Diplomski rad

,Agresivnost kod dece

AGRESIVNOST KOD DECE

Str. 1

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

SADRAJ

Uvod................................................................................................................................................4
1.

AGRESIVNOST.....................................................................................................................6
1.1.

2.

Pojam agresivnosti............................................................................................................6

TEORIJE AGRESIVNOSTI...............................................................................................10
2.1.

Instinktivistike teorije....................................................................................................10

2.2.

Kognitivne teorije agresivnosti.......................................................................................12

3.

VRSTE AGRESIVNOSTI KOD DECE.............................................................................13

4.

UZROCI AGRESIVNOSTI.................................................................................................21

5.

6.

7.

4.1.

Nasledni inioci...............................................................................................................21

4.2.

Situacija u porodici.........................................................................................................22

4.3.

Socio-kulturalni inioci...................................................................................................22

4.4.

Uticaj sredstava masovne komunikacije.........................................................................22

KARAKTERISTIKE AGRESIVNOSTI KOD DECE.....................................................24

5.1.

Karakteristike agresivne dece.........................................................................................24

5.2.

Polne razlike u izraavanju agresivnosti.........................................................................27

KAKO SE RAZVIJA AGRESIVNOST KOD DETETA?................................................29

6.1.

Zato je dete agresivno?..................................................................................................29

6.2.

Naini ispoljavanja agresivnosti kod dece razliitih uzrasta..........................................32

6.3.

Bogat repertoar agresivnosti...........................................................................................33

6.4.

Agresivnost se "ui"........................................................................................................34

ULOGA RODITELJA.........................................................................................................36
Str. 2

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

7.1.

Kako smanjiti agresivnost

7.2.

Kako odgajiti nenasilno dete?.........................................................................................37

7.3.

Utvrditi uzrok i reagovati na pravi nain........................................................................38

7.4.

Kanjavanje deje agresivnosti.......................................................................................39

7.5.

Kako uiti dete vladanju gnevom....................................................................................40

ZAKLJUAK..............................................................................................................................42
LITERATURA.............................................................................................................................43
INDEX POJMOVA......................................................................................................................44

Str. 3

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Uvod

Iako se nekada moe sresti uverenje da je doba ranog detinjstva lieno agresivnosti, ovo
stanovite je pogreno. Iz elje da se na decu gleda iskljuivo kao na dobronamerna, naivna i nevina
bia, nekada se gubi iz vida da su agresivna ispoljavanja prisutna od prvih dana ivota. Agresivnost je
biopsiholoki motiv kod dece koji je tu da svakoj jedinki omogui odbranu od pretnje i zadovoljenje
potreba.
U tom smislu, agresivnost je sastavni deo mehanizama koji obezbeuju preivljavanje. Pitanje
na koje, ipak, nije lako dati precizan odgovor je: kada agresija prestaje da bude samo adaptivni
mehanizam, a kada postaje destruktivna. Do druge godine ivota uestalost i intenzitet agresivnih
reakcija rastu i ostaju visoki sve do predkolskog uzrasta kada nivo agresivnosti postepeno poinje da
opada sve do kraja puberteta.
Pod uticajem socijalne sredine i izmeu 2. i 3. godine, dete polako poinje da osvaja socijalni
prostor. Ono sada zna da odreene rei i postupci izazivaju razliite reakcije odraslih i koristi
agresivnost da bi dobilo ono to eli. U ovom periodu je dominantna instrumentalnost agresivnog
ponaanja i ispitivanje granica koje su (ili nisu ) postavlenje od strane odraslih. Dete tako proverava ta
mu je dozvoljeno, a ta nije, i na koji nain moe dobiti ono to eli.
Str. 4

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Dete se raa sa agresivnim potencijalom koji se raznim socijalnim uticajima oblikuje. Ono
u toku ivota stie sposobnost da se na odgovarajui nain nosi sa svojim nagonima, pa tako i sa
agresivnim.
Agresivnost je deo ljudske prirode. To je nain na koji neke osobe izraavaju svoja oseanja.
Agresija nije emocija ve nain izraavanja gneva, koji se u razvoju javlja tokom drugih est meseci
bebinog ivota. Agresivnost beba izraava kao mlataranje ruicama, vritanje ili grizenje dojke i obino
ima za cilj da se pridobije panja roditelja. Jednogodinje i dvogodinje dete e esto kad se naljuti bez
razmiljanja ujesti drugo dete. Trogodinjaci i etvorogodinjaci ve znaju da fizika agresija nije
prihvatljiva. U uzrastu od etiri godine agresivnost se stabilizuje kao crta linosti.
Postoje razliite teorije o ljudskoj agresivnosti. Jedni je promatraju kao reaktivno stanje,
odnosno odgovor na frustraciju, a drugi kao imanentnu ljudskoj prirodi, tj. neto s ime se ovek raa,
primerice u obliku agresivnog nagona koji je, na ovaj ili onaj nain, stalno aktivan. Obe teorije
ujedinjuje tvrdnja da ovek poseduje potencijal za agresivno ponaanje. To, naravno, vredi i za decu
razliitih uzrasta. Agresija se moe manifestovati na razliite naine. Moemo biti agresivni u mislima,
na reima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno.
Agresija se moe potiskivati, a esto smo skloni i poricati je. Kad potiskivanje traje dugo,
javlja se opasnost za nae duevno i telesno zdravlje. Druga su krajnost nekontrolisani izlivi
agresivnosti, koji nas mogu dovesti u velike neprilike, jer svako drutvo postavlja granice koje
agresivno ponaanje ne sme prelaziti. Naina agresivnog ponaanja dece i odraslih gotovo je beskrajno
mnogo. Stvar je samo u tome da smo ga nekad svesni, a nekad nismo.

Str. 5

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

1. AGRESIVNOST

1.1.

Pojam agresivnosti

Termin agresija, sa etimolokog stanovita, potie od korena latinske rei aggredi ili od ad
gradi, gde gradus oznaava korak a prefiks ad - prema, to upuuje na znaenje - kretati se napred, ii
ili koraati napred. Nasuprot tome, regredi (regresija) znai kretati se nazad. Prema tome, od izvornog
znaenja izvodi se re aggresio to znai pristupiti nekome, navaliti, napadati1, ili, u slobodnijem
prevodu usmerenost ka odreenom cilju. Pritom se imaju u vidu i bioloki (nagonski) elementi i
socijalno uslovljeni aspekti. U kolokvijalnom govoru re agresija" upotrebljava se u veoma
fleksibilnom znaenju, tako da se moe govoriti o agresivnom govorenju, ak i o agresivnoj ljubavi".
Takoe, agresija se zna izjednaavati sa terminom nasilje" i njegovim znaenjem, iako je nasilje
najizotrenija i najgrublja agresija, to e rei svako nasilje je agresija, ali svaka agresija nije ili ne
mora biti nasilje.
Razliiti autori koji su se prolih decenija bavili prouavanjem agresivnosti sloili su se da to
1 Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1977. god.
Str. 6

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

ponaanje definiu kao ono kojim se drugoj osobi nanosi teta bilo koje vrste. Ono oko ega se nisu
mogli sloiti bilo je pitanje treba li u definiciju agresivnog ponaanja ukljuiti postojanje namere da se
u drugoj osobi nanese teta. U svom sveobuhvatnom objanjenju agresivnosti uul nameru nanoenja
tete smatra neizostavnom, pa definie agresivno ponaanje kao "svaku reakciju (fiziku ili verbalnu)
izvedenu sa namerom da se nekom drugom nanese teta ili povreda bilo koje vrste, bez obzira na to da
li je ta namera do kraja realizovana". U novijoj literaturi iz podruja socijalne psihologije takoe se
navodi da je namera od kljunog znaaja, pa se agresivno ponaanje odreuje kao "namerno ponaanje
kojem je cilj nanoenje fizike ili psihike boli". Naime, opravdano je smatrati agresivnim ponaanje
koje u stvarnosti ne prouzrukuje tetu drugoj osobi, ali pri kome postoji namera onoga ije ponaanje
oznaavamo agresivnim da nanese tetu drugome. Sa druge strane, sluajno nanoenje tete se ne moe
uvrstiti u agresivno ponaanje jer nema prethodne namere.
Agresivna su deca esto odbaena od strane svojih vrnjaka te su, kasnije u ivotu, sklona
negativnim oblicima ponaanja (kao to su naputanje kole i delinkvencija), kao i problemima
mentalnog zdravlja2. Kako bi se izbegle takve tetne posledice, od izuzetne je vanosti spoznati inioce
koji utiu na razvoj agresivnog ponaanja, kao i naine njegove prevencije, odnosno smanjenja.
Iako agresivnost ve dugi niz godina predstavlja predmet istraivanja, sve do danas nije
stvorena jedinstvena definicija tog fenomena. Razliiti autori naglaavaju razliite aspekte agresivnosti
pa su definicije agresivnog ponaanja brojne i raznolike.
Berkowitz3 je tako definisao agresivnost kao bilo koje ponaanje (fiziko ili verbalno)
sprovedeno s namerom da se nekoga povredi (bilo fiziki ili psihiki). Na slian nain agresivnost
danas definiu i socijalni psiholozi prema kojima ona predstavlja svaki namerni postupak (fiziki ili
psihiki) kojem je cilj nanoenje tete ili uzrokovanje boli.
Harre i Lamb

su zabeleili preko 200 razliitih definicija agresivnog ponaanja koje su

predloili brojni istaivai, ali su gotovo sve one sadrale 2 karakteristike: to je ponaanje ija je
2 Milanovi, A. (2004). Povezanost razliitih vrsta agresivnosti i sociometrijskog statusa kod dece osnovnokolske dobi.
Zagreb: Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Str. 22.
3 Ibid. Str. 23.
Str. 7

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

namera povrediti nekoga (fiziki ili psihiki) i ponaanje koje rtva doivljava kao hostilno.
Prema B. Ili, agresija je bilo koja forma ponaanja usmerena povreivanju ili oteivanju
drugog ivog bia koje je motivisano da izbegne takav postupak. teta koja je uzgredni proizvod
ponaanja iji je cilj pruanje pomoi drugoj osobi takoe se ne moe nazvati agresijom, jer osoba koja
nanosi tetu veruje da osoba kojoj se nanosi teta nije motivisana da izbegne tu akciju. Slino tome,
nanoenje boli mazohistima nije agresija, jer rtva nije motivisana da je izbegne - naprotiv, bol je u
slubi vieg cilja.
Jo uvek ne znamo da li je i agresija samostalan nagon kao to je to seksualnost ili se ona stie i
razvija ve u ranom detinjstvu, i tada sigurno pod uticajem vaspitanja, koje samo stoji u senci
drutvenog ureenja i drutvene ideologije. Neka istraivanja antropologa i etnologa idu u pravcu
priznavanja agresivne energije kao samostalnog nagona; neka druga, meutim, govore suprotno.
Agresivnost se definie i kao trajnija tendencija linosti da se manje - vie dosledno prema
svojoj blioj i daljoj okolini odnosi neprijateljski i razorno. U istom reniku agresija se definie kao
napad, nasrtanje, tj. ono to se opaa kao stvarni akt napada - in ponaanja usmeren protiv nekih
linosti, predmeta ili sadraja4. Kriterijumi procene tog ina (koji su promenljivi) su odluujui pri
kvalifikaciji da li je neko agresivan ili nije. Uopte, pojam agresije u psiholokoj nauci ima dosta
nejasan status: moe se smatrati mehanizmom frustracije, a moe se i smatrati unutranjim svojstvom
(doslednom osobinom agresivnosti) iji se nastanak, razvoj i sadraj objanjavaju na vie naina. Sa
stanovita morala i etike, kad god je re o agresiji uvek se radi o negativnom delovanju na postojeu
situaciju, a ukoliko je re o sklonosti, o strukturalnoj osobini linosti, ona se moe reorganizacijom
menjati. Agresivnost razara odnose unutar grupe, izmeu grupa, drava i naroda i ini samu linost
nestabilnom.
Postoje razliita, meusobno protivrena shvatanja o prirodi agresivnosti. Neki smatraju da je
agresija nagonskog porekla, a po drugima ona se stie i razvija u ranom detinjstvu, pod uticajem
vaspitanja, drutvenih i kulturnih inilaca. Po Frojdu, agresivnost je energija ukorenjena u oveku ,
instinkt koji svoj najvii stepen dominacije dostie tanatosu, instiktu smrti; po Adleru agresija je
4 Krsti, Dragan ; Psiholoki renik, Vuk Karadi, Beograd, 1988. Str. 31.
Str. 8

