Fakultet organizacionih nauka

Univerzitet u Beogradu

Drutvene mree u obrazovanju

Seminarski rad iz predmeta E-obrazovanje

Profesor:

Studenti:

Dr Gordana Milosavljevi

Jelena Drobnjakovi 592/06

Asistent:

Sran Arsi 53/06

Jelena Anelkovi Labrovi

Marijana Cvijetinovic 603/06

Beograd, decembar 2013.

Sadraj:
1. Drutvene mree i drutveni mediji ............................................................................... 3
1.1. Evolucija drutvenih mrea .................................................................................... 4
1.1.1. BBSs (Bulletin Board Systems) ....................................................................... 5
1.1.2. Usenet (news grupe) ........................................................................................ 5
1.1.3. Online usluge .................................................................................................. 5
1.1.4. IRC, ICQ i Instant Messaging .......................................................................... 6
1.1.5. Friendster, LinkedIn, MySpace, Orkut i Facebook ........................................... 6
1.2. Vrste drutvenih mrea ........................................................................................... 8
1.2.1. Drutveno povezivanje .................................................................................... 8
1.2.2. Deljenje multimedija ....................................................................................... 8
1.2.3. Informativne .................................................................................................... 8
1.2.4. Profesionalne ................................................................................................... 8
1.2.5. Edukativne ...................................................................................................... 9
1.2.6. Naune ............................................................................................................ 9
1.2.7. Vezane za odreenu oblast............................................................................... 9
2. Mogunosti sajtova drutvenih mrea............................................................................ 9
2.1. Povezivanje i pristup .............................................................................................. 9
2.2. Poveanje svesti ................................................................................................... 10
2.3. Publicitet i advertajzing ........................................................................................ 11
2.4. Poznanstva i odnosi na drutvenim mreama ........................................................ 11
3. Drutvene mree u obrazovanju ................................................................................. 12
3.1. Facebook .............................................................................................................. 12
3.2. Twitter ................................................................................................................. 13
3.3. Google Plus .......................................................................................................... 15
3.4. Blog ..................................................................................................................... 16
3.4.1. Istorijat bloga u Srbiji .................................................................................... 17
3.4.2. Tipologija blogova ......................................................................................... 17
3.4.3. Blogerska etika .............................................................................................. 17
3.4.4. Pouzdanost blogova za svrhe uenja .............................................................. 17
3.4.5. Popularni blogovi vezani za obrazovanje ....................................................... 19
3.5. Forumi ................................................................................................................. 20
1

3.6. Wikipedia............................................................................................................. 21
3.6.1. Glavne karakteristike ..................................................................................... 22
3.6.2. Jezika izdanja............................................................................................... 22
3.7. YouTube .............................................................................................................. 23
3.8. TED ..................................................................................................................... 25
4. Profesionalne drutvene mree .................................................................................... 25
4.1. LinkedIn............................................................................................................... 25
4.2. Xing ..................................................................................................................... 26
5. Formalno i neformalno obrazovanje ............................................................................ 26
5.1. Formalno i neformalno obrazovanje u poslovnom okruenju ................................ 26
5.2. Kolaboracija ......................................................................................................... 28
5.3. Pristup za stvaranje i razmenu znanja ................................................................... 28
5.4. Kvalitet online sadraja ........................................................................................ 28
5.5. Samostalno obrazovanje i anonimnost .................................................................. 29
5.6. Poverenje u digitalnom svetu ................................................................................ 30
6. Zakljuak .................................................................................................................... 30
7. Koriena i referentna literatura .................................................................................. 32

1. Drutvene mree i drutveni mediji

Jedan od najrasprostranjenijih i najinteresantnijih fenomena dananjice su
drutvene mree na internetu. Re je o besplatnim online servisima koji korisnicima
omoguavaju raznovrsne vidove komunikacije sa svetom i mogunost vlastite
prezentacije, besplatno postavljanje video klipova, fotografija, pisanje blogova, igranje
raznih igara i druge korisne i manje korisne aktivnosti putem ovih mrea1. Drutvena
mrea je vrsta internetskog servisa, koji se najee javlja u obliku platforme, prozora ili
web stranice. Analiza drutvene mree posmatra drutvene relacije u terminima vorova i
veza. vorovi su individualni akteri unutar mree, a veze su relacije izmeu aktera. Moe
da bude vie razliitih veza izmeu vorova. Istraivanje u akademskoj sredini je pokazalo
da drutvene mree funkcioniu na vie nivoa, poevi od porodice do nivoa nacije, i
igraju kritinu ulogu u odreivanju naina na koji e se neki problemi reiti, kako e
organizacije funkcionisati, i stepen do koga e pojedinac uspeti u dostizanju individualnih
ciljeva. U svojoj najjednostavnijoj formi drutvena mrea je mapa svih relevantnih veza
izmeu vorova koji se prouavaju. Najpoznatije svetske Internet mree su svakako
Facebook, Twitter i LinkedIn, pri emu je u javnosti najpoznatiji Facebook sa najveim
brojem korisnika, ali LinkedIn se u poslednje vreme probija i postaje sve popularniji2.
Osnovu drutvenih medija predstavljaju drutveni mediji koji ukljuuju Web
temeljene i mobilne tehnologije koje se koriste kako bi se komunikacija preokrenula u
interaktivni dijalog. Andreas Kaplan i Michael Haenlein definiu drutvene medije kao
zajednicu Internet aplikacija koje su izgraene na ideolokim i tehnolokim osnovama
Web 2.0 tehnologija koje omoguavaju kreiranje i razmenu korisniki uoptenog
sadraja.
Web 2.0, fraza koja je 2004. godine
skovana u O'Reilly Media, odnosi se na ono
to se smatra drugom generacijom web
zajednica i usluga hostovanja koje
omoguavaju saradnju i razmenu sadraja
meu korisnicima web usluga. Termin je od
tada preao u iroku upotrebu. Iako naziv
Web 2.0 sugerie da se radi o novoj verziji
weba, on se ne odnosi na unapreenje
tehnikih specifikacija World Wide Weba, ve na promene u nainu na koji razvojni
inenjeri koriste web platformu. Neki strunjaci na podruju tehnologije, naroito Tim
Berners-Lee, dovode u pitanje stvarno znaenje tog termina, jer su mnoge tehnoloke
komponente Web-a 2.0 postojale i pre poetaka World Wide Web-a.

Izvor: http://www.gfk.ba/public_relations/press/press/004400/index.ba.html
Izvor: Forget Facebook and Twitter, LinkedIn is Becoming the Most Powerful Social Network,
http://motherboard.vice.com/blog/forget-facebook-and-twitter-linkedin-is-becoming-the-most-powerfulsocial-network
2

Malo ko je danas imun na drutvene medije i ne koristi ih. Pa ak i osobe koje ih ne

koriste i izbegavaju ih, su esto nesvesno pod njihovim uticajem. Ne smemo zaboraviti da
na naem podruju Internet prikljuak poseduje svega 55,8% domainstava - po podacima
sa sajta Republikog zavoda za statistiku3. Ovaj broj naravno svakodnevno raste i uveava
se velikom brzinom. Internet je regionalno vrlo razliito zastupljen. Zastupljenost Internet
prikljuka u domainstvima najvea je u Beogradu - 48,6 odsto, u Vojvodini 37,9 odsto,
dok u centralnoj Srbiji 30,5 procenata domainstava ima Internet. Dok razne strane i dalje
debatuju oko definicije Web 2.0 aplikacija, ono to bez sumnje karakerie Web 2.0
stranice je sledee:

Web kao platforma - korisnici aplikacije mogu koristiti u potpunosti kroz web
browser (pretraiva),

korisnici su ti kojima podaci na nekoj stranici pripadaju i koji nad njima imaju
kontrolu,

arhitektura weba podstie korisnike da i oni, tokom korienja, doprinesu nekom

web sadraju ili aplikaciji, za razliku od jake hijerarhije i kontrole pristupa tipine
za aplikacije u kojima sistemi kategoriu korisnike na razliite nivoe pristupa i
funkcionalnosti,

neki aspekti drutvenog umreavanja,

unapreeni grafiki interfejsi u odnosu na tzv. Web 1.0.

Virtuelna ili online zajednica je grupa ljudi ija se komunikacija prvenstveno ili
inicijalno odvija putem Interneta. Osim online komunikacije, online zajednice su postale i
dodatni nain komunikacije ljudi koji se poznaju u stvarnom ivotu. Takve zajednice za
regulaciju aktivnosti svojih lanova i korisnika koriste drutveni softver. A znatne su i
socio-tehnoloke promene kao rezultati drutvenog umreavanja (eng. social networking)
na Internetu4.

1.1. Evolucija drutvenih mrea

U dananjem svetu slabih veza i tekih razlika izmeu slojeva drutva, potrebna je
iroko dostupna tehnologija i tehnike kako bi se moglo lako stupiti u kontakt s ostatkom
sveta i uestvovati u interaktivnim razgovorima. Drutveni mediji, kako je u prethodnom
delu reeno, koriste digitalne i esto mobilne tehnologije, kao i Internet aplikacije, kako bi
razmenjivali informacije i kreirali razgovore, tj. drugim reima - drutveni mediji su medij
za interakciju. Trenutno, drutveni mediji su sastavni deo modernog drutva, a stranice za
drutveno umreavanje su vrlo velika industrija. S praktikim trenutnim odgovorom na
bilo kakve upite u drutvenim medijima, drutvene mree (Web stranice) su odlian
marketinki alat. Istorijski gledano, pojavilo se mnogo tehnologija koje su kreirale
razgovore, pa se samo u poslednjih 40 godina pojavio veliki broj inovacija u ovom
3
4

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2
Izvor: http://www.carnet.hr/tematski/drustvenisoftver/pojmovnik

sektoru. Ljudi tek od nedavno koriste digitalne medije za umreavanje, druenje i

sakupljanje informacija. Na Internetu trenutno postoje stranice za drutveno umreavanje
za bilo koju oblast interesovanja: fotografije, kuvanje, putovanja, itd. Postoje Web stranice
za deljenje fotografija, deljenje videa, obavetavanje prijatelja o raznim aktivnostima,
upoznavanje novih ljudi i ponovno povezivanje sa starim prijateljima. Isto tako,
jednostavnije je pratiti poruke i kretanja slavnih osoba putem tih Web stranica kako one
stavljaju nove vesti na njih.
Drutveni mediji mogu biti korisni za izgradnju drutvenog autoriteta, pojedinci ili
organizacije mogu se predstaviti kao eksperti u svojim podruijima, pa tako mogu poeti
da utiu na ta podruja. Prema tome, jedan od osnovnih koncepata drutvenih medija jeste
taj da pomou drutvenih medija jedna osoba ne moe uticati na tuu poruku kompletno,
ali moe doprineti razgovoru o njoj. Drutveni mediji su napredovali daleko od svojih
poetaka vezanih za IRC kanale, a i dalje nastavljaju da se razvijaju. U nastavku e biti
prikazan nastanak prvih drutvenih medija.

1.1.1. BBSs (Bulletin Board Systems)

Prvi BBS su se pojavili online krajem sedamdesetih godina 20. veka. Prvobitno su
bili postavljeni na linim raunarima i korisnici su morali da izaberu broj korisnikovog
modema. Pristup BBS-u je bio mogu samo jednoj osobi, nije bilo mogue da dve osobe
budu na BBS-u u isto vreme.

1.1.2. Usenet (news grupe)

Usenet predstavlja sistem koji su kreirali Tom Truscott i Jim Ellis. Usenet
omoguava korisnicima da alju lanke ili obavetenja (vesti) na news grupe. Usenet nema
centralizovani server ili administratora, pa se time razlikuje od BBS sistema i foruma o
kojima e biti rei kasnije. Usenet se moe kriviti za nastanak prvih klijenata za itanje
news grupa, koji su opet prethodnici RSS-u (eng. Really Simple Sindication) koji se
koriste za praenje blogova i novosti na stranicama danas. Google i Yahoo grupe i dan
danas koriste sisteme koji su postavljeni u poetnom Usenet sistemu.

