ORIGINALNI NAU

NI RAD

UDK: 394.26:316.75(497.1)

Sr an Miloevi!
Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd
spmilosevic@gmail.com

Dan dravnosti (ili) Sretenje: ideologija vs. hronologija*

Apstrakt: Rad se bavi ideolokim i hronolokim problemima u vezi sa praznikom Dana dravnosti Srbije koji se proslavlja 15. i 16. februara. Problematizovano je pitanje povezivanja Dana dravnosti sa crkvenim praznikom Sretenja, a zatim pitanje koje se ti!e
datovanja dva doga"aja koja se prema Zakonu o dravnim i drugim praznicima u Republici Srbiji nalaze u osnovi obeleavanja Dana dravnosti Srbije (po!etak Prvog srpskog
ustanka 1804. godine i donoenje prvog srpskog Ustava 1835. godine). U radu se dokazuje da je zakonodavac nepotrebno insistirao na povezivanju pomenutih doga"aja sa datumom praznovanja crkvenog praznika Sretenja u 19. odnosno u 21. veku. Autor ukazuje i na zna!ajne greke u hronolokom pogledu: pogreno se tvrdi da su se dva doga"aja
odigrala na Sretenje 1804. odnosno 1835. godine, a samim tim pogreno se tvrdi i da
godinjice oba doga"aja padaju na Sretenje i u 21. veku. U radu se objanjava da je razlog ovih greaka pogreno prevo"enje datuma iz Julijanskog kalendara u Gregorijanski
kalendar, a izneta je i teza da je savremeno insistiranje na povezanosti Dana dravnosti
sa Sretenjem ideoloki uslovljeno tj. da je posledica desekularizacije drutva u Srbiji.
Klju"ne re"i: Dan dravnosti, Sretenje, praznik, ideologija, Srbija

Uvod: o izu!avanju praznika

Zna!aj fenomena praznika i mesta koje u kulturi se#anja zauzimaju vani
doga"aji i li!nosti iz prolosti koji se slave, odnosno kojih se drutvene grupe
kolektivno i institucionalizovano "se#aju", tema je koja je zaokupljala panju
velikog broja istraiva!a raznih nau!nih oblasti. Praznici, prema uverljivom
tuma!enju Etcionija (Amitai Etzioni),
"predstavljaju kosrisno sredstvo za makrosocioloku analizu drutva jer,
dok sa jedne strane odraavaju razli!ite atribute drutva (tj. predstavljaju efikasne makroindikatore), sa druge strane slue da modifikuju te atribute (tj.
predstavljaju snage drutvene promene)" (Etzioni 2000, 56).
*

lanak je nastao u okviru rada na projektu Tradicija i transformacija Istorijsko

nasle2e i kolektivni identitet u Srbiji u 20. veku, br. 47019, koji finansira Ministarstvo
prosvete i nauke Republike Srbije.
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)

1000

SR$AN MILOEVI%

Kao spoj kulture se#anja i javnih rituala, praznici su nezaobilazna tema pre
svega za antropologe, sociologe i istori!are, ali je svakako najproduktivnije
pribliiti se ovoj problematici jednim interdisciplinarnim pristupom koji bi
najbolje mogao da objasni ovaj socijalni fenomen. To je u velikoj meri ostvareno u danas ve# nezaobilaznom zborniku Invention of tradition (Hobsbawm i
Ranger 1983), u kojem se nekoliko radova, u irem kontekstu, bave i problematikom praznika, tesno povezanim sa izmiljanjem tradicije.
Po!eci nau!nog bavljenja "javnim ritualima" vezuju se za ime Emila Dirkema (mile Durkheim) (Etzioni 2000, 44), ali su pravci daljeg izu!avanja divergentni. Najvie se o praznicima pisalo u vezi sa problemima najire
ozna!enim kao kultura se#anja, !iji je pionir Moris Albva (Maurice Halbwachs). Njegovi klju!ni radovi na ovu temu objavljeni su posthumno, 1950.
godine, u knjizi La Mmoire collective (Halwbachs 1950). Za socioloki pristup korisno uvodno tivo nesumnjivo je pregledni !lanak Amitaija Etcionija,
"Toward a Theory of Public Ritual" (Etzioni 2000), u kojem je postavljen
okvir savremenih sociolokih istraivanja fenomena praznika, dok je za
antropoloki pristup, pored velikog broja studija, svakako nezaobilazna knjiga
Dona Handelmana (Don Handelman), Models and Mirrors. Towards an
anthropology of public events (Handelman, 1998). Dobar opti pregled sa akcentom na istorijsku dimenziju fenomena praznika dao je Mihael Miterauer
(Michael Mitterauer) u knjizi 3*',"*45-* * 0%5/, 45+*'$%", /#0*",. 6$(!#
&%#.'$17$-# *.!#%*45? (&'()*+,)* 2003).
U svim ovim studijama jasno je naglaena uloga prolosti u oblikovanju
prazni!ke kulture, kao i upotreba praznika u artikulaciji politi!kih odnosno
ideolokih strujanja savremenog trenutka. Zbog toga je prou!avanje fenomena
"proslavljanja istorije", sa kojim su praznici tesno povezani, neodvojivo od
prou!avanja ideolokih narativa, o !emu svedo!i i !injenica da svaka revolucionarna ili uopte korenita promena u drutvenom poretku konstituie i novu
prazni!ku kulturu, ne samo u pogledu izbora onoga to #e se praznovati, ve# i
u pogledu na!ina na koji se to !ini (Kulji# 2006, 172-179). U tom smislu, Pol
Konerton (Paul Connerton) je uo!io da su "u modernom dobu nacionalne elite
inventovale rituale za koje se tvrdi da predstavljaju kontinuitet sa
odgovaraju#om prolo#u, organizuju#i ceremonije, parade i masovna okupljanja i konstruiu#i nove ritualne prostore" (Connerton 1989, 51).
Kada je re! o istoriografskom doprinosu prou!avanju praznika, uo!ljiva je
i svojevrsna ambivalentnost uloge profesionalnih istori!ara. Mihael Miterauer
podse#a na Pjera Burdijea (Pierre Bourdieau) koji je isticao da ulogu moderne istorijske nauke vidi kao protivteu "oficijelnoj istoriji spomen-dana" (prema: &'()*+,)* 2003, 139). Istoriografija je, me"utim, istovremeno i kreator
kulture se#anja i instrument njene dekonstrukcije. U osnovi radikalan stav Pjera Burdijea, koji usvaja Miterauer, donekle zanemaruje !injenicu da je istoriografija zaista pozvana da u!estvuje u kreiranju poretka se#anja, to ona !ini
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 4 (2012)

