Visoka kola za

poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo

Beograd

OSNOVI
FINANSIJSKOG
MENADMENTA
Prof. dr Slavko Karavidi
Asistent : Saveta Vukadinovi
LOGO

Finansijski sistem

Company Logo

Finansijski sistem
Bitna ekonomska uloga finansijskih trita je preusmeravanje
slobodnih sredstava od ljudi koji imaju viak novanih
sredstava do ljudi kojima nedostaju novana sredstva.
Oni koji tede i kreditiraju (tedie kreditori) prikazani su na
levoj strani, a oni koji moraju da pozajmljuju novac (dunicidebitori) su na desnoj strani.
Glavne tedie - kreditori su domainstva, ali i preduzea
i vlada, zatim strani investitori i strane vlade koje nekada
imaju toliko slobodnih sredstava da ulau u drugoj zemlji.
Najznaajniji dunici - debitori, tj. potroai finansijskih
sredstava su preduzea i drava, zatim domainstva
(pozajmljuju sredstva zbog kupovine automobila, stanova,
nametaja i sl.).

 U direktnim finansijama dunici pozajmljuju novana

sredstva direktno od kreditora tako to im na finansijskim
tritima prodaju HoV.
U indirektnim finansijama sredstva se kreu od kreditora ka
dunicima preko finansijskog posrednika koji posuuje
sredstva od tedie-kreditora i koristi ih za odobravanje
kredita duniku-debitoru.
Proces indirektnog finansiranja u kom se pojavljuju finansijski
posrednici se naziva finansijsko posredovanje. To je glavni put
kojim se sredstva kreu od kreditora ka dunicima.
Finansijski sistem je nerazvijen kada u njemu od fin.
institucija egzistiraju samo banke, a od fin. instrumenata
samo depoziti i krediti.
Finansijski sistem je razvijen kada u njemu deluje
mnotvo fin. institucija, a u upotrebi je i mnogo fin.
instrumenata.

FINANSIJSKO TRITE
Elementi finansijskog sistema su finansijska trita,
finansijske institucije i finansijski instrumenti.
U irem smislu finansijsko trite postoji svuda gde se
obavljaju finansijske transakcije.
U uem smislu ono se definie kao organizovano mesto na
kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima
finansijske aktive i finansijskih instrumenata.
Finansijsko trite se javlja kao mehanizam koji treba
da dovede do optimalne alokacije finansijskih
sredstava i uravnoteenja ponude i tranje novca i
kapitala.
Company Logo

VRSTE FINANSIJSKIH TRITA

Podela prema roku dospea

Trite novca ili kratkorono trite gde se trguje

iralnim novcem i hov sa rokom dospea kraim od godinu
dana, osnovni uesnici su banke.
Trite kapitala ili dugorono trite na kome se trguje
dugoronim hov, instrumentima duga i vlasnikim
instrumentima, na ovom tritu posebnu ulogu imaju tzv.
institucionalni investitori.

Podela prema podruju koje pokrivaju

Lokalna trita se odnose na ue podruje jedne zemlje.

Nacionalna (domaa) trita se odnose na celu zemlju.

Meunarodna (eksterna) trita se odnose na vie

zemalja.

Company Logo

 Prema pravu koje se nalazi u njihovoj osnovi

Trite instrumenata duga (obveznice, zapisi, certifikati

kojima se vri kreditiranje poslovanja emitenata)

Trite vlasnikih instrumenata (akcije i deonice)

Trite izvedenih hov (derivatna trita).

Podela prema vremenu plaanja i isporuke

Promptna trita (poslovi i transakcije se odmah

realizuju, isporuka finansijske aktive i plaanje vre se
odmah po zakljuenju posla)
Terminska trita (terminski ili roni poslovi koji se
realizuju u budunosti).

Company Logo

 Podela prema prirodi transakcije

Primarna trita su ona na kojima se vri prva emisija

pojedinih hov, odnosno, na njima se uvode nove hov.
Sekundarna trita su ona na kojima se trguje ve
emitovanim hov, na njima se obavlja preprodaja, odnosno
druga i svaka naredna transakcija sa hov.

Podela prema prometu

Berzanski promet proistie iz poslova i transakcija koji se

obavljaju na berzi.
Vanberzanski promet znai da se transakcije mogu
obavljati i na drugim mestima osim berze (pri berzi,
posredstvom banaka, pomou informacionih sistema).

Company Logo

 Podela prema organizacionoj strukturi

Posrednika finansijska trita su ona trita na kojima se

poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlaenih
posrednika, najee brokera i dilera.
Aukciona finansijska trita su ona koja posluju na principima
aukcije, odnosno kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveu
cenu.
Finansijsko trite preko altera, vid vanberzanskog prometa
gde se transakcije obavljaju uparivanjem ponude i tranje preko
informacione i kompjuterske tehnologije.

Podela prema finansijskim tokovima

Direktna finansijska trita - obavlja se primarna i sekundarna

kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su izdale
preduzea ili drava.
Intermedijarna finansijska trita kupuju se i prodaju
finansijski instrumenti koje su izdale banke, investicioni i penzioni
fondovi, osiguravajua drutva.

 Prema organizovanosti mesta na kojima se trguje

Organizovana trita gde se finansijske operacije

ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) po strogo
regulisanoj proceduri, uz fiziko prisustvo aktera ili njihovih
predstavnika.
Slobodna trita postoje gde se finansijski instrumenti
kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj
proceduri i na manje organizovanim mestima.

Podela prema tipu finansijske aktive

trite novca
trite kapitala
devizno trite
trite finansijskih derivata
(hipotekarno trite)

Company Logo

FINANSIJSKI UESNICI
U irem smislu pod uesnicima finansijskog trita se
podrazumevaju svi privredni i drutveni subjekti u jednoj
zemlji.
U uem smislu pod uesnicima finansijskog trita
podrazumevaju se finansijske institucije i finansijski
posrednici.
Osnovni zadatak finansijskih institucija i posrednika je
alokacija finansijskih sredstava, odnosno povezivanje
tednje i investicija na najproduktivniji nain.
Pod
finansijskim
institucijama
podrazumevamo
posrednike u prenosu sredstava izmeu finansijski
suficitarnih i finansijski deficitarnih subjekata.
Finansijske institucije se mogu klasifikovati na razliite
naine.

DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Depozitne institucije su finansijski posrednici koji
prihvataju depozite pojedinaca i institucija i bave se
odobravanjem zajmova.
U ove institucije spadaju centralna banka i poslovne banke i
tedne institucije.
Najvaniji uesnik na finansijskom tritu je Centralna
banka, vri funkciju "banke banaka" vodei evidenciju o
stanju na raunima svih poslovnih banaka.
Centralna banka:

vri emisiju novca i kredita

ostvaruje osnovne ciljeve monetarne politike
odreuje pravila ponaanja koja su obavezna za
sve druge uesnike na finansijskim tritima.

Company Logo

 Na makro nivou, centralna banka je odgovorna za

sprovoenje monetarne, kreditne i devizne politike to
ima znaajne implikacije na optu privrednu ravnoteu.
Na mikro nivou ona vri kontrolu i daje podrku
funkcionisanju veeg broja finansijskih institucija
koje ine finansijski sistem.
U sprovoenju mera monetarno-kreditne
centralna banka ima vie instrumenata:

operacije na otvorenom tritu

politika obaveznih rezervi

eskontna politika, itd.

Company Logo

politike

 Operacije na otvorenom tritu - centralna banka se

pojavljuje na finansijskim tritima kao kupac ili
prodavac dravnih HoV.
Ako je cilj poveanje koliine novca, tj. ako je re o
ekspanzivnoj politici, centralna banka e vriti
kupovinu dravnih HoV, ime e doi do poveanja
likvidnosti banaka i njihovog kreditnog potencijala.
Ako je cilj smanjenje koliine novca, tj. ako je re o
restriktivnoj politici, centralna banka e vriti prodaju
HoV, ime e doi do smanjenja likvidnosti banaka i njihovog
kreditnog potencijala.