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

manifestacija volje za mo. M. Klajn pod agresijom podrazumeva instinktivnu, dinamiku snagu kao
inicijalni dinamiki faktor koji se projektuje u spoljanji svet. Ana Frojd mnogo elemenata mehanizma
odbrane svrstava u kontekst agresije, a Hartman bioloki determinie agresiju jer je smatra nagonom.
Buss smatra da je agresija reakcija namernog ili nenamernog zadavanja tetnog stimulusa drugim
osobama. Po Dolardovoj i Milerovoj hipotezi, agresija je bilo koje ponaanje koje proizilazi iz
frustracije.
Jung je izneo pretpostavku o postojanju jedne jedinstvene praenergije koju je on nazvao libidom
(za razliku od Frojda koji je ovaj pojam upotrebljavao samo za seksualnu energiju), a iz koje su se
razvili i seksualni i agresivni nagon, ostajui i dalje as vre, as labavije, meusobno isprepleteni.
Ono to je, meutim, vrlo verovatno tano, jeste da je ovek i prema agresivnoj tenji u sebi, kao i
prema seksualnoj, gajio uvek krajnju opreznost i pokuavao da u sebi i svojoj okolini postigne takvu
vrstu ravnotee pri kojoj ni jedna od ovih tako znaajnih, ali i opasnih tenji ne bi bila previe
uguivana i potiskivana, niti joj se esto pruala prilika da sebe u potpunosti zadovolji.
Prema Lorencu, agresija se primarno aktivira od instinkta borbenosti koji ljudska bia dele sa
mnogim drugim organizmima. Pretpostavlja se da se ovaj instinkt razvio tokom evolucije jer je donosio
znaajne koristi jedinki. Lorenc je u vezi sa pitanjima geneze i oslobaanja agresivne energije bio
sasvim odreen u tom smislu to se agresivna energija izvedena iz instinkta borbenosti spontano
produkuje u organizmu u istom obliku i konstantnom ritmu, a akumulira se sa proticanjem vremena.
Ispoljavanje agresivnih aktivnosti se moe izraziti kao funkcija: koliine akumulirane agresivne
energije i prisutnosti i snage stimulusa koji deluje na oputanje5.
Na nivou drutvenog ivota, agresija se koristi u znaenju individualnih i masovnih konflikata,
socijalnog nasilja, rata, prestupnitva i ruilakih akcija oveka prema sredini koja ga okruuje. S druge
strane, agresija se povezuje sa konkurencijom, takmiarstvom, duhom suprotnitva, rivalstva i
individualizma.
Destruktivnost je pojam blizak agresivnosti. Etimoloki potie od latinske rei des -(prefiks koji
izraava negaciju ili suprotnost) i struere - (nagomilati grau, graditi, zidati), to znai razornost. Od
5 Ili, B.: Psihodinamika agresivnosti delikvenata narkomana. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Ni. 2000.
Str. 9

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

tog pojma je i izvedena re destrukcija ( lat. destrnctio6) koja se prevodi kao ruenje, razaranje,
unitavanje. Malicioznost je jedna od suptilnijih formi destruktivnosti i javlja se kako u oblasti
materijalnog, tako i u oblasti apstraktnog (unititi tuu sreu, ugled, linost). Potie od latinske rei
malitiositas i znai zloba, pakost, podmuklost, lukavost.

2. TEORIJE AGRESIVNOSTI

Shodno pristupu koji je predmet interesovanja ovog rada, na agresiju se gleda kao na stil
ponaanja koji se stie posmatranjem kroz iskustvo, i koji je, u izvesnoj meri, pod uticajem strukturnih
biolokih inilaca.
Ukoliko agresiju i nasilje dece pokuamo objasniti jednom jedinom teorijom, onda e svaki
takav pokuaj nuno ostati parcijalan, jer naglaava samo jednu stranu problema. Teorija o agresivnosti
dece mora da objasni tri stvari: Kako do tog ponaanja dolazi? ta podstie na agresivnu radnju? ta to
ponaanje odrava tokom vremena?

2.1.

Instinktivistike teorije

Predstavnici ove teorije smatraju da je agresivno ponaanje dece posledica relativno stabilnog
biolokog pokretaa - instinkta. Prema ovom pristupu, agresija se pojavljuje jer su ljudska bia genetski
ili konstitucionalno programirana za ovakvo ponaanje. Znaajni pravci u ovoj teoriji su:
6 Vujaklija, Milan: Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1977. god.
Str. 10

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

psihoanalitiki, neoanalitiki i etioloki.

Psihoanalitika teorija agresivnosti - prema S. Frojdu, ljudsko ponaanje odreuju instinkti
ivota (Eros) i smrti (Thanatos). S. Frojd je 1923. godine formulisao svoju teoriju o instinktu smrti
(Thanatos) koji je uroen i tei da razara organske celine i da ih vrati u anorgansko stanje. Ta dva
suprostavljena instinkta su u neprestanoj borbi za prevlast, a ljudsko ponaanje je posledica te borbe.
Delovanje Tanatosa izaziva tenju za samounitavanjem ili autoagresivnosti, dok je prevlast Erosa
razlog da se agresivnost usmeri prema drugima. Dakle, iz instinkta smrti proizilazi agresivni nagon.
Agresivnost je tenja za destrukcijom samoga sebe, tenja za sopstvenom smru koja nastaje zbog
delovanja Tanatosa, ali usled delovanja Erosa ona biva blokirana i usmerena prema drugim objektima
koji predstavljaju zamenu za vlastito bie. Jedinka se bori sa drugim osobama jer je njena elja za
vlastitom smru blokirana snagama instinkta ivota.
Istraivanja su pokazala da je agresivnost povezana sa vikom mukog polnog hormona testosterona. Ta povezanost testosterona i agresivnosti delom objanjava i poveanu sklonost
mukaraca ka agresivnom ponaanju u odnosu na ene. Viak testosterona moe dovesti do poveanja
agresije, a slian uinak moe imati i manjak serotonina. Naime, ini se da serotonin, hemijska
supstanca koja se prirodno izluuje u srednjem mozgu, ima inhibirajui uticaj na impulzivnu agresiju.
Kod ljudi je pokazano da nasilni kriminalci imaju vrlo nizak nivo prirodno stvorenog serotonina.
Delikventno ponaanje se u analizama hromozomskih aberacija esto vezuje za XYY sindrom, odnosno
dupliran broj mukih polnih hromozoma. Na ponaajnom planu, ovakvu hromozomsku strukturu
karakterie impulsivnost, razdraljivost, smanjena frustraciona tolerancija i smanjena sposobnost
uenja zasnovanog na sopstvenom iskustvu7. Meutim, ovaj poremeaj je u malom broju zastupljen u
populaciji, svega 0,13% u populaciji da bi se mogao generalizovati. U prilog biolokih teorija
agresivnosti idu sledee injenice:
-

Elektrina stimulacija odreenih

delova

mozga

kod

prouzrukuje agresivne modalitete ponaanja;

Razaranje i oteenje odreenih regija mozga dovodi

eksperimentalnih
do

ivotinja

znaajnog smanjenja

agresivnosti;
7 Ili, B.: Psihodinamika agresivnosti delikvenata narkomana. Doktorska disertacija. Filozofski fakultet, Ni. 2000.
Str. 11

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Postoje bolesti mozga koje mogu biti povezane sa agresivnim ponaanjem;

Postoje neki EEG- zapisi kod pacijenata koji manifestuju agresivnost;
Istraivanja agresivne dece pokazuju da je ivljenje sa usvojiteljem zloincem manje rizino
nego nasleivanje gena od roditelja zloinca.

Meutim, ni jedno od mnogobrojnih istraivanja ne dokazuje da su agresivne tendencije

iskljuivo uroene, niti da su bioloki inioci najznaajnije determinante agresivnog ponaanja.
Bioloka osnova agresivnog ponaanja je u svakom sluaju znaajna. Bioloki faktori utiu na
agresivno ponaanje ljudi sa razliitih nivoa.

To su genetski program, funkcije neuroendokrinog sistema, zatim uenje koje obezbeduje

bioloka opremljenost organizma i zahtevi sredine, varijacije unutar vrste itd. Najee ovi faktori ne
deluju izolovano ve u interakciji jedan s drugim.

2.2.

Kognitivne teorije agresivnosti

Ovo je skupina najprihvatenijih teorija u psihologiji. Nadovezuju se na situacione i socijalne

teorije. Predstavnici ovih teorija naglaavaju da je strah najea emocionalna reakcija na psihiku ili
fiziku opasnost, a uobiajena reakcija na strah je beg ili agresivnost. ta e pojedinac odabrati zavisi
od njegovih intelektualnih procesa u kombinaciji sa emocijama. Takoe, nain na koji pojedinac
percipira i interpretira dogaaje iz okoline odreuje i da li e reagovati agresivno ili ne.

