Xegan Marija

STARIJI I MLAI ANALISTI

Napomena
Predstojei tekst predstava kombinaciju sledeih tekstova:
D. Panteli, Stari Rim, Izvori za stari Rim
Belexke Ane Stojqi sa predavaa M. Ricl 22.10.2002. u Beogradu

Analisti
Stariji
Gnej Nevije bio je rodom iz Kampanije, ali poreklom Latin. Uqestvovao je u Prvom punskom ratu. Na latinskom jeziku u italsko-saturnijskom stihu sastavio je
spev o Prvom punskom ratu. Spev se sastojao iz 4 000 stihova, od kojih su danas
saquvani svega nekoliko stotina i to u delima kasnijih pisaca. Mada je pisao
na latinskom jeziku, Nevije se koristio Homerom i helenistiqkim pesnicima.
Veruje se da je poznavao grqki jezik i da je bio veoma obrazovan.
Kvint Enije, koji je iveo na prelazu iz III u II vek p. n. e., sastavio je spev pod
imenom Anali ili Godixaci. Ideja vodia je bila da opeva rimsku istoriju
od osnivaa grada do pixqeva vremena. Kvint Enije je pisao na latinskom
u heksametru. Spev se sastojao od 18 pevaa ili 30 000 stihova, od kojih je
danas saquvano oko 600 i to u delima kasnijih pisaca. Prva tri pevaa bila
su posveena mitovima o Eneji, osnivau grada i dobu kraeva. Sledea dva
pevaa za predmet su imala dogaaje V i IV veka p. n. e.
Kvint Enije je bio prijate Katona Starijeg, koji ga je i doveo u Rim. Bio je
pesnik patriota. Slavio je rimske vojne uspehe, zanimao se za rimske starine.
Nije poznato koliki je uticaj ostavio na istoriqare, ali se zna da je rado qitan
sve do carstva. egov bogat stil je hvaen, kao i nove kovanice koje uvodi u
latinski jezik.
U meuvremenu, Rimani dobijaju svog prvog i pravog istoriqara, Kvinta Fabija Piktora, koji se smatra rodonaqelnikom grupe starijih analista.
Kvint Fabije Piktor poreklo je vodio iz ugledne, patriciske porodice. Bio je
senator. Oko 200. godine p. n. e. na grqkom jeziku sastavio je delo pod imenom
Anali, u kome dogaaje izlae hronoloxki, poqev od imena konzula. Piktor
pixe na grqkom jer je u to vreme latinski smatran varvarskim jezikom i jer
je grqki predstavao jedini pravi kievni jezik. Piktor je prvi pisac koji
pokuxava opravdati i objasniti rimsku vlast u grqkom svetu. On se posebno
zanima periodom osnivaa grada, kao i periodom u kome sam ivi. egovo delo,
izuzev neznatnih odlomaka i citata kod Livija i Dionisija, je danas izgubeno.
Od starijih analista treba jox pomenuti Lucija Cincinija Alimenta i Lucija
Postumija Albina.
Lucije Cincinije Aliment poreklo je vodio iz ugledne, patriciske porodice. Bio
je senator, kao i Piktor. Jedno vreme je proveo u zarobenixtvu kod Hanibala,
da bi se potom naxao na slobodi. Sastavio je na grqkom jeziku jedne anale.
Lucije Postumije Albin sastavio je na grqkom jeziku takoe jedne anale. Bio je
filhelen. Polibije nema visoko mixee o emu.
1