SRETENJE: IDEOLOGIJA VS. HRONOLOGIJA

1001

ve# samim svojim bavljenjem prolo#u. Fernando Katroga (Fernando Catroga) podse#a da "istoriografija tako"e funkcionie kao izvor stvaranja (i overe)
pam#enja i tradicija, uspevaju#i da obezbedi nau!nu verodostojnost novim mitovima (ponovnog) osnivanja grupa i same nacije" (Katroga 2011, 57). Sli!no
ovome, i Slobodan Naumovi# se pita "kome #e istorija da prepusti zadatak izgradnje kolektivnih identiteta" (Naumovi# 2003, 22). Ali Burdijeovo lapidarno izraeno vi"enje uloge nau!ne istoriografije ostaje ipak sutinski relevantno za savremenu nauku, naro!ito kada se ima u vidu da se prazni!ka kultura,
!ija je funkcija i kanalisanje poeljnih sadraja identiteta, !esto konstituie nasuprot nau!nom znanju, odnosno, kako je svojevremeno pisao i Jirgen Koka:
"Mogu se zamisliti i opaati oblici zasnivanja identiteta koji su nespojivi sa
istorijskom naukom i njenom specifi!nom racionalno#u" (-./+ 1994, 45).
Ova tenzija izme"u dvostruke uloge istorije mora se uvek imati u vidu.
Prazni!ka kultura se#anja je sredstvo "koje spaja horizonte idealnog i
stvarnog, kako bi dovela u blisku vezu ideologiju i praksu, stavove i akciju",
smatra Handelman (Handelman 1998, 16). Me"utim, neposredna aktivnost i
u!e#e u javnom ritualu nisu neophodni. Svaki praznik je, nezavisno od namere pojedinca da participira ili ne u njegovom obeleavanju, kolektivno iskustvo koje je, u najirem smislu re!i, politi!ki relevantno. Putem znanja i svesti
o prazniku stvara se u najmanju ruku "mehani!ka zajednica", budu#i da su
praznici javni rituali koji, iako !esto tek povrno, ipak uti!u na ivot ogromne
ve#ine ljudi (neradni dani, planiranje odmora, zatvaranje odre"enih delova ulica zbog prazni!ne povorke i sl.). Me"utim, nije izvesno da #e praznici zaista i
uvek delovati integrativno. Mnogo je izvesnije da je njihova sposobnost da tako deluju zapravo u manjoj ili ve#oj meri ograni!ena (Etzioni 2000, 47).
I nauka u Srbiji dala je nekoliko vanijih radova koji se ti!u ove problematike. Ovde #emo pomenuti samo one koji su se u ve#oj meri bavili pitanjem
upotrebe prolosti, dodiruju#i se i prazni!ke kulture. Re! je, pre svega, o studijama Todora Kulji#a, Slobodana Naumovi#a i Senke Kova! (Kulji# 2006;
Naumovi# 2009; -.0+1 2011). Vana teorijska studija, u celini posve#ena
problematici politi!kog rituala sa brojnim istorijskim primerima je knjiga Jelene $or"evi# Politi8ke svetkovine i rituali ($or"evi# 1997).
Sve ovo posluilo je kao okvir i teorijski podsticaj da se jo uvek rudimentarnim interdisciplinarnim pristupom priblii prou!avanju jednog praznika,
kao fenomena koji se ispoljava u trouglu ideolokih narativa, prakti!ne politike i (upotrebe) prolosti, i time do"e do preciznijih saznanja u vezi sa vrlo
specifi!nim pitanjem koje je nametnula zakonska definicija praznika koji se
obeleava kao Dan dravnosti Srbije. Naime, u okviru nove kulture se#anja,
odnosno, preciznije nove prazni!ke kulture u Srbiji posle 2000. godine, Zakonom o dravnim i drugim praznicima usvojenim 10. jula 2001. godine (u
daljem tekstu Zakon), ustanovljen je pomenuti praznik, i to kao najzna!ajniji
datum dravnog prazni!nog kalendara. Prvi !lan Zakona kojim se definie
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)

1002

SR$AN MILOEVI%

Dan dravnosti glasi: "Dravni praznik Republike Srbije jeste Sretenje Dan
dravnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Oracu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvr"en prvi Ustav Knjaevstva Serbije. Sretenje Dan dravnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara" (Zakon 2011).
Na neka od pitanja koja proizilaze iz svake odluke koja uvodi neku bitnu
drutvenu promenu, pa tako i iz korenite promene prazni!nog kalendara koja
se dogodila 2001. godine, svoje odgovore je dala antropolokinja Senka
Kova!, koja je o ovoj temi objavila nekoliko radova (-.0+1 2003; -.0+1
2005; Kova! 2007) i monografiju 9%,!,:,. ;#1* 0%<$1"* &%$="*) 5 4$1"#- 0*.)5%.5 (-.0+1 2011), uglavnom posve#ene problemu recepcije ovog
praznika u javnosti. Tako"e, u vie navrata se oglaavao i istori!ar Rado
Ljui#, uglavnom iz pozicije !lana komisije !iji je zadatak bio da sa!ini predlog novih dravnih praznika, ali i kao stru!njak koji se bavi istorijom srpskog
naroda i drave u 19. veku (2,3'4 2004; Glas javnosti, 6. jun 2001).1 Ljui#
je najvie obrazlagao zato su pomenuti doga"aji odabrani da se praznuju,
kritikuju#i !esto, a naro!ito 2004. godine, formu nihovog praznovanja. Osim
ova dva autora, nije bilo zna!ajnijih nau!nih niti publicisti!kih priloga drugih
istraiva!a koji bi detaljnije prou!avali druga pitanja vezana za ovaj relativno
nov dravni praznik. Razume se, zbog toga su i neka vana pitanja ostala neraspravljena, me"u kojima i ona koja se ti!u ideolokog sadraja zakonskog
reenja, kao i neto konkretniji problem datovanja dva doga"aja koji su u
osnovi praznika Dana dravnosti Srbije. U kakvom odnosu mogu biti ta dva,
na prvi pogleda jasno odvojena problema?

Ideoloki aspekt
Kontekst koji je pratio donoenje ovog zakona bio je u velikoj meri proet
neposrednim utiskom sloma prethodnog reima koji je doivljavan kao "nastavak komunizma". Bilo je sasvim vidljivo nsistiranje na tome da je potrebna jasna distanca prema nasle"u socijalizma (vid. -.0+1 2011)2 i konstituisanje prazni!ke kulture koja bi bila u skladu s nacionalnim identitetom srpskog
naroda, ali shva#enim kao bitno obeleenog pravoslavljem.
1

Svoje tekstove u vezi sa problemom dravnih praznika (izme"u ostalih koji su

posve#eni drugim problemima) Rado Ljui# je objavio i u knjizi >"/$<#1$"$ *.!#%*4$, 5).6*+7 2004. Re! je o tekstovima: "8,9':);' <*=</) *)0.:,>';) ' =.0)<?'/", 17-34; "@7)?('()( 7*A+0) <, ' =*+B?'>'", 230233.
2
Autorka knjige, Senka Kova!, na koju se ovde pozivam, ne izvodi zaklju!ak da
je nacionalizam dominantan ideoloki narativ, ali on, prema miljenju autora ovog
teksta, jasno proizlazi iz materijala koji je autorka u knjizi predo!ila javnosti.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 4 (2012)