1.1.3. Online usluge

Nakon BBS-ova pojavile su se online usluge kao to su CompuServe i Prodigy.
Ovo su bili prvi pravi korporativni pokuaji pristupa na Internet. CompuServe je bila prva
kompanija koja je implementirala priaonicu (eng. Chat) u svoje usluge. Prodigy je
odgovoran za omoguavanje povezane (eng. Online) usluge pristupanijom, jer je
CompuServe bio skup za mnoge, obzirom na to da je naplaivao oko 6$ po satu, dok se
ukljuivanje iz daljih podruja naplaivalo oko 30$ na sat. Genie je bio online usluga koju
je kreirala General Electric filijala 1985. godine. Bila je aktivna do 1999. godine i
predstavlja jednu od najstarijih dostupnih usluga. Bila je tekstualna, pa se smatrala prvom
pravom suprotnou CompuServe-u. Usluga je kreirana kako bi se koristilo neaktivno
vreme velikih raunara nakon radnog vremena u SAD-u. GEnie je nudio igre, trgovine,
5

email i forume (koji su se zvali okrugli stolovi, eng. Round tables). Postojao je ak i
tampani asopis vezan za tu uslugu za to vreme. Osim toga, AOL je pokrenuo online
uslugu pa je time uinio Internet dostupnijim za stanovnike SAD-a.

1.1.4. IRC, ICQ i Instant Messaging

IRC (Internet Relay Chat) je razvijen 1988. godine i koristio se za deljenje
podataka, linkova i opte povezivanje sa drugim ljudima. Smatra se poetkom brzog slanja
poruka (eng. Instant messaging) kakvog ga sada poznajemo. Jedna od loijih karakteristika
IRC-a je bila ta da je bio zasnovan na UNIX-u to je ograniavalo njegovo korienje. ICQ
(dolazi skraeno od homofona I Seek You) razvijen je sredinom devedesetih i bio je prvi
program za instant messaging za line raunare. Delimino je odgovoran za nastanak
danas opte poznatih skraenica kao to su LOL (eng. Laughing out loud, prevod: smejati
se naglas), BRB (eng. Be right back, prevod: odmah se vraam), ROFL (eng. Rolling on
the floor laughing, prevod: valjati se po podu od smeha) i ikonica koje predstavljaju te
oseaje (eng. Emoticons). Nakon njega, ubrzo su nastali drugi IM klijenti kao to su danas
popularni IM klijent od strane Microsoft-a Live MSN Messanger ili Google-ov GTalk.

1.1.5. Friendster, LinkedIn, MySpace, Orkut i Facebook

Kako su se drutvene mree razvijale, tako je poetkom 21. veka dolo do veeg
napretka u stranicama za drutveno umreavanje. Prva od tih novijih stranica je bila
Friendster. Friendster je bila prva, moderna online drutvena mrea osnovana 2002.
godine. Friendster koristi stepen razdvajanja slian onome u SixDegrees.com, kombinovan
sa rutinom korienom u Circle of friends i promovie ideju da bogata online zajednica
na mrei moe opsatiti samo izmeu ljudi koji zaista imaju zajednike veze. Interfejs
Friendster-a je delio mnoge iste osobine koje se mogu nai na sajtu za onlajn zabavljanje
(online dating), a koje nikako ne mogu da kode sajtu drutvene mree. Sam sajt je nastao
u cilju takmienja sa sajtom Match.com - profitabilnim sajtom za online dating. Dok se
veina dating sajtova fokusirala da upozna ljude koji se ne poznaju, a imaju ista
interesovanja, Friendster je dizajniran da pomogne prijateljima prijatelja da se nau na
Internetu, pretpostavljajui da e prijatelji prijatelja biti bolji partneri. Samo godinu dana
nakon lansiranja, Friendster je imao vie od tri miliona registrovanih koristinka i veliki
broj pojedinaca i kompanija spremnih da u njega investiraju.
Predstavljen krajem 2003. godine, Linkedln je celu stvar shvatio mnogo ozbiljnije i
trezveno priao fenomenu drutvenih mrea. Umesto da svu panju usmerava na
nekadanje kolske drugove, tinejdere i internet zavodnike, Linkedln je bio, a i dalje je,
mreni resurs namenjen pre svega poslovnim ljudima koji ele da se spoje i razmene
iskustva sa drugim profesionalcima. Linkedln kontakti se na tom sajtu nazivaju
connections ili veze. Danas, Linkedln ima vie od 30 miliona lanova.

MySpace je izaao u javnost takoe 2003. godine i poeo da se nadmee sa

sajtovima kao to su Friendster, Xanga, AsianAvenue. Iako mu je vodee mesto socijalnih
mrea preuzeo Facebook, Myspace je izuzetno zastupljen u zemljama u kojima se govori
engleskim jezikom: SAD, Kanada, UK. MySpace je ovo uspeo obraajui panju na svoju
ciljnu grupu - tinejdere, kojima je omoguena razmena muzike, spotova i funkcionalno
kreiranje izgleda svog profila. Zakljuno sa junom 2013. godine MySpace ima oko 50
miliona korisnika5.
Orkut (Google) je lansiran 2004. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama sa
engleskim interfejsom, meutim Brazilci koji govore portugalskim jezikom su ubrzo
postali dominanti korisnici Orkuta. Takoe je vrlo popularan u Indiji.
Nesumnjiva injenica je da je Facebook trenutno vodei sajt drutvenih mrea.
Osnovan je kao i mnogi sajtovi drutvenih mrea od strane studenata koji su isprobavali
svoje projekte uz pomo svojih kolega studenata. Facebook je proradio 2004. godine kao
projekat na Harvardu i ostao zatvoren za ljude van Univerziteta na Harvardu dve pune
godine, sve dok nije 2006. godine objavljen javno. I u to vreme je Facebook bio ozbiljno
veliki posao, sa desetinama miliona dolara investiranih u isti.

Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Myspace

1.2. Vrste drutvenih mrea

Drutvene mree moemo podeliti u 7 velikih kategorija: mree za drutveno
povezivanje, mree za deljenje multimedija, informativne, profesionalne, edukativne,
naune, vezane za odreenu oblast6.

1.2.1. Drutveno povezivanje

Sigurno je da drutvene mree predstavljaju najbolji nain povezivanja sa
lanovima porodice, prijateljima ili ljudima koji su udaljeni od nas. Neke od takvih
drutvenih mrea su: Facebook, Twitter, Google+ i MySpace, sa tim to u poslednje vreme
sve ukazuje na to da stari favoriti poput MySpace-a vie nemaju nikakav uticaj7.

1.2.2. Deljenje multimedija

Ova vrsta mrea
omoguuje deljenje videa,
fotografija, zvuka i ostalih
sadraja
na
Webu.
Najpoznatije
drutvene
mree
tog tipa
su:
YouTube,
Instagram,
Pinterest, Flickr, Tumblr,
Picasa.

1.2.3. Informativne
Napravljene su da
bi
olakale
ljudima
potragu za reenjima za
svakodnevne probleme i
dobijanje
najrazliitijih
podataka i informacija.
Ovakvi portali pruaju mnotvo podataka koji nam mogu biti od velike pomoi. Neki od
njih su: Super Green Me, HGTV Discussion Forumi i Do-It-Yourself Community.

1.2.4. Profesionalne
Dizajnirane su da bi pruile priliku za usavravanjem u nekom podruju. Neke od
njih imaju i forume na kojima se profesionalci mogu povezivati, deliti iskustva i opredeliti
se na jedan zajedniki interes. To su: LinkedIn, Classroom 2.0, Nurse Connect, itd.

6
7

Izvor: http://arijanb.pgsri.hr/web/stranica/podjela.html
Izvor: http://metro-portal.hr/najpopularnije-drustvene-mreze/80986

1.2.5. Edukativne
Mesta na kojima studenti i profesori zajedno rade na akadenskim projektima,
omoguuju laku komunikaciju izmeu uenika i profesora i danas postaju sve popularnije
u kolskim sistemima. Primer te vrste drutvenih mrea su sledee stranice: The Student
Room, ePals i eLearners.

1.2.6. Naune
Ove drutvene mree obuhvataju mesta na kojima naunici mogu da podele svoja
istraivanja sa drugim naunicima i da dobiju uvid u ostvarene rezultate. Neke od njih su:
Academia.edu i Connotea Collaborative Research.

1.2.7. Vezane za odreenu oblast

Jedan od najvanijih razloga zato ljudi koriste internet je potraga za odreenim
zanimacijama, odnosno njihovim linim hobijima. Korisnici na takvim stranicama
otkrivaju cele grupe ljudi koji slino razmiljaju i dele istu strast prema nekom hobiju.
Takve mree su: Oh My Bloom i Sport Shouting.

2. Mogunosti sajtova drutvenih mrea

Kako bismo obezbedili kontekst za nau raspravu, poeemo sa nabrajanjem ansi i
izazova koje nam ovakvi sajtovi pruaju. Svrha ovog spiska nije da ubedi ve da stavi u
prvi plan kljune pozitivne i negativne aspekte ovakvih sajtova koji mogu biti povezani sa
obrazovanjem i uenjem.

2.1. Povezivanje i pristup

Osnovna namena drutvenih sajtova je da prui jednoj individui ansu da ostvari
kontakt sa drugima. Neke uobiajne konekcije ukljuuju (ali nisu niim ogranicene samo
na to) sledee:
Deljenje interesovanja i ciljeva sa prijateljima;
Odravanje kontakta sa prijateljima u razliitim gradovima, dravama, ak i
kontinentima;
Nalaenje starih prijatelja i kolskih drugova;
Raspravljanje ili zauzimanje za politika, etnika, religozna i pitanja o ivotnoj
sredini...
Razliiti drutveni sajtovi koriste jedno ili vie interesovanja kako bi promovisali
konekciju. Na primer, Linkedln promovie profesionalni razvoj, a SparkPeople stvara
zajednicu posveenu zdravom ivotu; zatim, sajt poput Ning-a omoguava lanovima da
stvaraju drutvene mree zasnovane na razliitim njima zanimljivim temama. Ovakvi
sajtovi mogu biti nain za pojedince da se poveu sa ljudima koje nisu sretali ranije. to se
9

tie obrazovanja, drutveni sajtovi pruaju uenicima i studentima priliku da se poveu sa

drugim uenicima i studentima, predavaima, administratorima koji pripadaju njihovoj
obrazovnoj instituciji, ali i ostalima.

