napisao (niti je ita sli no napisano tokom
proteklih 6000 godina pisane istorije). Ne samo da sam nastavio" da tragam za svetlo u",
nego sam, unutar masonerije, zaista i pronaao izvor ove Svetlosti". Koliko mogu da
predvidim, ovo e biti prva knjiga autora koji niti je mason, niti je, tokom svog
trideset etvorogodinjeg istraivanja, podravao njihova uverenja, a iji je cilj iznoenje na
videlo njihovih namera.
Kao to preporu ujete, gospodine Ha ens, nastavio sam da tragam za Svetlo u" i
elim da znate da sam je pronaao!
I, gospodine Ha ens, ja je predstavljam ne kao Svetlost", kako je vi nazivate, nego kao
Tamu" !
Sada sam spreman da govorim pred vaom Loom.
7
) ako bi doslovni prevod naslova ove knjige bio Morali i dogma" (a tako je i u inio
prevodilac Nevidljive ruke" i Novog svetskog poretka") s obzirom na sadraj knjige
smatram da ovakav prevod vie odgovara duhu srpskog jezika i sutini problematike koju
razmatra A. Pajk.
8
) A Bridge to Light, str. 330331. Na ovom mestu Ha ens daje spisak Pajkovih knjiga.
9
) The Lost Keys of Freemasonry, str. 1314.

NAMERA AUTORA
Nameravam da ispitam masonsko bratstvo onoliko temeljno koliko je to kadar da uradi
neko ko nije njegov lan. Ovo predstavlja teak poduhvat, jer su masoni tajna" organizacija.
Jo jedan moj prijatelj, tako e, poznaje Ha ensa i kae da je on, Ha ens, tokom rasprave o
masonima, izjavio da oni nisu tajna organizacija". Ako je ovo ta no, sada molim Ha ensa da
mi ugovori prisustvovanje jednom od njihovih netajnih" obreda 33. stepena u Vaingtonu.
Recite mi kad je sastanak i ja u do i!
Me utim, moram ista i da poziva uopte ne e biti, jer su njihovi obredi 33. stepena
tajni". Da bi to utvrdio, ovek mora samo da prelista re nik, jer tamo pie da su masoni
zaista tajno drutvo". Re tajno" definisano je kao daleko od o iju javnosti."
Onima koji nisu njihovi pripadnici nije doputeno da udu i prisustvuju njihovim
obredima, i to zbog onih koji su privilegovani. Koliko mogu da razumem, ak ni supruge
lanova ne mogu da prisustvuju obredu koji su privilegija njihovih mueva.
Re nik dalje definie re tajno" kao: Skriveno od drugih. Ne otkriti nikome ili otkriti
samo nekolicini."
Masoni su tajni".
Medutim, to ne zna i da su njihove publikacije tajne". Zna i, oni koji ele da saznaju u
ta masoni veruju njihove motive mogu otkriti samo istrajnim traganjem, a zatim i itanjem
onoga to im je relativno dostupno. Koliko sam
mogao da otkrijem, oni svoje prave tajne ne objavljuju ni u jednoj jedinoj knjizi, ali,
ukoliko je dovoljno uporan, istraiva ih moe otkriti u razli itim izvorima. Drugim re ima,
da bi pronaao sve delove ogromne zagonetke, istraiva e morati da pro ita izvestan broj
Pajkovih knjiga, jer se neki delovi zagonetke nalaze u jednim, a drugi u ostalim njegovim
knjigama. Uz to, neki segmenti ove zagonetke nalaze se i u knjigama drugih masonskih
pisaca. Me utim, odgovor je dostupan svakome ko zaista eh da ga prona e. Jednostavno
kazano, moje traganje za Svetlo u", o kome je pisao gospodin Ha ens, zavreno je.
Pronaao sam izvor ove Svetlosti" i otkrio da saznanje o njoj, kao i o masonskim
namerama predstavlja jednu tajnu unutar masonske organizacije. Stoga i masonii oni koji to
nisu mogu zasigurno da saznaju zata se masoni zalau. Potraga za tajnom" masona
podrazumeva saznavanje odakle dolazi Svetlost" i ta oni s njom planiraju da u ine. O
ovome sam saznao sam iz literature iji su autori njihovi zvani ni i poluzvani ni pisci. To sam
otkrio itanjem njihovih materijala dovoljnog obima koji mi je omogu io uvid u ono to
predstavlja njihovu tajnu. Sada pokuavam da sve to, to jednostavnije, pribliim vama,
itaocima. Ovo inim zato to svi Amerikanci koji misle svojom glavom treba da o ovome
povedu ra una. Sada je pogodan trenutak da naglasim da niti jesam, niti sam ikada bio mason.
Me utim, pro itao sam mnogo njihovog materijala, knjiga koje sam otkrio u masonskim
izvorima, katalozima, knjiarama ili
kod prijatelja. Ovo delo ima tri dela, Prvi u zapo eti pregledom knjige Moralna na ela
i dogma (Morals and Dogma), a potom, u Drugom delu, nastaviti da prou avam tajnu
masonske loe. Zatim u u Tre em delu pokuati da sumiram ono to smo saznali.
OBJANJENJE
eleo bih da objasnim tehniku koju sam prilikom pisanja ove knjige koristio.
1. Osim u Uvodu, svi citati preuzeti iz izvora koje sam koristio bi e istaknuti, a zbog
utede prostora, pri kraju knjige data su dva pisma za naputanje lanstva. Kad god neki citat
budem komentarisao svoje opaske navodi u u malim zagradama. Da bi italac mogao jasno
da sagleda ta nost navedenog citata, uvek navodim ime autora, naslov knjige i stranicu.
Me utim, moram da budem iskren. S obzorim na brojnost citata, teko je navesti ih

doslovno i precizno, a zatim i ta no ozna iti stranicu izvora iz kojeg je preuzet. eleo bih da
italac razume da, ako citati nisu doslovni, ili ako nije ta no ukazano na poreklo citata, to nije
u injeno namerno. Celokupno istraivanje obavio sam potpuno samostalno, bez pomo i bilo
kojih saradnika, pa se zaista trudim da, u najve oj mogu oj meri, budem precizan. ovek
sam, mogu da greim, iako sam se trudio da u svim svojim delima i predavanjima budem to
jasniji. Osim citata, sve druge ideje i misli u ovoj knjizi su moje.
2. Kad god u ovoj knjizi definiem pojam, preuzimam ga iz jednog ili iz oba slede a
re nika:
l.Webster's Collegiate Dictionary, peto izdanje, objavljen 1947, ili
2.Webster's New World Dictionary, drugo kolsko izdanje, objavljeno 1984.
3. Svi skriptalni izvori upotrebljeni u ovoj knjizi dolaze iz Biblije u verziji kralja
Dejmsa.
4. Ova knjiga bila je prvobitno pamflet od 90 stranica pod naslovom Osvrt na knjigu
Moralna na ela i dogma"
(A Review of Morals and Dogma).10 Poto sam saznao da je Albert Pajk napisao jo
knjiga, odlu io sam da proirim ovu knjiicu i napiem daleko iscrpniju knjigu sa istom
temom. Tako sam dodao materijal na ve postoje u knjiicu.
Ovo zna i da su mogu a neka ponavljanja u prva dva dela ove knjige, ali mislio sam da
u ostaviti zavrenu knjigu u ovom formatu jer se ini da je to pravi na in da se ona napie:
prvo pregled Pajkove knjige, a potom pregled novijeg materijala koji sam pronaao iz
njegovih knjiga i drugih
zna ajnih spisa. alim ako kod italaca ovo izaziva bilo kakvu nedoumicu.
5. Da bih pomogao itaocu da ovu materiju lake razume, uz pomo re nika, u ovoj
knjizi sam izvesne re i definisao. Ovo se, o igledno, ne mora odnositi na izvesne itaoce,
ukoliko oni definisanu re ve poznaju. Da jo jednom naglasim, ako zbog sloene prirode
ovih informacija bude bilo ikakvih nedoslednosti, one su pojavljuju kao posledica moje elje
da ova knjiga bude to razumljivija.
6. Sve re i koje su u ovoj knjizi pisane kurzivom potpuno vemo su prenesene iz
originala.
Re autora povodom prvog ameri kog izdanja
Ve vie od trideset godina istraujem dokaze da u svetu postoji masovna zavera. Kako
bih dokazao ovu optubu, napisao sam dve knjige, napravio jedanaest videosnimaka i napisao
devet pamfleta.
Gostovao sam u oko stotinu emisija emitovanih uivo i na oko 30 nacionalnih,
regionalnih i lokalnih televizijskih programa. Davao sam intervjue na oko 15 informativnih
programa i, moda, est ili sedam sati intervju emisija na televizijama. Imao sam sre u da su
mi nae lokalne novine na polovini stranice ustupile rubriku. Jednom sam, u Portlandu
(Oregon) tri godine bio doma in radioemisije emitovane uivo, i tada sam bio jedini
konzervativan" glas u etru nad ovim gradom.
Odrao sam predavanja u preko stotinu gradova, ponekad i vie puta u okviru istog,
viednevnog kursa. Govorio sam u oko 35 saveznih drava Amerike, uz to, i na skupovima na
koledima irom zemlje. ak i nekoliko hri anskih crkava dozvolilo mi je da pristupim
njihovim skupovima da bih im predo io svoja saznanja.
Iz itave zemlje primio sam doslovce hiljade telefonskih poziva ljudi koji su eleli da
razgovaraju sa mnom o ovome ili da postave pitanja za koja su mislili da im mogu pomo i da
10
) A Review of Morals and Dogma, od Ralfa Epersona, pamflet od 72 stranice.
na njih na u odgovor.

10

Moje dve knjige postale su bestseleri i rasprodate su na svim engleskim govornim

podru jima, uglavnom u Engleskoj, Junoj Africi i Australiji, a moja druga knjiga prevedena
je na rumunski, eki i slova ki jezik. Izdanje asopisa
Njujorker" (The,New Yorker) od 7. juna, 1993,11 dva puta je pomenulo moju knjigu
pod naslovom Nevidljiva ruka (The Unseen Hand)12, ali oni koji su pro itali taj lanak nisu mi
se obra ali.
Kao odgovor na skoro sve svoje obrazovne napore, nisam prodao mnogo knjiga onim
radoznalim itaocima koji su pro itali taj lanak.
Sve ovo vam govorim zato to nisam uspeo da informiem dovoljan broj Ijudi o tome da
se neto dogada u Americi, iako sam u inio sve to sam smatrao potrebnim za obavljanje
ovog zadatka.
alim to nisam okupio brojniju publiku, ali izgleda da ljude u Americi nije mnogo
briga da li sam u pravu ili greim, a otkri e da je moj materijal u celosti ta an onda kada se u
Americi odigraju neki strani doga aji. Jedan od razioga to ve ina Amerikanaca jednostavno
ne slua moja upozorenja i ignorie ih je i taj to nikada nisam bio svenacionalno zastupljen u
emisijama uivo u Americi. Fil Donahju, Deraldo Rivera, Opra Vinfri, Seli Desi Rafael ili
Lari King nijedan od ovih voditelja programa nisu me pozvali da bih podneo dokaze da je u
svetu na delu zavera.
Sve sam pokuao: potom sam slao cirkularna pisma ovim programima sa li nom
biografijom i prikazom svoja dva bestselera i ohrabrivao ih da mi prue priliku da podnesem
dokaze naciji kao gost na njihovim programima. Niko od ovih voditelja nije nita preduzeo.
ak sam imao i susret s Riverom u Tusonu na skupu diplomaca na Univerzitetu Arizona
pre nekoliko godina. On je o igledno diplomac ovog univerziteta i kao takav je pozvan da
sedi na zadnjem seditu automobila koji ga je provozao putem kojim se kretala parada
diplomaca.
Odlu io sam da mu pri em na kraju parade i, kada sam to u inio, predstavio sam mu se.
Razgovarali smo oko pet minuta i rekao sam muda sam saznao neto o postojanju zavere u
Americi i da mi je potrebna njegova pomo da to sve izloim javnosti. Dao sam mu cirkulama
pisma o svojim knjigama i tuan sam to moram da otkrijem da on apsolutno s njima nije
u inio aposolutno nita. Nisam primio nikakav poziv za u e e u programima ni od njega ni
od njegovih producenata. ovek razumno moe da zaklju i da on zna da sam u pravu i da se
boji da to saopti svojim sluaocima. Prava je teta, jer ono to imam da saoptim zahteva
panju cele nacije.
Jednom sam sreo uvenog teleevangelistu u Rinou na aerodromu Nevada. Slu ajno smo
se zatekli u istom avionu, i im smo se ukrcali, uhvatio sam korak s njim, jer je trebalo da
uzmemo prtljag. Razgovarali smo oko desetak minuta i zamolio sam ga da mi pomogne da
iznesem svoja gledita na njegovom nacionalnom televizijskom programu, kako bih
informisao njegove gledaoce o zaveri koja predstavlja opasnost za sve hri ane. Uru io sam
mu cirkularna pisma i on je ubeleio adrese u svoj e-mail adresar! Ni prstom nije mrdnuo da
me uvrsti u svoj televizijski program.
Jednom sam se pojavio u nekom polu asovnom intervjuu u emisiji tipa Donahju" u
Tampi u Floridi, sa doma icom, jednom od onih obaveznih plavua" iz informativnog
programa u 6 sati, da bih vodio raspravu sa jednim gospodinom na temu masonerije. Ova
debata bila je planirana oko est meseci pre nego to sam se pojavio kao gost na tom
11
) The New Yorker Magazine, June7, 1993; lanak: Srca i umovi gradskog koleda"
po inje na 42. stranici; dva izvora za moju knjigu pod naslovom Nevidljiva ruka (The Unseen
Hand) nalaze se na stranici 52.
l2
) Knjiga Ralfa Epersona Nevidljiva ruka" u prevodu na srpski jezik objavljena je u
izdanju IP Plavi krug"., Beograd.
programu. Voditelj programa me je pozvao posle nekoliko nedelja i obavestio da je moje

11

pojavljivanje izazvalo vie kontroverznih reakcija nego gostovanje bilo kog drugog gosta koji
je ikada imao intervju na njihovom programu. Razlog tome je to sam tu govorio o masonima.
Pitala me je da li bih, ako bi uspela da dogovori sastanak, voleo da se vratim i vodim raspravu
sa jednim masonom. Ohrabrio sam je da to u ini jer bih takvu priliku jedva do ekao. Posle
nekoliko meseci pozvala me i obavestila da nije mogla da na e nijednog lana masonske
organizacije koji bi bio raspoloen za raspravu sa mnom. Me utim, rekla mi je da ju je
pozvao jedan lokalni lan koji je u Tampu doveo izvesnog Dona Robinsona (John
Robinson), koji nije njihov lan, da bih s njima razgovarao.O igledno je zamolila masona da,
ako nema nita protiv, dogovori debatu" sa mnom na televiziji i on se saglasio.
Producent me je tada pozvao, ponudio mi sve detalje u e a i ja sam pristao, a zatim,
zbog ovog nastupa,rezervisao let za Tampu. Sreo sam Robinsona, oveka s kojim je trebalo da
vodim raspravu, neposredno pre naeg intervjua,
i on me je obavestio da nije lan organizacije, nego da je istori ar koji je naiao na
tragove njihove umeanosti u neke zna ajne doga aje u prolosti. Rekao je da ne zna nita o
meni, niti o tome zato ja toliko brinem zbog namera masona. Uveravao me je da su oni
predstavljali korisnu snagu u svetu. Ponudio sam mu da pro ita moju knjigu Novi svetski
poredak13 da bi ta no saznao u ta oni veruju. Nastavio sam s pokuajima da ga, tokom
nekoliko minuta koji su nam bili na raspolaganju, ubedim u neodlonost potrebe da sazna
njihove prave ciljeve.
Kada smo zajedno uli u studio, verovatno smo bili jedini nemasoni (sa izuzetkom
petest zaposlenih u studiju) u prostoriji sa oko stotinak lanova raznih masonskih
organizacija, kako mukih tako i enskih. Nepotrebno je re i da publika nije obra ala panju
na ono to sam govorio o svojim saznanjima u vezi sa Slobodnim zidarima, ak i onda kada
sam im pokazao materijal koji sam imao kod sebe. Posle nastupa, nijedan od prisutnih masona
nije zamolio da pogleda moje dve knjige o masonima koje sam prikazao na programu, a to
teko mogu da razumem.
Da sam kao lan organizacije bio prisutan toga dana i uo nekoga da kae ono to sam
ja govorio, verovatno bih traio da vidim materijale koje je ta osoba donela sa sobom da bi
dokazala svoje stanovite. Me utim, posle nastupa, nijedan mason to nije u inio i to mi je bilo
potpuno neverovatno, pogotovo stoga to sam im uputio neke optube zasnovane na njihovom
vlastitom materijalu!
Nije potrebna bujna mata da bi se reklo da imam kontroverzan stav jer verujem da iza
nekih dogadaja iz prolosti zaista stoji istinska zavera, kao i to da su masoni u nju direktno
umeani.
Mnogi ljudi, ako ne i ve ina njih, jednostavno ne dele moje miljenje, a oni koji ne
misle isto kao ja esto svoje nezadovoljstvo iskazuju ljutnjom. Ponekad suprotstavljanje
onome to govorim poprima oblik verbalne osude i Ijutite zloupotrebe. Medutim, otvoreno
mogu re i da me nijedan mason nije pozvao telefonom da bi sa mnom raspravljao o spornim
pitanjima.
Na primer, moji kriti ari, uklju uju i i masone, radije su pokuali da nipodatavaju
mene i moj ugled nego da ponude injenice" kojima bi dokazali da greim.
Godine 1993, januarsko izdanje asopisa Severna svetlost" (Northern Light), koji
tampa Savet severne jurisdikcije kotskog obreda Slobodne masonerije 33. stepena, u okviru
osvrta na knjigu TVvoditelja Pata Robertsona (Pat Robertson) pod naslovom Novi svetski
poredak, objavilo je slede e:
Ako je Slobodno zidarstvo bilo sastavljeno od retardiranih, nepismenih ljudi i
drutvenog ljama, moda u mo i da razumem stav ljudi poput (teleevangeliste Pata)
13
) Ralf Epersona: The New World Order, u prevodu na srpski jezik objavilo IP Plavi krug",
Beograd.
Robertsona, (dr Larija) Holija, televizijskog voditelja Dona Akerberga, (Ralfa)

12

Epersona i drugih i njihovo fanati no nasrtanje na Slobodnu masoneriju i slobodne masone."14

Samo su masoni rekli da su moji tekstovi o njihovom bratstvu fanati ni" ili da su ak
nasrtaji". Autor ovog lanka ponudio je tipi an odgovor masona meni i mom radu jer nije
raspravljao ni o jednoj jedinoj tvrdnji koju sam ikada izrekao na njihov ra un: on je sve ono
to sam napisao jednostavno nazvao nizom fanati nih napada". Drugo, sve to sam u svojim
predavanjima i knjigama inio jeste citiranje masona, i njihove literature napisane od strane
njihovih pisaca, pa ipak moje pisanje nazivaju fanati nim. Tre e, zanimljivo je primetiti da
autor ovog lanka, pominju i me, ne navodi moje ime, iako je, uz prezimena, naveo i imena
svih drugih. Treba li da pretpostavima da je autor ovih re i znao da e njegovi masonski
itaoci automatski znati naa imena? Znam da mnogi ljudi mogu da prepoznaju imena
poznatih ljudi poput Kolumba, Ajntajna i Rut. Pretpostavljam da treba da budem polaskan
injenicom da je on pretpostavio da e itaoci znati ko je Eperson!
U obra anju Jugoisto noj masonskoj konferenciji, u avgustu 1993, spomenuo me je jo
jedan autor. Rekao je da sam ja, zajedno sa drugim istraiva ima na ovom polju poput Garija
Keja i Vilijema Stila, jedan od onih drugih teoreti ara zavere" (to je bio kompliment. Priznao
je da sam dobro poznat") koji gledaju na slobodno zidarstvo kao na deo svetske zavere.
Obratio mi se punim imenom,kao Ralfu Epersonu, tako da mislim da ovaj autor nije verovao
da sam poznat kao Kolumbo, Ajntajn ili Rut, jer je spomenuo i moje ime!
Neko je jednom zapisao, Ba me briga ta pri aju o meni poto pravilno piu moje
ime!" Tako, mislim da ne bi trebalo da se vajkam. Kona no, udostojili su se da pravilno
napiu moje ime!
Me utim, drugi nisu bili tako blagi kao ova dvojica. Kada gostujem u programu uivo,
esto dobijam telefonske pozive od razgnevljenih slualaca i, poto se neki od njih ne
saglaavaju sa onim to kaem, ispoljavaju svoju frustraciju nazivaju i me svakakvim
pogrdnim imenima, od kojih neka ne bih da navodim. Govorili su mi da sam paranoik" i
,,psihopata". Moji motivi za pisanje ove dve knjige dovo eni su u pitanje, a nekoliko njih
reklo je da ovo radim zbog novca."
Moja omiljena pri a o ovoj optubi dogodila se kada sam u estvovao u radioprogramu
uivo u Tampi (Florida) kod voditelja Marka Larsona. Jedan od onih koji je pozvao telefonom
odlu io je da ne razgovara direktno sa mnom o svojoj zabrinutosti u vezi sa onim to govorim,
tako da je reio da napadne moje motive. Rekao je Larsonu da ja sve ovo radim zbog novca".
Poto sam uo kako ovek iznosi svoju primedbu, tokom emitovanja rekao sam doma inu da
bih, zbog ove tvrdnje da mogu time da zaradim novac voleo da dobijem ime i broj telefona
tog oveka i s njim razgovaram van emisije. Morao sam priznati da to nisam znao i da bih
sigurno eleo da zaradim novac", koji zahteva ulaganje tolike energije. Me utim, moda
najflagrantniji primer netolerancije mojih kriti ara dogodio se nedelju dana poto sam u
Tusonu, u klubu kojem pripadam, odrao predavanje o masonima. Doputaju mi da govorim
jednom ili dva puta godinje svojim kolegama lanovima.Taj gospodin istupio je na podijum i
objavio da je mason" i da je uvre en" to sam tokom predavanja izneo niz lanih
pretpostavki i pogrenih interpretacija" o masonima. Bila je to udna tvrdnja, poto sam
svakog prisutnog, pa i njega, snabdeo primerkom s ta nim, doslovnim navodima koje sam
koristio tokom izlaganja, tako da su svi mogli da pro itaju isto ono to sam imao u belekama.
Tako e, znao sam da mi taj ovek nije prilazio posle predavanja da bi uporedio ta nost
14
) Northern Light Magazine, objavljen od Vrhovnog saveta, 33. stepena, Severne
jurisdikcije, kotski obred Slobodne masonerije, februar, 1993. Citat je deo osvrta Tomasa V.
Deksona, 33. stepen, iz knjige pod naslovom Novi svetski poredak od Pata Robertsona, str.
2021.

13

navoda koje sam koristio, sa onim u knjigama koje sam doneo sa sobom da bih se drao
injenica tokom izlaganja.
Drugim re ima, nije uporedio aktuelni citat koji sam koristio sa onim iz knjige koju sam
zbog toga i doneo. Pa ipak, kada se slede eg vikenda obratio grupi, izjavio je da sam
pogreno predstavio" informaciju koju sam naao u masonskoj literaturi.
Reio sam da ne odgovaram svojim kolegama poto im se on obratio, ali sam odlu io da
posle sastanka s njim prodiskutujem o njegovoj neverovatnoj tvrdnji. Priao sam mu i pitao ga
da li je pro itao i jednu od vie knjiga koje sam doneo sa sobom i koje sam tokom svog
izlaganja pokazao, a on je priznao da je pro itao neke" od njih. Me utim, kada sam ga
zamolio da bude jasniji, rekao je da ne moe.
Zatim sam ga pitao da li je ikada pokuao da uporedi citat u mom izvodu sa onim iz
knjige. Priznao je da nije. Nije imao odgovor ni kada sam ga upitao kako je mogao da tvrdi da
sam pogreno predstavio" materijal, bez upore ivanja ta dva navoda. Zatim sam ga pozvao
da do e kod mene kad god mu bude odgovaralo, kako bi li no mogao da uporedi te navode iz
originalnih izvora u mojoj biblioteci. Ni do danas, oko deset meseci posle ta dva incidenta,
nije to u inio.
Ponaanje ovog masona jednostavno iziskuje objanjenje. Kako bilo ko moe da optui
govornika za pogrenu interpretaciju" informacija koje je pruao sluaocima, kada onaj koji
optuuje nije uporedio citate koje je govornik koristio sa onima koji stoje u materijalu koji je
govornik zbog toga doneo?
Me utim, ovo pri am zato to je to, izgleda, oubi ajen na in na koji se odnose prema
meni i prema svemu to sam otkrio.
Obratite panju na to da ovaj mason nije eleo da sazna istinu o vlastitoj organizaciji, iz
njihovog materijala! Doneo sam dokumentaciju, bila je na raspolaganju njemu ili bilo kome
drugom ko je eleo da je doivi kao izazov. On to, ipak, nije u inio, a to nema nikakvog
smisla.
Me utim, ovo iskustvo je tipi na reakcija masona bez obzira na to kuda idem ili ta
govorim o njihovoj organizaciji. Ostali koji me osporavaju nazivaju me naci" i lanom
Kjukluks klana", lu akom", zalu enikom", paranoikom, desnim faistom" ili kako god to
zvu i nekome kopogreno interpretira" materijal koji tokom izlaganja koristi.
Zato mislim da treba priznati da ve ina ljudi jednostavno ne eli da uje istinu, jer su
izabrali da veruju kako govorim stvari koje nisam u stanju da dokaem. Pa, ipak, istina je na
drugoj strani. Svesrdno se trudim da svaku svoju optubu dokumentujem ta nim navodom iz
samog izvora koji koristim u svom izlaganju ili knjigama. Sve ono o emu govorim ve
trideset i etiri godine je istina. Zavera kojoj sam posvetio istraivanje i ve inu svog ivota je
stvarna. Svako ikaniranje kojem sam bio izlagan bilo je vredno toga, jer znam da sam u
pravu.
Me utim, uprkos svakom naporu koji sam uloio da jasno iznesern istinu, ve ina ljudi
odlu ila je da mi ne veruje. Ova vrsta reakcije na moja izlaganja nije dodue, nita neobi no.
U stvari, ona je u skladu s masonskim uputstvom.
Adam Vajshaupt (Adam Weishaupt), osniva Iluminata, (o ovoj organizaciji e
detaljnije biti re i u drugim delovima knjige), grupe koja je direktno povezana s masonerijom,
dozvolio je piscu obreda da svojim privilegovanim lanovima izda slede e uputstvo:
Ako neki pisac objavi bilo ta to privla i panju i samo po sebi je ispravno, ali se ne
uklapa u na plan, moramo se truditi da ga nadvladamo ili obezvredimo."15
Re obezvrediti" definie se kao: prokazati", javno poniziti ili minimizovati,
slobodno cenzurisati, neprestano i bu no govoriti protiv ne ega, snano govoriti protiv ne
ega." Obratite panju na to da re koju Vajshaupt bira da bi objasnio kako se treba
postavljati prema kriti arima nita ne govori o dokazivanju da kriti ari gree u svom
15
Proofs of a Conspiracy, str. 111

14

istraivanju i ukazivanju kriti aru gde on to pogreno interpretira informacije, pogreno ih

navodi ili gde ih je istrgao iz konteksta.
Ako ne mogu da ga nadvladaju", onda ga neprestano kritikuju jednostavno da bi ga
obezvredili".
Pravi zaklju ak bio bi da razotkrivanje onoga u ta masoni istinski veruju nije u skladu
sa (njihovim) planom", tako da mogu da o ekujem da u biti obezvre en" zbog otkrivanja
istine, budu i da me ne e nadvladati". Uvek sam bio obezvre ivan" kad god sam
obrazlagao ono to sam tokom istraivanja otkrio, a nijedan mason u Americi, bar ne tamo
gde sam bio, nije pristao da sa mnom vodi diskusiju o tim pitanjima. Ponovo u uputiti taj
izazov, jer sam ga upu ivao sve vreme irom Amerike:
Upusti u se u raspravu sa bilo kojim masonom, bilo gde i bilo kada ako on pristane na
to!
PRVl DEO
OSVRT NA KNJIGU MORALNA NA ELA I DOGME"
PRVO POGLAVLJE
Uvod

Kako sam ve istakao, u naporu da osvetlim masoneriju, pokuavam da koristim vode e

masonske pisce. Slede e to dajem su citati preuzeti iz spisa tih ljudi, o kojima e se
podrobnije raspravljati u narednim delovima ove knjige.
ALBERT PAJK: ,,U vaim je rukama da otklju ate tajne masonerije. Ostalo zavisi od
vas."16
ALBERT PAJK: ,,Na vama je da sami otkrijete ovaj zakon i ovu tajnu (obratite panju
na to da postoji samo jedna tajna"). Privilegovani u i promiljanjem, a ne pamti re i i
definicije poput dece."17
MENLI P. HOL: Privilegovani brat (u masoneriji) shvata da ovi takozvani simboli i
obredi predstavljaju samo paravane koje su mudri (drugi sloj masonerije) stvorili da bi
odravali ideje nerazumljivim prose nom pojedincu (prvi sloj masonerije). On, tako e, shvata
da malo masona danas (prvi sloj) zna ili ceni misti no zna enje skriveno ovim obredima (koje
izvodi drugi sloj)."18
ALBERT PAJK: ,,0vi stepeni tako e tee da podu avaju vie od moralnih na ela.
Simboli i ceremonije masona imaju vie od jednog zna enja. Oni radije skrivaju nego to
obelodanjuju Istinu.
U najmanju ruku, samo je nagovetavaju; a njihova varirana zna enja treba da se otkriju
razmiljanjem i prou avanjem."
(On ohrabruje lanove prvog sloja da se udubljuju i prou avaju tako da bi se mogli
pridruiti drugom sloju).19
16
) Legenda, 28, str. 132.
17
) Legenda, 25, str. 39.
18
) The Lost Keys of Freemasonry, str. 1314.
19
)Liturgy, 18, str. 7576.

15

ALBERT PAJK: Sada ste napravili prva tri od sedam simboli nih krugova ih
putovanja. Nazvati ih simboli nim jeste objaviti da oni imaju misti no zna enje. Ovo morate
sami otkriti." (obratite panju da Pajk ljubazno ukazuje pripadnicima prvog sloja da se trude i
shvate kako bi mogli postati lanovi drugog sloja).20
ALBERT PAJK: Mnogim ovim simbolima pridaju se druga zna enja, to treba da
prou ite da biste to sami otkrili. Ona se esto privilegovanom lanu samo nazna avaju
nagovetajem ih sugestijom ... vie je vama ostavljeno da razmiljanjem i prou avanjemsami
otkrijete njihovo istinsko zna enje."21
ALBERT PAJK: Imaju li ovi stepeni za vas pravu vrednost zavisi od vae sposobnosti
da ih razumete, od duine prou avanja i stepena promiljanja. Nijedan ovek ih ne moe
potpuno razumeti, bez pomnog i dugog prou avanja i dubokog promiljanja."
(Jo jedan apel drugom sloju da prou ava i razmilja")22
DEJMS L. GULD (James L. Gould): Mason koji ne vidi dalje od pukih formi i
obreda institucije ne uspeva, apsolutno ne uspeva da razume vanost njenog podu avanja.
Njene sublimirane istine za njega su zaista misterije...
(Masoni u prvom sloju treba da u e i razmiljaju budu i da im masoni drugog sloja ne
otkrivaju svoje istinsko zna enje). Bez obzira na to na koju se stranu okrenuo, lekcije Istine
uvek su ispred njega, na svim stranama i jedino mu preostaje da prou ava njihovo duboko i
skriveno zna enje."23
V. L. VILMSHERST (W.L. Wilmshurst): Metod o kojem je re (instrukcije) je
inicijacija; upotreba i veba pripadaju alegoriji i simbolu, to je dunost slobodnog zidara, ako
eli da razume svoj sistem, da ga razra uje, interpretira i li no primenjuje. Ako ne uspe u
tome, jo uvek ostaje a sistem namerno tei da treba da bude u mraku o stvarnom zna enju
Reda, tajnama, iako je formalno njegov lan."24
ALBERT PAJK: Zadatak svakog masona jeste da otkrije tajnu masonerije,
promiljaju i o njenim amblemima, o onome to se kae i uradi na tom poslu. Tragaj i na i
e."25
ALBERT PAJK: Zadatak svakog masona jeste da otkrije tajnu masonerije (opet
moete primetiti da postoji samo Jedna tajna) ... Masonerija ne podu ava neprestanim
ponavljanjem svojih istina. Ona ih objavljuje, jednom i kratko, ili ih nagovetava, moda
zamagljeno, ili postavlja oblak izme u njih i o iju koje bi bile njima zaslepljene."26
ALBERT PAJK: ... glavna svrha misterija je bila da podu ava po etnike Tajni svete
doktrine , teologiju i filozofiju, koje su svetenici prikrivali od obi nog naroda." (Ovde Pajk
tvrdi da neki pojedinci iz javnosti ne e biti u stanju da razumeju istinska zna enja simbola).27
ALBERT PAJK: Masonerija doputa lane interpretacije koje slue dvostrukom cilju
dovodenja u zabludu onoga ko je neuk, dokon i nemaran, za koga je poeljno da zastranjuje
(misle i na masona prvog sloja), a indirektno, onima koji su mudri i studiozni (misle i na
drugi sloj) ukazuje na istinski put ka Svetlosti."28
20
)The Porch and the Middle Chamber, str. 269.
21
)Magrium Opus, 24,str. 3.
22
) Legenda, 32, str. 17.
23
) James L. Gould, M.A. 33,stepen, u svojoj knjizi pod naslovom PoglavIje o vodi u u
asopisu Rojal Ar ", (New York:: Masonic Publishing and Manufacturing Companv, 1867),
str. 46.
24
) W.L. Wilmshurst, Masonic Iniciation, (Kila, Montana: Reprinted by Kassinger
Publishing Company, godina nepoznata), str. 45.
25
) Magnum Opus , 14, str. 20.
26
) Liturgy, 14,str.l98.
27
) Legenda, 32, str. 32.
28
)I bid., str. 53.

16

ALBERT PAJK: Masonerija, tako e, ima prastare simbole, nasle ene od misterija ..., i
nameravala je da velom tajne sakrije Istinu od svih osim od Privilegovanih (misle i na drugi
sloj). Masonerija daje pogrene interpretacije
svojih simbola. (Pajk govori da e samo mali procenat prvog sloja" biti u stanju da
otkrije istinska zna enja simbola)."29
ALBERT PAJK: Svi njeni simboli, ... imaju skriveno zna enje, ... oni koji sadre samo
nagovetaje Istine dati su oprezno, a ideje se lako mogu pogreno razumeti (i namera je da
tako bude) od svih osim od Privilegovanih (misle i na drugi sloj) ... Ali mason se dovodi u
zabludu substitutom koji za njega nema nikakvog zna enja, mada on zaista sadri njegovu
nagradu, osim ako ga, kojim slu ajem, poznaje."30
ALBERT PAJK: Imaju li ovi stepeni za vas pravu vrednost zavisi od vae sposobnosti
da ih razumete, od duine prou avanja i stepena promiljanja. Nijedan ovek ih ne moe
potpuno razumeti, bez dugog i pomnog prou avanja i dubokog promiljanja."31
ALBERT PAJK: Predavanja loe savrenstva sadrane su u njenoj Liturgiji (Liturgy) i
Legendi i u Moralnim na elima i dogmi. itanjem i prou avanjem, treba da se s njima
upoznate." (On podsti e lanove prvog sloja da itaju i u e kako bi postali deo drugog
sloja).32
ALBERT PAJK: Dugo nam je bilo sasvim o igledno... da su istinske tajne...
masonerije nepoznate njoj samoj, koje su skrivane pod toliko velova tako da ih delomi no nije
mogu e otkriti; a obi na objanjenja njenih simbola usvojena su samo da bi dovodila u
zabludu mnotvo po etnika (misle i na prvi sloj), a da saznanje o ezoteri nom zna enju bude
povereno samo nekolicini (drugi sloj)...
Postoji moda malo umnih masona kojima se ne ini da se istinita re , obe ana svakom
majstoru masonu, ne daje svakome, nego da se daje samo supstitut bez posebnog zna aja, ni
priblino izgubljenoj re i, nego obi na, beznacajna lozinka, koja ak ni ne aludira na Boga."33
ARTUR EDVARD VEJT (Arthur Edward Waite): ,,Po svom ulasku u Slobodnu
masoneriju novoprimljeni brat stupio je u svet amblema ili simbolizma i ta god se doga a
ovde ima neko zna enje koje se ne pojavljuje uvek na povrini..."34
Ove re i Alberta Pajka, moda najve eg masona svih vremena, kao i drugih glavnih
masonskih pisaca, daju ton ovoj knjizi: osoba koja traga za istinom o masoneriji mora da
proiri svoje istraivanje izvan obreda kroz koji neki po etnik prolazi. On mora da pro ita
dela masonskih pisaca, jer, kako je Pajk napisao, upravo tu neko moe da na e potpunu istinu
o njihovim uverenjima. Po etnik je ne e saznati prolaskom kroz rituale raznih stepena, a
istraiva je ne e prona i itanjem re i izgovoremh na obredima. Kona na tajna nalazi se u
delima masonskih pisaca.
Klju cele zagonetke nalazi se, verujem, u spisima samog Alberta Pajka. Dobro je
zapo eti od njegove knjige Moralna na ela i dogma i zato bih voleo da dam pregled
relevantnih odlomaka iz ove knjige. Povremeno u navoditi citate i drugih masonskih pisaca,
naravno, kada to bude pogodno u cilju dodatnog razjanjenja ili podrke idejama koje je izneo
Pajk.
Knjigu pod naslovom Moralna na ela i dogma Pajk, Suvereni veliki zapovednik
kotskog obreda Slobodne masonerije u periodu od 1859. do 1891. godine, napisao je 1871.
godine. Puni naslov knjige glasi Moralna na ela i dogma drevnog i prihva enog kotskog
obreda slobodne masonerije pripremljenog za Vrhovni savet Trideset tre eg stepena June
29
) Legenda 1, str. 6.
30
) Legenda, The Enigma of the Sphinx, str. 27. i 36.
31
) Legenda, 32, str. 17.
32
) Liturgy, 4 , str. 19.
33
) Legenda, Of Ineffable Words, str. 51.
34
) A New Encyclopaedia of Freemasonry, Volume I, str. 395., pod Initiation.

17

jurisdikcije Sjedinjenih Drava i objavljen od njegovog Autoriteta. To zna i da ovo

predstavlja zvani nu masonsku literaturu koju je, verovatno, napisao mason broj jedan svih
vremena, a objavio ju je Savet, i to kao zvani nu informaciju.
Pajk se rodio 1809, a umro je, dok je radio u kancelariji, 1891. godine. Godine 1853.
postao je mason 32. stepena i dostigao najvii, 33. stepen, 1857. godine (o zna enju ovih
stepena govori emo kasnije). U periodu izme u 1855. i 1857. godine bio, u okviru Loe, prvi
autor obreda za 33. stepena.
itaocu e biti lake ako zna jednu injenicu o Pajkovim aktivnostima iz vremena kada
je bio na poloaju Suverenog velikog zapovednika. Henri Vilson Kojl (Henry Wilson Coil),
drugi mason 33. stepena, uz pomo trojice drugih masona 33. stepena, 1961. godine napisao
je Kojlovu masonsku enciklopediju (Coils Masonic Encyclopaedia). Na 620. stranici ove
knjige ubacio je jedan biografski deo iz Pajkove prolosti:
Maja 1866. (Pajk je bio Suvereni vrhovni zapovednik od 1859. do 1891), jedna grupa
veterana povratnika (iz Gra anskog rata koji se zavrio 1865), zajedno sa drugim mladim
Ijudima iz okruga Pulaski u Tenesiju, preduzeli su korake da organizuju drutveno ili
rekreativno udruenje, a za naziv ovog udruenja bilo je predloeno ime kuklos (na gr kom
grupa ili krug), koji se veoma brzo pretvorio u Kjukluks klan (KKK).
Negde u to vreme, organizacija loih crnaca i jo gorih belaca zapo ela je nasilni ke
aktivnosti protiv junja kih belaca (te brutalnosti je orkestrirala jedna grupa po imenu
Vitezovi zlatnog kruga, mati ne organizacije KKK. Stvorili su problem, a potom ga reili
stvaranjem KKK); neuobi ajeni socijalni uslovi, koji su tada dominirali, uzrokovali su
organizovanje KKK u dravama koje su se pripajale Uniji, a organizacija je ula u drugu fazu
u kojoj se svetila za neke greke... Albert Pajk bio je vrhovni sudski slubenik KKK."35
Gospodin Kojl svojim itaocima ne govori celu istinu, jer svrha Kjukluks klana nije bila
da bude socijalno ili rekreativno udruenje", ve je trebalo da bude organizator napora da se
povede jo jedan gra anski rat, jer prethodni nije uspeo da postigne cilj bankara koji su ga u
prvi mah planirali. Bili su to oni bankari koji su osnovali mati nu organizaciju KKK poznatu
pod imenom Vitezovi zlatnog kruga.
Oni su planirali i sam Gra anski rat, a stvorili su i Vitezove kako bi ubrzali njegov
ishod, s namerom da odre ropstvo. Njihova uloga je bila da to u ine rukovode i se jedinim
ratnim ciljem, ali nisu uspeli. Bankari su eleli centralnu banku", ali Vitezovi su stvoreni
zbog podsticanja neprijateljstva izme u Severa i Juga zbog ropstva. Ta grupa je kasnije
stvorila KKK.36 Zna i, Pajk je imao zanimljivu i kontroverznu prolost.
Njegova knjiga Moralna na ela i dogma ima 861 stranicu i indeks od 218 stranica u
svom izdanju iz 1927. godine. Posedujem dva primerka ove knjige, jednu u originalnom
izdanju iz 1871. a drugu iz 1871. sa dodatim indeksom iz 1927. i izgleda da su identi ne osim
umetnutog indeksa u drugoj knjizi.
Knjiga se sastoji od 32 poglavlja, od kojih svako objanjava po jedan od ukupno 32
stepena. Tako e su uba eni crtei, ali izgleda da su oni uglavnom tu dodati pre kao filter,
nego u cilju pomo i itaocu u razumevanju njenog sadraja. Miljenje ovog prire iva a je da
je knjiga dosadna i teka za itanje, a ja mislim da je to namerno ura eno.
Drugi sloj masona veruje da e dosadna priroda ove knjige odvratiti mnoge masone
prvog sloja od potpunog itanja knjige, a oni koji su dovoljno priljeni, dakle ,oni koji ele da
se pridrue drugom sloju, knjigu e do kraja pro itati.
35
) Coils Masonic Encyclopedia, str. 620.
36
) Oni koji ele da saznaju vie o umeanosti u ovaj plan za izazivanje drugog
gra anskog rata, ljudi poput Pajka i Desija Dejmsa (Jesse James), uvenog odmetnika i
,uzgred, drugih masona 33. stepena, vie detalja o ovom periodu mogu prona i na mom
videosnimku pod nazivom Tajna drutva i Novi svetski poredak, u mojoj knjizi Nevidljiva
ruka, i u mom pamfletu Desi Dejms, senator SAD (Jesse James, U.S. Senator).

18

Me utim, u enik masonske loe mora je pro itati, jer se u njoj nalazi dovoljan broj
navoda sa nekakvim zna enjem, koje bi pokazalo itaocu zato je ovo delo masonima toliko
zna ajno. Stoga sam odlu io da iz nje preuzmem sve najvanije citate, jer je do ove knjige
veoma teko do i.
Pre nego to po nem ovaj pregled, bilo bi uputno malo ispitati informacije o masoneriji,
broju stepena" u nekim od raznih organizacija unutar masonskog bratstva.
Postoje tri osnovne bratske loe, samo za mukarce: Plava loa, kotski obred i Jorki
obred.
Plava loa masonerije je osnova na kojoj po ivaju i Jorki i kotski obred. Ova
organizacija zahteva od svakog novog lana da prode kroz tri odvojena obreda inicijacije i
kad ih onaj koji joj pristupa sve zavri, moe prestati ako oseti potrebu. Moe da ostane u
Plavoj loi i zvati se majstor mason", to zna i da e upotpuniti sve tri ceremonije unutar
Plave loe. Moe se zvati majstor mason tre eg stepena", lan Plave loe. Ako bi odlu io da
nastavi dalje, moe, ali ima dve opcije: da u e u oba ili da bira izme u Jorkog, koji ima 10
stepeni od ukupno 13 i kotskog obreda koji ima 29 stepeni od ukupno 32.
Po etnik zasluuje trinaest ili trideset dva stepena u ovim masonskim organizacijama,
to zna i da sam odlu uje o tome da li e da pro e kroz njihove obrede, a 33. stepen je
najvie zvanje u obema organizacijama. To je po asno zvanje i mason mora biti pozvan
da ga dostigne, jer ga ne moe sam traiti.(Gospoda Ha ens, Pajk, Kojl, Dejms i Hol, svi
odreda ili su bili masoni 33. stepena). Ovde bi bilo zanimljivo da izrazim svoje miljenje o
tome zato postoje 32 i 33 stepena u okviru kotskog obreda Slobodne masonerije, jer
verujem da predstavljaju simboli ne brojeve koji skrivaju jednu vanu istinu.
Ljudska ki ma ima trideset i dva prljena, a prljen" koji se nalazi na vrhu, lobanja, bio
bi trideset i tre i. Lobanja pokriva mozak, sedite ljudske sposobnosti za razmiljanje." Ova
injenica e kasnije dobiti vie na zna aju, ali evo zato verujem da su brojevi 32 i 33 simboli
daleko vanije istine.
Savet, upravlja ko telo organizacije masona 33. stepena, predstavlja se kao mati na
organizacija koja kontrolie oba ova obreda. Nazivaju se Vrhovnim savetom 33. stepena", a
njihova literatura kae da su oni Mati na jurisdikcija sveta" ili Mati ni savet sveta". U
lanku pod naslovom ta predstavlja kotski obred", koji je napisao Henri C. Klosen (Henry
C. Clausen), Suvereni veliki zapovednik masona, tvrdi se slede e:
Na Vrhovni savet bio je obrazovan u arlstonu u Junoj Karolini, 1801, kao Mati ni
vrhovni svetski savet, i stoga svi redovni i priznati vrhovni saveti irom sveta u nekih 33
nacije moraju traiti patronat od nas."37
Zanimljivo je primetiti da se grad arlston nalazi ispod 33. severne paralele. Moda je
ovo simboli an razlog to su masoni 1801. godine izabrali upravo taj grad za svoje sedite.
Takode se name e injenica da su ba tu, u vreme Gra anskog rata, odjeknuli prvi pucnji na
tvr avu Fort Samter. Zanimljivo je i to da je Desi Dejms, mason 33. stepena, izjavio da je
njegov otac, kapetan Dord Dejms prvi ispalio hice na Fort Samter. Moda su masoni zaista
oblikovali sudbine (gra anski rat) svetova."
Jo jedan doga aj koji privla i panju dogodio se ispod severne 33. paralele. Predsednik
Kenedi ubijen je u Dalasu u Teksasu 22. novembra, 1963. godine. Dalas se, tako e nalazii
ispod te 33. paralele, a cifra datuma kada je ubijen, 22. novembar, kada se doda na 11, redni
37

) Henry. C. Clausen, What is the Scottish Rite (Washington D. C: published by

Supreme Council, 33 degree, datum objavljivanja nepoznat), str. 4.

19

broj koji ozna ava mesec novembar, daje zbir 33. Mesto atentata, park pod nazivom Dili
plaa, ima jedan obelisk s natpisom koji ga obeleava kao mesto Prve bratske loe u
Teksasu." Teksas su stvorili masoni, a njegovu zastavu tako e je osmislio jedan mason.38
Holov citat s po etka knjige kae da masoni ustoli avaju kraljeve". Proizlazi da nas
ubistvo predsednika Kenedija pou ava da oni, tako e, svrgavaju" kraljeve. (Moram
Tako ova organizacija po asnih masona uvedenih u najvii stepen tvrdi da kontrolie
sve masone po svetu. Dalji dokaz tog stava Saveta 33. stepena nalazi se u natpisu na postolju
spomenstatue Alberta Pajka u Vaingtonu, seditu Saveta 33. stepena, poto je premeten iz
arlstona. Ovaj natpis i statua smeteni su odmah pored njihovog sedita. Moe se pro itati
slede e:
Posve eno 1977. pod pokroviteljstvom Henrija C. Klosena, Suverenog velikog
zapovednika kotskog obreda mati ne jurisdikcije. Uspomeni na Alberta Pajka, vo u
Svetskog masonskog pokreta. "
Ovde, dakle, masoni 33. stepena obznanjuju da je Pajk bio lider celokupnog masonskog
pokreta.
Henri Vilson Kojl, jedan od vode ih masonskih pisaca, potvr uje ovo u svojoj
enciklopediji:
Institucija poznata kao Vrhovni savet bila je prva ovla ena ustavom iz 1786....
Prvi stepen bi e podreden Drugom stepenu, a sve to dalje Tre em stepenu i tako redorn
sve do Savrenstva, 33. stepenu na kraju, koji e motriti na ostale, ispravljati njihove greke, i
njima upravljati..."39
U svojoj dokumentaciji imam jednu peticiju koju je 3. stepen masonske Plave loe
podneo za prijem u 4. stepen
posredstvom 32. stepena Drevne i prihva ene Slobodne masonerije kotskog obreda.
Od lana se trai da popuni molbu u kojoj se zahtevaju njegovi li ni podaci: ime, datum
ro enja, ime supruge, itd. Uvodni deo obrasca glasi:
,,Uz potovanje podnosim peticiju za stepene, od 4. do 32. i obe avam da u uvek biti
istinski odan i pokoran Vrhovnom savetu 33. stepena June jurisdikcije Sjedinjenih
Ameri kih Drava."
Zna i, o igledno je da 33. stepen June jurisdikcije upravlja celokupnom masonerijom
po svetu, kao to i tvrde. Albert Pajk je bio mason 33. stepena, a kao Suvereni veliki
zapovednik njihovog Saveta, bio je lider celog svetskog masonskog pokreta.
Kao to sam ranije napomenuo, naslovna strana knjige Moralna na ela i dogma kae da
je ona bila:pripremljena za Vrhovni savet 33. stepena June jurisdikcije Sjedinjenih Drava i
objavljena po njegovom ovla enju."
Moe se zaklju iti da ono to se nalazi u ovoj knjizi treba uzeti kao zvani an stav
celokupne organizacije Slobodnog zidarstva. U stvari, Henri C. Klosen, zvani ni potparol cele
Slobodne masonerije, hvalio ju je ovim komplimentima:
... nadahnuta i klasi na zbirka Pajkovog li nog istraivanja i pisanih dela drugih ... "40
Sada se vidi koliko je ova knjiga vana svim lanovima svetskog masonsko pokreta.
38

) Vietnam, America's Betrayal and Treason , tro asovni video, The Kennedy
Assassination, dvo asovni video, The New World Order, serija filmova u trajanju od 14
asova. Za vie informacija o tome zato je ubijen predsednik Kenedi, predlaem da pogledate
moje videofilmove pod naslovom Vijetnam i Atentat na Kenedija. Umeanost masona u
njegovo ubistvo predstavljena je na videofilmu Novi svetski poredak.
biti, ipak, poten prema njima, jer su bili samo jedna od est organizacija odgovornih za
Kenedijevu smrt).
39
) Coil's Masonic Encyclopedia, str. 616.
40
) Clausen's Commentaries on Morals and Dogma, str. XVII

20

Pajk je otkrio da masonski Savet 33. stepena kontrolie celo Slobodno zidarstvo
slede om zakletvom kojom obavezuje inicijate na 18, stepenu kotskog obreda:
Ja (inicijat navodi svoje puno ime)... dajem obe anje i zaklinjem se da u se
pokoravati i slediti sva pravila i zakone ovog Reda Vitezova ruinog krsta (titula 18. stepena)
i dekrete i mandate koji na mene moe preneti Suv:. (Suveren) Inspektor Gen:. (General. Tri
ta ke u formi piramide verovatno zna e da je re koja im prethodi samo skra enica masonske
re i ili titule) i primiti me u Vrh:. (Vrhovni) savet 33. stepena ijoj jurisdikciji pripadam."41
Mason 32. i 33. stepena kotskog obreda i mason 13. stepena Jorkog obreda mogu se
pridruiti masonskoj organizaciji po imenu rajneri (Shriners).42 Ova organizacija jedan je od
sponzora utakmica u ameri kom fudbalu izme u Istoka i Zapada, jednog putuju eg cirkusa i
dobrotvornih aktivnosti poput onih u bolnicama za decu sa opekotinama. Neki masoni su mi
rekli da je razlog to su se pridruili masoneriji taj to mogu da se pridrue rajnerima, jer ,,to
je mesto gde se nalazi sva zabava." Verujem da oni slue kao paravan za prikrivanje drugog
sloja" masona.
Medutim, vratimo se diskusiji o Pajku i dozvolite mi da ponovim da mnogi istori ari i
izvan i unutar Reda, smatraju Pajka jednim od najve ih masonskih pisaca svih vremena.
Vitezova templara i masone 32. stepena. Prim. prev.
Jedan od takvih pisaca bio je i Albert G. Meki (Albert G. Mackey), jo jedan mason 33.
stepena i autor ugledne dvotomne enciklopedije pod naslovom Enciklopedija Slobodne
masonerije (Mackevs Encvclopedia of Freemasonry). Autor informacija sa unutranje strane
korica prvog toma opisuje Mekija re ima hvale, sugeriu i da italac moe da se osloni na
materijal u ovoj knjizi. Evo ta je napisao:
Njegovo pisanje je svestrano cenjeno zbog svoje iskrenosti, potenih zapaanja i
pristupa nosti. Vo a, ... je bio pionir tog narastaju eg broja lanova Bratstva koje ceni
ta nost."43
Tako onaj koji u i moe da ima poverenja u njegove re i.
A evo Mekijevih hvalospeva Albertu Pajku, poneto tipi nih za Pajkovog sabrata:
Njegov stav masona i istori ara, a pre svega kao pesnika, bio je najuzvieniji, a
njegovo nesvakidanje pregalatvo nije imalo premca."44
Artur Edvard Vejt (Edward Waite), tako e mason 33. stepena i autor jo jedne ugledne
enciklopedije masonerije, napisao je da su Pajka smatrali:
majstorom genijem masonerije. ..."45
Karl Klodi (Carl H. Claudy), tako e jedan od vode ih masonskih pisaca i mason 33.
stepena, nazvao je Pajka:
Jednim od najve ih genija Slobodne masonerije ikada poznatih. ... Bio je mistik, (re
mistik definie se kao: 'posve enje drevnim tajnama', veza koja masona vra a u daleku
prolost i anti ku religiju koja se i danas upranjava), simbolista, u itelj skrivenih istina
slobodne masonerije.46
Bilo bi uputno ovde pomenuti da je mason koji mi se obratio u klubu u Tusonu posle
predavanja rekao da on Pajka smatra odbeglim masonom" i nepouzdanim izvorom
informacija o masoneriji. Tada sam mu dao na uvid tekst sa re ima hvale koje sam upravo
citirao, ali on to nije eleo da komentarie. Ostavi u vama da prosudite koji je od ova dva
stava ta an. Unutar masonskog Reda tako e postoji izvesna nesaglasnost oko toga da li svi
41
) Magnum Opus, 18. stepen, str. 9.
42
) Pripadnici tajnog bratstva koje nije masonsko, ali priznaje samo lanstvo
43
) Mackey's Encyclopedia, unutranja strana korica.
44
) Mackey's Encyclopedia, on Albert Pike, str. 563564.
45
) A New Encyclopedia of Freemasonry, on Albert Pike, Volume II, str. 278.
46
) Introduction to Freemasonry, II Fellowcraft, str. 104105.

21

masoni visokih stepena kotskog obreda treba ili ne treba da itaju knjigu Moralna na ela i
dogma.
Jednom mi je jedan mason rekao da su biblioteke u njihovim hramovima otvorene za
javnost, tako da sam 1985. posetio masonsku ku u u Tusonu zbog istraivanja o Mekijevoj
Enciklopediji za svoje izlaganje pod nazivom Tajna drutva i novi svetski poredak. (Opet
naglaavam da nisam mason). Dva masona koji su mi dozvolili da u em rekli su da je ta
knjiga razdeljena svim masonima 14. stepena. U stvari, pokazali su mi primerak te knjige koja
se nalazila na drugoj strani pulta u blizini ulaza u hram. Medutim, moj gost Reks Ha ens
pori e ta nost ove tvrdnje. U svojoj knjizi, na stranicama VII i 2, napisao je slede e:
Obredi za sticanje naih stepena i knjiga Moralna na ela i dogma, naeg cenjenog
Suverenog velikog zapovednika Alberta Pajka, vrhunac su naeg u enja. Ova knjiga se
tradicionalno davala (obratite panju da on bira prolo vreme re i, misle i da je oni vie ne
daju) kandidatu na poklon prilikom sticanja 14. stepena."47
U odlomku svog uvoda Ha ens nudi itaocu jo jedan trag:
Tako se ona nije vie davala posle 1974."48
Potom svojim itaocima govori zato masoni danas ne itaju ovu knjigu:
,,Ova potonja, nekada masovno itana, danas nema odjeka."49
On objanjava da se knjiga danas vie toliko ne ita zbog toga to:
... su promene u obrazovnim ciljevima u Americi i predavanja o knjizi Moralna na ela
i dogma mnogima postali nerazumljivi."50
Zanimljiva tvrdnja. Ha ens priznaje da razlog to mnogi dananji polaznici koji
pristupaju u masonske loe ne mogu da razumeju Pajkovu knjigu lei u tome to se u
dravnim kolama ne radi na vetini itanja. Ovo je neobi na tvrdnja kada je o njemu re , jer
su masoni u svojim dokumentima
naveli da svi njihovi lanovi treba strogo da podravaju dravno obrazovanje! Dobar
primer za ovo je mali pamflet koji je 1983. godine napisao Henri C. Klosen, mason 33.
stepena, u to vreme Suvereni veliki zapovednik Vrhovnog saveta 33. stepena, pod naslovom
avolska opasnost."51 On zavrava svoju raspravu o dravnom obrazovanju upozorenjem
onima kojih se ti e ova tema: Dalje ruke od dravnih kola!"
Dakle, priznaju da dravno obrazovanje ne u i itanju i razumevaju onog to se ita!
Me utim, ako prigovorite ovome, tada e vam masoni poru iti da drite dalje ruke od
dravnih kola!" Tako je Ha ens napisao knjigu kako bi izgladio nesporazum izme u
obrazovanja i dananjih masona. Na stranici VII on objanjava:
Most ka Svetlosti zahteva da se prevazi e ova teko a pomo u predavanja odlomaka iz
knjige Moralna na ela i dogma, koji najbolje opisuju u enja stepeni obreda."52
Me utim, on priznaje da je ova knjiga jo uvek izuzetno vana svim masonima, pa kae:
Sadraj njenih stranica je jedno od najuzvienijih u enja obreda."53
Bez obzira da U je nudi mason kotskog obreda 14. stepena ili ne, knjiga Moralna
na ela i dogma jo uvek je
veoma vana knjiga. ak i danas sami masoni priznaju da ona njihovoj bra i prua deo
istinskog saznanja o masonskom Redu.
Kao to je prethodno pomenuto, prire iva ove knjige nije mason, ve se smatra
47
) A Bridge to Light, str. 2.
48
) Ibid.
49
) Ibid. str. VII.
50
) Ibid. str. 2.
51
) "Devilish Danger", a pamflet koji je objavio the Supreme Council, 33, Washington
D.C., napisao Henry C. Clausen, 33
52
) A Bridge to Light, str. VII
53
) Ibid. str. 2.

22

prou avaocem svetske masonerije, koji je poslednjih dvanaest godina proveo itaju i
raznovrstan materijal o Redu iz knjiga aktuelnih vrhunskih masonskih pisaca. Tako e, iz istog
razloga, knjigu Moralna na ela i dogma smatram jednim od najvanijih dela koje je ikada
neki mason napisao.
Predlaem svakome ko ita bilo koji citat preuzet iz knjige Moralna na ela i dogma, a
koji navodim u ovom odeljku, paljivo pro ita fusnote kako bi se uverio da je ta no prenesen.
Ako italac nema primerak ove knjige, ili nije lan masonske organizacije da bi mogao da je
nabavi, njeni primerci mogu se na i u antikvarnicama knjiga ili u bibliotekama. Do ove knjige
moe se do i i preko prijatelja ili lanova porodice koji su pripadnici masonerije. Me utim,
mora se pretpostaviti da masoni ne e biti voljni da dele svoj primerak s nemasonima, jer
knjiga nije namenjena celom slobodnom svetu", tako da prou avalac mora unapred biti
upozoren da lanovi loe ili ro aci masoni u tom smislu i nisu ba od neke pomo i. Zato
smatram veoma bitnim da svako sam pro ita tu knjigu. Citati koje navodim ine samo mali
deo njenog sadraja, tako da ima jo mnogo toga da se pro ita i razume. Preuzeo sam samo
one citate koje smatram najzna ajnijim. Ovde valja posebno ista i koliko je Albert Pajk bio
zna ajan za masone.
Kao to je ve napomenuto, Henri Vilson Kojl bio je jo jedan mason 33. stepena i u
svojoj knjizi Masonska enciklopedija (str. 472) o Albertu Pajku navodi slede e:
,,On (Albert Pajk) je prepisao predavanja, obrede i zakone 33. stepena Drevnog i
prihva enog kotskog obreda."54
Dalji dokazi da je Pajk napisao sve obrede nalaze se u uvodu jednog od njegovih
kapitalnih dela, Magnum opus (Magnum Opus). Slede i citat pojavljuje se na nenumerisanoj
stranici na po etku knjige i verovatno ga je napisao Roder Kesinder (Roger Kessinger), koji
je reprintovao ovu i druge retke masonske i sli ne knjige." Gospodin Kesinder se deklarie
kao mason 32. stepena i svojoj bra i masonima" stavio je na raspolaganje proireni spisak
klju nih knjiga iz oblasti poznate kao ezoteri na mudrost".
(Uzgred, kupovao sam knjige iz ovog izvora a da me nikada nisu pitali da li sam mason,
tako da izgleda da reprinti stoje jednako na raspolaganju i masonima i nemasonima).
Evo ta se nalazi na toj stranici:Jedna od najre ih i najvanijih knjiga koje su ikada
objavili Slobodni zidari Drevnog i prihva enog
(kotskog) obreda sada je dostupna kao reprint faksimila.
Godine 1855. Vrhovni savet 33. stepena, Drevnog i prihva enog (kotskog) obreda,
Juna jurisdikcija, SAD, imenovao je komitet kako bi obnovio fragmentarne obrede koje
poseduju. Ovaj zadatak je bio obavljen dve godine kasnije kada je 1857. Albert Pajk, o svom
troku, objavio takozvani Magnum Opus ili Veliko delo", to je bilo njegovo prvo
obnavljanje celokupnih ceremonija kotskog obreda.
Pajkovo obnavljanje obreda bilo je toliko impresivno da je bio proizveden u aktivnog
lana Vrhovnog saveta i postao najuvaeniji Suvereni veliki zapovednik u istoriji ovog
obreda. ... Ovaj poseban reprint stoji na raspolaganju ozbiljnom prou avaocu celokupnih
autenti nih obreda. ,.."55
Zna i da nemasoni, kao i sami masoni, sada mogu da itaju u celini obrede 4. stepena
preko 32. stepena. Me utim, autor ovog citata pourio je da primeti na slede oj stranici:
... Kesinderovo izdava ko preduze e eli da obznani slede e:
1. Obredi u knjizi Magnum Opus nisu oni koje trenutno koristi Vrhovni savet 33.
stepena...
4. Mi, kao masoni, obavezani smo zakletvom da onima manje obavetenima irimo
istinsku masonsku Svetlost i Znanje."56
54
) Coil's Masonic Encyclopedia, str. 472.
55
) Magnum Opus, nenumerisana stranica na po etku knjige
56
) Ibid.