SRETENJE: IDEOLOGIJA VS. HRONOLOGIJA

1003

Neposredno pre i posle donoenja Zakona, jula 2001. godine, o izboru

doga"aja koji su posluili kao osnova za proslavljanje novog Dana dravnosti
Republike Srbije u javnosti se nije puno pisalo niti raspravljalo. Uglavnom se na
sam izbor gledalo s odobravanjem. Tek poneko je kritikovao reenje koje se odnosi na donoenje prvog nacionalnog ustava, tvrde#i da je re! o efemernom
doga"aju, budu#i da je ustav bio na snazi tek nekoliko nedelja, odnosno da u
praksi nije ni zaiveo. Me"utim, komisija koja se bavila ovim pitanjem stala je
na stanovite da su izabrani doga"aji najprihvatljiviji za gra"ane Srbije kao
osnov za dravni praznik i da je izbor doga"aja iz devetnaestovekovne istorije
izvren po ugledu "na druge evropske zemlje" (Ljui# prema: Glas javnosti, 6.
jun 2001). Neto vie reakcija je bilo u vezi sa na!inom organizacije proslava
Dana dravnosti, koje su se odravale od 2002. godine. Reakcije na pojedina
deavanja oko proslave ovog praznika i medijske komentare detaljno je pratila
Senka Kova! u svojim istraivanjima (-.0+1 2011), koja otkrivaju tenzije u pogledu tuma!enja sutine doga"aja koji su uzeti kao osnova za ustanovljavanje
praznika, kao i u pogledu na!ina na koji te doga"aje treba proslavljati.3 Primedbe su uglavnom bile da na!in obeleavanja nije dovoljno nacionalan, odnosno
dovoljno dostojanstven (-.0+1 2011).
Prazni!ko uspostavljanje kontinuiteta sa devetnaestovekovnom srpskom
dravom, iako je i samo jasna ideoloka poruka, pre svega uslovljena slomom
prethodnog, socijalisti!kog sistema, nije neki specifikum ovog praznika u odnosu na neke druge praznike i drave. Kao i u nekim drugim pitanjima i ovde bi
vaila ocena da je to "samo nova upotreba istorije, bez neminovno pejorativnog
zna!enja, za nove potrebe drutvene stvarnosti koja, u traenju uporita sopstvenim vrednostima u prolosti, moe biti legitimna" (Milosavljevi# 2010, 8).
Me"utim, proslavljanje doga"aja iz nacionalne prolosti i njihovo ponovno stavljanje u fokus, nakon perioda kada nije bio u sreditu prazni!ke kulture (ali ni
sasvim potisnut iz kulture se#anja) nesumnjivo je izraz svojevrsne retradicionalizacije drutva u Srbiji, koja nije samo pozitivno usmerena ka novim-starim
vrednostima, ve# i izrazito neprijateljska prema nekim sadrajima skorijeg istorijskog nasle"a (Kulji# 2003; Miloevi# 2009).

Osporena sekularnost?
Ako su doga"aji koji se praznuju u osnovi prihvatljivi za ve#inu gra"ana Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost (ili nepripadnost), u !emu je problem u vezi s ovim praznikom, odnosno s njegovom ideolokom stranom? Zakon skre#e
panju na sebe prevashodno zbog stilizacije prvog !lana u kojem se dravni pra3

U monografiji Senke Kova! 9%,!,:,. ;#1* 0%<$1"* &%$="*) 5 4$1"#- 0*.)5%.5 analizirano je dosta publicisti!kih tekstova objavljenih do 2011. godine.
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)

1004

SR$AN MILOEVI%

znik definie. Ta stilizacija pokre#e, izme"u ostalih, jedno o!igledno pitanje: zato
je zakonodavac odlu!io da u tekst Zakona unese naziv crkvenog, verskog praznika
Sretenja, imenuju#i njime eksplicitno najvaniji dravni praznik? Budu#i da je re!
o neuobi!ajenoj praksi u zakonima sekularne drave, !ini se da je re! o svojevrsnoj volji zakonodavca da poalje kompleksniju ideoloku poruku, koja bi trebalo da objedini i nacionalnu i politi!ku i versku komponentu, pri !emu ovakvo
reenje u sredite panje ipak postavlja verski, a ne sekularni karakter praznika,
to je jedan od pokazatelja ali i generatora klerikalizacije drutva u Srbiji.
Na opravdanost ovog zaklju!ka ukazuju i podaci koji se ti!u recepcije praznika u javnosti. Rezultati istraivanja javnog mnjenja na reprezentativnom
uzorku koje je sproveo IPSOS Strategic Marketing, u okviru projekta Beogradskog centra za ljudska prava, tokom 2010. godine pokazalo je da 56% stanovnika Srbije zna da je 15. februar dravni praznik. Me"utim, na pitanje ta se tog
dana slavi, odgovori su veoma varirali: !ak 33% ispitanika odgovorilo je da se
kao dravni praznik obeleava Sretenje, 10% taj datum povezalo je sa Sretenjskim ustavom, 8% odgovorilo je da je re! o Danu ustavnosti, dok je samo 7% odgovorilo da se tog datuma proslavlja Dan dravnosti. Samo 4% navelo je da je to
datum po!etka Prvog srpskog ustanka, dok je 1% ispitanika dao uopten odgovor
da je tada "donesen ustav". ak 33% ispitanika nije znalo odgovor na pitanje ta se
praznuje 15. februara (Dimitrijevi# 2010, 140-141). Drugim re!ima, za 33% ispitanika u sreditu je crkveni praznik, dok 30% (u zbiru) taj dan povezuje sa nekim
sekularnim motivom, a samo 14% eksplicitno sa Prvim srpskim ustankom ili Sretenjskim ustavom, koji su u osnovi praznika, kako je definisan Zakonom. tavie,
interesantan je podatak da, kada se na elektronskim pretraiva!ima biblioteka
koje su povezane u sistem COBISS unese kao klju!na re! "Dan dravnosti",
pretraivanje ne daje nikakve rezultate. Kada se, pak, unese pojam Sretenje, pojavi se neto manje od 50 naslova, od kojih je tek nekoliko posve#eno ovom
prazniku kao dravnom, a ne crkvenom prazniku. Drugim re!ima, prihva#ena
je, kada je re! o 15. februaru kao Danu dravnosti, dakle sekularnom prazniku,
!ak i u nau!nim radovima, crkvena, a ne sekularna nominacija.
U javnosti je samo ponegde isticano da ovako definisan Dan dravnosti, s
eksplicitnim imenovanjem praznika jednim nazivom iz verskog kalendara, dovodi u pitanje sekularni karakter drave. Ipak, treba imati u vidu i pretpostavku
da je objanjenje koje je dato kao razlog zato se praznuje ba Sretenje (zbog
koincidencije da se dva doga"aja nacionalne, politi!ke, a ne verske istorije, koja
su od velike vanosti, povezuju s ovim praznikom)4 u velikoj meri "sekularizovalo" ovaj crkveni praznik i dalo mu svetovnu dimenziju.

U 19. veku su se sa namerom birali odre"eni crkveni praznici za otpo!injanje

odre"enih doga"aja, tako da je zakonodavac o!ito eleo da na neki na!in "prenese atmosferu" iz tog perioda i simboli!ki podvu!e kontinuitet dravnosti Srbije.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 4 (2012)