2.2. Poveanje svesti

Drutvene mree stvorile su novu socijalnu dimenziju u kojoj pojedinci mogu da
razviju svoju svest. Pomou ovih sajtova studenti mogu da razviju svoja opta i tehnoloka
znanja i ak postanu samosvesniji. Istraivanjem The Digital Youth Study, koja je izvedena
na Univerzitetu u Juznoj Kaliforniji i na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, otkriveno
je da taj digitalni svet stvara nove prilike za mlade ljude da se bore sa drutvenim
normama, proire interesovanja, razviju tehnoloke vetine i rade na novim nainima
samoizraavanja.
Mladi mogu takoe da imaju koristi od drutvenih sajtova koji uvaju podatke, kao
to je YouTube. Beacon-ov lanak koji je analizirao istraivanje Digital Youth Project-a i
profesora psihologije, dr Brendesha M. Tynes, fokusira se na potencijalnu dobrobit
poveanog pristupa mladih razliitim medijima, ukljuujui i drutvene mree.
Obrazovno, najznaajniji zakljuak Tynes-a je da korisnici drutvenih mrea imaju veu
optu svest jer imaju direktan pristup globalnim problemima i priliku da itaju o svetskim
deavanjima o kojima piu ljudi iz tog okruenja, rekao je dr Jane Elmes-Crahall. To
znai da, bar povrno, dananja medijski okrenuta omladina zna za dogaaje u svetu. I to
ih moe emotivno dirnuti da postanu brini.
Iako neki kau da studenti obino ignoriu potresne (teke) vesti i da obraaju
panju na povrne stvari, oni su neizbeno, iako pasivno, ipak izloeni ovim pitanjima
putem drutvenih sajtova. Na primer, politiki nezainteresovan student moe imati vrlo
nizak ili nikakav nivo zainteresovanosti ili znanja o skoranjim izborima u Iranu, ali e
sigurno primetiti da nekoliko njegovih prijatelja sa Twittera ima zeleni avatar. Ako poeli
da potrai na Google-u zeleni avatari na Twitter-u, nai e sajt koji objanjava da je to
nain da se podri demokratija na izborima, kao i link sa dodatnim informacijama o
trenutnim deavanjima u Iranu. Za studenta koji ivi u ruralnom okruenju pristup ovim
mreama moe mu omoguiti mnogo razliitih miljenja i ideja za koje moda nije ni znao
da postoje.
Pored toga, stvarajui javnu sliku, studenti su izloeni izazovu da okarakteriu
same sebe. Na veini sajtova korisnik mora da napravi profil koji otkriva razliite delove
njegovog linog identiteta: ta voli, a ta ne; grupe u koje se ulanjuje; stavove koje
podrava, i sl. Ove osobine i preferencije mogu da vide, u odreenoj meri, roditelji,
vrnjaci, profesori, budui poslodavci i iroka javnost. Studenti koji su svesni ove javne
izloenosti bili su u stanju da procene koje informacije je prikladno otkriti. U isto vreme,
veinu ovih profila je lako izmeniti, to daje studentu mogunost da preispita svoje
prioritete i da shvati da trenutna interesovanja i ciljevi ne moraju obavezno biti trajne
odlike.

10

2.3. Publicitet i advertajzing

Neki drutveni sajtovi omoguavaju svojim lanovima da objavljuju dogaaje,
pokrete ili proizvode. Kada pojedinac napravi obavetenje za predstojeu urku povodom
Noi vetica, on pravi reklamu. On se prijavljuje i za malu firmu koja plaa 5 dolara za
10.000 odaziva za reklamu koja promovie njihovo veliko otvaranje, ili za veu
korporaciju koja e platiti vie za vei broj odziva. Drutveni sajtovi predstavljaju
studentima medij za reklamiranje, vannastavne aktivnosti, sportske timove, muzike
aktivnosti i sl. Reklamiranje donosi zaradu sajtu, a istovremeno omoguava korisnicima da
se vest prouje.
Postoje znaajne dobrobiti reklamiranja preko drutvenih mrea. Svi imaju jednak
pristup nekim formama reklamiranja na sajtu. Mnogi sajtovi, ukljuujui Facebook i
MySpace, omoguavaju pojedincima da kreiraju stranice sa dogaajima i fan stranice
(promoviui ciljeve, muziku, umetnike, politiare...) bez novane nadoknade. ak i ako
se plaa, mnogo je jeftinije iskoristiti drutvene mree neko platiti reklamu. Na primer,
Facebook reklamira sebe kao nain za kompanije da pronau odgovarajuu publiku kojoj
je reklama upuena.

2.4. Poznanstva i odnosi na drutvenim mreama

Kada se pojedinac socijalizuje, nebitno da li uivo ili preko interneta, on upoznaje
nove ljude i razvija odnose sa njima. Drutveni sajtovi omoguavaju da se prodube ovi
odnosi, kao i da se lake upoznaju novi ljudi koje poznaju nai prijatelji, kolege, poznanici,
sledbenici. Ovo je naroito tano kada se radi o poslovnom razvoju. Znati ljude koji znaju
ljude je najbitnije za uspon na poslovnoj lestvici. Ako osoba upozna nekoga ko radi za
organizaciju koja je interesuje, ona moe da iskoristi ovo poznanstvo da dobije informacije
o kompaniji, a moda i da dobije preporuke od njega.
Lisa Tripp, asistent na dravnom Univerzitetu u Floridi, kae da tehnologija otvara
puteve da neko proiri svoj krug prijatelja, povea svoja znanja i savlada nezavisnost. Ona
smatra da Odreene tehnoloke vetine u predstojeim godinama nee biti vezane samo
za potroaka sredstva; Bie takoe i o medijima koji proizvode. Ne radi se samo o tome
napisati blog, ve i kako ostaviti komentare koji nesto govore. Nauiti ovaj vid
komunikacije znai doprineti optem toku kulture. Sposobnost korienja drutvenih
mrea moe biti od neprocenjive vrednosti na radnom mestu. Studenti sa ovim znanjem e
imati veu sposobnost da se poveu profesionalno i lino. U jednoj IBM-ovoj reklami,
zaposleni objavljuje da ima 862 prijatelja, ali njegov direktor trai tim sa odreenim
vetinama. Ako nije sposoban da koristi drutvene sajtove da bi se povezao sa bitnim
osobama, on ne moe napredovati na radnom mestu. Networking je oduvek bio jako bitan
deo veine profesija (nije vano ta znas, ve koga zna), ali postaje sve bitnije znati
kako koristiti ova sredstva za ostvarenje profesionalnih i linih ciljeva.

11

3. Drutvene mree u obrazovanju

3.1. Facebook
Facebook je internetska drutvena mrea
koju je 2004. godine osnovao Mark Zuckerberg,
bivi student Harvarda. U svojim poecima,
Facebook je bio namenjen samo studentima
Univerziteta na Harvardu koji su tim putem mogli
meusobno komunicirati i razmenjivati informacije.
Kasnije, mnogi drugi fakulteti, srednje kole i velike
kompanije irom sveta prikljuile su se mrei. Danas
ova stranica za drutveno umreavanje ima 845
miliona
korisnika.
Facebook
je
ujedno
najpopularnije mesto za objavljivanja fotografija, s
vie od 14 miliona novih dodatih fotografija dnevno. Facebook je temeljen na modelu
prijatelja i lanstva u mreama. Kada se korisnik prijavi na mreu, on odabire kategoriju
mree, kao to je radno mesto ili fakultet, te tada bira dostupne mree u toj kategoriji.
Korisnici mogu biti lanovi vie mrea, te sa nekim ogranienjima mogu promeniti mree.
Ukoliko ele postati prijatelji sa nekim drugim korisnikom, on to mora odobriti.
Facebook korisnici imaju irok raspon alata koje mogu koristiti. Npr., korisnici
mogu postaviti neogranien broj fotografija, pretraivati konaktne liste e-mail naloga,
putem kojih mogu nai druge koji imaju profile na Facebooku. Putem aplikacija koje
korisnici mogu koristiti, mogu omoguiti dostupnost svojih informacija putem tih alata.
Samim tim, na poetnoj stranici Facebook profila, korisnici mogu odreivati koje sadraje
e tamo staviti, a koje ne, npr. svi privatni podaci mogu se ograniiti ko ih moe videti, a
ko ne. Isto tako, moe se podesiti ko moe nai korisnika kod pretraivanja, a ko ne.
Korisnici kada stavljaju sadraje na svoje profile, koji se objavljuju u News Feed-u,
odreuju ko taj sadraj moe videti tako to mogu ograniiti na odreene skupove ljudi da
vide taj sadraj. Konano, moemo rei da je Facebook postao velika platforma, koja se
svakim danom sve vie iri i dovodi kompletan Internet kakvog ga poznajemo na jednu
novu irinu.
Facebook u obrazovanju: Obzirom na to da predstavlja jednu od najpopularnijih
socijalnih mrea na svetu, obrazovne institucije su poele da ga koriste u svrhe
obrazovanja. Shvatajui da uenici veinu slobodnog vremena provode na internetu, reili
su da se modernizuju i priblie gradivo na zanimljiv nain. Stvorene su brojne aplikacije,
profili, fan stranice, grupe preko kojih uenici meusobno ili sa svojim profesorima
komuniciraju, razmenjuju ideje, stavove, iskustva, itd. Ovde emo predstaviti 5 najbolje
ocenjenih aplikacija, koje e vam pomoi u uenju:
1. Books iRead: Podelite sa drugima knjigu koju itate i vidite ta oni misle o njoj;
2. DoReserch4me: Ov plikcij olkv prikupljnje informcij pomou teza,
izjva, uputstav, i jo mnogo tog;
12

3. Flshcrds: S ovom plikcijom moete d kreirte Flsh Crds koje pomau pri
uenju;
4. Wikiseek Search: Koristite ovj lt d biste pronli istrivnj Wikipedijinih
lnk i preko Fcebook-a;
5. SkoolPool: Skupite informacije o kolama putem Facebook-a.

3.2. Twitter
Twitter kao vrsta ili anr drutvenog softvera je klasifikovan kao mikroblog
platforma. Mikroblog je pomak u odnosu na klasino pisanje bloga. Korisnici mikrobloga
piu krae postove i u skladu sa tim i ee auriraju svoje statuse. Prema tome, iz tih istih
razloga zato je neki korisnik vodio blog, verovatno e koristiti i neku mikroblog
platformu. Twitter je kreirao 2006. godine Jack Dorsey. Korisnici za komunikaciju koriste
poruke koje se nazivaju tweets (u doslovnom prevodu znai cvrkut ptica). Broj znakova
koji se moe objaviti u samoj poruci je ogranien na 140 znakova, zbog toga to veina
prometa na Twitter stranici dolazi od strane mobilnih korisnika, a korisnici u svojim SMS
(eng. Short message service) porukama mogu napisati do 140 znakova, a ukoliko poruka
ima preko 140 znakova sistem e je raspoloviti na vie delova. Iz tog razloga se na Twitter
gleda kao na SMS Interneta. Usluga je vrlo brzo stekla svetsku popularnost, sa preko
300 miliona korisnika u 2011. godini i sa preko 300 miliona tweet-ova. Twitter omoguava
kreiranje liste prijatelja, a sam koncept dodavanja prijatelja je da se profil prijatelja prati,
to ne zavisi od njegovog pristanka ili ne, jedino ukoliko taj korisnik ima privatan profil pa
je potrebno odobravanje od njegove strane. Komunikacija putem Twitter-a se vri putem
poruka, gdje je potrebno navesti ime osobe kojoj se eli poslati poruka u obliku
@imeosobe. Razgovori radi lakeg praenja se mogu oznaiti sa #oznakama (eng. hashtag).
Twitter se moe koristiti i kao blog, pa je mogue podesiti da svako vidi Twitter
poruke, tj. da svako moe itati ih putem svog Twitter naloga. Jednom kada se kreira
korisniki nalog, potrebno je izgraditi mreu kontakata. Kontakte je mogue pozvati, pa ih
je mogue slediti i itati njihove postove. Kako korisnik prima tweet-ove, na poetnoj
stranici njegovog profila mogu videti samo delovi razgovora koji su u toku, a kako bi se
razumelo o emu se radi, potrebno je pogledati i profile osobe sa kojoma se ta druga osoba
eventalno dopisuje. Tweet ima nekoliko ogranienja, koja su uglavnom zbog toga to je
Twitter-ov dizajn prilagoen te se koristi
uglavnom od strane mobilnih korisnika. Twitter
poruke mogu imati do 140 znakova, to je razlog
jer kada se alju SMS poruke, (a Twitter se
naziva web SMS-om kako je ranije pojanjeno),
mobilni sistem e raspoloviti na vie delova
svaku poruku koja ima vie od toliko znakova.
Korisnici mogu itati tweet-ove putem svog
profila na Twitter web stranici ili koristei neke
aplikacije putem svog linog raunara ili
13

