VIEKRITERIJUMSKI MODEL IZBORA

AUTOMATSKOG SISTEMA ZATITE1

MULTICRITERIA CHOICE MODEL
OF AUTOMATIC PROTECTION SYSTEM
Suzana Savi, red.prof., Fakultet zatite na radu, arnojevia 10a, 18000, Ni
Milan Goci, dipl.in., ACCORDIA GROUP, Kneginje Ljubice 1, 18000 Ni
Miomir Stankovi, red.prof., Fakultet zatite na radu, arnojevia 10a, 18000, Ni

Rezime: U radu se definiu osnovni kriterijumi za izbor automatskog sistema

zatite tehnolokog procesa, daju osnovne postavke Metoda analitikih
hijerarhijskih procesa (AHP) kao i primer primene ovog metoda na izbor
automatskog sistema zatite.
Kljune rei: automatski sistem zatite, viekriterijumski izbor, AHP metod
Abstract: The paper defines basic criteria for the choice of automatic
technological process protection system, presents the main characteristics of
Analitical Hierarchy Process method (AHP) and gives an example of applying this
method in the choice of the automatic protection system.
Key words: automatic safety system, multicriteria choice, AHP method
1. UVOD
Razvoj upravljanja tehnolokim procesima kretao se u dva pravca. Prvi se
odnosio na razvoj sistema za upravljanje procesima, a drugi na razvoj sistema za
zatitu procesa, ljudi, opreme, radne i ivotne sredine u sluajevima opasnosti.
Najefikasniji i najekonominiji aktivni sistemi zatite su automatski sistemi zatite.
Ovi sistemi se sastoje od senzora (koji detektuju opasna stanja u procesu), logikog
sistema (koji obrauje podatke iz senzora i formira odgovarajue izvrno dejstvo) i
izvrnih ureaja (koji prevode proces u bezbedno stanje). Osnovni kriterijum kod
izbora automatskog sistema zatite je njegova pouzdanost, odnosno verovatnoa da
izvri svoju funkciju kada je to potrebno. Visoka pouzdanost nije uvek opravdana,
ali uvek mora da bude primerena riziku od koga se proces, ljudi, oprema i okolina
tite. Sistemi zatite treba da imaju i dobre performane odravanja, treba da budu
fleksibilni, a mora se voditi rauna i o trokovima njihove realizacije i upotrebe.
Zbog toga se izboru sistema zatite mora posvetiti duna panja to, pre svega,
podrazumeva poznavanje i pravilnu primenu metoda viekriterijumskog izbora.
1

Rad je realizovan u okviru projekta Multimedijalna platforma za upravljanje vanrednim

situacijama u tehnolokim sistemima (evidencioni broj ugovora TR-6237A) koji finansira
Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije.