Str. 12

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

3. VRSTE AGRESIVNOSTI KOD DECE

S obzirom da se agresivnost stabilizuje kao osobina ve u etvrtoj godni ivota, a da se najvei

deo njenog ispoljavanja ui u interakcijama s roditeljima i irom socijalnom sredinom, jako je bitno biti
svestan poruka koje se u ovim interakcijama detetu alju.
Najvei broj neprijateljskih oseanja zbog drutvenih tekoa i neslaganja s vrnjacima koji
postepeno prelaze u ljutnju zbog spreenosti u svojim planovima javlja se upravo oko etvrte godine.
Devojice i deaci u ovom dobu su esto u sukobu koji se manifestuje tenjom za posedovanjem stvari
koje neko drugo dete ima, otimanjem igraaka i drugih privlanih predmeta.
Sazrevanjem i razvojem dete postepeno sve vie ui kako da upravlja svojom agresijom. Pojava
hostilne agresivnosti, tenje da se drugoj osobi naudi, javlja se i postaje sve dominantnija u razdoblju
predkolskog uzrasta, tj. oko este godine ivota. Na ovom uzrastu je veoma bitan, esto preloman
Str. 13

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

trenutak za uenje kontrole agresije. Deca koja ne naue da koriste drugaije naine za postizanje
svojih ciljeva ili reavanje konflikata sa drugom decom, mogu da postanu povuena i defanzivna, ili
pak da naue da pribegavaju nasilnom ponaanju kao meri koja e ih dovesti do cilja. U osnovnoj koli
repertoar agresivnog ponaanja dece se proiruje, a esto postaje i suptilniji. U razredu agresija je est
problem i moe se manifestovati na razliite naine, kao to su tue, tuakanja, odbacivanje iz drutva i
slino.
Deca koja ne naue da koriste drugaije naine za postizanje svojih ciljeva ili reavanje
konflikata sa drugom decom, mogu da postanu povuena i defanzivna, ili pak da naue da
pribegavaju nasilnom ponaanju kao meri koja e ih dovesti do cilja
Unutar kategorije agresivnog ponaanja moemo razlikovati brojne vrste agresivnosti. U veini
savremenih shvatanja agresivnosti navodi se distinkcija izmeu dva osnovna oblika agresivnog
ponaanja - jedno motivisano emocionalnim promenama u organizmu, a drugo tenjom za postignuem
odreenih spoljanjih ciljeva. Postoji nekoliko kriterijuma po kojima moemo razlikovati agresivna
ponaanja dece.
a) Kriterijum prema uzroku agresivnog ponaanja
Sa aspekta ovog kriterijuma razlikujemo sledei nii nivo: impulsivnu (ekspresivnu),
instrumentalnu, reaktivnu i provokativnu agresiju.
Impulsivna ili ekspresivna agresivnost, ona je prvenstveno usmerena nanoenju tete ili
povrede druge osobe. Motivisana je kombinacijom emocionalnog uzbuenja i asocijativnim
determinantama. Opisuje se i atributima: ekspresivna, benigna, emocionalna. Do agresije e doi u
situacijama koje pojedinac percipira kao provocirajue, bez obzira na to da li se radi o frustracionim,
averzivnim ili nekim drugim situacijama koje se doivljavaju kao provocirajue.
Instrumentalna agresivnost, je rezultat emocionalnih i kognitivnih faktora. Temeljena je na
predvianju nagrade ili kazne koja sledi za agresivno ponaanje. Primarni cilj nije povreivanje druge
osobe, ve ostvarenje eljenog cilja, a agresivno ponaanje je samo sredstvo za njegovo postizanje. Ona
je intencionalna i maligna. Kod instrumentalne agresije ne postoji doivljaj emocije besa, i ona nije
Str. 14

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

reakcija na osujeenje ili tetni nadraaj. Za ovu vrstu agresije odluuje je unutranje zadovoljstvo, pa
je njena veza sa sportskim postignuem i takmienjima vidljiva.
Berkovvitz smatra da je impulsivna agresivnost u znatno manjoj meri namerna i podlona
kontroli nego to je to sluaj sa instrumentalnom agresivnou.
Reaktivna agresivnost, javlja se kao odgovor na situacione uslove; frustracije ili provokacije, a
praena je promenama na fiziolokom i emocionalnom planu. Najbolje se objanjava frustracionom
teorijom agresije. Po miljenju E. M. Lejmena, pod reaktivnom agresijom podrazumeva se "namerna
aktivnost iji je cilj da nanese zlo grupi ili pojedincu opaenim kao neprijatelj koji su bili uzronik
frustracije, izvor nekog tetnog nadraaja ili zaetnik neke vrste pretnje, neprijatnosti ili osujeenja.
Kod reaktivne agresije postoji opaaj neprijatelja i doivljaj emocije besa".

Provokativna (proaktivna) agresivnost, ova agresija predstavlja namerno ponaanje izazvano

anticipacijom poeljnog cilja (odsutnost bilo kakve provokacije). Kontrolisana je spoljnjim
potkrepljivanjem. Teorija socijalnog uenja je objanjava u svojim postavkama.

b) Kriterijum prema nainu izraavanja

Agresivnost kao osobina linosti moe da se ispolji na dva nivoa - kao latentno i kao manifestno
agresivno ponaanje. Nain na koji se ona izraava mogue je razlikovati fiziku od verbalne agresije.
Latentna agresivnost, predstavlja relativno trajnu karakteristiku pojedinca da u provocirajuim
situacijama reaguje porastom emocionalne tenzije i pojavom tendencije za napadom na provokatora, tj.
na izvor provokacije. Zavisi od nadraljivosti nervnog sistema, meutim, spoljanje okolnosti odreuju
hoe li se ona pojaviti u ponaanju osobe ili ne. Pojava latentne agresivnosti ili agresivne motivacije jo
ne znai da je ona otvorena, odnosno da je kod pojedinca akumulirala kritina doza emocionalnog
uzbuenja. Ali, ako je agresivna motivacija jaa od agresivne inhibicije, najverovatnije e doi do
direktne agresije.
Str. 15

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Manifestna agresivnost, njjeno ispoljavanje je prema uulu (1989) u funkciji latentne agresije
i mehanizama inhibicije agresije. Trajna je karakteristika pojedinca da u provocirajuim situacijama
reaguje verbalnom ili fizikom agresijom na izvor frustracije, ili na neke njene supstituirajue ciljeve.
Fizika agresivnost, ova vrsta agresivnosti se ogleda u direktnom fizikom napadu na drugu
osobu, tj. u nanoenju telesnih povreda drugim osobama. Postoji miljenje da je borbena ili fizika
agresivnost najei vid agresivnosti. Pogrena se slika stie zbog toga to su pojavni oblici fizike
agresivnosti raznovrsni. Osim toga, taj oblik agresivnosti privlai panju prisutnih. Fizika agresivnost
izaziva napetost, izaziva strah, bojazan da sukob ne eskalira, proiri se i na posmatrae i slino. Sve su
to razlozi zbog kojih se misli da je fizika agresivnost najuestaliji vid agresivnosti. Meutim, verbalna
agresivnost daleko je uestalija.
Verbalna agresivnost, ova vrsta agresivnosti se manifestuje u nanoenju verbalnih uvreda
drugim osobama. Po nekim istraivanjima na verbalnu agresivnost otpada vie od polovine agresivnih
ponaanja. Uvredljiva zapovedanja, pretnje, povien ton, okrivljavanja, psovke, albe, zabrane,
nareenja, kukanje, plakanje i slino, najei su oblici verbalne agresije.

c) Kriterijum prema cilju usmerenja agresije

Prema gore navedenim podelama mogli smo uoiti da se agresija moe usmeravati na sam izvor
agresije ili na neke njene supstitute, u sluaju da nam je izvor nepristupaan, ili bi posledice delovanja
na njega za nas bile nepoeljne. Dakle, prema ovom kriterijumu agresiju delimo na direktnu i
indirektnu.
Direktna agresivnost, predstavlja svako ponaanje koje ukljuuje otvoreno iskaznu nameru da
se povredi neka osoba. Ona ukljuuje direktnu fiziku i direktnu verbalnu agresivnost, odnosno
nanoenje tete ili boli na direktan nain, koristei se fizikom silom ili verbalnim strategijama.
Indirektna agresivnost, sve vea panja se poklanja socijalno manipulativnim oblicima
ponaanja koja su razliiti autori objedinili pod konstruktom indirektne agresivnosti, socijalne
agresivnosti, ili relacijske agresivnosti. Sva tri naziva podrazumevaju socijalno manipulativno
Str. 16

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

ponaanje u kome agresor, bez da je direktno ukljuen u napad i koristei se socijalnom strukturom,
pokuava da povredi drugu osobu, tako to e uticati na njenu povezanost sa drugim osobama.
Bjorkvist i sar, (1992) navode da je centralni aspekt indirektne agresivnosti namera pojedinca da
povredi drugu osobu, a da ne bude identifikovan kao agresor. Time se zapravo izbegava mogunost
osvete ili uzvraanja agresije od strane napadnute osobe, a takoe i osude od strane socijalne okoline.
Osnovne karakteristike individualne agresivnosti su: prianje o drugima (ogovaranje, irenje glasina,
kritikovanje neijeg izgleda ili ponaanja), iskljuujua ponaanja (odbacivanje, ignorisanje drugih) i
ostala indirektna uznemiravanja (pretei anonimni telefonski pozivi, pisanje i slanje preteih poruka).
Agresija moe biti i "premetena" na objekte ili osobe koje nisu prvobitni cilj agresije. Takvu
vrstu agresivnosti nazivamo "pomerena agresivnost" i ona je usmerena na nedune objekte, a ne na sam
izvor frustracije; nastaje kada se zbog razliitih razloga ne usuujemo napasti izvor frustracije ili kada
nam je on nedostupan. Pojava "pomerene" agresivnosti kod mladih je veoma esta, oni su u nezavidnoj
situaciji da dugo zavie od svojih roditelja, takoe esto svesno okreu svoju agresivnost ka
"nedunom" objektu sa ciljem da izbegnu polsedice koje mogu da anticipiraju.

d) Kriterijum prema pravcu ispoljavanja agresivnosti

Agresija moe biti usmerena prema spoljnjem svetu (heteroagresivnost) ili, ako je neprihvaena,
potisnuta i vaena na sebe (samoagresivnost, tj. autoagresivnost).
Heteroagresivnost, ovako nazvana agresivnost usmerena je prema drugima (hetero-predmetak u
sloenicama i sa znaenjem: drugi, razni)8 . Heteroagresivna ponaanja se uvrtavaju u impulzivna
ponaanja koja imaju karakter automatizma i prislilnosti. Ispoljavaju se kao napadi besa, ljutnje praeni
motornim pranjenjem i vegetativnim simptomima, sa suavanjem svesti. Impulsivnost je vrlo esto
uzrok nasilnog ponaanja, ruilatva i ubistava. Kada je agresija usmerena prema spoljnjem svetu, ona
moe biti okrenuta prema drugim Ijudima u vidu fizike ili verbalne agresivnosti, ali moe biti
okrenuta i prema predmetima u okruenju (npr. bacanje predmeta, unitavanje javnih materijalnih
8 Vujaklija, Milan: Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1977. god.
Str. 17