mobilnog ureaja. Sam tweet ne moe sadrati nita osim teksta, ukoliko korisnik eli
staviti neto osim teksta u poruci, mora pronai adekvatan povezani servis koji omoguuje
postavljanje slika, pa kao tweet moe poslati link koji vodi na tu sliku. Twitter e pretvoriti
svaku URL (eng. Uniform Resource Locator) adresu koja je vea od 30 znakova u
smanjeni URL prikaz (poinjati e sa t.co). Twitter omoguava lagano odbacivanje
korisnika koji ili previe ili premalo alju poruka, kroz opciju blokiraj.
Postoji mnogo naina na koje Twitter moe da se koristi u svrhe obrazovanja.
Jedan od aspekata Twitter-a koji je potcenjen a vrlo je koristan jeste mogunost kreiranja
listi. Liste mogu biti vrlo korisne profesorima, naroito u viem obrazovanju kako bi
studentima pomogli da se profesionalno razviju i da razviju svoje sposobnosti i vetine.
Sledi nekoliko naina na koje se Twitter liste mogu koristiti u obrazovanju.
Obrada gradiva od strane studenata - profesori mogu svakog studenta zaduiti da
napravi svoju Twitter listu vezanu za odreeni deo gradiva, to predstavlja odlian nain
da se studenti fokusiraju na jednu temu i usput da ue kako da razdvoje bitne od nebitnih
ili loih online izvora. Tako, na primer, as vezan za srpsku istoriju mogao bi da se sastoji
od liste koja je vezana za odreeni vremenski period, ili za neko lino interesovanje
studenta, i sl.
Kreiranje to-do listi koje podrazumeva razvijanje i dopunjavanje listi za dalje
itanje i uenje. Postoji dosta kvalitetnog sadraja na Twitter-u, sa kvalitetnim izvorima za
veliki broj tema, tako da se na primer mogu napraviti liste za predavanje koje
podrazumevaju update-ove od relevantnih organizacija. Profesorima postaje lake da
studentima prikau kako ono to ue, tj. teorija moe praktino da se primeni, pa tako
recimo studenti biologije mogu da prate neku od organizacija i vide nauku u akciji.
Studenti mogu da kreiraju i naprave priu od neke liste - Storify
(https://storify.com/) zasnovan na Twitter listama odlian je nain da studenti poboljaju
svoje sposobnosti za identifikovanje glavnih ideja i poruka iz nekog predavanja. Storify je
aplikacija koja korisnicima omoguava da izgrade ubedljive i zanimljive prie od izvora
koje pronau na web-u. To je fantastian alat za studente koji imaju potekoa sa
vetinama pisanja jer im pomae da razviju sposobnost za kreiranje pria koje se
fokusiraju ba na zadatu temu. Time to studenti pronalaze izvore na Twitter-u i grade
liste, a potom kreiraju Storify, zadrava njihov fokus na izgradnji prie to im esto moe
predstavljati problem. Recimo, Twitter lista vesti moe da postane vrlo koristan Storify
vezan za aktuelna deavanja u grupi.
Korienje listi za profesionalni razvoj - mogu se kreirati liste naloga koji su
relevantni za profesionalni razvoj, od onih koji su vezani za odreenu temu, do nekih koji
su specifini za svakog studenta, njegove elje i preferencije. Kao i za sve ostalo, i ovde je
potrebno napraviti plan i izdvojiti vreme da se proitaju, a dobra praksa je prostudirati bar
pet tweet-ovanih izvora svake nedelje.
Ostati u kontaktu sa kolegama - profesori i studenti esto koriste Twitter vie nego
npr. LinkedIn, pa je i Twitter dobar nain za povezivanje sa kolegama. Ukoliko je odoba
14

prisustvovala konferenciji ili seminaru i tu imala neke konstruktivne i interesantne

razgovore sa nekim ljudima, obavezno ih treba dodati u svoje kontakte jer to predstavlja
lak nain za praenje i odravanje veze sa njima.
Postati resurs - ukoliko neki student voli pisce 19. veka, geografiju, istoriju, itd.
moe se posvetiti tome da svoje znanje pretvori u resurs za druge, ime postie dve dobre
stvari - pomae drugima i poboljava svoje sposobnosti snalaenja na web-u i pronalaenja
relevantnih i kvalitetnih podataka. Tako se mogu, npr. skupiti informativni feed-ovi vezani
za teme koje su studentu interesantne i te liste sa temama se uiniti javnim.
Proirivanje vidika - osim to se mogu kreirati i deliti liste, isto tako se mogu
koristiti ve postojee, kojih zaista ima mnogo i svakim danom ih je sve vie. Neverovatno
je koliko se korisnih stvari moe nai koje su drugi ve otkrili i sumirali na jednom mestu.
Naroito je korisno na Twitter-u pratiti ljude ije miljenje potujete i dobijati update-ove
o njihovim listama.
Dakle, mnogo je naina da se napravi i podeli vredan sadraj na Twitter-u
korienjem listi. Studenti i uenici mogu proiriti svoje vidike, lake se povezati sa
kolegama ili istomiljenicima, olakati primenu onoga to su nauili u teoriji na stvarne
situacije, a mogu se izraziti i na druge naine koji ne podrazumevaju stvaranje sopstvenog
sadraja. Nema ogranienja na ono to se moe postii Twitter listama u smislu korienja
sadraja na kreativan nain i to predstavlja jedan od razloga zato treba koristiti Twitter u
uionicama8.

3.3. Google Plus

Predstavlja jednog od najnovijih igraa u svetu drutvenih mrea. Google+
(odnosno Google Plus ili skraeno G+), je drutvena mrea i usluga za otkrivanje
indentiteta od strane kompanije Google d.d. Ova drutvena mrea je lansirana 28.06.2011.
u poetnu fazu, ali joj se moglo pristupiti samo putem pozivnice koja se dobijala u
elektonskoj poti. Dana 20.10.2011. Google je dopustio svima koji imaju preko 18 godina
da se ulane na ovu drutvenu mreu, dok je za mlae od 18 otvorena 26.01.2012. Kada se
prijavi na Google+ sistem mogue je poslati sledei sadraj:
Tekst - a osim teksta, mogue ukljuiti i linkove. Sam Google+ e proceniti da li se
radi o linku ili ne, a npr. ukoliko se stavljaju linkovi sa Youtube-a, Google+ e sam
postaviti video zapis u poruku;
Grafika - vrlo je jednostavno postaviti slike sa linog raunara na Google+. Jedna
od mogunosti u kojima se Google+ razlikuje jeste da omoguuje postavljanje
statinih i pokretnih slika (GIF, eng. Graphic Interchange Format);
Linkovi - mogue je poslati linkove, gde e se prve grafike i opis linka prikazati
automatski u postu. Jo uvek nije jasno zato Google+ odabira ba neke tekstove
kao opise linkova koji se alju;
8

Izvor: http://www.edudemic.com/twitter-lists-in-the-classroom/

15

 Lokacija - ako je to podrano od pretraivaa, mogue je uz post na Google+

postaviti i svoju lokaciju. Ukoliko se postavi lokacija uz post, prikazae se i mala
ikona mape.
Google Plus takoe moe biti jak alat za uenje. Krugovi (tj. Circles) pomau da se
ljudi organizuju prema tome kako ste sa njima povezani u realnom ivotu. Tzv. Hangouts
omoguuju da se do 10 osoba ukljue u video konferenciju potpuno beslatno. Hangouts
with Extras omoguava deljenje Google dokumenata, dok se uz pomo Stream-a moe
razgovarati sa ljudima u Krugovima i deliti informacije sa njima. Search funkcija slui za
pretraivanje Google Plus postova, ljudi, kao i web-a. Profil je nain na koji se osoba
predstavlja na svim Google proizvodima, kojih je veoma mnogo. Messenger se moe
koristiti za grupni chat preko mobilnog telefona, dok Google+ Pages omoguava kreiranje
stranice za organizacije. Uz pomo svih tih opcija vrlo lako se mogu podeliti npr. video
lekcije, moe se pomoi nekome (video chat-om) ukoliko je propustio neko predavanje,
lako podeliti fajlovi preko Google Drive-a, i sl. jer su svi Google-ovi proizvodi meusobno
povezani.

3.4. Blog
Blog ili weblog (skraeno blog,
od engl. web log, blog) ini niz
hronoloki organizovanih unosa teksta,
koji se prikazuju na web stranicama
(uglavnom su unosi sortirani od
najnovijih ka starijim). Tipovi unosa
mogu varirati ne samo po svojoj temi i
obimu ve i po formatu. Tako postoji
veliki broj weblogova iji su unosi u
tekstualnom formatu (poput vesti, beleki, rasprava). Takoe, postoji veliki broj blogova
gde je unos fotografija, skica ili nekih drugih grafikih radova adresa ka nekom
zanimljivom sadraju na Internetu, i tako dalje. Veliki deo blogova omoguava svojim
posetiocima da napiu svoj komentar na unose na taj nain stvarajui male zajednice koje
diskutuju na teme kojima se blog bavi. Zbog toga su se blogovi vremenom razvili u iroko
rasprostranjen nain komunikacije na Internetu, izmeu autora (ili grupe autora) i
posetilaca bloga. Blog omoguava komunikaciju na laki nain nego na forumima ili
putem e-pote. On omoguava da svako na jednostvan nain iskae svoje miljenje na
Internetu, bez posebnih tehnikih znanja.
Blogove moe pisati bilo ko. Meu poznatijim blogerima koje valja izdvojiti su
premijer Australije Don Hauard, zatim osniva najveeg Internet aukcijskog sajta Ibej
(eBay) Pjer Omidjar (Pierre Omidyar), popularni britanski kuvar Dejmi Oliver, kao i ef
tokijskog CNN-a Rebeka Makinon (Rebecca Mackinnon). Meu popularnim blogovima je
i onaj amerikog predsednika koji ih ima dva. Ugledni britanski list Guardian dodeljuje
svoje godinje nagrade za najbolje britanske blogove.
16

3.4.1. Istorijat bloga u Srbiji

Prvi blogovi u Srbiji nastali su tokom 2003. godine. U tom periodu, odreeni broj
entuzijasta krenuo je sa kreiranjem blogova na sopstvenoj web adresi, a krenulo se i sa
otvaranjem blogova na besplatnim blog servisima u Hrvatskoj. Prema istraivanju
kompanije Fokus iz novembra 2007. godine, preko 8 odsto stanovnitva u Srbiji prati
blogove. Procenjuje se da je u Srbiji do kraja 2007. godine bilo preko 10.000 blogova, a do
kraja 2008. godine preko 20.000 blogova. Krajem 2009. godine u Srbiji je bilo preko
50.000 blogova. Srbija je drava koja u regionu ima najvie blogova na samostalnim web
adresama. Neki od najuticajnijih blogera, prema internacionalno zasnovanim rejting
sistemima, su: Vladimir Stankovi (www.dedabor.com), Dragan Varagi
(www.draganvaragic.com), Dragan Dini (www.dinke.net), Neboja Radovi
(www.eniax.net) i mnogi drugi.

3.4.2. Tipologija blogova

Tipologija blogova je disciplina koja pokuava da katalogizuje blogove prema
specifinosti teme koju pokriva. Pojedini blog alati omoguavaju kategorizaciju tekstova,
dok su drugi pisani sa odreenom svrhom. Najea pojava su neodreeni blogovi koji
zalaze u razne teme. Kada su mediji i ureaji u pitanju, postoje fotoblogovi, moblogovi
(blogovi pisani sa mobilnih telefona, linih digitalnih asistenata - PDA). Pored linih
postoje i koporativni blogovi, blogovi velikih organizacija, institucija, fakulteta. Poznate
blogove ovog tipa imaju korporacije Google, Nokia, Microsoft i Dell.

3.4.3. Blogerska etika

Blogeri vrlo esto nastupaju kao interesna grupa. est je obiaj ostavljanja
komentara, najee meusobne pohvale istomiljenika. Ali postoje, kao i kod elektronske
pote, blogerski spamovi, nepoeljan sadraj koji nije u skladu sa temom bloga. Napredni
servisi na webu, imaju spam filtere koji spreavaju komercijalne i komentare koji nisu u
skladu sa temom bloga.