2. AUTOMATSKI SISTEMI ZATITE

Kriterijumi i uslovi za projektovanje i primenu sistema za upravljanje
procesima i sistema za zatitu procesa se znaajno razlikuju. Osnovni kriterijumi
kvaliteta sistema za upravljanje procesima su: stabilnost, brzina odziva, dozvoljena
odstupanja procesnih promenljivih od zadatih vrednosti. Meutim, za automatske
sisteme zatite je mnogo znaajnije da svoju funkciju obavljaju pouzdano, odnosno
sa pouzdanou koja odgovara riziku od koga proces treba da zatite. Takoe treba
naglasiti da sistemi za upravljanje i zatitu moraju biti fiziki i funkcionalno
odvojeni. Automatske zatitne sisteme treba primenjivati onda kada prethodno
preduzete mere (tehnike, organizacione, edukativne) ne smanjuju rizik do
prihvatljivog nivoa. Granice prihvatljivog rizika za pojedine proizvodne procese
odreuju se ili na nivou organizacije ili na nivou drave i predstavljaju osnov za
izbor adekvatnog sistema zatite.
Postoje dva oblika rada automatskih sistema zatite: oblik rada po zahtevu
(ili, oblik rada pri niskim zahtevima) i kontinualni oblik rada (ili oblik rada pri
visokim zahtevima). Kod oblika rada po zahtevu, zahtevi za aktivacijom se
javljaju ree od jednom godinje. Ovaj oblik rada je najei u procesnoj industriji.
Kontinualni oblik rada je zastupljen u industriji sa mainskom proizvodnjom i u
avijaciji, a zahtevi za aktivacijom sistema javljaju se ee od jednom godinje.
Parametar kojim se specificira veliina redukcije rizika koja se postie
ugradnjom sistema zatite sa konkretnom sigurnosnom funkcijom, naziva se nivo
sigurnosnog integriteta (Safety Integrity Level - SIL). Prema definiciji svaki novi
nivo SIL-a redukuje verovatnou tetnog dogaaja za jedan red veliine [6]. Na
primer, ako je osnovna verovatnoa bila 10-2 godinje, sistem koji ima SIL 3
redukovae verovatnou za tri reda veliine, odnosno na 10-5 godinje. Tabela 1
prikazuje definisane nivoe SIL-a za oblik rada po zahtevu, a tabela 2 za
kontinualni oblik rada.
Tabela 1. Nivoi SIL-a za oblik rada po zahtevu [6]
Nivo sigurnosnog
Prosena verovatnoa kvara
Faktor redukcije rizika
integriteta SIL
po zahtevu PFDavg
1/PFDavg
-4
-5
4
10 do 10
10000 do 100000
3
10-3 do 10-4
1000 do 10000
2
10-2 do 10-3
100 do 1000
-1
-2
1
10 do 10
10 do 100
Tabela 2. Nivoi SIL-a za kontinualni oblik rada [6]
Nivo sigurnosnog
Uestalost opasnih otkaza na as
integriteta SIL
4
10-8 do 10-9
3
10-7 do 10-8
2
10-6 do 10-7
1
10-5 do 10-6

3. KRITERIJUMI ZA
SISTEMA ZATITE

IZBOR

OPTIMALNOG

AUTOMATSKOG

Kriterijumi za izbor optimalnog automatskog sistema zatite mogu se

svrstati u est grupa kriterijuma [7]:
1. Pogodnost sistema za realizaciju
- vreme potrebno za realizaciju sistema,
- tekoe pri realizaciji,
- obezbeenje potrebnog kadra,
- posebne pogodnosti za realizaciju.
2. Pogodnost sistema za odravanje
- pogodnost izvoenja operacija odravanja,
- pogodnost dijagnostike kontrole,
- obnovljivost.
3. Fleksibilnost
- mogunost funkcionalnog proirenja sistema,
- mogunost fizikog proirenja sistema,
- sposobnost adaptacije na greke u pojedinim delovima sistema,
- mogunost ukljuivanja u vii nivo zatite (integralna zatita).
4. Sposobnost izvravanja osnovnih funkcija sistema
- mogunost detekcije opasnih stanja,
-sigurno prevoenje sistema u bezbedno stanje
- postojanje zvune i svetlosne signalizacije,
- postojanje daljinske signalizacije,
- automatsko obavetavanje o opasnim stanjima tienog sistema,
- automatsko otkrivanje greaka uz indikaciju u ureaju za nadzor i
upravljanje.
5. Pouzdanost i raspoloivost sistema
- pouzdanost sistema,
- raspoloivost sistema.
6. Trokovi realizacije i eksploatacije sistema
- trokovi realizacije,
- trokovi eksploatacije,
- trokovi odravanja,
- trokovi obuke kadrova.
Iz navedenog se vidi da postoji veliki broj kriterijuma po kojima se
uporeuju automatski sistemi zatite. Zato je potrebno obezbediti sistematsko
ispitivanje i utvrditi jedinstveni nain vrednovanja alternativa sistema.
Za pojedine kriterijume sistema postoje kvantitativni pokazatelji (numeriki
ili nenumeriki) koje daju proizvoai i davaoci usluga, dok se do drugih dolazi na
bazi ekspertnog ocenjivanja. Prioritet pojedinih grupa u procesu odluivanja za
jednu alternativu, odnosno za izbor konkretnog sistema, takoe je rezultat ocene
eksperata i predstavlja preferenciju donosioca odluke.