Company Logo

 Politika obaveznih rezervi predstavlja utvrivanje

stope
izdvajanja
banaka
iz
svog
depozitnog
potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne
banke.

Poveanje stope obaveznih rezervi obino je signal

restriktivne kreditno-monetarne politike, poto se time
povlai deo novca i smanjuje nivo kreditnog potencijala
banaka raspoloivog za plasiranje.

Smanjenje stope obaveznih rezervi obino je signal

ekspanzivne kreditno-monetarne politike, to dovodi do
poveanja kreditnog potencijala banaka.

Aktuelne stope obavezne rezerve:

U dinarima
U devizama
U devizama na dinarske
obaveze indeksirane deviznom
Company
Logo
klauzulom

Do dve godine

Preko dve godine

5%
29%
50%

0%
22%
50%

 Eskontna politika se sastoji u odreivanju visine

eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita na
toj osnovi.
U sluaju da centralna banka eli da povea koliinu
novca u opticaju, dakle u sluaju ekspanzivne
monetarne politike, ona e obarati - smanjivati nivo
eksontnih stopa, to e imati za posledicu poveano
uzimanje kredita.
Ukoliko je cilj smanjivanje novca u opticaju, to se
oznaava pojmom restriktivna monetarna politika,
tada e poveavati nivo eskontne stope i povlaiti
kredite.

Company Logo

 Centralna banka donosi odluke o:

ceni novca (poveanjem eskontne stope poveava se cena

novca, smanjenjem eskontne stope smanjuje se cena novca)
obimu ponude novca (kroz poveanje ili smanjenje novanih
kontigenata)

obimu tranje (kroz poveanje ili smanjenje obavezne rezerve)

obimu javnog duga (kroz kupovinu ili prodaju dravnih hov).

Eskontna stopa je stopa po kojoj centralna banka odobrava

eskontne kredite, odnosno vri emisiju primarnog novca.

Lombardna stopa je stopa po kojoj centralna banka odobrava

poslovnim bankama kredite za likvidnost na bazi zaloge hov.

Diskontna stopa je stopa po kojoj centralna banka prodaje svoje

hov, a rediskontna stopa po kojoj kupuje svoje ranije prodate hov
(uvek je vea od diskontne, ni jedna nije javna).

Company Logo

2013
17. januar

Referentna kamatna stopa

(na godinjem nivou, u %)
11,50

5. februar-11. april

11,75

14. maj

11,25

6. jun-10. septembar

11,00

18. oktobar

10,50

7. novembar

10,00
2014

1. januar-7. maj

Referentna kamatna stopa

(na godinjem nivou, u %)
9,50

8. maj-11. jun

9,00

12. jun-16. oktobar

8,50

13. novembar

Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije je javna institucija odgovorna
za uvanje vrednosti, odnosno kupovne snage
novca.
Kljuna uloga Narodne banke Srbije je obezbeenje
monetarne i finansijske stabilnosti.
Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i
predvidivu inflaciju i poverenje u valutu.
Finansijska
stabilnost
podrazumeva
zdrav
finansijski sistem, u kome banke i druge finansijske
organizacije dobro funkcioniu i odgovorno uvaju
novac svojih klijenata.

Company Logo

 Organi NBS su:

o

izvrni odbor

guverner

savet guvernera.

Guvernera NBS bira Narodna skuptina Republike

Srbije, na peroid od est godina, s pravom ponovnog
izbora.
Izdavanje novanica i kovanog novca jedna je od
osnovnih funkcija NBS. NBS ima iskljuivo pravo
izdavanja novanica i kovanog novca u Republici Srbiji.
tampanje novanica i kovanog novca vri se u
specijalizovanoj organizaciji NBS - Zavodu za izradu
novanica i kovanog novca - Topider.

Company Logo

 Poslovne
banke
prikupljaju
slobodna
novana
sredstva kroz razliite oblike depozita i odobravaju
kredite komitentima kojima su ta sredstva potrebna.
Na finansijskom tritu mogu se javiti i na strani ponude i
na strani tranje.
Na prikupljene depozite poslovne banke plaaju pasivnu
kamatnu stopu, a na odobrene kredite one naplauju
aktivnu kamatnu stopu (njihova razlika se naziva
kamatna mara).
Najpoznatija podela poslovnih banake je na:

komercijalne (depozitne) banke

investicione banke
hipotekarne banke
univerzalne banke.

Company Logo

 Komercijalne banke primanjem depozita dolaze do sredstava

koja koriste za izdavanje kredita i kupovinu hov. Pasiva veinom
kratkoronog karaktera. Imaju ogroman broj filijala, pa tako
dolaze do najsitnijih investitora. Pod posebnom su kontrolom
centralne banke.
Investicione
banke
karakterie
znaajno
uee
sopstvenog kapitala u pasivi i veliki broj strunjaka za
fin.transakcije, pa imaju vodeu ulogu na tritu efekata. Imaju
mali broj filijala i vre poslove emitovanja, garantovanja,
investiranja i trgovanja HoV.
Hipotekarne banke karakterie pokrivenost ukupnih plasmana
hipotekom na nekretnine, a refinansiraju ih emisijom zalonica.
Odobravaju stambene i kredite za infrastrukturu.
Univerzalne banke su organizovane da koriste sve prednosti
depozitnih i investicionih banaka (jaanje sopstvenog kapitala
izdavanjem efekata, i irenje mree svojih filijala.

Specijalizovane banke
Specijalizovane banke su specijalizovane za samo
pojedine vrste poslova.
Hipotekarne banke koje odobravaju kredite na osnovu
hipoteka nad nekretninama.
Lombardne banke koje odobravaju kredite na osnovu
zaloge pokretne imovine.
Razvojne banke koje finansiraju razvojne projekte.

Company Logo

 Bankarski poslovi su svi poslovi koje su banke

ovlatene obavljati u okviru svojih delatnosti:

pasivni poslovi - banka se javlja u ulozi dunika i na

pribavljena sredstva plaa kamatu
aktivni poslovi - banka se pojavljuje kao poverilac i
na plasirana sredstva naplauje kamatu
neutralni poslovi - banka ih obavlja na raun
klijenata, a kao naknadu naplauje proviziju.

Company Logo

 U depozitne institucije spadaju i:

tedno-kreditne zadruge koje prikupljaju sredstva
uglavnom kroz tedne depozite, oroene depozite i tekue
raune, a zatim iz njih odobravaju hipotekarne i stambene
kredite svojim tediama.
tedionice su osnovane od strane drave (obino optine),
sredstva prikupljaju preko tednih depozita i izdavanjem
sopstvene hov (komunalne obveznice) i plasiraju ih u vidu
hipotekarnih kredita.
Kreditne zadruge prikupljaju depozite i plasiraju ih u
potroake kredite.

Company Logo

NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Nedepozitne
finansijske
institucije
su
posrednici koji prikupljaju slobodna novana
usmeravaju ih ka korisnicima.

finansijski
sredstva i

Sline su bankama, ali se od njih razlikuju po tome to ne

primaju depozite i ne odobravaju kredite.
Ugovorne institucije sredstva prikupljaju na osnovu sklopljenih
ugovora, u kojima su tano definisani vreme i nain na koji e se
prikupiti sredstva i karakterie ih visok stepen sigurnosti
(osiguravajue kue i penzioni fondovi).
o

osiguravajue kompanije (isplata ugovorene sume ukoliko se

desi osigurani sluaj, osiguranje ivota, osiguranja od poara,
nezgoda)

penzioni fondovi (obezbeuju sigurnost i stabilnost prihoda po

isteku radnog veka).