3.4.4. Pouzdanost blogova za svrhe uenja

Individualni blogovi esto predstavljaju tra rubrike koje prenose beznaajna
dogaanja, glasine i line stavove. Kako najee nemaju urednitvo, ve se radi o laicima
koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj grupi istomiljenika, javno
mnjenje blogove esto smatra neozbiljnim. Zbog rasta popularnosti blogova u poslednjih
nekoliko godina, sve je vei broj strunjaka iz razliitih oblasti koji prave veoma kvalitetne
blogove.
Ozbiljni kolaborativni projekti esto ne zaostaju za masovnim medijima u svojoj
aurnosti. U tzv. ozbiljnoj, esto utoj tampi ponekad se prenose poluinformacije
iznesene na blogovima, to upuuje da ovaj informativni sastav ponekad ima znatni uticaj.
Na blogu se belee i propagandne aktivnosti, na primer politike kampanje. Sa druge
17

strane, jednostavno (i esto besplatno) kreiranje bloga omoguuje lako testiranje da li

odreeni projekat moe uspeti na webu ili ne.
U poslednjih nekoliko godina pojavljuje se sve vie profesionalnih blogera,
odnosno osoba koji ive iskljuivo od pisanja bloga. Rast uticaja blogova, kao i porast
broja veoma pouzdanih i uticajnih blog lokacija, moe se videti i po tome to najuticajniji
klasini mediji na internetu imaju svoje blog sekcije, koje su esto i poseenije od unosa
klasinih vesti. Razlog za to je mnogo manje formalna struktura profesionalnih blogova i
personalizovana komunikacija.
Edublog je vrsta bloga koji je napisao neko ko ima nekakve veze sa obrazovanjem.
Primeri za ovo bi mogli biti blogvi napisani za ili od strane nastavnika, blogovi napravljeni
za svrhe poduavanja u okviru uionice, ili blogovi koji sadre napise o obrazovnom
sistemu. Skup ovih blogova neki nazivaju edublogosfera, u okviru neke ire blogosfere,
mada ne postoji opte prihvaeno slaganje oko ovog naziva (ostali spojeve ili zbirke
blogova i korisnika istih nazivaju edusferama). Isto tako, oni koji poduavaju putem
blogova, ponekad se nazivaju edublogerima.
Blogovi u obrazovanju: Upotreba blogova postala je popularna u obrazovnim
institucijama, ukljuujui i privatne kole i fakultete. Blogovi mogu biti vano sredstvo
kojim se razmenjuju korisne informacije i saveti meu saradnicma, kojim se dopremaju
informacije do uenika ili kojim se odrava kontakt sa roditeljima (blogovi u obrazovanju).
Nastavnici mogu da prave, nadziru i edituju blogove da bi bili sigurni da je sadraj koji se
postavlja na blogove prikladan i namenjen svrsi uenja.
Postoji mnogo blogova na internetu namenjenih predavaima gde oni mogu da
meusobno razmenjuju informacije. Pod ovim se podrazumeva neki specifian sadraj sa
kojim rade u uionici ili primeri predavanja koje ele da podele sa drugim predavaima.
Blog je orue kojim edukatori razmenjuju meusobno ideje o tome ta funkcionie u radu
sa uenicima, a ta ne. Nastavnici se esto oslanjaju na ove izvore da bi meusobno
komunicirali o pitanjima obrazovanja vezanim za tehnike i pravila organizovanja asa.
Ovim putem, blog esto funkcionie kao pomoni sistem gde nastavnici mogu da pristupe
idejama, sredstvima, i da dobiju podrku i priznanje od drugih profesionalaca u njihovoj
strunoj oblasti. Neki od ovih blogova su i dravno priznati kao korisno orue, a naroito
blogovi za predavae koji neposredno doprinose obrazovnom sistemu. Na primer, blog
Entonija Mulena, bavi se putovanjem jednog predavaa kroz SAD koji raspravlja o stopi
odustajanja od kole, i koji deli svoje iskustvo sa drugima.
Predavai koriste blogove da bi komunicirali i poboljali rad na asu i rad sa
uenicima. Uvoenje blogova u uionice je jednostavno i omoguuje i predavau i
uenicima da edituju i dodaju sadraj u bilo kom trenutku. Mogunost editovanja sadraja
koji poseduju i predava i uenik omoguuje da se uenje odvija i van uionice. Blogovi
poveavaju izloenost uenika drugim uenicima irom zemlje i sveta, ime se razvijaju
vetine pisanja i komuniciranja. Predavai koriste blogove preko kojih postavljaju vane
informacije, kao to su domai zadaci, vani datumi, proputena predavanja, projekti, teme
18

za diskusiju, i mnoge druge korisne informacije vezane za rad na asu koje su dostupne
svima. Studenti mogu da ovim informacija pristupe od kue, ili sa bilo kog raunara koji
ima pristup internetu.
Uenici mogu da koriste blogove i da bi komunicirali sa drugim uenicima u radu
na grupnim projektima. Uenici mogu i da pristupe blogovima da bi postavljali jedni
drugima pitanja o proputenim zadacima ili predavanjima. Takoe, blogovi pruaju
uenicima priliku da sarauju u bavljenu poezijom, raznim pisanim zadacima ili tivom za
itanje. Uenici mogu neposredno da daju komentar na tekst, da iznesu svoja razmiljanja,
oseanja, povezanosti, pitanja itd. Drugi uenici ce onda imati priliku da komentariu te
odgovore. Ovime ce dalje nastati razgovori izmedju uenika koji ce razvijati njihove
vetine kritikog i analitikog miljenja. Ovo takoe omoguuje uenicima koji su stidljivi
i povueni na asu, da iskau svoje miljenje i uvide koristei drugaiji pristup. Upotrebom
blogova u nastavi, uenici ue jedni od drugih, a takoe se izraavaju i kao pojedinci. U
viem obrazovanju blogovi se esto koriste kao dnevnici. Ovakvi blogovi mogu biti
privatni, tj. izmeu uenika i mentora, ili mogu biti dostupni celom razredu.
Primena blogova u obrazovne svrhe prua uenicima globalnu perspektivu.
Predavai iz raznih zemalja i kontinenata u stanju su da sarauju na razliitim projektima i
predmetima uenja. Razred u Kini moe da sarauje sa razredom u Nemakoj, Meksiku,
Australiji itd. putem samo nekoliko klikova miem. Uenje putem blogova omoguuje
uenicima da preuzmu kontrolu nad sopstvenim procesom uenja i da ga usmere prema
sopstvenim potrebama. Uenici mogu da vide da se miljenja, pa ak i strategije uenja,
razlikuju u zavisnosti od geografske pozicije i kulture. Sva deca su razliita, ali ih
zajedniko uenje moe ujediniti. Primena blogova u nastavi opskbljuje decu tehnolokom
pismenou koja e im pomoi u kasnijem ivotu.
Predavai i roditelji mogu takoe da koriste blogove da bi komunicirali
meusobno. Na blogu se mogu postavljati informacije za roditelje o posebnim dogaajima
vezanim za razred, kao to su ekskurzije, proslave i prezentacije. Blogovi su takoe i
glavno orue kojim se roditelji obavetavaju o svakodnevnim zadacima kako bi mogli da
proveravaju svoju decu i oekivanja razreda. Postojanje ovakve jasne komunikacije
izmeu roditelja i uenika moze da osigura uspenost (Institut za razvoj deteta).
Savetovanje roditelja na blogu o tome ta je, u razvojnom smislu, prikladno za njihovu
decu otvara prostor za komunikaciju i moe pomoi usavravanju i roditeljskih vetina.
Glavni zadatak jednog nastavnika je da obrazuje svoje uenike, ali obrazovanje i otvorena
komunikacija sa roditeljima putem blogova je korisno sredstvo kojim se moe odravati
otvorenom komunikacija izmeu predavaa i porodica uenika.

3.4.5. Popularni blogovi vezani za obrazovanje

Obzirom na to koliko razliitih sajtova za blogging postoji, a osim toga koliko ljudi
poseduje svoj lini web sajt koji predstavlja blog, vrlo je teko izdvojiti najpopularnije
ili najkorisnije i svaki spisak takvih sajtova koji se moe pronai na internetu predstavlja

19

vrlo relativan pojam. Od blogova koji slue za obrazovanje ovde smo izdvojili nekoliko
koje smo koristili prilikom pisanja ovog rada:
1. HowStuffWorks
2. Learndash
3. Edudemic
4. Josie Ahlquist blog
5. CommonCraft
6. Mingl
7. Flipped Learning
8. The Inovative Educator
9. Edutopia
10. Mind Shift

3.5. Forumi
Internet forumi danas predstavljaju moderniju verzju onoga to su nekada
predstavljali BBS-ovi i mejling liste, stvar koja je bila izuzetno popularna od 70-tih sve do
sredine 90-tih godina. Forumi donose jedan novi interfejs i mnotvo dodatnih naprednih
funkcija koje ove mree nisu imale, ali sutina je ista.
Zaetak svega toga u Srbiji je sredina 90-tih godina, kada je bilo aktivno nekoliko
BBS-ova i dinosurusi srpskog interenta i dan danas sa setom priaju o diskusijama koje su
se tada vodile. Na srpski internet u modernoj formi forumi dolaze pre svega kroz Serbian
Cafe i njihov forum za dijasporu, koji je poeo sa radom 1998-1999. godine, dok se prvi
lokalni pokuaji da se napravi tako neto deavaju krajem 2001. godine, tj. oko 2001.
godine, kada na scenu stupaju Elitesecurity, Benchmark i B92.
Prekretnica za forume dolazi 2002. godine kada se otvara veliki broj foruma koji se
ne bave samo informacionim tehnologijma, ve se okreu raznim drugim profilima
korisnika. Meu njima je bio i Burek, kao prvi forum kod nas koji je bio posveen najiroj
populaciji, tj. koji je pokrivao sve teme koje prosenog korisnika u Srbiji mogu
zainteresovati. U tom trenutku kada smo mi napravili Burek, nastalo je jo nekoliko drugih
foruma, ali do dan danas iz te neke generacije, jedino je Burek preiveo.
Forumi nude specifian vid razmene informacija, koji ne odgovara svakome, ali
nude mogunost onima kojima je taj nain komunikacije blizak da vrlo lako i brzo dou do
ba onih informacija koje su im potrebne. Ono to je zanimljivo kod foruma, to je da se oni
dele na dve grupe, a to su specijalizovani forumi i forumi za neku optu populaciju.
Generalno najvei problem sa forumima, pored injenice da vrlo lako nastaju jer svako za
par minuta moe da instalira softver i podesti kategorije i teme, je to da je trite koje oni
mogu da pokriju vrlo ogranieno i za njega je se dosta teko izboriti, jer je to ipak neto to
se smatra tehnologijom nekih prolih vremena, a danas su tu socijalne mree koje
preuzimaju primat te vrste zajednice za iru populaciju.

20

Burek forum je navea internet zajednica u Srbiji, i trenutno broji vie od 715.000
lanova. Osnovan je 2002. godine kao prva interent zajednica za obine korisnike na ovim
prostorima. Glavan ideja na kojoj se zasniva forum je bila brza razmena masovnog znanja i
iskustava irom regiona, uz prevazilaenje kulturnih i istorijskih razlika. Burek svojim
lanovima prua mogunost da trae i dobiju pomo, da diskutuju o irokom spektru tema,
od tehnikih pitanja do drutvenih pojava. Bez obzira to se nalazi u Srbiji i Beogradu,
Burek predstavlja podrku ideji povezivanja ljudi sa podruja cele bive Jugoslavije i cele
Jugoistone Evrope. Iako je nastao kao diskusioni sajt, tokom proteklih 7 godina prerastao
je u internet zajednicu i svojevrsni kulturni svetionik.
Ono to forume ini jedinstvenim je injenica da su
svi korisnici praktino anonimni i da samim tim nije bitno
koliko neko ima godina i odakle dolazi, sve dok god razume
jezik na kome se komunicira. Kao to vai za Politikin
zabavnik - forum je dostupan za svakog od 7 do 77 godina.
Vrlo popularan i koristan forum za studente FON-a jeste
www.fonforum.org koji je mnogima od nas prethodnih
godina omoguio prikupljanje korisnih informacija vezanih
za predmete, skripti i drugih korisnih materijala za
spremanje ispita, a osim toga stvorena su i neka lepa prijateljstva. FonForum se tokom
godina razvijao i postajao sve pregledniji i laki za korienje i snalaenje i iz tog razloga
ima skoro 11.000 korisnika i neto vie od 14.000 tema.