SRETENJE: IDEOLOGIJA VS. HRONOLOGIJA

1005

Ipak, u prilog tvrdnji da je pominjanje Sretenja kao svojevrsnog naziva za

Dan dravnosti zapravo nesre#an izbor moe se izneti jaka primedba da u Srbiji, prema nekim dobro utemeljenim analizama, Srpska pravoslavna crkva
(SPC) posee za ve#im politi!kim, ideolokim i uopte drutvenim uticajem
nego to to jednoj verskoj zajednici, makar ona bila i ve#inska, prili!i. Re! je,
naime, o irenju uticaja na pitanja koja se ti!u najire drutvene zajednice, a
ne samo vernika SPC (Popovi#-Obradovi# 2008, 483489). S druge strane,
sve se doga"a u vreme svojevrsne krize sekularizma na irem planu i povratka
religioznog pogleda na svet (Jean-Paul Willaime 2007, 777).
Ima dovoljno razloga za tvrdnju da se Zakon o dravnim i drugim praznicima umnogome rukovodio namerom da se to vie uvai uticaj religije, a pre
svega SPC, u drutvu i da se taj uticaj osnai i potvrdi. Zakon pominje i druge
datume pravoslavnog crkvenog kalendara koje proglaava za praznike (Vidovdan, Svetog Savu Dan duhovnosti), to je problemati!no iz vie razloga,
od kojih je pitanje svojevrsnog zanemarivanja sekularnog karaktera drave tolikim brojem verskih praznika koji se uvr#uju u Zakon o praznicima svakako
najzna!ajnije. Naime, kao i u slu!aju doga"aja iz 19. veka, obleavanje Kosovske bitke i datuma smrti arhiepiskopa Save Nemanji#a, kao jednog od kulturnih pregalaca iz davne prolosti, ne bi bilo problemati!no da se ne povezuje
sa datumom crkvenih praznika, to nije neophodno, a i proizvodi, kao i Sretenje, odre"ene probleme sa hronologijom, kako #emo uskoro videti.
Uprkos svemu, !ini se da nema puno prostora da se tvrdi da je donoenjem
ovakvog Zakona u!injeno neto protivustavno, odnosno neto to naruava
ustavom proglaen sekularni karakter drave. I u mnogo o!iglednijim pitanjima (verska nastava u dravnim kolama) Ustavni sud Srbije stao je na
stanovite da u njima nema protivustavnosti (C0*+D.0'4 2010, 299). S druge
strane u Zakonu se suvie insistiralo na pomenutim verskim praznicima, to
ipak svedo!i o krizi sekularizma koja je karakteristi!na za tranziciona drutva
(Radi# 2010, 107-126). I to ne o makar kakvoj krizi sekularizma, ve# o onoj
koja je pra#ena upravo ja!anjem autoriteta crkve koja predstavlja ekstremnu
manifestaciju te krize (Jean-Paul Willaime 2007, 777), a sve to u okolnostima
kada se, u sutini, o pitanjima vere u javnosti vrlo malo zna. Ukratko "pripadanje bez verovanja i poznavanja" (Radi# 2010, 126).
ak i ako je u pitanju samo elja da se naglasi kontinuitet sa periodom kada
su verski praznici bili orijentiri u vremenu i kada su doga"aji, ukoliko je bilo
mogu#e planirati vreme kada #e se odigrati, zakazivani na crkveni praznik, i tada bi bilo problemati!no pominjanje svih verskih praznika koje sadri dravni
prazni!ni kalendar Srbije. Tu treba posebno imati na umu i ono to o prazni!koj
kulturi kae Zerubavel (Eviatar Zerubavel), koji podse#a da nije vano pitanje
samo ta se pamti, ve# i kada se to obeleava (Zerubavel 2004, 4).
U tom smislu je proslavljanje Dana dravnosti na dan crkvenog praznika
upravo rezultat jedne ideoloke orijentacije, koja svakako ne dokazuje da je u
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)

1006

SR$AN MILOEVI%

Srbiji klerikalizam dominantna ideologija (jer takve ideologije pojedina!no

nema), ve# da je kao tendencija prisutna klerikalizacija i desekularizacija, koje
imaju jasnu ulogu u u!vr#ivanju nacionalnog identiteta, kao dominantnog
ideolokog zadatka savremenog tranzicionog drutva u Srbiji.

Arhaizi8ni jezik kao instrument ideolokog (meta)narativa

Jo jedan u biti ideoloki momenat prisutan je u vidu arhaizirane formulacije prvog !lana zakona. Kada je re! o tome, kao i u slu!aju pominjanja crkvenog praznika, o!ito je da je namera zakonodavca bila da arhai!nim jezikom
simboli!ki izrazi kontinuitet savremene Srbije sa njenim istorijskim korenima,
to je !esto kori#eno sredstvo u metodologiji nacionalizma. U tom smislu treba razumeti formulaciju da se kao praznik dravnosti Srbije obeleava "i dan
kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvr en prvi Ustav
Knjaevstva (sic!) Serbije" (sve podvukao S. M.). U prvoj sintagmi, re! je o
formulaciji koja je neposredno, premda donekle usaglaeno sa savremenim jezikom, preuzeta iz Sretenjskog Ustava, na !ijoj naslovnoj strani izdanja iz
1835. godine stoji da je "'B7+?E ' B+/:)(0.DE =.(0*F)?E . G*)()?</.H
</,=3('?', 1835 6.7." (?.!$1 1835).
Ako je formulacija sa prve stranice ustava iz 1835. godine shvatljiva, pominjanje u Zakonu i Knjaevstva Serbij! predstavlja nepotrebnu i sasvim neadekvatnu arhaizacija teksta: ukoliko je postojala elja da se do!ara duh dokumenta iz 19. veka, onda je trebalo upotrebiti pojam Knjaestvo Serbije (k"#$!%&'o), koji se koristi u samom ustavu i koji je bio deo zvani!nog imena
Kneevine, a ne pojam Knjaevstvo, koji niti je bio kori#en u zvani!nom nazivu drave u 19. veku, niti je u skladu sa savremenim srpskim jezikom. Dobijen je dakle jedan jezi!ki galimatijas, koji je zaista dao za pravo onima koji su
na takvo reenje imali odre"ene primedbe. Naime, protiv takvih oblika arhaiziranja, koji su na kraju uli u Zakon, bio je i !lan komisije koja se bavila
predlogom zakona o dravnim praznicima, Rado Ljui#. Kada je re! o pojmu
Knjaevstvo Serbije on je naglasio da je re! "o arhaizmu koji bi izazvao negodovanje, a moda i podsmeh", dodaju#i i da je pojam "suvie zastareo" (Ljui#
prema Glas javnosti, 6. jun 2001). Ina!e, predlog da ove arhai!ne formulacije
u"u u Zakon dao je poslanik Demokratskog saveza vojvo"anskih Ma"ara, Pal
andor. Poslanicima koji su o zakonu odlu!ivali o!igledno je ova ideja Pala
andora, koji je istakao da "treba do!arati duh i stil srpskog jezika s po!etka
19. veka" izgledala prihvatljivo pa je amandman usvojen.5
5

Naalost, autor nije uspeo da do"e do stenografskih beleaka sa skuptinskih zasedanja. U samom predlogu zakona nije bilo sli!nih formulacija, a autor se i sam se#a
ove skuptinske rasprave i amandmana poslanika andora. Tako"e, o tome postoji i
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 4 (2012)