23

Me utim, pre nego to kriti ari poure da kau da se niko ne moe osloniti na obrede
objavljene u ovoj knjizi, jer se trenutno ne koriste", dozvolite mi da vam pruim tri dobra
razloga zbog kojih su obredi koje je napisao Pajk verovatno jo uvek oni isti koji se i danas
pridravaju u loama:
1. Obratite panju da Kesinder isti e da je mason obavezan zakletvom da iri znanje
manje obavetenima." Ipak, on priznaje da je objavio niz obreda koji nisu istiniti", jer se
trenutno ne primenjuju". ini mi se da su ove dve tvrdnje kontradiktorne. Kako on moe da
o ekuje od nas da mu verujemo kada sam kri svoje obe anje dato masonima da iri istinsku
masonsku Svetlost" objavljivanjem ne ega to vie ne predstavlja istinsku masonsku
Svetlost?" Za mene, kod ovih tvrdnji jedino to ima smisla je da mora da je njegova prva
tvrdnja neta na, jer da jeste, on ne bi irio istinsko znanje" reprintovanjem Pajkovih obreda.
Dakle, verujem da masoni kotskog obreda danas jo uvek primenjuju ove obrede, jer su
duni da ire istinsko znanje."
2. Masoni bi morali da promene samo jednu re Pajkovih obreda kako bi onda tvrdili da
to nisu vie oni koji se trenutno primenjuju." Zna i, tvrdnja da Pajkovi obredi nisu oni koji se
danas primenjuju zna i malo, posebno posle hvalospeva koje su masoni pisali o svom
Suverenom velikom zapovedniku mnogo godina pre nego to ih je napisao. Tokom svog
istraivanja nisam otkrio nijedan kriti ki komentar o Pajku, a on je te obrede napisao pre
stotinu godina. Zna i, masoni ne odbacuju ni njega ni njegove obrede.
Drugo, ne mogu u masonskom materijalu koji sam itao da na em literaturu koja tvrdi
da su novi obredi bili napisani kako bi zamenili one koje je napisao Pajk. U me uvremenu,
njegova statua jo uvek stoji u Vaingtonu. ovek bi pretpostavio da, ako je on bio
diskreditovan zbog toga to su verovali da su njegovi obredi neodgovaraju i, ili ako misle da
vie ne izraavaju istinsku tenju masona, sigurno bi uklonili njegov spomenik, a ni Kesinder
ne bi reprintovao njegove knjige.
Izvesno je da je namera masona bila da koriste ove obrede kao zvani ne i, poto su bili
napisani, Pajk je postao najuvaeniji Suvereni veliki zapovednik u istoriji obreda." Dakle, ne
zvu i kao da su potpunim ili pak delimi nim prepisivanjem odbacili" ove obrede. Nije ba
verovatno da bi oni izmenili obrede koje je napisao takav ovek.
3. Mogu se pro itati i dela drugih masona, uklju uju i i Ha ensov Most ka svetlosti,
upotpunjena prepisom Pajkovih obreda koja, tako e, potvr uju da je malo toga promenjeno.
Dakle, mislim da je osnovna tajna skrivena u Pajkovim obredima i spisima, a da su drugi
citirani autori ostali nepromenjeni.
Me utim, u cilju otkrivanja tajne unutar masonerije, nije vano da li su Pajkovi obredi
bili zamenjeni. Informacije koje koristim kako bih otkrio tu tajnu pouzdane su prema mnogim
izvorima, uklju uju i i neke druge Pajkove spise i mnoge nove Ha ensove knjige. Kasnije u
ispitati spise dvojice kriti ara masona iz XVIII veka i, kao to ete videti, oba ova u ena
oveka govore iste stvari koje govore Pajkovi obredi, a svoje knjige napisali su 68 godina pre
nego to je Pajk objavio obrede. Drugim re ima, materijal koji koristim je zvani an: ovde je
sve ono to u e masoni, jer se sve nalazi u njihovim spisima, kao i u knjigama koje su
napisala dvojice kriti ara 1798. godine, Pajkovim prepisima obreda iz 1857, Ha ensovim
delima iu nekim savremenijim delima iz 1988. godine. Ispravno je zaklju iti da, ak i ako je
ovaj mason u pravu da Pajkovi obredi nisu oni koji se danas primenjuju, masoni nisu
promenili svoj osnovni cilj. Jo uvek upu uju istu poruku i imaju iste namere. U ovoj knjizi
u ispitati obe injenice i bi e mi namera da koristim ove spise Pajka i drugih, to je legitimno
i autoritativno.
Dakle, masoni uvaavaju injenicu da je Pajk napisao obrede za sve njihove stepene.
Sada emo se vratiti glavnoj ideji ovog dela knjige, itanju najvanijih citata iz knjige
Moralna na ela i dogma.
Nadam se da e navodi iz ove knjige i dela drugih zvani nih i poluzvani nih pisaca

24

masonske loe biti od pomo i onima koji ne e imati priliku da nabave primerke knjiga koje se
ovde citiraju, jer njihov sadraj moraju pro itati i masoni i oni koji to nisu.
Naa budu nost je onakva kakvom je ljudi zahtevaju.
DRUGO POGLAVLJE
Misao Alberta Pajka
Pre nego to po nem sa izlaganjem citata iz Pajkove knjige, bilo bi korisno navesti
nekoliko sveobuhvatnih navoda iz njegovih spisa kako bih itaocu skrenuo panju na Pajkov
karakter i mudrost.
Pajk ima nekoliko neobi nih uverenja, a slede i citati treba da pomognu itaocu da
razume njihovog autora. Na primer, u svom delu Moralna na ela i dogma (str. 293) napisao
je slede e:
Konj, pas i slon svesni su svog identiteta jednako kao i mi.
Oni misle, sanjaju, pamte, raspravljaju se me usobno, izmiljaju, planiraju i rezonuju.
Po emu su um i inteligencija oveka na viem stepenu ili iri u odnosu na um
ivotinje?"57 Ovo je udna tvrdnja za Pajka, jer je danas opti stav da ovo stanovite nije imalo
nau nu osnovu kada je on pisao ovu knjigu (ivotinje ne ine svesne napore da planiraju"
niti da rezonuju". Planovi" zahtevaju razum", a ivotinje ne rezonuju"). Zaista izgleda da
za to nema mnogo mesta u jednoj knjizi o masonima jednog masonskog pisca, ali zaista
pomae itaocu da malo zaviri u Pajkov um.
Evo jo jednog od njegovih neobi nih stavova: Svugde na svetu rad je ... rob kapitala. ..."58
To se poklapa sa stavom Karla Marksa, takozvanog ,,oca komunizma", a tako e su ga
zastupali i drugi socijalisti i komunisti.
Ovde nije trenutak da se razmatraju stavovi ove dvojice ljudi, nego jednostavno, ovo
uverenje nije ta no. Medutim, ako itaoce zanima da ispitaju varljivost stavova Marksa i
Pajka mogu pogledati poglavlja o socijalizmu i komunizmu u mojoj knjizi Nevidljiva ruka, jer
tamo dokazujem da je takav stav veliko izvrtanje istine.
Pajk je izloio jedan od zvani nih stavova masonerije. (Ovo emo, tako e, kasnije
ispitati).
Njihova pozicija je da se ne meaju u politiku, ve da su oni dobrotvorna grupa, koja i
dalje radi za dobrobit ove anstva. Me utim, Pajk u svojoj knjizi zauzima suprotan stav. Na
stranici 330. on jasno tvrdi da oni jesu umeani u izazivanje revolucija po celom svetu:
Masonerija ... ne ra a prevremene revolucije." (Ja sam istakao re .)59
Obratite panju da masoni ne ra aju" prevremene " revolucije, a to zna i da ekaju
dok ne sazri vreme da se ne rodi" revolucija. Ipak se bre bolje zvani no ogra uju od
umeanosti u politiku. Me utim, ovde Pajk isti e da oni zaista jesu politi ka organizacija,
koja ra a" revolucije kada za to do e vreme.U svojoj knjizi Moralna na ela i dogma (str.
24) on kae da je masonerija:... u ra anju Francuske revolucije..."60
Zna i, o igledno je da ra anje" ove revolucije nije procenjeno kao prevremeno",
drugim re ima, masoni su osetili da ona mora da se dogodi i stoga su je rodili". Kenet
Mekenzi (Kenneth Mackenzie) iznosi zato svet ne prime uje da oni aktivno ra aju
revolucije":
57
) Morals and Dogma, str. 293.
58
) Ibid. str. 297.
59
) Morals and Dogma, str. 330.
60
) Ibid. str. 24

25

... Slobodno zidarstvo radi u tajnosti, ali njeni benigni (definisano kao: ljubazni prema
inferiornima") plodovi vide se u svim zemljama."61
Obratite panju da Mekenzi smatra dela masona korisnim za nas inferiorne", i da
bismo bili zahvalni kada bismo znali da su oni ti koji pronose ove plodove", poput ro ene"
revolucije.
Jer, kao to navodi V.L. Vilmsherst:
Svet malo zna ta duguje svojim skrivenim inicijatima."62
A drugi sloj masona ubraja sebe me u one skrivene inicijate." Da bismo pokazali da je
Pajkova tvrdnja o umeanosti masona u svetske doga aje ta na, podse am itaoca na citate
Menlija P. Hola, jo jednog sveeg masona 33. stepena s po etka ove knjige, koji je u svom
delu Predavanja o anti koj filozofiji o masoneriji napisao slede e:
To je ... najmo nija organizacija u zemlji."63
Da bi vam pokazao koliko je masonerija mo na, u jo jednoj knjizi pod naslovom
Izgubljeni klju evi Slobodne masonerije (The Lost Keys of Freemasonry) navodi slede e:
Masonerija ustoli ava kraljeve. Njena ruka oblikuje sudbine svetova. ..."64
Hol zna da masoni ,,ne ra aju prevremene revolucije" i da oblikuju sudbine svetova", a
da prose ni ljudi u svetu nisu o tome nita uli. Da bismo pokazali itaocu da on smatra
javnost suvie nepismenom da bi otkrila ovu istinu, u jo jednom od svojih dela pod naslovom
ta drevna mudrost o ekuje od svojih sledbenika (What the Ancient Wisdom Expects of Its
Disciples), s prezirom je pisao o nama, ljudima na ovoj planeti:
... drevni inicijati (s kojima se masoni povezuju)... su nevidljive mo i iza zemaljskih
tronova, a ljudi nisu nita drugo nego marionete, koje igraju dok nevidljivi povla e konce.
Vidimo plesa a, ali gospodnji um koji to radi ostaje skriven ogrta em tiine."65
Tako, drage marionete", nadam se da sada vidite koliko je vano da saznamo sve to
moemo o masonskoj organizaciji. Jer, ak i da ne znamo da masoni stoje iza kulisa i
upravljaju efovima naih vlada, a to ine, i oni nam saoptavaju ovu injenicu. U stvari,
izgleda da emo, kako Albert Pajk isti e u svojoj knjizi, uskoro zahtevati da nas oni predvode.
Na stranicama 814. do 821. knjige Moralna na ela i dogma, Pajk je pisao o
antimasonima" i ostalima koji su se 1826. zabrinuli oko uloge masonerije u Americi. On ide
toliko daleko da kae:
Poto itamo, bi e lako odvojiti lane, besprizorne (definisano kao: istrajne u
pokvarenosti, bezo ne") okolnosti (definisano kao: nastalo od prostih injenica"), od
istinskih."66
Zatim, na nekoliko stranica daje osvrt na komentare za koje pretpostavlja da e uputiti
antimasoni". On kae da e antimasoni" prigovoriti da e masoni" tvrditi da:
... e nam svet do i na noge (o igledno se misli na masone) zbog svojih suverena
(o igledno se misli na politi ke lidere) i pontifikata (misli se na verske vode).
Mi (masoni) uspostavi emo ravnoteu u svemiru i biti vladari nad vladarima sveta."67
Na nekoliko stranica posve enih ovoj temi, Pajk posve uje panju nekim njihovim
mogu im tvrdnjama, ali ne nudi jasan odgovor na to kako bi pobio tvrdnje ovih anonirnnih
antimasona". Zato se moe sigurno zaklju iti da
61
) The Royal Masonic Cyclpaedia, str. 658.
62
) Masonic Initiation, str. 34.
63
) Lectures on Ancient Philosophy, str. 451.
64
) The Lost Keys of Freemasonry, str. 100.
65
) What the Ancient Wisdom Expects of Its Disciples, str. 58.
66
) Morals and Dogma, str. 815.
67
) Ibid. str. 817.

26

antimasoni" imaju pravo kada skre u panju na injenicu da masoni postoje da bi

vladali svetom, i veruju da e uskoro" osvojiti ove pozicije u budu em svetu.
Dakle, mi ljudi sveta, prema obojici ovih masona, uskoro emo zatraiti od njih da
upravljaju naim crkvama i vladama. Medutim, ini se da je ovaj proces ve po eo, ali mi
obi ni ljudi, jo smo duboko toga nesvesni. Jer, u 32. stepenu po Pajku:
Istinski inicijat je i kralj i svetenik narodu."68
Obi an svet to jednostavno ne razume, jer oni ne pri aju ovu pri u u potpunosti.
Kao to emo videti, namerno nas dovode u zabludu".
TRE E POGLAVLjE
Moralna na ela i dogma: ezoterijska knjiga
Svoje istraivanje masonskog dela po e emo Pajkovom knjigom Moralna na ela i
dogma (v. str. IV).
Na dve slede e stranice neimenovani autor predgovora kae da knjiga nije namenjena
celom slobodnom svetu". Ta tvrdnja dalje se proiruje na prvoj stranici jednog od izdanja
knjige Moralna na ela i dogma koju sam pronaao u nekoj antikvarnici knjiga. Ta stranica
sadri tvrdnju tampanu naglaenim crnim slovima koja glasi:
Ezoterijska knjiga, samo za potrebe kotskog obreda; da se vrati posle povla enja ili
smrti njenog korisnika."
Re ezoterijski" u re niku se definiena slede i na in:
namenjeno samo odabranoj nekolicini koja moe da razume, unutranjoj grupi
sledbenika ili inicijata."
Dakle, izgleda da razlog zbog kojeg iri auditorijum ne treba da ita ovu knjigu lei u
tome to sadri skrivena zna enja prikrivena u re ima i simbolima koji prose an gra anin ne
treba da razume, i kao to e se pokazati iz sadraja ove knjige, ak i jedan broj samih
masona. Iza re i sa dvostrukim zna enjem kriju se mnoge tajne i misli: jedna zna enja za
poznavaoce simbolike, a druga za ostatak sveta.
Me utim, oni koji itaju tu knjigu sada znaju o emu ona govori, ak i onda kada Pajk
pokuava da sakrije istinu od prose nog itaoca.
ETVRTO POGLAVLJE
Definicija zavere
Ovde je vano definisati re zavera, jer e se od itaoca traiti da na masoneriju gleda
kao na samo otelotvorenje Sveta.
Vebsterov re nik definie ovu re na slede i na in:
zavera: planiranje i sprovo enje tajnih aktivnosti, posebno radi zlog i protivzakonitog cilja."
Sa ovom defimicijom na umu, italac e nesumnjivo prona i dokaze da je masonerija
zavera, poto se pregleda njihov materijal na narednim stranicama.
To je zbog toga to:
1. su masoni tajni;
2. masoni imaju zao cilj;
3. masoni planiraju i napreduju ka svom cilju.
68
) Legenda, 32, str. 12.

27

PETO POGLAVLJE
Pregled knjige Moralna na ela i dogma"
Dakle, knjiga pod naslovom Moralna na ela i dogma namenjena je samo izvesnim
ljudima. Masoni u njoj skrivaju svoje tajne od nas, nemasonske javnosti, prvo tvrdnjom da ne
treba da je itamo, a potom nam govore i da ako to, ipak, u inimo, ne emo je razumeti, jer
ak i neki od masona koji je itaju ne e otkriti njene istine.
To zna i da ako neki nemason kupi tu knjigu u antikvarnici ili je dobije od nekog
masona, Pajk kae da ne moe da razume o emu ona govori, jer pisac u njoj koristi skriveni
jezik, a on slui da se od itaoca sakrije istina jednako kao i od nekih masona.
U stvari, jedino su neki pojedinci sposobni da prodru u ifrovani jezik tako da mogu da
dodu do prave istine koja se krije iza simbola. Knjiga ove izvesne pojedince naziva
stru njacima".
Pajk navodi:
Jedino stru njaci treba da razumeju zna enje ovih simbola."69
Dakle, samo stru njaci" unutar organizacije razumeju stvarno zna enje simbola.
Medutim, Pajk je samo malo odkrinuo vrata stvarnom zna enju slede im re ima:
Ako elite da nadete i dobijete pristup Svetilitu, dovoljno smo vam rekli da vam
ukaemo na taj put. Ako ne uspete, beskorisno nam je da vam kaemo vie, jer je
nesvrsishodno toliko re i."70
Me utim, primetite da Pajk kae da postoje mnoge tajne u ovoj knjizi.
Verujem da je ovo samo delimi no ta no, jer se sve tajne u ovoj knjizi ti u samo jedne
tajne.
Dakle, ako novopristigli brat u masoneriju eli da sazna tajnu, mora razmiljati o tim
re ima, jer mu se njeno zna enje ne e direktno objasniti:
Ako razmilja, brate, ... nesumnjivo e poverovati da u ovim re ima postoji neko
skriveno znacenje.71
Zatim se ova misao ponavlja u slede a dva citata:,,Ti (mason koji prethodno treba da
pro e kroz obrede) si primio samo nagovetaje pravih ciljeva i namera misterija...Budi
zadovoljan, dakle, ...i strpljivo ekaj uskrsnu e ve e svetlosti.
Na svakom masonu je da otkrije tajnu masonerije. ,.."72
Masonerija ne ponavlja esto svoje istine. Ona ih izri e, jednom i kratko, moda,
maglovito, ili postavlja oblak izme u njih i o iju koje bi bile njima zaslepljene."73
Iz re i ove knjige razaznaje se da postoji samo jedna tajna (Pajk pominje ,,tu tajnu").
Jo jednom, verujem da on svuda u ovoj knjizi otkriva koja je to tajna":
Taj obred (o igledno kotski obred) podie deo vela, ak i na stepenu egrta (prvi od
tri stepena u Plavoj loi Slobodnog zidarstva) jer objavljuje da je masonerija po ast.74
Pajk je objasnio zato izvesni Ijudi ne e biti u stanju da razumeju sakrivene i
zamaskirane re i u ovoj knjizi i navodi da mason:
69
) Morals and Dogma, str. 849.
70
) Ibid. str. 772.
71
) Ibid. str. 781.
72
) Ibid. str. 370.
73
) Ibid. str. 218.
74
) Ibid. str. 219.

28

... veruje da je Bog stvorio ljude s razli itim intelektualnim sposobnostima i nekima
omogu io da superiornom intelektualnom mo i, vide i utvrde poreklo istina koje su skrivene
od mnotva drugih ljudi."75
Dakle, knjiga je namenjena samo onima sa superiornom intelektualnom mo i", jer
ostatak sveta ne bi bio dovoljno pametan da uvidi istinu." Pajk potvr uje svoje shvatanje da
e samo izvesni Ijudi biti u stanju da razumeju skriveno zna enje re i u njegovoj knjizi.
Me utim, kao to e se pokazati, otkrio je dovoljno skrivenog jezika tako da svi koji
itaju ovu knjigu mogu ta no da znaju ta je on to sakrio u svojim re ima. Druga ije re eno,
ako prose ni mason koji ita ovu knjigu nije dovoljno bistar da sam otkrije ,,tu tajnu", masoni
koji je znaju ne e i ne mogu da mu pomognu. Pokuavaju da mu kau, ali ako on sam ne
moe da je vidi, ne mogu mu pomagati i govoriti mu jo vie. Zna i, ovde mason u i da neki
ljudi mogu bolje da razumevaju tajne od drugih. Sledi, dakle, da bi oni imali pravo da uvaju
ovo znanje od manje inteligentnih" upotrebom skrivenih tajni.
A, kako emo videti iz drugih citata Pajkove knjige, postoje i drugi masoni koji nisu
kadri da razumeju masonske tajne. To je ono to su stru njaci masoni" i u inili: sa uvati
tajne od onih za koje se procenjuje da su manje inteligentni" masoni. Pajk je objasnio da oni
sa superiornom umnom mo i" imaju misiju":
Takav mason veruje da je Bog (verujem da on ne misli na biblijskog Boga jer pie o
masonskom Bogu koga e nazivati Velikim Arhitektom Svemira") uredio ovaj Svet sa
uzvienom, ali dugoro nom namerom i prema nekom planu. On dri da svaki ovek poslat na
ovu Zemlju, a posebno onaj superiorne sposobnosti, ima dunost da ispuni misiju, baptizam
da bude preobra en (ovde on misli na ,,tajnu", koju izvesni Ijudi moraju da shvate i da se
prema njoj upravljaju), s tim to svaki veliki i dobar ovek poseduje neto od Boije istine,
koju mora da objavi svetu, i koji mora da nosi plodove toga u svom naru ju." 76
Me utim, Pajk kae da e samo drugi ljudi superiorne intelektualne mo i" biti u stanju
da razumeju objavu" njihove namere. Prose an ovek na Zemlji ne e mo i da shvati
skrivena zna enja re i koja skrivaju ovu misiju".
Zna i, stru njaci" skrivaju istinu od Sveta upotrebom lanih objanjenja tih re i. Pajk
navodi slede e:
Masonerija ... skriva svoje tajne od svih osim od 'stru njaka' ili izabranih i primenjuje
lana objanjenja i pogrene interpretacije svojih simbola kako bi doveli u zabludu one koji
zasluuju jedino da budu zavedeni; da sakrije istinu, po imenu Svetlost, od njih i da ih odvu e
od nje.77 Ova misao o skrivanju tajne ak i od ve ine drugih masona stalno i dosledno
protee se kroz ovu knjigu, kao to italac s nadom po inje da uvi a. Me utim, otkri e koje
najvie unosi nemir jeste na in na koji se skriva pravo zna enje od svojih masona i injenica
da Pajk otkriva da ih samo masoni stru njaci jednostavno lau! On, u stvari, priznaje da
masoni stru njaci" namerno lau svoje drugove masone! On kae slede e:
Plavi stepeni (prva tri stepena po imenu Plava loa) nisu nita drugo nego spoljanje
predvorje ih portal (definisano kao: natkriveni ulaz" podrazumevaju i spoljanji ulaz u hram,
ne ba unutar njega) Hrama (misli na masonski hram). Tamo se inicijatu prikazuje deo
simbola, ali se on namerno dovodi u zabludu pogrenim interpretacijama. Nije
namera da ih on razume, nego da samo zamilja da e ih razumeti.Njihovo objanjenje
je rezervisano za stru njake,'prin eve' masonerije (misli na masone u drugom sloju)."78
Pajk ponavlja ovu misao u svojoj knjizi Legenda, koju emo neto kasnije podrobnije
analizirati. Evo ta je napisao:
75

) Ibid. str. 224.

) Morals and Dogma, str. 225.
77
) Ibid.str. 104.
78
) Ibid. sir. 819.
76

29

Nikada nije ni bila narnera da masa masona treba da spozna zna enje plavih stepena ...
Oni (o igledno misli na stru njake, drugi sloj) varaju i dovode u zabludu one koji itaju
njihova dela (prvi sloj).
... Masonerija ...dozvoljava izricanje lanih interpretacija koje slue dvostrukoj nameri:
da se zavedu na pogrean put neuki, dokoni i nemarni (definisano kao: 'oni koji ne vole ili
izbegavaju da rade, lenji'), koje je poeljno drati po strani, a mudrima i studioznima
indirektno ukazivati na istinski Put koji vodi ka Svetlosti.79
Zna i, Pajk se obra a onima me u nama koji ne razumeju simbole kao to su neuk,
dokon i nemaran.
Mnogo vam hvala na ovim veoma Ijubaznim re ima, gospodine Pajk.
Jednostavno je izneo svoj slu aj u knjizi Legenda kada je napisao da se nalazi u:
... plavim stepenima, gde nijedan simbol nema svoje pravo objanjenje. ...80
Zna i, Pajk priznaje da masoni stru njaci zapravo lau svoje istomiljenike. Oni
namerno skrivaju pravo objanjenje simbola koje nude svojoj bra i u masonskom Redu.
itaocu e pomo i kada se priseti da je Pajk li no napisao obrede za sva 33 stepena,
tako da ako iko zna da masoni stru njaci lau svoju sabra u onda je to upravo on.
Dakle, mason koji eli da otkrije pravo zna enje tajni ne moe da in razume
neposrednim sluanjem objanjenja simbola koji mu se nude tokom ceremonije inicijacije. On
mora da se privikne na to da ga masoni stru njaci lau" i da sva ponu ena objanjenja tih
simbola nisu ta na. Dakle, inicijat mora iskreno da razmilja" o zna enjima tih re i, jer mu
njegov sabrat mason, tokom obreda, ne e govoriti istinu.
Ova praksa namernog laganja inicijata provla i se kroz istoriju masona jo od 1717.
godine, tradicionalnog datuma njihovog osnivanja.
Pajk pie da je Red vitezova templara, poznatih kao Templari, mati na organizacija
masona, zvani no osnovan oko 1100. godine, tako e imao dve doktrine: jednu za Templare, a
drugu za majstore". Pajk pie:
Templari su poput svih tajnih redova i udruenja imali dve doktrine: jednu skrivenu i
jednu namenjenu majstorima (drugi sloj)... drugoj javnosti...81
Dakle, skrivanje istine od sabra e masona nije nita novo. Njihove mati ne organizacije
praktikuju ga ve devet vekova. italac sada treba da postavi slede e pitanje: ta ti simboli
zaista zna e, a mason prvog sloja", kao i nemason, sada mogu ta no otkriti njihovo istinsko
zna enje.
ESTO POGLAVLJE
Ispod je iznad
lako Pajk ve inu svojih italaca smatra neukima, dokonima i nemarnima", zaista je
ostavio dovoljno tragova da nam omogu i da saznamo istinu o masonskoj organizaciji. Prvi
pravi trag nalazi se u njegovoj slede oj misli:
Ono to je superiorno je ono to je inferiorno, a ono to je ispod je ono to je iznad.
... 82
Mason se ovim re ima podu ava da je aktuelno zna enje simbola esto suprotno
ponu enom objanjenju. Poto je Pajk autor ove tvrdnje, moemo biti sigurni da se ona
odnosi na dela u ovoj knjizi. Ovo bi o igledno bio slu aj u ,,ezoterijskom" delu kakvo je
Moralna na ela i dogma.
79
) Legenda, str. 53.
80
) Ibid. 32, str. 21.
81
) Morals and Dogma, str. 817.
82
) Ibid. str. 324.

30

Sada, poto se italac, naoruan znanjem da izvesne re i imaju zna enje suprotno
pretpostavljenom zamisli" nad ovim re ima, moe razumeti neka od skrivenih, tajnih
zna enja u Pajkovim spisima.
Molim da ovo imate na umu kada budemo itali Pajkove navode, jer e to itaocu
pomo i prilikom razumevanja te tajne u okviru masonske organizacije.
SEDMO POGLAVLJE
Masonerija je religija
Pre svega, italac Pajkove knjige treba da o masoneriji sazna to vie. On je u svojoj
knjizi Magnum opus izneo zvani an stav masonske organizacije o tome da li je masonerija
religija. On jednostavno kae:
Masonerija nije religija.83
Ipak, u drugom delu iste knjige, u poglavlju Prijem 18. stepena", pie o tome kako
jedan masonski vo a pita inicijata:
Brate moj, ima nekoliko pitanja na koja mora ta no i iskreno da odgovori ... Prvo:
Koje si vere?84
Pitanje koje se o igledno name e je zato bi se jedna nereligijska organizacija" ako
masoni zbilja nisu religija brinula o tome kojeg je neko verskog ubedenja. Po svemu
sude i, samo bi nekoj verskoj organizaciji bilo stalo da sazna koja su li na ubedenja
njihovih potencijalnih lanova. Me utim, razlog zbog kojeg masoni postavljaju
ovo pitanje je jednostavan: ele da se uvere da inicijat deli njihovo uverenje pre nego
to ga prime u svoje redove.
Osim toga, italac treba da se seti da jedan od uslova, koji svaka masonska loa
postavlja, jeste taj da svaki inicijat mora da veruje u neko vrhovno bi e.
Drugo, ako masoni iskreno veruju u slede u Pajkovu tvrdnju, ne e imati pravo da
inicijatu postavljaju pitanje u vezi sa verskim ube enjima.
U knjizi Magnum opus Pajk je zapisao slede e:
Uverenje masona ide dalje od toga. Nijedan ovek, smatra se, nema prava da se na bilo
koji na in mea u verska uverenja drugih. Smatra se da svaki ovek suvereno vlada svojim
verskim ube enjima i da su ona apsolutno strana svima koji ih s njim ne dele ... 85
Dakle, Pajkovo poricanje da oni predstavljaju religiju nije ta no, i to iz slede ih
razloga:
1. U drugim svojim spisima on priznaje da njegova tvrdnja o tome da masonska
organizacija nije religija nije ta na. U knjizi Moralna na ela i dogma on je zapisao:
Svaka masonska loa je hram religije, a njena u enja predstavljaju versko uputstvo.86
O igledno je da onaj ko prou ava masoneriju ne treba da vidi protivre nost izme u
tvrdnje da ,,oni nisu religija, jer kae da jesu hram religije sa verskim uputstvima. Ovo
pitanje dalje se razvija u knjizi Legenda:
Dakle, masonerija podu ava ljude ... da masoni predstavljaju istu i primitivnu
religiju.87
83
) Legenda, 29, str. 10.
84
) Magnum Opus, 18, str. 5.
85
) Ibid. 29, str. 13.
86
) Morals and Dogma, str. 213.
87
) Legenda, 32, str. 34.

31

Zna i, Pajk kae da masonerija nije religija, ali da predstavlja istu i primitivnu
religiju. O igledno je da ove protivre nosti ne treba isticati onima koji veruju da masonerija
nije religija. U citatu koji je ve naveden u ovoj knjizi Pajk razvija pitanje slede om misli
uzetom iz knjige Magnum opus.
... Drevni i prihva eni obred ... podie deo vela ak i u stepenu egrta, jer tako
objavljuje da je masonerija oboavanje.88
Evo, ovde vidimo kako Pajk priznaje da masonerija nije religija, da je oboavanje u
hramu religije sa verskim uputstvima.
Onaj ko prou ava masonsku organizaciju zaista moe biti doveden u zabunu ovim
o igledno protivre nim tvrdnjama. Sre om, drugi mason 33. stepena potpuno je razjasnio tu
zagonetku.
Menli P. Hol otiao je korak dalje iza sva vremena okon ao raspravu. Svojom tvrnjom
izneo je o iglednu istinu da masonerija jeste religija. U svojoj knjizi Tajna u enja za sva
razdoblja napisao je:
Uprkos suprotnim tvrdnjama, masonerija je religija koja trai ujedinjenje Boga i
oveka podizanjem inicijata na takav nivo svesti koja im omogu ava da imaju jasnu viziju o
delu Velikog Arhitekte Svemira (masonskog Boga)89
Da bismo potvrdili da je Hol u pravu kada kae da je masonerija religija, samo treba da
uzmemo re nik i potraimo definiciju te re i. Re religija definie se kao:
1. Verovanje u boansku i nadljudsku mo ili mo i koje moramo oboavati i
pokoravati im se kao tvorcu (tvorcima) i vladaru (vladarima) Svemira, ili
2. Svaki specifi an sistem verovanja, oboavanja, ponaanja itd., koji esto uklju uje
eti ki i filozofski kodeks ponaanja.
Posle ispitivanja raznih Pajkovih tvrdnji i uvida u decidne Holove citate, kao i definicije
re i religija, preuzete iz re nika, svaki poten posmatra e zaklju iti da masonerija jeste
religija.
Iz toga proizlazi da je Pajk, piu i knjigu sa istim naslovom, pokuavao da objasni ta se
ubraja u moralna na ela i dogme masonske religije. Ipak, masoni i danas tvrde da masonerija
nije religija.
Pajk dalje objanjava:
Svaka (masonska) loa predstavlja jedan hram...90
Sli nu tvrdnju iznosi i u svom delu Magnus opus:
Dakle, svaka masonska loa predstavlja jedan hram religije; a njeni slubenici su
poslenici religije, oni upu uju u veru i njeno u enje.91
Vebsterov re nik re hram definie kao zdanje u kojem se oboava Bog/bogovi.
Dakle, Pajk pie da svaka masonska loa predstavlja jedan hram u kojem se neki bog
oboava, a prema definiciji, ljudi koji se u ovakvom zdanju susre u zbog oboavanja Boga
pripadaju istoj veri. Ipak, on tvrdi da masoni nisu religija.
Ako masonerija jeste religija, onda mora imati boga koga potuje, a masoni ga imaju.
Oni ga nazivaju Velikim Arhitektom Svemira (ponekad ga zovu i Praarhitektom).
Pajkova opaska tipi na je za sve koji objavljuju ime svog Boga:
Ovo predavanje zaklju ujemo konstatacijom o onome to oduvek postoji i verujemo da
e masonska ideja uvek biti vezana za Vrhovno Bi e nazivamo ga Velikim Arhitektom
Svemira, jer Svemir smatramo Njegovim najzna ajnijim hramom i savrenim delom
arhitekture.92
88
)Magnum opus, 14, str. 20.
89
) Secret Teachings of All Ages, str. 80.
90
) Morals and Dogma, str. 7.
91
) Magnum opus, 13 , str. 16.
92
) Ibid. 28, str. 42.

32

Pre svega, obratite panju na Pajkovu tvrdnju da je Svemir savreno delo arhitekture.
Ova konstatacija nam otkriva mnogo i ovde je treba podrobnije ispitati, jer italac mora da
sazna ko je taj bog.
Kao to sam rekao, masoni zahtevaju da svaka osoba koja eli lanstvo u loi mora da
veruje u neko vrhovno bi e. To moe biti bilo koji bog, jer masoni ne prave razliku me u
potencijalnim lanovima hri anske, jevrejske, budisti ke, islamske ih bilo koje druge
veroispovesti. Masoni jednostavno postavljaju uslov da njihov budu i lan mora verovati u
neko vrhovno bi e, a uopte ih se ne ti e koje je to bi e. Medutim, kao to e italac otkriti,
Pajk objanjava da masoni veruju kako vrhovno bi e nazvano Velikim Arhitektom Svemira"
nije bog u koga veruje sam inicijat, ve da je to neki drugi bog. Kao to e biti pokazano i
dokazano, to definitivno nije onaj bog u koga veruju masoni.
Da bi se ovo pravilno shvatilo, doda u i to da masoni veruju u postojanje dva boga u
Svemiru. Potvrdu za ovo nalazimo u Kojlovoj enciklopediji, u kojoj on raspravlja o
kvalifikacijama podnosilaca peticije, a pod kvalifikacijama podrazumeva sva o ekivanja
koja inicijat mora da zadovolji da bi stekao sve uslove za pristup masonima. Jedna od ovih
kvalifikacija je i ta da je religiozan, a evo kako on te religiozne zahteve predstavlja:
Religiozan: vera u boga ili V. A. S.93
Dakle, mason moe da veruje u Boga, pri emu se, prema tradiciji, misli na Boga iz
Biblije ili masonskog boga kao Velikog Arhitektu Svemira, skra eno V.A.S. Zna i,
inicijat moe verovati u jednog od ova dva boga. Masone stru njake ne zanima u kog boga
inicijat veruje.
OSMO POGLAVLJE
Dva oboavanja
Pajk, tako e, objanjava da nemaju samo Vitezovi templari, sada masoni, dve istine o
svojoj religiji. Evo kako ovu injenicu razlae svojim itaocima:
Ve ina (religioznih) drevnih naroda imala je, uz zajedni ko boanstvo, (nekog
odre enog boga) i jo neko, li no, koje je stvaralo misterije, a kome su bili odani oni koji su
se za oboavanje tog boga pripremali izvesnim obredima, nazvanim inicijacije.94
Menli P. Hol potvr uje da su masoni prethodnici tajne, drevne religije. On pie:
Najve i masonski umovi svih vremena saglasili su se da su simboli Bratstva otvoreni
za najuzvieniju interpretaciju, ime se, onima koji se najiskrenije pripremaju za pristupanje,
otkrivaju izvesne tajne koje se odnose na duhovne stranu ivota. Stoga Slobodna masonerija
predstavlja neto vie od drutvene organizacije stare nekoliko vekova, i moe se smatrati
ve nom filozofskom misterijom i inicijacijom drevnih predaka.95
Masoni su svesni da je u mnogim drevnim religijama postojalo i lano oboavanje: ljudi
su znali da bog kome se klanjaju nije onaj u koga misle da veruju. Ovo nije samo Pajkova
misao, jer su je, pre njega,iskazali i drugi masonski pisci. Evo jedne misli Henrija P. Hola:
Tajne saznanja (definisano kao: tajna skrivenog saznanja) drevnih misterija nikada nisu
otkrivane obi nim smrtnicima (tj. onima koji nemaju pristup misterijama) osim putem
simbola.96
93
) Coil's Encyclopedia, str. 494.
94
) Morals and Dogma, str. 352; Prim. prev.: inicijacija je priprema za pristupanje, a
inicijat kandidat za pristupanje u masonsku organizaciju.
95
) Lost Keys of Freemasonry, str. V.
96
) Secret teachings of All Ages, str. 169.

33

Hol je knjigu u kojoj je ovo napisao posvetio:

... predlogu skrivenom u drevnim amblemskim figurama, alegorijama i obredima, a
koji predstavlja tajnu doktrinu koja se odnosi na unutranje misterije ivota, a jo od postanka
Sveta u okviru male grupe iniciranih umova zati ena je in toto (tj. u celosti).97
Drugim re ima, drevne bogove oboavale su dve klase: oni kojima je bio poznat tajni
identitet boga i oni koji u to nisu bili upu eni. Da bi pokazao da ovakav na in verovanja nije
sprecifi an samo za stare narode, Pajk vie puta ponavlja da masoni od ve ine bra e iz iste
loe skrivaju pravi identitet svog boga. U stvari, Pajk time masoneriju dovodi u vezu sa
drevnim religijama koje oboavaju dva boga, te kae:
... i nae loe (nazvane hramovima u kojima masoni oboavaju svog boga) su pune
drevnih simbola.98
Dakle, masoni prate trag svoje istorije jo do drevnih religija: imaju boga koga
oboavaju i iji identitet ne otkrivaju svojoj sabra i masonima. Oni priznaju da, gledaju i
unazad, trag svojih predaka mogu pratiti sve do drevnih religijskih misterija starih oko 6000
godina. U stvari, tvrde i da su te dve religije iste, Pajk ide i znatno dalje:
... masonerija je identi na sa drevnim misterijama...99
Jo jedan mason je napisao da se u Vebovom asopisu Monitor" kae da:
osnivanje masonerije moemo pratiti od nastanka Sveta.100
italac e se prisetiti da je Hol tvrdio da je drevna doktrina:
... u okviru male grupe iniciranih umova bila in toto (misle i u celini) zati ena jo od
postanka Sveta.101
Ovi komentari o duini postojanja masonerije predstavljaju priznanje da masoni ine
deo drevnog verovanja na ovoj planeti, od kojih jedno see do prapo etaka Sveta.
Pajk je napisao da su masoni u drevnim misterijama koristili viezna ne simbole:
Drevni simboli i alegorije oduvek su imali vise od jedne interpretacije. Uvek su imali
dvostruko zna enje, ponekad i vise od dva zna enja, od kojih je jedno sluilo kao paravan
drugom.102 Vidimo da je ono to kae ta no. Dakle, masonerija sebe dovodi u vezu sa
drevnim religijama, a njenu, moda najve u tajnu predstavlja injenica da je ona, kao drevna
religija, uspela da o uva svoju tajnovitost.
DEVETO POGLAVLJE
Moral masonerije
Ako je masonerija religija, onda mora imati moralni kodeks; mora da ima u enje o nizu
moralnih vrednosti. Pajk navodi:
... sama svrha religije jeste etika.103
U re niku etika se definie kao: imati vezu sa moralnim standardom.
Masonerija, kao i sve ostale religije, ima moralni standard. Njihov moralni kodeks
naziva se situacionom etikom
97
) Ibid. str. 20.
98
) Morals and Dogma, str. 483.
99
) Ibid. str. 624.
100
) James L. Gould, 33 , Guide to the Royal Arch Chapter (New York: Masonic
Publishing and Manufacturing, Co.,1867), str.l. uvoda(Guld citira Vebov monitor" kao izvor
svog navoda).
101
) Secret Teachings of All Ages, str. 20.
102
) Morals and Dogma, str. 20.
103
) Ibid. str. 35.

34

Pajk je zapisao:,,sve istine su Istine Perioda, a ne istine Ve nosti...104

Podse amo itaoca da Pajkova knjiga nosi naslov Moralna na ela i dogma, to zna i da
je jedan od njenih glavnih ciljeva da masone podu ava moralnosti.U ve navedenim citatima,
kao i u ostalim, Pajk zapo inje sugestijom masonu da ne postoje moralne apsolutnosti, jer
ne postoje istine.Moralno u enje koje dri da ne postoje istine" naziva se situacionom
etikom." Re nik definie ovaj termin na slede i na in:situaciona etika: eti ki sistem prema
kojem moralna na ela ne obavezuju apsolutno, nego treba da budu modifikovana u svetlu
specifi nih situacija."Knjiga pod naslovom Moralna na ela i dogma jeste izvor iz kojeg
mason u i da se tu nalazi istina. Zatim Pajk proiruje ovu misao:
... ono to je neta no danas, sutra, u drugoj generaciji, moe postati ta no. ..."105
udna je ova njegova tvrdnja. Re nik definie re ta no" na slede i na in:,,u skladu sa
injenicom; ono to odgovara stvarnosti; ono to nije lano."
Ako neto danas nije ta no, a postaje ta no sutra, moralo je da bude ta no od samog
po etka. Ako, vremenom, postane istina", nije moglo da bude neta no na po etku, nego je i
tada bilo ta no.
Ipak, Pajk kae da se istina vremenom moe promeniti. O igledno, prema njegovom
miljenju, ono to je neta no danas, sutra moe da se promeni u ta no, i obratno, moe postati
neta no jednom u budu nosti. Moe se zakiju iti da je Pajk verovao da nema trajnih istina,
poput moralnih apsolutnosti, u stalnom menjanju Svemira!
Pajk ak ide korak dalje i tvrdi da niko ne zna istinu". Zapisao je slede e:
... nijedno ljudsko bi e ne moe sa sigurno u da kae... ta je istina, da je on ili ona
poseduje, tako da svako treba da ose a da je sasvim mogu e da drugi, jednako poten i iskren
prema sebi, ipak zadrava suprotno miljenje, i da sam moe posedovati istinu..."106
Ovaj navod treba da se ti e hri ana i Jevreja, koji veruju da je Bog nadahnuo Bibliju,
koju smatraju jedinim tvorcem cele istine. Dakle, prema Pajku, ti vernici gree, jer nijedno
ljudsko bi e ne moe sa sigurno u da kae... ta je istina." Dalje, on svoj stav definie u
slede im citatima i tvrdi da mason:
... nije sklon da postavlja oblik misli, akcije ili ose anja. On prihvata da se njegov
miljenje smatra ta nim, da je ispravno ono to njegova savest odlu i... sve drugo (misle i na
verovanje da postoje moralne apsolutnosti) on odbacuje... Njegov um deluje po univerzalnom
zakonu intelekta, njegove svesti prema... univerzalnom zakonu svega pojedina nog..."107
Nijedan ovek nije pozvan da tvrdi da u potpunosti ima pravo, dok drugi ljudi, jednako
inteli
gentni i dobro obaveteni, zadravaju suprotno miljenje."108
Kada dva potena oveka direktno suo e svoja opre na miljenja, ko e odlu iti na
ijoj je straniistina. ..."109
Ovi citati pokazuju kako se menjalo Pajkovo miljenje o tome ta je moralnost. On dalje
kae da:
Nijedan ovek... nema nikakvo pravo da se na bilo koji na in mea u verska ube enja
drugog."110
Mogu da pokaem jednim kratkim primerom da je gotovo nemogu e da Pajk u to
veruje.
Recimo, na primer, da je Pajk izaao u javnost i da mu je priao drugi ovek koji je
104
) Ibid. str. 37.
105
) Ibid. str. 52.
106
) Morals and Dogma, str. 160.
107
) Ibid. str. 163.
108
) Ibid.str. 165.
109
) Ibid.str. 166.
110
) Ibid. str. 167.

35

pripadnik religije Skvoera". Ova vera dri se dva principa: njihov bog zahteva da svaki
njihov lan ubije po jednog oveka svakog dana, i da nijedan ovek nema nikakvo pravo da
se bilo kako mea u verska ubedenja drugog." Ovaj drugi pricip bio bi, naravno, u skladu sa
onim u to je Pajk sam naveo da veruje. On prilazi Pajku s pitoljem u ruci i kae:
Moja vera me u i da moram da ubijem jednog oveka svakog dana i danas sam vas
odabrao kao rtvu."
Pajk bi, naravno, bio obavezan da kae, Tako e je princip moje vere da nijedan ovek
nema bilo kakvo pravo da se bilo kako mea u versko ube enje drugog, a poto ne postoje
moralne apsolutnosti poput 'Ne ubij', ne mogu da se meam u tvoje pravo da me ubije. Zato
postupi onako kako ti tvoja vera nalae."
Ne treba biti genije da bi se zaklju ilo da, i pored najbolje volje, Pajk ne bi ovo rekao.
Razumno je bilo o ekivati da u ini sve mogu e da odgovori ovog Skvoera" od njegove
namere i ukloni pretnju svom ivotu. On ne bi primenio ono emu ga u i njegova vera u
masonskim hramovima. Ponaao bi se prema stvarnom uverenju da moralna apsolutnost tipa
,,Ne ubij" jeste ta na i da nijedan ovek nema prava da mu oduzme ivot, ak i ako to njegova
vera zahteva. Takode se moe pretpostaviti da bi on ispravno odredio da ima od Boga dato,
neotu ivo pravo da se brani, jer bi znao da moralna apsolutnost" lei u injenici da nijedan
ovek nema pravo da oduzima tu i ivot, i da bi pokuao da odgovori ovog verskog fanatika,
ak i ako tvrdi da ne veruje da bi on kao mason imao na to pravo.
Hipokrizijo, zove se Pajk! Ali, Pajk nije jedini koji tako misli.
Don Djui (John Dewey), ameri ki prosvetitelj i takozvani otac naprednog
obrazovanja", bio je jedan od onih koji veruju u situacionu etiku" i drao se sli nih moralnih
na ela:
,,Ne postoji Bog i ne postoji dua. Stoga ne postoje potrebe za podrkom tradicionalnoj
religiji. Sa isklju enjem dogmi i vere nepromenjiva istina je mrtva i sahranjena (istakao A.R.
Eperson). Nema mesta stalnom, prirodnom zakonu, niti trajnim apsolutnostima."
Nije mi poznato da li je Djui bio mason, ali je izvesno da je pisao poput njih. Sigurno je
verovao u istu situacionu etiku u koju je verovao i Pajk. Me utim, upravo kao i Pajkova
tvrdnja da injenica koja je danas neta na" sutra moe postati ta na, re i Djuia, tako e,
sadre apsolutni moralni apsurd."
Obratite panju da Djui pie da je trajna istina mrtva i sahranjena." Re nik je definisao re
trajna kao: ,,ona koja se nikada ne menja niti varira."
1

Djui kae da se trajne istine mogu promeniti; kae da je neka trajna istina mrtva i
sahranjena." To zna i da je Djui verovao da se istina" moe ubiti, da as moe biti iva, a
ve u slede em trenutku mrtva.
Ipak, po definiciji, ono to je trajno ne moe se menjati.
Jo jednom, nije teko shvatiti da je neto to je po definiciji nepromenjivo nemogu e
promeniti, a Djui tvrdi suprotno.
Jo jedna istorijska li nost koja je iznosila sli ne tvrdnje kao Djui i Pajk bio je Vladimir
Ilji Lenjin, otac ruskog komunizma, ovek koji je pobio 40 miliona Rusa da bi toj naciji
nametnuo ekonomski i politi ki sistem poznat kao komunizam. On kae:
Komunizam ukida ve ne istine. On ukida svu religiju i moral."
Ba kao i Djui i Pajk,Lenjin je verovao u neverovatno. Pisao je da se ve na istina"
moe ukinuti." Re ve an definie se kao: Bez po etka i kraja. Zauvek isto. Uvek ta no ili
lano."
) Zamena semanti kih zna enja trajan=promjenjljiv ako je
ta no da nema trajnih istina onda ni Djuiev iskaz nije trajan i
tim je sam sebe pobija (dodao Milan uki )

36

Ono to je ve no ne moe se menjati, a to je ta no. Ono to je ve no, nemogu e je

ukinuti jer je, po definiciji, nepromenjivo. Ipak, komunista Lenjin, tvrdi da komunizam ukida
ve ne istine."
Nije teko razumeti da je njegova tvrdnja uasan apsurd, jer, po definiciji, ono to je
ve no ne moze se menjati. Me utim, Pajk, Djui i Lenjin su mislili da je mogu e menjati i one
stvari koje su nepromenjive. Ovo su misli ljudi nesposobnih da jasno misle, ljudi koji nisu
imali veze sa stvarno u. Svako ko je nema veze sa stvarno u naziva se ludakom", i nije
teko shvatiti tu apsolutnu istinu. Kada tvrdi da on, tako e, ne veruje u moralne apsolutne
istine, Pajk kae da deli poglede Marksa, Djuia i Lenjina:
Nije ta no kada se kae da jedan ovek, ma kako mali bio, ne sme biti rtvovan
drugome, ma koliko je ovaj drugi za ve inu ili za sve ljude veliki. To je ne samo prevara, ve
se ubraja u red najopasnijih. esto jedan ovek i mnogi ljudi moraju, u uobi ajenom smislu te
re i, biti rtvovani zbog interesa ve ine."111
Zatim, Pajk tu misao ponavlja, tako da niko ne moe dovoditi u pitanje ono to on pod
re enim podrazumeva. Napisao je:
... interes, pa ak i ivot jednog oveka, esto se mora rtvovati zbog interesa i
dobrobiti ove drave.112
Da bismo potvrdili da svi ta no razumemo nata Pajk misli, vratimo se re niku:
rtva: in ponude ivota neke osobe ili ivotinje u slavu boanstva; unitenje ili
predaja neke poeljne stvari u ime vieg cilja."
Dakle, vidi se da Pajk tvrdi da ivot jednog oveka ne zna i nita ukoliko mora biti
rtvovan u ime vieg cilja", a ovo podrazumeva da taj in mora da se obavi bez pristanka
pojedinca koji se rtvuje."
Prema biblijskom u enju svako ljudsko bi e ima apsolutno, bogomdano, neotu ivo
(podrazumevaju i da to pravo ne moe oduzeti niko osim Boga) pravo na ivot i stoga se
rtvovanje" jednog ljudskog ivota naziva ubistvom. To se odnosi i na rtvovanje jednog
oveka u korist drugog. Ovde Pajk tvrdi da esto jedan ovek mora biti rtvovan" ako je to
za dobrobit mnotva. Biblijski Bog to naziva ubistvom, koje je oveku strogo zabranjeno (Bog
zapoveda: Ne ubij."), a to u enje naziva se moralnom apsolutnom istinom", kojoj, prema
Boijoj zapovesti, Ijudi ve no moraju da se pokoravaju.
Da bismo pokazali da je bar jedan lan masonske organizacije verovao bukvalnom
prevodu Pajkovog tolerisanja stava da jedan mason moe rtvovati nekog oveka za dobrobit
drugih, treba ispitati ulogu predsednika Frenklina Ruzvelta u japanskom napadu na Perl
Harbor. Kada je od Kongresa zatraio objavu rata, predsednik je taj dan (7. decembar 1941)
nazvao Danom sramote".
U to vreme, predsednik Ruzvelt bio je lan masonske organizacije i oni koji ele da
uivaju u gledanju slika naeg Predsednika u masonskom ogrta u, samo treba da potrae
lanak asopisa Lajf', izdanje od 28. marta 1949. (str. 5455), u kojem e mo i da vide razne
fotografije masona iz itave Amerike. Jedna od tih slika prikazuje Frenklina Ruzvelta
snimljenog kako, 1935. godine, u drutvu svojih sinova Dejmsa i Frenklina mla eg, na
jednom sastanku masona nosi ogrta kao simbol pripadnosti masonskom Redu.
Student istorije e se prisetiti Predsednikovog navodnog gneva kada je taj napad nazvao
neizazvanim..." On je, u sutini, priznavao da prethodno nije imao nikakvo saznanje o
japanskom napadu na objekte ameri kih oruanih snaga u Perl Harboru.
Istori ari i danas predaju da Predsednik nita nije znao pre napada, tako da je bio
nemo an da ga spre i. Da bi ubedio Amerikance da nita nije znao, pojavio se sa izrazom
gneva na licu. Me utim, sve to je trebalo da u ini da bi saznao da Japanci, te nedelje 7.
decembra 1941, pripremaju napad jeste da prelista havajski dnevni list Hilo" (The Hilo
111
) Morals and Dogma, str. 833.
112
) Ibid, str.834.

37

Hawaii Tribune Herald). Ve pripada prolosti injenica da je autor tog lanka za napad
unapred znao, jer udarni naslov nedeljnog izdanja, od 30. novembra, 1941. godine glasi:
JAPAN BI MOGAO DA NAPADNE OVOG VIKENDA" (misle i na vikend, 6. i 7.
decembra 1941).
ovek bi se mogao zapitati kako to da je list Hilo" mogao da shvati i unapred sazna o
napadu, a da to obavetajci nisu bili u stanju. Zna i, sve to je Predsednik trebalo da u ini bilo
je da pro ita jedne novine.
Ipak, nas jo uvek u e da Predsednik nije znao za napad. Na ovo strano pitanje
odgovor nije dat, jer ga niko ne postavlja. Kako je predsednik Ruzvelt, ako je unapred znao o
predstoje em napadu, dopustio da se on dogodi? Odgovor glasi da je znao i da nita nije
preduzeo, jer mora da je itao i verovao u enju Alberta Pajka o rtvi jednog oveka za
druge." Jasno se vidi da Predsednik, poto je primio 14. stepen, morao da pro ita i razume
u enja knjige Moralna na ela i dogma:
Nije ta no kada se kae da, jedan ovek, ma kako mali bio, ne sme biti rtvovan za
drugog, ma kako veliki bio, za ve inu ili sve druge ljude.To ne samo da je prevara, nego je
jedna od najopasnijih. esto jedan ovek i mnogi ljudi moraju biti rtvovani, u obi nom
smislu te re i."113
U meduvremenu, kae se:
Interes, pa ak i ivot jednog oveka, esto moraju biti rtvovani za interes i dobrobit
njegove drave (to zna i da je Predsenik razumeo da moe rtvovati ivot jednog ili mnogih
ljudskih bi a) zarad interesa mnotva."114
Kada biste poverovali u enju o moralnim na elima Pajkove masonske loe, predsednik
Ruzvelt, kao mason 32. stepena, ve posle prijema 14. stepena trebalo je da pro ita Moralna
na ela i dogmu; tada bujna mata nije neophodna da bi se poverovalo da je Predsednik mogao
da rtvuje" sve one ljude u Perl Harboru zarad onoga to je smatrao ve im dobrom.
Postoji vrst dokaz na osnovu kojeg se moe verovati da je Predsedniku servirano ono
to e, kako se ispostavilo, smatrati ve im dobrom"; najve a nagrada ponu ena bilo kom
pojedincu u istoriji sveta jeste predsedni ko mesto u svetskoj vladi koja treba da se zove
Ujedinjene nacije, a koja e biti stvorena po zavretku Drugog svetskog rata. Kada biste
verovali, kao to predsednik Ruzvelt o igledno jeste, da jedan ovek moe biti rtvovan zbog
mnotva", lako je zaklju iti da je njegov stav o doga ajima oko Perl Harbora bio prihvatljiv
za ve e dobro ljudskog roda. Onima koji ele da saznaju da ovaj dokaz u havajskim novinama
Hilo" kako je on unapred znao za taj napad na Perl Harbor predstavlja samo neverovatno
gomilanje dokaza na ovu temu, mogu predloiti da pro itaju moju knjigu Nevidljiva ruka, jer
tu u poglavlju o Drugom svetskom ratu razmatram dokaze da su ove tvrdnje istinite i da su
van svake sumnje. Poslednji deo dokaza da je Predsednik unapred znao za napad dolazi s
nekoliko poslednjih stranica knjige Henrija C. Klosena (Henry C. Clausen) , masona 33.
stepena, pod naslovom Klosenovi komentari o knjizi Moralna na ela i dogma (Clausens
Commentaries on Morals and Dogma).
U vreme kada je ta knjiga pisana, dakle 1974, Klosen je bio Suvereni veliki zapovednik
kotskog reda, to zna i da je zauzimao isti poloaj kao i Albert Pajk pre mnogo godina.
Njegova kratka ivotna biografija otkriva slede e:
Brat Klosen bio je lan Odbora vojske Perl Harbora i tako e je rukovodio daljom
istragom o stradanju Perl Harbora."115
Da je, pre nego sto su Japanci izveli napad, Klosen osetio da bi obelodanjivanje istine o
ovom Ruzveltovom saznanju diskreditovalo masonsku organizaciju, prekrio bi nekoliko
zakletvi kojima se obavezao Loi, kako bi bio siguran da Amerikanci to nikada ne e otkriti.
113
) Morals andDogma, str. 833.
114
) Ibid. str. 834.
115
) Clausens Commentaries, str. 214.

38

Drugim re ima, poto se Klosen pred Loom zakleo da e zatititi svog sabrata masona, ak i
pred Vladinim anketnim odborom pred kojim bi trebalo da se izjasni je li predsednik Ruzvelt
mogao spre iti ovu katastrofu", ne bi otkrio pravu istinu.
Po ev od 15. stepena, kao to je navedeno prema Pajkovoj knjizi obreda Magnum opus,
Klosen je, napreduju i od 4. do 32. stepena, poloio neke od slede ih zakletvi:
Nadalje, obe avam i kunem se da u pomagati, tititi i braniti svoju bra u ovog stepena
(Frenklin Ruzvelt je tako e proao kroz 15. stepen) svim zakonskim sredstvima koja su deo
li nosti istinskog masona... "116
Zakletva masona 16. stepena: Nadalje, obe avam i kunem se da nikada ne u napustiti
brata, u
kakvoj god nevolji bio, u borbi, ili u bolesti, ili u zatvoru, ve u mu pomagati i
podravati ga svojim savetom, pomo u prijatelja, ma em i novcem."117
Zakletva masona 17. stepena: Nadalje, obe avam i kunem se da ... u, zauvek, kada je
pravda na njegovoj strani, biti spreman da mu pomaem i podravam ga protiv onih koji trae
njegov ivot, ili koji ele da mu unite ast i ugled, duhovni mir iliimovinu ..."118
Zakletva masona 28. stepena:,, Ja, (ime)... ovde, sada i zauvek dajem svoju re ,
najsve anije obe anje i, kao ovek i mason, kunem se da... ako ne uspem da pomognem Bratu
Vitezu da odbrani svoju li nost kada je nepravedno ugroen... molim da me svugde proglase
nelojalnim... i neka se na moju glavu sru i kazna Jude Iskariotskog (biblijskog izdajice Isusa
Hrista)"119
Zakletva masona 29. stepena: Nadalje obe avam i kunem se ... da u pomagati,
podravati, negovati i tititi vrednog Brata Viteza i brinuti se da mu seako je u mojoj mo i da
to spre im nita loe ne dogodi."120
Dakle, na osnovu sadraja ovih nekoliko sve anih zakletvi zaklju ujemo da se Klosen
nekoliko puta zakleo da e pomagati brata masona u nevolji. Ove zakletve, koje je
poloio kao mason, nalau mu da, u okviru svojih mo i, u ini sve kako bi pomogao
predsedniku Ruzveltu, svom sabratu masonu, i time mu zatitio ugled u istrazi povodom
tragedije u Perl Harburu". To zna i da bi on u inio sve to moe, uklju uju i i u e e u
Odboru za istragu o napadu, da od ameri kog naroda sakrije injenicu da je Predsednik
unapred znao za napad, samo zato to je on njegov masonski brat. On se na to nekoliko puta
zakleo, te je, napreduju i kroz masonske obrede, bio obavezan da ovako i postupa.
Zna i, sada znamo zato Amerikanci i danas veruju da predsednik Ruzvelt nije znao za
napad na Perl Harbor. Ako niko drugi, bar jedan mason, brat" Henri C. Klosen, zakleo se da
e zatititi njega i njegov ugled. Niko u Ruzveltovoj administraciji, uklju uju i njega samog,
tog jutra nije pro itao list Hilo". Ali, vratimo se temi.
Zapamtite da je Pajk rekao ,,ono to je danas neta no u drugoj generaciji moe postati
istina."
Takode je ta an i Pajkov opozitan stav, prema kojem ,,ono to je danas istina u drugoj
generaciji moe postati neistina."
Dakle, ju eranje apsolutne istine ne moraju biti i sutranje apsolutne istine.
Jer, takve stvari ne postoje, ak i ako apsolutnosti" postoje, one, vremenom, mogu biti
promenjene. Medutim, ni tada to nisu bile apsolutnosti.
Ova Pajkova konstatacija u saglasnosti je s tvdnjom o moralnosti masona, nazvanom
situaciona etika", kao i sa uverenjem da moralne apsolutnosti ne postoje. Da je shvatio da
njegova knjiga treba da masone podu ava moralu pokazuje i sam njen naslov Moralna
116
) Magnum Opus, 15, str. 10.
117
) Ibid. 16 , str. 7.
118
) Ibid. 17,str. 8.
119
) Magnum Opus, 28, str. 7.
120
) Ibid. 29, str. 7.