Investicioni fondovi predstavlja vrstu institucionalnih investitora

koji posredno povezuju emitente i investitore na fin. tritu.

Company Logo

Osiguravajua drutva

Ugovorne institucije prikupljaju sredstva u redovnim vremenskim

intervalima i karakterie ih visok stepen sigurnosti. Tee ka
dugoronim ulaganjima u korporativne obveznice, akcije i
hipotekarne kredite.

Osiguravajua drutva se bave preuzimanjem rizika u ime

svojih klijenata u zamenu za naknadu u vidu premije.

Drutva
ivotnog
osiguranja
osiguravaju
ljude
od
finansijskog rizika koji nastaje usled smrti, pa prodaju
anuitete (godinje isplate dohotka po penzionisanju, tj.
rentu). Sredstva prikupljaju putem premija koje ljudi plaaju da bi
svoje polise osiguranja odrali aktivnim i ulau ih uglavnom u
korporativne obveznice i hipotekarne zalonice.

Drutva osiguranja od poara i nezgoda osiguravaju vlasnike

polisa od gubitka usled krae, poara i nezgoda. Sredstva
prikupljaju putem uplata premija na polise osiguranja i ulau ih u
likvidnije HOV, tj. obveznice lokalnih vlasti, ali kupuju i
korporativne obveznice, akcije i dravne obveznice.

Penzioni fondovi
Penziono osiguranje ine sredstva koja se akumuliraju
tokom radnog veka pojedinca, i koja se isplauju u
periodu kada osoba vie ne radi.
Veliko interesovanje za penziono osiguranje se moe
objasniti produenjem prosenog ljudskog ivota.
Privatni
i
dravni
penzioni
fondovi
se
bave
osiguravanjem dohotka po penzionisanju u obliku
anuiteta (renti) za zaposlene koji su ukljueni u
penzioni plan.
Sredstva se prikupljaju putem doprinosa zaposlenih i
poslodavaca.
Postoje obavezni doprinosi koji se automatski izdvajaju
iz bruto plate i dobrovoljni doprinosi.
Penzioni fondovi najvei deo prikupljenih sredstava
ulau u korporativne obveznice i akcije.

 Investicioni fondovi na finansijskom tritu zarauju

prodajui akcije (investicione jedinice) mnotvu
pojedinaca i tako zaraen novac troe na formiranje
diverzifikovanih portfolija akcija i obveznica.
To su samostalne finansijske institucije koje prikupljaju
tednju i druga novana sredstva, uglavnom od manjih
investitora i stanovnitva s namerom ulaganja tih prikupljenih
sredstava u razliite HoV.
Investicioni fondovi su alternativa tednje u bankama, a
istovremeno omoguavaju spajanje investicionih elja i
potreba malih investitora, koje fond ostvaruje ulaganjem u
HoV.

Company Logo

Zahvaljujui delovanju investicionih fondova, akcionari mogu

objediniti sva raspoloiva sredstva i koriste povoljnosti poput niih
transakcionih trokova, kupujui vie akcija ili obveznica.

Jo jedna prednost investicionih fondova je to omoguavanju

akcionarima da prodaju akcije fondu - reotkup.

Akcije se mogu prodati u bilo kom trenutku, a njihova se vrednost

utvruje na temelju vrednosti portfolija. Kako pomenuta vrednost
znatno varira, menjae se i vrednost akcija fonda to je rizik
investiranja u fond.

Sutina investicionih fondova je adekvatna ravnotea

rizika i prinosa portfolija HoV u koji fond ulae, pomou
diverzifikacije ulaganja na finansijskom tritu.
Osim toga, fondovima upravljaju profesionalci iz oblasti
finansijskog menadmenta, to je jo jedna prednost
ulaganja u fondove.
Company Logo

 Prema organizacionoj formi i nainu poslovanja, sve

investicione fondove moemo podeliti u tri osnovna tipa:

Otvoreni investicioni fondovi

Zatvoreni investicioni fondovi

Privatni investicioni fondovi.

Kod privatnih i zatvorenih investicionih fondova isplata

sredstava se realizuje prodajom deonica - akcija na
berzanskom tritu.
Kod otvorenih investicionih fondova, isplata
se vri
davanjem zahteva za isplatu investicione jedinice, ime
ulaga naputa fond (kada eli). Naziv otvoreni su dobili,
jer obim izdatih inv. jedinica nije ogranien i svaki dan
ih se izda onoliko kolika je tranja.

Otvoreni fond funkcionie na principu prikupljanja novanih

sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa
investicionih jedinica na zahtev lana fonda. Poto akcije fonda
nisu predmet trgovanja na tritu HoV, fond mora imati dovoljnu
koliinu novca u rezervi, da unovi investicione jedinice investitora
koji ele da izau iz fonda.

Zatvoreni fondovi prikupljaju novana sredstva prodajom

akcija putem javne ponude. Investitori koji su kupili akcije fonda
istima mogu trgovati po trinoj ceni koja moe biti nia ili via od
vrednosti imovine fonda. Kupljene akcije mogu preoblikovati u novac
samo prodajom na berzi, to smanjuje potrebe po rezervama i
poveava iznos sredstava za ulaganja u portfolio HoV.

Privatni fond je organizovan kao doo, nema ogranienja prilikom

ulaganja i namenjen je profesionalnim investitorima, pa je
samim tim minimalni ulog 50.000 eura.

Formula za izraun VIJ = N E T O V R E D N O S T F O N D A

BROJ INVESTICIONIH JEDINICA

FINANSIJSKI POSREDNICI
Posebnu grupu uesnika na finansijskom tritu ine berzanski
posrednici podeljeni u dve osnovne grupe:
posrednici dilerskog tipa

obavljaju finansijske transakcije u svoje ime i za svoj raun

poseduju sopstveni portfolio hov.

posrednici brokerskog tipa

posluju u tue ime i za tu raun

cilj njihovog poslovanja je povezivanje kupaca i prodavaca trinog
materijala
zarauju naplaujui posredniku proviziju (brokerau) koja je
njihov jedini prihod.

Berzanski
posrednici
moraju
ispuniti
rigorozne
kadrovske, organizacione i finansijske standarde kako bi
bili primljeni u lanstvo. Samo ovlaeni igrai imaju pravo
pristupa berzanskom parketu to unosi neophodnu dozu
poverenja i sigurnosti u berzanski posao.

FINANSIJSKI INSTRUMENTI - POJAM

Fin.instrumenti su jedan od tri elementa fin.sistema i njihova brojnost

i raznovrsnost je najbolji pokazatelj razvijenosti finansijskog trita.

Fin.instrumente kupuju subjekti koji imaju vikove

fin.sredstava i onda predstavljaju finansijsku aktivu.

Tranja za fin.instrumentima zavisi od prinosa koji donose i

rizika.

Fin.instrumente prodaju subjekti kojima nedostaju

fin.sredstava i onda predstavljaju finansijsku pasivu.

Za njih emitovanje fin.instrumenata predstavlja obavezu da

izvre odreena plaanja vlasnicima fin.instrumenata u
budunosti.

 Najznaajniji finansijski instrumenti su:

Hartije od vrednosti

Depoziti

Potraivanja

Finansijska prava

iralni novac

Devize i devizni kursevi.

Zlato i plemeniti metali.

HOV su najznaajniji i najrazvijeniji oblik finansijske aktive i

predstavljaju pisane isprave koje svojim vlasnicima
daju odreena prava.
Company Logo

 Hartije od vrednosti je mogue podeliti sa vie aspekata, ali

osnovna podela je na osnovne i izvedene.
Osnovne hartije od vrednosti su:

Hov-instrumenti
duga
odraavaju
dunikopoverilaki
odnos:
obveznice,
zapisi,
certifikati,
komercijalni papiri, bondovi, note, debenture i sl.
Hov-instrumenti akcijskog kapitala - odraavaju
vlasnike odnose: obine i preferencijalne akcije.