3.6. Wikipedia
Vikipedija je projekat enciklopedije slobodnog sadraja na Internetu koji razvijaju
dobrovoljci uz pomo wiki softvera. lanke na Vikipediji moe menjati svako sa
pristupom Internetu. Projekat je poeo 15. januara 2001. godine kao podrka Nupediji,
enciklopediji koju su pisali eksperti. Sada njome rukovodi neprofitna Zadubina
Vikimedija. Vikipedija ima vie od 26 miliona lanaka na 285 razliitih jezika, od ega je
vie od 4 miliona lanaka na verziji pisanoj engleskim jezikom i preko 180.000 lanaka
napisanih
srpskim
jezikom.
Vikipedijine lanke zajedniki piu
dobrovoljci irom sveta, a veliku
veinu lanaka moe da ureuje svako
ko ima pristup Internetu. Kako je
popularnost Vikipedije konstantno rasla
od njenog poetka, ona se sada nalazi
meu 10 najposeenijih sajtova. Uspeh
Vikipedije je pokrenuo i nekoliko
drugih bratskih projekata (Vikivesti,
Vikiknjige, Vikirenik, Vikicitate
iVikivrste). Meutim, esto se dovodi u
pitanje
pouzdanost
podataka
21

objavljenih na Vikipediji.
Sada je ve uobiajeno citiranje Vikipedije u sredstvima masovnog informisanja
kao i u akademskim krugovima. Nekada se to ini uz kritiku, a nekada uz pohvalu: za
slobodno umnoavanje, este izmene, za pokrivenost razliitosti. Saradnici se ohrabruju da
se pridravaju politike neutralne take gledita pod kojom se podrazumeva da su
znaajni pogledi predstavljeni bez pokuaja da se ustanovi objektivna istina. Status
Vikipedije kao reference za rad je upitan jer njena otvorena priroda omoguava
vandalizme, netanosti, nedoslednosti i lo kvalitet. Takoe, kritikuju je zbog sistematskih
greaka, davanju prednosti konsenzusu umesto naunom autoritetu, kao i nedostatku
strunjaka u poreenju sa tradicionalnim enciklopedijama. Ali, raznovrsnost i detaljnost
njenih lanaka, kao i svakodnevno obnavljanje, ine je korisnim referentnim izvorom za
milione ljudi.
Od 285 jezikih izdanja, 274 je aktivno, odnosno svakodnevno se unapreuju. Od
tog broja 42 imaju preko 100.000 lanaka (podaci su od februara 2013). Nemako izdanje
Vikipedije, koje ima oko milion i petsto hiljada lanaka, se distribuira na video diskovima,
dok su mnoga druga izdanja umnoena na drugim sajtovima.

3.6.1. Glavne karakteristike

Postoje tri glavne karakteristike projekta Vikipedije, koje zajedno ureuju njenu
ulogu na Internetu.
Ona jeste, ili pokuava da bude, uglavnom enciklopedija;
Ona je Viki, po tome to je moe izmeniti bilo ko (osim izbaenih korisnika);
Ona je slobodna i upotrebljava GNU-ovu Licencu slobodne dokumentacije.
Kada se govori o viejezikim Vikipedijama, vano je napomenuti da ne postoje
nacionalne Vikipedije. Iz tog razloga ne postoji ni austrijska ni australijska ni britanska
Vikipedija, nego Vikipedije na nemakom i engleskom jeziku.

3.6.2. Jezika izdanja

Kao to je reeno, trenutno postoji 285 jezikih izdanja Vikipedije. Engleski
poddomen (en.wikipedia.org) prima priblino 58% ukupnog saobraaja na Vikipediji, dok
je ostatak raspodeljen na ostale jezike (japanski 8%, panski 7%, nemaki 6%, ruski 6%,
francuski 5%, italijanski 3%, itd). U februaru 2013. godine pet najveih jezikih izdanja su
(po broju lanaka) engleska, nemaka, francuska, holandska i italijanska Vikipedija.
Poto je Vikipedija zasnovana na webu i tako je dostupna po celom svetu, saradnici
Vikipedije na istom jeziku mogu da koriste razliite dijalekte ili da dolaze iz raznih
zemalja (kao to je sluaj sa Vikipedijom na engleskom jeziku). Ove razlike mogu da
dovedu do manjih sukoba zbog pravopisnih razlika ili take gledita. Iako razliita jezika
izdanja potuju globalne politike kao to je neutralna taka gledita, one se razlikuju po

22

nekim delovima politike i delovanju, a najpoznatija razlika je u tome da li slike koje nisu
slobodno licencirane mogu da se koriste uz tvrdnju o potenoj upotrebi.

3.7. YouTube
U poslednje vreme sve popularniji postaju strimovi preko kojih svako moe
besplatno da postavi prenos nekog dogaaja. Najpopularniji servis ove vrste je US Stream.
Preko ovih servisa strimujemo dogadjaje, slavlja, sportske utakmice, predavanja i sl. Ovaj
metod se sve ee primenjuje u edukaciji i na fakultetima. Skoro svaki IT dogadjaj,
seminar, skup se strimuje i tako ga prate osobe koje nisu u mogunosti da prisustvuju
lino. Za ovakve vebinare (web seminare) se prognozira da e biti budunost edukacije i
studiranja na daljinu i idealna prilika za ljude koji su zaposleni ili zbog obaveza ne stiu da
prisustvuju.
Pri samom pomenu sajta YouTube, sagovornik obino pomisli na sajt na kome
ljudi irom sveta postavljaju smene video snimke sebe ili svojih ljubimaca i nikada ne bi
pomislio na YouTube kao obrazovni alat. ,,To je sajt gde se ljudi glupiraju, reditelji
amateri se pokuavaju da probiju na trite, gde se postavljaju neozbiljni video zapisi
nain je na koji razmilja veina korisnika Interneta. Meutim, ve pri brzom pretraivanju
YouTube-a, u rezultatitma pretrage postoji hiljade klipova sa obrazovnim video zapisima.
Od popularnih vodia How to do K12 grupa predavaa koja se fokusira na snimanje
lekcija i instrukcija preko video zapisa.
Istina, deljenje video materijala preko Interneta je ogroman obrazovni potencijal.
Postavljanje klipova u digitalnoj formi je veoma lako, ukoliko posedujete kameru. Takoe
je mogue postavljati snimke zanimljivih eksperimenata, intervjua, ili izabranih delova iz
neke obrazovne emisije na TV-u. Pokretna slika, odnosno video zapis, ima mo veu od
ostalih medija da angauje, posveti studente materiji i fascinira ih. A korienjem
popularnog medija kao to je YouTube, jednog od najpopularnijih sajtova svih vremena,
vri se potpuno uklapanje u postojee navike i okruenje studenata, omoguavajui im da
lako pristupe materijalima koji su im potrebni. Ova novina ima i reklamnog aspekta na
kolu u kojoj se primenjuje.
YouTube nije neophodan za izvoenje dobre nastave, pie Kristofer Konvej iz
Ministarstva Visokog Obrazovanja u SAD, na isti nain kao to donoenje video
rekordera u uionicu nije neophodno, ili prikazivanje PowerPoint prezentacije sa slikama,
audio zapisom... YouTube jednostavno stvara novu veliku bazu mogunosti koja je
raspoloiva nastavnicima vie nego ikada pre, i koja dozvoljava bolje upravljanje
nastavom i kvalitetom nastave. Umesto da troe drogoceno vreme na asu kako bi gledali
film ili video zapise, takvi materijali mogu biti dodeljeni studentima kao domai zadatak,
da ih pogledaju i analiziraju kod kue.

23

Primer edukativnog kanala na YouTube-u

YouTube
Zadavanje domaih
ih zadataka i projekata od strane profesora na osnovu klipova koji
su dostupni
ostupni putem Interneta, moe ubudue
u
pomoii studentima da ostanu u toku sa
predavanjima na asu.
asu. Jednostavan video tutorijal koji korak po korak objanjava
studentima sr materije ima potencijal da ih motivie da uee jo vie i da se vie udube u
problem koji treba da ree. Treba pruiti generacijama koje dolaze tu vrstu lagodnosti i
prii im sa strane koju vrlo esto
esto koriste i koja im je poznata, a to je svakako YouTube.
YouTube
ube je poseban deo svog sajta posvetio upravo obrazovanju i sadraju koji e
biti u skladu sa obrazovanjem u najirem smislu te rei.
rei. Na stranici
http://www.youtube.com/education posetioci mogu naii video klipove sa univerziteta
irom
om sveta, poznatih i onih manje poznatih. Mogu se na
naii video klipovi sa predavanja na
Kembridu, Jejlu, Harvardu,, Prinstonu,
Prinston , kao i sa predavanja nekih indijskih Univerziteta
koji prednjaee sa svojim snimcima na YouTube-u
YouTube u u sferi informacionih tehnologija,
japanskih, ruskih
uskih i mnogih drugih Univerziteta irom sveta. Na YouTube EDU odeljku se
ne nalaze video sadraji sa visokokolskih ustanova, ve
ve se nalaze sve prezentacije koje su
na sajtu a koje imaju veze sa obrazovanjem i uuenjem.
Projekti koji podrazumev
podrazumevaju
aju demonstraciju ili pokazivanje smernica kako neto
uraditi se mogu na jasan nain predstaviti publici ukoliko se upload-ujemo
ujemo (postavimo)
video fajl na YouTube.
ube. Cilj svega ovoga jeste da se po zavretku video snimka o projektu
sa kolegama, video uini dostupan
ostupan svima, kako bi mogli da ga pregledaju, dele i ocenjuju.
Gledaoci bi posle pregleda na YouTube mogli da ostave komentar koji bi zajedno sa
ocenom predstavljao pravu povratnu informaciju i interakciju korisnika sa gledaocima,
odnosno publikom. Ovaj ablon
ablon je ve
ve isproban u raznim poslovnim delatnostima, a u
skorije vreme ga i nastavnici u kolama koriste.

24

3.8. TED
Pored YouTube-a, veoma moan sajt zasnovan na video sadraju jeste TED
(www.ted.com). TED je neprofitna organizacija zasnovana na idejama koje vredi iriti
(Ideas Worth Spreading). Nastao je 1984. godine kao konferencija koja je spajala ljude
iz tri razliita sveta: tehnologije, zabave i dizajna. Pored dve godinje konferencije - TED
Conference i TEDGlobal - TED ukljuuje i nagraivani TED Talks video sajt, onda Open
Translation projekat i TED Conversations, kao i inspirativne TED Fellows i TEDx
programe i godinje TED nagrade. TED konferencije donose najfascinantnije svetske
mislioce i ljude koji su spremni na akciju i koji se konstantno usavravaju i ne ustruavaju
se da svoje znanje podele sa svima, i to u govorima koji obino traju oko 18 minuta.
Trenutno je dostupno preko 1500 TED govora, pri emu se svake nedelje dodaju novi9.
Mogue je pretraivati govore (Talks) po odreenim temama ili tagovima, predavae
(Speakers) sa spiskom njihovih govora, razne liste (Playlists) vezane za odreenu temu,
itd. Mogue je takoe i prevesti neki govor, tj. napraviti titlove, to moe biti veoma
korisno sa dva aspekta - omoguava se ljudima koji ne razumeju strani jezik na kom je
odreeni govor da isprate govor koji im moe biti interesantan, a i osoba koja prevodi
takoe razvija svoje sposobnosti.

4. Profesionalne drutvene mree

Drutvene mree, osim za zabavu, prianje sa prijateljima mogu se koristiti i za
sklapanje poslovnih kontakata. Iako je sve to mogue i putem gore navedenih drutvenih
mrea, tokom vremena razvile su se posebne profesionalne drutvene mree koje su
uspostavljene primarno radi povezivanja poslovnih partnera. Od profesionalnih drutvenih
mrea, prikazae se dve najpoznatije, a to su LinkedIn i Xing.