39

na ela i dogma. Masoni ne veruju u moralne apsolutnosti, u to ne sumnjajte! Oni

propovedaju da je svaki ovek slobodan da se vlada prema sopstvenim moralnim uzusima, a
to u enje nazivaju situacionom etikom"!
Ako u ovo verujete, a istovremeno ste predsednik Sjedinjenih Drava, slobodno moete
sedeti po strani i posmatrati kako hiljade vaih zemljaka gine, iako ste to mogli spre iti. Vaa
vera vam to doputa!
DESETO POGLAVLJE
Moral masonerije (nastavak)
Budu i da masoni u e da u masonskoj organizaciji nema moralnih apsolutnosti", svaki
ovek za sebe treba da odlu i ta je moralno a ta ne. Obra aju i se masonu, Pajk poru uje da
u pogledu morala svako donosi odluke prema svom naho enju. S tim u vezi on pie:
Istinska primena znanja podrazumeva razlikovanje Dobra i Zla."121
Dakle, da bi mogao sam da odlu i ta je ispravno a ta pogreno, mason mora
posedovati znanje.
Biblija u i da ovek ne treba sam da odlu uje ta je dobro" a ta ,,zlo." Ova sposobnost
li ne spoznaje nazvana je plodom Drveta saznanja o Dobru i Zlu" u Rajskom vrtu, u koji je
Bog smestio prvog mukarca i enu. Bog je oveku naloio da ne jede" ovo znanje. Na
osnovu ,,moralnih apsolutnosti", kojima ga je Bog podu avao, ovek je imao to da nau i, tj.
trebalo je da se nau i razlikovanju Dobra i Zla. Zapravo, bilo bi zanimljivo proveriti koliko je
puta u Bibliji upotrebljena re Zlo. Tragaju i pomo u kompjutera za odgovorom na ovo
pitanje, utvrdio sam da je u verziji Biblije kralja Dejmsa, dakle, u Novom i Starom zavetu,
rec Zlo upotrebljena 568 puta.Ako ovoj cifri dodate broj koji pokazuje koliko je puta u Bibliji
upotrebljena re Dobro, a on je 655, zbir e iznositi 1223. Sam Isus je ove re i upotrebio 942
puta. To zna i da Biblija ne govori samo o Isusu, ve i o dobru" i ,,zlu" itome kako ovek
treba da nau i da ih razlikuje. Medutim, kako je ve objanjeno, masona prvog sloja" u e da
nema moralnih apsolutnosti." U ili su ih, i jo ih u e, da svaki ovek treba sam da odredi ta
je ispravno, a ta nije. Njihovo u enje o moralu odri e postojanje morala.
JEDANAESTO POGLAVLJE
Oboavanje Sunca"
Ako je masonerija religija, ona ne sme imati samo moralni kodeks ovakav kakav
poseduje, ve mora imati i boga kome e se klanjati a masoni ga imaju.
Me utim, drugi sloj unutar organizacije ne eli da njihova sabra a znaju da oni
oboavaju druga ijeg boga od onog koga oboavaju masoni prvog sloja. Zato, kada tokom
rituala to objanjavaju inicijatu, oni, namernim dovo enjem u zabludu", tu istinu od svoje
bra e kriju iza nekog simbola. U ovu svrhu koristi se simbol Sunca. Pajk pie:
Naim loama govore da se okrenu Istoku i Zapadu jer Majstor predstavlja izlaze e
Sunce..."122
Zapazite da Pajk, kada govori o njihovom Majstoru", ekvivalentu predsednika" loe,
ovog prestavlja simbolom izlaze eg Sunca." Ovde nije re o suncu" kao sjajnoj kugli koja
svetli danju i nestaje no u. On govori o Suncu", skrivenom bogu koji je predstavljen
simbolom Sunca i objanjava da je Sunce" simbol ne eg drugog:
121
) Morals and Dogma, str. 169.
122
) Ibid. str. 366.

40

,,Ta tri manja simbola, sublimata Svetlosti... jesu Sunce, Mesec i Majstor loe... Ali,
nesumnjivo je da Sunce i Mesec ine lou, iako samo simboli no, te svetlost nisu oni, ve
stvari koje oni simbolizuju."123Obratite panju da Pajk definie sunce" tako to ono postaje
Sunce". On, dalje, pie:Sunce (ta re je napisana velikim po etnim slovom kao to se piu
imena boanstava) je drevni simbol ivotvorne i generativne mo i Boanstva."124
Dakle, Sunce je simbol jednog boanstva, a ono se moe prepoznati u drugim delovima
Pajkove knjige. Jedan od na ina da ono spozna jeste kori enje ponu enih komentara:
... Oziris, sam simbolizovan kao Sunce... "125 Pajk je, kasnije, svrstao Ozirisa,
egipatskog boga Sunca, me u suparni ke bogove. Evo navoda na osnovu kojeg to
zaklju ujemo: Dugo poznat kao ... Adonaj (jedno od imena biblijskog boga)... suparnik Bala
i Ozirisa..."126 Ovde Pajk priznaje da je biblijski Bog Ozirisov suparnik, prethodno prepoznat
kao onaj koji predstavlja masonskog boga. (Za Pajka je ova tvrdnja neobi na. On e kasnije
tvrditi da ne veruje u biblijskog Boga. Moe se samo pretpostaviti da on inicijata vodi preko
niza koraka: u i ga da misli kako u Svemiru postoje dva boga. Kasnije e ga u iti da istinski
postoji samo jedan bog Veliki Arhitekta Svemira"). Dakle, mason u i da je Sunce unutar
loe bilo simbol Ozirisa, egip anskog boga. Evo navoda koji to ilustruje:Sunce je
hijeroglifski simbol Istine, jer je izvor Svetlosti... "127Tako Pajk jo jednom potvr uje
injenicu da objanjenja simbola u njegovoj knjizi nisu ta na. Evo ta kae:Masonerija je
mar i borba na putu prema Svetlosti."128 Masonu se kae da on sam treba da trai tu
Svetlost":,,U svakom masonskom stepenu, kandidat (tj. inicijat) trai da dosegne
Svetlost."129 U stvari, njemu se govori da trai Svetlost" u tajnosti: ... dok se nau ni i
drutveni ciljevi lako mogu postizati pri slobodnoj dnevnoj svetlosti, protiv uticaja tame i no i
jo uvek je potrebno boriti se manje otvorenim sredstvima." 130 Henri Vilson Kojl samo u
maloj meri otkriva masonu stvarnu prirodu Svetlosti" koju trai:Svetlost je svuda simbol
inteligencije, informacije, znanja (Pajk pie da prava svrha primene znanja jeste razlikovanje
Dobra i Zla") i istine i stoji nasuprot tami, koja simbolizuje neznanje i Zlo."131 Albert Meki, u
jednoj od svojih knjiga, ponavlja ovu temu:Svetlost, stoga, postaje sinonim za istinu i znanje,
a tama za la i neznanje."132 On svoju misao proiruje u slede em razmatranju: Kada
kandidat istakne svoju tenju prema Svetlosti, to nije samo zbog toga to materijalna svetlost
treba da ukloni fizi ku tamu, koja predstavlja samo spoljanju formu sa skrivenom
unutranjom simbolikom. On traga za intelektualnim prosvetljenjem koje e odagnati tamu
duhovnog i moralnog neznanja i njegovom pogledu u initi dostupnim uzviene istine o
religiji, filozofiji i nauci, to predstavlja vii cilj masonskog u enja."133 Dakle, mason je
traga za Svetlo u", a izvor ove Svetlosti" je Tajna", ili, u najmanju ruku, deo te Tajne"
u knjizi Moralna na ela i dogma. Kasnije, Pajk dovodi Svetlost" u vezu sa Bogom u nekoj
vrsti molitve, jer tokom rituala 24. stepena navodi slede e re i masona:Smiluj nam se... Ti
predstavlja Svetlost... Upravljaj naim koracima i uputi nas na pravi put, o Gospode na
Boe... Smiluj nam se i svojom velikom Svetlo u odagnaj sile Tame!"134
123
) Ibid. str. 12.
124
) Morals and Dogma, str. 13.
125
) Ibid. str. 15.
126
) Ibid. str.697.
127
) Ibid. str. 776.
128
) Ibid. str. 32.
129
) Liturgy, 29, str. 210.
130
) The Royal Masonic Cyclopaedia, str. 659.
131
) Coils Encyclopedia, str. 375, pod naslovom light, Bring to Light".
132
) Symbolism of Freemasonry, str. 148.
133
) Ibid.
134
) Liturgy,24,str. 99.

41

Slede im citatom on potvr uje ovu svoju misao da Svetlost" dolazi od Boga:Istina je
Svetlost koju Bog osloba a. ..."I35 Zatim Pajk prenosi oboavanje Svetlosti" sa njihovog boga
na oboavanje sunca" iii Sunca". Daje slede e komentare: ... hiljadama godina ranije, Ijudi
su oboavali Sunce. ... Prvobitno su gledali iznad te kugle (sunca") ka nevidljivom Bogu
(Suncu"). ..."136 Oboavanje Sunca postalo je osnov svih religija drevnog sveta."137
Treba zapaziti da je Pajk jo jednom napisao velikim slovom re Sunce". On pravi
razliku: tvrdi da oboavani objekat nije sunce", zvezda koja danju obasjava Planetu, ve
Sunce".Sunce" nije objekat koji treba da se oboava, ve simbol nevidljivog boga, jer
identitet tog boga dri se u tajnosti od ogromne ve ine ove anstva.
Samo mali broj ljudi na Planeti poznavao je identitet ovog Nevidljivog Boga ". On
povezuje masone sa ovim oboavanjem Sunca", jer su on i drugi masonski pisci, kao to
emo kasnije pokazati u ovoj knjizi, povezali svoju religiju s misterijama drevnih pagana",
to je, tako e, podrazumevalo oboavanje Sunca". Menli P. Hol, jo jedan mason 33.
stepena, rnoda je jedan od najplodnijih pisaca o okultnoj" praksi. U svom delu Tajna u enja
za sva razdoblja (Secret Teachings of All Ages) navodi slede e:
Oboavanje Sunca igralo je vanu ulogu u gotovo svim ranim paganskim misterijama.
Boanstvo Sunca... ubijali su pokvareni nasilnici, otelotvorenje zlih principa Svemira.
Izvesnim obredima i ceremonijama, simboli nim pro i enjem i obnavljanjem ponovo je Bog
Dobra vra en u ivot i postao Mesija svog naroda (ovo ritualno ubijanje i masoni izvode
tokom svojih obreda, to e kasnije biti razmotreno). ... u masoneriji, drevni verski i filozofski
principi jo uvek e nastaviti da ive."138
italac verovatno prime uje da hri ani koji itaju ove re i, a da pri tome ne znaju
njihovo skriveno zna enje, mogu logi no o ekivati da Hol govori o Isusu Hristu. Me utim,
kao to emo videti, upravo to je zaklju ak na koji masoni ele da navedu hri ane, i nije
pravo objanjenje. Postoji jedno nevidljivo" zna enje namenjeno samo stru njacima".
Dakle, masonerija se povezuje sa starijim i daleko ekstenzivnijim oboavanjem
Sun anog Boga". Ovde ne bih gubio vreme na detaljniji opis ove religije; me utim, ko
prou ava drevnu religiju misterija", kako se ona naziva, moe da pogleda moju knjigu Novi
svetski poredak139. Samo u povezati masone sa drevnim kultovima citiranjem njihovih
vlastitih re i. Me utim, oboavanje ovog Boga Sunca" je staro 6 000 godina, u svakoj kulturi
i na svakom kontinentu, pa je potrebno da se ispita i razume. Pajk je ak povezao Sunce sa jo
jednim masonskim simbolom, to se moe videti iz slede eg:
Sunce... njegovo Svevide e oko nalazi se u naim (masonskim) loama."140
Ovde on Sunce dovodi u vezu sa Svevide im okom" koje se u njihovim loama nalazi
na vidnom mestu. Drugi ovo Svevide e oko dovode u vezu sa onim koje se nalazi na pole ini
ameri ke nov anice od jednog dolara, na kojoj je nazvano Velikim pe atom Sjedinjenih
Drava". (To je oko na pozadini nov anice ba iznad piramide na levoj strani). I masonski i
nemasonski pisci zaklju uju da su lanovi masonske organizacije projektovali izgled za obe
strane Velikog pe ata Sjedinjenih Drava. (Ova tema obra uje se u mojim knjigama Novi
svetski poredak,141 i Tajna sudhina Amerike142
Pajk tvrdi da su mnogi simboli unutar Loe identi ni sa simbolima drevnih oboavalaca
Sunca. U tom smislu o Egip anima je naveo slede e:
135
) Ibid. 18,str. 169.
136
) Morals and Dogma, str. 77.
137
) Ibid. str. 593.
138
) The Secret Teachings of All Ages, str.21 22.
139
) Novi svetski poredak", IVpoglavlje.
140
) Morals and Dogma, str. 477.
141
) The new world order", 1991.
142
) Americas Secret Destiny

42

Rogata zmija bila je hijeroglif za Boga" (Boga kome su se drevni oboavaoci

klanjali).143
Primetite da je re Bog" napisana velikim slovom. Zmija u Bibliji poistove uje se sa
bi em koje je povezano sa Luciferom, avolom. Zna aj ove tvrdnje posta e vidljiv malo
kasnije. Pajk pie:
... Svetle a zvezda smatra se amblemom Univerzalnog znanja, ili Svevide eg oka, koje
je za drevne vernike predstavljalo Sunce."144
Ova Svetle a zvezda" opisana je Mekijevoj Enciklopediji (v. str.106), pod tim
naslovom kao jedan od najvanijih simbola Slobodne masonerije", i kao simbol Boga."
Dakle, ovde italac moe da vidi da Pajk povezuje Sunce", zmiju" i Svevide e oko",
to e kasnije biti od velikog zna aja.
Slede im citatom Pajk razlikuje Sun anog" boga od onog iz Biblije. (Pajk ponavlja
ovaj naziv na strani 15. odeljka Istorija" 17. stepena u knjizi Magnum opus):
... Bog Sunce... nije stvorio nita."145
To je neverovatno otkri e! Ova misao otkriva da masoni veruju da postoje dva boga u
Svemiru, Bog Stvoritelj" i Bog Sunce", koji nije stvorio nita."
Masoni svoje boanstvo nazivaju Velikim Arhitektom Svemira". (vidite Mekijevu
Enciklopediju, str. 310. pod naslovom Veliki Arhitekta Svemira": Naziv Boanstvo
primenjen u tehni kom jeziku Slobodne masonerije.")146 Vano je imati na umu da masoni
svoje boanstvo nazivaju
Bogom Arhitektom" radije nego Bogom Stvoriteljem". Ljudske arhitekte ne stvaraju
nita. Oni projektuju zgrade za gra evinara koji, da bi gradio, mora koristiti ve postoje i
materijal. Tvorac bi, zapravo, stvorio gra evinski materijal ni iz ega, a nazivanjem svog
boanstva Arhitektom", masoni priznaju da njihovo boanstvo nije nita stvorilo, ba kao ni
Pajkov Bog Sunce".
U delu svoje knjige Magnum opus, pod naslovom Predavanje 28. stepena" Pajk
obrazlae ovu svoju misao:
Zavravamo ovo predavanje onim to je oduvek bilo i verujemo da e uvek biti
masonska ideja Uzvienog bi a: Zovemo ga Veliki Arhitekta Svemira, smatraju i da je
Svemir njegov najzna ajniji hram i savreno delo arhitekture." 147
Dakle, Veliki Arhitekta Svemira, boanstvo oboavano u masonskim hramovima,
povezano sa Suncem", ,,zmijom", i Svevide im okom" nije biblijski Bog, jer taj Bog je
Bog Stvoritelj", koji je ni iz ega stvorio svemir, to je i zapisano u masonskoj literaturi.
Dakle, masoni mogu da veruju u
Boga ili V.A.S." (Velikog Arhitektu Svemira), kao to to Henri Vilson Kojl navodi.
Me utim, masoni kau da veruju samo u jednog od ova dva Boga: u Velikog Arhitektu
Svemira.
143
) Morals and Dogma, str. 495.
144
) Ibid. str. 506.
145
) Morals and Dogma, str. 254. i Magnum opus, poglavlje pod naslovom History, str.
15.
146
) Mackey's Encyclopedia, str. 310. pod naslovom Great Architect of the Universe
147
) Magnum opus, 28 , odeljak Lecture", str. 42.

43

DVANAESTO POGLAVLJE
Tragaoci za Svetlo u"
Albert Pajk pie da oni razlikuju sunce" od Sunca" i svetlost" od Svetlosti", a tu
razliku je vano imati u vidu. Kako je ranije re eno, kada mason inicijat pristupa loi, on
prolazi kroz tri odvojena rituala inicijacije (pristupanja). Ovde je zgodno mesto za jedan
komentar.
Moram biti fer prema masonima. Ove ceremonije inicijacije ili pristupanja su tajne", a
radoznalom istraiva u koji nije lan loe nije doputeno da prisustvuje bilo kojoj od njihovih
ceremonija. Dakle, niko izvan loe sa sigurno u ne zna kakva je prava priroda ceremonije
pristupanja.
Medutim, postoje najmanje dva primerka izdanja te stare ceremonije pristupanja, od
kojih je jedno pod naslovom Dankanov obred slobodne masonerije (Duncans Ritual of
Freemasonry), objavljeno od Izdava ke kompanije Dejvida Mekija u Njujorku. U toj knjizi se
kae: ... urediti priru nik za po etnike Reda (verovatno one koji pristupaju masonima,
inicijate,) uz iju pomo e lake napredovati od stepena do stepena."148
Predgovor ove knjige tako e sadri slede e: Svaka tvrdnja u ovoj knjizi je istinita."149
Drugi izvor aktuelnih re i masonskog obreda nalazi se u knjizi pod naslovom Slobodna
masonerija u javnosti).150 Objavio ju je 1826. godine kapetan Vilijem Morgan, koji se tvrdio
da je mason ve 30 godina; njegova publikacija, koja javnost upoznaje s masonskim obredom,
izazvala je nacionalni skandal. Ubijen je 11. septembra, 1826. godine. Ve ina o evidaca
verovala je da su kapetana ubili masoni, i to zbog objavljivanja obreda, kao i zbog krenja
zakletve koju je, kao lan loe, poloio, a koja mu je nalagala da masonske tajne nikada ne
otkriva. Kod jednog broja Amerikanaca ovaj doga aj izazvao je toliko ogor enje da su
osnovali Antimasonsku stranku", prvu od tri politi ke stranke ove nacije; ova stranka je na
predsedni kim izborima 1832. godine istakla svoje kandidate za mesto predsednika i
potpredsednika Sjedinjenih Drava. Na izborima su osvojili oko 7 procenata glasova, a u
dravi Vermont dobili su ve inu glasova.
Istina, ove knjige bile su napisane pre nego to je Albert Pajk 1857. te obrede prepisao.
Me utim, upore ivanje ovih obreda sa onima koje je zapisao sam Pajk otkriva da, u stvari,
sve tri knjige sadre istu informaciju. Da bih itaocu do arao svu njihovu postojanost,
osvrnu u se na sva tri obreda.
Sve tri knjige, u osnovi, govore isto: da Uzvieni Majstor, ekvivalent predsednika loe,
svim inicijatima koji pristupaju loi, tokom svakog od prva tri obreda kroz koja oni u Plavoj
loi" prolaze, postavlja isto ili sli no pitanje: ta najvie eli?", a inicijat odgovara, i to:
U prvom stepenu: Svetlost." (Nalazi se na strani 35. Dankanovih obreda. U
Morganovoj knjizi, na strani 36, kae se da on odgovara isto. Sledi Pajkov odgovor).
U drugom stepenu on odgovara re ima: Vie svetlosti u masoneriji." (Dankanovi
obredi, str. 66; Morganova knjiga /v. str. 92/ kae da on, tako e, odgovara: Vie svetlosti").
To da inicijat, tokom obreda, trai Svetlost" potvrduje i Pajk u svojoj knjizi Portal i
sredinja odaja (The Porch and the Middle Chamber). To se doga a tokom obreda za
148

) Duncan's Ritual of Freemasonry, Predgovor, nenumerisana stranica,

ali bi bila str. 3.
149
) Ibid
l50
) Morgan, Captain William, Freemasonry Exposed, (Batavia, New York:
Col. David C. Miller, publisher, 1826).

44

primanje masona u prvi stepen, a to on naziva obavezom. Pajk pie da Uzvieni Majstor,
Predsednik" loe pita svog kolegu masona, Brata Govornika, tj. drugog slubenika loe:
Brate Govorni e, ta ti trai za ovoga kandidata (misle i na inicijata)?", a on odgovara:
Svetlost!" Zatim on pita svog kolegu masona, Starijeg Komoraika: ,Brate Stariji Komorni e,
ta ti trai za ovog kandidata?", ovaj mu odgovara: Veliku Svetlost".151
Albert Meki pomagao je masonu da razume da Svetlost" koju trai predstavlja
skrivenu misteriju. U svojoj Enciklopediji pie:
Svetlost je vana re u masonskom sistemu. Ona podrazumeva daleko skrivenije
zna enje no to ve ina italaca misli."152
Zatim on svojim slede im komentarom potvrduje da je moje itanje knjiga Dankanovi
obredi, Slobodna masonerija pred javno u, kao i Pajkovih dela Magnum opus, Portal i
sredinja odaja uistinu ispravno:
To je, u stvari, prvi od svih simbola koji se novoprimljenom predstavljaju, (Meki
potvrduje da se ta re delimi no ispituje u prva tri stepena, to su objasnili Dankan i Morgan,
a kasnije i sam Pajk), a kroz celo njegovo napredovanje u masonskoj karijeri nastavi e da mu
se otkriva u raznim modifikacijama. To ne zna i, kao to bi se moglo pomisliti, da mu se
otkrivaju istina ili mudrost, ve da ovaj simbol u sebi sadri daleko nedostupniju aluziju na
sarnu sutinu spekulativne masonerije i zna enje svih drugih simbola reda. Slobodni zidari
izri ito se nazivaju sinovima svetlosti", jer su, u najmanju ruku, pozvani da samo oni
poznaju istinito zna enje tog simbola."153
Medutim, koliko mogu da sagledam, ni u jednoj od ovih verzija obreda Plave loe nema
odgovora na pitanje ta je svetlost" ili Svetlost" i odakle ona dolazi. Odgovori na ovo mogu
se na i u Pajkovoj knjizi Moralna na ela i dogma. Citajuci ovu knjigu, mason rnoe ta no da
sazna odakle dolazi ova svetlost" ili Svetlost." Treba da se prisetimo
injenice da mason ne dobija ovu knjigu sve dok ne pro e kroz 14. stepen. Dakle, dok
ne pro ita ovu knjigu, on nema odgovor na pitanje odakle Svetlost" dolazi. To tako e zna i
da masonu Plave Loe nije trebalo zvani no otkriti ta ta Svetlost" predstavlja. Pre nego to
to sazna, on je sam morao da zamoli da bude uklju en u obrede pristupanja (inicijacije) od 14.
do 32. stepena. Sve do 14. stepena to i nije trebalo da sazna, kada e mu Pajk svojom knjigom
ponuditi odgovor. Pajk identifikuje izvor Svetlosti" koja dolazi od Svetlonosca!"
U knjizi Moralna na ela i dogma on pie:
Lucifer, Svetlonosac! udno i tajanstveno ime za
duhaTame!
Lucifer, Sin jutra! Da li on nosi Svetlost ? Ne sum njajte u to!"154
Zatim ponavlja ovu misao na stranici 324. kada kae: avo, pali Lucifer ili
Svetlonosac ...."l55
Istina je! Masoni daju do znanja da Svetlost" koju trae dolazi od Lucifera,
svetlonosca, optepoznatog kao Satana ili davo! Masoni trae Svetlost", a Pajk identifikuje
njenog nosioca" kao Lucifera! U stvari, masonu se govori da u to nesumnja"!
Vebsterov re nik definie ime Lucifer, ije latinsko poreklo objanjava: ,,L, na
latinskom donoenje svetlosti. Od lucis, svetlost i dodaj ferre, doneti", zatim se kae: Satana,
poistove en sa buntovnim an elom, pre svog pada." Dakle,
Lucifer je na latinskom nosilac svetlosti, svetlonosac" ili donosilac svetlosti", ime
Satane pre pada."
151

) The Porch and the Middle Chamber, str. 115-116.

) Mackeys Encyclopaedia, Volume 1, str. 446.
153
) Mackeys Encyclopaedia, Volume 1, str. 446.
154
) Morals andDogma, str. 321.
155
) Ibid. str. 324.
152

45

Tako masona 14. stepena u e da trai Svetlost" od Svetlonosca", koji je, prema
Bibliji, bio bi e koje je palo na Zemlju na Po etku vremena. Da su drevni vernici verovali da
je ovo palo" bi e ,,bog", oni bi oko njega izgradili religiozan kult oboavanja. Odlu ili bi da
ovo oboavanje dre u tajnosti od svoje sabra e vernika, tako da bi ono moglo biti nazvano
religijom drevne misterije."
Zapamtite da se masoni povezuju s religijom drevne misterije", to zna i da sebe
dovode u vezu sa drevnim oboavanjem Lucifera. Ne sumnjajte u slede e: Svetlost" koju
onaj ko pristupa masonima (inicijat) trai dolazi od Lucifera, jer je on Svetlonosac!" U
stvari, kada se kae ,,ne sumnja u to!", govori se o njemu. Kao to emo kasnije videti,
inicijatu se govori da Svetlost" predstavlja Dobro." Jer, Majstor" mason ve veruje da
Svetlost" predstavlja ,,Dobro." On zna da istinsko poznavanje Boanstva" otkriva da je
Lucifer Bog!
Da bismo itaoca uverili u to da Pajk nije jedini mason koji zna da je Lucifer nosilac
Svetlosti, dopustite mi da vam izloim navod iz Holove knjige Izgubljeni klju evi slobodne
masonerije. Ovaj citat masona 33. stepena predstavlja jo jedan je izvor predo enog
verovanja:
Kada mason u i da je klju ratnika odgovaraju a primena na pokreta a ive mo i,
nau io je tajnu svog Zanata. (Izgleda da je klju razumevanja masona krije u spoznaji tajne
zanata", tj. Saznanju da mason ima ratnika" na svojoj strani). Uzavrela energija Lucifera
nalazi se u njegovim rukama i pre nego to uzmogne da kro i tamo ili ovamo, mora da dokae
svoju sposobnost da pravilno primenjuje tu energiju. (Dakle, Lucifer je ratnik" koga mason
mora da nau i da kontrolie pre nego to se pokrene napred kroz stepene u masonskoj
loi)."156
Postoji jo jedan na in da mason sazna da je Lucifer bog njihove svetske organizacije, a
to je prou avanjem simbola Isto ne zvezde, pomo ne grupe, jedine masonske loe
prevashodno za ene. Ovoj grupi mogu da pristupaju supruge, k erke, sestre, majke i udovice
masona tre eg stepena. Medutim, mukarac Majstor mason, zna i, mason Tre eg stepena (ili
vieg) mora predsedavati svim ovim sastancima kada se stepeni prenose na njihove inicijate.
Simbol Isto ne zvezde je zvezda sa jednim krakom nadole i dva kraka nagore, to zna i
da je obrnuta od tradicionalne petokrake.
Zvezda na ameri koj zastavi je tradicionalna, sa dva kraka nadole. Medutim, ako je
zaokrenete tako da stoji na jednom kraku, dobije se simbol Isto ne zvezde.
Simboli no zna enje Isto ne zvezde bilo je izloeno u knjizi Istorija Slobodne
masonerije i srodnih redova (History of Freemasonry and Concordant Orders), koju je 1890.
godine napisao odbor izdava a", a objavila Izdava ka kompanija Bratstva Londona. lanke
u njoj napisalo je ukupno osamdesetak masona, od kojih je ve ina bila iz Amerike.
Navodi se spisak njihovih imena s kratkim opisom njihove masonske biografije.
Me utim, njih desetak bilo je iz Kanade i dvojica iz Engleske. Devetorica iz odbora
izdava a" i sedamnaestorica iz grupe drugih saradnika" bili su masoni 33. stepena. Zato se
ispravno moe zaklju iti da ova knjiga sadri valjanu masonsku misao.
Na ovim stranicama postoje najmanje dve rasprave o zvezdi sa jednim krakom na
dole." O zvezdama se kae slede e:
Kada stoji sa jednim krakom nagore (tradicionalan na in crtanja zvezde), ova zvezda
(petokraka) predstavlja Boga, sve to je isto, puno vrlina i Dobro, ali kada se okrene
naopako, onda predstavlja Zlo, potpuno suprotno onome to je isto, puno vrlina i Dobro;
predstavlja Mendisovog jarca."157
Drugi citat uzet je iz poglavlja Sveti i tajanstveni pentagram i glasi:
Ovo je zvezda Magija (Magi se definiu kao: sveteni ka kasta reda iz anti ke Medije
156
) The Lost Keys of Freemasonry, str. 48.
157
) History of Freemasonry and Concordant Orders, str. 49.

46

i Persije."Mnogi prou avaoci Biblije veruju da Magiji, koji su doli da vide tek rodenog
Isusa, nisu bili kraljevi", ve astrolozi koji su verovali u religiju drevne tajne)... a, prema
pravcu njenih zraka, ovaj apsolutni simbol predstavlja Dobro ili Zlo, Red ili Haos, ili, pak,
prokletog Jarca Ormuzda (AhuroMazdao), svetog Jovana ili prokletog Mendisovog Jarca.
(Prema zahtevu masona, prilikom tuma enja citata o ovoj zvezdi, italac treba da se prikloni
prvom citatu).
To je inicijacija i profanacija (ta re nije definisana ni u jednom od dva re nika koja sam
koristio. Me utim, re profan" definie se kao: onaj koji nije u vezi s religijom"; dakle, to
moe zna iti da je masonerija sekularna, te da postoji sama po sebi, ne priklonivi se odluci
da se udrui s religijom)... to je Lucifer ili Ve ernja zvezda ili Jutarnja... Kada su dva kraka
Pentagrama podignuta nagore (zna i, kada je jedan krak okrenut nadole) tada predstavlja
Satanu, ili jarca Tajni, a kada je jedan krak okrenut nagore (zna i, na tradiconalan na in),
predstavlja Spasitelja, Dobrotu, Vrlinu."158
Dakle, zvezda Isto ne zvezde, prema miljenju 80 vrhovnih masonskih vo a,
predstavlja Satanu."
Dokaz ove tvrdnje lei u injenici da Satanina crkva Antona Lavaja u svojim obredima i
literaturi upotrebljava i pentagram s krakom nadole i Mendisovog Jarca, crte jarca unutar
zvezde iji je krak okrenut nadole.
Ispri a u jednu pri u koja bi mogla da ilustruje ta nost svega to sam napisao o ovoj
zvezdi.
Jednom sam gostovao na TVprogramu u Tampi (Florida) pod nazivomAkcija
ezdesetih". Doma ini emisije bili su Herman i Seron Bejli, dvoje hri ana koji su vodili ovaj
dnevni ou koji je emitovan na svim kanalima kablovske TV po itavoj Americi.
Pozvali su me da gostujem u tri uzastopne emisije i da govorim o svojoj drugoj knjizi Novi
svetski poredak, to sam i u inio.
Oni, kao publiku, svakog dana u studio pozivaju mali broj ljudi i posle druge od tri
emisije, dok sam razgovarao s nekoliko ljudi iz publike, priao mi je jedan ovek i pitao me
da li elim masonsku Bibliju. Rekao mi je da je hri anin i da ju je primio kao hri anski
poklon od nekoga ko je mislio da bi mu ova ova knjiga koristila. Spomenuo je da je, otvorivi
kartonsku kutiju u kojoj je stigla, osetio ,,zlo prisustvo" oko nje i da ju je vratio u kutiju. Posle
nekog vremena, reio je da ponovo ispita Bibliju i opet ju je izvadio iz kutije. Ponovo je osetio
isto i odlu io da kutiju zatvori i nikada je vie ne pogleda. Kada sam prihvatio ovu
najvelikoduniju ponudu, uru io mi je Bibliju, jo uvek u kartonskom pakovanju.
Otvorio sam kutiju i izvadio knjigu. Primetio sam da je to verzija Biblije kralja
Dejmsa. Me utim, prvih nekoliko stranica pokazalo je da je to masonska Biblija, jer su te
stranice imale masonske simbole i na njima tampani tekst. Moram priznati da nisam osetio
,,zlo prisustvo" tokom rukovanja Biblijom, tako da sam nastavio da je prou avam ne bih li
otkrio uzrok takvih njegovoh ose anja. Onda sam primetio da Biblija ima jo 70 dodatnih
stranica na kojima se objanjavaju izvesne informacije vezane za Bibliju, kao i to da masoni
veruju u podrku svojoj religiji.
Na koricama Biblije postoje dve zanimljive stvari: jedna je prili no dobro naslikana
slika mladi a, o igledno dvanaestogodinjeg Isusa, kako se susre e s grupom staraca. Ova
slika verovatno ilustruje pri u iz Jevan elja po Luki, drugo poglavlje, stihovi 4548, kada je
Isus tri dana otiao od svojih roditelja, da bi ga kasnije nali me u mudracima" u hramu, gde
su bili oduevljeni njegovom bistrinom i odgovorima." Druga stvar je zvezda s krakom
nadole, raspona oko 5 cm. U vezi sa slikom ili zvezdom u ovoj knjizi ne postoji nikakvo
objanjenje masona. Medutim, im sam u donjem desnom uglu Biblije ugledao Isto nu
zvezdu, bilo mi je jasno zato je onaj gospodin osetio ,,zlo prisustvo" kada je knjigu izvadio iz
kutije. To je zato to su masoni na korice knjige postavili zvezdu koja predstavlja Satanu."
158
) Ibid. str. 101.

47

Tamo se nalazi da bi je svi videli, ali ne i da bi je razumeli.

Upravo ove dve knjige imao sam uza se u onoj emisiji u kojoj nijedan mason nije eleo
da je vidi. Pomoglo bi kada bih nakratko zastao sa ovim pregledom knjige Moralna na ela i
dogma da bih dao kratko objanjenje o Luciferu, u Bibliji poznatog kao avo.
Onaj koji prou ava Bibliju zna da Lucifer" nije ,,Dobro", nego Zlo. On zna, kao i
italac, na osnovu definicije iz re nika, da je Lucifer" drugo ime za Satanu, avola.
Biblija otkriva da je Satana nekad bio andeo koji je pao. Prorok Ezekijel napisao je ovo
u 28. poglavlju, u stihovima 1415:
,,Ti si Bogom odre en sjajni an eo koji titi, i tako sam te postavio; bio si na boijoj
svetoj gori...; Od dana kada si stvoren, bio si savren u svojim putevima, sve dok u tebi nije
na en greh."
Dakle, ovde saznajemo da je Satana stvoreno bi e, koje je od Boga bilo postavljeno kao
sjajni an eo zatitnik" Neki veruju da ovo zna i da je Lucifer titio sam Boji presto.
Me utim, Lucifer je posrnuo. Biblija nastavlja stihovima 1617:
u inio si greh: zato u te oterati kao profanog izroda (profan nije povezan s religijom
ili verskim stvarima) s planine Boije ... Pokvario si svoju mudrost zbog svoga sjaja ..."
Prorok Isaija, koji je pisao oko 740. god. p.n.e., uklju io je neke dodatne injenice o
tome zato je Lucifer posrnuo. U 14. poglavlju o Isaiji ova pri a se nastavlja u slede im
stihovima:
12: Kako si pao s nebesa, o Lucifere, sine jutra! Kako si oboren na tlo i tako oslabio
narode!
13: Jer si rekao u svom srcu, pope u se na nebesa, postavi u svoj presto iznad boijih
zvezda; zase u na breg gomile, na stranama Severa" (istakao Eperson);
14: Uzlete u iznad oblaka, bi u kao Najvii."
Tako je Lucifer pokuao da na nebesima zameni Boga. Evo zbog ega se vodila ova
bitka": Lucifer je eleo da zameni biblijskog Boga na prestolu Svemira, a to mu je jo uvek
cilj i na Zemlji. Ovde je uputno dodati jo jedan deli zagonetke. Isaija je pisao da se Boiji
presto" nalazi na najudaljenijim krajevima Severa". ini se da bi bilo ispravno zaklju iti da
Biblija u i da je to mesto sa koga je Bog
vladao Svemirom. Masoni, me utim, u e da je ovo mesto tame." Albert Pajk o tome
pie:
,,Za sve masone Sever je oduvek bio mesto tame i Velike Svetlosti Loe, nijedno od
ovih mesta nije na Severu."159
Re oduvek" definie se kao: protezanje izvan domaaja pam enja, beleke ili
tradicije, neodre eno drevno." Zna i, masoni kau da je Sever oduvek mesto tame." Dakle, u
masonskim loama i hramovima itavog sveta slu ajno" se ne mogu prona i mesta okrenuta
Severu. O igledno je da oni znaju zato u svojim obredima nikad nisu okrenuti Severu.
Prou avaoci masonerije sada mogu razumeti ta oni podrazumevaju pod simbolom tame.
Jednostavno, zato to veruju da je tama" simbol skrivanja biblijskog Boga, da bi se to
razumelo, potrebno je malo podrobnije prou iti avola:
,,A onda je izbio rat na nebesima. Mihailo i njegovi an eli borili su se protiv zmaja;
(kasnije se ispostavlja da je to Satana, avo), a zmaj se borio sa svojim an elima, ali nije
nadvladao, niti je ikada sebi mogao na i mesto na nebesima; veliki zmaj, ta stara zmija zvana
avo, i Satana ... a s njim i njegovi an eli bili su isterani."
Tada je Bog propisao kaznu za avolov in pobune, o emu govori Ezekijel, 28.
poglavlje, stih 17:
Otera u te na Zemlju, postavi u te pred kraljeve da te dre na oku."
Kada je on pao, doveo je i tre inu svojih an ela. Slede i citat je iz Otkrovenja, 12.
poglavlje, stih 4.:
159
) Morals and Dogma, str. 592.

48

,,A njegov rep povu e tre inu nebeskih zvezda, i posla ih na zemlju ... "
Dakle, Lucifer je sa nebesa pao na Zemlju sa jednom tre inom an ela, to e kasnije za
nas biti zna ajno. (Ali, sada mi dopustite dakaem da bi tre ina" bilo ega iznosila neto vie
od 33%. Ovo bi, ponajpre, bio razlog to je broj 33 masonski simbol).
Satana je doao na Zemlju i tamo je nastavio svoj posao. U Rajskom vrtu pojavio se
pred Evom, prvom enom. Boija bata je imala najmanje jednu zabranu za Adama i Evu. To
je opisano u Knjizi Postanja, 2. poglavlje, stihovi 1617:
,,A Gospod Bog zapovedi oveku, govore i: 'Od svakog drveta u bati moe jesti vo e
slobodno, ali sa Drveta znanja o Dobru i Zlu, ne sme da jede nita'..."
Ovde treba da se podsetimo da masoni kau da: istinska upotreba znanja jeste
razlikovanje Dobra i Zla."
Satana je zloupotrebio ovo u enje i pokuao da ubedi Evu da prekri Boiji zakon.
Biblija nastavlja u Poglavlju 3 Knjige Postanja, stihovi 45:
,,A zmija re e eni: sigurno ne e umreti, jer Bog zna da danju jede, pa e tvoje o i biti
otvorene i poznaju i Dobro i Zlo bi e kao bogovi."
Eva je posluala, prekrila Boiju zabranu i okusila ,,poznavanje Dobra i Zla." Zna i da
je odlu ila da ona, a kasnije i Adam, budu poput bogova", sami se opredeljuju i o tome ta je
ispravno, a ta pogreno. Pala je zbog lai da ljudi i ene treba sami za sebe da odlu uju o tim
stvarima, te da ne treba da sluaju moralna u enja Boga. Prvi mukarac i ena odlu ili su da
sami stvore vlastiti moral. Kako je ranije spomenuto, danas se ovo zove situaciona etika",
koja u i da svaki ovek, u svakoj situaciji, donosi vlastite odluke o tome ta je ispravno, a ta
nije. Sve ovo bi e vano imati na umu prilikom itanja narednih poglavlja. Dakle, mogu e je
saeti ono o emu nas Biblija u i:
1. Bog je stvorio Lucifera.
2. Lucifer je eleo da ovek zameni Boga u sledu stvari; drugim re ima, eleo je da
ljudski rod bude kao bogovi", u e i ih da im nisu potrebne Boije apsolutne istine da bi
iveli svoj ivot. Znao je da je Bog otac celog morala i kada bi mogao da ubedi Adama i Evu
da treba sami da odlu uju o takvim stvarima, uspeo bi u svom naumu da zameni Boga.
3. Stavio je Evu na iskuenje i ona je podlegla. Kasnije je ubedila i Adama i od tada
izvesni ljudi, uklju uju i i nekoliko masonskih pisaca unutar masonerije, ubeduju svet da svi
ljudi treba sami za sebe da odlu uju ta je pravo a ta pogreno, i da treba da odbace moralne
pouke biblijskog Boga.
Sve je ovo vano, iz razloga koje emo kasnije izneti, jer i masoni veruju ovim
stihovima iz Biblije.
TRINAESTO POGLAVLJE
Svetlost i tama
Albert Pajk je upravo ustvrdio da Svetlost" za kojom masoni tragaju, dolazi od
Lucifera, lu onoe." Zatim, on nastavlja da tuma i kako ova Svetlost" predstavlja ,,dobro":
Vidi, brate moj, ta je zna enje masonske Svetlosti". Vidi zato je istok Loe ...
mesto Svetlosti. Svetlost, postavljena nasuprot tami, predstavlja Dobro naspram Zla, a to je
Svetlost koja predstavlja istinsko znanje o Boanstvu, Ve no Dobro koje svi masoni sveta
trae. (Verujem da bi se hri ani saglasili sa ovim da ljudi tragaju za istinskim znanjem" o
Bogu, ali da ova Svetlost" dolazi iz Biblije, a ne iz masonske loe. U stvari, u Jevan elju po
Jovanu, poglavlje 8, stih 12, Biblija nas u i da je Isus, onaj koji je otkriven u svetim spisima,
kada je rekao: Ja sam svetlost sveta..." tvrdio da je on izvor svetlosti."
Dakle, u svetu postoje dvojica koji tvrde da su svetlonosci: Satana i Isus. Jo uvek se

49

masonerija vrsto dri toga da je Svetlost koja sija iz velike daljine Svetlost onog dana kada
e Zlo, prevazi eno i savladano, zauvek nestati, a ivot i Svetlost postati jedini zakon
Svemira i njegov ve ni Sklad." (Ovde je vano napomenuti da Pajk aludira na dan kada e
Svetlost" pobediti Zlo", misle i na dan kada e Lucifer u Svemiru zameniti Boga. Ovo e
kasnije biti dokazano navodima iz Pajkovog dela, ali i dela drugih masonskihpisaca).160
Pajk je izjedna io Svetlost" saDobrim", a Tamu" sa Zlom", te nastavlja:
... tako su re i Svetlost" i Dobro", kao i re i Tama" i Zlo" postale sinonimi."161
Da bismo odagnali dalje sumnje da je Pajk verovao da je Lucifer dobar, a da je biblijski
Bog zao, navodimo slede i citat:
,,Da bi spre ili Svetlost da odjednom pobegne, demoni su Adamu zabranili da jede vo e
znanja o Dobru i Zlu", ime bi stekao znanjao Carstvu Svetlosti i o Tami. Pokorio se; jedan
an eo Svetlosti naveo ga je da se promeni... "162
Prema navedenim re ima iz Biblije, demoni" koji su zabranili Adamu da jede vo e sa
Drveta saznanja bili su Sveto Trojstvo: Otac, Sin i Sveti duh, a an eo Svetlosti", koji je'
Adama nagovorio da to prekri je bio Lucifer, zvani Satana, avo. Pajk sve izvr e. (Ili, moglo
bi se re i da masoni tvrde da sve pravilno tuma e, a da Biblija sve izvr e). Misao da hri ani,
kada tvrde da avo predstavlja ,,zlo",sve tuma e naopako moe se pratiti i iz izvora
druga ijih od Pajkovog. Slede i citat preuzet je iz knjige Ilajfasa Livija (Eliphas Levi) Istorija
magije (The History of Magic). U predgovoru knjige pisac objanjava da je Artur Edvard Vejt
Livija opisao kao:... jednog od nesumnjivo najuglednijih Kontinentalnih predstavnika
okultne nauke XIX veka, a njegovo delo je, u pogledu ocene savremenih kola vieg nivoa
magije, veoma vano."163
Dakle, moemo se oslanjati na misli jo jednog autora na tom polju i, kada Livi pie,
svet moe da zna da su to re i jednog stru njaka. Evo ta je napisao o Luciferu u svojoj knjizi
Tajne magije (saeti rukopisi Ilajfasa Livija):
XXXVIII: ta je apsurdnije i uvredljivije nego avolu dati ime Lucifer, dakle,
otelotvoreno zlo. Intelektualni Lucifer je duh inteligencije i ljubavi; to je svetac (definisano
kao: zagovornik; pozvan da pomae i daje podrku), Sveti duh, dok je telesni Lucifer
zna ajan inilac univerzalnog magnetizma."164
Ovde italac moe da se uveri da Albert Pajk isto tako veruje Livijevim spisima. Slede i
citat tako e je uzet iz Vejtove knjige:... Ilajfas Livi, kome Albert Pajk duguje vie nego to
nam priznaje."165
Ova Vejtova misao sli na je jednoj drugoj potvrdi uzajamnog Pajkovog i Livijevog
divljenja. Ona dolazi iz Enciklopedije Henrija Vilsona Kojla:
Knjievno ime Luja Alfonsa Konstansa, francuskog okultiste, (definisano kao: neko
ko veruje u okultne sile i mo i") ro en 1810, umro 1875. (Pajk je iveo od 1809. do 1891).
Bio je plodan, ali ne ba pouzdan pisac o magizmu (definisano kao: verovanje u sveteni ku
kastu u anti koj Mediji i Persiji, koja je verovatno imala okultne mo i") i okultizmu, posebno
kada se odnose na slobodnu masoneriju... Vide emo da se Livijev najplodniji period takore i
slu ajno poklapa sa onim kada je Pajk, po evi od 1857, prepisivao rituale kotskog obreda, a
tako e kada je pisao knjigu Moralna na ela i dogma, koju je zavrio 1871. Pajk... je imao
160
) Morals and Dogma, str. 287.
161
) Ibid. str. 660.
162
) Ibid. str. 567.
163
) Iz uvodne re i o Livijevoj knjizi pod naslovom The Historv ofMagic u katalogu
Rodera Kesindera.
164
) Eliphas Levi, The Mysteries of Magic (Kila, Montana: reprinted by Kessinger
Publishing Co., nepoznata godina, str. 5.
165
) Arthur Edward Waite; Some Deeper Aspects of Masonic Symbolism (Kila,
Montana: reprinted by Kessinger Publishing) Co., nepoznata godina, str. 5.

50

pomo brojnih izvora, ali' kau da se najvie oslanjao na Livijeva dela. ...Pajk nikada, od
po etka do kraja, nije imao nijednu drugu ideju osim da je slobodna masonerija direktan
sledbenik drevnih paganskih misterija."166
Albert Pajk je u io pod uticajem Livija i svoje lekcije je dobro savladao. Me utim,
razlog to je odabrao da se povee s plodnim, ali ne ba pouzdanim piscem o magizmu i
okultizmu" nije objasnio nijedan od ovih pisaca, ali znamo da on jeste.
Ostali masonski pisci tako e su poznavali Livijeva dela. Mekenzi je napisao da je Livi:
... eminentan autor dela o filozofskoj magiji..." Izdava ove knjige (podrazumevaju i sebe,
Mekenzija) li no ga je poznavao. ..."167
Jo re i hvale za Livija, prijatelja nekoliko vode ih masona, dolazi od Dorin Valijente
(Doreen Valiente), poluprofesionalne vra are koja je u svojoj knjizi Abeceda magije (An
ABC of Witchcraft Past & Present) napisala o njemu slede e: Ilajfas Livi, jo jedan veliki
mag XIX veka..."168 i nastavlja:
Ugledni francuski okultista XIX veka, Ilajfas Livi, objavio je da je Bafomet templara
(v. stranicu sa crteom tog boga) isti bog Sabata Vra eva... Ovo objanjenje moe zvu ati
donekle neverovatno; ali Ilajfas Livi imao je dodira s tajnim okultnim bratstvima (ta no je da
je imao kontakt sa izvesnim vanim lanovima najmanje jednog od tajnih okultnih bratstava"
poznatih kao masoni i, o igledno, mnogih drugih tajnih drutava) koja uvaju tradicionalno
znanje..."169
Dakle, postoji veza izmedu Alberta Pajka, masona, templara i magije: verovanje u
Bafometa, mada nema opte saglasnosti medu masonima da je Bafomet bog templara.
Na primer, ovaj citat iz Mekijeve Enciklopedije govori da je bog po imenu Bafomet
izmiljen:
Bafomet: imaginarni idol, ili radije simbol, zbog kojeg su vitezovi templari bili
optuivani za svoja misti ne ritualerights (verovatno je ovo Mekijev na in pisanja re i
ritualrite).170
Dakle, pitanje ostaje bez odgovora, jer templari nisu ivi da bi pobili optube, a sadanji
masonski pisci tvrde da oni ne oboavaju ovog boga. Medutim, Livi je zaista u svoju knjigu
Transcendentalna magija (Transcedental Magic) uvrstio crte Bafometa, koji prikazuje bi e
ije obli je istovremeno podse a i na oveka i na jarca. On ima ljudsko telo i ruke, a glavu
jarca i jare e noge s papcima. ivotinja ima dva roga i verovatno je dvopolna (ima enske
dojke). Prikazan je kako sedi na vrhu globusa, a ima i krila. Isti ovakav crte nalazi se i na
omotu knjige vra are Dorin Valijente. Dakle, bog", poznat kao Mendisov Jarac, bio je
poznat i vra ari i Ilajfasu Liviju, prijatelju nekolikih vanih masona, medu kojima je bio i
Pajk. Vratimo se predmetu rasprave. italac sada zna da masoni, kao i ostali pisci koji su se
bavili okultnom naukom veruju da hri ani sve izvr u naopako. Za njih je Lucifer dobri
bog", a biblijski Bog je ,,zao."
Ovde je vano napomenuti da Lucifer nije bog i da nikada to ne moe ni biti, jer postoji
samo jedan Bog. U 45. poglavlju o Isaiji, stih 22, Biblija u i:... jer ja sam Bog, i nema
nijednoga osim mene."
Verovanje da je Lucifer dobri Bog" ne bi trebalo da bude okantno onima koji su
pro itali Pajkovu knjigu Moralna na ela i dogma. itaocu se preporu uje da se vrati na
prethodno navedeni citat iz Pajkove knjige:
166
) Coil's Encyclopedia, str. 374.
167
) The Royal Masonic Cyclopaedia, str. 450.
168
) Doreen Valiente; An ABC of Witchcraft Past & Present (New York: Sent Martin's
Press, 1973). str. 19.
169
) Ibid. str. 33.
170
) Mackey's Encyclopedia, str. 97.

51

Ono to je Superiorno je ono to je Inferiorno, i to je Ispod je ono to je Iznad..." 171

Masonerija javno propoveda da oni masoni koji veruju da je Isus Hrist sin Boga mogu
to slobodno da ine u svom hramu. Oni javnosti ne objanjavaju da oni Isusa smatraju
tamom". Drugim re ima, itaocu se sugerie da izvrne misao. italac knjige Moralna na ela
i dogma to moe da spozna i sve to treba da u ini jeste da pro ita ovu knjigu i citate poput
slede eg:
... Hrist, propovedaju i religiju ljubavi, ... religiju ljubavi za koju se vidi da je ...
religija mrnje i, nemerljivo vie, religija netrpeljivosti... "172
Dakle, Pajk veruje da hri ani propovedaju ljubav", ali ispoljavaju mrnju."
Propovedaju toleranciju", a ispoljavaju netrpeljivost." Prema Pajku, oni su stvarno sila
tame."
Zapamtite, Albert Pajk je to sam rekao. U mojim knjigama Nevidljiva ruka i Novi
svetski poredak italac moe analizirati i citate ostalih masona stru njaka" koji doka
zuju da i oni Hrista smatraju neprijateljem. Jer ono u ta masoni veruju prevazilazi sve
do sada vi eno.
Sada je taj ifrovani jezik provaljen. Kada masoni kau da oboavaju nekog Boga, oni
to i ine!
Oboavaju svog boga Lucifera! To sada zasigurno znamo jer su to naveli u svojoj
literaturi. Tvrde da je ta tajna izloena ifrovanim jezikom koji je provaljen tako da svi mogu
da razumeju!
ETRNAESTO POGLAVLJE
Svetlost e nadvladati tamu
italac e se setiti da je Pajk tvrdio da je masonerija:
mar i borba na putu ka Svetlosti."173
Menli P. Hol je izneo svoje shvatanje ove borbe na slede i na in:
Misterije su bile institucije oslobo enja, kojima su se suprotstavljale grupe koje su
teile da ljude dre u lancima neznanja. Bitka se, dakle, vodila izme u religije kao
vremenskog autoriteta i vere u Misteriju Unutranjeg Puta Svetlosti."174
Dakle, i Hol i Pajk veruju da se sile Svetlosti" bore" sa silama Tame." Hol ide korak
dalje svojom izjavom da se bitka odigravala izmedu religije" i vere u Misteriju Unutranjeg
Puta prema Svetlosti." Pajk je siguran u to koja e strana dobiti tu bitku. On u Moralnim
na elima i dogmi pie:
... Svetlost e kona no nadvladati Tamu ... "175
Sada italac moe da vidi koliko je vano to Pajk prepoznaje biblijskog Boga kao silu
tame." Upravo ovde on priznaje da e religiozni pogled masona, tragalaca za Svetlo u", i
njihov bog Svetlonosac", kona no nadvladati" Boga za koga tvrde da je Tama", biblijskog
Boga.
On u svojoj knjizi nekoliko puta ponavlja ovu misao:
171
) Morals and Dogma, str. 324.
172
) Ibid, str, 294.
173
) Ibid. str. 32.
174
) Americas Assignment with Destiny, str. 32.
175
) Morals and Dogma, str. 275.

52

... Istok loe ... jeste mesto Svetlosti... koju masoni svakog starosnog doba trae... tu
Svetlost... onog dana kada e Zlo, prevazi eno i nadvladano, nestati i zauvek i eznuti...."176
Kenet Mekenzi svojim itaocima pripoveda o jednoj, tajnoj strani bitke.On pie:
... dok se nau ni i drutveni ciljevi mogu bezbedno postizati na dnevnom svetlu, jo
uvek je potrebno manje otvorenim sredstvima boriti se protiv uticaja tame i no i."177
A Pajk kae da nije daleko dan kada e Lucifer manje otvorenim sredstvima"
nadvladati biblijskog Boga.Ovo je napisao u knjizi Moralna na ela i dogma, godine 1871:
...gledamo na sva zla sveta i vidimo da do izlaska Sunca ostaje samo jedan as, i da
Svetlost dolazi..." (Pajk pie da e uskoro do i dan njihove pobede. Jo jednomo isti emo da
je ovo napisano 1871. godine, a Dan ove pobede" poznat je i otkri u ga kasnije).I78
Dakle, Lucifer e poraziti Boga u bliskoj budu nosti. Ovo znamo, jer nam je Albert
Pajk, svojim re ima,to ve kazao u knjizi Moralna na ela i dogma. Me utim, ostali ljudi ovo
ne treba da znaju, jer njegova knjiga nije namenjena javnosti.
Njegova sabra a masoni namerno se dovode u zabludu lanim interpretacijama", tako
da ne e saznati istinu, pa je stoga jednom nemasonu zapalo u deo da javnosti otkrije tu istinu.
PETNAESTO POGLAVLJE
Vera i razum
Slede e to treba ispitati jeste Pajkova tvrdnja da njihov bog predstavlja ljudsku
sposobnost da rezonuje" i razlikuje ispravno od pogrenog, misle i pritom na sposobnost
angaovanja uma svakog oveka, i to bez ikakvih prepreka sa bilo ije strane, uklju uju i i
biblijskog Boga. Evo ta kae:
Masonerija ne propagira nikakvo ube enje osim svog najprostijeg i sublimisanog; onu
univerzalnu religiju koju propovedaju Priroda i Razum."179
Zatim nastavlja:
Bog... moe postojati samo u milosti Vrhovnog i neizbenog Razuma. Taj Razum je,
onda, Apsolutna Istina, jer u Njega moramo verovati... (isticanje velikim slovima preuzeto je
iz originala)."180
Ovde Pajk tvrdi da masoni ne oboavaju boga, nego Razum", upotrebu uma i logike.
Poznato je da biti mason zna i morati verovati u vrhovno boanstvo. On sada tvrdi da
masonski bog nije biblijski Bog, niti bilo koji drugi bog u koga oni veruju. On prepoznaje to
vrhovno boanstvo kao
Razum", upotrebu ljudskog uma. italac e se prisetiti da je Lucifer ohrabrivao Adama
i Evu da sami upotrebe svoj razum i samostalno odlu e ta je ispravno, a ta pogreno. avo
je rezonovao" da oveku Bog nije potreban i tome je u io Adama i Evu.
Pajk zatim tvrdi da Vera", definisana u re niku kao: bezrezervno uverenje koje ne
zahteva dokaz ili istinu," stoji nasuprot Razumu." Smisao ove tvrdnje je da se Vera" ne
moe dokazivati umom. Oni veruju da je ljudska sposobnost da rezonuje" superioma nad
Verom," jer Vera" u boga ne zahteva dokaz njegovog postojanja.
Da bi potkrepio ovaj stav, napisao je slede i komentar:
Vera i Razum su... suprotstavljeni i jedno drugom su neprijatelji"181
176
) Ibid. str. 287.
177
) The Royal Masonic Encyclopaedia, str. 659.
178
) Morals and Dogma, str. 715.
179
) Ibid.str.718.
180
) Ibid. str.737-738.
181
) Morals and Dogma, str. 296.

53

Njegova religija propoveda da Vera" predstavlja ,,tamu", a da je ,,Razum"Svetlost."

Dakle, Pajk zapravo kae da Vera" u Boga predstavlja neto to um, zvan Razumom", ne
moe da razume. Zna i, ovek, angaovanjem svojih umnih sposobnosti ne moe utvrditi da
Bog postoji.182
Drugim re ima, vera u Boga moe biti apsolutna kao i ovekova sposobnost
rezonovanja.Vera" i Razum" nisu protivnici", kao to tvrdi Pajk oni su saveznici", jer
ovek svojim razumom moe do i do zaklju aka o postojanju Boga!
Vera u Boga ne treba vie da bude vera: ona je ekvivalent izvesnosti, jer ovek moe da
je dokae koriste i um, logiku i nauku. Pajk je greio; Vera" i Razum" nisu protivnici",ve
saveznici. ovek razumom moe saznati da Bog postoji! Vera u Boga ne mora vie da bude
vera", moe da bude rezultat ovekove sposobnosti da rezonuje!
Pajk je ponovio ovu misao i napisao:
... suprotnostima,... poput Razuma i Vere."183 Pajk tvrdi da je ovekovo verovanje u
Boga stvar vere", jer se Bog nije otkrio kroz ovekovu posobnost da rezonuje." Stoga,
ovek ne moe sa sigurno u znati da On postoji, tako da je verovanje ove anstva u Boga
stvar vere." Dakle, prema ovom razmiljanju, ovek ne moe upotrebiti Razum" da bi
saznao da Bog postoji. Pajk kae da vera" u Boga nije Razum." Drugim re ima, veruje da
ovek upotrebomm svoga uma, tj. razuma, moe saznati da Bog ne postoji. Ova Pajkova
tvrdnja jednostavno nije ta na. Razum" mora zaklju iti da Bog Stvoritelj postoji!
U stvari, on je opet je pisao o pobedi Lucifera, osloboditelju ovekovog Razuma" od
Vere" i od onih koji veruju ; u Boga; napisao je:
Ljudski razum (koji je Lucifer oslobodio) uska e na tron Boga i mae svojom bakljom
nad ruevinama Svemira."184
Ovde Pajk jo jednom tvrdi da veruje da e ljudski razum, njihov bog, bezuslovno
uspeti da ukloni biblijskog
Boga sa njegovog trona, koji mu po pravu pripada u Svemiru. Tako e, kae da je
biblijski Bog u Svemiru stvorio zbrku (on to naziva ruevinama Svemira") i da e ljudski
um, oslobo en od strane Lucifera, ponovo do savrenstva Svemir dovesti u red, koji ljudskom
rodu poznat jo iz Rajskog vrta.
Albert Meki u svojoj Enciklopediji ovu injenicu potvr uje, i pie:
Ordo ab Chao. Red izvan Haosa. Moto 33. stepena..."185
Ovo zna i da masoni 33. stepena veruju da e izdvojiti Red" iz Haosa", ruevina"
koji je stvorio biblijski Bog. Citat u Mekijevoj Enciklopediji glasi:
... i ima istu aluziju kao lux e tenebris koju vidi (ovo zna i da italac ovu aluziju treba
da trai svuda po njegovoj Enciklopediji).186
Evo Mekijevog objanjenja o tome ta drugi izraz zna i:
,,Lux e tenebris, Svetlost izvan Tame.
Moto koji se veoma iroko koristi u zaglavlju masonskih dokumenata kao isticanje cilja
masonerije i onoga to pravi mason li no pretpostavlja da je usvojio. Ima skriveno
zna enje."187
I82
) Napisao sam jedan pamflet, nastao angaovanjem svog uma, da bih dokazao
postojanje Vrhovnog bi a Boga. Taj pamflet nosi naslov Bog postoji! Druga opcija ne postoji.
183
) Ibid. str. 305.
184
) Ibid. str. 810.
185
) Mackeys Encyclopaedia, str. 537.
186
) Ibid. Volume 2, str. 537.
187
) Ibid.Volumel,str.455.

54

Meki dalje jo malo govori o tom skrivenom zna enju":

Zato lux za masone predstavlja istinu, a tenebrae ili tama, jeste simbol inicijacije, Lux e
tenebris je masonska istina koja proizlazi iz inicijacije."188
Me utim, voleo bih da verujem da je skriveno" zna enje jeste to da e Svetlost", koja
dolazi od Lucifera, prevladati tamu", tj. Boga.Red" Lucifera smeni e tamu" Boga.
U stvari, Pajk tvrdi da je Satana, Davo, tj. Lucifer, stigao na Zemlju da donese Dobro
ljudskom rodu. Doao je da ga oslobodi od tiranije Boga, za koga veruju da ne e dopustiti
oveku da izraava svoju slobodnu volju, Boga koji zabranjuje ovekovu slobodu zadaju i mu
niz moralnih apsolutnosti. Pajk pie:
...Satana... nije osoba, ve sila, stvorena zbog Dobra, ali koja moe da slui kao Zlo.
To je instrument Slobode ili Slobodne Volje (misle i na ovekov slobodan izbor bez moralnih
sputavanja koje mu je Bog nametnuo)."189
Biblija oslikava Satanu kao silu Zla, ali ovde mason u i da je on sila stvorena zbog
Dobra." Satana je instrument Slobodne Volje," to zna i da Satana eli da ovek izraava
svoju slobodnu volju, odlu uju i sam za sebe ta je ispravno, a ta pogreno. Da bi italac
video da Pajk upravo misli na to, ponovio je tu misao:
... sloboda oveka lei u njegovom razumu."190
Dakle, ovek nije potpuno Slobodan jer Bog sputava ovekovu slobodu da misli i
rezonuje, nametnuvi mu moralne apsolutnosti." Prema Pajku, ovek nije potpuno Slobodan
ako mora da se pokorava Boijim zapovestima. Ovako razmilja masonska organizacija.
Vidimo da je ovo saglasno sa drugim Pajkovim mislima navedenim u knjizi Moralna
na ela i dogma.
Dakle, Pajk o ekuje dan kada e Lucifer osloboditi oveka od nametnute tiranije Boga,
a od itaoca trai da u to nesumnja!"
Na kraju ovog odeljka, sve to je Pajk naveo u svojoj knjizi saeto je u zavrnom
razmatranju:
Uo iti cilj, kraj, rezultate velikih spekulacija i logi kih rasprava (definisano kao:
nadmetanje ili sukobljavanje re ima; diskusija o ne emu") o drevnosti; bezuslovno unitenje
zla, i od strane Osloboditelja, Mesije, Hristosa, otelotvorene Re i, Razuma ili Mo i Boanstva
ponovno dovo enje oveka na njegov prvobitan posed (misli se na povratak u Rajski vrt u
kojem ovek moe da ivi bez biblijskog Boga i njegovih moralnih propovedi)"191
Neka ta beleka pokae da Pajk, kada pie o povratku Hristosa", ne misli na biblijsko
verovanje u povratak Isusa Hrista. On govori o pojavljivanju nekoga drugog ko bi oveka
oslobodio time to bi oslobodio njegovu mo da rezonuje". Pajk govori o oveku Bogu koji
e povesti svet protiv tiranije Boga", o onome ko e objaviti da je upravo taj koji e ljudima
dozvoliti da sami odlu uju ta je ispravno, a ta pogreno. Oni koji veruju da je takav ovek
potreban tvrde da se on sada nalazi na Zemlji (zapamtite da sam ovu knjigu napisao
septembra 1997) i da se zove Gospodar Mejtreja. Pajk veruje da se pribliava dan kada e on
svim ljudima na Planeti objaviti svoje prisustvo!
Ovo moete pro itati u njegovoj knjizi! Ako elite da saznate neto vie o oveku
zvanom Gospodar Mejtreja i tome kakvu e budu nost on doneti, preporu ujem Vam svoju
knjigu Novi svetski poredak, kao i video materijal pod istim nazivom. U njima se govori o
ovoj osobi, a sazna ete i to da postoje milioni ljudi koji veruju da su Pajkove tvrdnje o
postojanju nekakvog Hristosa" istinite, da je on sada boravi na Zemlji, ekaju i na svoj Dan
188
) Ibid. str. 455.
189
) Morals andDogma, str. 102.
190
) Ibid. str, 94.
191
) Ibid. str. 274.

