Ruter i protokoli

rutiranja
Gostujue predavanje na predmetu
Raunarske mree

Duan Stamenkovi

Uvod u rutiranje

Dananje mree imaju znaajan uticaj na nae ivote - menjaju

nain na koji ivimo, rad, komunikaciju sa drugim ljudima i dr.
Raunarske mree - ili u irem kontekstu Internet - omoguavaju
ljudima da komuniciraju, i sarauju na nain nikada nisu ranije.

U centru svake mree je ruter. Prosto reeno, ruter povezuje jednu

mreu sa drugom mreom. Ruter je taj koji je odgovoran za
isporuku paketa na razliitim mreama. Odredite IP paketa moe
biti web server u drugoj zemlji ili server skladita podataka u lokalnoj
mrei. Odgovornost rutera je da blagovremeno isporui te pakete.

Uvod u rutiranje
Pored prosleivanja paketa ruteri pruaju i druge usluge kako bi zadovoljili
zahteve na dananjim mreama:
Obezbeuju 24x7 (24 sata dnevno, 7 dana u nedelji) dostupnost. Da bi garantovali
dostupnost mree, ruteri koriste alternativne putanje u sluaju da primarne nisu
dostupne,
Pruaju integrisane usluge prenosa podataka, videa i glasa preko ice, kao i beine
mree. Ruteri koriste Quality of Service (QoS) prioritete IP pakete kako bi postigli da u
realnom vremenu isporuuju pakete kao to su glas, video i vani podaci,
Ublauju uticaj malignih softvera poput crva, virusa i drugih napada na mrei, a to
postiu kroz dozvoljavanje ili odbijanje prosleivanja paketa.
Sve ove usluge su izgraena oko rutera koji ima primarnu odgovornost za
prosleivanje paketa sa jedne mree na drugu. To je samo zbog sposobnosti rutera da
prosleuje pakete izmeu mrea tako da ureaji sa razliitih mrea mogu komunicirati.

Ruter
Prvi konstruisani ruter je zapravo bio Interface Message Processor
(IMP Honeywell 316 minicomputer 30.08.1969.) i korien je za projekte
od strane Advanced Research Projects Agency Network (ARPANET) prva
raunarska mrea na svetu ije se funkcionisanje baziralo na komutaciji
paketa podataka. ARPANET je ujedno i pretea interneta.
Ruter treba posmatrati kao i bilo koji drugi raunar. Ruteri imaju
mnoge iste hardverske i softverske komponente koje se nalaze u drugim
raunarima, ukljuujui:
CPU (Central Processing Unit(
RAM (Random-Access Memory)
ROM (Read-Only Memory)
Operativni sistem

Ruter
Kako bi se zadovoljile rastue potrebe za fleksibilnou i
kapacitetom, ruteri su lako skalabilni po pitanju mrenog procesiranja.
Dodatne funkcije se kao i kod raunara kada nadograujete ve
postojeu konfiguraciju zasniva na zameni komponenata ili ugradnji
novih, u ovom sluaju, ruteri svoje performanse poveavaju
dodavanjem HWIC-a (High-Speed Wan Interface Card), dodatnim
modulima ili poveanjem RAM-a.
Modul za Voice/FAX (podrava 4 - 64 kanala)

Modul za Modem (podrava 6-portova)

Ruter

HWIC kartica - ADLS

HWIC kartica - ISDN

HWIC kartica 3G i GSM

HWIC kartica - 4-port LAN

HWIC kartica - Paralelni port

HWIC kartica - Serial port

Ruter u centru mree

Ruter povezuje vie mrea. To znai da ima vie interfejsa i da
svaki pripada mreama sa razliitim IP adresama. Kada ruter sa neke
IP adrese dobije paket na jednom interfejsu, on odreuje koji interfejs
se koristi za prosleivanje paketa na odredite.
Svaka mrea koju ruter povezuje obino zahteva poseban
interfejs. Ovi interfejsi se koriste za povezivanje kombinacije lokalnih
mrea (LAN) i mrea irokog opsega (WAN).
LAN su obino Ethernet mree koji sadre ureaje kao to su
raunari, tampai i serveri,
WAN se koristi za povezivanje mrea na velikom geografskom
prostoru. Na primer, WAN konekcija se obino koristi za povezivanje
LAN-a na mreu internet provajdera (ISP).