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

dobara). Posebno zanimljiva podkategorija je grupna agresivnost, jer je grupa kao skup pojedinaca,
veoma pogodna za prikrivanje vlastitih strahova, anksioznosti i depresivnosti i njihovo razreavanje
putem agresivnog ponaanja.
Autoagresivnost, autoagresija u najirem smislu rei podrazumeva agresiju okrenutu ka sebi i
predstavlja aktivnost koja nije prirodno motivisana samounitenjem. Moe biti usmerena prema telu
kao celini ili pojedinim delovima. Ovde razlikujemo dve podkategorije: samopovreivanje i
samoubilako ponaanje. esto smo u dilemi kako tumaiti autoagresivna ponaanja mladih; kao
"nesigurne" autoagresivne reakcije ili u njima ve prepoznajemo samoubilako ponaanje. Prisutnost
tih radnji veoma esto ima demonstrativni, manipulativni ili histerini karakter. Ne retko oni su spremni
da istrpe velike fizike napore i bol, aktuelno je tetoviranje tela, body pirsing, a samounitenje
unoenjem psihoaktivnih supstanci (droga), alkohola i nikotina je, takoe, zastupljeno u velikoj meri.
Samopovreivanje je pojava koja se sree u toku razvoja svakog deteta i to ve oko druge
godine ivota: dete se grize, grebe, bocka, upa kosu, ee, udara ili lupa glavom o zid. Predstavlja
refleksnu reakciju, nain motornog rastereenja i oslobaanja od strepnje i napetosti, ispitivanje svoga
tela i strukturacija telesne eme9. Samopovreivanja starije dece i omladine mogu biti bezazlena ali i
ozbiljnija: grienje usana i koe, gaenje opuaka po telu, jaka lupanja glavom o tvrdu podlogu, rezanje
seivom, povreivanje onih jabuica, rezanje vena (ne u samoubilake svrhe) pa i tee radnje.
Samoubilako ponaanje je svako ponaanje koje je svesno ili nesvesno, namerno ili
nenamerno usmereno na samounitenje. Ako je posledica radnje samounitenje, smrt, radi se o
samoubistvu, a ako nije, o pokuaju samoubistva (tentamen suicid) 10. Samoubilako ponaanje je
predmet izuavanja medicinskih, sociolokih, biolokih, pravnih i drugih nauka. Poslednjih decenija
razvila se suicidologija kao samostalna disciplina koja ujedinjuje navedene nauke i iji je zadatak da
prouava prirodu, uzroke, naine leenja i spreavanje ovog oblika ljudskog ponaanja.
Samoubilaki pokuaji najee predstavljaju poziv za pomo, kanjavanje sebe ili drugih, igru,
beanje od zastraujuih i nepodnoljivo bolnih okolnosti i ucenjivanje okoline. Obavljaju se
9 Tadi N.: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2003.godina. str. 64.
10 Ibid. Str. 65.
Str. 18

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

uzimanjem lekova, otrim predmetima (rezanjem vena), skakanjem s visokih mesta, veanjem ili
vatrenim orujem. Kod osoba sa samoubilkim idejama i radnjama dvojnost prema ivotu i smrti je
naglaena, kolebanja protivurenih tenji su jaca i pod odreenim uslovima prevlast uzimaju ruilake
pulzije.
Vrlo razgranata i sve uspenija etoloka izuavanja ponaanja ivotinja u njihovoj okolini, i
pored sve opreznosti i mudre opomene nekih naunika da se rezultati tih izuavanja ne mogu i ne
smeju jednostavno i bez kritikog posmatranja prenositi na oveka, otkrila su iznenaujue slinosti u
ponaanju oveka i njegovih niih srodnika upravo u agresiji i agresivnom ponaanju. Na poznati
psihijatar Vladeta Jeroti u svojoj knjizi "ovek i njegov identitet" navodi nekoliko karakteristinih
vidova agresije koji pokazuju zajedniki koren, verovatno uroen i kod ivotinja i kod oveka:
-

Rang agresija je vrsta agresije po kojoj je prvi onaj ko je vitalno jai.

Analna agresija - je vrsta uroene agresije poznata kod ivotinja, ali i kod ljudi, mada
ee u preruenom vidu. Kod ljudi je takva agresija zamenjena tzv. analnim psovkama, pri
emu se pominju one rei koje oznaavaju sve radnje koje su u vezi s anusom i analnim
pranjenjem. Osim ove analne, postoji i uretralna agresija, koja se vidi kod deaka koji se
takmie pri uriniranju prskajui jedan drugog, da bi kasnije i takvu agresiju zamenili

uretralnim psovkama.
Tipina je i za oveka i za ivotinju agresivnost prema onima koji su upadljivi11.

Tako, na primer, ukoliko se meu majmunima tipa rezusa rodi jedan koji je potpuno beo ili
sasvim drukije boje, ukoliko ostali roaci nisu upadljivo agresivni prema njemu, izbegavaju ga,
zapostavljaju i u prirodi najverovatnije ne zatiuju od neprijatelja. Ovo vai i za neke druge
ivotinjske vrste. Svi znamo da se kod veine ljudi javlja agresija prema svakom ponaanju drugoga
koje odstupa od norme, ukljuujui i bolest drugoga. Ovo je samo drugi vid agresivnosti ivotinje kod
kojih je svaka bolesna ili povreena jedinka iste vrste predmet pojaane agresije. Ogovaranje, intrige,
interesovanje za privatni ivot drugog i onog to je u njemu upadljivo, vest u novinama - samo su
ponavljanje prinude agresivnosti prema upadljivom.

11 Jeroti, Vladeta: ovek i njegov identitet, Ars Libri, Beograd, 2000. Str. 51-52.
Str. 19

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Anarhina agresivnost je vrsta agresivnosti koja se pojavljuje onda kada u jednoj manjoj
zajednici nestane onaj ko je njome odozgo upravljao.

Na kraju treba spomenuti jednu vrstu agresivnosti svojstvenu samo ljudima, koja je nazvana
misionarska agresija ili agresija iz ubeenja. Samo ljudi nameu svoja ubeenja drugima. Poto
ubeenja mogu biti intelektualno-racionalna ili emotivna, jasno je da se prva mogu dokazati, a u druga
se moe samo verovati i samo se za druga ispoljava agresija. Ovome se jo pribliava i agresija prema
onima koji drugaije misle, dakle prema "upadljivima".
Psiholog Buss smatra da je agresivnost vrsta reakcije ili ponaanja, koja nastaje usled delovanja
tetnog stimulusa ili drugog spoljnog nadraaja, ime agresiju ne dovodi u vezu sa unutranjim, ve
spoljnim iniocima. Ovaj autor navodi sledee komponente agresivnosti:
-

predmetna i telesna agresija - oznaava direktan napad i fiziko povreivanje druge osobe.
verbalna agresija, ironija ili grubo optuivanje - odnosi se na sve vidove verbalnog

nasilja; irenje traeva, ogovaranja, upuivanje verbalnih uvreda i sl.

indirektna agresija - predstavlja nameru da se povredi druga osoba, ali na indirektan,

prikriven nain i time se izbegne direktna osuda za agresivno ponaanje.

protivureno ponaanje ili dranje kao vid agresije - karakterie se kao odbijanje
prihvatanja naredba od drugih ljudi, esti konflikti sa autoritetima, nesposobnost

konstruktivnog reavanja problema sa drugim ljudima.

agresivna razdraljivost - podrazumeva uznemirenost koja i na najmanji spoljanji

nadraaj prerasta u impulsivno i nasilniko ponaanje.

agresivna sumnjiavost - nepoverenje u druge ljude, stalno preispitivanje njihovih namera i

motiva, opreznost u uspostavljanja odnosa sa drugima.

Ijubomora, nepoverenje i mrnja - odnosi se na postojanje ovih negativnih emocija prema

drugim ljudima.
oseaj krivice (gria savesti) usled agresivnih podsticaja - nizak skor na ovoj dimenziji
ukazuje na sklonost ka argesivnom ponaanju.

Podaci o stepenu agresivnosti u naem okruenju su alarmantni ali ne i iznenaujui, obzirom na

to da ivimo u zemlji velikih promena i tranzicije, a da nas nije zaobiao ni sveprisutni talas opteg
porasta agresivnosti. Postavlja se pitanje na koji nain treba delovati da se ovakva situacija prevazie.
Str. 20

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

4. UZROCI AGRESIVNOSTI

Teko je otkriti sve uzroke agresivnog ponaanja i zamrene odnose meu njima, naroito na
tako sloenom polju kao to je ovekova dua. Meutim, postoji niz faktora za koje se moe tvrditi da
svakako predstavljaju potencijalna izvorita problema agresivnosti:

4.1.

Nasledni inioci

Nasledni inioci doprinose razvoju agresivnog ponaanja, npr. u oblikovanju temperamenta.

Dete koje je vrlo aktivno sklonije je razvoju agresije od deteta koje je manje aktivno. Znaajan uticaj
imaj'u i neuropsiholoke manjkavosti i koliine testosterone u krvi, kao i viak jednog mukog
hromozoma kod nekih osoba (). Hromozomske aberacije kao to je XYY sindrom, odnosno
dupliran broj mukih polnih hromozoma, esto su povezane sa delikventnim ponaanjem osoba koje
nose ovakvu strukturu polnih hromozoma. Kariotip XYY, otkriven je ne tako davno, kod kliniki
Str. 21

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

zdravog oveka. Istraivai su otkrili kariotip XYY kod agresivnih mukaraca, prestupnika, koji su
imali i karakteristina morfoloka obeleja. Visokog su rasta, pravilne telesne grae, mukog tipa kose,
sa normalnim razvitkom polnih lezda, i sa prevladavanjem razvoja skeleta lica, u odnosu na skelet koji
gradi modanu auru. Impulsivnost, razdraljivost, smanjena tolerancija na frustraciju, smanjena
sposobnost ucenja zasnovanog na sopstvenom iskustvu ono je to karakterie ove osobe na ponaajnom
planu. Poznato je da ovaj hromozom, Y, poseduju samo osobe mukog pola i on je u svojim funkcijama
dominantan u odnosu na svog parnjaka X hromozoma.

4.2.

Situacija u porodici

Prema mnogima, to je najvaniji faktor u nastanku agresivnog ponaanja deteta. Obuhvata

sloenu interakciju velikog broja razliitih inilaca. Odnosi se, najpre, na nepovoljnu emocionalnu
klimu u porodici, posebno onih sa niim socioekonomskim statusom, antisocijalnu linost majke ili oca
i brano nezadovoljstvo roditelja. Uzroci agresivnog ponaanja deteta tiu se i vaspitnog stila roditelja ako se roditelji ponaaju agresivno, deca e usvojiti njihov model; ako roditelji doputaju ili
potkrepljuju agresivno ponaanje deca e ga i sama razvijati. Zlostavljanje u detinjstvu na
emocionalnom planu rezultira potiskivanjem staha, bola, ponienja, dok na saznajnom planu dete moe
zakljuiti da je agresivno ponaanje nain egzistencije.

4.3.

Socio-kulturalni inioci

Pojedini drutveni inioci uticu na to da su ljudi manje ili vie skloni agresivnosti. Neki od njih
su: visoko vrednovanje uspeha, to moe da vodi ka veim frustracijama; osoba koja ne postie uspeh
na legalan nain moe se okrenuti nelegalnim i agresivnijim, pa shodno tome osobe iz niih socioekonomskih slojeva sklonije su agresiji; u okviru kulture postoje subkulture kao to su kriminogene
grupe koje podstiu nasilje. To namee zakljuak da ako je pojedinac siromaan, diskriminisan,
iskoriavan, pod stresom, ivi u agresivnoj subkulturi i ima male anse da pobolja svoj ststus,
znaajno se poveava verovatnoa da e se on ponaati agresivno.
Str. 22

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

4.4.