55

objavljivanja", dan kada e se posvetiti sebi i svojoj misiji. Masoni, tako e, ekaju na taj
dan.192
Dakle, masoni o ekuju nekoga da ih povede u svet u kojem rezonovanje" pojedinca
ne e biti sputano nikakvim zabranama.U ovom svetu ovek e biti slobodan da sam odlu uje
o svim stvarima. Ovaj stav potkrepljujem citatom iz Pajkovog dela:
,,U ovim stepenima postajete posve eni uzroku istinske Slobode, ljudima
suprotstavljenim gomili i populusu, Slobodnoj Misli, Slobodnom Govoru i Slobodnoj Savesti
(oslobo ene od Boijeg sputavanja)..."193
Prema nazorima masona, ovekova elja jeste da bude oslobo en bilo kakve sputanosti.
Religija ne treba da mu daje uputstva u vezi s tim kako treba da vodi dobar" ivot. Mora biti
Slobodan da izabere svoj li ni put delanja, jer mora slobodno da odlu uje o onome to ga
ispunjava zadovoljstvom.
Za masona ovo je vizija budu nosti. Pajk govori da je biblijski Bog dao oveku
Slobodan izbor. Zatim je taj isti Bog, propovedaju i da izvesne stvari treba ili ne treba da
ini, tj.izjavama poput: ,,Ti e ..." ili ,,Ti ne e.....", ukinuo
njegov Slobodan izbor.
Da bi bio potpuno Slobodan u donoenju svih svojih odluka, ovek mora da ukloni
Boga i njegove moralne apsolute. Tek onda e biti potpuno Slobodan da svoj Slobodan
izbor" i realizuje.
Dodatni dokaz o tome ta Pajk o slobodnom izboru govori nalazimo i u drugim citatima:
Moramo se vrsto uveriti da ste suvereni nad sobom, da carujete svojim li nim
strastima. (Nijedna vlada niti religija ne mogu vam odre ivati kako da ivite svoj ivot)."194
Masonerija ne pripada Crkvi, ali potuje sve vere, dokle god one samo propovedaju,
afirmiu i dozvoljavaju punu slobodu misli, slobodu savesti i pravo na individualno
prosu ivanje."195
Ova Pajkova ideja je teko prihvatljiva. Ako neki hri anin ide u crkvu, koja veruje u
Bibliju i koja propoveda da je jedna od zapovesti biblijskog Boga, na primer, da ne u ini akt
silovanja, Pajk e mu, verovatno, re i da tu crkvu napusti, jer nikakva crkva" nema pravo da
vam uskra uje vae pravo na individualno prosu ivanje." To je notorna besmislica!
Jedan hri anin koji slobodno odlu uje da li da sledi Hrista i kada da to ini poele e da
se pokori Njegovim zapovestima ili moralnim propovedima. Me utim Pajk kae da nikakva
crkva" nema pravo a od svojih lanova o ekuje da slede pravedan put i nastavlja:
Kao masoni, mi pori emo pravo bilo kojoj crkvi, verskoj zajednici ili savetu da
ljudima propisuje u ta e da veruju ..." (Evo opet iste besmislice. Kasnije u objasniti zato
tako mislim).196
Kada rulja vlada, ovekom vlada neznanje; kada Crkva vlada, predrasuda upravlja
njime, a kada drava vlada, njime upravlja strah. Pre nego to se ljudi osposobe za zajedni ki
ivot u skladu i razumevanju, neznanje mora biti preobraeno u mudrost, predrasuda
uprosvetljenu veru, a strah u Ijubav."197
192
) Dakle, ako elite da vidite najnovije fotografije ovoga oveka, snimljene tokom
poslednjih nekoliko godina, moete ih videti na videosnimku u trajanju od 14 asova pod
naslovom Novi svetski poredak. Pojedinosti o tome i svi drugi moji materijali nalaze se u
katalogu koji se moe nabaviti kod izdava a (ameri kog. prim. prev.).
193
) Legenda, 32, str. 7.
194
) Legenda, 32, str. 38 39.
195
) Ibid. 32, str. 27.
196
) Ibid. 32, str. 31.
197
) Secret Teachings of All Ages, str. 80.

56

Nadalje obe avam i zaklinjem se da u uvek okretati razloge zbog kojih je neko tla en
protiv tla itelja, podravati sve ljude koji se bore protiv Tiranije... sve koji se brane...
Slobodnu Misao, Slobodnu Savest i Slobodan Govor..."198
Dakle, ovo su njegove re i.
Nikakva crkva ne moe upravljati ovekovom save u. On mora biti Slobodan da sam
donosi odluke! Linije bitke se povla e!
ESNAESTO POGLAVLJE
Zaklju ak o knjizi Moralna na ela i dogma"
Verujem da je poteno iz ovih citata, koji su prevashodno preuzimani iz knjige Alberta
Pajka Moralna na ela i dogma, izvesti slede e zaklju ke:
U ovoj knjizi postoji jedna tajna.
1. Tajna se ne govori otvoreno, ali se otkriva i mora se traiti.
2. Neki masoni, koji e pro itati Pajkovu knjigu, ne e mo i da je razumeju.
3. Tajna se uva od onih masona koji sami ne mogu da je uo e, ak do te mere da e
masoni koji znaju tajnu lagati da bi je sakrili od nekih masona inicijata.
4. Jednostavno re eno, spomenuta tajna sastoji se u slede em: bog koga u svojim
loama i hramovima oboavaju neki masoni, a koga nazivaju Velikim Arhitektom Svemira,
zapravoje Lucifer!
Ovo je ta tajna koja se skriva od ve ine masona, zvanih prvi sloj", a koju, laima i
prevarama, od njih krije ostatak masona, zvanih drugi sloj." To je jedina tajna Pajkove knjige
Moralna na ela i dogma.
Svako eli da sazna ovu tajnu, jer ju je Pajk, moda najve i mason svih vremena, sam
saoptio svetu u knjizi koju je objavio Mati ni Savet sveta!"
Pajk pravi i dramati ne greke:
A kada bi svi ljudi bili masoni... onda bi svet bio raj..."199
Jer, svet u kojem bi svi ljudi bili masoni bio bi toliko uasan da je to svakom moralnom
umu nezamislivo. Zamislite ovaj raj" kao poredak u kojem svako individualno odlu uje ta
je pravo a ta je pogreno. Svaki ovek je zakon za sebe." To se zove Anarhija." Samo e
jaki preiveti.200
Jer, takva budu nost je namenjena Americi, a to podrazumeva i celom svetu. Ovo e se
deavati sve dok ne shvatite o emu je zapravo re , zatim to prenesete drugima, a potom to
treba spre iti!
Izbor je va!
Ali, stvari stoje i gore!
A sada, da nastavimo sa itanjem.
198

) Magnum Opus,9, str. 7.

) Morals and Dogma, str. 530.
200
) Vie o tome kako masoni zamiljaju budu nost, o tome kako e svet masone moliti
da budu njihovi vladari i verske vo e" moete na i u mojoj knjizi Novi svetski poredak.
199

57

SEDAMNAESTO POGLAVLJE
Citat iz knjige Legenda"
Albert Pajk je napisao i mnoge druge knjige, ali jedna od njih Legenda Drevnog i
prihva enog kotskog obreda Slobodne masonerije za junu Jurisdikciju Sjedinjenih Drava
sadri citat koji otkriva veoma mnogo, te ga, pre nego to italac nastavi s prou avanjem
ciljeva masonske organizacije, treba dobro ispitati. Pajk je tu knjigu napisao 1888. godine, a
objavio ju je Savet 33. stepena sa seditem u arlstonu (Juna Karolina). Izgleda da se knjiga
vie ne tampa, ali reprint je objavila izdava ka kompanija Kesinder" iz Kile (Montana).Oni
tvrde da objavljuju retke knjige koje se vie ne tampaju, npr. o alhemiji, drevnoj mudrosti,
ezoteri noj slobodnoj masoneriji, okultizmu, spiritualizmu, simbolizmu, tarotu i jo mnogo
emu! U predgovoru izdava a kae se da je Legenda jedan niz monografija ija je namena
dopunjavanje uputstva o obredima opisanim u knjizi Moralna na ela i dogma, drugom
Pajkovom velikom delu. Me utim, klju no otkri e ove knjige jeste dokaz da Albert Pajk,
moda najve i mason svih vremena, nije verovao u Boga Stvoritelja". Slede i citat, preuzet
iz Pajkovih komentara o 28. stepenu, treba da jednom zauvek ra isti pitanje identiteta
masonskog boga, Velikog Arhitekte Svemira.
To nije biblijski Bog koji je stvorio Svemir! Ovo znamo na osnovu toga to je Albert
Pajk, ovek koji je napisao rituale za sve stepene, kome je Savet 33. stepena podigao
spomenik u Vaingtonu, koji je bio Vo a Svetskog masonskog pokreta", izjavio da
verovanje u Boga Stvoritelja predstavlja uasan apsurd".
Prve re i Biblije, Knjiga Postanja (1. stih) glase: ,,Na po etku Bog stvori Nebo i
Zemlju."
Obratite panju da je ovo moralo biti stvaranje ni iz ega, poto re po etak"
podrazumeva da je Stvaranju prethodio po etak vremena kada nije nita postojalo. Da Bog
moe da uzima ve postoje i materijal da izgradi svemir, ne bi bilo potrebe za po etkom".
Me utim, Albert Pajk je te re i iz Biblije ponovio kada je napisao slede e:
... nita se ne stvara ni iz ega... jer postojanje ne moe nestati, kao to ni nitavilo ne
moe nestati. Re i da je Svet stvoren ni iz ega treba smatrati jednim uasnim apsurdom. Sve
to Jeste sledi iz onoga to je oduvek bilo, a, sledstveno tome, nita od onoga to jeste ne
moe ne postojati."201
Molim da obratite panju da je veliko slovo u re i ,,Jeste", u poslednjoj re enici ovog
citata, verovatno napisao sam Albert Pajk i da ovde nije u pitanju tamparska greka. Pravilo
o pisanju velikog slova doputa da se imenice, a e
sto i pridevi koji se odnose na boanstvo, mogu pisati velikim po etnim slovom. Pajk je
upotrebio veliko slovo J, a smisao toga je sugestija da je ovde re o boanstvu. Me utim,
tako e se mora re i da je ovo mogla biti tamparska greka na injena u originalu, tako da je
zaklju ak u vezi s velikim J nepouzdan.
S druge strane, nema greke oko toga ko je Veliki Arhitekta Svemira, to je bog masona:
on nije biblijski Bog stvoritelj, jer verovati u to zna i verovati u uasan apsurd"! Pajk je
ponovio je ovu misao u svojim zavrnim uputstvima 32. stepena" u knjizi Magnum opus, i
evo ta je zapisao:
Poto je Svet nestvoren i neunitiv, poto nije imao po etak ne e imati ni kraj ..."202
Ako je Svet bio nestvoren", nije bilo ni stvoritelja." Ako nije imao po etak", nije
stvoren ni iz ega.
201
) Legenda.str. 109.
202
) Magnum opus, 32, str. 18.

58

Ako nije bio stvoren , tada nije postojao ni stvoritelj. Ako nema stvoritelja, onda nema
ni biblijskog Boga, a verovanje u jednog takvog boga, zna i verovanje u uasan apsurd."
Dakle, hri ani i Jevreji koji su masoni i koji veruju da je biblijski Bog stvorio Svemir
ni iz ega veruju u uasan apsurd". O igledno, u naporu da se osigura da mason koji ita
njegove knjige ne promai poentu, Pajk ponavlja tu misao u knjizi Legenda. Evo ta pie:
Ali sigurno e biti teko da se dokae, bilo kojim direktnim jezikom Svetog pisma, da je
Bog ni iz ega stvorio Svemir i sve due ljudi, kao i svet materije."203
Zna i, re i iz Biblije: ,,U po etku, Bog stvori Nebo i Zemlju" nisu direktan jezik", jer,
prema Pajku, toga u Bibliji nema. Ipak, moe se dokazati da je Bog stvorio Svemir ni iz
ega.204 Evo kako Henri Moris (Henry Morris) govori u svojoj knjizi Branio evo prou avanje
Biblije (The Defenders Study Bible):
Zakoni termodinamike (grana fizike koja prou ava pretvaranje toplote u druge oblike
energije) su najuniverzalniji i poseduju najbolje dokazane generalizacije u nauci, primenjive
na bilo koji proces ili sistem. Prvi zakon glasi da se nijedna materija ili energija ne mogu
stvoriti niti unititi, a Drugi zakon glasi da sva postoje a materija ili energija neumitno tei
bezuslovnoj ravnotei svih procesa. (Ovde on misli da e Svemir jednog dana izgubiti svu
svoju toplotu, te da e se uspostaviti toplotna ravnotea, jer e Svemir propadati sve dok se ne
izjedna e sve temperature. Sve u Svemiru e imati istu temperaturu. Ne e biti vie toplog" i
hladnog"). Poto se jo nije dogodio kraj Svemira i poto e se desiti tek ako se ovi procesi
(propadanja) nastave, Drugi zakon dokazuje da je vreme (dakle, svemir
prostora/materije/vremena ) imalo svoj po etak. Svemir mora da je bio stvoren, ali Prvi zakon
isklju uje mogu nost njegovog samostvaranja. Jedino reenje dileme postavljene Prvim i
Drugim zakonom jeste da je ,,u po etku Bog stvorio Nebo i Zemlju."205
Nema zabune, jer to rekao li no Albert Pajk, moda najve i mason svih vremena!
Najmanje tri puta! On kae da nije bilo Stvaranja!
Sve to sami moete pro itati u Pajkovom komentarima o 28. stepenu, u njegovoj knjizi
Legenda ili na stranici 18. zavrnih uputstava" o 32. stepenu, kao i na stranici 66. njegovog
objanjenja o 32. stepenu.
Moda znamo zato je Pajk napisao i ovo:
Konj, pas, slon svesni su svog identiteta jednako kao i mi. Oni misle, sanjaju, pamte,
raspravljaju sa drugima, izmiljaju, planiraju i rezonuju. ta su drugo um i inteligencija
oveka nego intelekt ivotinje u viem stepenu ili ve em kvantitetu?"206 (istakao R. Eperson).
Moda su konj, pas i slon mogli da rezonuju" da je postojao Bog stvoritelj, ali
stru njaci" poput Pajka nisu! Medutim, siguran sam da e kriti ari re i da sam pogreno
shvatio ove Pajkove citate.
On sigurno nije mogao re i da verovati u Boga Stvoritelja zna i verovati u udovini
apsurd."
Posedujem primerak pisma koje je napisao C. Fred Klajnkneht (C. Fred Kleinknecht),
sadanji Suvereni Veliki Zapovednik Vrhovnog saveta 33. stepena. Napisano je 12. maja,
1992. i adresirano na pre asnog Pata Robertsona, autora knjige istog naslova kao moje druge
knjige Novi svetski poredak.
Klajnkneht je u pismu pre asnog Robertsona obavestio da ovoga puta ini izuzetak u
pogledu ustupanja pisma koje je navodno napisao Pajk, a to se deavalo u periodu kada je
Klajnkneht verovao da je Pajkovo pismo falsifikat. Kasnije u govoriti o pismu koje je
navodno napisao Pajk. Razlog zbog kojeg sada spominjem Klajnhnehtovo pismo jeste taj to
203
)Legenda, 32, str. 66.
204
) Za dokaz, molim da pogledate moju knjiicu pod naslovom Bog postoji!
205
) Komentare priprernio: Henry M. Morris, Ph. D., The Defenders Study Bible (Grand
Rapids, Michigan: World Publishing, 1995), str. 3.
206
) Morals and Dogma, str. 293.

59

on pri kraju pisma, dugog dve strane, kae slede e:

Albert Pajk je bio trinitarijanski hri anin (definisano kao: onaj koji veruje u doktrinu
Trojstva Boga."); Trojstvo predstavlja postojanje tri bi a u jednom Bogu: Isusa, Svetog Duha
i Oca, sva tri ine Boga Stvoritelja!)." Dakle, on priznaje da je miljenja da Pajk veruje u
Boga Stvoritelja!
Ipak je jasno da to nije ta no, jer je napisao da verovati u Boije trojstvo zna i verovati
u udovian apsurd", a Klainkneht eli da poverujemo da je Pajk bio trinitarijanski
hri anin."
Moda italac moe na i smisao ove o igledne protivre nosti, ali ja ne mogu. Ili
verujete u Boga Stvoritelja ili ne verujete, ina e ste Albert Pajk!
DRUGI DEO
Cilj masona
OSAMNAESTO POGLAVLJE
Jedna izjava
Bilo je veoma teko napisati ovu knjigu, jer ve ina masonskih pisaca nije omogu ila
lako razmevanje svoje literature. O ekuje se da prou avalac masonerije po ne da razumeva
zato je to tako. Masoni o igledno kriju tajnu" od ostatka sveta.
Ako postoji i jedna tajna unutar masonerije koju prose na osoba nije u stanju da otkrije,
a ne treba da je otkrije ak ni ve ina masona, oni koji su u nju upu eni moraju u initi sve to
je u njihovoj mo i da je sa uvaju, a da pritom ostanu otvoreni za sve one kojima ele da je
otkriju. To je teak ali ne i nereiv zadatak. Dakle, ovi masoni su u svojim spisima izgradili
zamren lavirint u kojem se mogu sna i samo oni koji ele da kroz njega nadu svoj put.
Verujem da sam to u inio, iako nisam lan masonske organizacije. Tada problem postaje tei:
pronaao sam tajnu masonerije i moram je otkriti na takav na in da je vide i oni kojima je
poznata i bez mojih objanjenja. Dakle, pokuao sam da to u inim najpre putem njenih izvora,
a zatim iznoenjem pred javnost. Ove informacije pokuao sam da u inim razumljivim.
Me utim, kako sam ranije vie puta naglaavao u svojim tekstovima i predavanjima,
one se mogu razumeti samo kao vrsta poruke, a ne kao odgovor na nju, pa se nadam da e biti
to jasnija kako bi je itaoci to lake razumeli. Iskreno se trudim i nadam se da ete, poto
pro itate ovu knjigu, mo i da shvatite u ta veruju masoni, jer je to vitalno za one koji cene
svoju slobodu.
Pretpostavljam da masoni o ekuju da ne u uspeti da obavim ovaj zadatak.
DEVETNAESTO POGLAVLJE
Izvori literature
U svojim prethodnim predavanjima i pisanim tekstovima esto sam tvrdio da sam,
koriste i njihove materijale, izgradio ceo slu aj protiv masona, to je ta no i u pogledu ove
knjige.
Se am se, kada sam 1984. po eo sa itanjem masonske literature, neko mi je predloio
da pro itam knjigu Moralna na ela i dogma. Samo to sam zavrio sa itanjem, kada me je
drugi prijatelj zamolio da pro itam Holovu knjigu Tajne u enja za sva razdoblja. Ove dve
knjige otkrile su mi koliko jo toga mora da se pro ita, pa sam se strasno bacio na dalja
istraivanja.
Po eo sam sa itanjem dela onih pisaca, prevashodno masona, koji su pisali o

60

ezoteri noj" misti noj religiji (po Vebsteru, ezotri an" se definie kao: koga moe razumeti
samo izabrana manjina, kao unutranja grupa inicijata.") Mislim da je sada vano izloiti
izvore koje sam koristio u svojoj knjizi da bih dokazao svoj slu aj protiv masonerije i oni su
slede i:
Knjige Alberta Pajka, masona 33. stepena i Suverenog Zapovednika u prolosti
Legenda of the Ancient and Accepted Scottish Rite of
Freemasonry
(Legenda drevnog i prihva enog kotskog obreda slobodne
masonerije") The Porch and the Middle Chamber, the Book of the Lodge
(Portal i sredinja odaja, knjiga o loi")
Liturgy of the Ancient and Accepted Scottish Rite of Free
masonry
(Liturgija drevnog i prihva enog kotskog obreda Slobodne
masonerije") The Magnum Opus or Great Work
(Magnum opus ili Veliko delo") Old Cahier of the 33rd Degree
(Stari zapisnik 33. stepena")
Books of the Words (Knjige re i")
Knjiga Henrija C. Klosena, masona 33. stepena i Suverenog Zapovednika u prolosti
Clausen's Commentaries on Morals and Dogma
(Klosenovi komentari o knjizi Moralna na ela i dogma")
Knjige V. L. Vilmshersta, Provincijalnog Velikog Belenika (Zapadni Jorks) u prolosti
The Meaning of Freemasonry
(Zna enje masonerije") Masonic Initiation
(Masonska inicijacija")
Knjiga Reksa Ha ensa, masona 32. stepena, kasnije 33. stepena
A Bridge to Light (Most ka svetlosti")
Knjige Dona D. Robinsona, kasnije dobio 33. stepen
Born in Blood, the Lost Secrets of Freemasonry
(Ro eni u krvi, izgubljene tajne Slobodne masonerije")
A Pilgrim's Path
(Hodo asnikova staza")
Knjige Menlija P. Hola, masona 33. stepena
The Lost Keys of Freemasanry
(Izgubljeni klju evi slobodne masonerije") The Secret Teachings of All Ages
(Tajna u enja svih razdoblja") What the Ancient Wisdom Expects of Its Disciples
(ta drevna mudrost o ekuje od svojih sledbenika") Lectures on Ancient Philosophy
(Predavanja o drevnoj filozofiji") Freemasonry of the Ancient Egyptians
(Slobodna masonerija drevnih Egip ana") America's Assignment with Destiny
(Ameri ko bavljenje sudbinom") The Secret Destiny of America
(Tajna sudbina Amerike") Orders of the Quest
(Zahtevi istrage")
Enciklopedija Henrija Vilsona Kojla, masona 33. stepena
Coil's Masonic Encyclopedia
(Kojlova masonska enciklopedija")
Knjige Artura Edvarda Vejta, vieg Velikog Komornika Ajove u prolosti
A New Encyclopaedia of Freemasonry
(Nova enciklopedija Slobodne masonerije")
Some Deeper Aspects of Masonic Symbolism (Neki dublji aspekti masonskog
simbolizma")

61

The Secret Tradition in Freemasonry

(Tajna tradicija u slobodnoj masoneriji")
Knjige Alberta Mekija, masona 33. stepena
Encyclopaedia of Freemasonry, Volumes I and II (Enciklopedija Slobodne masonerije,
tomovi I i II")
Symbolism of Freemasonry
(Simbolizam Slobodne masonerije")
Enciklopedija od Keneta Mekenzija, masona 9. stepena
The Royal Masonic Cyclopaedia
(Kraljevska masonska enciklopedija")
Knjiga Karla H. Klodija, masona 33. stepena
Introduction to Freemasonry, Volumes I, II and III (Uvod u Slobodnu masoneriju ,
tomovi I, II i III".)
Knjiga Vilijema Ha isona (William Hutchison), majstora masonske loe Konkorda" u
dvorcu Bernard
The Spirit of Masonry (Duh masonerije")
Verujem da je dovoljno re i da ako neko ne moe da pro ita spise samih masona kako
bi saznao u ta oni veruju, onda nema drugog na ina da se to sazna.
Ube en sam da neke od navedenih knjiga predstavljaju spise onih masona koji su
upu eni u Tajnu.
Pro itao sam njihove knjige, otkrio Tajnu i izneo je u ovoj knjizi.
DVADESETO POGLAVLJE
Svetlost
Kao to smo videli, masoni tragaju za Svetlo u, to se nalazi u navedenom spisku
knjiga. Me utim, predstavi u itaocu dodatni materijal o tome zato mason veruje da je vano
traiti Svetlost."
Albert Pajk navodi slede e:
,,U svakom stepenu masonerije, kandidat trai da dosegne Svetlost."207
Objasnio je da, tokom traganja, mason biva podstican na itanje nekih od njegovih dela:
Propovedi Loe savrenstva sadre se u njenoj Liturgiji i Legendi i u Moralnim
na elima i dogmama. itanjem i u enjem, treba da se upozna s njima."208
Dakle, mason se podsti e da ita citate poput onog iz Pajkove knjige Liturgija
(prethodno citirana):
,,Na svakom masonu je da otkrije tajnu masonerije (vidite da Pajk stalno ponavlja da
postoji samo jedna tajna unutar masonerije)... Masonerija ne propoveda svoje istine
ponavljanjem. Ona in
izri e, samo jednom i kratko, moda maglovito, ili postavlja oblak izmedu njih i o iju
koje bi mogle biti njima zaslepljene." 209
A evo jednog iz knjige Magnum opus:
,,Na svakom pojedinom masonu je da otkrije Tajnu masnerije, razmiljaju i o njenim
amblemima, i o onome to sa kae i uradi u tom pogledu.Trai i na i e. (opet se vidi da
postoji samo jedna tajna")"210
207
) Liturgy, str. 210.
208
) Ibid. 4, str. 19.
209
) Ibid. 14stepen,str. 198.
210
) Magnum opus, 24, str. 20.

62

Potom u drugom delu iste knjige, Pajk kae da se do Tajne dolazi kroz razmiljanje i
u enje:"
Kod mnogih od ovih simbola postoje druga zna enja to treba da bude predmet vaeg
prou avanja kako biste ih sami otkrili. Inicijatu se esto prikazuju nekim nagovetajem ili
malom sugestijom. ... na vama je ve a obaveza, da u enjem i razmiljanjem sami saznate
njihovo istinsko zna enje."211
To se ponavlja i u Pajkovoj knjizi Portal i sredinja odaja, gde opisuje kako Uzvieni
Majstor govori kandidatu u stepenu Majstora masona:
Sada si napravio prva tri od sedam simboli nih krugova ili putovanja (pretpostavlja se
da Pajk misli na injenicu da tokom ceremonije pristupanja, mason pea i oko hrama u pratnji
jednog lanova Loe. Ovaj hod se zove 'kruni obredni hod", te predstavlja, kao to Henri
Vilson Kojl navodi, obred oboavanja Sunca.) Nazvati ih simboli nim zna i nagovestiti da
oni imaju misti no zna enje i sam to mora otkriti."212
A ovaj citat je iz Pajkove Liturgije:
,,Ovi stepeni imaju svrhu da podu avaju vie nego moralna na ela. Simboli i obredi
masonerije imaju vie od jednog zna enja. Oni pre skrivaju nego to otkrivaju istinu. U
najmanju ruku, samo je nagovetavaju, a njihova izmenjena zna enja treba otkrivati jedino
u enjem i razmiljanjem"213
Me utim, Pajk svog itaoca savetuje da Tajna po inje sa u enjem o Svetlosti" za
kojom mason traga, pa opisuje jednog od masonskih slubenika koji inicijatu u masoneriju 12.
stepena postavlja pitanje:
Pitanje: Za im traga?"
Kan idat: ,,Za mudro u."
Odgovor: ,,To je istinska masonska Svetlost. Onaj ko se pokori masonskom zakonu,
sigurno e je prona i."214
Zatim Pajk objanjava da Svetlost podrazumeva znanje:
Znanje je najvrednije i najstvarnije od Ijudskih blaga; jer predstavlja Svetlost, ba kao
to neznanje predstavlja Tamu."215
Zatim sa pojmom znanje" pre e pun krug kada traga unazad sve do biblijskog ploda
Drveta saznjanja o Dobru i Zlu pa pie:
Istinska upotreba znanja jeste razlikovanje Dobra od Zla."216
Dakle, Pajkov italac saznaje da Svetlost" za kojom on traga podrazumeva znanje o
Dobru i Zlu", te da ono poti e od (nekog) boga:
Istina je Svetlost koja zra i od Boga ..."217
Pajk ak ima i molitvu ovom bogu:
uj nas, O e na,...Smiluj se na nas, O e na!
U tami lutamo pustinjom i s nadorn se osvr emo prema Istoku,
eljno tragaju i za obe anom Svetlo u
(verovatno Hristosom.")
Poalji nam svitanje dana, O e na!Poalji Svoju Svetlost, O e na ...
Svoju Svetlost da bude zivot!"218
211
) Ibid. 24, str. 3.
212
) The Porch and the Middle Chamber, str. 269.
213
) Liturgv, 8 , str. 7576.
214
) Magnum Opus, 12, str. 6.
215
) Ibid.4, str. 9.
216
) Ibid. 10, str. 8.
217
) Liturgy, 18, str. 169.
218
) Ibid. 17, str. 100.

63

Medutim, Pajk dovodi u sumnju verovanje da je ovaj bog", kome se mole, biblijski Bog.
Kada opisuje Sjajnu Zvezdu" kao simbol, on tvrdi da oni oboavaju pravog Boga":
,,(ona) predstavlja veliku Centralnu Svetlost, koju su, kao Sunce, oboavali toliki
narodi, i slovo, okrueno njenim sjajnim oreolima, koje je jevrejski inicijal imena Velikog
Arhetipa Svetlosti (definisano kao: model, original od koga su sva bi a predstavnici ili
kopije"), pravog Boga, kome se svi masoni klanjaju."219
Dakle, Pajk masonima propoveda da postoji samo jedan Bog pravi Bog."
Ovo, po svemu sude i, zna i da on veruje da ovaj pravi Bog" nije biblijski Bog, jer
kae da se pravi Bog."moe spoznati samo kroz masonsko u enje. O igledno je da nam ne
otkriva identitet pravog Boga."Jer, kada bi to u inio, ne bi bilo potrebe za masonskom
organizacijom.
U slede em citatu italac saznaje da jedino masoni mogu da spoznaju identitet pravog
Boga":
... ovek je izgubio potpuno saznanje o Jednom Pravom Bogu, Drevnom Apsolutnom
Postojanju, Beskrajnom Umu i Vrhovnoj Inteligenciji...220 Ponovo se vra amo Nepatvorenoj
Istini, koju propovedaju masoni."
Ovaj Bog", kome se masoni mole, donosi Svetlost", Svetlost Razuma":
Sjajni pijedestal, osvetljen boanskim i neukrotivim plamenom koji ga obasjava, jeste
simbol svetlosti Razuma, koji je Bog podario oveku...221
(Pajk kae da je ovo Bog Razuma, jer e osloboditi oveka tako da e on, svojim
umom, mo i da odre uje ta je pravo, a ta pogeno)."
A slede a molitva kazuje da je taj Bog" vredan oboavanja:
O Gospode, Boe na!... Ti, Ti si jedini Bog." (Ovde se predo ava stav da u
Univerzumu postoji samo jedan Bog", njihov bog, Veliki Arhitekta Svemira. Jer, kao to
smo videli, vera u drugog Boga" predstavlja verovanje u udovian apsurd")
... Vojske Svetlosti (o igledno misli na masone i druge) oboavaju Tebe!"222
Vidimo jo jedan Pajkov dokaz da se ovaj Bog" otkriva masoneriji:
... Drevni i Prihva eni obred ... podie kraj vela ak u stepenu egrta", jer u njemu on
objavljuje da masonerija jeste oboavanje."223
Menli P. Hol priznaje da ve ina masona nije, a verovatno to i ne namerava, dovoljno
vremena posvetila itanju dela svoje sabra e kako bi objasnila pravo zna enje simboia. Evo
ta je napisao u svojoj knjizi:
Brat koji je pristupio naem Redu razume da su njegovi takozvani simboli i obredi
samo paravani, stvoreni od strane mudrih, za uzviene ideje nedoku ive prose nom
pojedincu.224 (Ovde on misli,opet, da prose an pojedinac nije u stanju da spozna istinu
skrivenu u simbolima i obredima).
On, tako e, razume da danas veoma malo masona zna ili ceni misti no zna enje
skriveno u ovim obredima. (Dakle, samo su masoni drugog sloja" dovoljno inteligentni da u
ovim simbolima i obredima spoznaju istinu)."
Ako ovo shvatite, vi ste ve korak ispred prose nog masona koji nije dovoljno vremena
posvetio prou avanju dela svoje sabra e koja, u svojim knjigama, pokuavaju da mu
nagoveste koja se tajna" krije iza paravana".
219
) Magnum Opus, 4, str. 7.
220
) Ibid. 28, str. 6.
221
) Ibid. 13, str. 14.
222
) Ibid. 16,str. 2.
223
) Liturgy, 14,str. 199.
224
) The Lost Keys of Freemasonry, str. 1314.

64

DVADESET I PRVO POGLAVLJE

Masonerija nije religija"
Ovo je zvani an stav masonske organizacije oni pori u da je njihovo bratstvo religija.
(Ve je ranije bilo re i o ovome. Sada pokuavam da to temeljitije objasnim). Njihov
zvani an stav izloen je, tako e, u knjizi Alberta Pajka Magnum opus:
Masonerija nije religija."225
Me utim, neki masoni, koji su upu eni u Tajnu, kau da ova tvrdnja nije ta na (u vezi s
tim protivre an je ak i Pajk). Slede i citat preuzet je iz dela Menlija P. Hola:
Uprkos suprotnim tvrdnjama (ovde Hoi priznaje da masoni lau javnost kada kau da
'masonerija nije religija') masonerija jeste religija koja tei da ujedini Boga i oveka,
podizanjem inicijata na takav nivo svesti na kojem mogu da se sjedine sa jasnijom vizijom
dela Velikog Arhitekte Svemira."226 U slede em citatu Pajk priznaje da, tako e, govori
neistinu kada tvrdi da masonerija nije religija.":
Svaka masonska loa je hram religije; a njene propovedi su verska uputstva."227 U
stvari, prema Pajku, masona ispituju o religiji tokom prijema u 18. stepen. Njegova knjiga
kae da kandidata pitaju slede e:
Brate moj, ima nekoliko pitanja na koja mora da odgovori iskreno i ta no ... Prvo:
Koje je tvoje versko ubedenje ?"228 Pajk razjanjava zato oni postavljaju ovo pitanje:
Tako svaka masonska loa predstavlja hram religije: njeni slubenici su poslenici vere,
dre propovedi i daju verska uputstva."229 italac bi mogao da se pita kako to da isti autor
moe da tvrdi da masonerija nije religija", a potom kae da su loe hram religije."Moe se
zaklju iti da se ovo namerno ini kako bi se i masonima i nemasonoma oteao odgovor na to
pitanje. Samo Pajk i nekolicina drugih masona sigurno ga znaju. Medutim, jasno je da
masonerija jeste religija."
DVADESET I DRUGO POGLAVLJE
Istina" je Svetlost"
Na ceremoniji pristupanja Plavoj loi masonu se sugerie da traga za masonskom
istinom." Medutim, mason koji je upu en u Tajnu zna da to nije ta no.
U obredu 18. stepena, a potom i 29. stepena, Pajk navodi da kandidat u i slede e:
... poto je sve ono u ta svaki ovek veruje za njega Istina,: i niko ne moe sa
sigurno u re i da u nju kao ve ni rob, zauvek veruje.230
Kada ljudi su ele dijametralno suprotna miljenja, a svako od njih je iskreno, ko e
odlu iti na ijoj strani je Istina; i kako se sa sigurno u moe tvrditi da je ba njegova istina
ona prava!
Sada nam je poznato ta jeste Istina. (Ova tvrdnja trebalo bi da uvredi hri ane i Jevreje,
jer oni veruju da je ta istina" saznatljiva" poto je izloena u Bibliji).
To to sami verujemo i apsolutno ose amo da je nae ubedenje ispravno, u stvarnosti ne
predstavlja nikakav dokaz za to, a izgleda da u to nikada nismo ni sumnjali."
225
Magnum Opus, 29, str. 10.
226
The Secret Teachings of All Ages, str. 80.
227
Liturgy, 13, str. 167.
22!i
Magnum Opus. 18 , str. 5.
229
Ibid. 13, str. 16.
230
) Ibid. 18, str. 8.

65

(U poslednji deo re enice ovog citata upotrebljena je re izgledati", koja je, verovatno,
neodgovaraju a. Ponovo sam proverio i utvrdio da je citat precizno naveden).231
Dakle, proizlazi da Pajk u i masona da nema istine, ak ni masonske istine." Medutim,
u drugim knjigama on opisuje slubenike masonske organizacije kako jedan drugom
postavljaju slede a pitanja za 14. stepen, ija je svrha da uvere kandidata da postoji samo
jedna istina":
Pitanje: ta si ti, Brate moj?
Odgovor: Ja jesam tvoj Brat; Vel Iz Savr i Uzv mason (zna i Veliki, Izabrani,
Savreni i Uzvieni mason)
koji je proao sve probe i iskuenja i dobio nagradu za svoj trud.
Pitanje: Koja je tvoja nagrada?
Odgovor: Spoznaja o pravom Bogu ...;"232
Zanimljivo je primetiti da se ova pitanja i odgovori pojavijuju u 14. stepenu. Ovde
kandidat koji slua te re i saznaje da e mason ste i znanje o pravom Bogu."
Sigurno nije slu ajno, kao nekad, da je kandidat posle zavretka ceremonije 14. stepena
dobijao primerak Pajkove knjige Moralna na ela i dogma, koja otkriva injenicu da je
Lucifer, Svetlonosac, masonski Bog. Premda se odatle
masonu prenosi znanje o Pravom Bogu", on ga ne moe usvojiti samo kroz njihove obrede.
Zapanjuje da je Pajk upravo priznao da je Lucifer, Svetlonosac" pravi Bog, i da to
saznanje", onim masonima koji to shvate, predstavlja nagradu!
Masonerija jeste Luciferova religija, a sami masoni drugog sloja to govore !
DVADESET I TRE E POGLAVLJE
Ratovanje
U masonskoj literaturi, tokom postepenog otkrivanja Tajne unutar masonske
organizacije, slede e to se masonu otkriva je da se on posve uje ratovanju. Pajk kae
slede e:
Vidi, Brate moj, koje je zna enje masonske Svetlosti. Vidi Istok loe, gde po etno
slovo imena boanstva visi iznad Majstora." (Verujem da je to slovo G, koje masoni na razne
na ine opisuju kao Boga, geometriju, ili gnosis, od kojih se ovo poslednje definie kao:
'pozitivno saznanje duhovne istine') i ozna ava mesto Svetlosti. Svetlost odvojena od tame
predstavlja Boga odvojenog od Zla. To je ta Svetlost, istinska spoznaja o Ve nom Dobru,
boanstvu, za kojim svi masoni odvajkada tragaju.
Masonerija jo uvek vrsto marira prema ovoj Svetlosti koja sija sa velike udaljenosti, i
marira e do dana kada e Zlo, prevladano i prevazi eno, zauvek i eznuti i nestati, a ivot i
Svetlost postati jedini zakoni Svemira i njegovog ve nog sklada."
(Pojedine delove sam istakao da bih pokazao kako oni veruju da e biti pobednici u
ovom ratu).233
Ovde zapaate kako Pajk doslovno navodi ono to e re i bilo koja osoba koja svoj
ivot posve uje borbi protiv ,,zla."Zna i da su to oni koji u jednom moralnom drutvu ne bi
bili skloni da se suprotstave ubistvu, plja ki itd., kao i oni koji su pro itali Pajkovu blagu
kritiku o izvrtanju stvari, te bi zna enje ove tvrdnje imalo smisla obmuti: kada upotrebi re
,,zlo", on misli na dobro", a kada kae dobro", on raisli na ,,zlo." Mason se tada podsti e da
u ovom ratu postane vojnik". Prema Albert Pajku, inicijatu se postavlja ovo pitanje:
231
) Magnum Opus, 29, sir. 12.
232
) Ibid. 14, str. 3.
233
) Ibid. 18, str. 19.

66

Jesi li voljan da postane vojnik... i bude regrutovan u ovom novom krstakom

pohodu protiv sila Zla, kao i svih nepravdi koje mu e i poniavaju ljudski rod?"
A kandidat se podsti e da odgovori:
Jesam."234
Mason polae najmanje dve zakletve, prvu na 18. stepenu, a drugu na 30. stepenu:
Klekni s nama, Brate moj, i pridrui nam se u molitvi za Njegovu pomo , zatitu i
podrku, Njemu kome dugujemo svoje Postojanje, Njemu, koji sam moe da Tamu preobrati
u Svetlost i time okon a tiraniju Zla."235
Onda kandidat klekne na jedno koleno pred Vel. Zapovednikom (o igledno Velikim
Zapovednikom, jednim od slubenika masonske Loe), koji mu govori:
Brate moj, ti eli da se pridrui jednom Redu koji u tiini i tajnosti radi ve vie od
500 godina zbog postizanja samo jednog cilja (ovde masoni daju do znanja da imaju samo
jedan cilj, onaj za koji verujem da sam pronaao i koji u neto kasnije otkriti), koji je, ipak,
samo delimi no ostvaren (rade na njemu, ali dan kona ne pobede jo uvek pripada
budu nosti,), a kojem se, ako nam pristupi, mora posvetiti."
Potom se polae slede a zakletva:
,,Da li se zaklinje i obe ava, svim to smatra da ti je najdrae i najsvetije, da e se
posle ovoga smatrati vojnikom Istine, Pravde, Reda, Zakona napa enog ove anstva,i da e
trajno voditi rat svim legitimnim i dozvoljenim sredstvima koja su u skladu s karakterom
masona viteza i dentlmena..."
Ovde bih prekinuo citat kako bih podsetio itaoca da masona u e da ne postoje
moralne apsolutnosti" i da ,, esto jedan ovek i mnogi ljudi moraju biti rtvovani, u
uobi ajenom smislu te re i, interesima mnogih."Kada masonu govore da se uputa u vo enje
neprekidnog rata", ovo u enje ima posebnu vanost.On govori masonu kako u tom ratu treba
da se bori". A sada, nastavimo s prekinutim citatom:
... protiv sveukupne tiranije nad umom i telom, ve no (definisano kao: gra anski ili
sekularan, pre nego eklesijasti ki) i duhovno, a tako e i protiv sveukupnog neznanja, prevare
i pogrenog injenja."
U svojoj knjizi Magnum opus Pajk daje neto druga iju verziju iste zakletve. Evo kako
je navodi:
Najposve enije i najsve anije se zaklinjemo i dajemo svaku obnovljenu masonsku i
viteku re da emo, svim legalnim i asnim sredstvirna, osvetiti ubistva naih predaka ovog
Reda ,.."236
U prethodnom citatu prime ujete da masoni polau sve anu zakletvu" na osvetu
ubicama njihovih masonskih predaka. Svaki mason polae ovu zakletvu na 30. stepenu, ak i
oni koji tvrde da ne razumeju skriveno zna enje.
Kao to je ranije pomenuto, Henri C. Klosen, kao i Pajk, Prethodni Suvereni Veliki
Zapovednik June jurisdikcije kotskog obreda, 1974. godine napisao je knjigu Klosenovi
komentari. Njegova knjiga, poput nekih iji je autor Pajk, ubrajaju se u zvani nu masonsku
literaturu, jer ju je objavio Savet 33. stepena. On, tako e, informie masone koliko je vano
da poloe zakletvu na suprotstavljanje duhovnom despotizmu." Evo ta pie:
Ovo je jedna od obaveza stepeni koja humanizuje staru lekciju o osveti. Kandidat se u
sve anom prisustvu Smrti zaklinje da e se suprotstavljati duhovnom despotizmu i politi koj
tiraniji... (to zna i da e se suprotstavljati religiji i dravnoj vlasti). ... preduzima se
simboli na radnja da se odbace svi pokuaji bilo koje crkve ili drave
234
) Magnum Opus, 18, str. 10.
235
) Ibid. 18, str. 7.
236
) Magnum Opus, 30; str. 2.

67

(ovde on potvr uje da su religija" i dravna vlast" ta ne interpretacije dva simbola

despotizma i tiranije"), iji je cilj razbijanje i umanjivanje ovekove slobode ili njegovo
degradiranje, a time se on odvla i od oboavanja vrhovne duhovne mo i ili njegovog izbora"
(misle i na to da oni veruju da je ovekova sloboda umanjena Boijim moralnim
apsolutnostima").237
Me utim, u jednoj od Pajkovih knjiga inicijat mora da pro ita slede e objanjenje koje
e mu pomo i u razmevanju prirode bitke kojoj se posve uje. Pajk pie:
Imajte na umu cilj, ishod, rezultat velikih spekulacija i verbalnih sukoba iz anti kog
doba: krajnje unitenje Zla (misli se na unitenje religije i dravne vlasti) i ponovno vra anje
oveka u njegovo prvobitno stanite (misli se na Rajski vrt) koje je stvorio Spasitelj, Hristos,
preporo ena Re , Razum ili Mo Boanstva."238
Dakle, mason u i da je namera masonerije da zameni ,,zlo", misle i na biblijskog Boga i
njegovo u enje, Luciferom, dobrim" bogom Svetlosti", da ponovo stvori Nebesa na Zemlji,
poput Rajskog vrta u kojem je ovek iveo uz Boga, ali u ovom slu aju taj novi Bog" bi e
Lucifer!
Slede i citat ilustruje motiv masonove elje da svrgne biblijskog Boga. Albert Pajk pie :
Ljudi su dobri. Institucije Zla (misli se na religiju i dravnu vlast) same su sebe u inile
loima (postavljanjem standarda koji ih u e da ovek ini greh kada kri Boiji zakon), a
dunost masonerije i svakog viteza je da pomognu vra anje Istine (misli se na to da mason
treba da bude oslobo en Boijih okova kojima mu je sloboda sputana). Jer, ostalo je jo
mnogo toga to treba u initi. Tiranija je uzdrmana i oslabljena, ali ne i savladana. Okovi jo
pritiskaju ljudsku misao i svest... To je stara borba izme u Zla i Dobra, sinova Svetlosti i dece
Tame, izme u Herkula i diva Anteja."239
Re nik kae da je Antej bio dinovski rva koji je bio nepobediv sve dok je dodirivao
tlo. Herkul ga je zadavio dok ga je drao iznad tla.Da li navedena misao upu uje na
simboli no zna enje da Herkul predstavlja religiju anti kih misterija, a Antej Boiju religiju,
mo nu na Zemlji, ali nemo nu na Nebu?
Mason se zatim, korak po korak, vodi prema zaklju ku na osnovu kojeg saznaje koga ili
ta njegovo bratstvo smatra neprijateljem" u ovom ,,ratu".Najpre ga u e da bi morao da
kazni" neprijatelja na 30. stepenu, zvanom Stepenom Viteza Kadoa. Pajk pie:
Biti istinit, pravedan i uspravan jeste osnova svih vrlina i odli nosti, bez kojih nijedno
od ovih svojstava ne bi postojalo. Ove osobine predstavljaju sutinu karaktera istinskog viteza
Kadoa, koji uvek mora biti istinoljubiv i blag, ak i pozvan da kazni, a koji ne sme da
zaboravlja da pravda nikada ne sme biti naruena." (Podvukao A. R. Eperson).240
Mason ak izaziva ovaj ,,rat" u kojem e kazniti" ,,po inioca zla", to je i predmet
molitve. Slede i citat preuzet je iz ina podrke u cermoniji 30. stepena:
O, Svemo na i Beskrajna mudrosti i Razumu, Sveta i Milostiva! Izvore i Vladaru
Svemira!... Apsolutni Ve ni Razume! (ovde mason sti e svoje uverenje da nijedan bog nema
pravo da uskra uje njegovo pravo da potpuno sam kontrolie svoj razum")... Ti si jedina
Svetlost iji sjaj moe da pobedi Tamu koja stoji izmedu Prirode i naeg stremljenja ...
Pro isti nas i ulij nam snagu, neka Tvoje Sveto Kraljevstvo kona no do e (masoni se mole za
kraljevstvo bez religije i dravnih vlasti, za novi svetski poredak) a sa njim i kraj svih grehova
koji tla e i razaraju Ijudski rod! Amin! Neka tako bude!"241
237
) Clausens Commentaries, 30, str. 184.
238
) Magnum Opus, 17, str. 25.
239
) Liturgy, 30, str. 272.
240
) Ibid. str. 243.
241
) Ibid. str. 237.

68

Dakle, mason postaje vojnik" u ratu i moli se masonskom bogu da u tom sukobu
odnese pobedu. Tada mu se daje ma :
Primi ovaj ma , ... s kojim e od sada u rat protiv greke, poroka, greha i nepravde,
kojim e braniti prava ljudi, i uzroke tla enja okrenuti protiv tla itelja."242
Tako se mason polako dovodi u poloaj da sazna kako se od njega moe o ekivati da
primeni silu protiv onih koji ugnjetavaju ljudski rod." Ma simbolie dozvolu da se, ako
zatreba, primeni sila, kako bi se u ovom ratu" pobedio neprijatelj. Takode mu se pominje
simboli na sekira koju u ratu moe da upotrebi. Ovaj citat preuzet je iz dela Reksa Ha esona:
Sekira masona treba da podse a na mar civilizacije i napretka, koji od njega zahtevaju
da poobara otrovno drve e netrpeljivosti, verske zatucanosti, sujeverja, nemilosr a i
dokonosti, te da otvori put svetlost istine u ljudski um."243 U obredu 19. stepena Pajk po inje
da objanjava ko je stvarni neprijatelj:
,,U 19. stepenu u ili su vas da ... ljudska rasa mora strpljivo da eka na dolazak ve ne
vladavine dobra, na as kada e noga Istine, asti i Milosr a smrskati troglavu zmiju
pritvornosti, niskosti i netrpeljivosti."
(Jo jednom sam pojedine delove citata istakao kako bih ilustrovao injenicu da oni
veruju u uspeh svog pohoda).244
Obratite panju da Pajk govori o troglavoj" zmiji. Verujem da se mason dovodi na
takav nivo svesti zbog toga da uvidi vezu izmedu ove troglave" zmije i Svetog trojstva" iz
Biblije. To dovodenje masona u ovakvo stanje svesti ima za cilj da on po prvi put zvani no
sazna protiv koga je njegova zakletva usmerena:
Zmija, koja se koprca u okovima, za nas ima poseban zna aj. Obe ano je da pora anje
ene treba da smrska glavu te Zmije. Ti ispuni to proro anstvo!"245
Donekle upoznatim sa Biblijom, povrnom posmatra u se ini da je ovaj deo ceremonije
u skladu s Knjigom Postajanja, poglavlje 3, stih 15. Me utim, ako poblie pogleda, italac e
zapaziti da se masonski citat razlikuje od biblijskog. Prvo u citirati ceo stih iz Biblije, a
potom u ga razloiti, i to daju i objanjenja onako kako ga ja razumem, a potom u ga
uporediti sa masonskim verzijom. Biblija u Knjizi Postanja, poglavlju 3, stihu 15, govori
slede e:
,,I postavi u zid netrpeljivosti izme u tebe i te ene i izmedu tvog i njenog semena, on
e smrskati tvoju glavu, a ti e smrskati njegovu petu."
Evo ta verujem da ova sveta knjiga kae
,,I postavi u (misli se na Gospoda Boga, biblijskog Boga) zid netrpeljivosti izmedu tebe
(misli se na avola) i te ene (misli se na Evu, ali ona, u stvari, predstavlja celo ove anstvo)
i izme u tvog ( avolovog) i njenog (Evinog) semena (ovde upotrebljena re seme" zna i
budu e Evino seme: Isus Hrist, iz razloga o kojima e se govoriti u slede em poglavlju), on
(taj zid netrpeljivosti izme u avola i ene) e smrskati tvoju glavu (misli se na glavu
eninog semena, u ovom slu aju na Isusa Hrista), a ti (ena, ili njeno seme) e smrskati njegovu (misli se na Luciferovu) petu."
Dakle, Biblija itaoca u i da e Satana smrskati eninu glavu" Ne postoji nita u ovoj
Svetoj knjizi to propoveda da ra anje ene treba da smrska glavu Zmije." Dakle, masoni su
dodali potpuno druga iji redak ovim stihovima Svete knjige, moda u nekom pokuaju da se
hri anin ili Jevrejin, koji nije sasvim dobro upu en u ovaj deo Biblije, ubedi da se njihova
tvrdnja slae sa porukama Svete knjige.
242
) Magnum Opus, 6, str. 6.
243
) A Bridge to Light, str. 188.
244
) Legenda, 32, str. 12.
245
) Magnum Opus, 19, str. 8.

69

Dr Henri Moris (Henry Morris), predsednik Instituta za istraivanje Postanja i hri anin,
napisao je biblijski izvod koji se odnosi na seme ene" koji moe da bude samo jedna aluzija
na budu eg Evinog potomka iji otac nije ovek. On objanjava da:
Sa biolokog stanovita, ena ne proizvodi seme, osim u Bibliji; uvek je u pitanju seme
mukaraca. Dakle, ovo obe ano seme e morati nekim udom da se usadi u matericu... Tako
je ovo proro anstvo (da e Satana smrskati Evinu glavu) jasno predvidelo budu e bezgreno
za e e Isusovo."246
Dakle, Biblija propoveda da e Satana smrskati" Isusa Hrista i da e On, za uzvrat
smrskati" Sataninu petu. Prema interpretaciji prou avalaca Biblije, ovo zna i da e Satana
kasnije dogovoriti raspe e Isusovo, ali, na kraju e On ukloniti Satanu sa svetske scene. ini
se da masoni govore da e se Lucifer odupreti i pobediti.
Me utim, obratite panju da masoni to izvr u. Biblija propoveda da e avo smrskati
enino seme, dakle Isusa
Hrista. Ipak, oni ele da veruju da ra anje ene treba da smrska glavu Zmije."Ovo
moe samo da zna i da oni sebe smatraju tim ra anjem ene" koja treba da smrska" glavu
ene, tj. Isusa Hrista. To zna i da na Isusa gledaju kao na zmiju", a upravo o tome u ovom
stihu govori Pajk.
S tim u vezi nema nikakve sumnje. Masoni svojim lanovima kazuju da oni treba da
smrskaju budu i enin porod Isusa Hrista!
Jo jednom, sledi masonski citat:
Zmija, koja se koprca u okovima za nas ima poseban zna aj. Obe ano je da enin
porod treba da smrska glavu te Zmije. Ti ispuni to proro anstvo!"247
Dakle, da izvu emo sutinu, oni kau da sebe smatraju eninim porodom", i da
jednom, u budu nosti, treba da smrskaju glavu Zmije", podrazumevaju i da je Zmija"
glava" ene, tj. Isus. Biblija nita od ovog ne propoveda, tako da su oni sami izrekli svoje
proro anstvo", a potom masonima nalagali da ga ispune."
Tako, jo jednom, upravo kao to nas Pajk pou ava, misao treba obrnuti:
Ono to je Superiorno je kao ono to je Inferiorno, a ono to je Ispod je kao ono to je
Iznad..."248
Mi, obi ni ljudi, treba samo da obrnemo stvari i tek tada Pajkove re i imaju smisla.
I po tre i put, kako bi otklonio svaku sumnju u vezi s tim ta o tome misli, Pajk kae da
oni sebe smatraju eninim porodom" i da taj porod" treba da smrska glavu Zmije", misle i,
pritom, da hri ansku religiju moraju smatrati torn Zmijom", a Isusa, njenom glavom
svojom metom. Potom im se nalae da ispune to proro anstvo" to je rat" u kojem
u estvuju.
Kasnije, na ceremoniji, masonu govore da on treba da smrska" tri glave. Citat se
nastavlja, poto Pajk objanjava taj obred od prve do poslednje zagrade. Te zagrade unutar
uglastih zagrada su moje:
[Kandidatu se kae da sukcesivno pristupi svakoj od tri glave i, poto to u ini,
T M (ne mogu da nadem direktno objanjenje ko bi mogao biti ovaj slubenik masonske
organizacije, jer Pajk ne objanjava na ta se odnosi T , ali objanjava da M zna i Mo ni."
Prema Pajku, ove dve skra enice odnose se na titulu Majstora" za ovaj stepen, o igledno na
Uzvienog Majstora, Predsednika" loe. Re nik ovo definie kao: snaan, mo an") kae,
glasom koji izaziva potovanje]:
246
) Komentari Henrija M. Morisa, F. D., The Defenders Study Bible (Grand Rapids,
Michigan: World Publishing Co., 1995), str. 13.
247
) Magnum Opus, 19 \ str. 8.
248
) Morals and Dogma, str. 324.

70

Neka noga ISTINE smrska GREH ! Neka POTENJE uniti PRITVORNOST ! Neka
MILOSR E u prainu baci NETRPELJIVOST !249
Dakle, tokom obreda 19. stepena, od inicijata masona trai se da smrska" tri lobanje. U
slede em poglavlju italac e saznati da e mason na 30. stepenu jo jednom videti tri lobanje.
Potom mu se kazuju dve stvari: prva, da je rat u toku, podrazumevaju i da mu se mora
posvetiti na dugestaze, i druga, da on saznaje da je osvajanje Sveta njegov kona an cilj. Pajk
masonu kae:
Zbog svih ogor enih pravedni ki se kunemo da emo omrznuti ova udovita i povesti
neprekidan rat protiv njih. Ne e biti mira, primirja, niti razoruanja izme u njih i nas, odsad
pa zanavek"250 Potom nastavlja:
I tako, rat protiv sila Zla (izgleda da je ovde re o vlasti" i religiji") koje su razbile
Red templara (misli se na Vitezove templare, dedove masona) neumitno te e dalje, a Sloboda
uporno marira prema osvajanju Sveta."251
Dakle, izme u dve zara ene strane ne e biti ni pomirenja niti kompromisa. Masoni se
ne e smiriti sve dok njihov protivnik ne bude potpuno uniten. Obratite panju da Pajk tvrdi
da je protivnik u ovoj bici udovite." Evo kako on gleda na vlast" i religiju."
Mason preuzima obavezu koja ga posve uje bici do kraja ivota. On polae ovu
zakletvu Elu, vitekom devetom od ukupno 32 stepena, koliko ih ima:
Nadalje se zaklinjem i obe avam da u uvek okretati uzrok tla enja protiv tla itelja
svakog naroda koji se bori protiv Tiranije (misli se na vlast" i religiju")... svih koji brane
Slobodnu Misao, Slobodnu Svest, i Slobodan Govor (misli se na one koji ele da se oslobode
kako bi mogli svoj razum da koriste sasvim neometano)."252
Prema Mekiju u njegovom delu Enciklopedija, re elu" je iz francuskog jezika i zna i
izabran."* Ovo su masoni iji je cilj da do sitnica razrade otkrivanje i kanjavanje u esnika
u zlo inu, a tradicionalno su vezani za 3. stepen." Oni su bili ,,oni od Zanata (misli na
masone) odabrani ili izabrani da otkriju (zlo ince) i da ih kazne."253
Dakle, masoni drugog sloja" su izabrani", to su oni koji e kazniti neprijatelje
masonske organizacije vlast" i crkvu." Masona tako u e zato to je njegova dunost"
prema ove anstvu da se umea u ovaj rat:
Masonerija propoveda... da otpor uzurpiranoj mo i (definisano kao: prigrabljenoj")
nije samo dug koji ovek ima prema sebi i svom susedu, nego dug koji ima prema svom Bogu
... "254
Imajte ove misli na umu dok budete itali slede e citate uzete iz obreda 15. stepena
(nadam se da italac sada po inje shvata ta zna e pojmovi slobodna misao, slobodna svest"
itd.):
Put od ropstva do slobode, ili onaj od politi ke ili verske pot injenosti (misli se i na
vlast i na religiju) do slobode Misli i Svesti, ne treba prevaliti u trenu, brzo, ve samo velikom
i upornom borbom, u kojoj esto ima napredovanja i povla enja, obeshrabrenosti i o iglednog
poraza..."255
Ponovno vra anje ljudima prirodne istine, racionalne i zakonom uredene slobode,
slobodne misli i prava svesti, obnove nacija, i uspostavljanje tog stanja trpeljivosti i mira
249
) Magnum Opus, 19, str. 8.
250
) Legenda, 30, str. 156.
251
) Ibid. str. 151.
252
) Magnum Opus, 9", str. 7. *) engl. elected, prim. prev.
253
) Mackey's Encyclopaedia, Volume I, str. 239, "Elus"
254
) Magnum Opus, 9 str. 11.
255
) Liturgy, 15, str. 32.

71

, u ini e planetu pogodnim hramom za Boga Milosr a i Ljubavi dobrote (Sada se Lucifer
naziva Bogom Milosr a i Ljubavi dobrote").256
Na otvaranju obreda 20. stepena, Pr M (izgleda da to zna i Pre asni Majstor", jedan
od od slubenika) pita druge masone u odaji:
Bra o na Severu, ta elite da postignete u masoneriji?"
A, Govornik, drugi masonski slubenik, odgovara:
Svetlost! Svetlost slobode, Slobodne misli, Slobodnog govora za sav ljudski rod :
Slobodnu svest, Slobodno delovanje, sa zakonom jednakim za sve (misli na slobodu bez
kontrole od strane religije i/ ili vlasti).257
Onome ko prou ava masoneriju sada bi trebalo da bude jasnija prava priroda ove bitke.
On saznaje da ovo nije rat" protiv vojske ili revolucionara opremljenih za borbu, ve protiv
tiranije onih koji se suprotstavljaju slobodnoj misli, slobodnoj svesti i slobodnom govoru."
U knjizi Moralna na ela i dogma masonu se predo ava da ne postoje moralni apsoluti.
Postoje oni koji ele da izgrade svoje drutvo oko ubedenja da biblijski Bog zahteva sistem
pravde koja sudi krivcima, odnosno onima koji su krivi za despotizam i tiraniju" protiv
masona i drugih koji veruju da im njihov Slobodan izbor" dozvoljava da sami donose sve
odluke, ak i u vezi sa njihovim moralom, kanjavanjem i sve u.
Pripadnik masona po inje da saznaje da se sada posvetio ratu" protiv onih koji tee ka
moralnom drutvu. Menli P. Hoi objanjava zato:
Verski pokret u savremenom svetu daleko je od teologije i svih veta kih ograni enja
nametnutih od strane vere i dogmi."258
Dakle, imamo i to da religija name e veta ka ograni enja", jer izvesni ljudi su
ube eni da planiraju postojanje novog sveta bez religije."
DVADESET I ETVRTO POGLAVLJE
Pobeda je izvesna
Vojnika u masonskom ratu ube uju da je pobeda izvesna": njegova strana e poraziti
neprijatelja, moe u to biti siguran, a slede i navodi iz Pajkovih dela ga u to uveravaju:
... moemo drati na oku sva zla ovog sveta, i videti da je to samo as pre svitanja, a
svetlost e do i...."259
Nijedan istinski mason ne gubi nadu u kona nu pobedu."260
Svetlost e kona no prevladati Tamu. (Ovo je)...religija i filozofija masonerije."261
... smrt Tiranije je skoro na dohvat ruke."262
,,Na kraju, Dobro e prevladati, a Zlo e biti odba eno."263
... Kona an nestanak politi kog i verskog despotizma, mada moda dalek, izvestan je
...Rezultat je siguran kao tok vremena. "264
256
) Ibid. str. 41-42.
257
) Ibid. 20 , str. 30.
258
America'sSecret Destiny, str. 69.
259
) Magnum Opus, 32, str. 54.
260
) Ibid. 29,str. 13.
261
) Ibid. 17, str. 26.
262
) Liturgv, 30 , str. 273.
263
) Ibid. 17,str. 117.
264
) Ibid. 18,str. 190.