Izvedene hartije od vrednosti ili finansijski derivati su

Hov ija vrednost zavisi od vrednosti neke druge osnovne
aktive.

Pojava
ovih
instrumenata
predstavlja
najznaajnijih finansijskih inovacija na
tritima irom sveta.

jednu
od
finansijskim

HARTIJE OD VREDNOSTI
Prema emitentu:
Dravne hartije emituje vlada i razliiti
dravni organi za potrebe finansiranja svojih
potreba, pokrie budetskih deficita ili finansiranje
projekata, karakterie ih nizak nivo rizika i nizak,
ali stabilan prinos.
Hartije koje emituju preduzea i drugi
privredni subjekti koji emisijom Hov dolaze do
sredstava za finansiranje svojih potreba.

 Prema roku dospea:

Kratkoroni instrumenti duga - rok dospea do 1 godine,

instrumenti trita novca, neosigurani.
Srednjoroni instrumenti duga - rok dospea od 1 do 10
godina
Dugoroni instrumenti duga - rok dospea od 10 godina
na vie.

Prema poreklu (poreklo zemlje u kojoj se vri emisija):

Domae hartije
Inostrane hartije (uvaavaju inostrane zakonske propise i
nominalna vrednost je u stranoj valuti)
Evroobveznice (istovremeno se prodaju u vie zemalja u
razliitim valutama, konvertabilne su i stabilne, teko se
oporezuju, pa je niska kamatna stopa-cena kapitala).

 Prema obezbeenju (osiguranju) obaveze:

Neosigurani instrumenti duga
nema formalne garancije emitenta da e obaveze biti
izvene
postoje kratkorone hov-note i dugorone hov-debenture
emitenti mogu biti i dravni organi i privredni subjekti
dravne hov neosigurane, zbog poverenja u instituciju
emitenta.

Osigurani instrumenti duga

odreena sredstva emitenata se koriste kao formalno
osiguranje i obezbeenje da e obaveze biti izvrene
ukoliko emitent ne izvri obaveze u roku, poverilac se
namiruje prodajom aktive koja se koristi kao osiguranje
kada su u pitanju nekretnine - hipotekarne hov
kada se za koriste druge hov - zalone/kolateralne obveznice
kada se koristi oprema - sertifikati o opremi.

 Prema nainu plaanja kamate:

Obveznice sa nultim kuponom su najprostiji tip i svojim
vlasnicima donose samo jedno plaanje u toku svog
ivotnog veka. Prodaju se uz diskont, po ceni nioj od
nominalne vrednosti, a isplata kamate i glavnice vri se
zajedno i to iskljuivo u roku dospea (komercijalni
zapisi, blagajniki zapisi, dravni zapisi).
Obveznice
sa
kuponima
podrazumeva
plaanje
kamate, obino dva puta godinje, na osnovu
prezentovanja kupona, a glavnice na dan dospea
obveznice.
Konsoli obveznice nemaju fiksan rok dospea, a
isplata kupona, tj. kamate se vri neprekidno u tano
predvienim intervalima vremena, bez konanog dospea
glavnice.

 Prema visini kamatne stope:

Obveznice sa fiksnom kamatnom stopom
vlasnici
dobijaju fiksiran iznos prinosa u fiksnoj kamatnoj stopi.
Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom
kamatna stopa se menja u zavisnosti od promene optih
uslova na tritu, a pre svega stope inflacije.

Company Logo

Dugorone hartije od vrednosti - obveznice

Obveznice
odnose.

odraavaju

kreditne,

tj.

duniko-poverilake

Obveznice su hov koje omoguavaju emitentima da

prikupe sredstva za finansiranje svojih potreba na kreditnoj
osnovi, a investitorima isplatu kamate i glavnice po
unapred utvrenom redosledu, u odreenom periodu vremena.

Po naem Zakonu obveznica je hov kojom se emitent obavezuje

da e njenom imaocu, u roku njene dospelosti, isplatiti iznos
nominalne vrednosti i ugovorenu kamatu.

Dugorone obveznice su kamatanosne hov i pritom poveanje

kamatne stope dovodi do pada cene obveznice i obrnuto.

Kod obveznica sa nultim kuponom kamata se realizuje

kupovinom obveznice po ceni nioj od nominalne, a investitoru
se o roku dospea plaa iznos nominalne cene.
Company Logo

 Obveznica se sastoji iz plata i kamatnih kupona.

Plat sadri sledee elemente:
o
o
o
o

o
o
o
o
o
o

oznaku da je obveznica i vrstu,

naziv i sedite emitenta,
oznaku da li glase na ime ili donosioca,
nominalnu
vrednost
i
naziv
garanta
(ako
garantovane),
visinu kamatne stope,
procenat uea u dobiti (ukoliko je to predvieno),
mesto i datum emisije,
oznaku serije i kontrolni broj,
faksimil potpisa i peat,
oznaku rokova plaanja kamate i glavnice.

su

Kamatni kupon obveznice sadri oznaku serije i broj

kupona, visinu kamate, datum dospea i nain
plaanja kamate, faksimil potpisa i peat.

 Najpogodniji kriterijum podele obveznica je sa

stanovita emitenata na:

Dravne obveznice

Obveznice lokalnih organa vlasti

Korporativne obveznice

Hipotekarne obveznice.

Company Logo

Dravne obveznice
Trite dravnih hov je jedno od najstarijih fin.trita gde se
u ulozi emitenta pojavljuje drava ili njeni organi.
Osnovni razlog za emisiju dravnih obveznice je to se
moe sakupiti mnogo vie sredstava nego klasinim
kreditiranjem.
Dravne obveznice su atraktivne za investitore zbog:

izuzetno visokog kreditnog rejtinga (drava garant)

visoke likvidnosti (brzo se pretvaraju u gotovinu)
malog raspona izmeu kupovnih i prodajnih cena
transparentnosti cena (cene su javne i svima dostupne)
dematerijalizacije (trgovanje je postalo elektronsko)
visok nivo leverida (kada se koriste kao kolateralno
osiguranje, moe se dobiti i 90% od nominalne vrednosti)
ostalo - povoljan poreski tretman, nisu opozive, itd.

Company Logo

 Dravne obveznice drava izdaje najee da bi

finansirala svoj dug i imaju rok dospea od 10 do 20
godina.
injenica da se stopa prinosa na obveznice RS kree u
rasponu 8.5-9.7% pokazuje da se domae dravne hartije
svakako kotiraju mnogo nepovoljnije od dravnih obveznica
razvijenih zemalja (npr. stopa prinosa na dravne obveznice
SAD kree se u rasponu 2-3%), ali to je upravo ono to ih ini
atraktivnim.
Dravne obveznice imaju vrlo male kamatne stope, jer
nemaju rizik neplaanja, tako da ulagai ponekad na ovim
obveznicama zarauju manje od trenutne stope inflacije.

Company Logo

Municipalne obveznice
Municipalne obveznice su hov koje emituju lokalni organi
vlasti i tako prikupljaju sredstva za finansiranje razliitih
potreba - za izgradnju kola, vodovoda, puteva itd.

Posebno su popularne u SAD, kod nas postoje tek par godina.

Municipalne obveznice donose poreske olakice (izuzete od

oporezivanja
na
dohodak)
kako
bi bile atraktivnije
investitorima, ali im je nia kamatna stopa. Kamate se
najee isplauju polugodinje, dok se glavnica isplauje po
dospeu.
Osnovne vrste municipalnih obveznica su:

opte obveznice (nii nivo rizika, isplauje se iz prihoda

budeta, nemaju osiguranje, poverenje u bonitet izdavaoca)
prihodne obveznice (vii nivo rizika, a kamata i glavnica
se isplauju samo iz prihoda projekta, osigurane)
hibridne obveznice.