Uticaj sredstava masovne komunikacije

Istraivanja pokazuju da izloenost nasilju putem sredstava masovne komunikacije, naroito

televizije, poveava verovatnou agresivnog ponaanja. Ranije se o nasilju italo u novinama, tako da
je tampa stvorila distancu i utisak apstrakcije, dok televizija i filmovi uklanjaju tu apstrakciju i
istovremeno otupljuju osetljivost. Televizija je postala sredstvo simbolike katarze. Ubistva i
pogubljenja najrazliitije vrste, prirodne katastrofe koje pogaaju oveka, svakodnevni defile i
forsiranje delikvenata, gangstera su karakteristike dananjih televizijskih emisija. Podsticanje nasilja je
povezano sa egoizmom i dogaa se najee izmeu mukaraca. Televizijsko nasilje poseduje
sposobnost efektne socijalizacije", jer se norme, vrednosti i stavovi brzo prenose u svest gledalaca i
prihvataju se kao sopstvene. Ako televizija zaista moe uiti - a praksa je pokazala da moe, onda ona
ui normama i ponaanjima koji sa simpatijama gledaju na nasilje. Televizija stvarno moe vaspitavati;
to ini sa svojim auditorijumom, naroito decom, nudei im vrednosti koje afirmiu nasilje.
Neki istraivai su shvatanja da televizija moe postati mesto za kanalisanje agresije, tamo gde
je agresija najmanje tetna, na bavljenje ili posmatranje agresivnih spotova. Ideja da se ovek oslobaa
agresije gledajui nasilne scene, Hubert Zelg, nemaki psiholog, naziva psihologijom pisaeg stola".
Meutim, stvarnost je neto drugaija, a u prilog tome govore svakodnevna i jednostavna zapaanja.
Primenjeno na sportske dogaaje, publika bi posle jednog sportskog susreta, npr. bokserskog mea,
trebalo da miroljubivo i rastereeno napusti salu; fudbaleri bi posle svakog faula trebalo da budu blai,
jer bi na taj nain nestao jedan deo njihove agresije. A ipak, na igralitu su faulovi sve grublji, agresija
prema sudijama sve jaa, obrauni meu navijaima sve suroviji, a svet je doiveo pravi rat izmeu
drava zbog jedne fudbalske utakmice.
Vanredni dogaaji - posebno ratne okolnosti, kada su uzdrmane sve vrednosti i pravila, utiu
na porast stope agresivnosti meu ljudima. Rat i stresni dogaaji mogu se shvatiti kao niz opasnosti,
pretnji i frustracija, tj. niz dogaaja koji izazivaju negativne emocije i tako poveavaju agresivnu
motivaciju verovatnou agresivnog ponaanja.
Situacioni faktori - npr. visoka temperature ili drugi nepovoljni klimatski uslovi utiu na
Str. 23

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

raspoloenje pojedinca to ga moe uiniti sklonijim da na frustraciju reaguje agresijom. Istraivanja

pokazuju da postoji visoka korelacija izmeu konzumiranja alkohola, droga i razliitih tipova
agresivnosti, ukljuujui nasilje u porodici, silovanja i ubistva.
Naunici esto na kraju, na pitanje ta je vanije u nastanku i razvoju agresivnog ponaanja,
biologija ili uticaj sredine, odgovaraju: pedeset posto biologija, pedeset posto uticaj sredine.

5. KARAKTERISTIKE AGRESIVNOSTI KOD DECE

5.1.

Karakteristike agresivne dece

Deca sklona agresivnosti nesigurna su, nesrena, orijentisana iskljuivo na sebe i svoje potrebe.
Imaju problema u percipiranju socijalnih situacija, uvek se oseaju ugroeno. Brzopleto donose
zakljuke i ne trae dodatna objanjenja o situaciji preterana emocionalna uzbuenost tera ih na
akciju. Vee znaenje pridaju dominantnosti i osveti nego socijalizaciji, manje ih zanimaju posledice.
Takva deca imaju izrazito nizak nivo samopotovanja i, prema istraivanjima Kendalla (1991.g.),
naroito puno potekoa u odravanju panje i pronalaenju socijalno prihvatljivog naina ponaanja.
Vreme i okolnosti u kojima ivimo uinili su da agresija postane sve ei oblik ponaanja.
Razliiti oblici agresije toliko su prisutni da i mnoga deca ispoljavaju razliite oblike agresije. Roditelji
agresivno ponaanje dece shvataju kao problem teka kada ponaanje pree granicu tolerancije i kada
deca postanu drutveno neprihvatljiva.
Agresivno dete se lako prepoznaje, ono je prepotentno, arogantno, razdraljivo, ponekad i
napadniki raspoloeno, nametljivo, unitava sve to mu doe pod ruku. Kada roditelji primete da je
dete agresivno, treba da usmeravaju dete na samokontrolu i umerenost. Agresivno ponaanje se menja
Str. 24

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

sa uzrastom deteta:
Od roenja do estog meseca dete plae, to je jedini nain komunikacije za njega. Plae i kada
je potpuno zdravo, i kada ga ne treba presvui kada nije gladno... Dete u toj fazi poinje da pokazuje i
druge znakove razdraljivosti, nemirno je dok ga hrane, ili je vrlo nemirno dok spava... Roditelji kada
primete ove oblike ponaanja kod deteta treba da ga maze, da ga dre u rukama, da mu priaju, da ga
tite jer mamina briga i zatita umiruju decu.
Od osam do deset meseci dete prelazi u fazu nazvanu ,,ne, kada dete eli da nametne svoju
volju. Ako dete eli neku igraku, plae, vriti dok je ne dobije. U tom sluaju detetu ne treba
udovoljavati u svakom njegovom prohtevu, ne treba mu poputati samo da bi prestalo da plae. Ako
roditelji poputaju detetu, time samo pojaavaju njegovu egocentrinost.
Od prve do druge godine dete izlazi iz kruga porodice i ulazi u krug socijalizacije. U ovome
periodu dete u kontaktu sa drugima ispoljava svoju agresivnost kroz: guranje, tipanje, udaranje
nogama... U tom periodu se jednostavno radi o pomalo primitivnom nainu, vrlo rairenom u tom
uzrastu, za pokazivanje interesovanja prema nekom u elji da bude uvaeno. U tom sluaju sa decom
treba razgovarati kako bi mu se objasnilo da mora nauiti da kontrolie sopstvenu snagu kako ne bi
povredilo ostalu decu. Treba im objasniti da ivot sa drugima donosi i neka odricanja, koja e biti
nadoknaena lepotom druenja s vrnjacima.
Oko tree godine dete poinje da gradi sopstveni identitet ali njegova posebnost se jo ispoljava
instinktivnim ponaanjem. Dete reaguje na posebno agresivan nain na normalne dogaaje, koje tumai
kao izazove. Ako ga mama pozove da ugasi televizor, dete poinje da vie i da lupa od vrata, baca na
pod predmete koji su mu na dohvat ruke...
Na pojavu agresivnosti kod dece porodino okruenje ima jak uticaj. Agresivno ponaanje
posebno izazivaju tri sluaja:
Lo primer u porodici ako je dete stalno svedok agresivne komunikacije koju neguju njegovi
roditelji, ono poinje da se tako ponaa i van porodice smatarjui da je korienje nasilnih metoda
jedini nain da bide uvaeno;
Str. 25

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Zabrane i ogranienja u situacijama kada se u vaspitanju previe koriste kazne, zabrane i

odbijanja detetovih elja i sklonosti. Kod deteta u takvim situacijama dolazi do frustracija koje za
sobom vuku i agresivno ponaanje deteta.
Preterano tolerantan stav esto su deca popustljivih roditelja agresivnija od dece roditelja koji
umereno primenjuju strogost.
Grandi, govorei o agresivnosti razlikuje nekoliko vrsta agresivnog ponaanja. Prvu kategoriju
agresivnog ponaanja ini verbalna agresivnost. Verbalnu agresivnost ima za cilj da dete stekne oseaj
nadmoi, vee vrednosti pred drugima. I ucenjivanje je oblik verbalne agresije. Druga kategorija
agresivnog ponaanja sadri fiziko napadanje drugog. Nekada se dete sveti i tkz. prikrivenom
agresivnou, kada zbog nezadovoljstva neim kvari i lomi stvari. Oblik deje agresivnosti je i muenje
ivotinja. Agresivno ponaanje prema ivotinjama najee neguju deca koja iamju roditelje koji ih
zlostavljaju. 12
Deca su esto fiziki agresivna, ona se ujedaju, grebu, grizu. Ujedanje jednogodinjaka nije iz
agresije i ako se ne ponavlja nije problem. Meutim, vea uestalost grienja moe ukazati da dete ima
emotivni ili ponaajni problem i da neadekvatno usvaja vetine kontrole agresivnog ponaanja. Mnogo
dece poinje agresivno da ujeda izmeu prve i tree godine. Najee deca ujedanjem pokazuju snagu i
ele da, iz nekog razloga, privuku panju okoline. Deca, nekada ujedaju jer su nesrena, zabrinuta ili
ljubomorna. Nekada ujedanje moe biti rezultat prekomerne strogosti u vaspitanju, kao i nasilja u
porodici. Pored ujedanja kod dece su prisutni i drugi oblici agresivnosti, pre svega udaranje i grebanje.
Deca predkolskog uzarasta se esto tuku oko igraaka. Roditelji ne treba da toleriu tuu meu braom
i sestarama. Kada su udaranje i tue uestala, a uz to dete poakzuje i druge probleme u ponaanju:
neraspoloenje, uznemirenost, uplaenost, treba proveriti da li i sama nisu bili rtve nasilja i preduzeti
odreene mere da se agresivnost otkloni. Ovde emo ukratko navesti neke postupke kojima roditelji
mogu pomoi svom agresivnom malianu:
Ne treba fiziki kanjavati dete, jer tim postupkom roditelji i sami pokazuj da su agresivni;

12 Grandi, R. (2007): Prilozi porodinoj pedagogiji, Novi Sad: Savez pedagokih drutava Vojvodine, str. 333
Str. 26

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Dete ne treba nikada vreati i poniavati;

Kod deteta treba razviti pozitivan stva prema drugima;

Dete treba podsticati da kae ta ga je naljutilo i da izbaci iz sebe agresiju tako to e neto
nacrtati ili trati po igralitu;

Kada se dete ponaa agresivno treba mu rei da to nije lepo;

Za agresivnu decu je karakteristino da iamju probleme u percepciji pa im treba pomoi da

tano zapaaju i procenjuju situaciju;

Dete treba uiti samokontroli;

U predkolskom periodu treba se usredsrediti na vebanje deje koncentracije, na primer

slagati sa detetom puzle, igrati se plastelinom i glinom...

Omoguiti detetu da se bavi timskim sportovima koji e mu pomoi da se fiziki isprazni,

ali i da veba socijalnu komunikaciju;

Detetu treba ograniiti gledanje televizije jer upravo neki sadraji koje dete gleda na
televiziji potenciraju nasilje i agresiju;

Dete ne treba preopteretiti zahtevima. Zahtevi moraju biti usklaeni sa mogunostima

deteta;

Roditelji moraju biti dobar primer i ne smeju se ni sami agresivno ponaati i ne smeju u
vaspitanju koristiti kaznu;

Detetu treba davati male zadatke kako bi se osealo vano;

Roditelji ne treba nikada da zahtevaju od deteta slepu poslunost;

Agresivno ponaanje se stie u porodici, mada je znaajan uticaj ire okoline, medija i
celokupnog drutva. Da dete ne bi izraslo u nasilnu osobu treba u porodici da dobije jasnu poruku da
nasilje i povreivanje nije dozvoljeno. Ako dete odrasta u porodici u kojoj je agresivno ponaanje
Str. 27

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

uobiajeno i samo e izrasti u agresivnu osobu. U porodicama gde je vaspitanje popustljivo, bilo da su
roditelji jako popustljivi ili zanemaruju vaspitanje, ne postoje jasne granice ponaanja, pa dete postaje
agresivno im se sretne sa nekim zabranama.
Najbolji nain da se suzbije agresija jeste topao i srdaan odnos prema detetu. Kod deteta treba
razvijati pozitivan stav prema drugima, na primer da deli svoje igrake sa drugom decom i da ne radi
drugima ono to ne eli da drugi ine njemu.