72

... vladavina Zla i Tame samo je privremena, a tada e Svetlost i Dobro biti ve ni."265
Da e doktrine masonerije kona no vladati Intelektualnim svetom, izvesno je..."266 Masoni
nemaju teko a da saznaju koja strana e pobediti u ovom ratu." Menli P. Hol pie:
... Misterije moraju pobediti, jer su na strani Velikog plana."267
Bio je ovo prvi put da sam naao dokaz da masoni imaju Veliki plan" za svet. Verujem
da sam otkrio i o emu je tu re , i to sam izloio u svom lanku Tajna sudbina Amerike. Sada
nije trenutak da se o tome govori, jer je to potpuno druga ija tema i zahteva temeljan rad da bi
se razumela. Medutim, svi treba da znaju ta je u pitanju, i kako e se to odraziti na
budu nost.
A sada da nastavimo sa objanjavanjem o tome ta je Zlo", a ta Dobro."
DVADESET I PETO POGLAVLJE
Simbolizam
Adam Vajshaupt, osniva tajnog drutva poznatog kao Iluminati, 1776. godine, nosio je
pseudonim Spartak, po vo i pobune robova protiv rimske vlasti oko 70. godine p. n. e. U
svojoj knjizi pod naslovom Dokazi zavere, Don Robison (John Robison) citira Vajshaupta
pod ovim imenom, i otkriva itaocu razlog to tajna drutva traju vekovima. On pie:
,,Od svih na ina na koji bi se predvodili ljudi, najdelotvorniji je skrivena tajna." 268
Masonerija je sigurno svesna ove istine, poto esto priznaju da se njihov celokupan
sistem sastoji od simbola skrivenih tajni. Citiram Menlija P. Hola:
Arkane (definisano kao: tajna misterija") drevnih misterija nikada nisu bile otkrivane
obi nim lanovima (definisano kao: neupu enima u dublje tajne") osim kroz simbole.
Simbolizam je ispunio dvostruki zadatak skrivanja svetih istina od neiniciranih i njihovog
otkrivanja samo onima koji su bili kvalifikovani da razumeju sve te simbole."269
Kao to smo razmotrili ranije, masoni priznaju da njihovi simboli imaju mnogostruku
interpretaciju, te da masona:
1. upu uju da otkrije koje su ostale interpretacije i
2. daju mu doputenje da lae kako bi prikrio njihovo pravo zna enje.
(Vidite citate na stranicama 77. i 78. od Alberta Pajka.) Ovo je navod koji sam
prethodno rastuma io, a koji govori o tome da masoni koji znaju tajnu, u objanjenjima koja
se daju tokom ceremonija pristupanja novih lanova, svoju sabra u namerno dovode u
zabludu".
Hol ovo ire obrazlae u knjizi Izgubljeni klju evi Slobodne masonerije:
Vode i masonski umovi svih vremena sloili su se da su simboli Bratstva podloni
najjednostavnijem tuma enju i tako najiskrenijim inicijatima otkrivaju izvesne tajne koje se
ti u duhovnih stvarnosti ivota. Slobodna masonerija je stoga vise od obi ne drutvene
organizacije stare nekoliko vekova, i moe se smatrati kao ve nost filozofskih tajni i
inicijacija drevnih predaka."270
265
) Magnum Opus, 25, 7.
266
) Legenda, 32, 33.
267
) America's Assignment With Destiny, str. 114.
268
) Proofs of Conspiracy, str. 129.
269
) The Secret Teachings of All Ages, str. 169.
270
)The Lost Keys of Freemasonry, str. 5.

73

A Pajk objanjava kako su se simboli upotrebljavali:

Simboli su se upotrebljavali, u velikoj meri, da bi prikrili pojedine istine od svih osim
od odabrane manjine, koja je drala klju eve za njihovo razumevanje... Zna enje simbola
Slobodne masonerije ne otkriva se odjednom. Samo vam uopteno dajerao nagovetaje.
Morate sami izu iti ona skrivena,
(definisano kao: skriveno od pogleda") tajnovita zna enja. Jedan jedini simbol esto
ima nekoliko zna enja.271 Masonu se, tako e, daju sli na uputstva u ispitivanju prvog
stepena Plave loe, zvanom Stepen pristupanja po etnika. Pajk je ovo napisao samo da bi
ukazao na vanost ovih simbola:
Otkri ete zna enje u svemu to vidite ili ujete u masonskoj loi. Ako je skriveno od
vas, tragajte i na i ete ga (ovde on potvr uje da je mogu e bilo kome, ak i nemasonima, da
otkriju tajnu). Svaki simbol i svi obredni inovi puni su zna aja i za sve postoji razlog da se
ovde nalaze.272 Dakle, mason koji ne ita masonsku literaturu posle prolaska kroz obrede
pristupanja, proputa celu poentu, i nikada ne e ste i istinsko saznanje o Boanstvu.
Medutim, kako smo videli, to je neto ime ga drugi sloj masona podsti e da sam
otkrije.
DVADESET I ESTO POGLAVLJE
Neprijatelj masonerije
Potpuno je jasna injenica da se mason nalazi u ratu tokom rituala izme u 4. i 32.
stepena kotskog obreda. Me utim, nije razjanjeno ko je neprijatelj i, jo vanije, koga on
predstavlja, a mason to mora da istrai kroz itanje i razmiljanje." Jedan od izvora ove
informacije je materijal koji su masoni objavili.
Dakle, mogu e je odrediti ta masoni podrazumevaju pod svojim simbolima samo u
slu aju kada istraiva posveti dovoljno vremena itanju njihove iiterature, to sam i u inio.
Odgovor na ovo istraivanje zaista unosi nemir. Me utim, kako e se kasnije ispostaviti,
to je neto to biio ko moe da sazna, bude li marljivo radio.
U svojoj raspravi o 30. stepenu u knjizi Liturgija, Pajk po inje sa objanjenjem koga ili
ta masoni treba da smatraju svojim neprijateljem:
Ve vam je poznato da je kotski obred neprijatelj svakom ugnjetavanju, nepravdi i
uzurpaciji. ... ini sve kako bi oslobodio ljude od njihovog vlastitog neznanja, predrasuda i
greaka koji ih podjarmljuju., kako bi sami mogli da se oslobode okova despotije,
porobljavanja (definisano kao: ,,stanje poniznosti, ropstvo") i duhovne tiranije.273
Dakle, kandidatu se jo jednom predo i ideja da vlast i Crkva predstavlju njegove
neprijatelje. Inicijatu govore da on mora kazniti" svoje neprijatelje jo u stepenu Majstora
masona (misle i na 3. stepen). Pajk pripoveda svojim itaocima o tome kako pre asni brat
Vii akon pita kandidata:
Zato trai napredovanje kada je ceo Zanat u nevolji?"
A kandidat odgovara:
,,Da bih bolje sluio Redu, osvetio nevinost i kaznio zlo in."274
271
) The Porch and the Middle Chamber, str. 128.
272
) Ibid. str. 84.
273
) Liturgy, 30 , str. 236.
274
) The Porch and the Middle Chamber, str. 261.

74

U stvari, on se podsti e da, ne samo da treba da kazni" neprijatelje, nego da ih i

uniti."
U svojoj knjizi Most ka svetlosti, Reks Ha eson govori o tome kako kandidat nabraja
dunosti kojima su ga u ili u prethodnim stepenima." Deveta po redu od tih dunosti" jeste
da se on obavezuje da uniti neznanje.275
U stvari, u ve navedenom citatu o 17. stepenu, mason izgovara molitvu za pobedu nad
tamom." Evo kako to Pajk predstavlja:
uj nas, O e na,... Smiluj se na nas, O e na!
U tami lutamo pustinjom
i s nadom se osvr emo prema Istoku,
eljno tragaju i za obe anom Svetlo u (verovatno Hristosom.") Poalji nam svitanje
dana, O e nasi Poalji Svoju Svetlost, O e na ... Svoju Svetlost, da bude ivot!276
Naime, ovaj Otac, Bog svetlosti, jeste dobri bog prema ovom, ve navedenom,
Pajkovom citatu:
Ponovno vra anje ljudima prirodne Istine, racionalne i zakonom ure ene Slobode,
Slobodne Misli i prava Svesti; obnova nacija, i uspostavljanje tog stanja trpeljivosti i mira, to
e u initi Planetu pogodnim hramom za Boga Milosr a i Ljubavi ljubaznosti.277
Pajk je objasnio za ta se oni zalau u ovom citatu iz 30. stepena masonske loe:
Ovaj Red ima svoju misiju osvete stranog zlo ina; ne kanjavanjem onih koji ga
po inie; jer su davno pobegli ispred Suda celog ove anstva (ali)... Unitenjem onoga iji su
ti ljudi bili nita drugo nego oru e; pristrasne i neodgovorne mo i, tiranije nad sve u,
pritvornosti i netrpeljivosti; istvaranjem svugde dobro ure ene slobode... Radimo tajno, jer
tako moemo da radimo delotvornije... Da li si voljan da se posveti velikim ciljevima koje
navodim i postane zakleti sluga ovog Reda ...?278
A kandidat odgovara: Jesam.
Zna ajno je da opet istaknem da ovi masoni treba da unite vlast i religiju ,,u tajnosti.
To postaje vano kada pitate svoga prijatelja ili ro aka koji je mason, da li su moje optube
ta ne. Ne moete od njega o ekivati da potvrdi moja o ekivanja. Mora odgovoriti odre no
zbog zakletvi koje je dao masonima da ne otkriva ni jednu od njihovih tajni.
Dakle, jedini na in da saznate da sam u pravu, jeste da pro itate njihovu literaturu, jer to
nije tajna, a kako vidimo, ona ta no informie sve itaoce o tome kakvi su masonski ciljevi.
Strani zlo in" o kojem Pajk govori odnosi se na sudbinu koja je snala aka de
Moleja (Jacques de Moley), Velikog majstora templara 22. stepena XIV veka. Mekijeva
Enciklopedija o Slobodnoj masoneriji kae o bratu de Moleju slede e:
Godine 1298. ...on (de Molej) je bio tajno izabran za Velikog majstora ... 12.
septembra, 1307. taj Red je dobio nalog (od pape) za hapenje templara i de Molej je osu en
na tamnicu slede ih pet i po godina...
... bio je izloen najve im ponienjima i patnjama zbog iznu ivanja priznanja od njega
krivice njegovog Reda... 11. marta, 1314. bio je javno spaljen ispred Bogorodi ine crkve u
Parizu." (Verujem da je datum 11. mart, tako e, izabran zbog svoje simboli nosti. Mart je
tre i mesec u godini i taj broj puta 11, dan kada je spaljen, jeste 33, klju ni masonski
broj).279
Henri Vilson Kojl dodaje jo nekoliko detalja pri i o Zak de Moleju (to ime se
pojavljuje napisano na nekoliko na ina: Molai, deMolej, DeMolej, de Molej, itd). isti u i da
je on bio:
275
)A Bridge to Light, str. 104.
276
) Liturgy, 17, str. 100.
277
) Ibid. 15, str. 41-42.
278
) Magnum Opus, 30 , str. 3.
279
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 11, str. 489. pod Molay, James de

75

22. stepen i Veliki majstor srednjovekovnih Vitezova templara. Ro en je oko 1240. u

Burgundiji i spaljen na loma i u Parizu, 11. marta, 1314. ... pre nego to e izdahnuti na
loma i, prokleo je zaverenike, Papu i kralja Filipa Lepog. (Ta dvojica za koje je de Molej
ose ao da su odgovorni za njegovu osudu, predstavljala su religiju" i vlast"). Predskazao je
smrt onog prvog kroz etrdeset, a onog drugog za godinu dana. Njegovo proro anstvo se
obistinilo (umrli su u predskazano vreme)"280
Jo jedan mason otkriva njihovo ube enje da su papa Kliment V, predstavnik Crkve i
kralj Filip Lepi, prema Mekiju, izdajni ki kralj Francuske", bili krivi za najne uveniju
izdaju" i ,na kraju, za smrt brata de Moleja. Sto je jo vanije, obratite panju na injenicu da
su ta dva tiranina" umrla na predskazane datume de Molejevog proro anstva." Moe se
samo pretpostaviti da su templari traili osvetu protiv dvojice tirana" zbog smrti njihovog
vo e i uspeli da se ispuni njegovo proro anstvo" o njihovoj smrti.
Medutim, Pajk isti e da Papa i Kralj nisu bili krivi, nego da su bili predstavnici
svetovne i duhovne vlasti za sva vremena.
Dobri de Molej bio je rtva; ali postoji plemenitija rtva od njega, sam Red, iji je on
bio samo jedan deo. U progonu i unitenju tog Reda videli smo obnovljenu, u drugom obliku,
legendu, koja se uvek menjala, ali ipak ostala ista, o Hiramu i njegovim ubicama (o igledno
misle i na masone koji su nameravali da osvete zbog smrti de Moleja i Hirama Abifa. Prema
legendi, odlu ili su da se osvete za smrt Hiramovu, jer znaju da u Bibliji ne postoji direktan
dokaz za ovo ubistvo), o Ozirisu i Tajfonu, Svetlosti i Tami, principu Dobra i Zla. A trojicu
ubica udovi inog sina (o igledno misli na Hirama Abifa, koga masoni nazivaju Udovi inim
sinom") vidimo u kraljevskoj vlasti Francuske, u Iiku Filipa Lepog, i papske vlasti, pape
Klimenta V; i grabeljivog Reda vitezova Rodosa ili Reda sv. Jovana Jerusalemskog.281
Dakle, masoni se svete za stvarno ubistvo aka de Moleja i izmiljeno ubistvo Hirama
Abifa.
Medutim, de Molej, vo a Templara i mu enik masonske organizacije, u inio je neto
drugo to, tako e, predstavlja simbol masonskog ratovanja. Kao potvrdu da je ovo tuma enje
ta no, drugi eminentni masonski pisac, Kenet Mekenzi, dodao je svoje miljenje:
... bio je spaljen 12. septembra, 1314. ispred Bogorodi ine crkve u Parizu. Osudio je
svoje ubice pred sudom svojim uzdahom umiru eg (papu) Klimenta (V) da umre za etrdeset
dana, a Filipa (Lepog, kralja Francuske) za godinu dana; i istorijska injenica je da su se
pokorili pozivu. (,,Oni" koji su se pokorili pozivu jesu Vitezovi templari. To se sigurno nije
moglo odnositi na tu dvojicu ljudi, jer bi pomislili da izvre samoubistvo, a to se ne ini
nimalo mogu im. Dakle, verovatno je da su ih Vitezovi templari ubili kako bi ispunili
proro anstvo svog vo e. Zapanjuje da Mekenzi priznaje da su ih templari ubili.).282 Potom se
masonu govori da i on mora da osveti smrt aka de Moleja:
Osveta nad ubicama Dejmsa (englesko ime za aka) de Moleja simboli no se priziva
u nekim od stepeni (misli na dananje obrede).283
Dakle, masoni jo nisu zavrili sa osvetom za ubistvo aka de Moleja.
Taj krug, ili om a, po inje da se suava.
280
) Coil's Encyclopedia, str. 420. pod Molai, Jacques De.
281
) Magnum Opus, 30str. 14.
282
) The Royal Masonic Cyclopaedia, str. 493. pod Demolay, Jacques de.
283
) Ibid. str. 758. pod Vengeance.

76

DVADESETI SEDMO POGLAVLJE

Neprijatelji
Do sada je itaocu bio predo en samo niz malih tragova o tome ko su ratnici u ovoj bici.
Vreme je da jasno prepoznamo te sve strane.
Mada jezikom simbola, Pajk je pokuao to da u ini svojoj knjizi Liturgija i evo ta je
napisao:
Dugotrajni rat izme u Dobra i Zla, izme u Mihaila i njegovih an ela i Zmaja i
njegovih an ela e se zavriti; a Zmija i njeni an eli bi e prevladani, i oterani i vie nikad
ne e se pojaviti... Ti e, u pogodno vreme, pokazati svoju Mo ... kada Zlo vie ne e biti tu da
vlada.284 Ovo je izuzetno vaan Pajkov navod. Obratite panju da on razdvaja zara ene na
dve strane na Nebu pre nego to je Satana odatle proteran. On kae da su Mihailo i njegovi
an eli", zapravo Boije snage, bile u ratu sa snagama Zmaja", dakle, avola (u Knjizi
Otkrovenja, poslednjoj knjizi Biblije, naziv zmaj" se odnosi na avola). Me utim, on ne
kae da e ijedna od ovih strana biti prevladana"; ve da e Zmija i njeni an eli" biti
prevladani". Ne izjanjava se o tome koju stranu smatra Zmijom i njenim an elima." Mogla
je to biti Mihailova" strana, a mogla je biti i zmajeva" strana. Me utim, on ostavlja dva
nagovetaja da ne veruje da su Mihailo i njegovi an eli" dobre" snage u ovom dugom
ratu", nego da su to Zmija i njeni an eli.
Prvo, obratite panju na to da on tvrdi da je ovo ,,rat izme u Zla i Dobra. Ve ina
istraiva a Biblije ovo naziva bitkom izmedu Dobra i Zla," stavljaju i Dobro" na prvo
mesto. Pajk je to navodi obrnutim redosledom.
Potom identifikuje ratnike: prvo navodi Mihaila i njegove an ele", a onda Zmaja i
njegove an ele." To bi moglo zna iti da on Mihaila i njegove an ele" smatra snagama Zla",
a Zmaja i njegove an ele" snagama Dobra." Dakle, prema Pajku, Boije" snage su Zlo", a
Zmajeva" strana je Dobro." Ovo bi se, naravno, slagalo sa svim drugim njegovim spisima
koje smo razmatrali.
Zna i, izgleda da on predvi a da e snage Zla", zapravo snage Boga, biti poraene od
strane snaga Dobra", tj. avolove strane.
to je jo vanije, ovo je odli na prilika da primenimo Pajkovu strategiju obrtanja misli,
i to u skladu sa njegovim u enjem:
Ono to je Superiorno je kao ono to je Inferiorno, a ono toje Ispod je kao ono to je
Iznad...285
Ako istraiva ovakav na in miljenja primeni na navedni citat, iz toga e prioizi i da
Mihailo i njegovi an eii", za koje se mislio da su snage Dobra", postaju snaga ,,Zla."
Drugim re ima, da biste doli do istine obrnite ono u ta, po tradiciji, verujete.
Tako, Pajk kae da e biblijski Bog, simboli ki predstavljen kao Zmija", na kraju ovog
rata biti poraen. (Setite se da je Pajk rekao svojim itaocima da obr u" stvari: ako citat
itate, imaju i na umu Bibliju, smatra ete da je sadrajem citata predo ena pobeda Boga nad
avolom, ali, se opredelite za na in razumevanja koji sam nazvao principom obrtanja",
shvati ete ta Pajk kae. To je sasvim jasno, ali, jezikom simbola, on kae da su Mihajlo i
njegovi andeli", u stvari, Lucifer i njegovi andeli", a da Zrnija i njeni andeli" predstavljaju
biblijskog Boga i njegove an ele", koji e biti poraeni. Ispostavija se da to moe biti
izvrtanje povrno pro itanog citata).
284
) Liturgy, 17, str. 114-115.
285
) Morals and Dogma, str. 324.

77

Dakle, on kae da je pobedeni neprijatelj, biblijski Bog, Zlo" i da on vie ne e

vladati."
Prema Pajku, hri ani gree kada tvrde da e se Bog, u liku Isusa vratiti i ovaj svet
spasiti od Lucifera, Satane, avola. Oni veruju da e Satana trijumfovati kada se on, tj. avo,
vrati.
U Pajkovoj knjizi Legenda dalje itamo:
... mitra jednog (papina kapica) i kruna drugog (kralja) bili su i ostaju simboli
neprijatelja, a namera Reda templara Solomona jeste da se bori protiv njih, tj. protiv Svete
ku e ili Hijerodoma, Jerusa
lema (ovi pojmovi e biti kasnije objanjeni, ali, u sutini, Pajk kae da su drugi ratnici
Masonska loa, kao i ostali koji veruju u Lucifera), da ratuju bez povla enja i oputanja.286
Zna i, izgleda kao da se ova bitka vodi izme u Katoli ke crkve u savezu sa dravom i
masona, ali ima jo tajni, a masoni nastavljaju da ostavljaju tragove.
DVADESET I OSMO POGLAVLJE
Zakletva
Vano je da se zna da ak i pripadnik masonske organizacije ne razume informaciju
koja sledi, jer je vezan zakletvom da, ukoliko mu ikada neko od njegovih nadredenih izda
nare enje, naredbu sprovodi u delo. Prema Albertu Pajku, ovo je zakletva koja se zove
obaveza", a koju mason polae na 18. stepenu:
,,Ja (inicijat izgovara svoje ime) obe avam i kunem se da u slediti i sluati sva pravila i
zakone ovog reda Vitezova ruinog krsta (zvanje 18. stepena), dekrete i mandate koje mi
moe preneti Suv Inspektor Gen (zna i Suvereni Inspektor General) u Vrh
(zna i
Vrhovnom) Savetu 33. stepena, pod ijom jurisdikcijom mogu da budem...287
Dakle, Savet 33. stepena ima mod da nareduje bilo kom masonu pod svojom
jurisdikcijom, a zna aj ove injenice bi e pokazan kasnije.
DVADESET I DEVETO POGLAVLJE
Hiram Abif, legenda
Kako stoji u Starom zavetu, masonski ,,rat" se vrti oko jedne legende o hramu kralja
Solomona. Masoni su dodali svoju tvrdnju da je ta legenda nastala 1012. godine p.n.e. Ova
pri a o hramu po inje u Dnevnicima I, 28. poglavlje Biblije, u kojima se govori o tome da se
David, kralj Izraela, svom narodu obratio re ima:
28:2: to se mene ti e, na srcu mi je bilo da sagradim zdanje u kojem e da po iva
barka onih vernih Gospodu...
28:3: Ali Bog mi re e: Ti ne e graditi ku u u moje ime, jer si ovek rata i prolio si krv.
28:4: (Ali) Gospode Boe Izraela,...
28:5:... Solomona je tvoga sina izabrao da sedne na tron Gospodara izraelskog
kraljevstva.
286
Legenda, 32 str. 23.
287
)Magnum Opus, 18, str. 9.

78

28:6: A on mi re e, Solomon tvoj sin, on e graditi moj dom i moje dvore ...
28:10: Zapamti sada; jer Gospod je odabrao tebe da sagradi zdanje za oltar; budi
snaan i u ini to."
Prema Dnevnicima II, 3. poglavlje, Solomon je prihvatio nare enje Boga:
3:1: po eo je da gradi Boiju ku u u Jerusalimu ... "
Prema drugim poglavljima u Dnevnicima II, poslao je po kralja susedne zemlje koji je
trebalo da mu pomogne:
2:3:1 Solomon posla Huramu (ovo ime pojavljuje se jo i kao Hiram, Huram, Kirum
itd). kralju ... Tira ..."
Tir je bio glavni grad Fenikije, na teritoriji dananjeg junog Libana. Kralj je poslao
Solomonu svog oca, ije je ime, tako e, bilo Huram ili Hiram, Abif (i ovo ime pisano je na
razne na ine, o emu emo kasnije).
U VII poglavlju Knjige kraljeva, stih 14, Biblija kae da je otac ,,bio majstor za
bronzu." Masoni su dodali da je bio i kamenorezac. Za ovaj podatak u Bibliji nema potvrde.
A kada je zavrio svoj rad za Solomona, Biblija u 7. poglavlju o Knjige kraljeva, stih
40, kae da je Hiram: kralju Solomonu zavrio itav posao za boiju ku u ..."
Hiramovo zanimanje i injenica koju Biblija iznosi u vezi s tim da se, po zavretku
posla, vratio u Tir, kao to e italac videti, postaje vana iz slede ih razloga.
U Bibliji nalazimo razli ita imena za Hurama, kralja Tira, Hirama, a, izgleda, da su
masoni prihvatiliime Hiram. Albert Pajk u jednoj od svojih knjiga pie:
,,U II (Dnevnicima) (Poglavlje) IV (stih) 16, nailazimo na Kurum Abiu (ovde ga Pajk
zove Kurum Abiu, ali re je o istoj li nosti) koje u naem prevodu glasi Kuram, njegov
otac". Poslednja re , Abiu, pretvorila se u Abif, i tako postala deo imena, to nije ta no."288
Pajk dodaje jo jedan detalj o kralju Hiramu, koji se, o igledno, u Bibliji ne spominje.
Napisao je da taj Kralj kae:
... poslao tebe (misli se na kralja Solomona) Hirama, svog oca... (i da) smo mi
(o igledno misle i na injenicu da su i kralj Hiram i njegov sin, nosili isto ime Hiram) bili
bra a u Svetim Misterijama."289
Tvrdnja masona da su kralj Hiram i njegov otac verovali u svete misterije predstavlja
zapanjuju e otkri e. Ova misao ih jasno dovodi u vezu sa verovanjem u boga druga ijeg od
biblijskog Boga, a Pajk je tu izjavu zapisao. Ipak, i masoni i Biblija kazuju da je kralj
Solomon traio od Hirama da mu pomogne u izgradnji hrama.
Masoni, tako e, kau da je deo pri e o Hiramu legenda." Slede i citat preuzet je iz
knjige Reksa Ha ensa Most ka svetlosti:
Tako je biblijska verzija pri e o Hiramu povremeno meana s legendom, kao to je i
re eno u masonskim uputstvima. Na primer, u poglavlju 1, Knjige kraljeva 7:40, govore nam
da je Hiram (Abif) itav posao koji mu je Solomon poverio zavrio i verovatno se vratio u
svoju zemlju, ali masonska tradicija govori o Hiramovoj smrti tokom izgradnje Hrama."290
Dakle, Ha ens kae da su masoni ispleli legendu oko doga aja koji se nije dogodio
navodne smrti Hirama Abifa. To zna i da oni kada iznose izvesne tvrdnje u svojoj pri i
o smrti Hirama Abifa svojoj masonskoj sabra i svesno ne govore istinu.
Na primer, Biblija kae da je Hiram Abif zavrio svoj posao i vratio se ku i. Masoni su
izmislili legendu koja kae da je bio ubijen na gradilitu pre nego to je hram zavren. Ovo se
naziva namernim dovo enjem u zabludu" prvog sloja."
288
) The Porch and the Middle Chamber, str. 319.
289
) Magnum Opus, 6 , str. 3.
290
) A Bridge to Light, str. 10.

79

Ha ens potvr uje ovu misao slede im citatom:

Sve legende stepenova su simboli ne i alegori ne (definisano kao: maglovito
predstavljanje u izmiljenoj pri i"). Podstaknuti smo da prepoznajemo alegori no zna enje
ovog stepena (12. stepen), posebno onoga to simbolizuje Majstor Hiram."291
Dre i se svih drugih tvrdnji o itanju, u enju i razmiljanju", Pajk i drugi ostaju verni
ovom obe anju: svakome kome je dovoljno stalo i ko u traganju za istinom koju taj simbol
krije uloi napor masoni e otkriti istinu koja se iza njega krije. Oni e otkriti ,,ta Majstor
Hiram simbolizuje."
Albert Meki sve ovo potvr uje slede im citatom:
,,U Slobodnoj masoneriji krui legenda o izvesnim bezvrednim zanatlijama (trojica
ubica koja e kasnije, u ovoj knjizi, biti prepoznata) koji su skovali zaveru da bi iznudili tajnu
od estitog brata (Hiram Abif) koji ju je uvao. Ta legenda je u celosti simboli na i kada se
njena simbolika istinski razume, postaje udesna."292
291
)Ibid. str. 82.
292
) Mackeys Encyclopaedia, Volume 1, str. 83.
Zatim Pajk objanjava da je legenda o Hiramu, tako e, simboli na. Ovo je napisao u
objanjenju o 30. stepenu:
Ako ste razmiljali o stepenima koje ste primili, mora da ste odavno zaklju ili da
legenda o smrti Kirumovoj (Hiram Abif, na slede im starnicama e biti vie re i o njegovoj
smrti) i alu masona zbog njegove tragi ne sudbine ima dublje zna enje nego to se, povrno
gledaju i, moe pretpostaviti..."293
Zna i, pri a koju masoni pripovedaju ima simboli no zna enje. Nije ta no da su Hirama
ubila trojica ubica, niti da je umro pre zavretka izgradnje hrama, nego su ovi delovi
legende" simboli ni i skrivaju zna enje, a masoni se ohrabraju da ova zna enja otkriju.
Ostali masoni su potvrdili Pajkove komentare. Prvi citat koji bih ponudio jeste jedan od
Ha ensovih, onaj koji potvrduje Pajkove opaske da sam Hiram simbolie neto drugo:
... Majstor, Hiram je simbol inteligencije, slobode iistine..."294
Dodatne pojedinosti, poput onih ko je Hiram i ta on simboli no predstavlja, dali su
drugi masoni, u ovom slu aju Karl Klodi, koji je napisao:
Legenda o Hiramu Abifu (misli na oveka koji predstavlja ceo ljudski rod) je
istovremeno i tragedija i nada ovekova; to je vrlina srozana grekom, zlom, grehom, pa opet
uzdignuta istinom, dobrotom i milo u."295
Albert Meki daje nam slede e objanjenje:
Dakle, masoni su savreno u pravu... u uvanju... re i Abif kao zvanja (definisano kao:
titula, opisno ime", podrazumevaju i da re Abif nije Hiramovo prezime, nego titula, koja
ovde zna i otac", otac kralja Hirama), prezimena ili titule i uzvienosti podarenih glavnom
graditelju Hrama..."296
Pajk je, tako e, objasnio da je Hiram simbol ne eg drugog:
Hiram ne samo da predstavlja Sunce i Princip Dobra, ve Ve nu, uvek ivu prirodnu
Istinu, koja se oduvek borila za pobedu."297
Onda prua dalje objanjenje simbolike koja stoji iza legende o Hiramu. Napisao je da
je Pajk ve objasnio ta zapravo Hirama u masoneriji simbolie:
293
) Liturgy, 30, str. 240241.
294
) A Bridge to Light, str. 73.
295
) Introduction to Freemasonry, str. 131.
296
) Mackeys Encyclopaedia, Volume 1, str. 3. pod Abif
297
) Magnum Opus, 28, str. 38.

80

ta god da je Hiram bio, on je li nost, moda za nas zamiljena li nost, Ijudskost u

najvioj meri, egzemplar (definisano kao: neko ko slui kao model ili obrazac, idealan
obrazac") onoga to ovek moe i treba da postane... u svom napretku ka ispunjenju svoje
sudbine... jedan glas (definisano kao: ukazivanje ili uveravanje u ono to treba da do e")
onogato ljudskost moe biti... "298
Dakle, Hiram nije ovek" on je ljudskost", to zna i da predstavlja ceo ljudski rod.
On simboli no predstavlja sva ljudska bi a na Zemlji.
Pajk ove misli potvr uje u jednoj od svojih knjiga:
,,Od masonske legende, Heroj (misli na Hirama Abifa)... predstavlja osiobo en narod...
Majstor Hurom (jo jedan oblik imena Hiram) jeste simbol naroda i slobodne drave, a stoga
i same slobode299
Hiram je ovek koji uzdie Carstvo znanjem i
pronicljivo u.300
Albert Meki tako e potvr uje simboliku oveka poznatog pod imanom Hiram Abif.
Napisao je:
Hiram Abif je simbol oveka u apstraktnom smislu... "301
Dakle, Hiram predstavlja sve ljude na Zemlji, celokupno ove anstvo, a ne samo jednog
oveka s tim imenom. To je pravo zna enje Hirama kao simbola.
Hiram simboli no predstavlja ceo ljudski rod u bici izmedu Dobra i Zla. U njemu je
simboli no predstavljena misao da je ove anstvo prevareno od strane biblijskog Boga time
to ga je uklonio s Neba, i to zbog odluke da sam prosu uje o tome ta je pravo, a ta
pogreno.
A masonerija je sada uvu ena u bitku sa biblijskim Bogom kako bi oveka vratila u
savren Raj, nazvan Nebom na Zemlji. Kada bi ovek mogao da realizuje stanje u kojem ne e
biti moralnih apsolutnosti, mogao bi da na zemlji ostvari savrenstvo.To je simboli no
zna enje koje se krije iza legende o Hiramu Abifu. Ja sam, kako je Pajk predloio, itao,
prou avao i razmiljao" o ovim stvarima.
Njihova Tajna je otkrivena, jer sam je pronaao, ali jo nije u potpunosti razotkrivena.
Ima jo toga to treba otkriti.
TRIDESETO POGLAVLJE
Smrt Hiramova
Masoni svojim pripadnicima govore da u njihovoj legendi postoji neto vie nego to su
im rekli. Citiramo Alberta Mekija:
Masonski pisci koji su se trudili da protuma e simbolizam legende... kona no su
postigli neki rezultat, naime, ona ima duhovno zna enje."302
Smrt Hiramova obra ena je u poslednjem delu njihove legende. Dobar izvor za
pojedinosti o ovome jeste Kojlova masonska enciklopedija, napisana 1961. U knjizi Hiram
Abif, autor citira deo obreda u Plavoj loi" koji se odnosi na Hiramovu smrt (u ovom citatu
potovana su pravopisna pravila originala, tj. prenet je doslovno onako kako je zapisan u
Kojlovoj knjizi). Citat ima formu dijaloga:
298
) A Bridge to Light, str. 10.
299
) The Porch and the Middle Chamber, Prvo poglavlje, str. 322.
300
) Legenda, Prvo poglavlje, str. 11.
301
) Symbolism of Freemasonrv, str. 343.
302
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 1, str. 83.

81

Pitanje: Kako ga (Hirama Abifa) je smrt zadesila?"

Odgovor: ,,U zgradi Solomonovog Hrama, bio je Majstor mason (danas ekvivalent
masona 3. stepena) i oko podneva, kada su ljudi (koji si gradili hram) otili da se osvee, to
je bio njihov obi aj, doao je da obi e radove (o igledno se misli kada je Hiram otiao u
Hram da vidi koliko su radovi tog dana napredovali) i kada je uao u Hram, tamo su se
nalazila tri Nasilnika, navodno trojica Zanatlija (zapravo tri masona Prvog stepena), koji
stadoe na tri ulaza u Hram (Dakle, Hram je imao samo tri ulaza. Onaj koji je nedostajao,
prema mojoj proceni, tj. poslednji, u ovom zapletu nepomenuti etvrti ulaz, bio je severni
ulaz, i to zbog ranije razmotrenih razloga) i kada je izaao, jedan od njih je od Majstora
zatraio re (U delima drugih masona ova Majstorova re se prepoznaje kao pravo ime Boga.
Masoni kau da je Hiram, kao Majstor mason, uvao jednu tajnu koja je bila poznata samo
majstorima masonima" a koja se nije mogla otkrivati masonima egrtima"), a on je
odgovorio da je nije primio na takav Na in, ali da e ga Vreme i malo Strpljenja do nje
dovesti do nje; On, nezadovoljan Odgovorom, zada mu Udarac ... (to zna i nasrnu na njega)
koji ga je naterao da se pokrene; on (Hiram Abif) ode do druge kapije, gde je bio do ekan na
isti na in i, kada je dao isti Odgovor, dobio jo ja i udarac (drugi ovek ga je tako e udario), a
kod tre e kapije do eka ga Smrt." (Ovaj deo pri e zavrava se ubistvom Hirama Abif od
strane tre eg nasilnika" na tre oj kapiji".)303
Masoni tvrde da je Hiram Abif bio tu en od prve dvojice nasilnika", a zatim ga je ubio
poslednji od trojice nasilnika", ali Kojl ih nije imenovao. Medutim, u drugim masonskim
delima italac saznaje da su imena te trojice bila Jubelo, Jubela i Jubelum.
Nigde u svojim istraivanjima nisam mogao da otkrijem ta prema miljenju masona
zna e njihova imena. Medutim, pronaao sam dokaz da su ta tri imena, ba kao i ime Hiram
Abif, simboli na i da skrivaju ve u tajnu. U svojoj Enciklopediji Meki, pod naslovom
,,Jubelaoum," istraiva u poneto kazuje o ovoj trojici ljudi:
,,Jubelaoum. Mitska imena ubica, pravo tuma enje koje je poznato samo ezoteri nom
inicijatu(definisano kao: neko ko je vet u otkrivanju tajnog ili skrivenog") istraiva u."304
Moja najpouzdanija ocena je da su ova tri imena u nekoj vezi s masonskom potragom za
,,Svetlo u,"a verujem u to stoga to su, izgleda, izvedena od latinske reci koja zna i
svetlost."
Najnoviji latinskoengleski re nik definie re jubar kao: bljesak, zra enje, obi no
sun eva svetlost."
Kada sam u srednjoj koli dve godine u io panski jezik, u ili smo o sli nosti panskog
i latinskog jezika. Jedna od stvari koju sam u io je i ta kako da konjugiramo" glagole u
panskom, od njihovog korena, poput ,,ja tr im, on tr i... mi tr imo itd." Dakle, mislim da ova
tri imena nasilnika" Jubelo, Jubela i Jubelum imaju koren u latinskoj re i jubar, pa
pretpostavljam da zna e ,,ja sam svetlost Sunca, ti si svetlost Sunca i mi smo svetlost Sunca."
Me utim, to je samo moje miljenje koje ni u jednoj masonskoj knjizi koju sam itao nije
potvr eno.
Pajk svojim itaocima pripoveda da je prvobitno bilo 15 nasilnika" koji su eleli da od
Hirama Abifa, Majstora masona, doznaju tajnu, ali da neki od njih nisu eleli da budu
umeani u ovaj nasilan pokuaj njenog otkrivanja.U 10. poglavlju jedne knjige, koju je
namenio jednom inicijatu pre investiture (zna i pre nego to je unapre en u stepen) u etvrti
stepen," zapisano je da Uzvieni majstor kandidatu kae:
303
) Coil's Masonic Encyclopaedia, str. 307, pod Hiram Abif
304
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 1, str. 373.,pod Jubelaoum

82

Dvanaestorica zaverenika... nisu uspela da se u odre eno vreme, u Hramu, sastanu sa

ostalom trojicom kako bi svoju podlu zaveru u sprovelidelo. Preostala trojica, iako razo arani,
bili su uporni. Za njihova imena se kae da su bila Jubela, Jubelo i Jubelum. U njima se skriva
Tajna."305
Dakle, mogu e je da tajnu u tajni predstavlja to da su imena trojice ubica Hirama Abifa
na izvestan na in simboli no povezana sa oboavanjem Boga Sunca.
Pajk prua itaocu jo pojedinosti o trojici ubica:
... (Pajk je stavio tri ta kice) Prema sudskoj presudi, dvojica Majstorovih ubica bila su
pogubljena, poto su, u prisustvu svih ljudi, priznali svoju krivicu, a njihove glave su
postavljene iznad Isto ne, Zapadne i June kapije grada. (Vidite da nema glava" postavljenih
na Severnu kapiju grada.
To zna i da nisu eleli da postave glavu" na kapiju tame")... Stoga neka na upokojeni
brat i Uzvieni majstor (Hiram Abif) bude nama i svim masonima simbol Slobode,
Inteligencije i Istine, a njegove ubice neka budu simboli Neznanja, Tiranije i
Netrpeljivosti...;... da se sloboda Drave moe zadrati i unaprediti upu ivanjem ljudi,
pra enjem Neznanja do njegovih najmra nijh dubina, gde e mu se nemilosrdno zadati smrtni
udarac."306
Dakle, masoni ele da udare" po religiji i vlasti smrtno i nemilosrdno." Jo jednom
Pajk objanjava da je religija neznanje." Slede i citat prua dodatne pojedinosti o ubistvu
Hirama:
Ovaj stepen (deseti, zvani Elu od Petnaestog stepena)... (ta kice su Pajkove) posve en
je ljudskoj slobodi, korporalnoj (definisano kao: fizi koj, telesnoj") i mentalnoj, protiv
tiranije koja se sprovodi nad duom ili telom.
Dvojica ubica majstora Kiruma (koji je simbol te slobode, a ije se zarobljavanje i
pogubljenje ponovo prepri ava u ovom stepenu), jesu simboli tih posebnih neprijatelja
slobode Ambicije iz koje su se rodile Tiranija i Despotija, Fanatizam iz kojeg dolaze
Netrpeljivost i Isklju ivost."307
U objanjavanju Hiramove smrti i napada na njega Ha ens ide i malo dalje od Kojla. U
svojoj knjizi Most ka svetlosti napisao je slede e:
2. Koja su simboli ka zna enja napada na Hirama...? Hiram je prvi priao junoj kapiji
Hrama, gde je oruje napada estar. U gr kom jeziku re estar je merni instrument, a kod
upravljanja je kanon. Tako vidimo birokratiju rane Crkve koja donosi Kanonski zakon (treba
se setiti da je Adam Vajshaupt predavao Kanonsko pravo na Univerzitetu u Ingoltatu,
katoli kom univerzitetu. Kanonsko pravo se definie kao: zakoni koji upravljaju
organizacionim stvarima Crkve") da uredi upravljanje. Ovom Zakonu trebalo se pokoravati sa
bespogovornom lojalno u, pa je to neposredan simbol ugnjetene slobode govora, koji moe
dovesti u pitanje uzvienost i pravednost ovih zakona; dakle, Hiram je estarom udaren tamo
gde se nalaze organi govora."308
Ovaj Ha ensov komentar zbunjuje. Dok sam, tokom trideset est godina, bio pripadnik
Katoli ke crkve, nisam se ,,sa bespogovornom lojalno u pokoravao Kanonskom zakonu."
Bio sam slobodan da prihvatim ili odbacim u enja Crkve. Kada sam kona no izrazio sumnju
u vezi s preporukama Crkve da se ispita Biblija, a u svetim knjigama nisam naao
autoritativne dokaze u mnogo emu u ta sam, kao lan Crkve, verovao, slobodno sam
napustio Crkvu.
305
) The Porch and the Middle Chamber, str.293.
306
Liturgy, 11, str. 114.
307
Tbid. 11, str. 101102.
308
) A Bridge to Light, str. 66.

83

Nije bilo kazne od strane Crkve, bio sam slobodan da odem i, kada sam mislio da je
pogodno vreme za to, otiao sam. Sutina svega je da se u Ha ensovim knjigama nigde ne
vidi da je podjednako kriti an prema Vladi SAD. Kao prou avalac Ustava, stavio sam
pomo u ovog dokumenta na probu neke zakone koji su u Kongresu proli; otkrio sam da
mnogo toga to Kongres danas ini nije u skladu snjegovim ustavnim ovla enjima. Ovo
smatram tiranijom" i ako bih pokuao da se povu em isto onako kao to samu u inio dok
sam bio katolik veoma brzo bih otkrio da nisam slobodan da odem". (Na primer, ako
podnesem dokaz da ve ina novca koji po osnovi saveznog poreza upla ujem ide u neustavne
svrhe i poelim da se nepla anjem poreza pobunim, nisam slobodan da tako u inim. Vlada bi
me kaznila ako ne upla ujem porez u dravni budet. Zaglavio bih u zatvor. Takav in Vlade
bi bio tiranija", to zna i da ete u initi onako kako vam vlast kae.) Me utim, katoli ka
Crkva ne sprovodi ovakav pritisak na vas. Ipak, Ha ens izjavljuje da je protiv svih oblika
tiranije." Prema mom miljenju, Ha ens grei. Ne uspeva da vidi tiraniju koju sprovodi
Vlada SAD, ali je vidi tamo gde je nema u Katoli koj crkvi.
Mora da postoji raziog za ovo: zasto vidi tiraniju tamo gde je nema, a ne prime uje je
tamo gde ona postoji. Ovo je krajnje teko razumeti. Proveo sam ve i deo svog ivota
otkrivaju i kako nas Vlada zaverom liava prava na slobodu.Ovo je zavera koja je danas
stvorila tiraniju nae Vlade. Ta zavera kontrolie komunizam" jednako kao i kapitalizam."
Ona finansira obe zara ene strane, uklju uju i i finansiranje socijalisti ke" Hitlerove vlade
pre i posle Drugog svetskog rata. Finansirala je obe strane u tom ratu u kojem je ubijeno
preko 50 miliona Ijudi. Ipak, u Ha ensovoj knjizi ne mogu da na em nijednu re protiv te
zavere i njihove kontrole nad vladama irom sveta, iako on uporno tvrdi da je protiv svih
oblika tiranije."
Vi, itaoci, mora ete da odgovorite na ovo pitanje: ta bi mogao biti Ha ensov motiv da
vidi tiraniju tamo gde ne postoji, a ne tamo gde je uistinu ima?
Jedan odgovor na ovo pitanje postoji i nadam se da u ga, neto kasnije, jasno predo iti
itaocu. Ha ens nastavlja:
Oru e napada na Zapadnoj kapiji Hrama bio je kvadrat, jedan umetak napravljen od
dva komada metala pod pravim uglom; on predstavlja ujedinitelja civilne i verske mo i koja
tei da kontrolie ovekove emocije, odre uju i mu ne samo ta treba da ini, nego i u ta
treba da veruje ...
Tako je Hirarn udaren blizu srca, za koje se, tradicionalno veruje da je sredite emocija
... "309
Izgleda da se ovde Ha ens obra a Hri anskoj Crkvi, jer se ona usu uje da ljudskom
rodu govori da Bog ima plan s njegovim ivotom. Bog je u Bibliji poru io ljudima da pravog
ili pogrenog na ina ivota nema. Bog je tvorac ,,moralnih apsolutnosti" koje treba da u e
oveka ,,da kontrolie (svoje) emocije i govori mu ne samo ono to moe da ini, nego i u ta
moe da veruje. " Na primer, Bog govori oveku da ne po ini zlo in silovanja, iako ta
pomisao o anticipiranim zadovoljstvima moe pokrenuti njegove emocije."
Me utim, ovek je slobodan da prihvati ili odbaci taj princip. Ha ens kae da ovek
treba da odbaci sve emu Bog u i ljudski rod. Tako e, kae da su se Crkva i Vlada ujedinile"
da bi kaznile osobu koja ispoljava svoj slobodan izbor u vezi s tim treba li silom uzeti neku
enu ili ne.
Ovo mi je, tako e, teko razumeti. Da li je mogu e da Ha ens sugerie da civilna i
verska vlast" ne treba da kanjavaju zlo in silovanja? Zar ne bi trebalo da potencijalnom
silovatelju kau ,,ne samo ta moe da radi, ve i u ta moe da veruje" kada je u pitanju in
silovanja? Da li je istina da kanjavanje ovog zlo ina" tei da kontrolie ovekove emocije"
i stoga , prema Ha ensu, ne treba da bude kanjen, jer vlast i Crkva nemaju pravo da ,,se
ujedine" da bi kontroiisale ovekove emocije."
309
) A Bridge to Light, str. 66.

84

Ha ens, potom, nastavlja:

Kruni drveni klin, instrument brutalne sile je simbol zaslepljene, nerazumne rulje. (Na
svojim asovima i predavanjma, esto zaslepljenu, nerazumnu rulju" nazivam
demokratijom", to je definicija demokratije" ve 5000 godina. Ovde Ha ens, o igledno,
voljom ve ine" imenuje ljude koji mu govore ne samo ta treba da radi, nego i u ta treba da
veruje"). On se boji sile intelekta i trai unitenje tvorevina uma... Hiram je ubijen na Isto noj
kapiji sa dva udarca u glavu, sedite intelekta."310
Dakle, ljudi, zaslepljena, nerazumna rulja", deluju i zajedno i ujedinjuju i svoja
individualna prava na samoodbranu, stvaraju vlast da bi kaznili one koji ine zlo ine protiv
drugih. Oni svoje razloge ovog delovanja temelje na zapovestima i zakonima koje je biblijski
Bog dao ljudskom rodu.
Ipak, Ha ens die svoj glas protiv ovih injenja, jer je njegovo miljenje da
predstavljaju sjedinitelje civilne i verske mo i koji tee da kontroliu ovekove emocije,
govore i mu ne samo ta moe da radi, nego i u ta moe da veruje."
Se amo se da Ha ens na ovu temu govori u ime cele slobodne masonerije, poto znamo
da njegovu knjigu objavio Savet 33. stepena. Dakle, ovo mora da je zvani an stav celokupne
svetske masonerije.
Ovde bi bilo zgodno citirati drugi paragraf Deklaracije o nezavisnosti, koju su 4. jula,
1776. doneli ,,oci osniva i" Sjedinjenih Ameri kih Drava. Re i u ovom paragrafu veoma
jasno objanjavaju zato Ijudi stvaraju vlast. On glasi:
Drimo da su ove istine aksiomi koji kau da su svi ljudi stvoreni jednaki, da im je
njihov stvoritelj prirodno dao izvesna neotu iva prava, medu kojima su pravo na ivot,
slobodu i traganje za sre om. Da bi osigurali ova prava, ljudi stvaraju vlast... "
Ociosniva i nacije verovali su u Boga stvoritelja (obra aju se Bogu kao svom
stvoritelju") i u to da im je ovaj Bog dao neotu iva prava" (zna i da su verovali da im ih
niko ni vlada, ni ve ina, ni manjina, niti ijedan pojedinac ne moe uskratiti).
To zna i da su verovali u moralne apsolutnosti (jer su verovali da je Bog, na primer,
u io oveka ,,Ne ubij", to zna i da su priznali da svi ljudi imaju jednako pravo na ivot).
Drugim re ima, priznali su pravo da brane svoje pravo, nazvano pravom na
samoodbranu, i zato su stvorili vlast. Pravo na samoodbranu zna i da je to pravo svakog
pojedinca da unajmi telohranitelja, zvanog vlast, da bi zatitio njegova, od Boga data, prava
na ivot, Slobodu i Svojinu tri osnovna i sutinska prava svih ljudskih bi a. Dakle, vlast
stvaraju ljudi koji priznaju da njihova prava mogu biti prekrena samo od strane drugih ljudi
ili despotske vlasti. Da bi ta prava zatitili oni stvaraju vlast, kako bi upotrebila njihovo
individualno, a potom i kolektivno pravo na primenu sile za odbranu od onih koji ele da ta
prava prekre. Se am se da sam pro itao mnoga dela Ejn Rend (Ayn Rand), koja je tokom
ezdesetih i sedamdesetih bila jedan od najpoznatijih pisaca. Ona je podelila silu na dve
kategorije: na ono to je nazvala po etnom silom" i uzvratnom silom". Njen stav je bio da
niko nema pravo da primeni po etnu silu" protiv bilo koga, ni pod bilo kojim okolnostima. I
obrnuto, svi ljudi imaju pravo da upotrebe uzvratnu silu", zvanu pravo na samoodbranu".
Pravo svakog pojedinca jeste da koristi samoodbranu protiv onoga ko kri prava
pojedinca. Pojedinac moe svoja prava udruiti sa drugima koji imaju jednako pravo, i
unajmiti telohranitelja koji e zatititi svakoga od njih, pojedina no ili kolektivno. Tog
telohranitelja zovemo vlast."
Ovo pravo na samoodbranu temelji se na moralnoj apsolutnosti koja glasi: Ne ubij."
Ako niko nema pravo da ubija, onda sledi da svako od nas ima pravo da se titi od
ubice.
Ipak, masoni kau da ne postoje moralne apsolutnosti," te zato nema potrebe za
konstituisanjem vlasti.
310
) Ibid.

85

Ne elim da ve ina ljudi odlu uje koja su moja prava, niti da mi ih masoni odre uju. Ne
elim da mi Ha ens govori koja su moja prava, koja mi je Bog podario. Dakle, neotu iva su,
to zna i da nijedan ovek, nikakva ve ina, vlast, pa ni mason, ne mogu da mi ih oduzimaju.
Ja sam taj koji stvara vlast, jer tako verujem i imam pravo da titim svoja prava.
Svestan sam da ona dolaze od Boga i samo mi ih On moe oduzeti i niko drugi.
Medutim, ne elim da masoni ili bilo ko drugi kae da nemam nikakvih prava, jer ne postoje
moralne apsolutnosti" na kojima mogu da temeljim tvrdnju o neotu ivim pravima. Stoga
elim da moja vlast kanjava ubice, lopove i silovatelje, jer ti pojedinci unitavaju moja prava
na ivot, slobodu i svojinu. Ljudi stvaraju vlast kako bi titila njihova neotu iva prava,data od
samog Boga.
Da se vratimo na Hiramovo ubistvo. Imena trojice ubica imaju daleko skrivenije
zna enje, ba kao i samo ime Hirama Abifa. Slede i masonski pisci upravo objanjavaju
kakva se simbolika nalazi iza imena ove trojice ubica. Za po etak, Menli P. Hol napisao je
slede e:
Kada rulja vlada, ovekom upravlja neznanje; kada Crkva vlada, njime vlada sujeverje;
a kada vlast vlada, njime upravlja strah. Pre nego to ljudi uzmognu da zajedno ive u slozi i
razumevanju, neznanje se mora preobratiti u mudrost, sujeverje u prosvetljenu istinu, a strah u
ljubav."311
Pajk je izradio sli no shvatanje simboli nog zna enja trojice ubica, objasnivi ovo u
svojoj Propovedi tokom obreda 10. stepena:
Ovaj stepen, Brate moj, ... posve uje se u ast Trpeljivosti i Slobodoumnosti protiv
Fanatizma i Isklju ivosti, politi ke ili verske, a u ast Obrazovanja, Upu ivanja i
Prosve enosti protiv Greha, Varvarstva i Neznanja."312
Potom nastavlja:
,,U ast svakog naroda koji se bori protiv ugnjetavanja!
U ast svih koji brane pravo i pravdu protiv tiranije!
U ast tolerancije protiv netolerancije i isklju ivosti!
U ast slobodne misli, slobodnog govora, slobodne svesti!
Posve ujemo sebe, svoje ruke, svoja srca, svoje umove,
sada, odavde do ve nosti! Amin! "313
Daljim itanjem ovo objanjenje postaje malo jasnije. Uzmimo, na primer, ovaj citat iz
Pajkove Liturgije:
Ovde ete saznati ko su glavni neprijatelji ljudske slobode, simbolizovani u liku ubica
Majstora Kiruma; (Hirama Abifa) i u njihovoj sudbini moete spoznati provi enje za koje se
iskreno nadamo da e od tada prevladavati neprijatelje ljudskog roda, protiv kojih se
masonerija toliko dugo bori."314
Skrivena simbolika imena postaje jasnija uz ovaj Pajkov navod:
Boje ogrta a i kragne (koje nosi mason u 4. stepenu i zove se Stepen Tajnog majstora)
belo oivi eno crnim ... tako e predstavljaju simboli no nadmetanje izmedu stvari u Svemiru...
Svetlosti i Tame, Dobra i Zla, Istine i Lai, bitku koja se Po etkom vremena zapodenula i koja
se otelotvoruje u masoneriji, naporima i arkom eljom aspiranta za dostizanjem svetlosti."315
On otkriva takmi enje" koje datira unazad do samog
Po etka vremena (napisao je da je borba po ela vremenom"). Ovo je potpuno saglasno
sa A. L. (anno lucis) kalendarom, koji datira od vremena kada je Lucifer bio oteran s Neba,
po etkom vremena" kako ga oni vide (kasnije u govoriti o A.L. kalendaru, ali objasni u
311
) The Secret Teachings of All Ages, str. 80.
312
) Magnum Opus, 10 , str. 7.
313
) Liturgy, 10, str. 96.
314
) Ibid. 8, str. 76.
315
) Ibid.4",str. 17-18

86

ovde da je to masonski kalendar koji po inje od nulte" godine, od kada veruju da je Lucifer
pao na Zemlju).
I kona no, sa ovim Pajkovim simbolizam postaje jo jasniji:
... Obu eni u odore (definisano kao: haljine ili bogata ode a") alosti (o igledno
masoni nisu u alosti zbog smrti Hirama, ve simboli no zbog smrti ljudskog roda od ruku
vlasti" i religije")
zbog stubova Hrama sruenih i razbacanih, (o igledno se odnosi na Nebo, sa kojeg je
Bog proterao ljude i Lucifera) bra a pognuta u najdubljem naklonu, predstavljau svet pod
tiranijom principa Zla (ujedinitelja" Crkve i Drave)... u kojoj kralj i svetenik (predstavnici
Drave i Crkve) ugnjetavaju Slobodu i prava Svesti ( ovekovo pravo da odlu uje ta je
ispravno, a ta pogreno)."316
Dakle, simbolika Hirama i trojica ubica sada postaje jasna: Hiram je ove anstvo",
koga su ubile trojica ubica , koja simboli no predstavljaju ruke Crkve" i vlasti", onih koji
zloupotrebljavaju" slobodan izbor ljudi. Sada istrai va mora saznati ta masoni smeraju u
ovoj situaciji. Drite se, postaje jo gore !
TRIDESETI PRVO POGLAVLJE
Don Robinson
Sada bih eleo da govorim detaljnije o sastanku sa Donom Robinsonom (John
Robinson), autorom o kome je kratko bilo re i u prethodnom delu ove knjige. Zanimljivo je
da je Robinson, koji mi jepriznao da nije pripadnik masonerije, kasnije pristupio Loi.
Verujem da sam ja bio razlog to je to u inio.
Pre televizijske emisije na kojoj je trebalo da vodimo raspravu o masonskoj loi, o kojoj
sam ranije govorio, Robinson i ja smo ostavljeni sami u sobi za konferencije koja je bila deo
studija. Pitao sam ga zato ga interesuje masonerija kada joj ne pripada. Njegov odgovor je
bio neto poput toga da je on istori ar i da misli da je pronaao tragove tajnog drutva kroz
istoriju sve do XI ili XII veka. Potom je to drutvo prepoznao kao Vitezove templare i njihove
sledbenike masone. Takode je ustvrdio da oni imaju veze sa dananjom masonerijom. O svom
otkri u odlu io je da napie knjigu pod naslovom Ro eni u krvi (Born in Blood), koju sam ve
pro itao u vreme kada smo se upoznali u Tampi (Florida).
Poverio sam mu da sam, tako e, otkrio njihovu vanost u svetskim doga ajima i da me
to otkri e plai. Potom sam mu predloio da pro ita moju knjigu Novi svetski poredak, kako
bi se upoznao sa onim u ta veruju masoni. Rekao sam mu da da je moja knjiga dobila
pohvale kao neto najbolje to je ikada o masonima napisao neko ko nije njihov pripadnik.
Pokuao sam da ga ubedim da bi trebalo da prostudira njihova tajna verovanja i onda mi se
pridrui u razotkrivanju njihove prave prirode, i kako prekrajaju istoriju protiv najboljih
interesa ljudi.
Producent je stigao u prostoriju i nas trojica uli smo u studio. Posle toga nisam vie
imao priliku da se ponovo sastanem s Robinsonom, niti sam imao ikakav dalji kontakt sa njim
sve do dana kada me je pozvao, moda pre godinu ili dve. Pozvao me je kako bi me obavestio
da je pro itao knjigu Pata Robertsona pod naslovom Novi svetski poredak i predloio da ga
(Robertsona) tuim zbog plagijata, budu i da je uveren da je njegova knjiga, objavljena
mesecima posle moje, kra a mog istraivanja. Rekao sam mu da tako neto ne u u initi, jer
imam tu Robertsonovu knjigu i da je ne doivljavam kao plagijat. Osim toga, rekao sam mu
da smatram kako e ona pomo i prodaji moje knjige, jer e ljudi i i u knjiare i traiti
njegovu knjigu i, sasvim mogu e, zavriti sa mojom knjigom u rukama, jer ima isti naslov.
316
Ibid. 18,str. 180.

87

Poto smatram da TV poslenici mogu prodati vie knjiga od mojih reklamnih napora, mislim
da ta njegova knjiga sa istim naslovom moe samo da podspei prodaju moje knjige.
tavie, rekao sam mu da je Robertsonova knjiga samo senka moje. Moja knjiga istog
naslova zadire mnogo dublje u tajne, ne samo masonerije, ve i u tajne drugih tajnih drutava.
Uz to, detaljno i daleko ekstenzivnije opisujem prirodu Novog svetskog poretka od
Robertsona. (Napisao sam pamflet pod naslovom Pat, moemo li da razgovaramo?" (Pat,
Can We Talk?) koji govori o ozbiljnim problemima s Robertsonovom knjigom). Malo
kasnije, Robertson je napisao jo jednu knjigu o svom istraivanju masonske organizacije,
pod naslovom Hodo asnikova staza (A Pilgrim's Path). Izgleda da je, pored moje knjige,
pro itao i neke druge na istu temu, ali mora da je imao problema u razumevanju naeg
istraivanja. Tekst sa naslovne strane njegove druge knjige glasi delom ovako:
Slobodnoj masoneriji nikada nisu nedostajali oni koji je obezvre uju. Neprijatelji ove
organizacije uklju uju Katoli ku crkvu, Komunisti ku partiju i naciste (misli na Hitlerovu
Nasionalsocijalisti ku partiju).
Progone je pape i kraljevi, neobaveteni (o igledno ovde Robinson misli na mene i
druge kriti are koji nisu u njihovim redovima) i oni koji se ose aju ugroenima od
tajanstvenog ugleda bratstva." (Sigurno ne mogu da govorim u ime ostalih, ali mogu
posvedo iti da se ne ose am ugroenim od njihovog tajanstvenog ugleda." Nisam papa,
pripadnik Katoli ke crkve, komunista, niti sam ikada bio lan Nacisti ke partije! To mene,
jednog od najsavremenijih kriti ara masonerije, samo svrstava u one koje oni ozna avaju kao
neobavetene.")317
Robinson se zaista jednom pozvao na mene u svojoj drugoj knjizi. Evo ta je napisao:
Poseban aspekt Robertsonove (knjige pod naslovom) Novi svetski poredak ini se da je
proao nezapaeno. Nekoliko godina pre toga, u Arizoni je objavio knjigu pisac po imenu A.
Ralf Eperson. (Uistinu, nije bilo nekoliko godina" izme u datuma objavljivanja ove dve
knjige. Poslao sam Robertsonu primerak svoje knjige pre objavljivanja njegove i, prema mom
najboljem saznanju, njegova knjiga je izala deset meseci kasnije).
Ona (moja knjiga) se temelji na istoj centralnoj tezi: masonska zavera kako bi zavladali
Svetom. Kao svoj dokaz", prikazala je neke tekstove koje je Robertson koristio kasnije. ak
je raspravljala o istom navodnom masonskom simbolizmu u likovnom reenju Velikog pe ata
na ameri koj nov anici od jednog dolara, mada se ini da je Robertson predstavlja u svom
originalnom razmiljanju. (Nema ni eg navodnog" u pogledu masonskog simbolizma u
likovnom reenju Velikog pe ata. Sve je masonsko. Ako vas ne zanima masonstvo samo u
tome, nego i u tome kako su masoni spremili ovoj naciji da doivi neuspeh, mogu vam
predloiti da pro itate moju knjiicu pod naslovom Tajna sudbina Amerike).
Potpuno sam siguran da bi Robertson, kada bi ga pitali o ovome, rekao da je re o
jednostavnim, sitnim slu ajnostima, iako bi trebalo duboko da udahne pre nego to izrekne
taj stav o Epersonovom naslovu, koji glasi Novi svetski poredak potpuno isti naslov koji
koristi Robertson. "318 Zeleo bih da italac zna da me ne vre a broj pogrenih tvrdnji koje
Robinson iznosi u ona dva pasusa, ali me zaista vre a to nije naveo moje ime u slede em
paragrafu koji je napisao u svojoj knjizi:
Nema svrhe upu ivati bilo kakve direktne apele Patu Robertsonu, Dejms L. Koliju (
doktor koji je podstakao brojnu Junu baptisti ku crkvu da prou ava masoneriju. Crkva je
zaista sprovela ovu studiju i, po mom miljenju, prela preko istine,) ili Donu Akerbergu
(televizijski evangelista koji je napravio niz emisija o masonskim obredima Plave loe". Sreo
sam ga u Finiksu godinu ili dve kasnije i li no ga zamoiio da pro ita moju knjigu Novi svetski
poredak, ako mu je bilo stalo do iznoenja injenica o masoneriji. Dao sam mu primerak,
317
) A Pilgrim's Path , papirni povez
318
) Ibid. str. 71-72.