4.1. LinkedIn
LinkedIn je najvea svetska drutvena mrea koja okuplja ljude koji trae posao i
kompanije koje trae zaposlene. Jedan od glavnih razloga pridruivanja drutvenoj mrei
LinkedIn je u principu upravljanje vlastitom karijerom. Izradom profila na LinkedIn mrei,
postavljen je online resurs sa svim dostignuima i obrazovanjima. Takav resurs omoguuje
poslodavcima da tokom pretrage Interneta dobiju linkove ka LinkedIn profilima
potencijalnih zaposlenih. Proces registracija na LinkedIn mrei jeste takav da se mora
izraditi profil koji saeto prikazuje profesionalna znanja i dostignua korisnika koji kreira
profil. Postoje dve vrste profila na LinkedIn-u, a to su lini profil kog korisnik sam
popunjava i profili kompanija koje one same izrauju u svrhu traenja buduih zaposlenih.
Na samom profilu mogue je navesti svoje prole radne pozicije i trenutne radne pozicije,
obrazovanje, kao i dodatne kontakt informacije. Takoe je mogue pridruiti se raznim
grupama i stranicama kompanija gde se mogu nai informacije za eventualno budue

Izvor: http://www.ted.com/pages/about

25

zaposlenje. Korisnicima je omogueno i postavljanje vlastite fotografije i pregledavanje

fotografija drugih korisnika.
Osim toga, LinkedIn je lansirao novi vid usluge koji se fokusira na edukaciju
(www.linkedin.com/edu). Centralna ideja jeste da se kreiraju stranice raznih univerziteta
koje bi trebalo da privuku perspektivne studente, postojee studente i poslodavce i tako ih
sve spoje kro LinkedIn mreu. Prednosti ovoga su: ukljuivanje u razgovore, istraivanje
univerzita irom sveta, pristup podacima o zapaenim diplomcima, mogunost proirenja
ansi, kao i izgradnja sopstvene mree.

4.2. Xing
XING je drutvena platforma za omoguavanje kreiranja mrea za poslovne
profesionalce. Sama kompanija koja stoji iza XING-a, tvrdi da imaju korisnike iz preko
200 zemalja u svetu. Trenutno je dostupna na engleskom, nemakom, panskom,
portugalskom, talijanskom, francuskom, holandskom, kineskom, finskom, vedskom,
koreanskom, japanskom, ruskom, poljskom, turskom i maarskom jeziku. Prikazujui
kako je koji lan povezan sa drugim lanom, ova mrea kreira fenomen poznat kao mali
svet. Sama platforma omoguava kreiranje linih profila, grupa, foruma, dogaaja i
ostalih uobiajenih mogunost koje se mogu kreirati na drutvenim mreama. Osnovno
lanstvo na stranici je besplatno, ali druge posebne mogunosti kao to su pretraivanje za
osobama odreenih kvalifikacija ili slanje porukama onima koji se ne nalaze u popisu
prijatelja se plaa. Ovo je ujedno jedna od retkih drutvenih mrea koja naplauje
korienje nekih funkcija, sa time da plaanje iznosi 5 meseno. Sama platforma koristi
https veze i ima rigidno izvedenu politiku privatnosti i nultu toleranciju na spam e-mail
poruke. Za razliku od ostalih mrea, XING omoguuje svojim lanovima koji plaaju vrlo
lagan pristup svim ostalim lanovima.

5. Formalno i neformalno obrazovanje

5.1. Formalno i neformalno obrazovanje u poslovnom okruenju
Da bismo mogli odrediti kakvu ulogu ima formalno i neformalno e-uenje u
poslovnom okruenju potrebno je definisati navedene pojmove i napraviti distinkciju
izmeu njih. Uopteno, formalno e-uenje moemo definisati kao strukturno uenje uz
korienje raunarske tehnologije koje se odvija u okviru propisanog okvira za uenje i
koje na kraju zavrava dobijanjem potvrde kao dokaza za usvojena znanja kao to je
diploma, sertifikat i sl. Neformalno e-uenje je u suprotnosti sa prethodno navedenim,
osim to im je zajedniko da su i formalno i neformalno uenje raunarski podrani i
strukturirani10.

10

Izvor: http://eucenje.efst.hr/formalno-vs-neformalno-e-ucenje-u-poslovnom-okruzenju/

26

Formalno vs. N
Neformalno e-uenje
Postavlja se pitanje koji od ova dva navedena tipa uenja
enja donosi bolja i kvalitetnija
znanja zaposlenima, studentima,
studentima uenicima, itd. i moemo li ih uope odvajati, tj. da li bi i
jedan i drugi tip uenja trebalo da zauzmu svoje mesto u procesu uenja. Postoje varijacije
u sprovedenim istraivanjima
raivanjima na tu temu, ali svi se vie manje slau oko istog: ve
veina
vremena provedenog u uenju
enju na poslu odvija se neformalno.
Prema sprovednom
provednom istraivanju,
istraivanju 70% uenja se dogaaa na poslu, 20% dobijanjem
informacija od strane drugih, a tek 10% van posla (npr. itanjem relevantne literature).
Takoe, pravilo 80:20, u kom
m 80 predstavlja neformalno, a 20 formalno uenje,
uenje, ukazuje na
vanost i sve veuu zastupljenost neformalnog uenja
u
u procesu uenja
enja na poslu. Ono to
veoma utiee na ovaj odnos je injenica

da se neformalno uenje
enje odvija u komunikaciji i
raspravama s kolegama, mentorisanjem
mentori
od strane menadera ili nadreenih,
enih, asin
asinhronim
samouenjem
enjem i sl., to je dosta praktinije
prakti
radniku koji usvaja znanja u poreenju
pore
s
procesom koji zahteva formalno uenje.
u
Takoe,
e, ono je fleksibilno i personalizovano
personaliz
to
znai da se prilagoava
ava specifinim
specifi
potrebama i stilovima uenja
enja zaposlenog. Uz snanije
efekte koje na zaposlene donosi neformalno uuenje, u smislu poveanja
anja znanja i
produktivnosti, ne smemo ni zanemariti tr
trokove pri poreenju
enju s formalnim. Mada i
formalno i neformalno e-uenje
enje podrazumevaju
podrazumevaju online pristup, to na neki na
nain umanjuje
trokove, moe se reii da neformalno e-uenje
e
najeee donosi nie trokove.
Meutim,
utim, uprkos tvrdnji koju esto vezujemo uz formalno uenje, One
One size does
not fit all,, ne treba ga zanemariti. Ipak je ono izvor provernih, tanih
tanih i potpunih
informacija to esto
esto ne mora biti slu
sluaj sa informacijama do kojih se dolazi
olazi neformalnim
putem. Takoe,, svoju korisnost iskazuje i u dobijenim
dobijenim sertifikatima, diplomama ili
potvrdama jer se na taj nain
in formalno potvruje
potvr
radnikova specijalnost u odre
odreenom
podruju,
ju, a ujedno moe delovati i kao motivator.

27

Moe se zakljuiti kako se celokupno uenje svodi na delimino formalno i

delimino neformalno. Svako od njih ima svoje mesto u procesu uenja na poslu pa se ne
bi smelo posmatrati odvojeno, odnosno iskljuivo ili formalno ili neformalno. Moderni
trendovi daju odreenu prednost neformalnom uenju zbog injenice da je najefektivniji
nain za uenje i razvoj novih veetina primena i praktino usvajanje znanja na poslu,
stvaranjem socijalnih mrea ili pak u stvarnim ivotnim situacijama. Uprkos tome,
formalno uenje i dalje bi trebalo zauzimati vanu poziciju u procesu uenja, a na ustanovi
je da sama proceni u kojoj meri e podsticati formalno, a u kojoj neformalno uenje i
obrazovanje za svoje zaposlene.

5.2. Kolaboracija
Uz mogunost da ljudi stupe u kontakt i poveu se na ne-fizikom nivou, pojedinci
sada imaju mogunost da sarauju i da se razvijaju bez obzira na fizike granice vremena i
prostora. Ovo znanje koje je u skorije vreme omogueno je pravi izazov tradicionalnom
poimanju znanja. Do skora je znanje bilo domen eksperata, a sada je predato na milost i
nemilost bilo kome ko ima pristup Internetu. Poveanje uea u kreiranju znanja ima
svoje pozitivne efekte na formalno i neformalno obrazovanje.

5.3. Pristup za stvaranje i razmenu znanja

Sajt http://www.connexionslive.com je nezavisni sajt za inforamcije, savete,
smernice i podrku mladim ljudima uzrasta od 13 do 19 (u nekim sluajevima i do 25)
godina. Greater Merseyside Connexions deo je NCN-a i radi sa slinim organizacijama
koje dele posveenost za obezbeivanje visokokvalitetnih izvora i pomo pri obrazovanju,
informisanju, pruanju saveta i usmeravanju mladih ljudi kako bi imali to vee anse za
zaposlenje i uspenu izgradnju karijere.
Model Connexions-a smanjuje kanjenje u objavljivanju informacija, na taj nain
ih ini trenutnim. Troak pristupa je ogranien trokovima Interneta. Internet pristup je
svakako mnogo manje restriktivan od skupih knjiga. U zvaninim obrazovnim
institucijama, kao to su privatne srednje kole (SAD), predavai esto imaju manjak
potrebnih udbenika za uenike, kako bi svako od njih imao primerak. Kako bi se
eliminisali visoki trokovi vezani za tradicionalno izdavatvo, mogue je svesti trokove
formalnog obrazovanja na nii stepen. Zajednice za samostalno uenje koje se baziraju na
drutvenim mreama, kao i radoznali pojedinci, takoe imaju pristup informacijama sa
sajtova kao to je Connexions.

5.4. Kvalitet online sadraja

Proizvodnja zajednikog znanja svakako nije bez izazova. Andrew Keen, autor
dela Kult amatera tvrdi da je istorija dokazala da publika esto nije toliko mudra,
prihvatajui ni malo mudre ideje kao to su ropstvo, edomorstva... Kin navodi da je lako
dezinformacije i glasine umnoiti u sajberprostoru. Zaista, kao to profesor Nikolas
Burbles istie, samo-obrazovne zajednice imaju tenju da budu veoma samoreferentne
28

jedinke. Tako da je veoma lako ovim zajednicama da postanu eho-komore, bilo da su

informacije istinite ili neistinite. Filtriranje u traganju za pouzdanim, kvalitetnim
informacijama je izazov kada je koliina informacija ogromna. Recezent New York
Times-a Michiko Kakutani smatra da je online enciklopedija Wikipedia (koja se oslanja na
ureivae volontere i saradnike) dobija mnogo vie saobraaja na Internetu od sajtova iza
kojih stoji Encyclopedia Britannica (koja se oslanja na eksperte), iako interaktivni format
zaposlen od strane Wikipedie pie postove koji su netani, neprovereni, ak se mogu
podvesti pod prevaru. Ono to Kakutani nije spomenuo jeste da Encyclopedia Britannica
nije besplatna, i korisnici moraju da se pretplate na tu uslugu. Recezent New York Times-a
navodi Wikipedi-u kao nepouzdanu, dodajui primer gde je saradnik Wikipedije koji je
uredio na stotine lanova bio dvadesetetvorogodinji mukarac koji nije bio profesor kao
to je tvrdio. Iako je nivo obmane u vezi sa lanim identitetom oveka uznemiravajui, da
li to zaista ometa njegovu sposobnost da doprinese znanju? Moglo bi se rei da se prevare
u vezi sa specifinim delovima neijeg identiteta esto deavaju i u socijalnom svetu.
Potreba za kontrolnim filterima je priznata gotovo od poetka Web 2.0. tehnologija.