5.2.

Polne razlike u izraavanju agresivnosti

Neke agresivne reakcije imaju bioloki temelj jer mukarci i ene nemaju jednake potencijale,
ali veliku ulogu imaju i posebnosti u odgoju jer se na drugaiji nain utie na devojice, tj. deake. Iako
u prve 2-3 godine ivota polne razlike u agresivnosti nisu jae izraene, ve u predkolskoj dobi one
postaju vrlo upadljive, dok su u kolskoj dobi jo izraenije. Devojice su sklonije verbalnoj
agresivnosti i decentnim oblicima agresivnosti (npr. izoliranje pojedinca), dok deaci pokazuju
upadljive oblike agresivnosti koji su ei, glasniji i odreeniji.

Str. 28

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

6. KAKO SE RAZVIJA AGRESIVNOST KOD DETETA?

6.1.

Zato je dete agresivno?

Agresivno ponaanje se stie u porodici, mada je znaajan uticaj ire okoline, medija i
celokupnog drutva. Da dete ne bi odraslo u nasilnu osobu treba u porodici da dobije jasnu i
nedvosmislenu poruku da povreivanje nije dozvoljeno. To vai za celu porodicu. Svaki vid fizikog
kanjavanja treba da bude iskljuen. Ako dete odrasta u porodici u kojoj je agresivno ponaanje
uobiajeno i samo e odrasti u agresivnu osobu. To e jo izraenije biti ako je nasilje usmereno i
prema njemu. Dete rastui u strahu od nasilja odraslih, poinje da se identifikuje sa nasilnikom,
smanjujui na taj nain sopstveni strah. Takvo ponaanje mu postaje normalno i ono obino poinje da
zlostavlja slabije od sebe. U porodicama gde se deci ne postavljaju granice u ponaanju, bilo zato to su
roditelji jako popustljivi ili zanemaruju vaspitanje deteta, ono moe postati razdraljivo i agresivno im
se susretne i s najmanjim zabranama. Ne moe se rei da je agresivnost posledica samo loeg
vaspitanja, jer postoji i uticaj konstitucije deteta, jaine agresivnog nagona, kao i snage ega i superega.
Str. 29

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Na nastanak agresivnosti kod dece utie i prekomerno gledanje nasilnih filmova i igranje takvih
kompjuterskih igara.
Razvoj agresivnosti moe se pratiti kroz pojedine faze detetovog ivota. Prvi oblici agresivnog
ponaanja pojavljuje se ve pre navrenih godinu dana ivota. Smatra se da na najranijem uzrastu
preovladuje instrumentalna, direktna i fizika agresivnost. Ta prva ispoljavanja su u obliku
psihomotornih rastereenja sa heteroagresivnim obelejima (lupanje nogama, bacanje predmeta,
udaranje osoba oko sebe) i autoagresivnim obelejima (grienje, tipanje, upanje, lupanje glavom o
zid). Heteroagresivna ponaanja su upadljivija i mnogobrojnija oko dvanaestog meseca ivota i ea
kod deaka nego kod devojica. Takvi oblici agresivnosti se postepeno smanjuju sa uzrastom i ustupaju
mesto verbalnoj, indirektnoj, interpersonalnoj, hostilnoj i osvetnikoj agresiji, koje poinju da
prevladavaju na kolskom uzrastu. U tom periodu se smanjuje ukupna koliina agresivnog ponaanja,
emu u najveoj meri doprinose razvoj samoregulacije i sa njom povezan razvoj inhibicije agresivnosti,
kao i kognitivni razvoj i razvoj socijalnih vetina.
Agresivna ponaanja su esta kod dece i omladine, ea kod muke nego kod enske dece i
ispoljavaju se u svakodnevnim aktivnostima i u igri. Dete vrlo rano ukljuuje agresivnost, upravljenu
prema spolja ili unutra, u obrasce svog ponaanja sa okolinom i isto tako rano iskusi drutveno
znaenje ovakvog svog ponaanja. Ljutnja, bes, neprijateljstvo, ispoljeni prema drugima ili prema sebi
vre odredeni i zastraujui uticaj na majku, oca i okolinu u celini i istovremeno menjaju obrasce
njihovog ponaanja prema detetu.13
Dugo se vremena smatralo da je doba ranog detinjstva lieno agresivnosti, meutim to je
pogreno jer su agresivna ispoljavanja u ljudskoj vrsti oigledna od prvih dana ivota te se njihov
razvoj moe pratiti s vremenom.
Istraivai navode da beba ispoljava pozitivne reakcije prema majci kada ona zadovoljava njene
potrebe za sisanjem, ali ako su njene potrebe nezadovoljene beba e poeti gristi majine grudi.
Razvoj agresivnosti moe se pratiti analizom pojedinih faza detetovog ivota. Ono svoje prve
13 Tadi N.: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2003.godina.
Str. 30

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

agresivnosti

ispoljava

obliku

psihomotornih

rastereenja

sa

heteroagresivnim

(lupanje

nogama,udaranje osoba oko sebe, bacanje predmeta) i autoagresivnim (upanje, grienje, tipanje). Oba
vida agresije su normalna, jer pulzije postiu cilj u tjelesnim aktivnostima.Uslovi ispoljavanja agresije i
njihovog izazivanja kod deteta i mladih menjaju se u toku razvoja.
Najvei broj neprijateljskih oseanja zbog drutvenih tekoa i neslaganja s vrnjacima koji
postepeno prelaze u ljutnju zbog spreenosti u svojim planovima javlja se oko etvrte godine.
Sazrevanjem i razvojem dete postepeno sve vie ui kako da upravlja svojom agresijom. Agresivna
ponaanja prisutna su i kod dece i kod omladine, a ispoljavaju se u svakodnevnim aktivnostima i u igri.
Devojice i deaci su esto, ako ne i stalno, u sporu, jedni protiv drugih. Ovde se postavlja pitanje da li
je takav stav deaka i devojica prirodan ili smo mi krivi za takav stav zbog razlike koju oseamo
izmeu njih? Mi svakako zahtevamo od deaka da budu mukarci, to bi navodno trebalo biti
izraeno kroz njihovu agresivnost i snagu, dok od devojica zahtijevamo da budu nene i poslune jer
to smatramo enstvenim.
Kada govorimo o razvoju agresivnosti kod dece, nalazimo se pred dilemom kako da
razlikujemo agresivno ponaanje u ranom uzrastu od manifestacija u emocionalnoj sferi. Nivoi
agresivnog ponaanja u manifestnom obliku moemo jasno zapaati tek u razdoblju predkolskog
uzrasta. Na primer trganje papira kod jednogodinjeg deteta ne moemo klasifikovati kao agresivnost,
jer je to jedna vrsta eksperimentisanja deteta i upoznavanja okoline, ali kod starije dece predkolskog
uzrasta to moe predstavljati jednu vrstu agresije prema stvarima. Po tome problem prilagoavanja,
odnosno nesposobnosti male dece da se prilagode deci iste dobi, postaje stvaran problem tek kad su ona
na tom razvojnom stupnju da mogu ostvariti istinske i stvarne socijalne kontakte sa drugom decom.
Poetna nesposobnost uspostavljanja saradnje s drugom decom nije agresivnost. O agresivnosti
poinjemo govoriti onda kada je dete ve sposobno da bar delimino oceni posledice svog postupka, ili
kada namerno ini zlo, i raduje se tuoj teti ili bolu.
Ovde nailazimo na dvostruku uslovljenost i to: a) prema zrelosti odnosno uzrastu i b) prema
oekivanjima odgojne sredine. Na primer okrutnost maliana oko njihove tree godine prema
ivotinjama se drugaije ocenjuje kod dece iz seoske, a drugaije kod dece iz gradske sredine, odnosno
Str. 31

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

mora se voditi rauna koliko su este te pojave, koliko se ponavljaju, koliko su deca fiksirana za njih,
kakvi su im tada oseaji. Na drugoj strani vano je koliko je takvo ponaanje posledica stava porodine
sredine u kojoj dete ivi, odnosno odgojnog delovanja roditelja na dete.
Kada se esto ponavljaju okrutnosti koje nisu motivisane situacijom, posebno kad u njima dete
nalazi zadovoljstvo, moe se govoriti o poetku patolokog stanja, ali na koje se veinom moe uticati
poveanom odgojnom brigom i leenjem. Roditelji trebaju pomoi detetu da potiskuje i kanalie
impulse, pogotovo kod pojaano aktivne dece, a da podstiu na aktivnost pasivnu decu.
Agresivna deca prihvataju stereotip agresivnog ponaanja, otimaju drugoj deci igrake i nameu
im svoju volju. Ovakvim ponaanjem se postavljaju temelji razvoja netrpeljivosti i agresivnosti.

6.2.

Naini ispoljavanja agresivnosti kod dece razliitih uzrasta

U prvoj godini ivota plau i grizu. Mala deca iskazuju agresivnost kroz igrake. Predkolci, od
2 do 5 godina, uenjem govora, uz roditeljsku podrku smanjuju nivo agresivnosti. Bitno je i znati koje
ponaanje je normalno: Normalno je da su predkolci egocentrini i ne mogu sagledati neke neke veze i
sa drugoga stajalita. Mala deca vide sve ili nita, ne vide da neko nije skroz lo ili dobar. Ne mogu
planirati budunost, trebaju konkretne smernice, kao slike, da bi zapamtili kako se ponaati. Ne
razlikuju stvarnost i matu.
Ono to je vano naglasiti pri objanjavanju agresivnog ponaanja je da je ono pre svega
KORISNO. Deca koja se ponaaju na ovaj nain, ukoliko ele privui roditeljsku panju, u tome
uspevaju roditelji se vie bave njima. Deca koja su agresivna i ele priznanje drutva, u tome
uspevaju vrnjaci ih potuju, dodue iz straha, ali agresivna deca su esto voe drutva. Deca
agresivnih roditelja mogu kroz agresivno ponaanja traiti odobravanje roditelja na najjednostavniji
nain da ih kopiraju.
Dakle agresivno ponaanja (kao i svako drugo ponaanje koje traje kod pojedinca), ima svrhu,
Str. 32

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

slui za dolazak do cilja kojeg dete moda i nije svesno, ali ga osea u sebi. U ovom se primeru moe u
potpunosti primeniti reenica Cilj ne bira sredstva.
I jo jedna stvar koja se moe primeniti na sve oblike ponaanja, pa tako i na agresivno
ponaanje je koliko ga je dugo neko uio, otprilike toliko treba i da se od tog ponaanje odui.
Ukoliko se neko dete ponaa agresivno 10-tak godina, i od toga ima koristi, nerealno je oekivati da e
se u tri nedelje promeniti. Najee dete ni ne zna kako se moe promeniti, na koji nain, a ponekad ni
ne vidi razlog zato bi se menjalo, jer ciljeve koji su njemu vani on ostvaruje i putem agresivnog
ponaanja
No dobra vest je da to god dete naui, moe se od toga i oduiti. A to ostavlja otvorena vrata za
prevenciju, ali i za reavanje problema agresivnog ponaanja. Ono to svatko moe uiniti kad primeti
da se dete agresivno ponaa jest da mu jasno postavi granice do kojih u aktuelnoj situaciji sme ii.