 Veliki korak na domaem tritu je uinjen prvom emisijom

obveznica lokalne samouprave grada Novog Sada (prva
emisija ovih obveznica u RS).
Planirano je da ukupna vrednost emisije bude 35
miliona evra, a sredstva su namenjena za zavretak
izgradnje Bulevara Evrope i za 100 km kanalizacione mree.
Prva trana (15 miliona evra, 6.25% kamata i rok dospea
12 godina) emitovana 13. oktobra 2011, kupac Unikredit
banka.
Druga trana 4. aprila 2012. kupac i uslovi isti kao prilikom
prodaje prve trane obveznica.
Trea trana municipalnih obveznica, u iznosu od est
miliona evra, bie ponuena kao vid tednje svim graanima
Srbije, fizikim licima, privrednim drutvima, ali i ponovo
bankama, osiguravajuim kuama i fondovima.

 Novi Sad je emisijom ovih obveznica ostvario utedu

u budetu od preko 3 miliona eura.

Company Logo

 Bitno je napomenuti da su i druge optine pokrenule

inicijativu za emisiju ovih finansijskih instrumenata,
kao npr. Uice i Panevo.
Zanimljivo je da je Uice, koje je nameravalo da obveznicama
prikupi milion evra za finansiranje kapitalnih investicija,
paralelno pozvalo i banke da daju svoje ponude za kredit.
Na kraju je ova lokalna samouprava, umesto emisije
obveznica, dobila najjeftiniji kredit koji je ijedna banka dala
lokalnoj samoupravi u Srbiji (4,8% kamate na ukupno 100
miliona dinara).
Ovo potvruje indirektan pozitivni uticaj municipalnih
obveznica, u vidu poveanja konkurentnosti na tritu i
stvaranja povoljnijih uslova za finansiranje.

Hipotekarne obveznice
Hipotekarne hov imaju dugu tradiciju u zapadnim zemljama.
Sutina je da se korisnik obraa banci da mu odobri
kredit, radi reavanja stambenog pitanja.
Korisnik polae odreenu sumu novca na ime uea, fin.
institucija mu odobrava kredit, korisnik kupuje nekretninu, ali
se na nju stavlja hipoteka kao obezbeenje da e uzeti
kredit uredno vraati fin.instituciji.
Ako korisnik nije u stanju da izmiri mesenu ratu, banka
aktivira hipoteku i prinudnim putem oduzme nekretninu,
ijom e prodajom namiriti svoja potraivanja.
Problem zarobljavanja sredstava na dui rok se reava
sekjutarizacijom
gde se udruivanjem
individualnih
hipotekarnih kredita formiraju pulovi i emituju nove hov.
Nivo rizika nije visok zbog postojanja hipoteke na nekretninu,
pa hipotekarne obveznice kupuju penzioni fondovi i
osiguravajue kompanije.

Company Logo

Korporativne obveznice
Korporativne obveznice su hov gde se u ulozi emitenta
pojavljuju preduzea.
Emisija obveznica preduzeima omoguava da sakupe
mnogo vei iznos sredstava nego putem kreditiranja.
Pored pomenutog, razlozi za emisiju obveznica su:

sakupljaju se sredstva sa duim rokovima nego to

bi banke bile spremne da im odobre
emisija obveznica ne podrazumeva promene u
strukturi sopstvenog kapitala
trokovi finansiranja su manji.

Ako emitent nije u stanju da obaveze izvri na vreme, vlasnici

obveznica imaju pravo da zabrane isplatu profita akcionarima,
zaplene imovinu preduzea i pokrenu postupak likvidacije.
Company Logo

Primarna emisija obveznica preduzea

Prilikom donoenja odluke o emisiji obveznica preduzee
bi trebalo da vodi rauna o sledeem:
Optimalnoj proporciji duga i akcijskog kapitala
(premalo duga omoguava poreske olakice, previe duga
poveava nivo rizika i kamatne stope)
Odreivanje najpovoljnije kombinacije kratkoronog
i dugoronog duga (poreenje trenutne i predvienih
buduih kamatnih stopa)
Odreivanje kamatne stope (fiksna
kamatna stopa koja nosi vei nivo rizika)
Odreivanje
vrste
obveznica
(osigurane ili neosigurane).

ili

koje

varijabilna
emitovati

Najbolje vreme za emisiju obveznica je kada su

njihove cene visoke, a kamatne stope niske.

 Primarna emisija obveznica se vri na osnovu ugovora o

kreditu, koji predstavlja pisani dokument kojim su precizno
definisana prava i obaveze emitenta i kreditora (poverioca).
Primarna emisija obveznica moe da se vri:
Putem javne emisije gde se obveznice nude putem javne
ponude velikom broju unapred nepoznatih kupaca.
Putem metoda privatnih plasmana gde se obveznice
prodaju
unapred
poznatim
kupcima,
najee
institucionalnim investitorima (50% instrumenata duga u
razvijenim zemljama se emituje na ovaj nain).
Javna emisija je visoko standardizovana, dok privatni
plasmani nisu i njima se ne moe javno trgovati, to
podrazumeva niu likvidnost.
Company Logo

 Trokovi primarne emisije su brojni i mogu biti toliko

visoki da umanjuju efekte prikupljanja kapitala.
Za razvoj trita obveznica potrebni su sledei uslovi:

stabilno makroekonomsko okruenje

veliki broj kvalitetnih emitenata i investitora

razumna regulativa i pristup tritu

poreska politika koja ne ograniava korienje

hov

izgradnja kulture kreditnog rejtingovanja

pravna zatita poverilaca.

Company Logo

 Prednosti korienja obveznica kao instrumenta duga:

Emisija obveznica omoguava da se kapital pribavi iz
vie izvora.
Trokovi su ogranieni na iznos glavnice i kamate
koja se isplauje vlasnicima obveznica.
Visina trokova je znaajno nia od trokova akcijskog
kapitala.
Vlasnici dolaze do kapitala bez promene strukture
sopstvenog kapitala.
Isplata kamata predstavlja troak poslovanja koji
preduzeu moe doneti odreene utede u porezu.
Company Logo

 Nedostaci korienja obveznica su:

Povlae postojanje fiksne obaveze.
Dovodi do poveanja finansijskog leverida.
Predstavljaju dugoronu obavezu koja sa sobom nosi
vii nivo rizika.
Zahteva stroije uslove emisije
kratkorone finansijske instrumente.

od

uslova

za

Postoje objektivne granice dokle preduzea mogu da

koriste finansiranje putem duga.

Company Logo

Osnovi analize investiranja u hov

Cilj analize hov je da odgovori na pitanja ta treba
kupiti, ta prodati, a ta zadrati?
Istiu se etiri bitna faktora:

vreme
hartija od vrednosti
cena
osoba - karakter investitora.

Diversifikacija portfolia podrazumeva investicije u vie

razliitih hov (obveznice, preferencijalne i obine akcije)
veeg broja preduzea.
Osnovni cilj diversifikacije portfolia
ukupnog rizika investiranja.
Izbor odgovarajueg
kapitalnih dobitaka.

portfolia

zavisi

je
od

smanjivanje
prinosa

Analiza vrednosti obveznica

Svaka obveznica ima svoju nominalnu vrednost, koja je
ujedno i knjigovodstvena vrednost.

Nominalna vrednost predstavlja osnovnu vrednost

obveznice, to je iznos glavnice duga koju emitent
mora da isplati investitorima na dan dospea.

Trina vrednost ili preciznije cena obveznice

formira se na tritu kroz odnose ponude i tranje i
moe znaajno da se razlikuje od nominalne
vrednosti.