4. METOD ANALITIKIH HIJERARHIJSKIH PROCESA

Za reavanje problema viekriterijumske optimizacije pri izboru optimalnog
automatskog sistema zatite odabrana je metoda analitikih hijerarhijskih procesa
(AHP), koju je razvio Saaty osamdesetih godina [3,4]. Ovom metodom mogu se
reavati prethodno struktuirani kompleksni problemi odluivanja. Metoda se
zasniva na dodeljivanju relativnih teina u obliku serije matrica poreenja parova
na razliitim hijerarhijskim nivoima, da bi se na osnovu toga izraunao vektor
sopstvenih vrednosti, odnosno vektor relativnih prioriteta svih entiteta na najniem
hijerarhijskom nivou, to ujedno predstavlja preporuku za izbor optimalne
alternative.
Koristei metodoloki postupak viekriterijumske optimizacije, razvijen je
sistem za izbor optimalnog automatskog sistema zatite. Na slici 1 prikazana je
shema sistema za podrku odluivanju pri izboru optimalnog automatskog sistema
zatite u tehnolokom procesu.

Slika 1. Shema sistema za podrku odluivanju pri izboru najbolje alternative

automatskog sistema zatite [7]
Sistem za podrku odluivanju pri izboru optimalne alternative sistema
zatite je informacioni sistem koji se satoji iz osam blokova:
- Blok izbora kriterijuma omoguava manipulaciju sa kriterijumima: definisanje
kriterijuma za izbor optimalne alternative, definisanje njihove mere i izbor broja
optimizacionih kriterijuma za konkretan optimizuacioni problem.
- Blok definisanja modela omoguava definisanje procedure pomou koje se
izraunavaju vrednosti kriterijuma, koje ulaze kao inicijalne u proces optimizacije.
- Blok prorauna vrednosti kriterijuma pomou kojeg se izraunavaju poetne
vrednosti kriterijuma.
- Ulazni interfejs, koji omoguava interakciju korisnika s programom pri
odreivanju preferencije kriterijuma i relativnih preferencija, pri emu se ne

upisuju brojne vrednosti ve se relativna preferencija kriterijuma odreuje pomou

odgovora na pitanja.
- Blok odreivanja preferencija kriterijuma koristi se za odreivanje relativnog
prioriteta kriterijuma, pri emu se korisniku programa nudi sistem pitanja i
omoguava lako davanje odgovora.
- Blok izbora optimalne alternative je procedura koja na osnovu AHP metode
izraunava normalizovani vektor relativnih prioriteta alternativa.
- Blok baze podataka koja omogugaa manipulaciju sa ve pripremljenim
podacima.
- Izlazni interfejs omoguava korisniku da na ekranu ili tampau vidi rezultate
postupka viekriterijumske optimizacije problema koji posmatra u vidu izvetaja.
Uvedimo oznake A1- A6 za prethodno definisane kriterijume:
A1 pogodnost sistema za realizaciju
A2 pogodnost sistema za odravanje
A3 fleksibilnost
A4 sposobnost izvravanja osnovnih funkcija
A5 pouzdanost i raspoloivost
A6 trokovi realizacije i eksploatacije sistema.
Na osnovu izvrenog uporeivanja znaaja izabranih kriterijuma saglasno
skali devet-taaka definisanoj u [2] formira se matrica uporeivanja parova
predstavljena tabelom 3, kao i vektor sopstvenih vrednosti prikazan u tabeli 4.
Tabela 3. Matrica uporeivanja parova izabranih kriterijuma sistema
Kriterijum A1
A2
A3
A4
A5
A1
1.0
1/3
3.0
1/6
1/6
A2
3.0
1.0
4.0
1/4
1/5
A3
1/3
1/4
1.0
1/7
1/6
A4
6.0
4.0
7.0
1.0
1.0
A5
6.0
5.0
6.0
1.0
1.0
A6
1/2
1/4
3.0
1/6
1/6
Suma
16.831
10.833
23.997
2.726
2.700
Tabela 4. Vektor sopstvenih vrednosti
Kriterijum A1
A2
A3
A4
A1
A2
A3
A4
A5
A6
UKUPNO