6.3.

Bogat repertoar agresivnosti

Agresija se moe manifestovati na razliite naine. Moemo biti agresivni u mislima, na reima
i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. Agresija se moe potiskivati, a esto smo skloni i
poricati je. Kad potiskivanja traje dugo, javlja se opasnost za nae duevno i telesno zdravlje.
Depresija, suicidalni pokuaji, visok krvni pritisak, ir na elucu te mnoge druge bolesti rezultat su
naeg neuspenog ophoenja s agresijom i emocijama. Druga su krajnje nekontrolisani izlivi
agresivnosti, koji nas mogu dovesti u velike neprilike, jer svako drutvo postavlja granice koje
agresivno ponaanje ne sme prelaziti.
Agresivnost kod deteta uoavamo jo u najranijem dobu kad vriti i mlatara ruicama i
noicama, grize dojku za sisanja, zatim kad zadrava stolicu i na kraju je ispusti gde i kad to roditelji ne
ele. Kasnije e dete moda biti sklono rastavljati i trgati igrake, igrati se rata i identificirati se s nekim
"opasnim" likom. Devojice e moda biti "stroge mame" koje grde i tuku svoje neposlune lutke. U
osnovnoj koli repertoar agresivnog ponaanja dece se proiruje, a esto postaje i suptilniji. U
Str. 33

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

razrednom kolektivu agresija je est problem i moe se manifestiovti na razliite naine. Neki od
primera su: Marko i Ivan su se potukli; neko je razbio kolski prozor; ploa nije obrisana; Mira tuaka
ostale posle svakoga velikog odmora; Ivan je zaboravio Jasmini rei ta imaju za domai itd.
Naina agresivna ponaanja dece i odraslih gotovo je beskrajno mnogo. Stvar je samo u tome da
smo ga nekad svesni, a nekad nismo. Ono to se smatra agresivnim ponaanjem su situacije u kojima
agresija prelazi odreene granice, koje bi u dotinoj situaciji bile drutveno prihvaene. Ako se
agresivna reakcija javi na pravome mestu, u pravo vreme, prema pravom objektu i na pravi nain glede
jaine i oblika, onda je zasigurno dobrodola i veina osoba je i ne doivljava kao agresivno ponaanje.
No, ako je prekren neki od tih uslova, agresivna reakcija prouzrokovae manje ili vee probleme.

6.4.

Agresivnost se "ui"

Nijedno dete ne rodi se sa znanjem, odnosno sposobnostima da se na odgovarajui nain nosi sa

svojim nagonima, pa tako ni s agresivnim. Ono ui tokom odrastanja, u interakcijama s roditeljima i
nastavnicima te kroz svakodnevne kontakte s poznatim i nepoznatim ljudima.
Ako dete odrasta u porodici u kojoj je agresivno ponaanje lanova uobiajeno, a naroito ako
su agresivni i prema detetu, ono e se najee i samo ponaati tako. Odrastajui u strahu od agresije
odraslih, dete se poinje identifikovati s agresorom jer tako smanjuje vlastiti strah. Uz to, od agresora
poinje poprimati model ponaanja u kojem je agresivno ponaanje samo po sebi razumljivo.
Fiziki zlostavljana deca najee su i sama agresivna prema slabijima od sebe.
Druga su krajnost porodice koje deci ne postavljaju granice u ponaanju, dakle koje su ili preterano
popustljive ili, pak, zanemaruju odgoj dece. Stoga takva deca postaju razdraljiva i agresivna im se
susretnu i s najmanjim zabranama.
Iako je agresivno ponaanje znak slaba odgoja, ne sme se zanemariti ni vanost
konstitucionalne, priroene varijacije u jaini agresivna nagona, kao ni snage ega i superega, koji
Str. 34

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

pomau pri neutraliziranju nagona.

Odreeni tipovi agresivnog ponaanja dece mogu biti izraz neke druge, osnovne bolesti, kao to
su organsko oteenje mozga, odreeni oblici epilepsije, granino ustrojstvo linosti, psihoza, tumor na
mozgu, intoksikacije (alkohol, amfetamini), afektivni poremeaji, itd.
Impulzivno, odnosno agresivno ponaanje dece esto se javlja uz hiperkinetski sindrom. Takvoj
deci vrlo je lako odvui panju i izrazito su nemirna, zbog ega nisu sposobna izdrati uobiajen
kolski dan. esto dolaze u sukobe s okolinom, pa ih druga deca izbegavaju i proglaavaju
agresivnima. Smetnje se obino postupno povlae tokom puberteta, kad sazrevaju delovi centralnog
nervnog sistema koji se smatraju odgovornima za pojavu kratkotrajne panje i nemira.

Sve vaniji uzrok agresivnog ponaanja dece postaje neprimerena koliina gledanih filmova te
uestalo igranje kompjuterskih i konzolskih igara prepunih destrukcije. Destruktivni sadraji ulaze
neobraeni u deju podsvest, koja onda tei rastereenju, a to najee konkretno znai da ponaanje
dece postaje sve destruktivnije. Agresivnost u adolescenciji manifestuje se kroz uporno oponiranje,
kanjenje, otkaeno odevanje, opasne eksperimente (npr. droga), brzu vonju, zaputanje kolskih
obaveza, odbijanje hrane itd. Agresivnost u adolescenciji esto je izraz svesnih i nesvesnih
separacijskih nastojanja u odnosu na roditeljske figure (odvajanje).

Str. 35

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

7. ULOGA RODITELJA

Veina strunjaka se slae da je agresivnost osobina sa kojom se raamo. Agresivno ponaanje

moe da se uoi ak i kod malih beba, a prva svesna ispoljavanja agresivnosti zarad postizanja ciljeva
javljaju se negde izmeu 2. i 3. godine ivota.
Dete uz pomo roditelja i okruenja ui da se nosi sa agresivnou i ui koji su oblici
ispoljavanja agresivnosti drutveno prihvatljivi. Deiji sukobi su neizostavan deo procesa uenja od
svae zbog igrake, do borbe za prostor za igru i drugare, uz neizostavnu borbu za svoje mesto u
drutvu, razredu, ekipi itd. Potrebno je napraviti razliku izmeu takvih deijih sukobljavanja i ozbiljne
agresivnosti i delovati shodno okolnostima.
Str. 36

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Da bi kao roditelj bili u mogunosti da blagovremeno reagujete potrebno je pre svega da

negujete otvorenu komunikaciju sa vaim detetom gde e dete da se oseti slobodnim da vam se poveri.
Veina dece koja trpe zlostavljanje o tome ute i zbog toga je potrebno da dete u vama ima i prijatelja i
zatitnika.

7.1.
-

Kako smanjiti agresivnost kod dece

Svako dete bi trebalo da raste u mirnoj i harmoninoj porodinoj atmosferi izbegavajte
porodine sukobe i svae pred decom.

Nemojte tui decu batine nisu prihvatljiv vid kanjavanja jer izmeu ostalog ue dete
agresivnom modelu ponaanja

Nemojte vreati i poniavati dete, umesto toga koristite otvoren razgovor primeren
uzrastu, imajte strpljenja i razumevanja za deije neuspehe i nestaluke

Uite dete toleranciji, strpljenju, potovanju, deljenju. Pomozite detetu da se nosi sa

negativnim oseanjima i nauite ga da kontrolie i usmerava agresivnost

Vodite rauna da sadraj crtaa, filmova, TV emisija i igrica bude primeren uzrastu deteta.
Nasilje na televiziji podstie agresivno ponaanje kod dece

Ukoliko se dogodi da vae dete bude rtva agresije ili nasilnog ponaanja u koli prvi korak je
obavetavanje uiteljice, razrednog stareine, i u zavisnosti od sluaja psihologa i/ili pedagoga kole
koji e odluiti o daljim koracima i o eventualnim disciplinskim merama.

Str. 37

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

7.2.

Kako odgajiti nenasilno dete?

Od malih nogu dete treba uiti da agresivno ponaanje nije lepo. Kada je malo dete nasilno
prema drugom detetu, panju i nenu brigu treba pokloniti prvo rtvi, a ne nasilniku. Na taj nain dete
nee moi sebi da obezbedi negativnu panju. Zatim malom nasilniku objasniti da postane svestan (u
okviru trenutnih razvojnih mogunosti) kako se osea rtva: mnogo ga boli. Ti nebi voleo da tebi neko
to uradi.14 Na taj nain se dete ui da moe da saosea sa drugima. Dvogodinje dete sobzirom da je
po prirodi egocentrino ima ogranienu mogunost saoseanja, ali moe da shvati da je vie panje
posveeno onom drugom detetu nego njemu. Kada bude starije, na primer sa etiri godine, shvatie
koliko bola moe njegovo ponaanje da izazove.
Kod starije dece, moe da pomogne neobavezan razgovor o agresivnosti. Razgovarajte o tome
da li ima u koli nasilja. Pitajte dete ta misli zato se deca tuku, da li je to kul. Razraujte scenarije
moguih sukoba vaeg deteta sa nasilnicima. Savetujte ga da ne prihvata sukob, da kae da to nije
vredno borbe, da o tom problemu moe da se razgovara, a ne da se tue.
Nemojte fiziki da kanjavate dete, da ga vreate i omalovaavate, jer ako to inite dajete mu
model koji e kopirati. Kad se dete naljuti pitajte ga da vam ispria ta ga je naljutilo. Tako e se uiti
da izbacuje agresiju iz sebe i verbalno je izraava.

7.3.