Osnove rutiranja
Primarna odgovornost rutera je da usmeri pakete namenje za lokalne ili
udaljene mree pri emu:
Odreuje najbolju putanju da poalje paket,
Prosleuje paket na svoje odredite.
Ruter koristi svoju tabelu rutiranja da odredi najbolji put paketa. Kada
ruter primi paket, on ispituje odredinu IP adresu i trai najbolje mogue
poklapanje sa adresom mree u ruting tabeli. Svaki od ovih paketa ima svoj vek
trajanja (Time To Live TTL) koji predstavlja vremenski interval za koji paket
mora dostii ciljanu adresu.
Tabela rutiranja ukljuuje i interfejs koji e se koristiti za prosleivanje
paketa. Kada se pronae podudaranje, ruter enkapsulira IP paket u Data Link
okvir odlaznog ili izlaznog interfejsa i paket prosleuje dalje ka svom odreditu.

Osnove rutiranja
Vrlo je verovatno da e ruter primiti paket koji je enkapsuliran u
jedan tip data link okvira, kao to je Ethernet okvir. Kada ruter
prosleuje paket, on e ga enkapsulirati u razliitu vrstu data link
okvira, kao to je Point-to-Point Protocol (PPP).

Data Link enkapsulacija zavisi od tipa interfejsa na ruteru i vrste

medija kojim se povezuje. Razliite data link tehnologije koje ruter
povezuje mogu da budu:
LAN tehnologije, kao to je Ethernet,
WAN serijske veze, kao to je T1 veza koja koristi PPP, Frame
Relay i Asinchronous Transfer Mode (ATM).

Osnove rutiranja

Statike rute i protokoli dinamikog rutiranja se koriste od strane rutera da se poveu

sa udaljenim mreama i izgrade svoje tabele prosleivanja paketa.

Osnove rutiranja
Primarna funkcija rutera je da prosleuje pakete ka mrei koja
ima ciljnu IP adresu paketa. Da bi ruter doao do ovih podataka on
mora da trai informacije uskladitene u svoju tabelu rutiranja.
Tabela sadri mreu, odnosno sledei hop (skok) ka
povezanom ureaju. Ove veze govore ruteru kako da odabere
optimalnu putanju za slanje paketa do drugog rutera (sledei hop) na
putu do konanog odredita.

Osnove rutiranja
Direktno povezana mrea je mrea koja je direktno povezana za jedan
od interfejsa rutera. Kada je interfejs konfigurisan sa IP adresom i
subnet maskom, interfejs postaje host na toj povezanoj mrei. Mrena
adresa i subnet maska, zajedno sa tipom i brojem interfejsa, upisuje se
u ruting tabelu kao direktno povezane mree.
Udaljena mrea je mrea koja nije direktno povezana sa ruterom,
drugim reima, udaljena mrea je mrea do koje se moe doi samo
slanjem paketa na drugi ruter. Udaljene mree se dodaju u tabelu
rutiranja koristei dinamiki protokol za rutiranje ili konfigurisanjem
statikih putanja. Koristei dinamiki protokol za rutiranje, ruteri su
sposobni da naue dinamike putanje do udaljenih mrea. Statike
putanje su putevi do mrea koje administrator mora runo da
konfigurie.

Statiko rutiranje
Statika putanja ukljuuje mrenu adresu i subnet masku udaljene mree,
zajedno sa IP adresom narednog hopa rutera ili izlaznim interfejsom.
Statike putanje su oznaene sa S u tabeli rutiranja kao to je prikazano
na slici.
Ako
se
mrea
sastoji od samo par
rutera, pri emu
postoji samo jedan
izlaz na internet,
najbolje je koristiti
statiko rutiranje jer
dinamiko rutiranje
samo moe poveati
administrativne
trokove.

Dinamiko rutiranje
Udaljene mree se takoe mogu dodati u tabelu rutiranja pomou
protokola za dinamiko rutiranje. RIP (Routing Information Protocol) je
jedan od prvih protokola za dinamiko rutiranje i za ulogu ima da deli
informacije izmeu rutera o dostupnosti i statusu udaljenih mrea.

Dinamiko rutiranje
Dinamiki protokoli za rutiranje obavljaju nekoliko aktivnosti:
Otkrivanje mrea,
Aurianje i odravanje tabela rutiranja
Automatsko otkrivanje mrea je sposobnost protokola za rutiranje da
deli informacije sa drugim ruterima koji takoe koriste isti protokol za
rutiranje.
Nakon poetnog otkrivanja mree, protokoli za dinamiko rutiranje
auriraju i odravaju informacije o mreama u tabelama rutiranja. Ovi
protokoli ne samo da donose odluku o najboljim putanjama ve i u
sluaju nedostupnosti te putanje ili promena u topologiji mree oni e
odrediti novi najbolji put.