88

li no potpisan, i koliko se se am, nikada ga vie nisam uo. Prema svom saznanju, nikada
nije prikazao vie od osnovnih obreda prva tri stepena, to je samo zagrebalo povrinu istine o
masoneriji).
Pokuaji ulaska u zatvoreni um predstavlja gubljenje vremena."319
O igledno me Robinson nije uklju io u svoj spisak istraiva a masonerije jer je osetio
da sam, kao i on, shvatio Tajnu. Verujem da su ova gospoda koju je pomenuo prou ila samo
preliminarne dokaze i nisu toliko duboko usli u masoneriju koliko verujem da sam ja to
u inio. Dakle, poga am da njegovo pominjanje mog imena prate neke protivre nosti.
Kako bilo, Robinson je zavrio svoju knjigu, nakon to je obavio dovoljno istraivanja o
masoneriji, sa slede om tvrdnjom:
,,U vreme kada se ova knjiga (Hodo asnikova staza) pojavljuje u prodaji, o ekujem da
postanem Majstor mason (mason 3. stepena u Plavoj loi). Jedina osoba za koju znam da e
biti zadovoljna sam ja."320
O igledno je pro itao knjigu Most ka svetlosti, jer ju je, na kraju svoje knjige, naveo kao
jednu od tri preporu ene knjige za itanje". Pretpostavljam da ju je pro itao odmah posle
naeg sastanka u Tampi, jer je primetio da je esto citirana u mojoj knjizi Novi svetski
poredak. Pokuao sam da stupim u vezu sa Robinsonom posle itanja njegove druge knjige.
Nameravao sam da sa njim porazgovaram o mogu nosti da se nas dvojica udruimo kako
bismo kao tim vodili niz debata o masoneriji u radioemisijama uivo irom Amerike, poto
sam imao dokaze za svoje tvrdnje. Zvao sam njegovog izdava a i zamolio ga da mu prenese
da me pozove, a sekretar me je obavestio da je on preminuo. Bilo mi je ao to to ujem,
poto sam osetio da sam postao preduzimljiv u izazivanju zanimanja za njegov udeo u
istraivanju masonerije, i da je on to o igledno uradio na moj podsticaj i sigurno bi bio voljan
da mi pomogne u u e u u nizu me usobnih rasprava o dva razli ita stava o masonima.
Me utim, preminuo je, i to, naalost, ne bi bilo mogu e. Zanimljivo je da je Mekojeva
(Macoy) izdava ka ku a u svom katalogu od septembra 1994, objavila da e uskoro iza i"
njegova knjiga Hodo asnikova staza, u oktobru 1993. godine. Objavili su da je govorio
slede e:,,o njoj se raspravljalo, licem u lice sa antimasonima u preko 100 radio i TV
nastupa."321
Nikada me ni njegov izdava , ni Robinson li no, ni masoni nisu pozvali da
razgovaram, raspravljam ili u estvujem licem u lice" s Robinsonom od naeg sastanka u
Tampi verovatno 1990. do njegove smrti nekoliko godina kasnije, ak iako su znali da smo na
tu temu vodili debatu na televiziji pre nego to je odlu io da pristupi toj organizaciji. Ipak je
obavio preko 100" takvih rasprava od naeg prvog sastanka u Tampi! Izgleda da su bili
veoma izbirljivi u tome s kim e Robinson voditi debate. To sigurno nisam bio ja, koji imam
najpotpunije dokaze protiv masona! itaoci sami mogu da ocene kakav je bio njihov motiv
kada su odlu ili da me ne pozivaju na debatu s njim.
Medutim, verovatan razlog to me nisu pozvali je zbog stavova koje je Robinson izneo
u svojoj knjizi Ro eni u krvi (Born in Blood) i:
Dok se ova knjiga ra a, religija, ljubav prema Bogu, (izgleda da se obra a biblijskom
Bogu, iako to ne kae) ini se kao da je jos uvek glavni problem u mnogim zemljama. Ona je
temelj politi kih previranja, terorizma i nesumnjivog rata i u budu nosti nosi potencijal za
mnogo vie od ovoga."322
319
) Ibid. str. 166.
320
) A Pilgrim's Path, str. 178.
321
) Macoy Publishing & Masonic Supply Co., Inc. Richmond, Virginia, catalog,
September 1, 1994, str. 10.
322
) Born in Blood, str. 337.

89

Sigurno da nisam saglasan sa ovim izlaganjem, budu i da sam proveo vie od tri
decenije dokazuju i da jedna me unarodna zavera uistinu predstavlja (stvarni) problem u
mnogim zemljama." Tako e sam raspravljao sa onima koji tvrde da je ljubav prema Bogu"
ono to izaziva rat. Ovo je, tako e, opta optuba od strane ateista, onih koji ne veruju u
Boga.
Na primer, jednom na uli nom vaaru u Tusonu, o ovoj optubi razgovarao sam sa
jednim ateistom u jednoj prostoriji koju je podiglo Udruenje ateista Tusona (ovo moda nije
doslovno njihov naziv, jer se ne se am ta no njihovog zvani nog imena). Taj gospodin,
upravo kao i Robinson, tvrdio je da je hri anstvo izazvalo sve ratove u poslednjih 2000
godina, a ja sam kao protivargument naveo da je to bila druga religija, zvana ateizam", koja
je stvarala problem."
Izneo sam tvrdnju da je to njihov sistem verovanja, koji je deo Humanizma, koji je
Vrhovni sud SAD zvani no proglasio religijom" , koja je stajala iza komunisti kih revolucija
u Rusiji i Kini,
Rekao sam mu da je rusku revoluciju predvodio ateista Vladimir Ilji Lenjin koji je
napisao:
,,Mi (komunisti ki ateisti) moramo se boriti protiv religije. Dole religija! iveo ateizam!
irenje ateizma je na glavni zadatak! "323
Lenjinu se, tako e, pripisuju slede i stavovi:
Naa vlast ne poznaje slobodu ili pravdu. Ona se potpuno zasniva na unitenju volje
pojedinca. Mi smo gospodari. Naa dunost je potpuna ravnodunost na patnju. U ispunjenju
naeg poziva, najve a okrutnost je zasluga." (Okrutnost nije okrutnost ako ne postoje moralne
apsolutnosti koje ju spre avaju).
Kroz sistematski teror, tokom kojeg e svako krenje ugovora, svaka izdaja, svaka la
biti ozakonjeni (podrazumevaju i da poto su moralne apsolutnosti mrtve", komunisti sada
ne biraju sredstva kako bi ostvarili svoj cilj) i na i emo na in da srozamo humanost do
najnie granice postojanja, a to je sutinsko za uspostavljanje nae dominacije."
Kao hri anin mogu da kaem da, u propovedima Isusovim, nikada nisam naao ni re i
koja u i neto ovako. Ipak moemo da itamo Lenjina, jednog od vode ih ateista svoga doba,
i vidimo da je to propovedao kao deo svog ube enja. Verovao je u to, jer nije verovao u Boga,
pa stoga ni u njegove apsolutnosti. Njegova religija pobila je ili iznurila vie od 40 miliona
ljudi, sve u ime ateizma." Posle uspeha Revolucije, stvoreno je preko 6000 gulaga po celoj
zemlji, gde je, u jednom trenutku bilo zato eno preko est miliona ljudi. Avraham Sifrin, ruski
Jevrejin, kome je bilo doputeno da emigrira u Izrael posle etrnaest godina provedenih u
jednom od ovih logora, procenio je da se otprilike polovina tih ljudi nalazila tamo samo zato
to su izabrali da veruju u Boga, u zemlji ija vlast je gra anima propovedala da Bog ne
postoji. To je glavna doktrina religije zvane ateizam.
Sifrinov zlo in, kao to mi je rekao kada smo se susreli 1985, bio je u tome to je radio
za dobrobit jevrejskog naroda u Rusiji, kada je njegova zemlja bila zvani no ateisti ka. A oni,
ateisti u nadlenosti vlasti, procenili su da je ovo bio kanjiv zlo in i proveo je etrnaest
godina u jednom od gulaga.
Kineski ateisti koji su zapo eli revoluciju u svojoj zemlji u periodu izme u 1923. i
1949. godine, onu koja e Kinu u initi bezbednu za ateizam," surovo su pobili i iznurili oko
80 miliona ljudi. Izvorna religija u Kini nije bila dovoljno jaka da bi zaustavila kineske
ateiste. Oni, tako e, nisu verovali u Boga i u njegove apsolutnosti, a 80 miliona ljudi je zbog
toga izgubilo ivot.
Se am se da sam jednom pozvao telefonom onog istog vo u ateista u Tusonu u emisiji
uivo na radiju i pitao ga da li moe da preporu i neku knjigu koju mogu da pro itam, a koja
323
) FlickReedy Education Enterprises; Two Worlds (Bensenville, Illinois; FlickReedy
Corp., 1966), str. 107.

90

bi mi objasnila u emu se sastoji moral njihovog ube enja. Izjavio je da ne postoji takva
knjiga, ve da svaki ovek za sebe odlu uje o tome. (Zazvu alo mi je kao da je i taj ovek
pripadao masonima!)
Dakle, hri anska religija koja u i svoje vernike da ne mogu ubijati druge koji ne
prihvataju hri anstvo, biva okrivljena od nekih ateista koji propovedaju da mogu ubiti
svakoga ko ne prihvati ateizam. Ovo moe veoma da zbuni posmatra a, ali tako mi je taj
ateista rekao. Ako elite da saznate ko je u io Lenjina kako je prihvatljivo ubijati one koji
ne e da prihvate ateizam, mogu predloiti da prona ete knjige Sergeja Ne ajeva,
revolucionara" koji je propovedao da je ubijanje prihvatljivo ako doprinosi daljem ispunjenju
cilja komunizma. Evo jedne njegove misli:Cilj je potpuno isti: najsigurniji i najbri na in
unitenja tog prljavog poretka. Revolucionar... mora biti despot prema drugima. Svi neni i
razdrauju i sentimenti ljubaznosti, ljubavi, prijateljstva, zahvalnosti, pa ak i asti moraju
biti potisnuti u njemu, da bi bilo mesta za hladnu i jednoumnu strast za revoluciju."
Ne saaljevajte... Ubijajte na javnim mestima... ubijajte u ku ama, u selima ... gde god
je na neprijatelj. Neprijatelje moramo unititi svim sredstvima."
Ove ideje poti u od oveka od koga je u io Lenjin. Jedini razlog to je Lenjin mogao da
prihvati ove poglede kao temelje svoje revolucije bio je taj to je i on bio ateista:odbacio je
apsolutnosti Boga, jer nije u njih verovao. Zato su u enja Ne ajeva postala njegov slobodan
moralni izbor.
Mislim da bi bilo ispravno zaklju iti da nijedan kriti ar ne bi mogao da prona e sli ne
ideje u re ima Isusovim, onako kako ih belei Biblija. Ipak, ovde vidimo u itelja ateiste
Lenjina kako ga podu ava da mora nau iti da ubija zarad ateisti kih ciljeva.
O pisanju Ne ajeva neto vie moete prona i u mojim knjigama Nevidljiva ruka i Novi
svetski poredak, i saznati o tome kakva su zapravo uverenja ateista i zato veruju da mogu da
ubijaju milione ljudi kako bi ostvarili svoje ciljeve. Malo je re i da neto nedostaje uverenju
ateista. Ipak, oni ostaju pri tome da hri ani izazivaju ratove."
Setite se tvrdnje masona da oblikuju sudbine svetova." To zna i da su morali
podravati ateiste u revolucijama u Rusiji i Kini, jer nita nisu u inili kako bi ih spre ili. Ako
zaista oblikuju sudbine svetova", da su bili protiv tih revolucija, ateisti nikada ne bi uspeli.
Dakle, saglasio bih se sa Robinsonovim stavom ako bismo dodali re ateisti ka" ispred re i
religija:
Dok se ova knjiga ra a, ateisti ka religija jo uvek je glavni problem u mnogim
zemljama. Ona je temelj politi kih previranja, terorizma i nesumnjivog rata i nosi potencijal
za mnogo vie ovog u budu nosti."
A sada da se vratimo temi.U decembarskom izdanju novina Filalets" iz 1993,
masonska istraiva ka organizacija koja objavljuje pamfletske novine, obznanila je da je
Robinson zaista postao Majstor mason pre svoje smrti, a masoni su reili da ovoj drugoj knjizi
pripiu velike zasluge. Mekojeva knjiara za snabdevanje masonskom literaturom podsti e
masone na njeno itanje slede im osvrtom:
Dok se masonerija suo ava s najzlokobnijim napadom u poslednjih stotinu godina,
(podrazumevaju i da oni koji objavljuju svoja otkri a o onom u ta masoni stvarno veruju,
postiu neki rezultat) Hodo asnikova staza je knjiga koja se obavezno mora pro itati...."324
Da, Robinson je to shvatio, i pristupio masonima. U stvari, toliko ga je impresioniralo ono to
je otkrio, da je nastavio i postao mason 33. stepena! Kupio je ceo paket!
I ja sam sve shvatio, ali ne u postati mason 33. stepena, jer sam odlu io da ih isteram na
istac.
Svet se mora upitati ko od nas dvojice ini pravu stvar!
324
) Macoy Publishing & Masonic Supply Co., Inc, Richmond, Virginia, catalog,
September 1, 1994, str. 10.

91

TRIDESET I DRUGO POGLAVLJE

Tri krune
Don Robinson je u svoju knjigu uneo uneo jedan klju ni citat o tome ta simbolizuju
trojica ubica:
,,U Junoj jurisdikciji 33. stepena, tokom ceremonije koja obuhvata ovu istorijsku
dramu (i simboli no ubistvo Hirama i stvarno pogubljenje aka de Moleja,) kandidat se
dovodi u grobnicu gde su izloene tri lobanje. Lobanja sleva nosi krunu; ona u sredini nosi
lovorov venac, a tre a nosi tijaru, papsku kapicu. Lobanja sa lovorovim vencem heroja
predstavlja aka de Moleja, ona sa krunom predstavlja Filipa IV, sekularnog tiranina, dok
tre a lobanja predstavlja Klimenta V, verskog tiranina. Kandidatu govore da uvek treba da se
suprotstavlja tiraniji u ma kakvom obliku bila, poticala od vlasti ili religije."325
Kada sam prethodno pisao o o iglednom neuspehu Ha ensa da digne glas protiv stvarne
tiranije u Vladi, uvideo sam da tvrdnja Robinsona jednostavno nije ta na. Mason se ne
protivi tiraniji u bilo kakvom obliku, poticala ona od vlasti ili religije." Oni zatvaraju o i
pred Vladinom tiranijom kada ateisti upravljaju narodom, a vide je u verskim organizacijama
gde ne postoji.
Najbolji na in da ovo ilustrujem je da itaocu preporu im da pro ita moje knjiice Veza
ujedinjene hri anske crkve (The U.C.C Connection) i Tajna sudbina Amerike (America's
Secret Destiny), jer jasno pokazuju da je Vlada SAD danas tiranin" i da su masoni ugradili
tiraniju u sam Ustav. Napisao sam ove broure u cilju iznoenja dokaza da su nai ociosniva i,
uglavnom masoni, posebnom klauzulom institucionalizovali tiraniju u samom Ustavu. Taj
dokument je lana fasada", to zna i da se ova tiranska vlast skriva od italaca. Ovaj dodatak
se na naziva lan 1, odeljak 8, klauzula 17, i stvorio je skrivenu tiransku mo , koja se zove
Vlada Sjedinjenih Ameri kih Drava." A to je Vlada koja danas upravlja Amerikom.326
Oni koji veruju da Vladu danas vodi grupa zavedenih liberala" koji ne razumeju Ustav,
jednostavno se varaju. Verujem da ovi lanovi Kongresa znaju da imaju mo da rade ta ho e,
poto su im nai osniva ki oci" dali tu mo jo od 1787. godine. A Reks Ha eson nita ne
pominje u svojoj knjizi.
Sve to Vlada ini danas je po Ustavu: mo su joj dali nai ociosniva i.
Drugim re ima, irnaju mo da rade to god zaele, ak da suspenduju i sam Ustav.
Toliko je velika ta mo ! To zna i da su nas nai ociosniva i slagali i da oni, ve inom masoni,
nisu govorili istinu kada su tvrdili da su nas oslobodili" od tiranske vladavine. U stvari, sami
su je stvorili!
Ovaj okantan dokaz sada se moe i dokumentovati navodima iz samog Ustava.
Me utim, masonerija koja izjavijuje da oblikuje sudbine svetova", neobi no je tiha,
ak i danas, o tiranskoj vladavini Vlade SAD."
Oni vide tiraniju u Crkvi, gde je nema, ali su slepi na tiraniju Vlade, gde uveliko caruje!
Dakle, ba kao i Ha ens, Robinson ne vidi istinu. Obojica gree!
Ovde bi bilo zgodno ponoviti Pajkovo u enje o prikrivenim stvarima:
Ono to je Superiorno je kao ono to je Inferiorno, a ono toje Ispod je kao ono to je
Iznad..."327
325
) A Pilgrim's Path, str. 102.
326
) Te dve broure, America's Secret Destiny i The U.C.C Connection, nalaze se u
katalogu izdava a
327
) Morals and Dogma, str. 324.

92

U ovom slu aju to zna i da su nas masoni koji su pisali Ustav naveli da verujemo da taj
lan zna i jedno, onda kada zna i neto drugo. Sakrili su to lukavim re ima, a dobili smo
tiransku vladu kada smo pomislili da ona ima ograni enja. Sve to je u skladu sa u enjem
njihovog Suverenog velikog zapovednika.
Nastavljaju i sa diskusijom o glavnj temi, Ha ens je potvrdio da postoje raznovrsni
krunski simboli u onome to nazivamo etvrtim stanom":
Mauzolej oblikovan kao zarubljena piramida (sa odse enim vrhom, poput one na
nov anici od jednog dolara) prikazuje pogrebnu urnu sa lovorovim vencom, kraljevskom
krunom i papskom tijarom." (Ovo su simboli koji predstavljaju venac heroja" koji je
simboli no nosio ak de Molej, krunu" koju je nosio kralj, tijaru" koju je nosio papa).328
Pajk kae da postoje tri stana" u masonskom obredu. Evo ta je napisao u svojim
delima Liturgija i Magnum opus o prvom, drugom i etvrtom stanu" u 30. stepenu:
Prvi stan: Na platformi spomenika nalaze se tri lobanje. Ona u sredini, oven ana
lovorom.....Na onoj s leve strane nalazi se trostruka papska kruna, a na onoj s desne strane je
kraljevska kruna..."329
Drugi stan... predstavlja svet... u kojem kralj i svetenik (zna i vlast i religija) gaze
slobodu i prava svesti."330
etvrti stan: Na platformi je pogrebna urna, pokrivena crnim velom. Oven ana je
lovorom. Desno od urne je kraljevska kruna (ozna ava vlast), levo se nalazi papska tijara
(ozna ava religiju)"331
Obratite panju da su lobanje nestale u ovom stanu. Lobanja koja predstavlja aka de
Moleja zamenjena je urnom, koja je verovatno namenjena da uva kremirane moti njihovog
heroja mu enika. Seti emo se da je Katoli ka crkva spalila na loma i vo u templara. Nema
lobanja ni pod drugim krunama. To bi moglo da predstavlja dan u budu nosti kada e religija
i vlast biti unitene i pokopane.
Me utim, kao to emo videti, ak i ovo objanjenje o tome ta krune predstavljaju ne
ide dovoljno daleko. Pajk pojanjava zna enje ovih simbola u slede a dva navoda:
Sama Kruna nije nita drugo nego simbol, a Kraljevstvo nita drugo nego najobi nija
tiranija."332
I ovo objanjenje:
Mitra i Tijara tako e su simboli, a Pontifikat nije nita drugo nego naj e i model u
kojem se manifestuje duhovna despotija."333
Dakle, ovde italac moe da vidi da ti simboli predstavljaju religiju" i vlast": Mitra i
Tijara po inju da dolaze u sredite kao simboli Katoli ke crkve koja je, prema miljenu Pajka
i drugih, zvani ni predstavnik hri anstva, a kruna simboli no predstavlja vlast.
Od Ha ensa stie dalja potvrda ovoga:
Ponovo su lobanja, tijara i kruna predmet razgovora... Kruna predstavlja sve te kraljeve
i vladare (zna i predstavnike vlasti) koji su prigrabili i zloupotrebili mo , vladali za sebe, a ne
narodom i oteli ljudima njihovu slobodu... Tijara nije simbol bilo koje posebne religije ili
verovanja (neka italac prosudi da li je ovo ta no, poto Pajk svugde navodi da je to papska
tijara"), nego pokrovitelja neznanja i saveznika despotije koji je u svakom razdoblju od ljudi
pravio budale i porobljavao ove anstvo pomo u straha i sujeverja (misle i na svaku religiju,
328
) A Bridge to Light, str. 284.
329
) Liturgy, 30, str. 225226.
330
) Magnum Opus, 18, str. 19.
331
) Liturgy, 30, str. 227.
332
) Legenda, Prvo poglavlje, str. 19.
333
) Ibid.

93

ali posebno hri anstvo, kao to emo videti kasnije).334 A sada evo od Pajkovog navoda:
Gra anska i verska sloboda, oslobo enje tela i uma svih koji su na to spremni,
obrazovanje i prosve enost i dizanje ugnjetenih masa ove anstva na nivo jednakosti na
kojem treba da ostanu; to je misija u kojoj masonerija treba da sara uje: da ini sve
neophodno za svrgavanje i unitenje kraljevske tiranije (misli na vlasti) i sveteni kog
ugnjetavanja (misli na religiju) kao i isklju ive privilegije na rang i kastu (one koji izvla e
korist od sjedinjenja religije i vlasti).335 Pajk ih prepoznaje kao neprijatelje ove anstva."
... iste tri mo i koje su izazvale smrt aka de Moleja; despotska mo ... bezobzirnost,
okrutnost i krvoednost mo i verskih institucija... i nadmenost ranga, kaste i privilegije... One
su oduvek bile neprijatelji ove anstva ..."336
Potom dodaje:
... pamtimo... iste neprijatelje ljudske slobode koji su rtvovali Templare (misli na
ujedinitelja religije i vlasti koji je, prema njegovom miljenju, ubio maistora organizacije
Templara) i koji jo uvek ratuje protiv Slobodne misli, Slobodnog delovanja i Slobodne svesti
..."337
A jo jedan citat sli ne sadrine poti e iz 15. stepena i glasi:
Pitanje ta predstavlja amblem lanaca sunjeva, s trostrukim vezama ?
Odgovor Triju mo i koje su u svim razdobljima okivali ljudski intelekt...
Kraljeva (vlasti), Svetenika (religija) i Plemstva (koji koriste sjedinjenje religije i
vlasti) ili Tiranije, Sujeverja i Privilegije."338
U 10. stepenu italac saznaje malo vie o ta tri neprijatelja:
Pitanje Koliko izabranih je prvo primljeno?
Odgovor Petnaest...
Pitanje Kojim povodom?
Odgovor Kada ih je kralj Solomon razaslao da trae i privedu dvojicu ubica (vidite li
da su ovde bila samo dvojica ubica Hirama Abifa) naeg Ve Majstora Hirama Abija (jo
jednom druga ije napisano ime Hirama Abifa) koji su jo uvek na slobodi...
Pitanje Da li su ta petnaestorica uspela da privedu ubice?
Odgovor Jesu ...
Pitanje ta predstavljaju tri glave na ogrta u i kragni (koji masoni nose tokom
ceremonije pristupanja)?
Odgovor Tiraniju, Fanatizam i Neznanje: tri porobljiva a ove anstva, pose ena
ma em slobode...
(Sva Bra a se okupljaju u krug oko oltara... sa isukanim ma evima, i (razni brojevi)
ponavljaju slede e)...
U ast Slobodne misli, Slobodne svesti i Slobodnog govora! (misle i na slobodu od
religije" i vlasti", ugnjeta a" slobodne misli, slobodne svesti i slobodnog govora!")"339
Dakle, ovde mason saznaje da mora simboli no odrubiti" te tri (ill u nekim slu ajevima
dve) glave neprijatelja loe. Oni isu u ma eve kao znak da su voljni da silom ispune ovaj
zadatak.
334
) A Bridge to Light, str.287.
335
) Magnum Opus, 32, str. 12.
336
) Ibid. str. 11.
337
) Ibid. 30, str. 17.
338
) Ibid. 15, str. 16.
339
) Ibid. 10, str. 2.

94

Medutim, Pajk nas upozorava da ne greimo u svom procenjivanju:

To je stara borba izmedu Dobra i Zla, izmedu sinova Svetlosti i dece Tame... mi
unapredujemo uzrok ljudskog progresa i radimo na osloba anju ljudske misli, svesti i davanju
jednakih prava ljudima svugde... (ukidanjem religije" i vlasti.") Ovo je, Brate moj, istinska
osveta... Ne oklevamo da ti obznanimo pravu svrhu postojanja naeg Reda."340
Sada po injemo da uvidamo pravu svrhu postojanja (masonskog) Reda."
Svet je pun nasilja, ubistava i krvoproli a, ispunjen osvetom protiv religije" i vlasti."
TRIDESET I TRE E POGLAVLJE
Kada su 3 ili 2 jednako 1
Izvesno je da postoje dva ili verovatno tri neprijatelja masonerije, bar u ovom trenutku
naeg prou avanja. Me utim, vide emo da postoji samo jedan neprijatelj.
Slede i navodi poti u iz pera Reksa Ha ensa i Alberta Pajka, glavnih pisaca. Po injemo
s Pajkovim citatom:
Hiram ne samo da predstavlja Sunce i Princip Dobra, ve i ve nu, uvek ivu,
primitivnu Istinu, koja se oduvek borila za pobedu. Trojica ubica su ambicija, pritvornost i
neznanje; ambicija pokvarenog svetenstva (misli na religiju), koja prikriva istinu od masa
(kriju pravo poznavanje Boga" od ljudi) kako bi sejanjem sujeverja mogla potpuno da ih
pot ini svojoj volji; pritvornost velikog broja njihovih izmiljotina i bajki koje uskoro postaju
neobjanjive, obi an argon i haos konfuzije; i neznanje masa, koje ih tera da veruju u greh i
zaborave Istinu (misli na vlast i religiju, sjedinjene da bi nametnule moralne apsolutnosti
ljudima koji to ne ele).
Takav je masonski mit."341
Reks Ha ens: ... ubice su simbol tiranije, neznanja i netrpeljivosti ili fanatizma."342
Albert Pajk: Imaj na umu, Brate moj, istinsko objanjenje majstorskog stepena.
Potovani Majstor Hiram, ubijen u Hramu, je Veliki majstor Templara (o igledno on ovde
kae da Hiram i ak de Molej simboli no predstavljaju jednu sobu)... Ta trojica ubica su Kralj
(misli na vlast), Papa (misli na religiju) i zato eni Vitez (klasa koja koristi privilegije
sjedinjenjem vlasti i religije)... Posle ovih dogadaja, moj Br (brate moj) mnogi Vitezovi
templari bili su rasuti irom sveta i postali su Vitezovi Kadoa (zvanje 30. stepena u kojem
mason zvani no u i da religija i vlast predstavljaju tirane".)"343
U svom navodu iz 22. stepena Albert Pajk objanjava da ogrta koji nose masoni, kao
simbol ima vano skriveno zna enje:
Ogrta je sa belom linijom obrubljen ljubi astom bojom.... na delu koji slobodno visi
nalazi se zmija sa tri glave."344
Ovde vidimo da Pajk kae da jedna zmija ima tri glave, verovatno misle i na tri Boga u
jednom, podrazumevaju i biblijskog Boga. Ovo bi se slagalo sa njegovim kasnijim pisanjem
na ovu temu.
340

) Ibid. 30, str. 17-18.

) Magnum Opus, 28, str. 3839.
342
) A Bridge to Light, str. 63.
343
) Old Cahier of the33rd Degree, str. 10.
344
) Magnum Opus, 22, str. 1.
341

95

On dodaje:
Tri ubice (ovde vidimo sada tri ubice, moda misli na tri u jednom Bogu) simbolizuju
glavni uzrok gubitka slobode naroda (kao to smo videli, neki od ostalih spisa kau da on
biblijskog Boga smatra uzrokom gubitka slobode" ili da predstavlja vlast, religiju ili one sa
privilegijama dobijenim njihovim sjedinjenjem)."345
Dakle, jo jednom, mason u i da ima dozvolu za primenu nasilja u ratu protiv drave" i
religije." Me utim, kasnije u propovedi na 20. stepenu, vidimo da se ponavljaju Pajkove
tvrdnje o postojanju tri neprijatelja:
Vode e ideje u drugoj klasi ili kod Instruktora su:
U 9. stepenu; da je masonerija nezamenjivi protivnik tri velika zla koja pritiskaju
ove anstvo; tri velike sile Tame i Zla, pritvornost, fanatizam i neznanje (religija, vlast i klasa
koja koristi njihovo spajanje;) i da je njena misija na Zemlji (misli na masonsku misiju,
Vitezova Kadoa, masonerije 30. stepena) da kona no istrebi prvo (religiju) koje stvara drugo
(vlast, koju su stvorili oni koji ele moralan svet zbog svojih verskih u enja) i koji ovo tre e
koriste kao slepo i glupo oru e (misli na klasu koja se koristi spojem religije i vlasti)."346
Potom on uvodi novi simbol u raspravu Zmiju. U obredu 19. stepena napisao je slede e
objanjenje:
Zmija, koja se koprca u lancima, za nas ima posebno ozna enje. Bilo je predskazano
da radanje ene treba da smrska glavu Zmije. Ispuni to proro anstvo!
Slede u re enicu Pajk je stavio u zagradu:
[Kandidat se sukcesivno dovodi pred tri glave i kada to u ini, G (gospodin)
P (predsednik) kae, prilikom svakog koraka s potovanjem]:
Neka noga ISTINE zdrobi GREH! Nelca POTENJE i
AST zgrome
PRITVORNOST! Neka MILOSR E baci NETRPELJIVOST u prainu!347 Ovaj citat dolazi
od Pajka iz njegovog objanjenja 9. stepena, zvanog Vitez Izabranik Devetorice: evo ta je
napisao: Pitanje Koja ti je bila prva poverena dunost? Odgovor Da traim i privedem
ubice naeg V majstora Hirama Abija, da budu osu eni i kanjeni.
Pitanje Da li si ih pronaao? Odgovor Samo jednog od njih; Abirama, njihovog
vo u...
Pitanje ta je Abiram za vitezove izabranike? Odgovor Tiranija, glavni ubica
Slobodne misli."348
Dakle, ovde vidimo da uistinu postoji samo jedan ubica: tiranija." ini se kao da se sve
ono od ega smo videli do sada svodi na samo jednog neprijatelja: bilo koga ili bilo ega to
uskra uje ovekovu slobodu da izraava svoju vlastitu pojedina nu slobodnu misao." Ovo se
nastavlja u 10. stepenu:
Ovaj stepen (Deseti, nazvan titulom izabranika Petnaestorice) posve uje se... u ast
ljudske slobode, telesne i umne, protiv tiranije koja se sprovodi nad duom ili telom. Dvojica
ubica (ovde Pajk govori o dvojici ubica) Majstora Kiruma (koji je za nas simbol te slobode),
ije se hvatanje i pogubljenje ponovo pojavljuje u ovom stepenu, jesu simboli tih posebnih
neprijatelja slobode, ambicija, iz koje se ra aju tiranija ili despotija (verovatno misli na vlast)
i fanatizam iz kojeg izlaze netrpeljivost i isklju ivost (verovatno misli na religiju). "349
A u 30. stepenu mason u i da e doivotno biti vojnik u ovom ratu. Pajk je zapisao:
,,U ovoj odaji ozbiljan glas najavljuje dunosti filozofa i Viteza Kadoa (masona 30.
stepena). Kandidat saznaje da Vitez Kado sada goni, nogama koje se nikada ne umore i
o ima koje nikada ne spavaju, personifikaciju trojice ubica (sada opet postoje tri ubice)
345
)The Porch and the Middle Chamber, str. 322.
346
) Magnum Opus, 20, str. 11.
347
) Ibid. 19, str. 8.
348
) Ibid. 9, str. 23.
349
) Liturgy, 10, str. 101-102.

96

Hiramovih, inkarnacije zla, ije su ova trojica bila samo oru e; i tako radi za dobro
ove anstva, (misli se na ukidanje religije i vlasti, i klase koja ima koristi od njihovog
sjedinjenja)."350
Potom u i da je ovo borba na ivot i smrt sa sigurnom i potpunom pobedom nad
neprijateljem, ak i uz pomo sile:
Stoga neka na pokojni brat i asni Majstor bude nama i svim drugim masonima
simbol Slobode, Inteligencije i Istine, a njegove ubice simbol Neznanja, Tiranije i
Netrpeljivosti; ... Da sloboda drave jedino moe da se stekne i uzdigne upu ivanjem ljudi,
pra enjem neznanja (religije) do njegovih najtamnijih dubina i tamo mu zadaju i nemilosrdan
i smrtni udarac."351
A ovo se ponavlja u 10. stepenu zvanom Izabranik Petnaestorice:
Ogrta (koji mason nosi na ovom stepenu) je beo, sa linijama, obrubljen crnim; deo
koji slobodno visi je, tako e, crn. U sredini su oslikane ili izvezene tri kapije, a iznad svake od
njih naiazi se po jedna glava nabijena na veliki klin ... Same glave predstavljaju Neznanje
(religiju), Tiraniju (vlast) i Fanatizam (sjedinitelja prethodna dva). On slui protiv poroka
kojima se masonerija posebno suprotstavlja... glave... (su bile) odrubljene ma em slobode."352
Sve ovo izloeno do sada moglo bi se ilustrovati malom poemom koju je Tomas Pejn
citirao u svojoj knjizi Doba razuma (The Age of Reason) 1794. godine. Nije jasno da li je
Pejn razumeo simbole iza re i, ali zaista izgleda kao da ih je pisao neki mason. Poema se zove
Zmaj iz Vontlija" i
Sirota deteta tri odgajao je on, koja ne mogoe da ga prate, I za jednu ve eru, pojede
ih on, K'o to jabuku pojeo bi on. "353 Tako su ljudi u Engleskoj pripovedali ili pevali re i ove
poeme pre dve stotine godina, (verovatno) ne znaju i da one govore o Zmaju", to zna i
masoneriji, koji kandama dohvata ,,tri deteta", zna i Religiju, Vlast i Staleki sistem koji je
koristio spoj drave i religije. Ovo je verovatno prvi primer kako nas navode da izgovaramo
njihove re i, a da ne razumemo njihovo pravo zna enje.
Simboli se mogu objasniti. Tri neprijatelja, ili dva neprijatelja, zaista ini jednog
neprijatelja. Vide emo koje ovaj jedan neprijatelj."
.
TRIDESET I ETVRTO POGLAVLJE
Obred 33. stepena
Ono to ete upravo pro itati je moda najkontroverzniji materijal u ovoj knjizi. On, u
stvari, objedinjuje sve ono to sam do sada napisao. Ova informacija, ako je ta na, je deli
koji uz ostale delove otkriva celu zagonetku.
Verujem da se kona an dokaz svega to sam otkrio nalazi u knjizi koju je napisao jedan
mason. Knjiga se zove Okultna teokratija (Occult Theocrasy), a napisala ju je 1933. jedna
ena po imenu Edit Star Miler (Edith Starr Miller), tako e poznata kao ledi Kvinboro (Lady
Queenboro).
Tvrdila je da citira masona kada je u svoju knjigu ubacila ono to je nazvala Zvani ni
obred 33. i poslednjeg stepena Drevnog i prihva enog kotskog obreda". Mora se
pretpostaviti da e masoni izjaviti da je ova interpretacija obreda 33. stepena, (moda je to
350
) A Bridge to Light, str. 283.
351
) Liturgy, 11, str. 114.
352
) A Bridge to Light, str. 63.
353
) Thomas Paine, The Age of Reason, (New York: Thomas Paine Foundation,
Inc.,1794), str. 135

97

samo njegov jedan deo) prevara, poto je njihov obred tajan i ne otkriva se javnosti.
Uklju ujem ga u svoju knjigu, jer verujem da je to ta na reprodukcija jednog dela, iako ne
celog, obreda 33. stepena. Verujem da e italac videti zapanjuju u sli nost toga i onoga to
smo itali od glavnih masonskih pisaca u poslednjih stotinak godina.
Vama itaocima ostavi u kona an sud o tome. Moete oceniti da li smatrate da je
slede i obred" u osnovi isto ono to masoni propovedaju u svojoj literaturi. Obred" je
opisan na stranicama 363-364. u njenoj knjizi i glasi:
Poslednji stepen obreda je za zvanje Suverenog Velikog Inspektora Generala. Taj Red
je veliki osvetnik ubijenog Velikog majstora i velikog ampiona humanosti, (ovo mogu biti
Hiram Abif ili ak de Molej) jer je neduni Veliki majstor ovek, ovek koji je majstor, kralj
Prirode, koji je ro en nevin i nesvestan. (Vidimo da su ove re enice reprezentativne za ono
to smo istraivali u masonskoj literaturi).
Na nevini Veliki majstor (Hiram Abif ili ak de Molej, obojica nose njihov naziv
Velikog majstora) rodio se da bi bio sre an i uivao u svim pravima bez izuzetka.
Ali pao je pod udarcima trojice ubica, pokvarenjaka koji su obezvredili njegovu sre u i
prava i unitili ga. (Ova re enica moe da se odnosi na De Moleja ili Abifa. Takode je ta na,
jer smo videli da su obojicu ubila trojica ubica).
Te tri ne uvene ubice bile su Zakon, Svojina i Religija. (Ovde ledi Kvinboro otkriva
skriveno zna enje masonske tvrdnje da su ubice Neznanje, Tiranija i Netrpeljivost." Dakle,
ovde se njena interpretacija prvi put razlikuje od onoga to piu masoni. Medutim, ovo ne
zna i da je neta no to ona govori. Mogla je, zapravo, da na e pravi obred
i objavi ga. Pokua u da otkrijem da li su ta na tri simbola ubica).
Zakon, jer nije u skladu s pravima pojedinca i dunosti drutvenog oveka, pravima
koja svima pripadaju. Dunosti su samo neposredna posledica prava dostupnog svima radi
uivanja svih prava. (Ovde ona tvrdi da ritual daje na znanje da se masoni protive vlasti, jer
vlast progurava zakone." Ovo je tvrdnja masonskih pisaca koju sam ispitao. Dakle, re enica
je precizna).
Svojina, jer Planeta ne pripada nikome, a njeni plodovi pripadaju svima onoliko koliko
se od njih trai za potrebe sopstvenog blagostanja. (Ovde obred objanjava da je privatna
svojina" jedna od meta masona, kao i kod Karla Marksa, ,,oca komunizma." Ova veza izme u
masona i komunizma bi e ispitana u slede em poglavlju).
Religija, jer religije su samo filozofije koje razvijaju genijalni ljudi, a prihvataju se u
uverenju da e se poboljati blagostanje. (Ve smo videli da je ova re enica precizna. Masoni
su stalno pisali o svojoj elji za ukidanjem religije).
Ni zakon, ni Svojina, ni Religija ne mogu se silom nametnuti oveku poto ga
unitavaju tako to mu uskra uju najvrednija prava. Oni su ubice kojima smo objavili
nemilosrdan rat do smrti. (Znamo da je masonerija najavila osvetu za smrt njihovog
Majstora" i da imaju ,,tri" ubice, a ledi Kvinboro samo je objasnila koga te ubice oli avaju).
Od svih ovih ne uvenih neprijatelja (ima ih tri) Religija je ta (ali ima samo jedan
neprijatelj) na koju treba upraviti nae najsmrtonosnije napade, jer nijedan narod nije
nadiveo svoju religiju. Kada Religija bude mrtva, Zakon i Svojina e nam pasti na milost i
nemilost, a onda emo mo i da obnovimo drutvo osnivanjem korpusa ubica oveka,
masonske religije, masonskog zakona i masonskog vlasnitva." 354 Poslednji pasus trebalo bi
da ubedi i najve eg skeptika. ini se kao da je ledi Kvinboro pronala pravi obred, jer otkriva
pravo zna enje simbolike trojice ubica. Razlog to to zasigurno znamo jeste da su masoni
pisali sli ne re i, kao to smo videli u naem istraivanju.
Ba odgovara piscu obreda 33. stepena to je napisao da njihovi najubita niji napadi
treba da se koncentriu na Religiju jer, kako je pisac sugerisao, kada jednom Religija padne,
Zakon i Svojina" e pasti tako e. Ova pretpostavka e biti razmotrena u slede em poglavlju.
354
) Occult Theocrasy, str. 363-364.

98

Na kraju, treba se podsetiti da je Pajk pisao obrede za sva 33 stepena, a ledi Kvinboro je
napisala knjigu 1933. godine, dakle 75 godina poto je Pajk ispunio svoj zadatak. Ako je on
bio vo a Svetskog masonskog pokreta," a ako je ona pronala obred 33. stepena, kako je
tvrdila, onda to mora biti Pajkova interpretacija. Kako smo videli, sasvim je saglasna sa
informacijom koju je izloio u svojim ostalim delima.
Ako je to zaista njegova interpretacija, onda ona nudi kona no tuma enje simbola
trojice ubica. Razumno je pretpostaviti da je Pajk produio zna enje dalje ili od dela ostalih ili
od svojih prethodnih pisanih radova. On tvrdi da trojicu ubica predstavljaju Zakon, Religija i
(privatna) Svojina," a ne religija, vlast i oni koji koriste njihovo jedinstvo."
Izgleda mi da ono to je napisala ledi Kvinboro predstavlja validan transkript obreda 33.
stepena, iako je star 64 godine. Me utim, on unosi neto novo ovoj raspravi: tvrdi da su
trojica ubica Zakon, Vlasnitvo i Religija.
Prvo mi dozvolite da razmotrim mogu i masonski prigovor na moje citiranje ovog
obreda. Ako su masoni drutvo s tajnama", bilo koji mason koji izjavi da ovaj obred" nije
precizan i kad je bio, to ini jer je poloio zakletvu tajnosti da nikome ne otkriva pravu
prirodu bilo kog od njihovih obreda. Dakle, njegovo poricanje ne bi ba biio istinito, jer je jo
uvek mogu e da je ovaj obred" bio stvaran i da nam ne bi mogao re i da jeste. A, kad bi znao
da to nije pravi ritual, tako e bi poricao, jer nije bio ta no interpretiran. Dakle, bez obzira na
to ta mason rekao, to nita ne zna i, zbog njihove zakletve na tajnost."
Jedini dokaz" njene ta nosti koji imamo je injenica da moemo da dokaemo da je
oko 75% tuma enja pouzdano na osnovu pisanja vode ih masonskih pisaca. Pro itali smo
dela Reksa Ha ensa, Alberta Pajka, Henri Vilsona Kojla, Alberta Mekija i Menlija P. Hola,
izme u ostalih,a njihovo pisanje pokazuje itaocu da je ledi Kvinboro bila na pravom tragu.
Dakle, moja optuba protiv masona i dalje stoji: Masoni, pokaite mi gde greim!
Obelodanite sve svoje obrede, posebno ceremonije 30. i 33. stepena da bih mogao da im
prisustvujem!
Dopustite mi da uvidim gde greim! Verujem da ne e biti takvog poziva. Ako nema
poziva, onda vas izazivam na raspravu sa bilo kojim od vas, bilo gde, bilo kada, kako bih
mogao da dokaem da sam u pravu! Kako sam ranije napisao u ovoj knjizi, nijedan mason jo
nije prihvatio ovaj izazov, a upu ujem ga ve poslednjih deset godina!
Istraiva masonerije zna da nijedan od mojih izazova ne e biti prihva en! Oni ne mogu
da obelodane svoje tajne rituale i nisu u stanju da vode raspravu sa mnom na tu temu, jer
koristim njihovu literaturu da bih otkrio Tajnul
TRIDESET I PETO POGLAVLJE
Antimasoni
Godine 1994. dva pisca koja su igrom slu aja bili masoni, Art de Hojos (Art de Hoyos) i
S. Brent Moris (S. Brent Morris), napisali su knjigu pod naslovom Da li je istina to to
pri aju o masoneriji? (Is It True What They Say About Freemasonry?) Ova knjiga tvrdi da
govori o metodama antimasona", onih koji piu knjige o negativnim stranama masonerije.
Moja prva primedba na ovu knjigu je to me nisu ubrojali u antimasone" kako su
tvrdili! Moja knjiga Novi svetski poredak, temeljno i dokumentovano izlaganje masonskih
ideja iz zvani nih masonskih izvora, bila je objavljena u avgustu 1990, a njihova knjiga etiri
godine kasnije. Dakle imali su gotovo etiri godine da na u moju knjigu i kritikuju je kao to
su u inili s knjigama ostalih pisaca na temu masonerije.
Jedna od onih knjiga za koje tvrde da su ih pregledali bila je Robertsonova knjiga Novi
svetski poredak, objavljena mesecima posle moje knjige istog naslova. Sasvim je mogu e da

99

su mogli znati za tu moju knjigu, kao i za moja predavanja na video snimku u trajanju od
etrnaest sati, koji sam snimio 1994, tako e pod istim naslovom, i to u godini kada su i oni
objavili svoje nalaze, koji potpunije dokumentuje probleme koje imam sa masonima.
Ova dva autora veoma kriti ki nastrojena su prema nama antimasonima", jer esto
smo i malo i mnogo nepoteni." Kao primer navode injenicu da mnogi antimasonski" autori
citiraju pismo Alberta Pajka za koje tvrde da je lano. Ovo pismo nazivaju Pajkovim
luciferskim pismom", za koje mnogi veruju da ga je Pajk napisao 14. jula 1889, u kojem je
priznao da je Lucifer, avo, tako e zvani Satana, zapravo Bog i da masonska religija mora
biti... u duhu luciferske doktrine."To pismo, po onima koji ga koriste, (preuzeto je sa stranica
220 221. knjige ledi Kvinboro Okultna teokratija) glasi:
Ono to moramo re i gomili (misli na ljude u svetu) je Mi (masoni visokog ranga)
oboavamo Boga, ali to je Bog koga neko oboava bez sujeverja. (Kao to smo videli u
drugim Pajkovim delima, on tvrdi da se njihovo verovanje u Boga zasniva na razumu, a ne
na veri." Dakle, oni koji oboavaju biblijskog Boga tako ine bez dokaza. Zna i, ovaj Bog"
koga oni oboavaju" ne moe biti onaj iz Biblije za koga tvrde da se oboava bez dokaza o
Njegovom postojanju. Drugo, poto Pajk veruje da je to jedan ,, in", a ne ovekova
sposobnost da rezonuje" da bi verovao u biblijskog Boga, onda oni koji zaista oboavaju
Boga stvoritelja", veruju sa sujeverjem." Njegov Bog" se oboava bez sujeverja, jer se to
ini s razumom.")
Vama, Suvereni Veliki Inspektori Generali (knjiga tvrdi da je Pajk napisao pismo
vo ama 23 Vrhovna saveta u svetu,) kaemo ovo, da moete ponoviti bra i 32. i 33. stepena
(30. stepen zove se stepen viteza Kadoa, kada mason saznaje i stvarnu tajnu masona. To
zna i da ako znate tu tajnu u 30. stepenu, zna ete je i u slede a dva via stepena, 31. i 32.
stepenu) Svi mi koji smo pristupili viim stepenima treba da masonsku religiju negujemo u
istoti luciferske doktrine. Da Lucifer nije Bog, da li bi ga Adonaj (ime za jevrejskog boga)
ija dela dokazuju njegovu okrutnost, perfidnost i mrnju prema oveku, varvarstvo i
unaza ivanje nauke, i njegovi svetenici sruili lanim optubama?
Da, Lucifer je Bog, ali, naalost, i Adonaj je Bog. (Ovde autor pisma dokazuje da veruje
da postoje dva Boga u Svemiru. Videli smo prethodno, a vide emo ponovo, da je Pajk,
tako e, ovo napisao, ali istini za volju, on ne veruje u Boga Stvoritelja).
... istinska i ista filozofska religija je verovanje u Lucifera, ravnog Adonaju (biblijski
Bog); ali Lucifer, Bog Dobrote bori se za ove anstvo protiv Adonaja, Boga Tame i Zla."355
Oni koji tvrde da Pajk nije napisao ovo pismo, moraju imati na umu citat iz knjige
Magnum opus, jer veruje da postoje dva boga" u Svemiru, jedan vie nego to u i Biblija:
Priznali smo dva boga s razli itim zanimanjima, jednog koji stvara Dobro i drugog koji
stvara Zlo u Prirodi. Prvi je dobio ime Bog", a potonji Demon." Persijanci ili Zoroastri su
prvog nazivali Ormuzd, a drugog Ahriman; o kome su rekli da poti e od prirode Svetlosti, a
drugi da poti e od Tame. Egip ani su prvog nazivali Oziris, a drugog Tifon, njegovog ve nog
neprijatelja."356
Svako poten zaklju io bi da poslednji pasus pisma koje je Pajk navodno napisao stoji u
potpunom skladu sa upravo navedenim citatom. Takode, ostali delovi pisma poklapaju se s
pogledima u ostalim Pajkovim delima.
Sada treba da se postavi pitanje kako bi mogao bilo ko sigurno da zna da li je Pajk
napisao to pismo.
Izvesno je da Pajk nije vie iv, pa ne moe da posvedo i da li je to ta no. Nijedan
mason niti bilo koji antimason" po torn pitanju, koliko ja znam, nije nikada tvrdio, da je Pajk
porekao da ga je napisao dve godine pre svoje smrti. Dakle, verujem u tvrdnju da nijedna
355
) Occult Theocrasy, str. 220-221.
356
) Magnum Opus, 32, str. 22

100

strana sa sigurno u zna da li je pismo validno. Tako e, nikada nisam nigde pro itao da su
masoni tuili ledi Kvinboro zbog njene tvrdnje da je Pajk napisao to pismo. Na osnovu
nedovoljnih dokaza nikako nije mogu e izvoditi bilo kakav zaklju ak, ali ako takva tuba
postoji, niko, koliko sam upu en, nikada nije pisao o tome.
Dakle, jedini na in da saznamo da li je to pismo validno je istraivanje drugih pisanih
Pajkovih dela i proverimo da li je pismo stvarno, jer sadri sli ne misli onima koje je
izraavao u svojim knjigama.
A to se radi, a i oni to ine, jer moemo biti sigurni da se Pajk saglasio da je Lucifer
svetlonosac" koji donosi Svetlost" masonu koji je trai. Jer, on je napisao da svaki mason
tvrdi da je Svetlost" ono to najvie eli.
Obojica pisaca, Art de Hojos i S. Brent Moris, koja su napisala kritiku o
antimasonima" bila su veoma kriti ki nastrojena prema onim antimasonima" koji su
navodiii ovaj citat u svojim knjigama. (I sam sam bio jedan od takvih, ali oni to ne pominju.
Objasnio sam svoje citiranje u svojoj knjizi Novi svetski poredak na gotovo isti na in kako
sam gore naveo).
Me utim, vano je ista i da nita pogreno nisu nali ni kod koga ko je koristio prvi
citat, onaj koji nazivam ritualom 33. stepena", koji sam preuzeo iz knjige Okultna teokratija.
Ova dvojica autora nisu imala nikakvih prigovora na bilo kog antimasonskog" pisca koji je
koristio ovaj citat.
Postoje dve mogu nosti zbog ega se nisu odlu ili da kritikuju one koji navode citat ledi
Kvinboro o obredu 33. stepena.
Prvo, jasno je da znaju da je taj citat ta an, pa ne mogu da kritikuju nijednog istraiva a
kada ga upotrebi ili drugo, nisu znali za njegovo postojanje.
Me utim, mogli bismo pretpostaviti da ovo drugo nije slu aj. Kao izvor citiraju
Luciferovo" pismo iz knjige ledi Kvinboro Okultna teokratija. Tada su sigurno mogli da
stave zamerku na bilo ije navo enje citata rituala 33. stepena, jer se nalazi u istoj knjizi, ali
nisu.
Iz gore navedenih razloga, znali bi za mene i moje istraivanje, da su pro itali
Robinsonovu knjigu Hodo asnikova staza, u kojoj on govori o mojoj knjizi.(Vidite poglavlje
o Robinsonu u ovoj knjizi i diskusiju o tome).
Dakle, da su uli o mojoj knjizi i verovali da ritual 33. stepena nije verodostojan, onda
bi me kritikovali to ga koristim. Me utim, njihova knjiga nema stav prema mom citiranju
ovog rituala. U stvari, oni ne kritikuju nikoga ko koristi ovaj citat. Stoga mora biti da je citat
verodostojan, posebno kada je jedan od ova dva autora i sam mason 33. stepena. Dakle,
izgleda da je ledi Kvinboro otkrila istinu kada je ponovila ritual za svoje itaoce. A sadada se
vratimo njihovoj knjizi.
Kao to sam rekao, postoje nagovetaji da su znali za mene i moje istraivanje pre
njihovog pisanja knjige. Posebno je zanimljivo primetiti da su knjigu posvetili uspomeni na
Dona Dejmisona Robinsona, istraiva a, pisca i Majstora masona." (Seti emo se da je
Robinson bio onaj ovek sa kojim sam imao debatu" na televiziji u Tampi u Floridi). To
mora da zna i da su im bile poznate obe njegove knjige, od kojih je poslednja bila objavljena
1993. moda godinu dana pre izlaska njihove knjige.
Ipak, nisu pomenuli mene i moj dugogodinji rad na razotkrivanju masona, a Robinson
je o meni pisao direktno u svojoj drugoj knjizi! Moe li biti da su zaista pro itali moju knjigu
i videli da sam precizno prikazao na stotine citata preuzetih iz masonskih izvora? Potom su
odlu ili da kritikuju samo one istraiva e koji nisu bili tako temeljni u svom radu.
Mogu e je da su videli da sam uradio kao Dejms T. Tresner II, Majstor mason" koji je
napisao predgovor u njihovoj knjizi, sugerisao je na stranici x:

101

Prou ite nas duboko nemamo ta da krijemo."357

(Kakva ironija: ako istraite masone u dubinu i objavite ta ste otkrili, nazovu vas
antimasonom!" Ili, u mom slu aju, jednostavno vas ignoriu i bave se drugima koji moda
nisu istraili (masone) u velikoj dubini.")
Moda su znali da sam proveo poslednjih dvanaest godina istraivanja masona ,,u
dubinu." A, s druge strane, oni su u pravu u jednom smislu fraze da nemaju ta da kriju" jer
su to objavili u svojim materijalima!
Imaju oni mnogo toga da sakriju" od ljudi u svetu.
Da, gospodo de Hojos i Moris, istraio sam (vau organizaciju) u dubinu," i otkrio sam
Tajnu."
Ne greim citiraju i vae vlastite dokaze. U stvari, obavezan sam da ih iznesem na
videlo!
TRIDESET I ESTO POGLAVLJE
Ostali antimasoni
Art de Hojos i S. Brent Moris, nekako nisu uspeli da pomenu da ima bezbroj
antimasona" koji godinama piu o svom bavljenju masonima. Bili su veoma probirljivi u
odnosu na one o kojima su pisali. Slede i komentari uzeti su iz moje li ne baze podataka na tu
temu, i nisu ba obimni. Medutim, bacaju svetlo na bavljenje masonima mnogih drugih tokom
prolih godina.
Papa Lav XIII je izdao papsko saoptenje od 20. aprila, 1884. pod naslovom Humanum
genus (Ljudski rod) koje predstavlja krajnje otru kritiku Slobodnog zidarstva. Proizlazi da je
Papa objavio svoj dokument u vreme kada je Albert Pajk bio zauzet upravljanjem stvarima u
Svetskom masonskom pokretu." Papa je napisao slede e:
,,U ovom vremenu, me utim, borci zla izgleda da se udruuju da bi se borili
jedinstvenom estinom, predvo eni ili potpomognuti od strane snano organizovanog i iroko
rasprostranjenog udruenja zvanog Slobodna masonerija. Ne kriju i vie svoje ciljeve, sada se
istrajno diu protiv samog Boga."358
Zatim nastavlja:
... to je njihov kona ni cilj koji izlazi na videlo naime, potuno odbacivanje celog
verskog i politi kog ure enja sveta (zna i da je otkrio tajni cilj masona: unitenje Crkve i
vlasti drave) koje je stvorilo hri ansko u enje i njihovu zamenu novim stanjem stvari u
skladu sa njihovim idejama, iji e temelji i zakoni imati korene u pukom naturalizmu."
Potom je sve ono to je saznao o masoneriji povezao s religijom poznatom kao
naturalizam:"
Sada, fundamentalna doktrina naturalista... jeste da ljudska priroda i ljudski razum
treba u svirn stvarima da budu gospodarica i vodilja (ovo je isti cilj koji sam otkrio kada sam
prou avao dela masona)... i da se bes i napadi neprijatelja u principu upere protiv Crkve
(jasno je otkrio proklamovani cilj masona)."359
... njihov (Slobodnih zidara) napor (je) da steknu jednakost i zajednitvo svih dobara
unitenjem svake razlike u rangu i imovini. (Ovde Papa pokazuje da masoni tako e ele da
unite privatnu svojinu. Ovo je, isto tako, uklju eno u ritual koji ledi Kvinboro citira u svojij
knjizi Okultna teokratija)."360
357
) Is It True What They Say About Freemasonry?, str. x
358
) Pope Leo XIII, The Church Speaks to the Modern World (Garden City, New York:
Image books, 1954), str. 117.
359
) Ibid. str. 122123.
360
) Ibid.str. 128129.

102

O igledno je da je Papa to shvatio: bio je svestan da masoni nameravaju da unite

hri anstvo, zajedno sa bogomdanim pravom na privatnu svojinu i vla u izabranom od ljudi
da bi to pravo zatitila.
Ono to se verovatno dogodilo Papi posle objavljivanja svog upozorenja svetu, moda
otkriva lanak u asopisu Tajm" od 18. juna, 1984. koji govori slede e:
... krue glasine o tome kako je papa Lav XIII bio otrovan 1903..."
Jo jedan uveni antimason" bio je Don Kvinsi Adams, esti predsednik SAD. Posle
isteka svog mandata 1833. godine napisao je slede e:
,,Po svojoj dubokoj savesti i iskreno verujem da je Red masonerije, ako ne najve e,
onda jedno od nave ih moralnih i politi kih zala pod kojim Unija sada ivi."361
Nastavio je s tvrdnjom da je masonerija:
zavera manjine protiv jednakih prava ve ine; antirepublikanska ( on ovde ne misli na
Republikansku stranku, nego na republikanski oblik vladavine) u svom bi u...362
Spreman sam da zavrim svedo enje pred Bogom i ovekom, da masonska zakletva,
obavezivanje i kazne, ne mogu ni pod kakvim uslovima biti ugra eni u zakone o moralu,
hri anstvu ili o zemlji."363
Milard Filmor, trinaesti predsednik SAD, tako e je izrazio zabrinutost:
Masonsko bratstvo udara na naa prava, obezvre uje sprovo enje pravde i pokazuje
odbojnost prema svakoj vlasti koju ne moe da kontrolie."364
Osamnaesti predsednik SAD, Ulis S. Grant jo jedan je od onih koji su digli glas protiv
masona:
Sve tajnom zakletvom obavezane politi ke stranke opasne su za bilo koju naciju, ma
koliki bili patriotski motivi i principi koji su ih prvobitno okupili."365
Masonerija sigurno nije politi ka stranka, ali su tajni i vezani zakletvom," i polau
pravo da oblikuju sudbine svetova." Dakle, razumno je pretpostaviti da je govorio o njima, a
ne o demokratama ili republikancima.
Don Maral, glavni sudija Vrhovnog suda u tim prvim danima nacije, bio je lan
masonske organizacije. O igledno se predomoslio i kasnije se povukao. Izneo je slede u
optubu:
Instituciju masonerije treba napustiti kao sposobnu za mnogo zla i nesposobnu za
stvaranje bilo ega dobrog, protiv koje se ne moe boriti sigurnim i otvorenim sredstvima."366
Don D. Stivens, baptisti ki svetenik, koji je otkrio svoju vezu sa masonima
objavljuju i svoje poglede u delu Ispitivanje prirode i tenji spekulativne masonerije (An
Inquiry Into the Nature and Tendency of speculative Freemasonry), uputio je jo jedno
upozorenje:
Masonerija je bila drava u dravi i oni e jednoga dana svrgnuti demokratsku vlast u
Sjedinjenim Dravama i krunisati jednog od svojih velikih kraljeva" kako bi vladao ovom
nacijom."367
361
) Rev. Clarence Kelly, Conspiracy against God and Man (Boston: Western Islands,
1974), str. 5758. .
362
) Jack Harris, Freemasonry, The Invisible Cult in our Midst (Chattanooga, Tennessee,
Global Publishers, 1983), str. 126127.
363
) Pamphlet, Presidents United States, (Chicago: National Christian Association,
1953), str. 6.
364
) Ibid. str. 7.
365
) Ibid. str. 8.
366
) Everett C. De Velde, jr., A Reformed View of Freemasonrv, In Christianity and
Civilization,str. 278.
367
) William Preston Vaughn, The AntiMasonic Party in the United States
(Kentucky: University Press of Kentucky, 1983), str. 29.