SRETENJE: IDEOLOGIJA VS. HRONOLOGIJA

1007

Hronologija: ustanak, ustav, Julije Cezar i papa Grigorije

Sasvim drugu vrstu problema, iako ne potpuno nezavisnu od prethodno
razmatranih pitanja, predstavljaju hronoloka "lutanja" zakonodavca, odnosno pogrena datovanja dva ina!e dobro poznata doga"aja srpske istorije koje
Zakon uvodi kao doga"aje koji se praznuju. Na prvi pogled, problem datovanja ne bi trebalo da predstavlja iole ozbiljniji izazov za zakonodavca koji se
bavio pitanjem dravnih praznika. Me"utim, do odre"enih greaka je ipak
dolo, ali #e radi jasno#e taj problem biti razloen.
Najpre, kao !injenica u nauci se uzima da je u Oracu na Sretenje 2. februara 1804. godine po starom, Julijanskom kalendaru otpo!eo Prvi srpski
ustanak (2,3'4 2005, 51).6 injenica je i da je 31 godinu kasnije, ponovo na
Sretenje 2. februara 1835. godine zapo(ela rad narodna skuptina u Kragujevcu, koja je tek narednog dana (2,3'4 2007, 145-146), 3. februara usvojila prvi ustav Kneevine Srbije, koji je tada "izdat i zakletvom potvr"en". Dakle, uprkos svim interpretacijama jednog ili drugog doga"aja, datumi ne bi
trebalo da budu sporni, naro!ito onda kada su poznati ili barem sa velikom
sigurno#u utvr"eni i kada je to datovanje u nauci prihva#eno. Iz navedenog
nedvosmisleno proizilazi da po!etak Prvog srpskog ustanka i donoenje prvog
ustava Kneevine Srbije jednostavno nisu bili istog datuma pa je pogreno da
se istog dana praznuju, tim pre to nisu ni u kakvoj neposrednoj povezanosti.
Uprkos tome to iz teksta Zakona proizilazi da su se oba doga"aja desila na
Sretenje, jasno je da se radi o dva, a ne o jednom datumu: 2. februara 1804.
godine kada SPC slavi Sretenje po Julijanskom kalendaru podignut je Prvi
srpski ustanak, a sutradan posle praznika Sretenje 1835. godine, 3. februara,
tako"e po Julijanskom kalendaru proglaen je prvi ustav autonomne
Kneevine Srbije.
Me"utim, tu nije kraj grekama zakonodavca. Odavde stvar, zapravo, tek
po!inje da bude komplikovana. Nova problemska situacija ti!e se savremenog
datovanja Dana dravnosti. Tako Zakon sadri i slede#u odredbu, kona!no
uobli!enu decembra 2011. godine: "Sretenje Dan dravnosti Srbije praznuje
se 15. i 16. februara". Izvan svake sumnje, Dan dravnosti zavre"uje da se
praznuje dva dana. Tako"e, 15. februara, ra!unaju#i po Gregorijanskom kausputna informacija u listu Glas javnosti od 6. juna 2001. godine. Vidi: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/06/07/srpski/R01060603.shtml
6
U nauci je prihva#eno da je ustanak zapo!eo 2. februara 1804. godine (po Julijanskom kalendaru). To je datum koji navodi ve#ina istraiva!a ovog doga"aja.
Me"utim, Rado Ljui# zadrava izvesnu rezervu: "I) D.A) <) <+ <'6,*?.34, (0*7'(' /+7 ;) .7*A+? J*+3+1/' B9.*. I+;1)34) <) =.D'K) G*)()K) L.<=.7K),
2/14. M)9*,+* 1804. 6.7'?), +:' ?) (*)9+ '</N,1'(' D.6,4?.<( 7+ ;) 7. (.6+ 7.3:. 7+?-70+ *+?';) ':' /+<?';)." (2,3'4, 2005, 51).
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)

1008

SR$AN MILOEVI%

lendaru (to je 2. februar po Julijanskom kalendaru) SPC praznuje danas svoj

praznik Sretenje. Me"utim, imaju#i u vidu prethodno re!eno, otvoren je novi
problem: osim to su za najvaniji dravni praznik odabrana dva doga"aja koja, ipak, nisu bila istog dana, Dan dravnosti je u Zakonu o dravnim i drugim
praznicima pogreno, odnosno neprecizno odre"en.
Naime, pravilo je da se prilikom "prevo"enja" u Gregorijanski kalendar na
datum po Julijanskom kalendaru u 17. veku dodavalo 10 dana, u 18 veku 11
dana, a u 19. veku 12 dana (Cheney 2000, 19). To zna!i da se i prilikom savremenog utvr"ivanja kada se neki doga"aj, !iji datum nam je poznat po Julijanskom kalendaru, dogodio, zavisno od toga o kom je veku re!, dodaje isti
ovaj broj dana: za 17. vek - 10 dana, za 18. vek 12 dana i tako redom. U 20. i
21. veku svim datumima po Julijanskom kalendaru prilikom "prevo"enja" u
Gregorijanski kalendar dodaje se 13 dana, a u 22. veku dodava#e se 14 dana.
Polaze#i od osnovne, ali pogrene pretpostavke da su se dva doga"aja (i Prvi
srpski ustanak 1804. godine i donoenje prvog srpskog ustava 1835. godine)
dogodili istog dana, na crkveni praznik Sretenje, o!ito zbog ideoloke potrebe
da Dan dravnosti povee sa tim crkvenim praznikom, zakonodavac konsekventno zapada u novu greku prilikom odre"ivanja savremenog datuma praznovanja ovih doga"aja. Sretenje je nepokretni crkveni praznik, to zna!i da
se svake godine proslavlja istog dana i Srpska pravoslavna crkva taj praznik
slavi 2. februara po Julijanskom kalendaru kojeg se i danas pridrava, to je u
20. i 21. veku, po Gregorijanskom kalendaru, 15. februar. Me"utim, upravo
zbog toga to se SPC i dalje pridrava Julijanskog kalendara, datum tog praznika po Gregorijanskom kalendaru, zbog ra!unice koju je nepotrebno ovde
izvoditi, periodi!no se "pomerao" u skladu sa pomenutim pravilom, a i
nastavi#e da se "pomera" sve dok postoji razlika izme"u kalendara koji
potuju neke pravoslavne crkve, me"u kojima i SPC, sa jedne strane, i kalendara kojeg se pridrava ostatak hri#anskih crkava i najve#i deo sekularnih institucija, sa druge strane. Ali, kada se jednom utvrdi datum nekog doga"aja po
Gregorijanskom kalendaru, za sve koji se tog kalendara pridravaju, dakle i za
dravu Srbiju, taj datum ostaje nepromenjen, pa se sve godinjice obeleavaju
nezavisno od njihovog datuma po Julijanskom ili bilo kom drugom kalendaru.
Pravilo o "pomeranju" datuma vai samo za one institucije koje se i dalje
pridravaju Julijanskog kalendara, onda kada se Julijanski kalendar
usaglaava sa Gregorijanskim. Za doga"aje iz prolosti !iji su datumi jednom
"prevedeni" iz Julijanskog u Gregorijanski kalendar, datum dobijen po Gregorijanskom kalendaru, dokle god je on u upotrebi u obliku u kojem danas postoji, ostaje isti onaj koji je pri "prevo"enju" utvr"en i ne moe se vie "pomerati". Dakle, poto je datum po!etka Prvog srpskog ustanka, prema Julijanskom kalendaru, Sretenje 2. februara 1804. godine, kada se taj datum iz Julijanskog kalendara "prevede" u Gregorijanski kalendar, proizilazi da se
doga"aj zbio 14. februara 1804. godine (jer se za doga"aje iz 19. veka datoIssues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 4 (2012)