Izbor najboljeg puta

Odreivanje najboljeg puta podrazumeva procenu vie putanja do iste
mree i odabir optimalnog ili najkraeg puta. Kada postoji vei broj
putanja do iste mree, svaka putanja koristi drugaiji izlazni interefejs da
bi prosledila pakete do te mree.
Najbolji put je izabran od strane protokola za rutiranje na osnovu
vrednosti ili metrike za odreivanje distance do mree destinacije.
Neki protokoli za rutiranje kao to je npr. RIP koriste jednostavno
brojanje hop-ova, koje predstavlja broj rutera izmeu rutera i odredine
mree.
Drugi protokoli rutiranja kao to je OSPF, odreuju najkrai put ispitujui
propusni opseg veze, tj., biraju veze sa najbrim propusnim opsegom od
rutera do odredine mree.
Takoe postoji podela na Distance vector i na Link-State protokole.

Izbor najboljeg puta

Ravnomerno rasporeivanje
ta ako u tabeli rutiranja postoji dve ili vie putanja sa istim metrikim
vrednosima za istu mrenu destinaciju? U tom sluaju, ruter pribegava
Equal Cost Load Balancing-u, tj. ruter prosleuje pakete preko vie
izlaznih interfejsa koji su navedeni u tabeli rutiranja.

Protokoli za dinamiko rutiranje

Postoji nekoliko protokola za rutiranje IP paketa koji su u upotrebi:
RIP (Routing Information Protocol) (v1 i v2)
IGRP (Interior Gateway Routing Protocol) (Cisco)
EIGRP (Enhanced Interior Gateway Routing Protocol) (Cisco)
OSPF (Open Shortest Path First)
IS-IS (Intermediate System-to-Intermediate System)
BGP (Border Gateway Protocol)

Evolucija protokola za dinamiko rutiranje

Evolucija protokola za dinamiko rutiranje

Korieni su u mreama jo od ranih 80-ih.
Prvobitna verzija RIP (u to vreme nazivan EGP) protokola je objavljena
1982.godine, ali neki od osnovnih algoritama su korieni u ARPANET-u
jo 1969.godine.
Kako RIPv1 nije zadovoljavao potrebe veih mrea u tu svrhu su
razvijeni OSPF i IS-IS.
Cisco je razvio IGRP i EIGRP koje se takoe koriste u velikim mreama.
Kako je postojala potreba za povezivanjem internet provajdera i njihovih
privatnih klijenata razvijen je protokol BGP.
Kako su iskorieni gotovo svi kapaciteti IPv4, svi ovi protokoli su ve
razvijeni i za IPv6.

Routing Information Protocol

RIP ima sledee kljune karakteristike:
RIP je distance vector protokol za rutiranje.
RIP je protokol koji koristi broj hop-ova kao jedini metriki izbor za
odreivanje putanje.
Putanje due od 15 hop-ova su nedostupne.
Poruka o stanju putanje se emituje svakih 30 sekundi.

Routing Information Protocol

RIP koristi dva tipa poruka za auriranje tabele rutiranja:
Zahtev
Odgovor

Routing Information Protocol

IP adrese su podeljene po klasama:
Klasa A: od 1.0.0.0 do 126.255.255.255 (255.0.0.0)
Klasa B: od 128.0.0.0 do 191.255.255.255 (255.255.0.0)
Klasa C: od 192.0.0.0 do 223.255.255.255 (255.255.255.0)
Svaka klasa ima podrazumevanu mrenu masku, a poznavanje
podrazumevanih maski je vano za shvatanje kako funkcionie RIP.

Routing Information Protocol

RIP je classful protokol za rutiranje. RIPv1 pri auriranju u poruci ne
alje informaciju o mrenoj maski. Dakle, ruter e koristiti ili mrenu
masku definisanu na lokalnom interfejsu ili e koristiti podrazumevanu
mrenu masku na osnovu klase same adrese.
Npr., ako unesemo da je mrena adresa 192.168.1.32 (tj. u ovom
sluaju mrena maska je 255.255.255.224), RIP e je automatski
konvertovati u 192.168.1.0 (mrena maska 255.255.255.0)

RIP - konfigurisanje

RIP - konfigurisanje
Router>enable
Router#config t
Router(config)#router ?
Router(config)#router rip
Router(config-router)#network ip adresa

RIP - konfigurisanje
Router#show ip route

RIP - konfigurisanje

Router#debug ip rip prikazuje proces auriranja tabela rutiranja

RIP - konfigurisanje
Ukidanje RIP protokola za odreenu mreu i dodavanje statike rute.
Router(config-router)#no network ip address
Router(config)#ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 serial 0/0/1

Ruter i protokoli rutiranja

Hvala na panji!