103

To podse a na jedan od tipi nih Pajkovih citata koji kae da e se antimasoni" jednog
dana oslanjati na masone:
... Svet e nam uskoro do i (o igledno misli na masone) da im podarimo svoje
suverene i biskupe (o igledno misli na verske vo e). Mi (masoni) emo uspostaviti ravnoteu
Svemira i vlada emo gospodarima Sveta."368
Dakle, jo neko veruje da je citat verodostojan!
arls D. Fini bio je jo jedan mo nik koji je 1826. godine istupio iz redova masonerije.
Napisao je mali lanak pod naslovom Zato sam napustio slobodnu masoneriju (Why I Left
Freemasonry) u kojem iznosi slede a opaanja:
... polaganjem ovih zakletvi bio sam uveliko prevaren i ponien ( italac se moe
prisetiti Pajkovog navoda da masoni stru njaci mogu namerno u zabludu dovoditi" masone
inicijate). Uistinu sam razumno zaklju io da su moje zakletve izmamljene prevarom i
pogrenim interpretacijama; da ta institucija nije ni blizu onoliko vredna potovanja koliko
sam bio obaveten... sve vie mi je postajalo neminovno jasno da je masonerija veoma opasna
za dravu i u svakom pogledu uvredljiva za Crkvu Hristovu (dakle jo jedan antimason"
isti e da se masoni spremaju da unite hri anstvo i vlast)."
Slede i koji je pokuao da upozori svet na masonski Red bio je Bernard Fej (Bernard
Fay), koji je napisao knjigu Revolucija i slobodna masonerija (Revolution and Freemasonry).
Evo zato je zabrinut:
Nova masonerija nema za cilj unitenje crkava, ve je, uz pomo napretka ideja,
spremna da ih zameni."369
ak su i neka hri anska udruenja izrazila zabrinutost. Ortodoksna prezbiterijanska
crkva sastala se u Ro esteru (Njujork), u vremenu od 2. do 5. juna 1942. i izdala saoptenje o
Drevnom redu slobodnih i prihva enih masona. Evo dela njihovih zaklju aka:
... Masonerija je verska institucija i kao takva je antihri anska. lanstvo u masonskom
bratstvu je protivno hri anstvu."370 Isto na pravoslavna crkva 1948. je objavila knjigu o
masoneriji pod naslovom Pravoslavno hri ansko svetlo o spekulativnoj Slobodnoj masoneriji
(ChristianOrthodox Light on Speculative Freemasonry). Zaklju ili su slede e:
Slobodna masonerija je antihri anska i u teoriji i u praksi; bori se protiv vlada,
posebno u hri anskim zemljama." Autori ove knjige citiraju mitropolita Antonija, poglavara
Sveevropske pravoslavne crkve izvan Rusije, koji je 15. avgusta, 1932. objavio dokument o
njenom stavu. O Slobodnoj masoneriji se kae slede e:
Slobodna masonerija je tajna me unarodna organizacija koja se bori protiv Boga,
hri anstva i svih nacionalnih vlada, posebno hri anskih."
Dakle, izgleda da se od onda nita nije promenilo.
Me utim, nedavno se pojavila jedna studija o masoneriji u Engleskoj, kada je Engleska
crkva objavila izvetaj o organizaciji posle letnjeg zasedanja koje je imalo za cilj da ispita taj
Red. lanak koji se pojavio u dnevniku Arizona dejli star", posredstvom agencije Asoijeted
pres, 1987. kae slede e:
Poglavari Engleske crkve ju e su ve inom glasova usvojili izvetaj koji masonske
obrede naziva bogohuljenjem (definisano kao: nipodatavanje
svega to je sveto.") Izvetaj (pod naslovom) Slobodna masonerija i hri anstvo: da li
su kompatibilni? navodi da neki hri ani masonske rituale smatraju uznemiravaju im i
potpuno zlim."371 Moda najbolji rezime sve ove brige oko masonskog Reda dolazi od strane
368
) Morals and Dogma, str. 817.
369
) Bernard Fay, Revolution and Freemasonry, (Boston: Little, Brown, and Company,
1935), str. 111.
370
) Christ of the Lodge, (Philadelphia: Great Commission Publications, undated), str.
22-23.
371
) The Arizona Daily Star, July 14, 1987, str. 8a.

104

jo jednog biveg masona, Edvarda Ronejna (Edward Ronayne), u njegovoj knjizi pod
naslovom Majstorov sag (The Master's Carpet). G. Ronejn kae da je masonerija:
... sistem koji nema ni najmanje utemeljenosti ni u istoriji, ni u spisima, ni u razumu u
optem smislu, nego je, u stvari, dijametralno suprotstavljen svemu ovome."372 Me utim, iz
nekog nepoznatog razloga, Art de Hojos i S. Brent Moris propustili su da pomenu ove
antimasone" u svojoj knjizi. Bilo bi sigurno zanimljivo pitati ih zato to nisu u inili.
TRIDESET I SEDMO POGLAVLJE
Ptice iz istog jata
Pored masona, postoje i drugi drugi ljudi i organizacije koje ele da ukinu Zakon,
Religiju i Svojinu." Karl Marks i Fridrih Engels zajedno su 1848. napisali Komunisti ki
manifest (The Communist Manifesto). Izdanje povodom stogodinjice objavljivanja ove
knjige na nekoliko stranica prua informaciju o njihovoj organizaciji po imenu Komunisti ka
partija i jo pojedinosti o osnovnim komunisti kim ube enjima. Za istraiva a je veoma
vano da savesno prui pregled ove knjige, jer e itaoci otkriti da su oni i drugi njihovi
komunisti ki sledbenici delili iste ciljeve kao i masoni: ukidanje Zakona, Religije i Svojine.
Evo ta su napisali:
,,U ovom smislu, teorija komunizma moe se saeti samo u jednoj re enici: ukidanje
privatnag vlasnitva. Mi komunisti izloeni smo nezadovoljstvu zbog elje za ukidanjem
prava na privatnu imovinu kao plod ovekovog li nog rada, to je navodno ini osnovnim
delom sveukupne li ne slobode, delovanja i nezavisnosti."373
Jednom re ju, nezadovoljni ste nama jer nameravamo da vas liimo vae imovine.
Upravo tako: to i nameravamo."374
Komunisti ne samo da su nameravali da ukinu privatnu svojinu," ve su se zalagali i za
unitenje religije, prevashodno hri anske. U predstavljanju Marksove knjige Kapital i ostali
radovi (Capital and Other Writings by Karl Marx), Maks Istman (Max Eastman) kae da je:
Marks bio nezamenjiv neprijatelj religije..."375
Godine 1964. Komitet pravnika Senata Sjedinjenih Drava imenovao je potkomisiju da
prou i ono to zovemo protivre nostima komunizma. Ovaj izvetaj na 64 stranice ispituje
mnoge stavove uzete iz dela glavnih komunisti kih pisaca. Objavili su stavove komunisti kih
vo a o glavnim pitanjima dananjice. Autori izvetaja potvrdili su gore navedeni citat svojom
slede om izjavom:
Marks je religiju nazvao opijumom za narod. "376
Marks je komentarisao da je opijum, narkotik i tvorac zavisnosti, analogan religiji,
ovekovom na inu pribliavanja Bogu.
Ovde on iznosi misao da religija drogira ove anstvo i zamagljuje mu um tokom
traganja za istinom.
Prema Marvinu S. Antelmanu (Marvin S. Antelman), jevrejskom rabinu, u njegovoj
knjizi, potpun Marksov citat glasi:
372
) Edward Ronayne, The Master's Carpet, (izdava i datum objavljivanja nisu
prikazani), str. 25.
373
) Karl Marx and Frederick Engels, The Communist Manifesto, (Bruklin, New York:
New York Labor News, 1968) str. 35.
374
) Ibid. str. 38.
375
) Edited by Max Eastman, Capital and Other Writings by Karl Marx (New York: The
Modern library, 1952) str. IX
376
) Committee on the Judiciary of the United States Senate, Contradictions of
Communism (Washington D.C.: U.S. Government Printing Office, 1964), str. 3940.

105

Religija je vapaj ugnjetenih, dua sveta bez due, nada ove anstva koje je izgubilo
svaku nadu, to je opijum za narod."377
Lenjin, ateista, vo a Boljevi ke frakcije Komunisti ke partije u Rusiji i boljevi ke
revolucije i kona no, ef same Vlade, delio je Marksov stav. Ovde se vidi da ga je Lenjin
dalje nadgradio:
Religija je opijum za narod. Religija je vrsta duhovne zamke u kojoj robovi kapitala
odbacuju svoj ljudski oblik i svoje tenje za bilo kakvim pristojnim ivotom... ovaj Marksov
princip je kamen temeljac celog njegovog stava prema religiji. Marksizam je oduvek smatrao
sve savremene religije, crkve i verske organizacije oru em buroaske reakcije koje slui za
odbranu eksploatacije i da drogira radni ku klasu."378
Dakle, Lenjin je otiao korak dalje od Marksa. Ne samo da je eleo da ukine religiju,
ve je poeleo da se sa njom izbori." Evo ta kae:
Ateizam je neodvojivi deo marksizma...." Moramo se boriti protiv religije (ovo je i
masonski cilj )... Borba protiv religije ne sme biti pretvorena u apstraktno propovedanje ili
svedena na njega, ve mora biti povezana sa konkretnom praksom klasnog pokreta. ..."38
Pre asni Ri ard Vurmbrant (Richard Wurmbrand) je hri anski crkveni velikodostojnik
iz Rumunije, komunisti ke zemlje sve do pada berlinskog zida osamdesetih, koji je u svojoj
domovini bio u zatvoru 14 godina zbog dizanja glasa protiv komunizma. Napisao je :
... Lenjin, kao esnaeastogodinjak, strgao je krst (simbol hri anstva) s priveska i
zgazio ga nogama, to je uobi ajen satanisti ki ritual... Ne postoji ni najmanja sumnja da je
Lenjinom vladala satanisti ka ideologija (ovde on kae da je Lenjin verovao u Satanu)." 38!
Josif Staljin bio je jo jedan komunista i Lenjinov sledbenik u komunisti koj Rusiji. Prema
dravnom izvetaju, odbijao je svaku pomisao na neutralnost prema religiji:
Partija ne moe biti neutralna prema religiji i zaista upravlja antireligijskom
propagandom protiv svih i svake verske predrasude (upravo kao i masoni), jer se opredeljuje
za nauku, dok verske predrasude stoje njoj nasuprot, jer je celokupna religija neto to je
protiv nauke."382
Jo jednom kaem da je to pogreno. Istinska nauka dokazuje postojanje Boga, a ne
suprotno. Napisao sam poglavlje o evoluciji u knjizi Nevidljiva ruka, koje iznosi optubu da
je evolucija prevara i neslana ala. Izvesno je da je Lenjin iveo onda kada je Darvin sam
priznao da je njegova teorija o evoluciji pogrena [v. Poreklo vrsta (The Origin of Species),
gde on nekoliko puta tvrdi da teorija nije ta na], tako da je nemogu e da Lenjin nije znao za
nju. Ipak, on tvrdi da nauka ne odobrava religiju", a istina je upravo obratna. Iz ovih kratkih
citata i odlomaka iz dela najve ih komunisti kih pisaca postaje o igledno da se prikianjaju
filozofiji koja propoveda unitenje religije i privatnog vlasnitva. Njihova poslednja meta,
upravo kao i kod masona, bila je vlast. Maks Istman objasnio je da Marks ima veoma jasne
ciljeve budu eg komunisti kog drutva. On je rekao da je Marksov cilj bio:
377
) Rabbi Marvin S. Antelman, To Eliminate the Opiate (New York: Zahavia ltd.,
1974) nenumerisana stranica, ali bi bila str.2.
378
) Committee on the Judiciary of the United States Senate, Contradiction of
Communism, (Washington D.C.: U.S. Government Printing Office, I964)str.40.
379
) Richard Vurmbrand, Marx & Satan (Westchester, Illinois, Crossway Books, 1986)
str. 59.
380
) Committee on the Judiciary of the United States Senate, Contradiction of
Communism, (Washington D.C.: U.S. Government Printing Office, 1964)str.40.
381
) Richard Vurmbrand, Marx & Satan (Westchester, Illinois, Crossway Books,
1986)str.49.
382
) Committee on the Judiciary of the United States Senate, Contradiction of
Communism, (Washington D.C.: U.S. Government Printing Office, 1964)str.40.

106

... besklasno drutvo i vladavina bez sile..."383

Izvetaj povezuje sve komunisti ke vo e s poslednjim od tri cilja: unitenje vlasti:
Marks, Engels, Lenjin i Staljin su svi smatrali stanje pod kapitalizmom jednim
instrumentom klasnog ugnjetavanja. Primenili su ovu karakterizaciju i na demokratije i na
monarhije, a Lenjin je o tome rekao slede e:
'Prema Marksu, drava je organ vladavine klase, organ za ugnjetavanje jedne klase od
strane druge'..."384
Obe ali su rtvama svoje propagande da e drava, koja mrzi stanje kapitalizma, zauvek
s njim zaviti. Engels je ovo formulisao na slede i na in:
Sve dok, naposletku, drava ne postane istinski predstavnik slobodnog drutva,
postavlja e se iznad njega. im ne bude drutvenih klasa, to je trajan cilj... ne e biti vie
ni ega za ugnjetavanje, i stoga ni ega to e odravati potrebu za postojanje posebnog
represivnog autoriteta, Drave... Vladavinu pojedinaca zamenjuje upravljanje stvari i
upravljanje proizvodnim procesom. Drava se ne ukida, ona izumire."385
Ovu idili nu sliku dopunjuje Lenjin u autoritativnom delu Drava i revolucija (The
State and Revolution):
... potpuno e nestati potreba za silom, za pot injavanjem jednog oveka drugom,
jednog dela naroda drugom, poto e se ljudi navikavati na uvi anje elementarnih uslova
drutvenog postojanja bez sile i pot injavanja."386
Istraiva masonerije moe sada da vidi ovu logiku" komunista: ako se ukine religija,
ne e vie biti zlo ina. Ako se ukine privatna svojina, ne e biti vie ni ega da se krade. Ako
nema braka, ne e biti odraslih. Ako nijedan ovek nema pravo na ivot, ne e vie biti sudova
i zatvora za kanjavanje onih grenika koji su posegnuli za tu im ivotom. Ako nema potrebe
za vla u, ona moe i ho e da odumre.
Ovako isto razmiljaju i masoni. ele da ukinu religiju, a kad to u ine, ne e biti potrebe
za vla u.
injenica da je Karl Marks eleo da ukine privatnu svojinu," porodicu," nacionalne
granice," itd. ne treba da nas iznena uje. Odgovor je jednostavno neverovatan: Karl Marks je,
ba kao i Lenjin, bio satanista: svesno je oboavao Satanu, tako e poznatog kao Lucifera ili
avola. Ovakav zaklju ak izveo je pre asni Ri ard Vurmbrand, hri anski pastor iz
Rumunije, o kome je ve bilo re i. Napisao je mnoge knjige na tu temu, ali dve koje su vane
za ovu studiju su Da li je Karl Marks bio satanaista? (Was Karl Marx a Satanist?), objavljena
1976. i Marks i Satana (Marx and Satan), objavljena 1986. i govore o tome da je u svojim
studentskim danima mladi Karl bio lan Satanisti ke sekte.
Da bi se to dokazalo, mogu e je na i informacije iz knjiga samog Marksa. On nije pisao
samo o potrebi unitenja religije, ve posebno hri anske religije:
Ukidanje religije kao iluzorne sre e oveka je zahtev za njegovom stvarnom
sre om."387 Ratujemo protiv svih preovla uju ih ideja religije... Ideja o Bogu je klju ni
primer izopa ene civilizacije. Mora se unititi ..."388
383
) Edited by Max Eastman, Capital and Other writings by Karl Marx (New York: The
Modern Library , 1932) str. XI
384
) Committee on the Judiciary of the United States Senate, Contradiction of
Communism, (Washington D.C.: U.S. Government Printing Office, 1964), str. 54.
385
) Ibid. str. 54.
386
) Ibid. str. 54-55.
387
) Rev. Richard Vurmbrand, Was Karl Marx A Satanist? (Glendale, California: Diane
Books, 1976), str. 4.
388
) Rev. Richard Vurmbrand, Karl Marx and Satan(Westchester,Ilinois, Crossway
Books, 1986), str. 59.

107

Prema Vurmbrandu, Marks je u jednoj poemi napisao slede e:

elim da se osvetim Onome koji gore vlada (misli na vladavinu biblijskog Boga koji
daje oveku moralne apsolutnosti.")"389
Georg Jung, Marksov savremenik i njegov li ni prijatelj, 1841 .godine napisao je.
slede e :
Marks e sigurno proterati Boga s nebesa... Marks smatra hri ansku religiju jednom
od najnemoralnijih."390
Sada istorija zna zato se Marks okrenuo protiv hri anstva. Pridruio se satanistima
kada je otiao na studije. Vurmbrand pie da je Marksova duga kosa (na njegovim portretima
uo ljive su duga kosa i neuredna brada) bila:
... karakteristi na za sledbenike Doane Sautkot, satanisti ke svetenice za koju su
smatrali da je u vezi sa demonom ajlohom."391
Mihail Bakunjin, ruski anarhista, misle i da ima zaslugu za potpuno svrgavanje svih
vlasti, objasnio je privla nost Satane za mlade studentske umove poput Marksa:
Satana je prvi slobodni mislilac i Spasitelj Sveta. On osloba a Adama (prvog mukarca
u Bibliji i verovatno simbol ove anstva, barem po miljenju Bakunjina) i utiskuje pe at
ove nosti i slobode na njegovom elu ( elo je mesto za tre e oko", dakle direktan prolaz ka
umu,) ine i ga neposlunim."392
Dakle, mlade studente koji su u mnogim slu ajevima bili izvan uticaja bogobojaljivih
roditelja po prvi put u ivotu, u ili su da ne treba vie da sluaju svoje roditelje i njihovu
staromodnu religiju, nego Satanu koji sprovodi pozitivan uticaj na ceo ljudski rod. Ovde
vidimo zato je Marks tako e propagirao unitenje porodice: roditelji su prvenstveno bili
izvor u enja o moralnosti. Studente odvojene od svojih roditelja u ili su da je ovo bi e bilo
prvi buntovnik" i da bi trebalo da bude njihov uzor. Miljenje da je Bog zla sila i da ova
civilizacija treba da se uniti da bi ovek mogao potpuno da se oslobodi bila je filozofija koju
se u ili na na studijama i tako impresivni umovi poput Marksa i Bakunjina.
Marks je naseo na tu la. Napisao je:
Komunisti ne propovedaju apsolutna moralna na ela."393
Moralnost je bila smetnja za ove anstvo i morala je da se ukine. Civilizacija u
hri anskom duhu utemeljena na verovanju u privatnu svojinu, nacionalizam, slobodu i pravo
na ivot, posebno je postala meta mladih studenata.
Medutim, sada prate i po godinama kada je Marks pisao, otkriva se da da je samo
malom broju Marksovih pisanih ideja doputeno da izroni na povrinu istorije.
,,U filozofskom ogledu Pobunjeni ovek (The Revolted Man), Alber Kami (Albert
Camus) kae da tridesetak tomova Marksa i Engelsa nikada nije objavljeno..."394
To zna i da Marksove ideje i misli Marksove nikada u celosti nisu bile dostupne
javnosti. Moe se samo pretpostaviti da neko nije eleo da svet ta no sazna u ta je Marks
verovao. Mora da je motiv ovaj: ako bi svet mogao da upozna itavo njegovo delo, verovatno
bi razumeo kalvinisti ke ideje ovoga oveka ili bi otkrio njegovo verovanje U avola kao
boga. Dakle, neko je odlu io da svet onemogu i da sazna u ta je Marks zaista verovao.
O igledno da bi ove ideje izazvale gnuanje ak i kod onih koji veruju u njegove teorije.
Me utim, Marks i Engels, koautor Komunisti kog manifesta, nisu sami doli na ideju
objavijivanja ovog dokumenta: unajmila ih je jedna organizacija veoma bogatih i mo nih
ljudi. Ta organizacija je poznata kao Liga komunista, ija je istorija detaljnije opisana u knjizi
389
) Ibid. str. 7.
390
) Ibid.str. 19.
391
)Ibid. str. 20.
392
) Ibid. str. 2021.
393
) Ibid. str. 25.
394
) Ibid. str. 31.

108

tampanoj na stogodinjicu objavljivanja Komunisti kog manifesta. Tu pie slede e:

Komunisti ka liga rodila se iz onog to je poznato kao Liga pravde. Ova potonja bila je
ogranak Lige pariskih odmetnika, koju su u tom gradu osnovale nema ke izbeglice. Posle
deset nemirnih godina, Liga pravde pronala je 'centar sile Zemljine tee', kako je to Engels
rekao, u Londonu, gde se, dodao je on, izrodila nova struja: od isto nema ke lige ona je
postala internacionalna." 395
Mnogi istori ari ube eni su da su nema ke izbeglice" koje su osnovale ovu
organizaciju, kao temelj Komunisti ke lige, bili pripadnici Ilumunata. lanovi ovog tajnog
drutva pobegli su iz Bavarske, koja je sada deo Nema ke, kada su vlasti otkrile njihovu
revolucinarnu zaveru.
Jedan od onih koji je otkrio vezu Marksa sa Iluminatima bio je i Vinston er il,
premijer Engleske posle Drugog svetskog rata. er il je, tako e, bio lan masonske
organizacije, i sigurno je bio na rukovode em poloaju, tako da je dovoljno znao kada je
mogao da daje komentare poput ovoga:
,,Od Spartakovog vremena Vajshaupt (Spartak je bilo tajno ime Adama Vajshaupta,
osniva a Iluminata; nekada je krio svoju pripadnost tom Redu) do Marksovog i vremena
Trockog... konstantno raste opta svetska zavera sa ciljem svrgavanja civilizacije (to je cilj
ovih tajnih drutava, ba kao i komunisti ke partije)."396
Dakle, i veoma mo ni er il sigurno je u doga ajima koji su se deavali u njegovo
vreme prepoznao mo zavere i povezao Iluminate iz 1776. sa Marksom iz 1848. i sa
komunisti kim revolucijama 1905. i 1917. godine.
Osniva Iluminata bio je Adam Vajshaupt, roden 6. februara 1748, profesor Kanonskog
prava na Univerzitetu u Ingoltatu. Predavao je predmet Kanonsko pravo i kroz svoja
predavanja studentima prezentovao zvani ne stavove Katoli ke crkve o moralnim pitanjima
tog vremena.
kolu je vodio Jezuitski red, u kojem je, kao u delu Katoli ke crkve, bilo mnogo
istori ara koji se smatraju jezuitskim svetenicima. S tim u vezi je i jedan komentar Alberta
Mekija, masona, naveden u Ilumunatima Bavarske":
Vajshaupt... je prvobitno bio jezuita..."397 Danas mnogi katolici pori u da je ovo istina,
ali sigurno je da niko to ta no ne zna, jer Vajhaupt nije vie iv, a iza sebe nije ostavio
nikakve komentare koji bi me uverili u ta nost injenice o njegovoj pripadnosti jezuitima.
Niko koga poznajem nije naao dokaze koji bi ovo potvrdili ili negirali. Sve to je poznato
jeste da je bio predava u jezuitskoj koli u Bavarskoj podu avaju i studente katoli kom
moralu.
Profesor Vajshaupt osnovao je tu organizaciju 1. maja 1776. godine i po eo tajno da
regrutuje inicijate. Dve godine nakon osnivanja svi su profesori tog univerziteta, osim dva
izuzetka, bili lanovi Iluminata. Medutim, spisak lanova do kojeg je, posle otkrivanja
postojanja ove organizacije, dola vlada Bavarske pokazao je da su im pristupali advokati,
savetnici, grofovi, svetenici, razni crkveni slubenici i baroni. Svi oni bili su pripadnici vie
klase i intelektualci tog doba, koji su se nadali da e se osloboditi ugnjetavanja religije i
vlasti."
Godine 1783, kada su etvorica profesora izvedena pred istrani sud, Vlada Bavarske je
pokrenula istragu o Iluminatima. Optueni su priznali da su lanovi tog Reda i po prvi put
javnosti otkrili svoje ciljeve. Predsednik Vlade Bavarske naredio je ukidanje reda Iluminata
22. juna 1784. godine, a njihovi pripadnici, me u kojima je bio i sam Vajshaupt, pobegli su iz
395
) Karl Marx and Frederick Engels, The Communist Manifesto (Broocklyn,
New York: The New York Labor News, 1968), str. XII-XIII.
396
) London, England Illustrated Sunday Herald newspaper, February 8,
1920.
397
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 1, str. 346, pod Illuminati of Bavaria.

109

zemlje. Posle proterivanja iz Bavarske profesor je:

... otiao u Gotu (grad u Nema koj), gde ga je srda no do ekao vojvoda Ernst koji mu
je dodelio penziju i mesto savetnika. Tamo je ostao sve do svoje smrti 1811. godine."398
Evo zato su mnogi istori ari odbegle pripadnike Iluminata smatrali nema kim
izbeglicama" koji su kasnije osnovali Komunisti ku ligu. Razlog tome je to su otkrili da su
komunisti oberu ke prihvatali ideje Iluminata.
Vajshaupt je svoje poglede zapisao i dao ih svima na uvid. Neposredno je izneo svoje
planove, kao i nade u vezi s tim kako e delovati u drutvu. Napisao je:
,,Od svih meni poznatih sredstava za predvo enje ljudi najefikasnije je skrivena
tajna."399
Velika snaga naeg Reda lei u tajnovitosti; neka se niko nikada, ni na kojem mestu, ne
pojavljuje pod svojim imenom, ve neka se uvek predstavlja drugim imenom i
zanimanjem."400 Dakle, njihova namera bila je da svoje aktivnosti prikrivaju unutar drugih
organizacija.To zna i da su pripadnici bili upu ivani da se infiltriraju u druge grupe i u tim
organizacijama preuzimaju uloge vo a. Zatim je dao vie pojedinosti u vezi s tim kako e
najmanje na jednom polju realizovati svoje napore:
Moramo u initi sve to moemo kako bismo narnetnuli vode u ulogu Iluminata u svim
civilnim organima vlasti."401
Profesor je otkrio svetu svoju filozofiju kada je napisao slede e:
ovek nije lo, osim ako ga takvim ne u ini pristrasni moral. Lo je, jer ga izopa avaju
Religija, Drava (ovde Vajshaupt tvrdi da su njegova dva neprijatelja ista kao neprijatelji
masonerije religija i vlast) i loi primeri."402
Dakle, Vajshaupt izjavljuje da je glavni problem ove anstva religija" i kada, jednom,
ona bude uklonjena s lica Zemlje, ljudski rod moe iveti u raju. Da bi eliminisao ovaj
problem, osnovao je tajno drutvo ije dominantno delovanje bilo vezano upravo za ova
motiv. Ako bi se uklonila religija, mislo je da bi tada nestala i potreba za vla u. Crkva
postavlja standarde ponaanja i ako ih uklonite, onda nestaje potreba ljudi da se tite od onih
koji e te standarde kriti. Religija vodi zlo inu. Odstranite religiju i vlasti, stvorene u cilju
kanjavanja zlo ina, i ive ete u raju.
Ovo je sutina svega to je profesor pisao. Jedna od velikih tajni, koje je Vajshaupt krio
od sveta jeste ona koju je izneo inicijatima u obredu 2. stepena:
... nacije moraju da se vrate na ovo stanje, bilo kakvim primenljivim sredstvima, ako je
to mogu e miroljubivim, ali, ako nije, onda putem sile, jer s lica Zemlje mora nestati svaka
pot injenost."403
Dakle, bilo kakva aktivnost vlade ili religije je tiranija, a religija tera ljude da stvaraju
vlade.
Ovo, zauzvrat, postavlja standarde koje ovek treba da sledi i to su loi primeri" o
kojima je profesor pisao. Verovao je da, kada ovek ivi pod vla u, on je propao..."404
Moete li da zamislite vreme kada ne e biti zlo ina, greha, jer ne e biti krivice zbog
toga to nekom drugom naudite? itavo ove anstvo bi moglo da ivi oslobo eno krivice, jer
nema ni zlo ina ni greha. ivelo bi se bez tiranije" jer ne bi bilo religije i vlasti. Ovo je ta
utopija" iji je tvorac ovaj sanjar.
398
)Ibid. Volume 11, str. 843, pod Weishaupt, Adam.
399
) Proofs of Conspiracy, str. 129. 400) Ibid.str. 112.
401
) Ibid. nenumerisana stranica, ali bi bila str. 7.
402
) Alan Stang , Illuminism, (American Opinion magazine, Jun, 1976), 45.
403
) Proofs of Conspiracy, str. 115.
404
) Ibid. str. 92.

110

Me utim, ovaj raj ima svoju cenu. Neki ljudi misle da je prihvatljivo silovati, krasti ili
ubijati. Dakle, drutvo koje e ti sanjari izgraditi ne bi imalo religiju i vlast, ali bi bilo
dozvoljeno silovanje, ubijanje i plja kanje, jer za oveka ne bi postojala nikakva ograni enja.
Sre om po ove anstvo, dva velika istraiva a napisala su knjige o ovom vremenu, o
tome ko su Iluminati i u ta veruju. Jednu knjigu napisao je profesor Don Robison 1798.
godine i naslovio je Dokazi zavere, a drugu, u kojoj su delimi no izneta istraivanja o
Iluminatima, ine etiri toma pod naslovom Memoari koji ilustruju istoriju jakobinstva. Ovu
knjigu napisao je Ejb Augustin Baruel (Abbe Augusline Barruel), jezuitski svetenik
Katoli ke crkve u periodu od 1797. do 1798. godine. Ironija je u tome to su ova dva oveka,
ne poznaju i jedan drugog, dola do istog zaklju ka o Iluminatima.
Profesor Robison bio je mason i profesor prirodnih nauka na Edinburkom univerzitetu
u kotskoj. Bio je generalni sekretar Kraljevskog drutva u tom gradu, a neki od njegovih
savremenika smatraju ga jednim od vode ih umova svog doba."
Dejms Vat (James Watt), izumitelj parne maine, nazvao je profesora:
ovekom najbistrijeg uma i od svih koje je ikad
upoznao najodanijim nauci".405
Iluminati su, verovatno, traili od profesora da im se pridrui, jer je bio pripadnik
masona. Bio je veoma obazriv i, pre pristupanja, nastavio je da istrauje njihovu organizaciju,
a zatim odlu io da svoja istraivanja obelodani:
Veliki cilj koji taj Red propoveda jeste da ljude usre i, a kao jedina i efikasna sredstva,
kojima bi se oni u inili dobrim, propovedaju prosve ivanje uma i njegovo osloba anjem od
robovanja sujeverju i predrasudama (Podrazumevaju i pod tim da Vajshaupt eli da oslobodi
oveka od moralnih prepreka nametnutih od strane religije. Ovo je bila misao identi na sa
onom koju je Karl Marks napisao sedam decenija kasnije. Na osnovu ovoga vidimo da postoje
veze Iluminata i komunista). Ovaj cilj se postie stvaranjem pravednog i stabilnog morala.
Kada se to u ini, i postane univerzalno, osta e malo sumnje u to da e posledica svega
biti mirno drutvo, da e vlast, pot injavanje, i sve neprihvatljive posledice ponaanja vlasti
biti nepotrebni, a da drutvo moe mirno do i u stanje savrene slobode i jednakosti."406
Svojim lanovima profesor je objasnio da Iluminati imaju dva cilja:
Osniva se jedno udruenje sa namerom da iskoreni sve verske institucije i svrgne sve
evropske institucije vlasti."407
... da je njihova stvarna namera da se ukine sveukupna religija, svrgne svaka vlast i
svet izloi optem plja kanju i pustoenju..."408
Dakle, ovde vidimo da su Iluminati imali iste ciljeve kao i masoni: unitenje vlasti i
religije.
Medutim, profesor je nastavio dalje, otkrivi na koji na in Iluminati ele da usre e
ljude:"
Ali, da bi se to u inilo, ... ovo se mora... sugerisati... uklanjanjem religijskih zabrana...
... da bi se sve ovo postiglo, prvo treba ukinuti hri anstvo."409
Potom nastavlja:
Sada je potrebno malo rasprave kako bi se dokazalo da red Iluminata za svoj
neposredan cilj ima ukidanje hri anstva... uklju uju i i stav o svrgavanju civilne vlasti."410
405
) Ibid. nenumerisana stranica, ali bi trebalo da bude str. 2.
406
) Ibid. str. 119.
407
) Ibid. str. 7.
408
) Ibid. str. 7.
409
) Ibid. str. 121.
410
) Ibid. str. 124.

111

Dalje povezuje elju za unitenjem hri anstva i vlasti sa eljom da se unite prava na
svojinu. On pie:
... oni su mislili da ukinu zakone koji tite svojinu ste enu dugotrajnim i uspenim
preduzetnitvom i da ubudu e onemogu e bilo kakvu akumulaciju te vrste. Nameravali su da
iskorene celokupnu religiju i moral i, ak, da razbiju privatnost porodi nog ivota unitenjem
ose anja potovanja prema braku i otimanjem od roditelja prava na vaspitanja dece."411
Da bi podsetio itaoce kako oni misle da ispune svoj zadatak, on kae da nameravaju da
se infiltriraju svugde, naro ito u vlasti:
Ovim planom ovlada emo celim ove anstvom... U dravnim zanimanjima mora se
uzeti veliki udeo i upravljati njima, tajno, da bismo mogli uticati na sve politi ke
transakcije."412
Da ne bi ostavio bilo kakvu sumnju u to to eli ove anstvu, Vajshaupt je napisao:
,,Ni jedna jedina namera koja moe da oda nae ciljeve protiv religije i drave... ne sme
iza i na videlo..."413
Dakle, nema sumnje: Iluminati su eleli da unite vlast i religiju, posebno hri ansku.
To sada sigumo znamo, jer je njihov osniva to naveo u svojim spisima.
U knjizi Ejba Baruela, u poglavlju pod naslovom Antidrutvena zavera", on kae da je:
razotkrio zaveru (misli na Iluminate) sofisti ara (definisano kao: u itelj ili mislilac"),
impijeteta (definisano kao: nemanje potovanja, bezbonitvo") i anarhije (bezvla e) protiv
svake religije, prirodne ili otkrivene, ne samo protiv kraljeva, ve i protiv svake vlasti, svakog
gra anskog drutva, ak i protiv svakog oblika svojine." 414
Svetenik je veoma saeto rezimirao ciljeve Iluminata i napisao slede e:
Prin evi (misli na vlasti) i narodi (sa svojim hri anskim ure enim civilizacijama)
nesta e s lica Zemlje ...i ova revolucija e biti delo tajnih drutava" (Istakao A.R. Eperson).415
Dakle, svetenik je obelodanio cilj Iluminata: unitenje Zakona, Religije i Svojine isti
kao i cilj masona. Ove dve knjige napisane su da bi Iluminate razotkrile kao antihri ansku
grupu koja ima za cilj da uniti ne samo religiju, ve ponajpre hri anstvo. U stvari, Ejb je
stalno pisao o njihovim ciljevima:
,,Mi emo stoga pokrenuti zaveru protiv sve religije Gospela, a to smo oblikovali kao
hri ansku zaveru." (Istakao sam ove delove kako bih ilustrovao njihovu veru u uspeh svojih
napora).416
... svaki pojedinac (pripadnik Iluminata)... mora...,tajno posve en ovoj elji, da
unitava religiju Hrista ... Moji dokazi e biti izvedeni iz ... spisa te zavere ..."417
... grandiozni cilj zavere,... da slome Hrista koga gone sa neskrivenom mrnjom ..."4I8
Religija koju treba unititi je religija Hrista ..."419
A u odeljku koji je zapravo jedan dugi citat preuzet od samog Vajshaupta, Ejb prenosi
ta je njihov vo a napisao:
Ako smo, svrgavanjem hri anstva i svake religije, teili jedino da imamo istinsko
hricanstvo, pravu religiju (Podrazumevaju i da bi se Iluminati infiltrirali ak i u same crkve
koje su eleli da unite. Zato se neki zaverenici pridruuju lokalnim crkvama, ponekad i na
mestima vo a poput pastora ili svetenika. Oni ne veruju da je Isus sin Boga, ali redovno
pose uju crkvu. To je odli na maska, s namerom da se pribavi potovanje). Zapamtimo da cilj
411
) Alan Stang , The Manifesto, (American Opinion magazine, February, 1972), str. 57.
412
) Proofs of Conspiracy, str. 84. 413) Ibid. str. 85.
414
) Memoirs Illustrating the History of Jacobinism, str. 393.
415
) Ibid. ilustracija u po etku knjige
416
) Ibid. str. 7.
417
) Ibid. str. 19.
418
) Ibid. str. 80.
419
) Ibid. str. 320.

112

opravdava sredstvo, (Vajshaupt je upu ivao svoje lanove da se prilikom svojih aktivnosti ne
rukovode bilo kakvim moralom. Ako preduzeta aktivnost doprinosi pribliavnju cilju
Iluminata, pripadnicima je doputeno da je izvedu, bez obzira kakvim sredstvima to inili.) i
da taj uzvieni cilj mora u initi da sva sredstva budu u slubi dobrih namera, koje pokvareni
ine zbog zla."420
Ako je ovo citat samog Vajshaupta, izgleda da je i on prihvatio masonsku filozofiju da
ne postoje moralne apsolutnosti, da svaki pripadnik Iluminata ini sve to misli da je dobro,
kako bi se napredovalo ka cilju.
Ova ideja je poznata, jer je to i Pajkovo egzaktno u enje.
Kako bi itaoce uverio da ovi komentari o antihri anskoj prirodi Ilumnata nisu
zasnovani na spekulaciji, Artur Edvard Vejt, vode i masonski pisac i pristalica
okultizma,drevne tajne religije povezane i sa Iluminatima i sa masonima, o Iluminatima je
napisao slede e:
Taj Red (iluminata) bio je antihri anski..."421 I Robison i Baruel povezali su Iluminate
direktno sa Slobodnim masonima. Ejb je tu vezu otkrio pokazuju i da imaju iste ciljeve:
unitenje religije i vlasti. Evo ta je napisao:
... taj grandiozni cilj masonerije (i Iluminata)... jeste da o iste Zemlju od dvostruke
kuge (misle i na dvojicu ubica ove anstva", religiju i vlast,) unitavanjem svakog oltara
koji podsti e lakoverje i sujeverje (misli na religiju) i svakog trona na kojem se nalaze oni
koje smatraju despotima (misli na vlast) koji tiraniu robove."422
Profesor Robison otiao je korak dalje. Pokazao je kako i kada su se ta dva drutva
ujedinila. Napisao je da su se ilumnati infiltrirali u masone na njihovoj konvenciji 1782, samo
pet godina posle osnivanja Iluminata:
Baron Knige (pripadnik Iluminata visokog ranga)... sada je napravio shemu ujedinjenja
celog bratstva (misli se na masone i Iluminate) sa ciljem sprovo enja njegovog utopijskog
plana..."423
Me utim, nisu svi masoni toga vremena bili oduevljeni motivom Iluminata da se
infiltriraju. Jedan pripadnik, grof de Virio, slobodni zidar Martinisti ke loe u Lionu
(Francuska), nije mogao da sakrije svoj nemir zbog onoga emu je prisustvovao. Na povratku
s kongresa u Vilhelmsbadu, izjavio je:
Mogu vam samo re i da je ovo mnogo ozbiljnije nego to mislite. Zavera koja se
sprema tako je dobro smiljena tako da e monarhiji i crkvi biti takore i nemogu e da je
izbegnu (ovaj mason je video da se sprema zavera protiv Crkve i Drave i verovao je da e
uspeti u ostvarenju tog cilja)."424
Profesor Robison potvrdio je Ejbove zaklju ke kada je izjavio da je, tako e, otkrio
namere Iluminata:
... neposredan cilj ovog Reda bio je da ukine hri anstvo i svrgne civilnu vlast...Redu
je naloeno da odbije hri anstvo... Ruila ki uticaj akumulirane svojine (misli na
univerzalno, neotu ivo pravo na privatnu svojinu) proglaen je neprelaznom preprekom sre i
bilo koje nacije iji su zakoni tako ustrojeni da tite njenu svojinu i njeno uve avanje.425
... nameravali su da ukinu zakone koji su titili kumuliranu svojinu ste enu
dugotrajnim i uspenim radom i da ubudu e spre e bilo kakvu njenu akumulaciju
420
) Ibid. str. 509.
421
) A New Encyclopaedia of Freemasonry, Volume 1, str. 386, on Illuminati of
Bavaria.
422
) Memoirs Illustrating the History of Jacobinism, str. 319.
423
) Proofs of Conspiracy, str. 55.
424
) Gary Allen, Illuminism, the Great Conspiracy, 1776 1848. (American Opinion
magazine, June, 1976), str. 49.
425
) Proofs of Conspiracy, str. 6061.

113

Nameravali su da iskorene svu religiju i moral i, ak, da narue privatnost braka,

unitavanjem potovanja bra nog zaveta i otimanje vaspitanja dece iz ruku roditelja. ."426
Stvarna namera tog Reda je da vlada Svetom. Da bi to postigao, bilo mu je potrebno da
uniti sve religije, svrgne sve vlade i ukine privatnu svojinu."427
Ejb je pisao da su Iluminati, a pri tome je mislio i na slobodne masone, bili:
... najotvoreniji neprijatelji onih drugih (misli na hri anstvo), trona (misli na vlasti) i
celog drutva."428
Baruel je svojim itaocima ak i preciznije ilustrovao injenicu da je zaista otkrio tajnu
Slobodnih zidara. Evo kako on otkriva istinu:
,,po svom prijemu Kadoa (30. stepen masonerije) on saznaje da je ubica Adonirama
(Hirama Abifa) Kralj (misli na simbol vlasti) koji je trebalo da bude ubijen da bi se osvetio
Veliki majstor de Molej (misli na ak de Moleja) i Red masona, naslednika Vitezova
templara. Religija koju treba unititi... jeste religija Hrista ..." 429
Tako je Ejb 1798. godine otkrio tajnu masonske organizacije: spremali su se da unite
religiju Hrista" i vlast koja se temelji na Boijem zakonu. Razlog zbog kojeg su to postavili
za svoj cilj leao je u tome to su se u njih infiltrirali Iluminati 1783. godine. Profesor je tada
povezao Iluminate i masone na neuobi ajen na in. Rekao je da su pristupnika Iluminatima
u ili da je jedno od ta dva tajna drutva superiorno nad drugim:
,,U obavezi IV (verovatno 4. stepen Iluminata) kandidat se obavezuje da smatra
Iluminate nadre enima Slobodnoj masoneriji."430
I slede e:
Osniva (misli na Adama Vajshaupta)... kae da su njegove ideje jedina prava
Slobodna masonerija."431
Kao to bi se o ekivalo, izgleda da su vode i masonski pisci pro itali dela i Robisona i
Baruela i napali njihove zaklju ke.
Kona an dokaz da se masoni spremaju da unite hri anstvo" moda lei u simbolici
eira koji nose pripadnici rajnera, masonske grupe koja je, verovatno, najtransparentnija.
rajneri su organizacija kojoj se mogu pridruivati i masoni 32. stepena kotskog obreda i
Jorki masoni 13. stepena. Onaj crveni eir, u obliku glinene vaze za cve e okrenute
naopako, zove se ,,fez", po gradu Fezu u Maroku.
Mekoj" masonska snabdeva ka kompanija, prodaje tamnocrveni fez koji oni zovu
plemeniti fez"432
Upotreba prideva plemeniti" uz imenicu ,,fez" odnosi se, zapravo, na rajnera, koji se
zove Plemi ", ali se, tako e, moe ticati i na ina na koji se oni odnose prema samom fezu: to
je plemeniti" eir.
Objanjenje rajnera za fez napisano je u knjizi koju je objavila njihova lokalna
organizacija u Tusonu, (Arizona) 1977. godine, pod naslovom Hram Sabar (ime hrama
rajnera u Tusonu) Slikovita istorija 1966-1977 (Sabbar Temple, Pictorial History from 19661977). U ovoj knjizi je predstavljena njihova dvanaestogodinja istorija. Tu je, na dve strane,
ispisano poglavlje koje nosi naslov Istorija rajna." Ovde se nalazi kratko objanjenje u vezi
sa zna enjem feza":
Fez, koji Plemi i Misti nog rajna Severne Amerike imaju ast i privilegiju da nose,
iao je iz ruke u ruku godinama (rajn je bio osnovan 1872, ne hiljadama godina pre, tako da
426
) Alan Stang , The Manifesto, (American Opinion magazine, February, 1972), str. 57.
427
) Proofs of Conspiracy, str. IV
428
) Memoirs Illustrating the History of Jacobinism, str. 300.
429
) Ibid. str.320.
430
) Proofs of Conspiracy, str. 102.
431
) Ibid. str. 63.
432
) Macoy Publishing & Masonic Supply Co., inc., September 1, 1994 catalog, str. 73.

114

kau da upotreba ovog eira datira pre njihovog osnivanja), kao jedan od najzna ajnijih,
pokriva a za glavu. Fez je dobio svoje ime po mestu gde je prvi put napravljen za masovnu
prodaju u svetom gradu Fezu u Maroku."433 Me utim, pri a je opirnija. Zapamtite da rajneri
masoni govore da je njihov fez vekovima iao iz ruke u ruku i da oni imaju privilegiju i ast
da ga nose, a da je proizveden u svetom gradu Fezu."
Dobro objanjenje za ovaj plemi ki pokriva glave"daje Mik Oksli (Mick Oxley),
ro en u Engleskoj, bivi mason i istraiva islama i hinduizma, poto je, kada se povukao iz
engleskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, putovao po raznim krajevima sveta. Pri u o
fezu uo je u Egiptu od nekih svojih prijatelja muslimana mula, islamskih verou itelja, koji su
se hvalili da su svoje gubitke u krstakim pohodima muslimani kod Feza osvetili tako to su
pogubili 50 hiljada hri ana, mukaraca, ena i dece. (Ovaj doga aj, koliko se se am, desio se
oko 800. godine, a time bi se moglo objasniti zato ide ... iz ruke u ruku vekovima.") Mule su
ispri ale da su bile ubijane ak i nero ene bebe...
Hvalisali su se da je krv hri ana potocima tekla ulicama grada Feza, i da su
muslimanski egzekutori umakali su svoje bele alme (turbane) u krv hri ana i slavodobitno
stavIjali sada krvavocrvene turbanena glave u znak trijumfa. (Mada Oksli kae da su
muslimani napali hri ane da bi se osvetili za svoje gubitke, moe se lako pretpostaviti da
muslimani nisu eleli nikakve nevernike u svom svetom gradu"). Ovi crveni eiri bih su do
tada poznati kao fezovi."434
A rajneri nazivaju plemenitim" one koji nose fez. Ipak, ti eiri uistinu predstavljaju
simbol muslimanske pobede nad hri anstvom u marokanskom gradu Fezu. Oni izjavljuju da
imaju ast i privilegiju" da nose ovaj simbola pobede nad hri anstvom."
Moda biste rajnera mogli neto pitati u vezi s tim, ali nemojte o ekivati njegov
odgovor, jer ga verovatno ne zna.
A i da ga zna, ne bi vam rekao. On i dalje nosi ovaj simbol pobede nad hri anstvom."
Sada bih eleo da citiram neke masonske komentare koji se odnose na spisateljstvo
profesora Robisona i Ejba Baruela. Artur Edvard Vejt napisao je o njima slede e :
(Baruelova knjiga) ostaje veoma upotrebljiva istorija o nema kom iluminizmu, i u
odnosu na masoneriju on je izvrtao injenice i u nedostatku valjanih dokaza pripisivao loe
motive..."435
Godine 1797. pojavilo se uveno delo Dona Robisona pod naslovom Dokazi zavere...
Robison je bio dentlmen i nau nik izvesnog ugleda, profesor prirodnih nauka i sekretar
Kraljevskog drutva u Edinburgu.
... njegova teorija temelji se na lanim pretpostavkama, a njegovo razmiljanje je
pogreno i nelogi no..."436
Kenet Mekenzi je o profesoru napisao slede e:
Autor neozbiljne knjige o Slobodnoj masoneriji, koja samoj sebi protivre i, u kojoj ima
dovoljno drskosti da kae da je traio pristupanje redu (Iluminata) s namerom da ga izda ..."437
433
) Sabbar Temple, Pictorial History from 19661977 (Tucson, Arizona: presented by
R7r Publishing Co., Inc, 1977) nenumerisana stranica, ali bi bila str. 4.
434
) From a newsletter published by Mick Oxley, Route 1 Box 257E, Crescent, Florida,
32112
435
) A New Encyclopaedia of Freemasonry, Volume 1, str. 64, on Abbe Augustin
Barruel.
436
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 1, str. 6263, on AntiMasonic books.
437
The Royal Masonic Cyclopaedia, str. 607608, on John Robison.

115

Jo je zapisao kako smatra da:

odvratna besmislenost sa kojom Robison pie svoju knjigu moe da se poredi samo sa
ogor enijom i suptilnijom Baruelovom porugom."438
Masonski pisac Vilijem Ha ison je jo jedan od onih koji je pisao o profesoru. Rekao je
slede e:
Profesor Robison, od mnogo ubreta koje je skupljao ili izmiljao kao dokaze protiv
Slobodne masonerije ...439 Nije samo profesor izazvao gnev masonskih pisaca, ve je to,
tako e, u inio i Ejb. Albert Meki napisao je ovaj potcenjiva ki komentar o sveteniku:
,,U svom delu on optuuje Slobodne zidare za revolucionarne principe u politici i za
nelojalnost religiji."440
Potom je optuio njegovo delo da je puno zabluda sa svojim ekstravagantnim
opaanjima."A, potom, napisao i slede e:
Moda nikada nije objavljeno nijedno delo koje sadri toliko namernih pogrenih
tvrdnji, kao to je to slu aj sa sramotnim stranicama Baruelove knjige."441
Mekenzi se u svojoj Ciklopediji, tako e, pridruio obezvre ivanju Ejbovog dela.
Napisao je:
Francuski ab... je napisao ne uvenu knjigu o masoneriji...
U svom delu on je proizvoljno izvrtao istinu, deklarativnim stavovima koji nemaju
osnova u njegovom ogor enom umu. Optuio je Slobodne masone da su bill podstreka i
uasa Francuske revolucije i na svaki na in se trudio da diskredituje Bratstvo. Njegova knjiga
je sada mrtvo slovo."442
italac bi se mogao setiti da je Albert Pajk pisao da je masonerija pomagala u izbijanju
Francuske revolucije", tako da je Ejb imao pravo kada je tvrdio da su masoni bili izaziva i
Francuske revolucije." Gospodin Mekenzi je taj koji izvr e istinu" kada kritikuje Ejba za
iznoenje iste tvrdnje. To zna i da Mekenzi grei, a da Ejb ima pravo.
Ponekad masonski pisci piu o obojici ovih kriti ara. Albert Meki je pisao da i profesor
i Ejb gree:
Prvobitni oblik iluminizma je nesumnjivo podizanje ljudske rase."443
Ako su profesor i Ejb u pravu, masoni veruju da bi unitenje religije i vlasti podiglo
ljudsku rasu." Ovo je neobi no razmiljanje, ali kako smo ranije zapazili, u skladu s
masonskim pogledima. Meki nastavlja:
ipak, grube optube takvih pisaca poput Baruela i Robisona poznate su kao preterane, a
neke od njih i potpuno lane."444
...teak napor Ejba Baruela, delo objavljeno u etiri toma 1797....
Opti cilj njegove rasprave bio je isti kao kod profesora Robison... obojica su iznosila
lane injenice i pogrena razmiljanja ...445
Sasvim je jasno da su neki masonski pisci napadali dela profesora Robisona i Ejba
Baruela, a zatim pisali hvalospeve o profesoru Vajshauptu. Mekenzi je bio jedan od onih koji
su za osniva a Iluminata imali re i hvale:
O Vajshauptu se stvorila lana slika, a najbolji dokaz da su ne uvene glasine, koje su o
njemu kruile bile neta ne... treba traiti... u tvrdnjama... koje su iznosili njegovi
438
) Ibid., str. 608, on John Robison.
439
) The Spirit of Masonry, str. 177.
440
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 1, str. 9899.
441
) Ibid., str. 64.
442
) The Royal Masonic Cyclopaedia, str. 68.
443
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 1, str. 347 on Illuminism.
444
) Ibid., str. 347. o iluminizmu.
445
) Ibid., Volume 1, str. 64. on AntiMasonic books.

116

savremenici."446
Osniva ovog slavnog Drutva bio je Adam Vajshaupt...
Cilj Drutva bio je unapre enje morala, obrazovanja i vrline, zajedni kim naporom
dobrih ljudi. Jedva da se moe nazvati masonskom organizacijom (kako je ranije re eno,
Iluminati su se infiltrirali u masone, a ne obratno), ali njegovi lanovi bili su birani iz reda
visoko rangiranih ljudi u Bratstvu... Red je kona no prestao da postoji polovinom prolog
veka (Misli na 1800. godinu. Ovo je tipi an stav masona, ali bar jedan masonski pisac, Kenet
Mekenzi, rekao je da oni i danas ostaju u bratstvu. Kasnije emo re i nekoliko re i o tome).
Da su tom Redu dozvolili slobodu delovanja,mnogo dobra bi se dogodilo (on kae toliko
dobrog bi donelo ukidanje hri anstva), poto su njegovi lanovi, po pravilu, bili ljudi visoke
hurnanosti i najstroijeg morala, a ideje koje su teih da ostvare bile su takve da bi imale
odjeka za sva vremena."447
Tvrdnja da su Illuminati prestali sa delovanjem posle proterivanja iz Bavarske
rasprostranjena je ne samo me u masonima, ve i me u savremenim istori arima. Me utim,
naao se bar jedan masonski pisac da ovo opovrgne. Napisao je da su se Iluminati odrali
infiltriranjern u masonske loe.
Kenet Mekenzi definisao je izraz stru njak" u svojoj Ciklopediji:
Ime dato Redu Iluminata."448
Odlu io sam se da ove stru njake unutar masonske organizacije nazovem drugim
slojem." Setimo se da je o ovim ljudima pisao Albert Pajk u knjizi Moralna na ela i dogma, a
slede i citat je za njega tipi an:
Samo stru njaci treba da razumeju zna enje simbola."449
To zna i da ovaj drugi sloj", kako ga ja nazivam, jo uvek postoji. Jedino to prvi sloj
to ne zna. Mekenzi kae da su ti stru njaci" pripadnici Iluminata. Ova organizacija
nije postala nepostoje a", nego je, o igledno, ula pod okrilje masonske organizacije.
Pre no to nastavimo da analiziramo ono to su masoni napisali o Adamu Vajshauptu, prvo
emo citirati Henrija Vilsona Kojla, koji je, tako e, pohvalno govorio o osniva u iluminata:
Najobjektivniji pisci smatraju Vajshaupta visokim moralnim likom i dubokim
misliocem..."450 Albert Meki je ovim re ima hvalio profesora rekao je da je Vajshaupt bio:
slavljen u istoriji masonerija kao osniva Reda Iluminata Bavarske ..."451
Vajshaupt (je bio)... masonski reformator."452 ...Vajshaupt nije mogao biti udovite
kao to su ga prikazivali njegovi neprijatelji."453 Iluminizam... njegov osniva nadao se da e
njime doneti mnogo dobrog... jer je Vajshauptova asna elja (bila) da ini dobro."454
Prvobitni oblik iluminizma je nesumnjivo podizanje ljudske rase."455
Iz navedenog se jasno moe videti da su glavni masonski pisci o Vajshauptu pisali
pohvalno, a osudivali Dona Robisona i Ejba Baruela. Me utim, ima i drugih koji se s tim ne
slau.
Geri Alen (Gary Allen), revizionisti ki istori ar" velikog ugleda (revizionisti su
istori ari koji retrogradno koriguju ta nost istorijskih tvrdnji), pokuao je da pravilno objasni
beleku o infiltraciji Iluminata u masonsku organizaciju. On je opisao skuptinu u
Vilhelmsbadu slede im re ima:
446
) The Royal Masonic Cyclopaedia , str. 766, on Adam Weishaupt.
447
) The Royal Masonic Cyclopaedia, str. 328330, on Illuminati of Bavaria.
448
)Ibid. str. 18.
449
) Morals and Dogma, str. 849.
450
) Coil's Masonic Encyclopedia, str. 681.
451
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 2, str. 842. on Adam Weishaupt.
452
) Ibid. str. 843. on Adam Weishaupt. 433) Ibid. str. 843. on Adam Weishaupt.
454
) Ibid. str. 842844, on Adam Weishaupt.
455
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 1, str. 347. on Illuminati of Bavaria.

117

Mo i uticaj Iluminata sko ili su kroz formalan savez s kontinentalnom Slobodnom

masonerijom, to je bilo potvrdeno na kongresu u Vilhelmsbadu, koji je po eo 16. jula 1782,
kada su se sastali predstavnici oko tri miliona pripadnika evropskih tajnih udruenja i usvojili
organizacione planove koje su formulisali Iluminati."456
Alen Steng (Alan Stang), jo jedan veoma ugledni revizionisti ki istori ar", pomno je
prou avao ovaj period istorije Iluminata i, tako e, pisao o Konvenciji. Evo ta je napisao:
...Vajshaupt je odlu io da ih infiltrira (misli u masonske loe).
U leto 1782. godine, masonske vo e iz itave Evrope sastale su se u Vilhelmsbadu...
Vajshaupt ih je preuzimaju i tako kontrolu nad nema kom Slobodnom masonerijom
regrutovao. Samo nekoliko godina kasnije, ve je bilo najmanje dve hiIjade pripadnika tog
Reda u zemljama nema kog govornog podru ja."457
Me utim, kao to se i moglo o ekivati, masoni nisu saglasni sa ovim ocenama. Oni su
se trudili da ovaj dokument tuma e prema svom vi enju s komentarima koji hvale i
Vajshaupta i na in delovanja njegove organizacije na toj konvenciji.Albert Meki je pokuao
da objasni masonski stav:,,U po etku, on (Red Iluminata) je bio potpuno nepovezan sa
masonerijom, iji lan tada nije bio ni Vajshaupt. On je, sve do 1777, bio je inicijat u loi
Dobrog savetnika Teodora u Minhenu (masonska loa u Nema koj). Od tada je Vajshaupt
teio da svoj sistem inkorporie u masonski."458
Kenet Mekenzi dodao je da smatra napore Iluminata:pokuajem pro i enja
masonerije, koja je tada bila u velikom rasulu."459
A Meki se pridruio drugim masonskim piscima kada u svojoj Enciklopediji dao mesta
diskusiji o konvenciji u Vilhelmsbadu, koju je nazvao: ... najvanijim masonskim kongresom
u XVIII veku."460
Njegov proklamovani cilj bio je da reformie masonski sistem. ..."461
U svojoj enciklopediji Henri Vilson Koji je dodao:... zasedanje Strogog nadzora
(masona)... odrano je u Vilhelmsbadu zbog reformisanja masonskog sistema i rasula mase
obreda i redova."462
Moemo se samo upitati zato je masonskoj organizaciji kako njihovi pisci tvrde bilo
potrebno reformisanje". Re reforma" definisana je kao: poboljati ili promeniti formu,
otkloniti greke ili zloupotrebe. I i od loeg ka dobrom."
To zna i da su Iluminati pokuali da pokrenu masoneriju ,,od loeg ka dobrom." Poto
je profesor Vajshaupt bio spreman da uniti hri anstvo", moe se logi no zaklju iti da su
masoni u jednom trenutku bili spremni da unite hri anstvo" i mogli da izgube tu poziciju,
pa je stoga Vajshaupt morao da je reformie" ili da je povrati.
Ovo je jedina ispravna interpretacija ovih komentara masonskih pisaca, jer je bar jedan
od njih izjavio da su Iluminati antihri ani." To zna i da ovi pisci znaju ta su Iluminati
u inili za njih.
Dakle, masone je reformisao" Vajshaupt, to zna i da ih je vratio na poziciju koju su
prethodno izgubili, a to jeda budu antihri anski" pokret.
Albert Pajk je, bezmalo, potvrdio ovo tuma enje kada je svojoj knjizi Magnum opus
napisao slede e:
456
) Gary Allen, Illuminism, the Great Conspiracy(June 1976, American Opinion
magazine ), str. 4749.
457
) Alan Stang, The Manifesto (February, 1972. American Opinion magazine), str.
50, on Adam Weishaupt.
458
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 2, str. 843 on Adam Weishaupt.
459
) The Royal Masonic Cyclopedia, Volume 2,str. 849, on Augustin Barruel.
460
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 2, str. 849, on Congress of Wilhelmsbad.
461
) Ibid. str. 849, on Congres of Wilhelmsbad.
462
) Coil's Masonic Encyclopedia, str. 146.

118

... ovekje izgubio spoznaju o jednom istinskom bogu, drevnom apsolutnom

Postojanju, Ve nom umu, Vrhovnoj inteligenciji...
Opet smo se vratili Prirodnoj istini (zapazite da su se masoni opet vratili", to zna i da
su nekad ranije bili, a potom se vratili;") i da se ta Istina u i u masoneriji."463
Ovaj komentar podudara se sa onim koji su drugi masonski pisci zapisali o profesorovoj
reformaciji" masonske organizacije. Nekada su verovali u neto, zatim posustali, potom se
vratili", bili reformisani" i ponovo se vratili prvobitnim ube enjima.
Dakle, jedan pravi Bog", koji je izaao iz ljudske spoznaje, jo jednom se otkrio kroz
masoneriju. To zna i da masoni propovedaju da su Adam i Eva bili kod jednog pravog
Boga" kada im se, preruen u zmiju, obratio Lucifer. Kada su njih dvoje, zajedno s Luciferom
bili proterani iz Rajskog vrta, vie nisu znali ko je ta Vrhovna inteligencija." Zato je stvorena
masonerija kako bi oveku otkrila ko je to bi e. Dakle, zbog masonerije, oni su se opet vratili
Prirodnoj istini da je Lucifer bog koji e im dopustiti da koriste svoj Razum, Mudrost i
Inteligenciju sa ciljem razlikovanja ispravnog" i pogrenog."
Moe se zaklju iti da su masoni zahvalni to je Vajshaupt intervenisao kako bi
reformisao" njihovu organizaciju i vratio je njenim prvobitnim uverenjima. Sve smo to
utvrdili itanjem njihove literature.
Prethodno smo otkrili da masoni veruju da je Lucifer pravi Bog", koga nazivaju
Velikim Arhitektom Svemira,masonskim Bogom! Dokazi za ovo su vrsti, a pronaao sam ih
u njihovoj literaturi.
Zaklju uju i ovo poglavlje, eleo bih da uputim poruku Reksu Ha ensu: jednom ste me
zamolili da nastavim da tragam za Svetlo u." Nastavio sam i pronaao sam Svetlost." Sad
je za svakoga traganje zavreno. Sada znamo zato je Pajk pisao da su stru njaci pogrenim
interpretacijama namerno dovodili u zabludu (inicijate)."
Prou io sam vaa masonska dela ,,u dubinu", kao to ste vi i drugi masoni traili, i
nisam lagao" o onome u ta verujete! Istina je obelodanjena! Otkrio sam tajnu drugog
sloja." Ona se nalazi u Svetlosti."
TRIDESET I OSMO POGLAVLJE
Revolucija i zavera
Albert Meki bio je jedan od najve ih masonskih pisaca svih vremena. Njegova dela
odolela su probi vremena, kad on govori, svet treba da slua. Slede i komentari ilustruju
njegov odnos prema kriti arima masonerije:
Nema e e optube na ra un masonerije od one da ona tei revoluciji i zaveri i
politi kim organizacijama koje naruavaju drutveni mir ili remete prava vlasti."464 Ovo je za
njega udna izjava, jer smo videli da nije ta na. Masoni izjavljuju da oblikuju sudbine
svetova", ali to ine ne meaju i se u politi ke organizacije"; izjavili su da ,,ne izazivaju
prevremene revolucije", pa ipak su pomogli u izazivanju Francuske revolucije". Sve su to
u inili u tajnosti, ne predstavljaju i se svetu, to je sama definicja zavere", iako tvrde da ne
predvode nikakvu zaveru." Meki je zapisao:
,,...U prolosti je postojala nepravedna optuba svakog neprijatelja Institucije da je njen
cilj posedovanje mo i i kontrole dravnih poslova."
Ovo je ak i zagonetnije, poto smo videli da su se masoni zakleli da unite ba tu
dravu". Tvrde da su ,,najmo nija organizacija u zemlji"i da od nas zahtevaju da verujemo
kako oni to ine ,,bez meanja u politi ke organizacije."
463
) Magnum Opus, 28, str. 6.
464
) Mackey's Encyclopaedia , Volume 2, str. 574, on Politics

119

Potom je nastavio:
Uzaludno je da istorija belei nepostoje i primer ove nezakonite veze masonerije i
politike; uzaludno je da se upravlja protivljenjem drevnom osnivanju Reda koji izrazito
zabranjuje takvu vezu..."465 Odmah podse am da je Pajk napisao da su masoni ,,pomogli
izazivanju Francuske revolucije." To je misao verovatno najve eg masona svih vremena; pa
ipak, Meki kae da istorija ne belei primere" takve umeanosti. A upravo je Meki taj koji je
sa ube enjem pisao hvalospeve o Pajku. Da bi saznao kako su masoni kontrolisali Ameri ku
revoluciju i kako su doveli ovu naciju do neuspeha, italac moe da pogleda moju knjiicu
pod naslovom Tajna sudbina Amerike.
Mislim da italac sada moe da prosudi ko govori istinu antimasoni" ili masoni.
TRIDESET I DEVETO POGLAVLJE
Rezime
Sada se moe rezimirati sve to smo dosad prou avali. Posle itanja mnogih dela
vode ih masonskih pisaca, mogu, bez dvoumljenja, kazati da istina lei u slede em:
1. Masoni su tajno drutvo.
2. Tipi ni mason ne zna pravu prirodu organizacije kojoj pripada.
3. Postoje dva sloja unutar masonske organizacije: tajni i onaj vidljivi.
4. Ljudi drugog sloja", dakle tajnog, zapravo dovode u zabludu svoju sabra u masone
iz prvog sloja" kako bi od prose nog masona sakrili ono u ta zaista veruju.
5. Masoni u svojoj literaturi lau.
A. Izjavljuju da se ne meaju u politiku, pa ipak oblikuju sudbine svetova."
B. Izjavljuju da ih ne interesuju stvari drave", pa ipak polau zakletvu da je unite.
C. Izjavljuju da ,,ne podsti u prevremene revolucije", pa ipak su pomagali u izbijanju
Francuske revolucije".
6. Tajna spoznaja koju kriju od prose nog masona je dvostruka:
A. Bog kome se mole unutar organizacije, nazvan ,,Velikim Arhitektom Svemira" je
Lucifer, Satana, odnosno avo.
B. Jedina tajna unutar organizacije jeste da se mason 30. stepena zaklinje da uniti
hri anstvo", bez obzira na to da li je inicijat vidi ili ne.
Ovi zaklju ci su ta ni jer sam prihvatio izazov masona i itao, u io i razmiijao" na
osnovu njihovog vlastitog materijala. Tako e sam prihvatio izazov Reksa Ha ensa, sada
masona 33. stepena, da nastavim da traim Svetlost." Kada sam to u inio, otkrio sam tu tajnu
Svetskog masonskog pokreta".
A sada to moe da sazna i svet.
ETRDESETO POGLAVLJE
Ko su oni?
Moda poslednji deo zagonetke lei u mojim naporima da prepoznam to ve i broj ovih
antihri ana." U ini u to, koliko god mogu, i to na osnovu materijala kojim raspolaem u
svojoj arhivi. Slede i spisak nekih od imena masona koje sam mogao da otkrijem sigurno nije
potpun, jer poti e iz nevelike dokumentacije kojom raspolaem. Medutim, svaki izvor mojih
informacija je zvani an ili, u nekoliko slu ajeva, one dolaze iz veoma uglednih izvora, kao to
su, na primer, Kongresni zapisnik ili lokalne novine.
465
Ibid.