5.5. Samostalno obrazovanje i anonimnost

Drutveno umreavanje je dovelo do razvoja zajednica samostalnog obrazovanja.
Ljudi imaju mogunost da vode diskusije sa drugim ljudima koji dele iste interesa kao i
oni. Ovi sajtovi su obino zasnovani na jednoj temi. Ljudi mogu da razgovaraju o svojim
problemima i idejama u vezi sa datom temom i mogu da dobiju informacije na osnovu
znanja drugih ljudi. Najupeatljivija karakteristika samoobrazovajuih zajednica je
otvorenost i posveenost u razmeni informacija, motivacije novih lanova zajednice i
jaanjem njihovog kolektivnog znanja kroz procese kao to su zajedniko reavanje
problema, eksperimentisanje i nezavisno istraivanje. Na primer, Pregnancy Info Net je
sajt gde budui roditelji mogu da postave pitanja i dobiju odgovore od ljudi koji moda
imaju sline probleme i mogu da ponude predloge ili reenja. Poto se ovi sajtovi
pregledaju od strane velikog broja ljudi, ne samo da ete dobiti jedan odgovor na vae
pitanje, ve moete komunicirati sa korisnicima koji imaju velikog iskustva u nekoj
oblasti.
Jo jedna korist od zajednica koje se baziraju na samostalnom obrazovanju jeste
anonimnost njihovih lanova. Poto ne postoji kontakt licem u lice, lako je biti otvoren i
iskren o pitanjima o kojima se diskutuje, naroito ukoliko je osoba koja uestvuje u
diskusiji moda stidljiva. Meutim, iako anonimnost nije nikada potpuna, ona nudi ljudima
da budu objektinviji u ocenjivanju poruka kao i da su ljudi ravnopravniji u online
diskusijama bez obzira na drutveni poloaj, pol, itd. Kao to smo ranije pomenuli,
anonimnost moe biti velika mana ovih mrea, meutim, u sluaju osetljivih informacija,
anonimnost moe biti ogromna prednost.
Sajtovi za samostalno uenje pored manjka filtriranja informacija, imaju i
nedostatak ulaznih informacija od strane eksperata. Iako ovo moe da se okarakterie kao
negativno, ponekad ljudi ele da tragaju za informacijama uz pomo sebi slinih ljudi onih koji nisu eksperti. To proistie iz elje da dobiju informacije od nekoga ko je moda
29

manje formalan ili autoritativan. Na primer, ljudi mogu da itaju novine ili asopise o
restoranima, ili mogu da posete neki sajt na kome ljudi piu o restoranima iz celog sveta i
tamo da dobiju odgovor od obinih ljudi koji su pisali svoje utiske. Naravno, ove ocene
mogu biti potpuno proizvoljne. Nedostatak filtriranja na ovakvim sajtovima posetiocima
nudi prednost u tome to e dobiti iskrene odgovore od ljudi sa kojima vode polemiku.
Neke zajednice za samostalno obrazovanje nisu toliko otvorene za sve ljude. Ove
zajednice imaju dobro uspostavljene norme i strategije za izgradnju same zajednice.
Ukoliko pojedinci nisu upoznati sa tim normama i strategijama ili ih kre, oni mogu biti
iskljueni iz zajednice i iz aktivnosti uenja te zajednice. Za ljubitelje grupe Phish, postoji
stranica oboavalaca, web sajt, koji oni sami vode i ureuju, na kome se moe diskutovati
o svemu vezano za aktivnosti samog benda. Ovaj sajt, pored toga to je izuzetno
informativan, je primer drutvene zajednice koja ne mora da bude prijateljski nastrojena
prema svima.

5.6. Poverenje u digitalnom svetu

Izraavanje putem drutvenih mrea, naroito putem online foruma i u
neformalnom kontekstu ne samo da moe da podstakne oseanje anonimnosti, ve i
oseanja poverenja i intimnosti koje redefinie granice tradicionalnih odnosa poverenja.
Stepen uenja razvoja odgovarajue emocionalne intimnosti na sajtovima drutvenih
mrea je veoma visok, posebno kod ranjive omladine. New Media & Society je izvrio
studiju nad tinejderima 2008. godine koja se odnosi na online zajednice i mree. Za one
fokusirane na prikazani identitet, rizici mogu proistei iz njihove volje, nekad iz naivnosti,
prikazivanje sopstvenih informacija irokom krugu kontakata, od kojih nisu svi bliski
prijatelji a neke i ne znamo. Kada korisnici ovih mrea postanu vrlo oputeni sa svojim
prijateljima, oni se esto oseaju dovoljno slobodno da dele line informacije sa njima.
Sve ovo dovodi do mogunosti krae identiteta, i ostalih prevara preko Interneta.

6. Zakljuak
injenica je da se drutvene mree sve vie i vie koriste i postepeno zauzimaju
centralno mesto u savremenoj elektronskoj komunikaciji. Time one zamenjuju elektronsku
potu i sms, naroito zbog toga to danas sve vie ljudi na svojim telefonima ima internet
(npr. uz pakete provajdera) ili mogunost kaenja na wireless. Opte je prihvaeno
korienje drutvenih mrea u slobodno vreme, meutim one postaju neophodne i u
obrazovanju i poslovanju, prvenstveno kao brz i stalan izvor informacija. Istraivanja
pokazuju ogroman porast broja korisnika na mreama Facebook, Google+ i Twitter
prvenstveno, to jasno ukazuje na razloge zbog kojih svaka uspenija organizacija koristi
drutvene mree kao promotivne i marketinke alate. Dakle, traenje i korienje
konkretnih web sajtova vie nije dovoljno ve se javlja potreba za sadrajem koji je
interaktivniji.

30

Ono to je vrlo bitno i na ta treba obratiti panju je to da je korienje drutvenih

mrea znaajno promenilo naine uenja i organizovanja nastavnog procesa, pored toga
to je promenilo nain komuniciranja i provoenja slobodnog vremena. Taj nagon ljudi da
koriste mogunosti koje drutvene mree pruaju sve vie poinje da se koristi u
obrazovanju da bi se proces uenja prilagodio potrebama uenika i studenata i uinio to
interesantnijim i privlanijim za njih. Moe se primetiti da su i sami studenti poeli da
osnivaju grupe na drutvenim mreama koje koriste za povezivanje, razmenu informacija o
predmetima i obavezama i za deljenje bitnih fajlova. Ovo bi trebalo da navede i profesore
da ponu sa veom upotrebom drutvenih mrea da bi studentima bili dostupniji i uinili
dostupnijim materijale za uenje, podstakli diskusije meu studentima, uinili dostupnim
razliite primere ili video materijale koji bi studentima gradivo uinili interesantnijim i
lakim za razumevanje.
Znaaj toga prepoznala je mrea Edmondo koja predstavlja mesto na kom se
uenici i profesori mogu povezati, tj. Edmondo povezuje sve one koji ele da ue sa
ljudima i resursima neophodnim da svi postignu svoj pun potencijal. Trenutno povezuje
vie od 30 miliona uenika i nastavnika. Ova mrea u isto vreme predstavlja dobar nain
da se usavre nastavnici, modernizuje nastavni proces i poveu uenici van klasine
uionice. Koristi se slino kao i Facebook, osim to kao dodatne opcije omoguava
pravljenje zadataka, testova, anketa, kalendara, kao i blogova koji su vrlo korisni za proces
obrazovanja. Slinost sa Facebook-om nije bez razloga - koristi se da bi se svima olakao
proces upotrebe, jer onaj ko zna da koristi Facebook sigurno e se snai i na Edmondo-u.
Time se smanjuju prepreke u procesu uenja, jer uenike podsea na njihov omiljeni nain
provoenja slobodnog vremena.
Kod nas je IT Academy zbog znaaja ideje upotrebe drutvenih mrea u
obrazovanju odluila da proces online nastave proiri mogunostima koje pruaju
drutvene mree. Zbog toga je za polaznike na smeru za dizajn puten u rad EduWall za
uenje na daljinu (distance learning - DL). EduWall polaznici mogu da koriste za
povezivanje, razmenu znanja, meusobno pomaganje, uestvovanje u diskusijama,
deljenje raznih informacija sa kolegama i dr. Posebno je osmiljen da instruktoru omogui
to bolji rad sa polaznicima, pruajui im mogunost brzog i lakog deljenja svih
obrazovnih materijala, prikazivanja korisnih primera i video fajlova i postavljanja
interesantnih zadataka koji podstiu proces kreativnog i kritikog razmiljanja.
E-uenje i drutveni mediji su postali deo drutvenog ivota, pa stoga ima smisla u
shvatanju da ih treba iskoristiti gde god je to mogue kada je obrazovanje u pitanju,
naroito ako je jasno da ima pozitivan uticaj na uenje.

31

7. Koriena i referentna literatura

Facebook in Education,
http://www.facebook.com/education (17.decembar 2013.)
CARNet, Pojmovnik,
http://www.carnet.hr/tematski/drustvenisoftver/pojmovnik (16. decembar 2013.)
How to use Facebook in College Classroom,
http://www46.homepage.villanova.edu/john.immerwahr/TP101/Facebook.pdf (16.
decembar 2013)
Istraivanje trendova i tendencija u upotrebi drutvenih mrea u komunikacijama
kompanija u Srbiji,
http://www.eg.rs/digitalsafari/Digital_Safari_EG.pdf (17. decembar 2013.)
Metro portal: Najpopularnije drutvene mree,
http://metro-portal.hr/najpopularnije-drustvene-mreze/80986 (17. decembar 2013.)
GfK - Internet drutvene mree,
http://www.gfk.ba/public_relations/press/press/004400/index.ba.html (17.
decembar 2013.)
Social Networks in Education,
http://www.slideshare.net/scyuen/social-networks-in-education-presentation (17.
decembar 2013.)
Drutvene mree - Vrste drutvenih mrea,
http://arijanb.pgsri.hr/web/stranica/podjela.html (16. decembar 2013.)
E-uenje - Formalno vs. Neformalno e-uenje u poslovnom okruenju,
http://eucenje.efst.hr/formalno-vs-neformalno-e-ucenje-u-poslovnom-okruzenju/
(18. decembar 2013.)
Edudemic - How Social Media is Being Used in Education,
http://www.edudemic.com/social-media-in-education/ (18. decembar 2013.)
Edutopia - Social Media in Education: The Power of Facebook,
http://www.edutopia.org/social-media-education-examples-facebook (17. decembar
2013.)
OEDb - Top 100 Education Blogs,
http://oedb.org/library/features/top-100-education-blogs (17. decembar 2013.)
Think Social Networking for Education,
http://thinkingmachine.pbworks.com/w/page/22187720/Think-Social-Networkingfor-Education (17. decembar 2013.)
Social Networking in Higher Education,
http://net.educause.edu/ir/library/pdf/PUB7202s.pdf (17. decembar 2013.)
Do social networking sites improve your ability to network in real life?,
http://www.howstuffworks.com/internet/social-networking/information/socialnetworking-sites-improve-your-ability-to-network.htm (18. decembar 2013.)
Growing use of social media in education,
http://www.learndash.com/growing-use-of-social-media-in-education/ (18.
decembar 2013.)
32

 10 Social Media Best Practices in Higher Education,

http://josieahlquist.com/2013/10/07/10smbp/ (20. decembar 2013.)
Social Networking in Plain English,
http://www.commoncraft.com/video/social-networking (20. decembar 2013.)
Edudemic - 7 Ways to Use Twitter Lists In The Classroom,
http://www.edudemic.com/twitter-lists-in-the-classroom/ (20. decembar 2013.)
Zato blog u nastavi?,
http://poukeiporukeuistoriji.wordpress.com/about/ (18. decembar 2013.)
LinkedIn launches LinkedIn for Education,
http://research.gigaom.com/2013/08/linkedin-launches-linkedin-for-education/
(21. decembar 2013.)
Primena koncepata drutvenih mrea u obrazovanju,
http://www.valentinkuleto.com/2013/03/primena-koncepta-drustvenih-mreza-uobrazovanju/ (21. decembar 2013.)

33