SRETENJE: IDEOLOGIJA VS. HRONOLOGIJA

1009

vane po Julijanskom kalendaru, prilikom njihovog prevo"enja u Gregorijanski

kalendar dodaje 12 dana). Ako smo jednom utvrdili da je 1804. godine, 2. februara po Julijanskom kalendaru bio 14. februar po Gregorijanskom kalendaru
i ako je u dravi Srbiji, za razliku od SPC, na snazi Gregorijanski kalendar,
onda je jedino ispravno da se kao datum godinjice Prvog srpskog ustanka
proslavlja 14, a ne 15. februar, kako predvi"a Zakon. Me"utim, 14. februara
po Gregorijanskom kalendaru u 20. i 21. veku vie nije verski praznik Sretenje. Crkveni praznik pomerio se na 15. februar po Gregorijanskom kalendaru,
a i dalje #e se pomerati: od 2101. godine slavi#e se 16. februara, od 2201. godine slavi#e se 17. februara i tako redom, iako je on za ra!unanje po Julijanskom kalendaru nepokretan praznik.7
Kada je re! o datumu donoenja prvog srpskog ustava, on je kako je ve#
re#eno usvojen 3. februara 1835. godine po Julijanskom, odnosno 15. februara
po Gregorijanskom kalendaru, to se danas proslavlja kao Dan dravnosti Srbije. Me"utim, iako je danas 15. februara zaista crkveni praznik Sretenje, na
dan usvajanja ustava 1835. godine to nije bio slu!aj: Sretenje je bilo prethodnog dana. Ustav je nazvan Sretenjskim ne zato to je donet na Sretenje, ve#
zato to je skuptina koja je ustav usvojila po!ela svoj rad na taj praznik (Sretenjska skuptina 1835. godine).
Na osnovu svega navedenog, ostaju, dakle, dva problema: problem razlike
od jednog dana u datumu godinjice dva doga"aja koja se obeleavaju 14. i
15. februar, i !injenica da je, zbog ideolokog vezivanja za crkveni praznik Sretenja i to za datum kada se on danas proslavlja, zapravo ostala neobeleena
godinjica po!etka Prvog srpskog ustanka. Ova greka nedavno je samo
potvr"ena reenjem zakonodavca da se praznik Dan dravnosti praznuje dva dana, 15. i 16. februara, !ime je nedvosmisleno prednost data crkvenom prazniku,
a ne obeleavanju stvarne godinjice, odnosno stvarnih godinjica po!etka
ustanka i usvajanja prvog ustava, koji su uzeti kao doga"aji koji se praznuju.
7

Ovde moemo navesti jedan primer kao ilustraciju. U vreme o kojem je re! u ovom
radu, u mnogim zemljama ve# je bio na snazi Gregorijanski kalendar, koji je u Srbiji na
snazi od 1919. godine. Ako uzmemo neki doga"aj iz ameri!ke istorije koji se zbio 14.
februara 1804. godine, istog dana kada je podignut i Prvi srpski ustanak, njegova
godinjica #e po Gregorijanskom kalendaru uvek biti tog datuma. Nelogi!no je da se
godinjica po!etka Prvog srpskog ustanka, koji se dogodio istog datuma, tako"e po Gregorijanskom kalendaru, obeleava tek sutradan, pa posle narednih 100 godina 2 dana
kasnije i tako redom. Ili drugi primer: na dan 14. februara (po Gregorijanskom kalendaru) 842. godine potpisano je primirje izme"u Karla II i Ludviga Nema!kog. Razume se
da tada nije bila izvrena gregorijanska reforma kalendara, ali kada je ona izvrena,
budu#i da je kalendar univerzalni hronoloki instrument, svaki datum iz prolosti moe
se usaglasiti sa bilo kojim kalendarom. Tako je utvr"eno da je datum primirja po Gregorijanskom kalendaru 14. februar. Kada se jednom to usaglaavanje izvri, besmisleno je
i pogreno vriti pomeranja godinjice tog doga"aja unutar istog kalendara.
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)

1010

SR$AN MILOEVI%

Zaklju!ak
Prema miljenju Erika Hobsboma, "izmiljene tradicije devetnaestog i dvadesetog veka zauzimale su i zauzimaju mnogo manje mesta u privatnim
ivotima ve#ine ljudi i u samodovoljnim ivotima malih sub-kulturnih grupa,
nego to to !ine stare tradicije u, recimo, starim agrarnim drutvima" (Hobsbom 2011, 21). To miljenje prihvatila je i Senka Kova!, navode#i da to "najbolje ilustruju praznici iz nae nedavne prolosti" (-.0+1 2011, 117).
Me"utim, ovo je problem koji nije jednostavan. Primera radi, praznici
socijalisti!ke Jugoslavije bili su masovne svetkovine sa veoma irokom participacijom gra"ana i relativno zna!ajnim mestom !ak i u privatnim ivotima
ljudi (na razli!ite na!ine), iako su ti praznici pripadali "novim tradicijama".
Me"utim u slu!aju novog Dana dravnosti Srbije, uprkos visokom procentu
gra"ana koji znaju da je 15. februara dravni praznik, u drutvo jo nije prodrla svest o tome ta se zapravo praznuje toga dana. Istraivanje koje bi kompariralo praznike socijalisti!ke epohe i dananje, u raznim aspektima, bilo bi
dragoceno. Osim toga, bilo bi od velikog zna!aja istraiti odnos koji je u
socijalisti!kom periodu postojao prema klju!nim li!nostima i doga"ajima nacionalnih istorija naroda Jugoslavije, kao i odnos postsocijalisti!ke epohe prema nasle"u socijalizma. ini se da nije bez osnova utisak da je obra!un sa
"nepodobnom prolo#u" u mnogo !emu temeljniji u postsocijalizmu nego to
je to bio slu!aj u periodu socijalizma, kada se klju!nim istorijskim procesima
u!itavao ideoloki sadraj, ali kada oni nisu odbacivani. Vredi se podsetiti, samo primara radi, upravo obeleavanja stopedesete godinjice Prvog srpskog
ustanka 1954. godine, pa da se ipak problematizuje teza o radikalnom
ideolokom progonu tradicije u vreme socijalizma. Moda su sadraji bili ideologizovani u pravcu koji ne bi godio ukusu nekih dominantnih savremenih
pogleda na istorijsko nasle"e i na!ine njegovog proslavljanja, ali ta teza, sa izuzetkom radikalnog otklona od klerikalnih sadraja, !ini se problemati!nom.
Kada je re! o najvanijem dravnom prazniku u dananjoj Srbiji, problemi nisu
u izboru doga"aja koji #e se obeleavati, iako je primedaba bilo i na taj aspekt. Kada se posmatra i unutranja logika fenomena praznika, koji je utoliko "opravdaniji" i "legitimniji" ukoliko se moe povezati sa nekim prekretnim doga"ajem,
"nultim !asom" (vid. Kulji# 2006, 172) moe se re#i da su doga"aji dobro odabrani. Logika "nultog !asa" nigde nije toliko jasno fokusirana kao u slu!aju praznika kojim se obeleava ustanovljenje drave. Re!ima savremenog istori!ara:
"Nita lepe ne simbolie dravnost nego onaj trenutak kada se drava obnavlja
ili kada drava nastaje" (Rado Ljui# prema -.0+1 2011, 114).
Problemi s ovim praznikom javili su se kao rezultat jedne neodrive
ideoloko-hronoloke konstrukcije kojom se htelo posti#i nemogu#e: 1) da se
naglasi da su se vani istorijski doga"aji odigrali istog dana, iako nisu; 2) da se
ti doga"aji veu za praznik Sretenja, odnosno da se zanemari matemati!koIssues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 4 (2012)