Sutina analize vrednosti obveznice je u odreivanju

sadanje vrednosti buduih prinosa obveznice putem
diskontovanja.
Company Logo

Rejtingovanje obveznica
Rangiranje obveznica pomae investitorima da
identifikuju nivo rizika i neizvesnosti prilikom
donoenja odluka u investiranju u obveznice.
Rangiranje se vri na osnovu informacija koje se
dobijaju od emitenata, kreditora, banaka ili potpisnika
emisije, podaci sa berze, itd.
Visok kvalitet obveznica je povezan sa velikom
verovatnoom naplate prihoda od njih. Prekomerno
zaduivanje sniava rejting obveznica.
Instrumente duga moemo rangirati u dve velike
grupe:
lnvesticiono rangirane obveznice
pekulativne obveznice.
Company Logo

INOVACIJE NA TRITU OBVEZNICA

Veina inovacija je nastala kako bi se poveao broj investicionih
alternativa za potencijalne investitore.
Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom - nastale
su u zemljama sa visokom stopom inflacije.
Prihodne obveznice - plaanje kamate je povezano za
poslovnim rezultatima i ostvarenim prihodima emitenta.
Put obveznice su obveznice kod kojih investitor ima pravo da
ih proda emitentu pre roka dospea ukoliko to zaeli.
Opozive obveznice daju pravo emitentu da ih otkupi od
investitora pre roka dospea uz premiju.
Konvertibilne obveznice vlasnicima daju pravo zamene za
neke druge hov, npr. prefencijalne ili obine akcije.
Zajednike obveznice emituju dva ili vise emitenata.
Obveznice sa pravom glasa investitorima daju pravo da
uestvuju na skuptini akcionara i glasaju.

AKCIJE
Akcije predstavljaju hov koja odraava vlasniku
poziciju u organizacijama koje nazivamo akcionarska
drutva (A.D.).
Akcije kao finansijski instrument su jedan od
naina
prikupljanja
kapitala
za
finansiranje
poslovanja ad i u tom smislu, one su alternativa
finansiranju putem emisije obveznica.
Akcijski kapital se sastoji iz:
Nominalne vrednosti emitovanih akcija
Kapitalnog vika (koji se kod nas naziva pojmovima
emisiona premija ili aio)
Zadranog
profita (koja
dobit - akumulacija).
Company Logo

predstavlja nerasporeenu

 Ukupna nominalna vrednost akcijskog kapitala se dobija

mnoenjem broja emitovanih akcija i nominalne
vrednosti pojedinane akcije (preduzea prodaju akcije po
nominalnoj vrednosti samo u poetnim fazama svoga razvoja,
kada je neophodno to bre sakupiti sredstva).
Kapitalni viak (dobit) ili emisiona premija (aio) je
razlika izmeu prodajne i nominalne cene akcije
(preduzea e pokuati da ta razlika bude to je mogue
vea).
Zadrani profit ili nerasporeena dobit nastaje kao
rezultat uspenog poslovanja ad i re je o delu ukupne
dobiti korporacije koju ona ne eli u celini da isplati
vlasnicima akcija u obliku dividendi.
Company Logo

 Osnovni fin.instrumenti akcijskog kapitala su akcije

ili deonice.
Dve osnovne vrste akcija su obine i preferencijalne.
Najpoznatiji tip su obine akcije, ijim izdavanjem emitent
dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, dok kupci
postaju novi suvlasnici firmi.
pravo na vlasnitvo
pravo uea u upravljanju
pravo na dividendu
pravo na deo aktive u sluaju likvidacije
pravo na pregled poslovnih knjiga i druga.
Company Logo

 Drugu
grupu
ine
povlaene,
preferencijalne akcije.

prioritetne,

ili

Vlasnici povlaenih akcija nemaju pravo uea u

upravljanju ad, ali im se garantuje fiksna dividenda
nezavisno od rezutata poslovanja i povlaen tretman u
pogledu njene isplate.
Mogue je razlikovati dve vrste prioritetnih akcija:
kumulativne (sve neisplaene dividende iz ranijih godina se
kumuliraju i moraju biti isplaene pre dividende vlasnicima
obinih akcija).
nekumulativne (akcionarsko drutvo nema obavezu da
kumulira neisplaene dividende iz ranijih godina).
Company Logo

 Akcije se sastoje iz dva dela - plata i kuponskog tabaka.

Plat akcije sadri:

oznaku da je akcija i vrstu akcije

naziv i sedite emitenta,
oznaku serije sa kontrolnim brojem,
redosled emisije,
ukupan obim emisije,
nominalnu vrednost i broj akcije,
ime kupca ili oznaku na koga akcija glasi,
mesto i datum izdavanja,
potpise ovlaenih lica.

Kuponski tabak sadri naziv i sedite emitenta, oznaku

serije i kontrolni broj, redni broj kupona za naplatu
dividende, godinu za koju se dividenda isplauje i
potpise.
Company Logo

VII DEO
NOVAC I VREMENSKA VREDNOST NOVCA
SADRAJ
definicija novca
novac
kao
posebna
ekonomska kategorija
nacionalna valuta

CILJEVI

razumeti kompleksnost novca

shvatite novac kao preduslov

za finansijsko delovanje

razumeti nacionalnu valutu

razumeti vremensku vrednost

novca

novac i nacionalne valute

vremenska vrednost novca razumeti konvertibilnost

konvertibilnost
vrednost novca

razumeti ta je vrednost novca

razumeti pojam devize, devizni

kurs, devizne rezerve, devizno
trite

razumeti pojam pranje novca

shvatiti
znaaj
platnog prometa.

devize
pranje novca
Company Logo

funkcije

 Novac je ekonomska, pravna, socioloka i psiholoka

kategorija.
Osnovne funkcije novca su sredstvo razmene i mera
vrednosti, a izvedene funkcije novca su sredstvo
plaanja, blago i svetski novac.
Jedna od osnovnih osobina je da novac poseduje optu
kupovnu mo, tj. on je opte prihvaen u zamenu za sve
ostale vrste roba i usluga kao protivvrednost.
Prema uem konceptu, u novanu masu ulaze sve
koliine transakcionog novca (gotov novac i depoziti
po vienju).
Prema irem konceptu, u novanu masu ulaze sva likvidna
finansijska sredstva nebankarskog sektora i sadri, pored
transakcionog novca i kamatonosne fin.instrumente,
neoroene tedne depozite, kratkorone hov.

 Na primanjima i izdavanjima novanih sredstava baziraju se

novani odnosi i novani tokovi, koji sa fin.institucijama
ine sutinu nauke o finansijama.
Novac je, na odreenom stepenu razvoja materijalnih
proizvodnih snaga, stekao ulogu opteg ekvivalenta, tj.
ulogu da meri i izraava vrednost.
U tom smislu nam cena robe kao novani izraz vrednosti robe,
pokazuje koliku svotu novca treba izdvojiti za kupovinu
odreene robe.
Novac je osnova na kojoj se razvijaju brojni finansijski odnosi.
Polazna taka finansija je pojava novca.
Finansije se mogu definisati kao kao splet novanih
odnosa u privredi jednog drutva (line, poslovne,
monetarne, kreditne, bankarske, poreske, budetske).
Company Logo

Finansije u savremenoj teoriji obuhvataju sve novane,

odnosno finansijske tokove i ukljuuju:

monetarne finansije (novac, krediti, banke)

javne finansije (finansijski odnosi javnog sektora)

meunarodne finansije (meunarodno finansiranje).