Utvrditi uzrok i reagovati na pravi nain

Najvanije je utvrditi uzrok agresivna ponaanja deteta i, ako je mogue, ukloniti ga. Primerice,
ako roditelji zlostavljaju dete, treba pre svega delovati na njih. Promenom ponaanja roditelja
promenie se i detetovo ponaanje. U dece u prvoj godini ivota "agresivno" reagovanje najee je
identino s nezadovoljenim primarnim potrebama, pa dete postaje preterano ekscitirano. Vano je
shvatiti da tako malo dete ne treba samo jesti, piti, spavati, grejati se i biti isto, nego ima i potrebu za
privrenou jednoj stalnoj osobi, najee majci, s kojom razmenjuje nenosti. Kroz blizak odnos
14 Raundalen, M.: Agresivnost: prirunik za savjetnike roditelja, Udruenje Djeca prva, Zagreb 1998. Str. 36-37.
Str. 38

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

majka e biti u stanju na pravi nain prepoznati koja je od detetovih potreba aktuelna i kako je najbolje
zadovoljiti.
Tokom daljnjeg razvoja (od godinu i po navie) dete "agresivnost" poinje izraavati
zadravanjem i otputanjem stolice na neprimerenome mestu. Vano je da se roditelji zbog toga ne
uzbuuju previe, nego da to vie-manje mirno podnose, a pohvaljuju pranjenje na odgovarajuem
mestu. Slino je i s kontrolom mokrenja, samo treba znati da je produeno nono mokrenje (deca starija
od pet godina) esto znak odreenih fiziolokih nezrelosti mokranog mehura.
to dete vie raste, postaje svesnije svojih agresivnih nastojanja, ali i roditeljskih reakcija na
njih. Dete poinje izgraivati odreene delove linosti, poznatije kao nad-ja ili super-ego. Nad-ja e
delovati kao internalizirani kontroliui roditelj i dete e se primerno ponaati i onda kad roditelja nema
u blizini. Neka deca, uprkos tome to su odrastala uz oba roditelja, imaju velikih problema sa svojom
agresijom.
Ono to svako moe uiniti kad primeti da se dete agresivno ponaa jeste da mu jasno postavi
granice do kojih u aktuelnoj situaciji sme ii. Veina agresivne dece nema razvijen oseaj za granice.
No, nema opravdanja za to da dete tue drugu decu, odrasle i ivotinje, nema opravdanja ako unitava
stvari, ako koristi prostake izraze, pretnje, ucene i slino, ako sebi eli uiniti neko zlo. Ako dete radi i
jednu od navedenih stvari, treba odmah reagovati jasno, glasno i dovoljno vrsto da dete stekne dojam
kako nam je jako stalo da se njegovo ponaanje promeni, odnosno da se vrati u drutveno prihvatljive
granice. Pritom e dete esto pokuavati proveriti nau odlunost provocirajui na ovaj ili onaj nain,
no na bi stav trebao ostati vrst i odluan.
U teim sluajevima katkad emo biti prisiljeni pozvati pomo i/ili primeniti neki oblik fizike
prisile. U takvim situacijama dete treba shvatiti ko je autoritet. Nakon toga e se verovatno drati
uvreenim i slino, ali u dubini due bie nam zahvalno jer smo mu pomogli ovladati nagonskim delom
svoje linosti koji je izvan njegove kontrole i stoga mu donosi anksioznost i strah. Iza ovih vrstih,
odlunih postupaka treba se nazirati stav da nam je stalo do deteta i da to radimo iz ljubavi, a ne iz
potrebe da nekoga pobedimo ili kaznimo. Jer ono to pomae nisu samo zabrana i kazna nego to to su
Str. 39

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

ti postupci izraz nae iskrene brige i ljubavi prema detetu. Kod male dece moemo, osim eksplicitnih
zabrana, koristiti i diskretno skretanje njihove panje od destruktivnog ponaanja prema konstruktivnim
sadrajima, odnosno reenjima u datoj situaciji, kao to je igra, slikovnice, odlazak na neko drugo
mesto, pokazivanja nekog prizora u okolini i slino.
Dete ne bi smelo stei dojam da svojim agresivnim ponaanjem moe neto postii u ivotu
nego pre svega svojim trudom, umeem i brigom za sebe i svoje blinje, kao i za sva druga iva bia.
Takav stav u odgoju treba proirivati i na stvari, zatitu prirode, uvaavanje tueg miljenja, verovanja,
oseaja. Decu sklonu agresivnom reagovanju preporuljivo je ukljuiti u sportske klubove, gde svoju
agresiju, uz pomo trenera, mogu sublimirati kroz nadmetanje. Trener je u sportskome klubu pozitivan
autoritet (barem bi tako trebalo biti), s kojim se deca rado identifikuju ispravljajui nedostatke
porodinih autoriteta. U koli je telesni odgoj, kao i svaka druga mogunost fizikoga kretanja,
sigurnosni ventil koji smanjuje tenzije meu uenicima, a time i potencijalne agresivne ispade. Ako,
pak, detetovo agresivno ponaanje proizlazi iz neke druge, telesne ili psihike bolesti, treba ga
pregledati deji psihijatar i neuropedijatar, moda ga uputiti na kranijalnu obradu (glava) i, verovatno, u
tretman ukljuiti i lekove.

7.4.

Kanjavanje deje agresivnosti

Mnogi roditelji i vaspitai, iznervirani deijim ispoljavanjem gneva, pribegavaju batini iz

raja, telesnom kanjavanju, kako bi isterali te zle duhove i razmaenost iz deteta15.
Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je upotreba fizike kazne kao glavnog sredstva za
kontrolisanje ponaanja opasna, jeste zato to drastino umanjuje oseanje odgovornosti. Dete se osea
ponieno, osea nepravdu, to drastino umanjuje njegovo oseanje odgovornosti za ono to je uinilo i
onemoguuje mu razvoj savesti. Druga loa posledica fizike kazne je poistoveivanje sa napadaem.
To je, takoe, mehanizam za izbegavanje krivice. Dete se poistoveuje sa roditeljem koji ga kanjava
15 Kereste, G. (2002). Deje agresivno i prosocijalno ponaanje, Jastrebarsko: Naklada Slap. Str. 91-92.
Str. 40

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

(staje na njegovu stranu), i smatra da je ispravno biti agresivan i kanjavati. Ovaj mehanizam e, kad
odraste, kanjavano dete preneti u svoje roditeljstvo.
Niko, pa ni malo dete, ne moe da potisne gnev i da ga stalno dri u sebi. To bi bila jedna od
najtetnijih stvari na koje moemo da prisilimo malo dete. Ako detetu ne dozvolimo da ispolji gnev na
neki nain, ono mora da ga potiskuje sve dublje i dublje, to moe da izazove destruktivne probleme
kasnije u ivotu. Ako je dete kanjeno zbog ispoljavanja gneva reima ili ponaanjem, ono nema
drugog izbora osim da potiskuje gnev i da ga zatvori u sebe.
Kao posledica toga, dete nikada nee biti u stanju da se zrelo nosi sa gnevom. To je zamka
kanjavanja. Kanjavanje nije nain pomou koga emo da nauimo decu kako da se nose sa
gnevom.
Pasivno-agresivni naini ponaanja su indirektni, lukavi i tetni, a njima dete omalovaava sebe.
Poto je ovakvo ponaanje uglavnom nesvesno, dete i ne zna da ga koristi kao odbrambeno ponaanje.
Roditelji su sami sebe saterali u oak. to vie kanjavaju ovakva ponaanja, dete e ih sve vie
upranjavati. Onda e doi kola, pa e loe ocene biti sredstvo za pasivno agresivno ponaanje i
roditelji postaju bespomoni i oajni. ta ih tek eka u pubertetu!? Pasivno agresivno ponaanje je
preduslov i za drogiranje, puenje, neprimereni seks, beanje iz kole, nedisciplinu u koli...pa ak i za
samoubistvo.

7.5.

Kako uiti dete vladanju gnevom

Uenje deteta u postupanju sa gnevom moramo se ponaati prijatno i odluno. Prijatno znai sa
ljubavlju i ljubazno, optimistino, uzdravajui se od osuivanja i usaivanja svojih strahova i briga u
dete, a naroito sopstvenog gneva. Odluno znai dosledno istrajavati na daljim oekivanjima vezanim
za napredovanje detetove samokontrole na lestvici gneva. Odlunost ne znai krutost i odsustvo
tolerancije. Treba uzeti u obzir godine deteta, sposobnosti i stepen zrelosti.

Str. 41

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

ZAKLJUAK

Obeleja linosti, porodine prilike, neuspesi u koli, nain provoenja slobodnog vremena,
Str. 42

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

vrnjake grupe, dobna supkultura, ivotna okolina i ire drutvene okolnosti sve su to faktori koji
ine potencijalne uzroke drutveno neprihvatljivog i nasilnikog ponaanja, a upravo ta sloenost
uzroka agresivnog ponaanja ukazuje kako je problem nasilja teko otkriti, kontrolisati, pa tako i leiti.
Vano je rano uoiti potencijalne oblike poremeenog ponaanja i pravilno i senzibilno se
odnositi prema njima, posebno od strane roditelja i uitelja koji su detetu u toj ranoj dobi najblii.
kola svojim odgojnim postupcima moe puno pomoi na otklanjanju porasta agresivnosti,
stvaranjem poeljne pedagoko-psiholoke klime za zdrav rast i razvoj dece i mladih. Davanjem
vanosti i mogunosti izbora sadraja koji e zadovoljiti interese uenika pridonee se smanjivanju
agresivnog ponaanja prema sebi, vrnjacima i stvarima. Da bi negativna energija svakodnevnog ivota
pokrenula pozitivan pristup ivotu, potrebno je okupiti celokupno drutvo i u takvom okruenju raditi
na uspostavljanju ravnotee i strpljenja u suodnosima. Sve to trebalo bi biti popraeno veim saglasjem
rei i dela odraslih jer nema reavanja problema agresivnosti dece bez reavanja celog niza pitanja
kvaliteta ivota ljudi u drutvu.
Svim tim metodama uimo kako pokazati na deci prihvatljiv nain da ih volimo i da su nam
vana. Kako se mi ponaamo prema njima tako e se ona kasnije ponaati prema nama i svim drugim
ljudima oko sebe. Kada kroz igru, druenje i razumevanje razvijamo njihovu sigurnost i veru u sebe
podstiemo psihomotorni razvoj, stvaramo preduslove da dete iskoristi svoje sposobnosti, da bude
uspeno. Istovremeno spreavamo kasnije poremeaje koji su poast dananjice, kao to su pojava
depresije, agresivno ponaanje, ovisnost, beg u kriminal i bolest.

LITERATURA

1. Vujaklija, Milan: Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1977.

2. Grandi, R. (2007): Prilozi porodinoj pedagogiji, Novi Sad: Savez pedagokih drutava
Str. 43

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

Vojvodine.
3. Ili, B.: Psihodinamika agresivnosti delikvenata narkomana. Doktorska disertacija. Filozofski
fakultet, Ni. 2000.
4. Jeroti, Vladeta: ovek i njegov identitet, Ars Libri, Beograd, 2000.
5. Kereste, G. (2002). Deje agresivno i prosocijalno ponaanje, Jastrebarsko: Naklada Slap.
6. Krsti, Dragan ; Psiholoki renik, Vuk Karadi, Beograd, 1988.
7. Milanovi, A. (2004). Povezanost razliitih vrsta agresivnosti i sociometrijskog statusa kod
dece osnovnokolske dobi. Zagreb: Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
8. Nei, B. : Osnovi razvojne psihologije, Uiteljski fakultet, Jagodina, 2002.
9. Raundalen, M.: Agresivnost: prirunik za savjetnike roditelja, Udruenje Djeca prva, Zagreb
1998.
10. Tadi N.: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2003.
11. Todorovi, J. : Agresivnost na dejem uzrastu i mogunosti prevencije, Ars libri, Beograd, 2006.

INDEX POJMOVA
Agresivnost 2, 4, 5, 7, 8, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 19, 25, 26, 28, 29, 30, 31, 35, 36, 37
Analna agresija 19
Anarhina agresivnost 19
Antropolog 7
Autoagresivnost 17

Str. 44

Diplomski rad
,Agresivnost kod dece

D
Depresija 32

Str. 45