SRETENJE: IDEOLOGIJA VS. HRONOLOGIJA

1011

astronomska (kalendarska) !injenica da se praznik Sretenje, koji je nepokretan

po Julijanskom kalendaru, ipak "pomera" po Gregorijanskom, pa je nemogu#e,
samim tim, bilo koju godinjicu vezati za praznik koji se "pomera"; 3) da se sve
to postigne u sekularnoj dravi koja se pridrava Gregorijanskog kalendara. Kada bi se odustalo od nepotrebnog i nemogu#eg kriterijuma da se Dan dravnosti
vee za Sretenje, lako bi se dolo do reenja. Naime, budu#i da je na Sretenje,
2/14. februara 1804. godine, prema najverovatnijem datovanju otpo!eo Prvi srpski ustanak i budu#i da je na isti praznik 2/14. februara 1835. godine po!ela rad
Sretenjska skuptina koja je sutradan, 3/15. februara usvojla i ustav Kneevine
Srbije, lako je povezati ta dva doga"aja i praznovati Dan dravnosti 14. i 15. februara, jer je i ina!e predvi"eno vae#im Zakonom da se vani praznici proslavljaju dva dana. injenica da bi crkveni praznik Sretenje u tom slu!aju, prema
savremenom kalendaru, bio tek drugog dana praznovanja Dana dravnosti u
pravom smislu re!i je efemerna, budu#i da #e kroz nekoliko decenija, ukoliko
ne do"e do nekih bitnih promena u vezi sa kalendarom, u bilo kom smislu, SPC
Sretenje proslavljati 16. februara, potom 17. februara i tako redom (po Gregorijanskom kalendaru). Jasno je da se datum dravnog praznika utvr"en po Gregorijanskom kalendaru ne moe na isti na!in menjati, ne zbog pitanja ideolokog odnosa prema SPC i pravoslavlju, ve# zbog preciznih astronomsko-matemati!kih
!injenica koje se ti!u kalendara.
Zbog eksplicitnog pominjanja Sretenja kao naziva dravnog praznika, nesumnjivo ideoloki motivisanog, uprkos pojanjenju da se taj praznik slavi u
znak se#anja na doga"aje iz nacionalne prolosti koji su sa tim praznikom povezani, ali, kako je pokazano ne i istovremeni, postavlja se pitanje: da li je
Dan dravnosti Sretenjem klerikalizovan ili je Sretenje takvim pojanjenjem
sekularizovano? Imaju#i u vidu celokupan drutveni kontekst, !injenica da
najve#i procenat ispitanika iz pomenutog istraivanja navodi da se 15. februara slavi Sretenje, dok pet puta menje izjavljuje da se slavi Dan dravnosti, jasno sugerie o kakvom se ideolokom miljeu radi u pogledu odnosa klerikalizovano/sekularizovano drutvo. Osim toga, utvr"uju#i da se Dan dravnosti
praznuje dva dana, kao drugi dan praznovanja odre"en je 16. februar, koji je
drugi dan po prazniku Sretenju, !ime je proputeno da se u prazni!ni kalendar
uvrsti 14. februar, godinjica Prvog srpskog ustanka.
Ukratko, dakle, svakog 15. i 16. februara drava Srbija: 1) slavi crkveni
praznik Sretenje; 2) iako misli da slavi godinjicu Prvog srpskog ustanka, to
ipak ne !ini, budu#i da je stvarna godinjica Prvog srpskog ustanka 14. februara; 3) pukom grekom zakonodavca, takore#i slu!ajno slavi i godinjicu
donoenja prvog srpskog ustava, i to samo zato to se u Zakonu pogreno tvrdi
da je taj ustav usvojen na Sretenje 1835. godine i zato to se slu!ajno dogodilo
da se Sretenje, prema novom kalendaru, slavi 15. februara, tj. na pravu
godinjicu usvajanja ustava iz 1835. godine.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)

1012

SR$AN MILOEVI%

Na primeru analiziranog problema otkrila se jo jedna slabost i krhkost

postsocijalisti!kog nacionalnog identiteta u Srbiji. Ba zbog !injenice da nije u
pitanju tek neki sporedni datum iz prazni!nog kalendara, ve# tako zna!ajan praznik, pokazalo se da Srbija zaista spada u red onih drutava koja svoj identitet
izgra"uju "naporno, u neku ruku sekundarno, preko vebanja u vra#anju istoriji"
(Koka 1994, 44). Ipak, !ini se da je zna!ajan rezultat ipak postignut. Visok procenat ispitanika koji Dan dravnosti povezuju sa Sretenjem dobra je osnova da
se nastavi sa daljom afirmacijom religije kao faktorom drutvene, nacionalne
kohezije i poeljnim ideolokim narativom, mada je vie nego o!igledna
ograni!enost njenog dometa. Me"utim, iako je u savremenom dobu teko
o!ekivati aktivnu participaciju velikog broja ljudi u javnom ritualu, za
drutvenu koheziju dovoljno je obezbediti konsenzus oko vrednosti, to je u
slu!aju Dana dravnosti u izvesnom smislu postignuto, iako na osnovi za koju
se ni u najambicioznijim projekcijama ne moe o!ekivati da bude makar
priblino opteprihva#ena. Teko je poverovati da #e se na taj na!in odbraniti
tradicija i istorijsko nasle"e koje praznici ve# po svojoj sutini otelovljuju, a
naro!ito je teko poverovati u integriu#u snagu praznika kada se njegova nacionalna sutina, kakva je zaista sutina "proslavljanja istorije" u najve#em broju
evropskih drava, dodatno suzi klerikalnom komponentom. Zbog toga jedini rezultat dubljeg prodora svesti o ovom prazniku me"u gra"ane moe da bude ve#a
integracija unitar odre"ene grupe (vid. Etzioni 2000, 49), ali i dublja podeljenost
u pogledu njegove javne percepcije u drutvu posmatranom u celini.

Izvori
Glas javnosti, 2001. Datumi koji ne vre"aju, Glas javnosti, 6. jun. 2001. (elektronsko izdanje novina http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/06/07/srpski/R01060603.
shtml, 6. 2. 2012. sadri razgovor sa Radoem Ljui#em)
Zakon o dravnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, u kona!noj redakciji dostupan
je na veb adresi: http://www.propisi.com/zakon-o-drzavnim-i-drugim-praznicima-urepublici-srbiji.html, poslednja poseta 5. 2. 2012. godine
?.!$1 @"A<,.!1$ 9,%+i,, -*+6,)0+> 1835. (Dostupno i na veb adresi http://scc.digital.nb.rs/document/RA-ustav-1835, poslednja poseta 10. 2. 2012. godine)

Literatura
C0*+D.0'4, G'D+. 2010. O.'D+K) <)/,:+*?.<(' , G*9';' *)M:)/<';) <+ ;+0?) *+<=*+0) , P<(+0?.D <,7,. >"$'* B%$1"#/ C$)5'!,!$ 5 D,#/%$05 59 (2): 279301.
Cheney, Cristopher Robert; Jones, Michael. 2000. A Handbook of Dates for Students
of English History. Cambridge: Cambridge University Press.

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 4 (2012)