Company Logo

Novac i nacionalna valuta

Nacionalna valuta je novana jedinica jedne zemlje koja
predstavlja neogranieno sredstvo plaanja na njenoj teritoriji.
To je zakonsko sredstvo plaanja kojim se izmiruju sve
vrste novanih obligacija izmeu rezidenata.
Pojava zakonskog sredstva plaanja nastala je kao posledica
potrebe pravnog obezbeenja i izvrenja novanih obaveza, tj.
radi sigurnosti uesnika u novanom prometu.
Razlikuje se od novca u nainu nastanka, novac je nastao
spontano iz ekonomskih procesa, a nacionalna valuta
zakonom iz suverene politike vlasti.
Funkcionalna vrednost novca se definie kao sposobnost
novca da se njegovim otuivanjem steknu proizvodi i
usluge (opte sredstvo razmene u bilo kom obliku kovani
novac, banknota ili iralni novac).
Company Logo

Vremenska vrednost novca

Kamatna stopa predstavlja cenu koja se plaa ili
naplauje za upotrebu novca, a prinos do dospea
predstavlja najtaniju meru kamatnih stopa.
Koncept sadanje vrednosti bazira se na pretpostavci da
ista koliina novca vredi manje u budunosti, nego
trenutno. Pv=Fv/(1+i)n
Izraunavanje sadanje vrednosti novca dobijenog u
budunosti naziva se diskontovanje budue vrednosti.
Koncept sadanje vrednosti podrazumeva da vrednost iste
koliine novca u budunosti nije ista njenoj vrednosti
danas, jer se u posmatranom periodu moe ostvariti kamata.
Kamatne stope mogu biti nominalne i realne. Realna
kamatna stopa predstavlja nominalnu kamatnu stopu
umanjenu za stopu inflacije r = i -
Company Logo

Konvertibilnost
Nerazdvojni elementi novca su stabilnost i robna
konvertibilnost.
Klasina konvertibilnost se javlja u novanim sistemima
metalnog standarda, a savremena u papirnom standardu.
Klasina konvertibinost pradstavlja obavezu zamene
nacionalne valute za metal po zvanino utvrenoj fiksnoj
ceni metala.
Savremena konvertibilnost predstavlja obavezu zamene
nacionalne valute za drugu nacionalnu valutu po
utvrenom deviznom kursu.
Iako je dugo kroz istoriju preovladavao srebrni, danas se
zlatni standard se obino uzima kao model metalnog
standarda (prvi put se javio u Engleskoj poetkom 19.veka).
Company Logo

 Zlatni standard se javljao u tri oblika: puni zlatni standard,

zlatno poluni i zlatno devizni standard.
Osnovna zajednika karakteristika svih oblika
standarda je vezanost nacionalne valute za zlato.

zlatnog

Zlato ima najstabilniju vrednost u odnosu na drugu robu,

pa je postalo nacionalni i meunarodni novac.
Papirne novanice javljaju se u XIX veku i poetno su
predstavljale potvdu o deponovanom zlatu kod banaka sa
pokriem 100%.
Kasnije, banke odobravaju kredite u novanicama koje
nisu imale 100% pokrie u zlatu - banknote.
Klasina konvertibilnost traje do izbijanja I svetskog rata kada
se prelo na papirni standard koji je dozvoljavao poveanje
koliine novca nezavisno od veliine zlatnih rezervi.

 Nakon I svetskog rata opada proizvodnja i cena zlata.

Britanska funta i ameriki dolar su kao konvertibilne
valute u zlatu, ule u monetarne rezerve zemalja na
zlatno-deviznom i deviznom standardu.
Prihvatanje zlatno deviznog standarda znailo je da se
zakonskim putem dozvoli centralnim bankama da u
svojim monetarnim rezervama dre, pored zlata, jo i
valute direktno konvertibilne u zlato, tj. valute na
punom ili zlatno-polunom standardu.
Zlatno-devizna konvertibilnost nije podrazumevala
obavezu zamene samo u zlato, ve je znaila mogunost
zamene nacionalne valute u zlato ili drugu nacionalnu
valutu u zlato na zlatno polunom standardu.
Company Logo

 Osnovna razlika izmeu klasine i savremene

konvertibilnosti se sastoji u tome to kod savremene
konvertibilnosti vie ne postoji obavezna konverzija
nacionalne valute u zlato, niti za rezidente, niti za
nerezidente.
Danas se pod konvertibilnou podrazumeva samo
mogunost zamene jedne nacionalne valute za drugu.
Savremena konvertibilnost, tj. konvertibilnost papirnog
standarda ne garantuje vrsto kao sadanja, ni
unutranju, ni spoljanju vrednost nacionalne valute.

Company Logo

VREDNOST NOVCA
Materijalna vrednost novca potie od vrednosti materijala
od kojeg je napravljen novac, a funkcionalna ili nominalna
vrednost proistie iz njegove funkcije kao sredstva
razmene.
Vrednost novca u zemlji je njegova kupovna snaga, a u
inostranstvu njegova intervalutarna vrednost.
Vrednost novca se menja tokom vremena.
Deflacija dovodi do pada opteg nivoa cena robe i
usluga i do porasta kupovne snage novca.
Porast vrednosti novca ili njegove kupovne snage
naziva se apresijacija.
Inflacija dovodi do rasta opteg nivoa cena robe i
usluga i do smanjenje kupovne snage novca.
Pad vrednosti novca ili njegove kupovne snage naziva
se depresijacija.

 Devalvacija je smanjenje vrednosti domaeg novca u

odnosu na vrednost stranog novca, odnosno smanjenja
kupovne snage domaeg novca u meunarodnim plaanjima.
Revalvacija je poveanje vrednosti domaeg novca u
odnosu na vrednost stranog novca, odnosno poveanje
kupovne snage domaeg novca u meunarodnim plaanjima.
Devalvacija i revalvacija su usmerene na stabilizaciju
poremeene monetarne ravnotee (fiksni devizni kurs).
Devizni ili intervalutarni kurs izraava odnos vrednosti
domae valute prema vrednosti strane valute.
Devizni ili valutarni paritet predstavlja vrednost jedinice
domae valute izraene u zlatu ili u evru.

Company Logo

Devize

Devize su valuta ili kamatonosne obveznice druge zemlje.

Devizne rezerve se obino odnose na posedovanje

meunarodno prihvatljivih sredstava plaanja za potrebe
pokrivanja kratkoronih i srednjoronih deficita eksternog
platnog bilansa. Rezerve se dre prevashodno u zlatu ili u
nekoj od najvanijih u meunarodnj trgovini (, $, )

Devizni kurs je cena jedne valute u odnosu na drugu.

Promene u domaoj novanoj masi su najvaniji faktor u
odreivanju deviznog kursa.

Devizno trite je meunarodno trite na kome se

trguje valutama izmeu razliitih zemalja.

Company Logo

Pranje novca
Pojam pranje novca znai legalizacija kapitala steenog
kriminalnom delatnou, odnosno finansijske transakcije
radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika
kapitala na tritu.
Sastoji se u falsifikovanju fin.dokumentacije i manipulacije u
meubankarskim transakcijama.

Izraz pranje novca odnosi se na transformaciju nelegalno

dobijenog novca u novac koji se ini legalnim i skrivanje
nelegalnog izvora prihoda i njegova upotreba.
Oni koji peru novac moraju da sakriju pravi identitet vlasnika
i poreklo novca, da zadre kontrolu nad sredstvima i da
promene oblik sredstava.
Neke od tehnika su unovavanje ekova, menjaki poslovi,
kupovina hov itd.
Company Logo

Platni promet
Pod platnim prometom se podrazumevaju sva plaanja
koja se vre u novcu (gotovinski i bezgotovinski) izmeu
domaih (pravnih i fizikih) lica, kao i izmeu domaih i
stranih (pravnih i fizikih) lica.
Poslovi platnog prometa su neutralni ili usluni
bankarski poslovi ijim obavljanjem banka olakava
svojim komitentima obavljanje njihovih poslova.
Klasifikacija platnog prometa se vriti na osnovu tri
kriterijuma:
naina plaanja (neposredni i posredni)
vrste plaanja (gotovinski i bezgotovinski)
mesta plaanja (unutranji i meunarodni platni promet).
Company Logo

 Neposredni platni promet podrazumeva

plaanje izmeu platioca i primaoca.

neposredno

Posredni
platni
promet
podrazumeva
posrednika preko kojih se vri isplata i naplata.

postojanje

Gotovinski platni promet je karakteristian za sitna

plaanja, naroito izmeu stanovnitva, a vri se u gotovom
novcu.
Bezgotovinski platni promet je vid platnog prometa po
kojem se plaanje vri prenosom odreenog novanog
iznosa sa jednog na drugi raun, odnosno sa rauna
dunika na raun poverioca.