0.059
0.178
0.020
0.356
0.356
0.030

0.031
0.092
0.023
0.369
0.462
0.023

0.125
0.167
0.042
0.292
0.250
0.125

0.061
0.092
0.052
0.367
0.367
0.061

A5

A6

0.062
0.074
0.062
0.370
0.370
0.062

0.103
0.207
0.017
0.310
0.310
0.052

Suma
vrsta
0.442
0.810
0.216
2.065
2.115
0.352
6.000

A6
2.0
4.0
1/3
6.0
6.0
1.0
19.333

Sopstveni
vektor
0.074
0.135
0.036
0.344
0.353
0.059
1.001

Iz tabele 4. moe se videti da je izraunati sopstveni vektor pretpostavljenog

sistema (0.074, 0.135, 0.036, 0.344, 0.353, 0.059), odnosno da je redosled vanosti
kriterijuma A5, A4, A2, A1, A6, A3.
Za l max = 6.404 i n = 6 dobija se indeks konzistentnosti IK = 0.081 .
Na
osnovu [4] izraunava
se
odnos konzistentnosti
kao
OK = 0.081 / 1.24 = 0.065 < 0.1 pa se zakljuuje da je zbog toga odreena
vrednost za l max bliska idealnoj vrednosti koju elimo da procenimo.
5. ZAKLJUAK
Rezultat primene Metoda analitikih hijerarhijskih procesa pri izboru
automatskog sistema zatite tehnolokog procesa ukazuje da najvei znaaj pri
izboru automatskog sistema zatite imaju: pouzdanost i raspoloivost sistema
(kriterijum A5, vrednost kriterijuma 0.353) i sposobnost izvravanja osnovnih
funkcija (kriterijum A4, vrednost kriterijuma 0.344). Sledi pogodnost sistema za
odravanje (kriterijum A2, vrednost kriterijuma 0.135), a zatim pogodnost za
realizaciju (kriterijum A1, vrednost kriterijuma 0.074), trokovi realizacije i
eksploatacije (kriterijum A6, vrednost kriterijuma 0.059) i fleksibilnost sistema
(kriterijum A3, vrednost kriterijuma 0.036).

6. LITERATURA
[1] Coyle, G.: Practical Strategy Structured Tools and Techniques, Prentice-Hall,
Essex, England, 2004
[2] upi, M., Tumala, V. M. R.: Savremeno odluivanje, metodi i primena,
Nauna knjiga, Beograd, 1997.
[3] Drake, P. R.: Using the Analytic Hierarchy Process in Engineering Education,
International Journal of Engineering Education, Vol. 14, No. 3, p. 191-196,
1998
[4] Saaty, T. L.: The Analytical Hierarchy Process, New York, McGraw Hill, 1980
[5] Saaty, T. L.: Multicriteria Decision Making: The Analytical Hierarchy Process,
Extended Edition, Pittsburgh, PA, RWS Publishers, 1991
[6] Stamboli, M., Sigurnosni instrumentalni sistemi u procesnoj industriji,
Graevinska knjiga a. d., Beograd, 2005.
[7] Stankovi, M., Savi, S., Milutinovi, S.: Viekriterijumski metod izbora
automatskog sistema za otkrivanje poara, Preventivni inenjering, godina I, br
1. Dunav Preving, Beograd, (1993), str. 32-45.