120

Dopustite mi da itaocu kaem da sam svestan da e, ako prepoznate neka od ovih

imena sa spiska,verovatno re i neto sli no ovome: ,,To ne moe biti istina. Ovaj ovek je
vo a u naoj zajednici, peva u horu u svojoj crkvi i trener je u timu svoga sina."Razumem
zato biste ovo rekli, jer je teko poverovati da bi ovek sa sveameri kom pozadinom" bio, u
stvari, umean u neku antihri ansku" organizaciju poput masonske. Ali, on jeste umean.
Me utim, valja baciti pogled na Ameriku da bi se uvidelo da u vezi sa ovom nacijom
postoji neto to dramati no nije u redu, a da masoni, kao grupa, ne pokazuju volju da
povodom toga bilo ta u ine.
Smatram da je tako jer oni ele da nau civilizaciju pretvore u neto to njima sli ni
nazivaju Novim svetskim poretkom. Zato, molim vas da od njih ne o ekujete da vam objasne
kako se spremaju da unite privatnu svojinu, religiju i dravnu vlast". Razlog tome je to su
neki masoni itaoce svoje litarure u ili da se ne e meati u politiku, ali e to initi u tajnosti.
Medutim, kako smo u njihovoj literaturaturi ve zapazili, ponekad su veoma bu ni i svakome
koga to zanirna kau ko su.
Jedan od najboljih izvora, koji daje spisak nekih masona u Kongresu SAD, jeste
Kongresni zapisnik od 9. septembra 1987. godine.466 Tog dana je nekoliko vrhovnih masona
iz Senata sastavilo zapisnik koji itaocima daje na uvid spisak nekih od njihovih pripadnika.
Senatori Strom Termond i Des Helms, obojica masoni, podrali su nominaciju
saveznog sudije Dejvida Brajana Sentela za poloaj regionalnog sudije u Saveznom sudu.
Senator Termond je objasnio da:
,,U Komitetu postoje oni (kad je uo o proveri njegovih kvalifikacija za mesto sudije)
koji su izrazili zabrinutost razmatraju i njegovo lanstvo u masoneriji..."
Dodao je i to da je na jednom sastanku Komitet glasao da:... odobrava nominaciju
sudije Ronalda Lua iz Kalifornije na poloaj oblasnog sudije Centralne oblasti Kalifornije."
Rekao je da je sudija Lu, tako e, mason i da je svoje imenovanje dobio bez ikakvog
ispitivanja u vezi sa svojim simpatijama prema masonima. Dakle, senator je, o igledno, bio
zabrinut to Komitet ispituje jednog kandidata o tome, a drugog uopte ne proverava. Potom
je nabrojao slede e senatore koji su bili lanovi masonske organizacije:
senator arls Grasli
senator Arlen Spekter
senator Alen Simpson
senator Strom Termond
senator Hari Bird
i najmanje jo 13 drugih neimenovanih masona u Senatu.
To zna i da je na stotinu senatora bilo osamnaest onih koji su javno priznali da su
masoni, tj. lanovi ove antihri anske " organizacije. Potom je senator istakao da je bilo:
... 58 lanova Predstavni kog doma koji su (bili) masoni, ulju uju i i samog portparola
Doma Dima Rajta, Dona Edvardsa, Kloda Pepera, Dena Glikmana, Vilijema Forda i Trenta
Lota, da nabrojim samo nekolicinu."
Senator Alen Simpson je potvrdio da je mason ,,jo od 1959".U pogledu toga ko su bila
osamnaestorica masona u Senatu bio je jo jasniji. Ovo su imena koje je on pomenuo kao
masone:
senator Sem Nan
senator Dim Meklur
senator arls Grasli
senator Bob Dol
senator Benet Donson
senator Don Stenis
senator Dim Ekson
466
) Congressional Record Senate, September 9, 1987, str. 1186811870.

121

senator Des Helms

senator Kventin Bardik
senator Don Glen
senator Mark Hetfild
senator Fric Holings
senator Lojd Bencen (bio je nominovan za potpredsednika Demokratske stranke na
izborima 1988)
senator Robert Staford
senator Hari Bird, voda ve ine
senator Strom Termond i sam senator Alen Simpson.
Prema mom ra unu, senator Simpson je naveo samo 17 masona. O igledno je iz vida
izgubio Arlena Spektera koji bi bio osarnnaesti.
Zatim je u Kongresni zapisnik uneo spisak predsednika SAD koji su bili masoni:
Dord Vaington
Dejms Bjukenen
Dejms Garfild
Voren Harding
Endrju Dekson
Endrju Donson
Vilijem Mekinli
Dejms Monro
Dejms Polk
Teodor Ruzvelt
Frenklin Delano Ruzvelt
Vilijem Hauard Taft
Hari Truman
i Derald Ford.
Ostali spiskovi, iz drugih zvani nih izvora, pokazuju da su jo najmanje dvojica
predsednika bila masoni: Tomas Deferson i Dejms Medison.
Sada je interesantno napomenuti da ima valjanog razloga zato masoni nisu sigurni da li
su izvesni Amerikanci tog ranog perioda ameri ke istorije bili lanovi masonske organizacije.
Mnoge od masonskih loa, kao mnogi od njihovih lanova stradali su tokom ameri ke
revolucije oko 1776. i za vreme rata 1812. godine. Zbog ovoga se spiskovi ine
protivre nima. Jo jedan predsednik, Ronald Regan, postao je po asni mason 33. stepena"
11. februara, 1988. godine. Ovo, o igledno, zna i da on nije proao kroz ceremonije
pristupanja koje od ostalih masona zahtevaju, jer nije ,,redovan" ve po asni" mason.467 Na
naslovnoj strani aprilskog izdanja asopisa Novo doba" iz 1988, koji objavljuje Savet 33.
stepena, moe se videti slika Predsednika kako prima uramljenu diplomu po asnog lana".
Pritom, senator Simpson dodaje:
etrdeset jedan lan Saveznog pravosu a je (bio) mason."
Ovi senatori su dalje objasnili spisak od 18 senatora koji su bili lanovi masonske
organizacije. Jasno su rekli naciji da su slede i ljudi bili masoni 33. stepena:
senator Alan Simpson
senator Hari Bird
senator Bob Dol
senator Strom Termond.
467

) The New Age magazine, published by the 33rd Degree Council, April, 1988,
Volume XCVI, Number 4.

122

U januarskom izdanju lista Skoti rajt durnal"(The Scottish Rite Journal) od 1994.
godine, zvani nog asopisa Saveta 33. stepena u Vaingtonu, objavljeno je da je senator Sem
Nan, tako e, mason 33. stepena.468 Izuzetno je zanimljiva injenica da su ovi senatori
pomenuli da je senator Bob Dol mason 33. stepena.
Seti emo se da je on, ispred republikanaca, bio nominovan za predsednika SAD na
izborima 1992. godine. Zanimljivo je primetiti da je od stranke traio da nominuje Deka
Kempa, kako bi zajedno s njim obavljao potpredsedni ke dunosti, i oni su mu udovoljili.
Prema izdanju novina Bafalo njuz" (The Buffalo News) od 16. oktobra 1986. godine,
Kemp je, tako e, mason 33. stepena. Zato su ga ove novine proizvele u 33. stepen nikada
nije razjanjeno, ali su to, ipak, u inili.
To zna i da su obojica nominovanih republikanaca,i za mesto predsednika i za poloaj
potpredsednika, bili masoni 33. stepena, a i jedan i drugi su se na 30. stepenu zakleli da e
unititi hris anstvo." Ovo postaje jo udnije kada se na umu ima da su milioni hri ana u
Americi glasali za njih. Zaista je zagonetka zato bi ovi hri ani glasali za ljude koji su se
zakleli da unite njihovu veru. Ali glasali su.
Tako e se otkriva da, kada je senator Bob Dol podneo ostavku na mesto Vo e senatske
ve ine, zamenio ga je Trent Lot, jo jedan mason.469
U prole e 1963. godine masonski asopis Rojal Ar " (The Royal Arch Mason) objavio
je da su slede e sudije Vrhovnog suda bili masoni:
Erl Voren (kasnije ef Vorenove komisije koja je istraivala ubistvo predsednika
Kenedija, nemasona, ali katolika),
Hjugo L. Blek,
Tom Klark,
Vilijem O. Daglas i
Poter Stjuart.470
Jo jedno ime povezano ubistvom Dona Kenedija bio je J. Edvard Huver, u to vreme
ef FBI, koji je, tako e, bio mason 33. stepena.
Isti asopis naveo je injenicu da je bilo 26 guvernera u 50 drava koji su bili masoni i
naveo njihova imena. Ova dva imena su tada, ili kasnije, bila navedena u vestima:
Dord Valas iz Alabame i
Guverner Mark Hetfild iz Oregona, kasnije senator.
Uz to, asopis je naveo imena 53 masona, ve inu od 100 senatora koji su 1963. godine
bili senatori SAD. Vana su slede a imena:
Beri Goldvoter iz Arizone,
Karl Hejden iz Arizone,
Ri ard Rasel iz Dordije (kasnije, tako e, sedeo u Vorenovoj komisiji koja je vodila
istragu o Kenedijevoj smrti),
Everet M. Dirkson iz Ilinoja (u to vreme mo an lider u Senatu),
Bir Bejh iz Indijane,
Hjubert Hamfri (kasnije nominovan za predsednka SAD od strane Demokratske
stranke),
Dord Mekgavern iz June Dakote (kasnije nominovan za predsednka SAD od strane
Demokratske stranke) i
Henri Dekson iz Vaingtona (kasnije postao ministar odbrane SAD).
List je, isto tako, naveo imena 183 masona iz Predstavni kog doma, od koji vredi
468
) The Scottish Rite Magazine, published by the 33 rd Degree Council, January, 1994
issue, str. 3031.
469
) Iz jedne zvani ne biografije senatora Lota u posedu ovog autora, preuzeto iz onoga
dto se zove U.S. Senate report.
470
) The Royal Arch Mason, Volume VII, prole e 1963. br. 9 str. 259.

123

pomenuti slede e:
Don Rods iz Arizone (lider manjine Predstavni kog doma),
Karl Albert iz Oklahome (jo jedan lider manjine Predstavni kog doma) i
Melvin Lerd iz Viskonsina (kasnije postao ministar odbrane SAD).
Zvani ni masonski izvori identifikovali su senatore Berija Goldvotera i Karla Hejdena i
kongresmena Dona Rodsa iz moje rodne drave Arizone, kao masone 33. stepena.471 Senator
Goldvoter je kasnije, 1964. godine, bio nominovan od strane republikanaca za predsednika
SAD. Senator Hejden je u Senatu dugi niz godina bio lider ve ine. Kongresmen Rods postao
je lider manjine Predstavni kog doma Bele ku e. Dakle, iz navedenog proizlazi da ako elite
da se bavite dravnom slubom u Arizoni pomoglo bi vam da budete mason, a, kad vas
jednom izaberu, drugi lanovi Bele ku e za to bi vas nagradili poloajem lidera. ini se kao
da ostali kongresmeni i senatori, kada glasaju za svoje nametenike u oba Doma, nekako
znaju ko su masoni.
Sada bi bilo dobro da se prisetimo ovog citata Adama Vajshaupta, masonskog
reformatora" :
Moramo u initi najvie to moemo da obezbedimo napredovanje iluminata u sve
civilne dravne slube."472
Izgleda da su masoni biii uspeni u svojim naporima.
Moda je najbolje da zaklju im ovo poglavlje jednom pripove u, do koje sam doao
tokom svog istraivanja, o susretu generala Gordona Grendera (Gordon Granger) koji je
jednom prilikom morao da se sastane sa Albertom Pajkom, kada je ovaj bio na poloaju
Suverenog Veiikog Zapovednika Svetskog masonskog pokreta, a potom s predsednikom
Endrjuom Donsonom, koji je, tako e, bio mason. Prema generalu, koji je kasnije svedo io
pred Komitetom pravnika, to se desilo negde u martu 1867. godine. Ispitivali su optube zbog
kojih je Predsednik trebalo da bude sasluan, a mislili su da bi generalova se anja na taj
sastanak mogla biti od pomo i. General je pred Komitetom izjavio:
Mnogo su razgovarali o masoneriji, vie nego o bilo emu drugom. Iz njihovog
razgovora, shvatio sam da je on (misli na Pajka) Predsednikov pretpostavljeni u masoneriji.
Razumeo sam da je Predsednik njegov pot injeni u masoneriji. To je sve ,.."473
Me utim, to nije bilo sve. Nekoliko meseci posle ovog sastanka, 20. juna 1876. godine,
predsednik Donson je, u svojoj spava oj sobi u Beloj ku i, primio delegaciju zvani nika
kotskog obreda i tu bio proizveden u etvrti od 32. stepena kotskog obreda. To zna i da je
upotpunio sve stepene u Beloj ku i.
Vano otkri e predstavlja svedo enje da je predsednik SAD bio pot injen Suverenom
Velikom Zapovedniku cele Slobodne masonerije, u ovom slu aju Albertu Pajku. Ne verujem
da ovo podrazumeva samo pot injenost u unutranjim stvarima organizacije. Pre bi moglo biti
da se predsednik pokoravao svemu to kae mason 33. stepena, pa i njegovim politi kim
stavovima u vezi sa svetskim politi kim deavanjima. Molim itaoca da se priseti zakletve
koju masoni prvo polau na 3. stepenu, a potom na 18. stepenu. Najpre zakletve na 3. stepenu:
Nadalje zaista obe avam i kunem se da u se pokoravati svim teku im znacima,
pozivima ili predatim, uru enim, poslatim ili ba enim mi iz
ruke brata majstora masona ili od tela pravedno i zakonski konstituisane loe kao takve
474
..."
(Istakao A.R. Eperson) Kada se spoje re i pisane velikim slovima tada dobijemo
siede e: Zaista obe ava da u se pokoriti svim pozivima meni predatim iz ruke brata
majstora masona". Obratite panju na re svim" pozivima, uklju uju i i nare enja u vezi s
pitanjima koja se ti u politike u Americi.Me utim, zakletva 18. stepena je i ubedljivija. Ona
471
) The Royal Arch Mason, Volume XI, zima 197475. br. 8 str. 252.
472
) Proofs of Conspiracy, nenumerisana stranica, ali bi bila str. 7
473
) Behind the Lodge Door, str. 210.
474
) Freemasonry Exposed, str. 75.

124

glasi:
Ja, (inicijat izgovara svoje ime) dalje obe avam i kunem se da u voditi ra una i
pokoravati se svim pravilima i zakonima ovog Reda vitezova Ruinog krsta (zvanje 18.
stepena) i dekretima i mandatima koji mogu preneti na mene Suv Inspektora Gen (misli se
na Suverenog Inspektora Generala) i Vrh (misli na Vrhovni) Savet 33. stepena pod ijom
jurisdikcijom mogu da budem ..."475 Dakle, sa zakletvama koje su poloili svi masoni u svim
vanim dravnim civilnim slubama," svi ovi ljudi. su okrenuli le a principu vlada od
naroda i za narod". Mi, narod in biramo, ali masoni ih kontroliu!
ETRDESET I PRVO POGLAVLJE
Zato nisu uspeli
Name e se pitanje zato onda masoni, koji izjavljuju da oblikuju sudbine svetova", jo
nisu uspeli u svom grandioznom poduhvatu da unite hri anstvo."Na to postoji jedan
odgovor: jednostavno zbog toga to znaju da jo nije dolo vreme za potpuno sprovo enje
njihovog plana. Razlog za odlaganje, sve do dana od kada se vreme ra una, veoma je
intrigantan i ti e se na ina na koji ga ove anstvo ra una.Kad god neko pie datum na
dokumentu, treba da ga napie izvesnim slovima koja obeleavaju latinske re i. Na primer,
datum 7. decembar 1941. trebalo bi napisati na slede i na in:
7. decembar, 1941. L.G.476 (neki kau da prvo treba napisati L.G. pre aktuelnog
datuma: L.G. 7. decembar, 1941)."
Prema re niku, dva slova zamenjuju latinske re i Anno Domini to ozna ava (leta
Gospodnjeg) godinu posle Hrista. Ovo dalje zna i da je 1941. godina L.G., te da se neki
doga aj desio 1941. godina nakon Hristovog ro enja. Kalendar pre ovog datuma naziva
se p.n.e. (engl. B. C, pre Hrista). Dakle, godina 1941. p.n.e. zna ila bi 1941. godina pre
hri anske ere".
U to vreme nije bilo aktuelnog kalendara p.n.e., to zna i da Ijudi koji su tada iveli nisu
svaku godinu ra unali unazad, npr. 1942. p.n.e., zatim 1941.p.n.e., sve do nulte godine. Ovaj
kalendarstvorili su ljudi u naoj eri, a pre toga nije postojao.
Drugo, jo vanije, Isus se nije rodio godine nulte. Postoje neka neslaganja u vezi s tim
kada se ta no rodio, jer neki tvrde da je to bilo 4. godine p.n.e., a neki kau da se rodio 6.
godine p.n.e.
Verujem da zasigurno moemo saznati godinu njegovog ro enja. Din Folsti (Gene
Faulstich) sa Hronolokoistorijskog odeljenja Instituta Rozi u Ajovi, ubacio je sve datume iz
Biblije u kompjuter i prema njegovom istraivanju Isus se rodio 21. maja 6. godine p.n.e.
Ako je on u pravu, a verujem da jeste, to zna i da se kalendar ne vrti oko ro enja Isusa,
nego oko jednog drugog datuma. I zaista se vrti, jer 7. decembar 1941. L.G. je, u stvari, 7.
decembar 5941 A.L.477 (lat. Anno Lucis).
Albert Meki, masonski istori ar koji je u ovom deiu esto citiran, u svojoj Enciklopediji,
u jednom poglavlju pod naslovom Ano Lucis", napisao je slede e:
,,U Godini Svetlosti skra eno G S Datum koji se koristio u prastaroj Zanatskoj
masoneriji; dobijen dodavanjem 4000 Vulgarnoj eri (vulgarna era se definie kao: obi na"
era, podrazumevaju i datum upotrebljen u to doba;) pa tako (u njegovom primeru)
475
) Magnum opus, 18, str. 9.
476
) A. D. (lat. Anno Domini, zna i leta Gospodnjega, L.G). Prim. prev.
B. C. pre Hrista , (prim. prev.)
A. L. (lat. Anno Lucis, zna i Godina Svetlosti, G. S). Prim. prev.
477
) L.G. leta gospodnjega, prim. prev.

125

1911(L.G).+4000 = 5991(A L )."478

Dva slova A.L. na latinskom jeziku zna e Ano" i ,,Lucis". Se amo se da latinska re
lucis zna i svetlost. Dakle, masoni su stvorili kalendar Ano Lucis, tj. godina Svetlosti", tajni
kalendar koji datira sve do godine 0", dodaju i po jednu godinu svom kalendaru svake nove
godine.
Nadamo se da italac po inje da uvida da je godina 0" u A.L. kalendaru godina kada je
Lucifer", Svetlonosac", posle proterivanja s Neba, pao na Zemlju. Zna i, masoni vreme
ra unaju od godine pada Lucifera. Od tog datuma masoni dodaju, prema svom kalendaru, po
jednu godinu.
Ne mogu da prona em nijedan pokuaj objanjenja bilo kog masonskog pisaca, ije
delo itam, zato su stvorili A. L. kalendar, ali moje istraivanje u vr uje me u uverenju da
su to u inili iz slede eg razloga: oni o igledno veruju u doslovnih sedam dana Stvaranja
opisanih u Knjizi Postanja, i stoga su stvorili kalendar star 7000 godina. Oni su uvereni da e
ovek Zemljom vladati 6000 godina, a potom e 1000 godina vladati njihov bog Lucifer.
Biblija u prvom poglavlju Knjige Postanja belei da je Bog stvorio svemir za est dana, a
potom se sedmog dana odmarao. Masoni veruju da je u tome skriveno simboli no zna enje i
da se klju razumevanja ove tajne nalazi u Bibliji, u kojoj je ova zagonetka dvaput spomenuta.
Prvo pominjanje nalazimo u 90. poglavlju, stih 4. u Knjizi psalama:
Ve hiljadu godina u tvom pogledu nalaze se, ali kao ju e da je prolo ..."
Potom, Novi zavet, u Jevandelju po Petru, u III poglavlju u stihu 8 u i:
Ali, voljeni, nemoj da zaboravi jedno, da je jedan dan sa Gospodom kao hiljadu
godina, a hiljadu godina kao jedan dan."
Izgleda da su masoni uzeli ova tri odvojena biblijska u enja i kombinovali ih kako bi se
dobilo zna enje da e njihov bog, Veliki Arhitekta Svemira, zapravo Lucifer, dopustiti oveku
da vlada Zemljom 6000 godina, a potom e on sam, Lucifer, vladati sedmog dana poslednjih
1000 godina. Nije slu ajno da se ovaj period od 1000 godina zove "Novi svetski poredak".
Kada je predsednik Dord Bus, tokom svog mandata, pomenuo hiljadu iskrica svetlosti"
mislio je na hiljadu godina svetlosti od Svetlonosca", to zna i poslednjih 1000 godina
tokom kojih upravlja Lucifer, bog koji e oveku dati slobodu da slobodno koristi svoj
razum." Oni, tako e, veruju da e taj hiljadugodinji period po eti 1. januara 2000. godine ili
1. januara, 6000 A L
Jedan od na ina da se potvrdi da masoni koriste ovaj kalendar jeste da se pogleda
Medalja za posebne zasluge" koja je bila uru ena C. Fredu Klajnknehtu, sadanjem
Suverenom Velikom Zapovedniku Saveta masona 33. stepena, 1. maja 1990. (siguran sam da
je dodeljivanje medalje Klajn
knehtu 1. maja, na datum osnivanja Reda Iluminata, jo jedna ogromna slu ajnost!).
Lice i nali je medalje bilo je fotografski reprodukovano nedugo posle dodeljivanja medalje u
Skoti rajt durnalu", zvani nom asopisu Saveta 33. stepena u Vaingtonu. Na medalji je
ugravirano slede e:
Uru eno Zasl. Br. (zna i Zaslunom Bratu) C. Fredu Klajnknehtu, 1. maja 1990, ANO
LUCIS 5990."
Potvrda oznake ovogA L kalendara moe se na i kada se pro ita jedan kratak lanak
koji se pojavio u Arizona dejli staru", jutarnjem listu iz Tusona u Arizoni, 3. januara 1989.
godine. Ceo lanak glasi:
Milenijumska grupa o ekuje Bua na '99 udaru u Egiptu Vaington (AP) izabrani
predsednik Bu prove e novogodinji praznik u Kemp Dejvidu u Merilendu, ali, za deset
godina mogao bi biti i u Egiptu. Organizatori Drutva Milenijum kau da je ve izrazio
spremnost za ulazak u slede i vek kod piramida u Gizi, u Egiptu. Drutvo prire uje godinje
balove u nekoliko gradova irom sveta. Ali ovo je samo zagrevanje za veliki udar 1999. u
478
) Mackey's Encyclopaedia, Volume 1, str. 6061 pod Anno Lucis.

126

podne, po grini kom vremenu, izvan Kaira. Godine 1985. Bu, tada potpredsednik, pripremio
je izjavu koja je bila pro itana na novogodinjim balovima tog Drutva ovde i u Bejdingu u
Kini. 'Barbara i ja elimo vam puno sre e u slede oj godini i nestrpljivo o ekujemo vau
proslavu u Egiptu 1999' rekao je Bu."
Dakle, Novi svetski poredak", koji je predsednik Bu pomenuo 1990, dolazi na svet
otprilike u podne 31. decembra 1999, to zna i u podne i ve e uo i Nove godine, 31.
decembra, 5999 A L i jutro 1. januara 6000 A L
Takode je zanimljivo primetiti da e im se Bu pridruiti kod Keopsove piramide kod
Kaira. Oni koji su primetili Veliki pe at na pole ini nov anice od jednog dolara videli su da
se na levoj strani nalazi piramida, simbol Keopsove piramide, gde e se odrati novogodinja
zabava, to uopte nije slu ajno.
To mesto je izabrano zbog injenice da ova piramida u Egiptu nikada nije sagra ena kao
nadgrobni spomenik faraonu. Sagradena je kao hram pristupanja drevnoj religiji mis terija,
onaj u kome inicijati, tokom ceremonije pristupanja, dobijaju istinsku spoznaju o bogu".
Verujem da e piramida za inicijate ponovo biti otvorena uve e 31. decembra 1999, a Dord
Bu e biti tamo da to vidi.
Na neki na in e se Svevide e oko", oko Lucifera, iznad piramide na nov anici od
jednog dolara nekako spustiti na njen vrh, makar i simboli no. Te ve eri, u pono , neto e se
dramati no dogoditi!
U toku tih 24 asa, a verujem da e se to dogoditi ta no u pono 1. januara 2000, po
egipatskom vremenu, i to na sam po etak novog milenijuma u tom delu sveta, planetu Jupiter
e zapaliti NASA!
Gore e kao zvezda ta no u pono da objavi svitanje novog dana", po etak hiljadu
iskrica svetlosti", trenutak
kada e Lucifer simboli no pasti na Zemlju da bi se nastanio u piramidi.
Te ve eri oni veruju da e Lucifer doneti hiljadugodinju vladavinu Svetlosti" na
Zemlju i da e hri anstvo biti uniteno".To zna i da oni koji veruju u 6000 dugu vladavinu
oveka pre hiljadugodinje vladavine Lucifera ne treba da unite hri anstvo" sve do tog
datuma i zato jo nisu pokuali da svoj cilj ostvare. Zato sve do danas nisu realizovali svoje
planove. Planirani dan, kada e se njihovi ciljevi ostvariti, u budu nosti je i to veoma bliskoj.
TRE I DEO
ZAKLJU AK
ETRDESET I DRUGO POGLAVLJE
Teologija 101
Sada, poto smo videli da su masoni organizacija sa samo jednim ciljem, a to je
unitenje hri anstva, bilo bi korisno ako vam objasnim kako mislim da se to uklapa u svet
koji poznajem.
eleo bih da po nem sa ispitivanjem svojih pogleda na teologiju i svog verovanja u vezi
s na inom na koji se masoni uklapaju. Zato bih ovo poglavlje nazvao Teologija 101, vi enja
profesora Ralfa Epersona, instruktora. Zbog toga to verujem da e moji pogledi na teologiju
imati velikog smisla, nadam se da e italac uvideti da e se ono to sam o masonima otkrio
potpuno uklopiti u taj pogled na svet.
Tokom svojih studentskih dana, poput mnogih ljudi, po eo sam da se pitam u emu je
svrha ivota i kakvu ulogu bih mogao imati u njemu. Sa vama u podeliti rezultat svojih
dugogodinjih razmiljanja. Ne mogu garantovati da je sve u ta verujem ta no, ali to je

127

najbolje to mogu u initi sa svojim ograni enim obrazovanjem i istraivanjem. Dakle, evo
mog pogleda na teologiju.
Verujem da je biblijski Bog, koji je stvorio Svemir, iz nekog razloga koji mi je jo
nepoznat odlu io da stvori klasu bi a koja e s njim iveti ve no i biti kadra da slobodno
izaberu da ga oboavaju. Prema mom shvatanju, zbog toga su stvoreni an eli, ali oni u tom
pogledu nisu imali izbor.Bog je stvorio an ele da ive s njim u nekom trenutku u prolosti, ali
bili su stvoreni takvi kakvi jesu bez sposobnosti da ita odbiju.
O igledno je da je Bog stvorio bi a koja e imati sposobnost da prihvate ili odbiju
ve an ivot s njim.
Dakle, pre nekih 6000 godina (gotovo da sam saglasan sa masonima i istraivanjem
Folsti a da je Zemlja toliko stara) Bog je stvorio Svemir ni iz ega, a potom i rasu bi a
nazvavi je ovekom" kojom je naselio planetu Zemlju. Svakome bi u je dao um, a time i
sposobnost da pravi izbore. Potom je svakom od tih bi a postavio pitanje kako bi ono, svojim
odgovorom, moglo u initi vlastiti slobodan izbor.
Verujem da se svakom oveku, eni i detetu na ovoj Zemlji postavlja jedno jednostavno
pitanje i da je svako od nas kadar da na njega da odre eni odgovor. Prema mom miljenju,
jedina svrha ivota jeste da se donese ta odluka. Mislim da je Bog podario oveku samo jedan
ivot da bi doneo tu odluku (reinkarnacija nije realna). Tako e, on je za tu odluku celom
ove anstvu ostavio izvesno vreme. Stvorio je Svemir koji e trajati samo izvesno vreme, a
potom e onakav kakvog ga poznajemo prestati da postoji. Njegov kraj e do i kada sam od
sebe izgori. To zna i da e ga Bog ili zameniti ili ostaviti bez ikakvog ivota. Ne moram da
znam kakvu e on odluku doneti u pogledu sudbine Svemira, jer odgovor na to nije potreban,
poto ne uti e na moj pogled na teologiju. Drugim re ima, ono to e initi sa ovim Svemirom
u to vreme me se ne ti e, jer nema posledica na moje vi enje svrhe ivota. Stoga verujem da
je to jednostavno pitanje jednako onome koje je Isus postavio svim svojim sledbenicima dok
je bio na Zemlji. To pitanje je zabeleeno u Jevan elju po Matiji, 16. poglavlje, stih 15:
On (misli se na Isusa) in upita (svoje sledbenike, koji su tada bili s njim): Za koga me
smatrate?"
U slede em stihu Petar mu je dao ta an odgovor:
...Ti si Hrist, Sin Boiji."
A nagrada za pravi odgovor, poput Petrovog, ispisana je u Jevan elju po Jovanu, 3.
poglavlje, stih 16 (ovo je stih koji nekad gledaoci na utakmicama u Nacionalnoj ligi
ameri kog fudbala mogu da vide na zastavi kad god se postigne neki poen):
Bog je toliko voleo Svet da mu je dao svog jedinog voljenog Sina, da ko god veruje u
njega ne nestane, ve da ivi ve no."
Dakle, verujem da svaki ovek i ena, tokom svog ivota, treba da odgovore na samo
jedno pitanje i da za ta an odgovor sledi nagrada. Svaki ovek, ena ili dete ovde su na
Zemlji da bi odgovorili samo na jedno pitanje, i oprostite ako to izrazim svojim re ima:
Za koga me ti ____________ (ovde unesite
svoje ime) smatra?"
To zna i da On i vama, itaocima ove knjige, postavlja isto pitanje. Isus vam postavlja
pitanje koje je u Svemiru jedino vano.
Ako na njega date ta an odgovor, primi ete dar od Boga dar ve nog ivota.
A kako smo ve videli, masoni su postavili samo jedan cilj:
DA VAS SPRE E DA PRAVILNO ODGOVORITE NA TO PITANJE KAO TO JE
PETAR U INIO!
Oni postoje da bi do kraja unitili hri anstvo, da na ovo pitanje niko ne bi ta no
odgovorio.
Ovde je pravo mesto da kaem da masoni mora da veruju da Isus nije stvaran, ali da je,
tako e, istinito i njegovo pravo da bude boanstvo. Da nisu u to verovali, ne bi ulagali toliko

128

energije da od ljudi sakriju spoznaju o Njemu.

Ako Isus nije Boiji sin, oni bi to jednostavno dokazali i ne bi verovali njegovim
tvrdnjama. Ne bi to morali da urade tajno, jer bi svi njihovi napori bili javni. Dakle, ispravan
zaklju ak bi bio da masoni veruju da je Isus stvaran, a njihov cilj je da to saznanje od vas
sakriju.
Sve ovo za mene ima savren smisao. Izgleda da se uklapa u sve ono to mi moj um
govori ve nekih 40 godina i ini mi se da se to uklapa u ono to, kao istori ar, ve 30 godina
istraujem. Izlaem vam svoj pogled na teologiju, ne kao hri anin, ve kao istori ar. ak i da
sam ta no odgovorio na Isusovo pitanje, ovo sam otkrio kao istori ar.
Doneo sam odluku u Njegovu korist, a ako vi jo niste odlu ili, predlaem da razmislite
o tome da li moete da istinu sagledate onako kako ja to inim i da potom otkrijete Isusa.
Odlu ite se to pre, jer e vas najvaniji odgovor na najvanije pitanje pratiti kroz ceo ivot.
Ove stvari iznosim kao istori ar. Ono to sam otkrio mogao bi da u ini i svako drugi ko
je inspirisan traganjem za istinom. Dakle, predlaem da na ete odgovor na to pitanje, jer se
jutro 1. januara 6000 A.L. brzo pribliava.
ETRDESET TRE E POGLAVLJE
Mrvice hleba
U svoje pam enje mogu maglovito prizvati bajkovite pri e o Hansel i Gretel (Ivica i
Marica). Koliko se se am, bili su na putu prema nekoj ku i i, dok su ili, trag su obeleavali
mrvicama hleba. eleli su da ostave trag koji bi im mogao pomo i da se vrate tamo odakle su
poli.
Moram biti iskren pa priznati da sledim trag koji su ostavili masoni i ne mogu sa
sigurno u da tvrdim da e me dovesti do pravih zaklju aka. Oni mogu da ostavljaju laan
trag, kako bi zbunili potenog istraiva a. U ovom trenutku, sve to mogu da kaem jeste da
nema sumnje da su masoni u inili isto to i Hansel i Gretel: istraiva u su ostavili trag.
Marljivo sam prou io taj trag. Ispitao sam ga najbolje to sam mogao proverom
najkredibilnijih izvora koje sam mogao prona i i verujem da svi ti znaci koje sam otkrio
predstavljaju pravi trag. Potom sam sva svoja otkri a objavio u ovoj knjizi.
Sada vam potavljam pitanje koje se ti e vaeg kona nog suda: da li je mogu e da sam u
pravu? Na vama je da odlu ite.
ETRDESET I ETVRTO POGLAVLJE
Epilog
Upravo kao u slu aju Ejba Baruela i profesora Dona Robisona, dvojice pisaca koji su,
tako e, otkrili tajnu masonerije, o ekujem da u biti napadnut zbog ovog to upravo itate, jer
sam i ja otkrio tu tajnu. Medutim, vi itaoci ovog dela, ne treba da se obeshrabrite: znajte da
to o ekujem. Masoni e odgovoriti upravo onako kako u predvideti. To je deo njihovog
postavljanja prema svojim kriti arima.
Tu strategiju je jo davno napisao Adam Vajshaupt:
Ako neki pisac objavi bilo kakvu stvar koja privla i panju, a po sebi je ispravna, ali
nije u skladu sa naim planom, moramo se potruditi da ga nadvladamo, ili obezvredimo
(javno napadnemo ne biraju i sredstva, slobodno cenzuriemo).479
Mogu vas uveriti da ne e mo i da me nadvladaju", tako da moraju da me obezvrede."
Da bih pomogao budu im masonskim piscima koji e pisati lanke koji e me
479
) Proofs of Conspiracy, str. 111.

129

obezvrediti", ve sam sro io prikladan odgovor koji oni mogu upotrebiti u svojim
enciklopedijama pod naslovom Antimasonski pisci:
Knjiga Ralfa Epersona, pod naslovom Masonerija: Zavera protiv hri anstva, moda
je najvie dokumentovana od svih knjiga koje je napisao neki antimasonski pisac. Pro itao je
dela dvanaest glavnih masonskih pisaca, me u kojima i dela Alberta Pajka, Alberta Mekija,
Menlija P. Hola, Karla Klodija, Henrija Vilsona Kojla, Keneta Mekenzija, Henrija C. Klosena
i Reksa Ha ensa, sve priznatih masonskih u enih ljudi. Nije vano to to je g. Eperson
koristio masonske pisce da bi dokazao svoj slu aj ; njegova upotreba izvesnih citata, a ne
nekih drugih, dokazuje da ga nije bilo briga za citate koje nije koristio. (Ne o ekujte od njih
da me obezvrede" zbog bilo kakvog smisla!) A one koje je zaista upotrebio, istrgao ih je iz
konteksta, pogreno ih citirao ili pogreno protuma io. (Ne e navoditi ta no koje citate oni
veruju da sam neta no zabeleio).
Drugo, smogao je dovoljno drskosti da, kao nemason, koristi pisanje masona kako bi
dokumentovao svoje delo. Nemason treba da koristi samo nemasonska dela da bi dokazao sve
ono to veruje da ima protiv masona. (Zanernari e injenicu da verujem da samo masoni
mogu da govore u ime svoje organizacije. Pokuao sam to citiranjem samo njihovuh
vrhunskih pisaca kako bih dokazao svoj slu aj). Ovo je neprimerena upotreba istraivanja i
bilo koji poten istori ar bi obezvredio pisca koji je to u inio."
I osta u stvarno obezvre en."
ETRDESET I PETO POGLAVLJE
Zavrna pri a
Moda bih ovu knjigu mogao zavriti slede om kratkom pri om.
Bila jednom dva oveka, jedan vrlo mudar, a drugi veoma glup. Glupak odlu i da
izvede trik kako bi nasamario mudraca i ubedio ga da, ipak, nije toliko mudar. Glupak stavi
kikiriki u ljusci u svoju aku i, pokrivaju i ga, pokae ga mudracu, pa re e:
Ako si toliko mudar, trebalo bi da mi kae da li je ljuska kikirikija koji drim u ruci
zdrobljena ili cela."
Obeenjak je znao da ako mudrac kae da je ljuska zdrobIjena, on bi otvorio aku da bi
otkrio da je mudrac u stvari glup. Ako bi mudrac rekao da je ljuska netaknuta", on bi je
smrvio, otvorio aku i opet pokazao mudracu da grei.
Mudrac je za trenutak razmiljao, a potom rekao: Odgovor je u tvojim rukama."
ETRDEST I ESTO POGLAVLJE
Pitanje sa odgovorom
Na kraju svoje dve knjige postavio sam kona no pitanje i odgovorio: Ako postoji
svetska zavera i ako ne ele da se istina obelodani, ako su masoni njen deo i ako ih
razotkrivate, zato ste jo uvek u ivotu?"
esto oni koji postavljaju to pitanje spominju smrt pape Klimenta V i Filipa Lepog,
kralja Francuske, koje su o igledno ubili Vitezovi templari jer su se usudili da se suprotstave
njihovoj organizaciji.
Ili e moda re i da postoje optube da su masoni ubili papu Jovana Pavla I, onog koji
je bio pre pape Jovana Pavla II, ili slavnog kompozitora Mocarta ili predsednika Kenedija,
Grejs Keli od Monaka. (U Evropi su se pojavile optube da je ubijena jer je bila katolkonja i
znala za masonsku grupu poznatu pod imenim Propaganda dva", ili P2, unutar Vatikana i
njihove pokuaje da iz Crkve povuku milijarde dolara). Sve to mogu da kaem je slede e:

130

potpuno sam ube en da ova zavera postoji i da je drugi sloj" unutar masonerija njen deo.
Znam da su neizmerno mo ni i da veruju da cilj opravdava sredsto." Znam da imaju veliku
korist od smrti bilo koga ko pokua da ih razotkrije.
ivim u Arizoni gde je pre nekoliko godina poginuo jedan novinar istraiva po imenu
Don Bols kada mu je, dok je pokuavao da ga pokrene,auto odleteo u vazduh. ak i danas se
pitam zato je nekome bilo potrebno da ga ubije. Pretpostavlja se da je ubijen jer je doao do
informacija o korupciji u naoj dravi. Nije mi poznato zato su se njegovi neprijatelji
ustremili na njega, a zato mene moji neprijatelji ne diraju.
Samo u zna ajno naglasiti: ako ujete da je moj auto odleteo u vazduh kada budem
pokuao da ga pokrenem ili ako iznenada odlu im da izvedem bandi skok s kule od 100
spratova na elasti nom konopcu od 300 metara, jer su mi rekli da u se zaustaviti samo na 3
metra od tla, elim da znate da vie volim kola, jer mi nos prokrvari ve na visini od tri metra!
Budite potpuno sigurni da ja to nisam uradio. Razlog to ne u sebi oduzimati ivot je taj to
verujem da samo Bog moe da mi ga oduzme! Drugim re ima, ne mogu izvriti samoubistvo
zbog svojih verskih ube enja. Ako mi se neto dogodi, mogu vam preporu iti da udvostru ite
napor u razotkrivanju ove zavere ...u spomen na mene.
Dva pisma istupanja
Mogu da zamislim kako e mnogi masoni koji budu pro itali ovu knjigu re i da
jednostavno ne veruju da je sve ono to sam otkrio istina. Neki su mi to ve i saoptili.
Tipi an odgovor glasi otprilike ovako:
Ovo ne moe biti istina. Mason sam ve 32 godine i nikada nisam uo ni re i od onoga
o emu govorite."
Znam da je teko poverovati u ono to sam otkrio, ali imajte na umu da sam sve vane
citate koje sam koristio u ovoj knjizi preuzeo od vrhunskih masonskih pisaca. Pozivam
svakog skeptika da se potrudi i uveri se da sam sve citate korektno preneo. Me utim, ako ste
poverovali da masoni predstavljaju vie od onog u ta ste verovali, i spremate se da istupite,
nastavite sa itanjem.
Ako ste pripadnik masona ili neke od njihovih sporednih organizacija poput Isto na
zvezda, Jobove k erke, Dugine devojke ili de Molej, i sada elite da se povu ete, moete
razmotriti upotrebu jednog od dva slede a pisma istupanja". Jedno od njih je za hri anske
masone, a drugo za ostale masone koji ele da se njihovo ime izbrie sa masonskog spiska.
Pretpostavlja se da se ova pisma mogu primeniti na sve masonske organizacije, iako ne znam
zasigurno da e mo i odgovoriti nameni. Ova pisma su napisana samo za muke lanove
masonske organizacije koji ele da izbriu svoja imena iz njihovih spiskova. Prvo od njih
voleo bih da citiram iz knjige pod naslovom Hri anstvo i tajna u enja masonske loe od
Dona Ankerberga (John Ankerberg) i Dona Veldona (John Weldon) (str. 153):
Kao pruanje dalje pomo i onima koji su odlu ili da napuste Lou, preporu ujemo
slede a uputstva i dajemo pismo uzorak. Pravila i zakoni Loe navode da vae pismo mora
udovoljiti zahtevu da bude pro itano pred lanovima
Loe. Ako tako u inite, vae pismo e postati dokaz drugima u Loi koji brinu o istini
Isusa Hrista (ako ste hri anin). Na ovaj na in Bog e vas upotrebiti da bi vam pomogao da
otvorite o i drugim masonima i da ih vodite ka Hristu."
U svom pismu, navedite im razlog svog istupanja iz Loe, jer je ona u protivnosti sa
biblijskim u enjem, a posebno sa Hristovim u enjem.
Da biste potkrepili u emu se masoni sa vama razilaze navedite nekoliko stihova iz
Biblije (vaim hri anskim pogledima), na primer, mogli biste citirati Jevan elje po Jovanu, 8.
poglavlje, stih 12. koji isti e da hri ani za razliku od masona nisu u tami. Moete se pozvati
na prirodu (boanstva) i misiju (spasitelja) Hrista ili na prirodu Spasenja milosr em kroz veru

131

a ne dela (Jevan elje o Efeanima, 2. poglavlje, stih 89). Na ovaj na in, primereno napisanim
pismom postie se to da moraju pro itati vae svedo anstvo i biblijske stihove koji pokazuju
zbog ega ose ate da se masonstvo kosi sa hri anstvom.
Svako u Loi e to uti. Ako se pismo adresira na slede i na in, prema masonskim
zakonima, mora biti pro itano pred Loom:
Zaglavlje pisma i koverat oboje moraju biti adresirani na lanove Loe. Nikada ne
adresirajte pismo na Majstora
Loe ili samo na Lou broj__", jer se ovo odnosi na slu
benike koji e jednostavno preneti va zahtev bez itanja pred lanstvom Loe. Dakle,
jo jednom:
1. Vae pismo mora biti adresirano (na koverti) lanovima Loe broj____", potom
navedite adresu.
2. Samo pismo mora po eti slede im re ima: lanovima Loe broj____", ne nekoj
posebnoj osobi____, ve
samo lanovima Loe.
Da biste se zvani no oslobodili veze sa Loom, preporu ujemo slede e pismo uzorak."
(Takode se preporu uje da za sebe sa uvate datiranu kopiju pisma).
ZA HRI ANSKOG MASONA KOJI ELI DA ISTUPI:
LANOVIMA LOE BROJ_____________:
Datum:__________________
Ovo pismo predstavlja formalni zahtev za moje istupanje iz masonske organizacije.
Molim da izbriete moje ime iz spiskova lanova i poaljete mi kopiju moje istupnice.
Zahvaljujem na prilici da izrazim svoje razloge za povla enje iz Loe. Imajte
razumevanje da moje povla enje, u njemu nema ni eg li nog prema pojedinim lanovima, niti
sa njima imam ikakve sukobe. Oni u Loi koji su moji prijatelji znaju da nae prijateljstvo jo
uvek uvam.
Me utim, ja sam hri anin, i moram napustiti masoneriju jer se njena u enja protive
u enju Biblije. Slobodna masonerija odbacuje Gospoda Isusa Hrista koji je Gospod i
Gospodar mog ivota. Ne mogu iste savesti biti mason jer se ne doputa pominjanje i
oboavanje Isusa Hrista, poto bi to moglo da vre a drugog masona. Masonski potovani
pisci, Albert Meki i Albert Pajk otvoreno tvrde da je masonerija religija. Oni imaju pravo! To
je religija bez Hrista.
Mnogi od nas su uli da se masonerija temelji na Bibliji. Medutim, u Slobodnoj
masoneriji Biblija se odbacuje a re Boga se zloupotrebljava i pogreno navodi. Religija
masonerije je univerzalizam, a Biblija nita vise od simbola. Masonerija obe ava svom
lanstvu blagoslove s Neba i prihvatanja pred Bogom. Ali masonski plan spasenja je potpuno
suprotan onome to u i Biblija. Ljudi ne mogu biti spaseni bez Isusa Hrista kao Spasitelja. Na
kraju, izrazio bih ljubav prema varna, pojedincima i, ako elite, rado u ispri ati kako sam
postao hri anin i pomo i vam da razumete kako i vi moete postati sledbenici Isusa Hrista.
Va prijatelj u Hristu,
(Potpis)__________________________
ZA NEHRI ANSKOG MASONA KOJI ELI DA ISTUPI:
LANOVIMA LOE BROJ_____________:
Datum:__________________
Ovo pismo je formalan zahtev za moje istupanje iz masonske organizacije. Molim da
izbriete moje ime iz spiskova lanova i poaljete mi kopiju moje istupnice.

132

Zahvaljujem na prilici da izrazim svoje razloge za povla enje iz Loe. Imajte

razumevanja da moje povla enje
nema ni eg li nog prema pojedinim lanovima, niti sa njima imam ikakve sukobe. Oni
u Loi koji su moji prijatelji znaju da jo uvek uvam nae prijateljstvo.
Medutim, moram napustiti Lou jer sam otkrio da su njena u enja protivna svemu
istinitom otkad sam pristupio Loi. Dakle, ne mogu vie iste savesti biti mason. Masonski
potovani pisci, Albert Meki i Albert Pajk otvoreno tvrde da je masonerija religija. Oni imaju
pravo! To je potpuno odvojena religija od ostalih svetskih religija i sada znam da se njen bog
ne oboava ni u jednoj od ovih religija.
Masonerija obe ava svom lanstvu blagoslove s Neba i prihvatanja pred Bogom. Ali
masonski plan spasenja je potpuno suprotan onome u ta sada verujem.
Na kraju, izrazio bih ljubav za vas kao pojedince.
(Potpis)________________.
O FUSNOTAMA
Autor jo jednom ini jedinstven korak sa ciljem da pomogne svojim itaocima.
Slede i spisak nekih dokumenata kori enih u ovoj knjizi razlikuje se od ve ine
navedenih spiskova koje su drugi autori ranije koristili.
Pre svega, nisam upotrebljavao tradicionalne re i ,,op. cit." i ibid." da bih prikazao
uvid u prethodno citiranu knjigu. Tako e sam prilagodio neto duu informaciju o uvidu u
literaturu koja se ranije koristila. Prvo sam naveo glavna dela koja su u ovoj knjizi citirana, i
to sa svim informacijama koje je primereno navesti. Uz to sam dao kratak uvod, s namerom
da itaoce navedem da je pro itaju. Potom sam naveo knjige po naslovima i stranicarna izvora
koji se mogu na i u mojoj knjizi. Ovaj metod koristio sam samo ako je ta knjiga citirana vie
puta, ili tamo gde je citirana knjiga toliko vana za itaoca da bi o njenom sadraju trebalo da
zna neto vie.
Ovaj spisak knjiga tako e e posluiti kao bibliografija.
Nadam se da e ove promene nai i na odobrenje italaca dok budu itali ovu knjigu.
DELIMI AN SPISAK KORI ENIH KNJIGA
Most ka svetlosti (A Bridge to Light) od Reksa R. Ha ensa
Masoni veruju da bi objavljivanje ovog dela moglo istinski predstavijati svitanje novog
dana u naoj (Junoj) Jurisdikciji" Slobodne masonerije. Vana ezoteri na" knjiga koju je
napisao mason 32. stepena. Objavio: Supreme Council,1988.
Ameri ko bavljenje sudbinom (America's Assignment With Destiny) Menlija P.
Hola
Ova knjiga predstavlja otkrovenje ezoteri ne tradicije Zapadne hemisfere," sa
zna enjem da ova nacija ima tajnu," masonsku sudbinu.
Izdava : Philosophical Research Society, Inc, Los Angeles, California, 1979.
Enciklopedija slobodne masonerije (An EncycIopaedia of Freemasonry) Alberta D.
Mekija, masona 33. stepena
Ova dvotomnu enciklopediju izdava opisuje kao delo koje e opremiti svakog
masona... sredstvom za sticanje znanja o svim stvarima u vezi sa naukom, filozofijom i
istorijom njegovog Reda."
Izdava : The Masonic History Company, New York, 1873.
Nova enciklopedija slobodne masonerije (A New Encyclopaedia of Freemasonry)
Artura Edvarda Vejta
U predgovoru ove knjige tvrdi se da se Vejt trudi da predstavi najnovije saznanje i da

133

saoptava najnovija istraivanja," jer masonerija ,,je deo Boijeg traganja."

Izdava : Weathervane Books, New York, 1970, ali prvobitno objavljena 1920.
Hodo asnikova staza (A Pilgrim's Path) Dona Robinsona
Papirna naslovna strana objanjava da Robinson kombinuje nau no istraivanje i zabavno
pripovedanje u traganju za Slobodnom masonerijom kao svetskim politi kim, verskim,
ekonomskim i drutvenim telom posve enim samopoboljanju i dobrotvornom radu ..."
Izdava : M. Evans and Company, Inc.,1993.
Ro eni u krvi (Born in Blood) Dona Robinsona
Papirna naslovna strana objanjava da autor sugestivno povezuje po etke i ciljeve
slobodne masonerije sa nekada mo nim i bogatim Vitezovima reda templara."
Objavljeno od M. Evansa i kompanije, 1989.
Klosenovi komentari o knjizi Moralna na ela i dogma" (Clausen's Commentaries
on Morals and Dogma) Henrija C. Klosena
Godinama je svakom novom lanu kotskog obreda June jurisdikcije bila
predstavljana knjiga Alberta Pajka Moralna na ela i dogma. Finansiranje te knjige se iscrpilo
i prepoznaju i situaciju da danas malo lanova moe sebi da priuti tako obimno delo, Henri
C. Klosen, Veliki Zapovednik Skotskog obreda za Junu jurisdikciju, napisao je izuzetnu
knjigu pod naslovom Komentari o knjizi Moralna na ela i dogma.
Izdava : The Supreme Council, 33 , Ancient and Accepted Scottish Rite of
Freemasonry, Southern Jurisdiction, U.S.A., 1976.
Kojlova masonska enciklopedija (Coil's Masonic ncyclopedia) Henrija Vilsona
Kojla, masona 33. stepena.
...nita nije ravno ovom faktografskom, potenom i informativnom delu" Kojlove
enciklopedije.
Izdava : Macoy Publishing & Masonic Supply Company, 1961.
Dankanov obred slobodne masonerije (Duncan's Ritual of Freemasonrv) Malkolma
C. Dankana
Svrha ovog dela je... da ponudi priru nik za novajlije u Redu, pomo u koga im se
moe olakati napredak od stepena do stepena."
Izdava : David McKey Company, bez datuma objavljivanja.
Istorija slobodne masonerije i srodnih redova (History of Freemasonry and
Concordant Orders) Odbora izdava a
Svrha ovog dela je da saeto prikae istoriju Slobodne masonerije, sa injenicama koje
nisu ranije objavljivane."
Izdava : Fraternity Publishin Company, London, England, 1891.
Uvod u slobodnu masoneriju (Introduction to Freemasonry) Karia H. Klodija
Ovo je niz od tri knjige koje je Velika loa Masa usetsa davala svim kandidatima kao
vaan deo njihovog pristupanja u masonsko bratstvo."
Izdava : Temple Publishers, Washington D.C., 1931.
Da li je istina to to govore o slobodnoj masoneriji (Is It True What They Say about
Freemasonry) Arta de Hojosa i S. Brenta Morisa
Autori smatraju da je potreban neki razuman odgovor..." na optube na ra un
slobodne masonerije od strane kriti ara u poslednje vreme."
Izdava : Masonic Service Association of the United States, Silver Springs, Maryland,
1994.
Predavanja o anti koj filozofiji (Lectures on Ancient Philosophy) Menlija P. Hola
Ova knjiga je komentar i proirenje" Holove knjige pod naslovom Tajna u enja svih
razdoblja.
Izdava : The Philosophical Research Society, Inc, of Los Angeles, 1984.
Legenda o drevnom i prihva enom Skotskom obredu slobodne masonerije (Legenda

134

of the Ancient and Accepted Scottish Rite of Freemasonry) Alberta Pajka

Postoje druge stvari koje vi (masoni) sada treba da ujete i bez kojih ne ete popuno
posedovati ovaj stepen ..."
Izdava reprint: Kessinger Publishing Company, Kila, Montana
Liturgija drevnog i prihva enog kotskog obreda Slobodne masonerije (Liturgy of
the Ancient and Accepted Scottish Rite of Freemasonry) Alberta Pajka
Sadanje delo uklju uje sve liturgije koje je Pajk priredio za sadanje rituale visokog
stepena kotskog obreda."
Izdava : Kessinger Publishing Company, Kila, Montana.
Izgubljeni klju evi slobodne masonerije (The Lost Keys of Freemasonry) Menlija P.
Hola
Predgovor ovoj knjizi govori da su se vode i masonski umovi sloili da su simboli
bratstva podloni najdubljim interpretacijama i stoga otkrivaju pravim inicijatima izvesne
tajne koje se odnose na duhovne stvarnosti ivota." Jedna od tih tajni itaocu se otkriva na
strani 48: ustalasane energije su u Njegovim rukama ..."
Izdava : Macoy Publishing and Masonic Supply Company, Inc, Richmond, Virginia,
1976.
Magnum opus ili Veliko delo (Magnum Opus or Great Work) Alberta Pajka
Jedna od najre ih i najvanijih knjiga koje su ikada objavljene na temu drevnog i
prihva enog (kotskog) obreda Slobodne masonerije..."
Izdava reprint: Kessinger Publishing company, Kila, Montana.
Marks i Satana (Marx and Satan) od Ri arda Vurmbranda
Ova knjiga ispituje dokaz da je Marksa vodio dubok li ni bunt protiv Boga i svih
hri anskih vrednosti." Taj gnev odveo ga je u kult Satane.
Izdava : Crossway Books, Westchester, Illinois, 1986.
Masonska inicijacija (Masonic Initiation) od V.L. Vilmshersta
Autor tvrdi da je ova knjiga bila iri prikaz dubljeg filozofskog aspekta Slobodne
masonerije".
Izdava reprint: Kessinger Publishing Company, Kila, Montana.
Memoari koji ilustruju istoriju jakobinstva (Memoirs Illustrating the History of
Jacobinism) A. Baruela
Jedno od najranijih dela koja obelodanjuju povezanost iluminata 1776. i masonske loe.
Izdava : American Council on Economics and Safety, Fraser, Michigan, 1995, aliprvo
izdanje izalo je 1789.
Moralna na ela i dogma (Morals and Dogma) Alberta Pajka
Ova ezoteri na" knjiga (sadri tajna zna enja) posebno je namenjena itanju i
prou avanju bra i kotskog obreda Slobodne masonerije. Napisao ju je Suvereni Veliki
Zapovednik kotskog obreda u periodu 18591891.
Izdava : The Supreme Council of the Southern Jurisdiction of the Scottish rite of
Freemasonry, u Vaingtonu, 1871.
Okultna teokratija (Occult Theocrasy) ledi Kvinboro, Edit Star Miler.
Autor pokuava da istrai uzroke drutvenog nemira" izlaganjem nekih od sredstava i
metoda koje upotrebljava tajni svet". Ona povezuje Iluminate i Slobodnu masoneriju i
razotkriva Zvani ni ritual 33. stepena", kao i navodno pismo Alberta Pajka od 14. jula 1889.
Ponovo Izdava : The Christian Book Club of America, Hawthorne, California, prvo
izdanje izalo je 1933.
Stari zapisnik 33. stepena ( Old Cahier of the 33 rd Degree) Alberta Pajka.
Ova knjiga itaocu prua potpun tekst Pajkovog prevoda obreda 33. stepena,
otkrivenog u Lujzijani 1860".
Izdava : Poemandres Press, Masonic Publishers, Boston & New York, 1996.

135

Portal i sredinja odaja (The Porch and the Middle Chamber) Alberta Pajka.
Ova knjiga, tajno delo", koja je deo Pajkovog rituala, trebalo je da se prou i i shvati
pre pristupanja etvrtom stepenu.
Izdava : Reprint od Kessinger Publishing Companv, Kila, Montana.
Dokazi zavere (Proofs of Conspiracv) Dona Robisona.
Verovatno najfiniju ikada objavljenu knjigu o tajnom drutvu poznatom kao Iluminati
napisao je profesor koga je ta organizacija pokuala da vrbuje. Predsednik Dord Vaington
pro itao je 1798. godine.
Prvobitno je objavljena 1798, a ponovo izdata 1967. god. od Western Islands, sada u
Appletonu, Wiskonsin.
Kraljevska masonska ciklopedija (Royal Masonic Cvclopaedia) Keneta Mekenzija.
Okultisti su veoma cenili" ovu enciklopediju. Izdava : The Aquarian Press,
Wellingborough, Northamptonshire, England, 1987.
Tajna u enja svih razdoblja (Secret Teachings of All Ages) Menlija P. Hola.
Knjiga se opisuje kao enciklopedijski saeti prikaz masonske, hermeti ke, kabalisti ke
i rozikrucijanske simboli ke filozofije, kao i interpretacija tajnih u enja skrivenih unutar
obreda, alegorija i misterija svih razdoblja".
Izdava : The Philosophical Research Society, Inc, Los Angeles, 1977.
Duh masonerije (The Spirit of Freemasonry) Vilijema Ha insona.
Ve vie od dva veka (ova knjiga) bila je sutinski izvor za bilo koga ko istrauje
unutranje tajne masonskog bratstva".
Izdava : Bell Publishing Co., New York, 1982; prvo izdanje 1775.
Simbolizam Slobodne masonerije (Symbolism of Freemasonry) Alberta D. Mekija.
Sadri njenu nauku, filozofiju, legende, mitove i simbolizam". Izdava : Reprint od
Kessinger Company, Kila, Montana.
Da lije Marks bio satanista? (Was Marx a Satanist?) od Ri arda Vurmbranda.
Prva od dve knjige koje je napisao pre asni Vurmbrand u kojoj su najpre izloeni
dokazi da se Karl Marks pridruio kultu Satane kada je otiao na studije.
Izdava : Diane Publishing Co., Glendale, California, 1976.
Sta drevna mudrost o ekuje od svojih sledbenika (What the Ancient Wisdom Expects
of Its Disciples) Menlija P. Hola.
Ova knjiga predstavlja studiju koja se odnosi na tajne kole", ,,put koji vodi prema
razumevanju svrhe ivota".
Izdava : The Philosophical Research Society, Inc, Los Angeles, 1982.
RALF EPERSON (A. Ralph Epperson)
Ralf Eperson je pisac, predava i istori ar koji vie od trideset godina istrauje
zavereni ki pogled na istoriju, na vane dogadaje iz prolosti koji su bili prouzrokovani
jednom centralnom zaverom.
Diplomirao je na Univerzitetu Arizona, ali bez okolianja priznaje da ve i deo onoga to
je u io na studijama nije bilo istinito. Autor kae da je posle zavretka studija morao ponovo
da se obrazuje".
Njegova prva knjiga nosi naslov Nevidljiva ruka, uvod u istoriju zavere. Ovaj bestseler
od 488 stranica, koji je do sada dostigao petnaest izdanja, predstavlja dokumentovano
izlaganje o zaveri koja je Ameriku, tokom poslednjih 270 godina, uvukla u niz ratova,
depresiju i ekonomske krahove. Mnogi itaoci hvale autora zbog sposobnosti da ta no
protuma i smisao esto protivre nih dokaza iz prolosti.
Njegova druga knjiga nosi naslov Novi svetski poredak i itaocu osvetljava motive ove
opte zavere kao i planove vezane za budu nost Amerike i sveta.