 Bezgotovinski platni promet moemo razvrstati na:

iro promet plaanje se ostvaruje korienjem iro-rauna
tako to dunik svojim virmanskim nalogom banci daje
ovlaenje da sa njegovog rauna izvri plaanje u
korist rauna poverioca.
ekovni promet vid bezgotovinskog prometa kod koga
banka na osnovu deponovanih novanih sredstava
izdaje deponentu knjiicu ekova pomou kojih on ima
mogunost plaanja ispunjavajui ek u korist svog
poverioca.
Klirinki promet zasniva se na prebijanju potraivanja i
dugovanja
banaka
i
drugih
fin.organizacija
posredstvom centralne banke ili posredne ustanove za
obraun.
Company Logo

 Unutranji platni promet podrazumeva sva plaanja koja

se obavljaju u granicama jedne zemlje putem domae
valute.
Meunarodni platni promet podrazumeva sva plaanja
koja se obavljaju izmeu lica koja se nalaze u 2 ili vie
drava i to u stranoj valuti.
Platnim
prometom
oznaavaju
se
plaanja
i
naplaivanja sa bilo kojom vezom pravnih odnosa, koja
se vre preko banke ili druge fin. organizacije.

Company Logo

 Nosioci platnog prometa su Narodna banka, poslovne

banke, tedionice i preduzea PTT saobraaja.
Uesnici platnog prometa su pravna lica, preduzetnici i
fizika lica koja vre plaanja preko rauna nocioca platnog
prometa.
Instrumenti platnog prometa su:
o Nalog za uplatu (klijent vri uplatu na svoj tekui raun ili graani
vre uplate u korist rauna koji vode kod banke)
o Nalog za isplatu (klijent podie sredstva sa svog rauna u gotovom
novcu ili nalae banci da sa njegovog rauna prenese sredstva u korist
primaoca koji nema otvoren raun kod banke)
o Nalog za prenos (dunik nalae banci da sa njegovog rauna prenese
sredstva u korist rauna poverioca)
o Nalog za naplatu (poverilac inicira da se izvri naplata sredstava sa
rauna dunika u skladu sa ovlaenjima dobijenim od njega)

Meunarodni platni promet

Obuhvata sva plaanja i naplate izmeu fizikih i
pravnih lica jedne zemlje sa licima koja se nalaze u
drugim zemljama.
Platni promet sa inostranstvom obavlja se u razliitim
valutama na bazi otvorenih kontokorentnih rauna i
korespodentskih odnosa.
Meunarodna plaanja obuhvataju meunarodni promet
roba i usluga (tekue transakcije) i iste finansijske
transakcije koje nisu neposredno vezane za promet roba i
usluga (kapitalne transakcije).
U platnom prometu sa inostranstvom najee se primenjuju
sledei instrumenti plaanja: bankarska doznaka, ek,
kreditno pismo, kreditne kartice, kredite, menice i
inkaso poslovi.
Company Logo

 Bankarska doznaka je instrument platnog prometa sa

inostranstvom u kome nalogodavac daje nalog svojoj
poslovnoj banci da isplati fizikom ili pravnom licu u
inostranstvu odreeni iznos sredstava koji je notiran na
nalogu, a banka to ini preko svog korespodenta.
ek je instrument gotovinskog i bezgotovinskog platnog
prometa sa inostranstvom koji se upotrebljava u robnom i
putniko-turistikom prometu.
Kreditno pismo je instrument plaanja kojim poslovna
banka
u
strogo
posebnoj
formi
ovlauje
svog
korespodenta u inostranstvu da u njemu navedenoj osobi
isplati odjednom ili delimino iznos naveden u kreditnom
pismu. Uslov za izdavanje kreditnog pisma je da nalogodavac
prethodno deponuje iznos naveden u pismu kod banke
izdavaoca. Postoji posebno (jedna banka isplauje) i
cirkularno kredito pismo (vie banaka isplauje).

Company Logo

 Dokumentarni akreditiv je najsigurniji instrument u platnom

prometu kojim nalogodavac preko poslovne banke stavlja
na raspolaganje korisniku odreenu sumu novanih
sredstava, korisnik je duan da pre isplate akreditivnog
iznosa ispuni odreene ugovorne uslove.
Menica je pismena isprava izdata u propisanoj formi kojom
se izdavalac-trasant obavezuje da isplati oznaeni iznos
sredstava
korisniku
menice-remitentu
(sopstvena
menica). Kada izdavalac menice-trasant, daje nalog
drugom licu-trasatu da isplati oznaeni iznos sredstava
korisniku menice-remitentu u pitanju je vuena menica.
Inkaso poslovi podrazumevaju da poslovna banka prima
od svog poverioca ili od svog korespodenta razna
vrednosna dokumenta inkaso materijal sa obavezom da
ih naplati od dunika neposredno ili preko neke druge banke
i da uplaeni iznos stavi na raspolaganje svom nalogodavcu.

VIII DEO
FINANSIJSKI SISTEM
SADRAJ
Finansijski sistem
Struktura finansijskog
sistema
Vrste finansijskih sistema
Bankarski sistem
Bankarski izvori sredstava

Company Logo

CILJEVI
Stei saznanja o fin.sistemu,
njegovim
funkcijama
i
elementima
Upoznate se sa mestom i
ulogom bankarskog sistema
u finansijskom sistemu
Shvatiti nain funkcionisanja
banaka
kao
posrednikih
institucija.

Finansijski sistem
Finansijski sistem predstavlja skup finansijskih institucija,
instrumenata i mera koje utvruju i donose organi
monetarne i finansijske vlasti, a u kojima se regulie
finansijska materija.
Istorijski, prvo je obezbedio sredstvo plaanja.
Mobilie finansijsku tednju, visoku likvidnost i malu rizinost.
Alocira resurse prema najboljim primenama.
Ograniava rizik mobilizacije i alokacije resursa.

Primarni cilj finansijskog sistema je da usmerava oskudna

zajmovna sredstva od onih koji tede ka onima koji pozajmljuju.

Fin.tednja predstavlja deo dohotka ija se potronja odlae za

kasnije (kod stanovnika, preduzea i drave).

Fin.aktiva podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost

koja se moe razmenjivati.

 Postoje dva tipa finansijskog sistema: zasnovan na

bankama i zasnovan na tritu.
U finansijskom sistemu zasnovanom na bankama, npr.
Nemaka i Japan, banke imaju vodeu ulogu u mobilizaciji
tednje, alokaciji kapitala, nadgledanju investicionih odluka
kompanija i pruanju sredstava za upravljanje rizikom.
U finansijskom sistemu zasnovanom na tritu, npr.
SAD, trite hov deli centralnu ulogu sa bankama u
kanalisanju drutvene tednje na firme, vrei uticaj na
kontrolu kompanija i olakavajui upravljanje rizikom.
U zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji,
bankarske institucije jo uvek imaju dominantnu ulogu
u sferi finansijskog posredovanja, jer se tek stvaraju
pretpostavke za jau ulogu trita kapitala.
Company Logo