SRETENJE: IDEOLOGIJA VS. HRONOLOGIJA

1013

Connerton, Paul. 1989. How Societies Remember. Cambridge: Cambridge University

Press.
Dimitrijevi#, Vojin (ur.). 2010. Novosti iz prolosti, Beograd: Beogradski centar za
ljudska prava.
Etzioni, Amitai. 2000. Toward a Theory of Public Ritual. Sociological Theory 18 (1):
44-59.
Greenway, Diana. 1999. Dates in History: Chronology and Memory. Historical Research 178: 127139
Halwbachs, Maurice. 1950. La Mmoire collective. Paris: Presses Universitaires de
France.
Handelman, Don. 1998. Models and mirrors: towards an anthropology of public
events. New York: Berghahn Books.
Hobsbom, Erik, Terens Rejnder (ur.). 2011. Izmiljanje tradicije. Beograd: Biblioteka XX vek.
Katroga, Fernando. 2011. Istorija, vreme i pamEenje. Beograd: Clio.
-.0+1, G)?/+. 2003. "O.*,/) =*)7:+6+1+ ?.0'Q 7*A+0?'Q =*+B?'/+ G*9';)". P
F%$0*G*#"$'"# * .$1%,-,"# 5 )5'!5%* 9%+$. ,*. R*+6+?+ S+7.;'1'4, 101
109. 5).6*+7: T(?.6*+M</' '?<('(,( GCIP.
-.0+1, G)?/+. 2005. "U?+1+; G*)()K+ ?.0.6 7*A+0?.6 =*+B?'/+ , .9:'/.0+K,
/,:(,*?.6 '7)?('()(+ <(+?.0?'3(0+ <+0*)D)?) G*9';)". P B%#+',-* )5'!5%"#/ *0,"!*!,!$ .!$"#1"*(!1$ .$1%,-,", 9%+*4,. ,*. G)?/+ -.0+1, 113
121. 5).6*+7: J7)N)K) B+ )(?.:.6';, ' +?(*.=.:.6';,, V':.B.M</' M+/,:()(.
Kova!, Senka. 2007. "Recepcija novog dravnog praznika u tranziciji: primer Sretenja". U Antropologija postsocijalizma ur. Vladimir Ribi#, 244257. Beograd: Srpski genealoki centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.
-.0+1, G)?/+. 2011. 9%,!,:,. ;#1* 0%<$1"* &%$="*) 5 4$1"#- 0*.)5%.5. 5).6*+7: G*=</' 6)?)+:.3/' >)?(+*, J7)N)K) B+ )(?.:.6';, ' +?(*.=.:.6';,
V':.B.M</.6 M+/,:()(+.
-./+, 8'*6)?. 1994. H *.!#%*4.)#4 "$5G*. 5).6*+7: G*=</+ /K'A)0?+ B+7*,6+.
Kulji#, Todor. 2006. Kultura seEanja. Beograd: igoja tampa.
Kulji#, Todor. 2003. Prevladavanje prolosti uzroci promene slike istorije krajem
XX veka. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava.
2,3'4, S+7.3. 2004. >"/$<#1$"$ *.!#%*4$. 5).6*+7: I+*.7?+ /K'6+.
2,3'4, S+7.3. 2005. I#<0 @$%$J#%J,. D*#/%$C*4$, 5).6*+7: U+0.7 B+ ,W9)?'/)
' ?+<(+0?+ <*)7<(0+.
2,3'4, S+7.3. 2004. @",<,1*"$ 9%+*4$ 18301839, 5).6*+7: U+0.7 B+ ,W9)?'/)
' ?+<(+0?+ <*)7<(0+.
Milosavljevi#, Olivera. 2007. Potisnuta istina. Beograd: Helsinki odbor za ljudska
prava.
Milosavljevi#, Olivera. 2010. Savremenici faizma 1. Percepcija faizma u beogradskoj javnosti 1933 1941. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava.
Miloevi#, Sr"an. 2009. "Antikomunizam kao ideologija. Slu!aj Srbije". U Probuditi
san. Razgovori o levici u Srbiji. ur. Ivica Mladenovi# i Milena Timotijevi#, 2834.
Beograd: Friedrich Ebert Stiftung.
!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)

1014

SR$AN MILOEVI%

&'()*+,)*, &'Q+):. 2003. 3*',"*45-* * 0%5/, 45+*'$%", /#0*",. 6$(!# &%#.'$17$-# *.!#%*45, 5).6*+7: P7*,A)K) B+ 7*,3(0)?, '<(.*';,.
I+,D.0'4, G:.9.7+?. 2003. "-+ '<(.*';' <:+0N)K+ '<(.*';)". P &'()*+,)*,
&'Q+):, 3*',"*45-* * 0%5/, 45+*'$%", /#0*",. 6$(!# &%#.'$17$-# *.!#%*45, 5).6*+7: P7*,A)K) B+ 7*,3(0)?, '<(.*';,.
Naumovi#, Slobodan. 2009. Upotreba tradicije. Beograd: Institut za filozofiju i
drutvenu teoriju.
Popovi#-Obradovi#, Olga. 2008. Kakva ili kolika drava. Ogledi o politi8koj i
drutvenoj istoriji Srbije XIX XXI veka. Beograd: Helsinki odbor za ljudska
prava.
Radi#, Radmila. 2010. "Pripadanje bez verovanja i poznavanja". U Novosti iz
prolosti. ur. Vojin Dimitrijevi#, 107127. Beograd: Beogradski centar za ljudska
prava.
Willaime, Jean-Paul. 2006. La scularisation: Une exception europenne? Retour sur
un concept et sa discussion en sociologie des religions. Revue franaise de sociologie 47 (4): 755-783.
Zerubavel, Eviatar. 2004. Time maps: collective memory and the social shape of the
past. Chichago: The University of Chichago Press.

Sr"an Miloevi#
Institute for Recent History of Serbia, Belgrade

Statehood Day or Candlemas Day:

Ideology vs. Chronology
The paper deals with the ideological and chronological issues concerning
Statehood day, which is celebrated on the 15th and 16th of February in Serbia.
The focus will be on the connection which is being established between the
state holiday of Statehood day and Candlemas Day which is a church holiday.
The paper will further deal with the problems with dating the two key events
the start of the First Serbian Uprising in 1804 and the adoption of the first Serbian Constitution in 1835 which, according to the Serbian law on national
and other holidays, form the basis for the celebrating of Statehood day. The
paper will prove that it wasnt necessary for the legislators to insist on establishing a connection between the aforementioned events and the date of the
church holiday neither in the 19th nor in the 21st century. The author will also
point out the significant errors in chronology: it is falsely claimed that the anniversaries of both these events coincide with Candlemas Day (in 1804 and
1835, respectively), and that it is hence unwarranted to claim that they coincide with Candlemas Day in the 21st century. It will be shown that the reason
for these errors lies in the incorrect calculation and translation of dates from

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 4 (2012)

SRETENJE: IDEOLOGIJA VS. HRONOLOGIJA

1015

the Julian into the Gregorian calendar, as well as that the contemporary insistence on the connection between Statehood day and Candlemas Day is ideologically conditioned and that it is a consequence of the desecularization of
Serbian society.
Key words: Statehood day, Candlemas Day, holiday, ideology, Serbia

Jour de la souverainet (ou) la Prsentation:

idologie vs. chronologie
Cet article traite les problmes idologiques et chronologiques en relation
avec le Jour de la souverainet de la Serbie, ft le 15 et le 16 fvrier. La question du rattachement du Jour de la souverainet la fte religieuse de la
Prsentation du Christ a t problmatise, ensuite la question concernant la
datation de deux vnements qui, daprs la Loi sur les ftes nationales dans
la Rpublique de Serbie, sont lorigine de la clbration du Jour de la souverainet de la Serbie (dbut de la Premire insurrection serbe de 1804 et ladoption de la premire Constitution serbe en 1835). Dans larticle, lauteur
dmontre que le lgislateur a inutilement insist sur le rattachement des
vnements voqus la date de la fte religieuse de la Prsentation au XIXe
puis au XXIe sicle. Lauteur rend compte des erreurs importantes concernant
la chronologie : lon soutient tort que les deux vnements ont eu lieu le jour
de la Prsentation en 1804 puis en 1835 ; par consquent, les anniversaires
des deux vnements sont indment associs la Prsentation au XXIe sicle.
Dans larticle est expliqu que la raison de ces erreurs tient la transposition
errone des dates du calendrier julien en calendrier grgorien, et lauteur soutient la thse que linsistance actuelle sur lassociation du Jour de la souverainet la Prsentation est idologiquement conditionne, quelle est une
consquence de la dscularisation de la socit en Serbie.
Mots cls: Jour de la souverainet, Prsentation, fte, idologie, Serbie
Primljeno / Received: 23. 02. 2012.
Prihva#eno / Accepted for Publication: 10. 05. 2012.

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 4 (2012)