Marko Porcije Katon Stariji bio je prvi istoriqar koji je sastavio jednu rimsku istoriju na latinskom jeziku. Katon Stariji poreklo je vodio iz ugledne
porodice. Godine 195. vrxio je dunost konzula, a 184. cenzora. Bio je izuzetno
neprijateski raspoloen prema Grcima. ihovu kulturu smatrao je inferiornom u odnosu na rimsku. Znao je da veliqa rimske vrline. Dok je Piktor
iveo u vremenu kad se Rim spremao na osvajaa, u vreme Katona Starijeg zavrxen je III makedonski rat, Rim nema konkurenta na Sredozemu i u skladu sa
tim ne mora da se pravda nikome, pa ni Grcima.
Katon Stariji je na latinskom jeziku sastavio jedno delo pod imenom Origines
ili Poqeci. Smatra se da delo nastaje po zavrxetku III makedonskog rata, u
periodu izmeu 168. i 149. p. n. e. Sastojalo se iz sedam kiga. Prva je bila
posveena osnivau grada, a sledee dve, koje su izgubene, osnivau italskih
gradova. IV, V, VI i VII kiga bile su posveene ratovima Rima i Kartagine, kao
i ratovima sa Makedonijom. Dok je za rani period Katon koristio dela ranijih
pisaca, poslede kige sastavao je na osnovu sopstvenog iskustva. Smatra se
da je uqestvovao u svim diplomatskim pregovorima sa helenistiqkim dravama.
Ciceron pixe kako je stil Katona Starijeg nezanimiv, ali ga hvali kao istoriqara. Od Katonova dela danas je saquvano oko 150 odlomaka.
Po smrti Katona Starijeg, oko 130. ili 120. godine, pontifex maximus Publije
Mucije Scevola odluqio je izdati Annales Maximi, koji se sastojao od svih anala
od 753. do 130. ili 120. Svake godine pontifeks, sa sedixtem u nekadaxoj
kraevoj palati, imao je obiqaj da na zidu Regije stavi jedan natpis. Natpis
je bio urezan na jednoj ili vixe ploqica. Na poqetku natpisa stavalo se ime
konzula, eponimnog magistrata. Potom su reani dogaaji koji su oznaqili
godinu u kojoj je pomenuti konzul vrxio slubu: objava rata, zakuqee mira,
trijumfi, katastrofe, qudesa... Po Katonovoj smrti Mucije Scevola izdaje sve
postojee anale u osamdeset kiga. Prema tradiciji od 753., mada je to malo
verovatno, jer su Rimani pismo od Etruraca primili tek oko 700. Annales
Maximi danas nije saquvan. Odlomke prepoznajemo u delima kasnijih pisaca.
Sa Scevolom se zavrxava starija analistika.
Mlai
Mlai analisti predstavaju pisce I veka p. n. e. To je period novog poleta, razvoja rimske istoriografije. U Rimu, meu istoriqarima java se
svest o znaqaju dokumenata, ea za shvataem proxlosti, pisaem politiqkih
istorija. Od mlaih analista treba izdvojiti qetvoricu: Kvinta Klaudija
Kvadrigarija, Gaja Licinija Macera, Valerija Atija i Tuberona. Mada ihova
dela danas nisu saquvana, poznato je da su sastavili vixe kiga no stariji
analisti.
Kvint Klaudije Kvadrigarije je danas slabo poznat. Sastavio je jedno delo u 23
kige, koje je poqie 390. godinom ili galskim zauzimaem Rima. Naime, po
galskom zauzimau grada unixteni su svi rimski spisi i dokumenti koji su do
tada postojali. Poxto se o dogaajima pre galske najezde znalo samo na osnovu
kazivaa, Kvadrigarije svoju istoriju poqie 390. godinom kada su izvori ve
pouzdaniji.
Gaj Licinije Macer vrxio je slubu narodnog tribuna 73. godine i bio je vatreni pristalica politike Gaja Marija. Interesovao se za politiku, ali i za
rimske starine. Imao je obiqaj poseivati arhive pri hramovima, prouqavati
dokumenta. Dravni arhiv nalazio se u hramu Saturna. Ciceron i Livije, koji
su ga koristili, nisu imali visoko mixee o emu.
Valerije Atija stvarao je kad i Macer, osamdesetih godina I veka p. n. e. Poticao
je iz ugledne porodice. Imao je obiqaj preuveliqavati zasluge svoje porodice
ili broj vojnika koji je uqestvovao ili pak poginuo u jednoj bici. Interesovao
se za rimske institucije. Livije ga dosta koristi.
2

Tuberon je bio veliki prijate Dionisija Halikarnaxanina. Posvetio mu je i

jedan spis o Tukididu, koji se oquvao do danas. Bio je samostalan istraivaq
i konsultovao je dokumente.
Marko Terencije Varon je stvarao nexto pre Tit Livija. iveo je od 116. do 24.
godine p. n. e. Moda najplodniji rimski pisac, sigurno najvei rimski enciklopedista. Bio je prijate Cicerona i Pompeja. Nije pisao anale, ve eseje
o rimskim institucijama, politici, religiji, obiqajima, umetnosti...1 Smatra
se da je sastavio oko 490 ili 620 kiga, od kojih je danas saquvano svega devet: O zemoradi (3 kige) i O latinskom jeziku (6 kiga). Utvrdio je rimsku
hronologiju. Prua podatke da je Rim osnovan 753. godine, da je Republika osnovana 509. godine, da se galsko zauzimae Rima odigralo 390. godine p. n. e.
Bio je sistematiqan i paiv istoriqar, moda najpouzdaniji od svih rimskih
istoriografa. Dosta ga je koristio Dionisije Halikarnaxanin.
Strabon, geograf, savremenik Livijev. Roen u Maloj Aziji, a u Rim dolazi
posle 31. godine. Napisao je jednu istoriju koja nije saquvana, ali je saquvana
Geografija u sedamnaest kiga. Petu kigu svog dela posvetio je Etruriji, Rimu
i Laciju. Delo obiluje istorijskim podacima. Bio je ozbian istraivaq.
(! Ostalo neobraeno pitae fasta.)

Spada u grupu pisaca koje nazivaju antikvarima